OD PREDUZETNIČKE IDEJE DO STRATEGIJE

Preduzetnička ideja predstavlja impuls, podsticaj i pokretač volje, namere i energije preduzetnika da
svoje sposobnosti usmeri ka odabranom cilju.[4] To je prvi korak kojim preduzetnik započinje svoje
putovanje kroz svet biznisa, pa je stoga izuzetno važno odabrati pravu ideju. Prava ideja je ona koja je
dobra kombinacija preduzetničke vizije, mašte, imaginacije i preduzetničkih potencijala sa jedne strane, i
realnog tržišnog stanja, koje se ispoljava preko nezadovoljenih potreba, sa druge Preduzetnička ideja
može biti delo samog preduzetnika ili je preduzetnik može obezbediti iz raznih drugih izvora. Izvori
preduzetničkih ideja mogu biti vrlo različiti, pri čemu preduzetnici mogu sami tragati za idejama, mogu
angažovati druge pojedince ili agencije osposobljene za pronalaženje i stvaranje ideja, a mogu i
jednostavno kupiti ideju. U procesu dolaženja do ideje preduzetnik treba da ima osmišljenu, planiranu
akciju kako ne bi nepotrebno gubio vreme i pravio troškove. S obzirom da potencijalno dobrih ideja ima
na sve strane, preduzetnik ili angažovani pronalazač ideja mora se koncentrisati na oblasti užeg
interesovanja. Put od kreiranja neke ideje do konačne relizacije uspešnog biznisa je veoma dug i
naporan, ispunjen nedoumicama, izazovima i brojnim zamkama. Iako se taj proces ne odvija po nekom
ustaljenom naučnom modelu, moguće je utvrditi nekoliko ključnih faza: motivacija, kreiranje ideja,
vrednovanje ideja, indentifikacija neophodnih resursa, priprema za ulazak u posao, početak i opstanak.

1. Prvu fazu čini razmišljanje i pronalaženje motivacije da bi se postavili poslovni ciljevi i krenulo sa
poslom.
2. Druga faza poistovećena je sa kreiranjem poslovne ideje. Izvori preduzetničkih ideja su
raznovrsni: iz stečenog iskustva u bavljenju istim poslom, ali ne u sopstvenoj organizaciji,
preuzimanje nečije ideje, uključivanje u već uhodani biznis itd.
3. Treća faza predstavlja svojevrsnu proveru poslovne ideje – utvrđivanje opravdanosti ulaska u
određeni biznis.
4. Četvrtom fazom potrebno je identifikovati i specificirati sve bitne resurse za uspešnu realizaciju
novoprojektovanog biznisa.
5. Peta faza predstavlja neposredno pregovaranje za ulazak u posao. Pregovori se odnose za
zatvaranje finansijske konstrukcije posla, izbor poslovnih partnera, pribavljanje raznih vrsta
dozvola, registraciju preduzeća itd.
6. Šesta faza odnosi se na finalne pripreme i ulazak u posao. Imperativi koji se u ovoj fazi rađanja
posla postavljaju pred preduzetnika su uspostavljanje poslovnih odnosa sa stručnjacima koji
mogu biti od pomoći i uspostavljanje jasnih veza sa potrošačima i dobavljačima.

Navedene faze predstavljaju logičan sled aktivnosti. Uspešno savladavanje svake faze uslov je za
preduzimanje sledećeg koraka. Vremensko trajanje svake faze nije moguće generalno utvrditi jer je
uslovljeno individualnim naporima i različito je od slučaja do slučaja.

Da bi preduzeće ostvarilosvoj cilj – prvo opstanak u promenljivom okruženju, a kasnije rast i razvoj
neophodna je vizija onog što se želi postići, a zatim postavljanje odgovarajućih ciljeva. U skladu sa svim
navedenim, vrši se izbor odgovarajuće strategije koja će omogućiti ostvarenje razvoja na najbolji mogući
način. Koju strategiju primeniti u preduzeničkom preduzeću veliko je pitanje, jer je prisutan uticaj velikog
broja faktora, počev od preduzetnika i zaposlenih, pa do uticaja okruženja.
Proces planiranja strategije je proces koji prolazi kroz nekoliko faza i to:

1. vizija (postavljena vizija treba da je realna i ostvarljiva);

2. analiza strategije:
a. interna analiza (snage i slabosti),
b. spoljna analiza (snage i opasnosti);
3. formulacija strategije (postavljanje strategiskih opcija, procena opcija i izbor odgovarajuce opcije)
4. primena strategije (vodjenje, razvoj organizacione strukture i kulture i alokacija neophodnih resursa).

Primenjena preduzetnička strategija pruža mogućnost da se postigne uspeh ukoliko se krene od

upotrebne vrednosti za krajnjeg korisnika. U praksi nije moguće naći jednu strategiju u čistom obliku.
Moguće je uočiti više strategija istovremeno, ali sa dominacijom jedne koja najviše odgovara datom
okruženju. Svaka strategija ima svoje prednosti ali i svoje nedostatke i zahteva odgovarajuće ponašanje
preduzetnika. Jednom definisana strategija koja omogućava dostizanje cilja može se prilagođavati u
skladu sa promenama u okruženju. Da ne bi doživelo kolaps, preduzeće odnosno njegov menadžment
mora pronaći puteve i dogovore na dejstvo iz okruženja putem različitih strategija, promenom poslovne
politike i sl. Preduzetničke strategije u biznisu u principu su usmerene na ostvarivanje konkurentske
prednosti, koje su na turbulentnom i neizvesnom tržištu, osnovni uslov napretka.

Preduzetništvo je aktivnost usmerena na kreativno kombinovanje proizvodnih faktora, kojom se u

procesu upravljanja i rukovođenja, proizvodnjom, adekvatnim inovativnim ponašanjem uz preuzimanje
rizika, ostvaruje odgovarajući efekat, uz objedinjavanje sposobnosti kao što su: predviđanje, prihvatanje
rizika, inoviranje i učenje. Kroz oblast primene preduzetništva i motive preduzetnika, stvara se
preduzetničko društvo uz modele nacionalnog ekonomskog rasta, koji je suština u ekonomiji.