Sandra Braun

Rečita tišina
 1.

- Da li misliš da tvoj muž zna za nas dvoje, draga? - Muškarac je usnama

okrznuo ženino čelo dok ju je grčevito grlio.
- Ne zanima me da li zna - odgovorila je. -Umorna sam od skrivanja.
Želim da našu ljubav oglasim svima.
- Ljubavi moja, ljubavi moja. - Muškarac je nagnuo glavu. Sudarili su se
nosevima trapavo i nimalo romantično.
-Rez!
Lori Periš se trgla na zvuk te besne komande koja se prolomila iz
zvučnika, odjekujući kao glas božji sa Gore Sinajske.
- Šta se to danas do đavola dešava? Zar vas dvoje ne možete ništa da
uradite kako treba? Snimamo ovu istu prokletu scenu već sat i po vremena!
- Nastupio je trenutak tišine dok su se glumci i članovi ekipe premeštali uz
vidljivu nelagodu. - Silazim.
Lori je fascinirano posmatrala glumicu koja se okrenula ka svom partneru
i zajedljivo mu dobacila: - Ja se naginjem ka kameri broj jedan, ne ti Drejk.
- Onda bi trebalo da naučiš da brojiš Lois. Ono je bija kamera broj tri.
Uostalom, zar se ne plašiš da će kamera broj jedan uhvatiti tvoje ožiljke od
fejsliftinga?
- Đubre jedno - prosiktala je glumica, odgurnula kamermana koga je sve
to veoma zabavljalo i odmarširala preko betonskog poda filmskog studija u
pravcu garderoba.
Čitava scena je zaintrigirala Lori Periš, koja se na sopstveno iznenađenje
našla na snimajućem setu Odgovora srca, popularne televizijske sapunice.
Ona preko dana nikada nije gledala televiziju, jer je u to vreme uvek bila na
poslu, ali čitava Amerika je znala za ovu seriju. Zaposlene žene su svoje

2
pauze za ručak planirale prema terminu u kome se serija prikazivala kako
bi pomno pratile zavodničke pohode i lične krize dr Glena Hembrika.
Nekoliko dana ranije, dr Marta Norvud, osnivačica Instituta za gluve
Norvud, gde je Lori bila zaposlena kao nastavnica, ponudila joj je novi
posao.
- Otac naše učenice Dženifer Rivington razmišlja da je ispiše iz škole.
- Poznajem Dženifer - rekla je Lori. - Njeno čulo sluha je samo delimično
oštećeno, ali ona ni sa kim ne komunicira.
- Otac je upravo zbog toga veoma zabrinut.
- Otac? Nema majku?
Dr Norvud je oklevala jedan trenutak pre nego što je odgovorila: - Ne,
majka joj je preminula, a otac se bavi neobičnim poslom. Zbog toga je bio
primoran da Dženifer još kao bebu ostavi u školskom internatu. I nikada se
nije prilagodila. Sada bi želeo da angažuje privatnog tutora koji bi sa njom
radio u njihovom domu. Pomislila sam da bi ti mogla biti zairitere-sovana.
Lori je svoje kestenjaste obrve splela u blago negodujuću grimasu. - Ne
znam. Da li biste mi mogli dati još informacija?
Sedokosa dama je inteligentnim plavim očima analizirala svoju najbolju
nastavnicu. - Za sada ne. Ali ti mogu reći da g. Rivington želi da tutor koga
angažuje za svoju kćer sa njom živi u Nju Meksiku. Tamo ima kuću u
jednom gradiću u planinama. - Dr Norvud se nežno nasmešila. - Znam da
bi ti želela da pobegneš iz Njujorka. I svakako si više nego kvalifikovana za
ovaj posao.
Lori se tiho nasmejala. - Dolazim iz Nebraske i Njujork je za mene malo
prebučan i prenaseljen. Ovde sam već osam godina, ali mi još uvek
nedostaju otvoren prostor i priroda. - Sa čela je sklonila nemirnu
kestenjastu loknu. - Izgleda mi kao da g. Rivington pokušava da se
oslobodi obaveze vaspitanja sopstvene kćeri. Je li i on jedan od onih
roditelja koji krive dete zato što je gluvo?
Dr Norvud je spustila pogled na svoje negovane ruke koje su sklopljene
počivale na površini radnog stola. - Nemoj tako brzopleto donositi
zaključke, Lori - nežno ju je prekorila. Ponekad je njena štićenica
dozvoljavala svojoj prekoj naravi da je prevlada. Verovatno je ishitreno
donošenje zaključaka bila jedina mana Lori Periš, pomislila je.

3
 Žustro je ustala, jasno joj stavljajući do znanja da je razgovor završen. - Ne
moraš danas doneti odluku, Lori. Molila bih te da obratiš pažnju na
Dženifer u narednih nekoliko dana. Provedi malo vremena sa njom. I onda,
kada ti bude bilo zgodno, mislim da bi trebalo da se upoznaš i
porazgovaraš sa g. Rivingtonom.
- Uradiću sve što je u mojoj moći, dr Norvud. Kada je već bila pred
vratima od matiranog
stakla, dr Norvud ju je još jednom zaustavila. -Lori, u slučaju da te to
zanima, novac neće biti problem.
Lori joj je potpuno iskreno odgovorila. - Dr Norvud, ukoliko prihvatim
bilo kakav posao privatnog tutora, biće to zbog toga što sam uverena da je
to ono što je detetu potrebno.
- Tako sam i mislila - odgovorila je dr Norvud uz zadovoljan smešak.
Jutros joj je dr Norvud u ruku tutnula parče hartije na kome je bila
napisana adresa. - Treba da odeš na ovu adresu u tri posle podne. Traži g.
D. L. Rivingtona. On te očekuje.
Lori se zaprepastila kada se taksista zaustavio na zadatoj adresi i kada je
shvatila da se u zgradi u koju ulazi nalazi veći broj studija jedne televizijske
mreže. Njena radoznalost u vezi sa misterioznim g. Rivingtonom rasla je iz
časa u čas. Kada je za njega pitala na prijavnici, lepa mlada
recepcionistkinja se najpre zbunila, potom zakikotala i konačno rekla: -
Idite na treći sprat.
Lori je već krenula ka liftu kada se devojka ponovo oglasila. - Samo
trenutak. Kako se zovete? - Lori je odgovorila. Recepcionistkinja je prstom
prešla preko spiska imena otkucanog na jednom listu hartije i rekla: - Tu
ste. Gospođica L. Periš. Možete se popeti pravo gore, ali budite veoma tihi.
Još uvek snimaju.
Iskoračivši iz lifta, Lori se našla u pećinskom mraku televizijskog studija.
Sa strahopoštovanjem je posmatrala opremu i događanja oko sebe.
Studio je bio nalik velikom ambaru, i po-deljen u više setova za snimanje
sapunice. Na jednom setu nalazio se bolnički krevet i maketa bolničkih
aparata. Na drugom je bila dnevna soba. Minijaturna kuhinja zauzimala je

4
jedva dva-tri kvadratna metra. Šunjala se po studiju radoznalo zavirujući u
različite setove i trudeći se da se ne saplete preko metara i metara kablova
koji su se pružali po podu i uvijali oko kamera i monitora.
- Hej, lepotice, šta ti treba? - pomalo drsko upitao je kamerman obučen u
džins od glave do pete.
Lori se trgla i promrmljala - Ja... uh, da. Da li je g. Rivington ovde?
Trebalo bi da se sretnem sa njim.
- G. Rivington? - kamerman je zakreštao kao da je rekla nešto veoma
smešno. - To baš ozbiljno zvuči. Jesi li se prijavila u prizemlju? -Potvrdno je
klimnula glavom. - Onda ćeš moći da se vidiš sa njim. Možeš li da sačekaš
dok konačno ne spakujemo ovu rolnu?
- Ja... da - odgovorila je Lori, pristajući na šta god da je rekao na tom
čudnom filmadžijskom žargonu.
- Stani tamo i budi tiha i ne diraj ništa -upozorio ju je tehničar.
Lori je otišla i stala iza kamera usmerenih na set koji je ličio na doktorsku
sobu za odmor.
Tokom te neplanirane pauze imala je vremena da posmatra Drejka
Slouna, glumca za kim su uzdisali milioni američkih žena. Opušteno je
sedeo na jednom od stolova na rasklapanje i jeo jabuku koju je krišom uzeo
iz korpe sa voćem. Lori se pitala da li bi mu se obožavateljke i dalje toliko
divile da su ga videle kako grubo odgovara svojoj partnerki. Sa druge
strane, ta drskost je bila deo njegove privlačnosti, zar ne? Glumio je mačo
lekara koji je bezobzirno gazio preko svih u toj zamišljenoj bolnici, i topio
srca svih žena svojim arogantnim stavom i zavodljivim izgledom.
Pa, pomislila je Lori, trudeći se da bude objektivna, nemoguće je da sve te
žene nisu u pravu. Posedovao je neku vrstu životinjske privlačnosti koja je
mogla da se dopadne. Ljudima bi obično njegove boje prvo privukle
pažnju. Kosa mu je bila neobične pepeljastobraon boje, ali je pod svetlima
studija izgledala gotovo srebrna. Tamne guste obrve i brkovi bili su u
oštrom kontrastu sa tom srebrnom kosom. Brkovi su dodavali drskoj
senzualnosti donje usne koja je beskrajno uzbuđivala i domaćice i žene od
karijere i bake. Najinteresantnije su bile njegove oči. Blistavo zelene i pune
života. Na fotografijama na kojima mu je lice bilo u gropla-nu gorele su
vatrom koja je zasigurno mogla da otopi led oko srca i najhladnije žene.

5
 Lori je sa svog osmatračkog mesta izvan kruga svetlosti studijskih
reflektora posmatrala Drejka Slouna dok je ustajao, istegao se kao lenji
mačor i ubacio ogrizak od jabuke u korpu za otpatke veštim horogom*.
U sebi se nasmejala njegovom kostimu. Sumnjala je da bilo koji lekar
može pomoći bolesnicima noseći tako tesne pantalone. Zelena hirurška
uniforma bila je skrojena prema Drejko-vom vitkom i visokom telu i
pripijala se uz njega kao druga koža. Gornji deo uniforme imao je dubok
izrez u obliku slova V, koji je otkrivao maljave grudi. Baš bi ga tako pustili
u operacionu salu, pomislila je Lori.
Okrenula se na zvuk umirujućeg glasa koji je čula iza sebe. Čovek za koga
je pretpostavila da je isti onaj koji je vikao iz kontrolne kabine prilazio je
setu predusretljivo držeći pod ruku uvređenu glumicu.
- Znam, sve znam, Lois. Mogu li da te zamolim da budeš moja draga
pouzdana devojčica i istrpiš ga zbog mene? - pitao je režiser saose-ćajno. -
Hajde da završimo snimanje prema rasporedu i onda ćemo o tome
popričati uz piće. Razgovaraću sa Drejkom. Važi? Hajde, daj da vidim taj
zaslepljujući osmeh.
Kakva glupost, progunđala je Lori u sebi. Umetnički temperament. Znala
je sve o tome. Kaži im ono što žele da čuju i smiri paranoju do sledeće
prilike.
Režiser i glumica su prišli Drejku, koji se već nalazio na setu i njih troje su
razmenili par rečenica. Članovi ekipe, koji su do tada uživali u predahu uz
cigaretu, čitajući novine ili ćaskajući, sada su se vratili na svoje položaje iza
kamera i ponovo stavili slušalice na uši. Kroz njih su primali režiserova
uputstya iz kontrolne kabine.
Tonac je brižljivo postavljao osetljivi širokopojasni mikrofon, koji je zbog
izlomljenih pokreta višezglobnog stalka izgledao kao kostur neke
praistorijske životinje.
Direktor je poljubio Lois u obraz i izašao sa seta. - Pre nego što se ponovo
popnem gore, hajde da još jednom prodemo celu scenu. Poljubi je kao da ti
je stvarno stalo, Drejk. Ona ti je ljubavnica, imaj to na umu.
- Da li je tvoja ljubavnica ikada jela picu sa sardinama za ručak, Mari?
________________
* Horog: vrsta bacanja lopte u košarci, (prim. prev.)

6
 Lois je ogorčeno vrisnula.
- Da li je tvoja ljubavnica ikada jela picu sa sardinama za ručak, Mari?
Lois je ogorčeno vrisnula.
Ekipa joj se glasno smejala. Mari je još jednom uspeo da je smiri. Potom je
rekao: - Snimamo.
Jedna od kamera je postavljena na novu poziciju i Lori više nije videla set.
Iako joj nije bilo drago da to prizna, snimanje ju je zaintereso-valo.
Pomerila se na mesto sa koga je imala dobar pogled i sa koga je jasno čula
dijalog. Ovog puta, pošto se banalna razmena reči završila, Drejk Sloun je
uzeo Lois u naručje i vatreno je poljubio.
Lori je osetila da joj je srce poskočilo dok je posmatrala kako se njegove
usne spajaju sa usnama glumice. Mogla je gotovo da oseti taj poljubac, da
zamisli... Nadnela se nad sto na rasklapanje da bi bolje videla. Zvuk
lomljenja stakla učinio je da se oči svih prisutnih odvoje od glumaca na
setu. Svi su zurili u nju!
Odskočila je u šoku, užasnuta što je privukla pažnju na sebe. Nije videla
visoku vazu na stolu. Sada je ležala na podu studija razbijena u
paramparčad.
- Do đavola! - povikao je Drejk Sloun. - Šta je sad bilo? - Odgurnuo je Lois
od sebe i prešao preko celog studija u tri dugačka koraka. Mari ga je sledio,
obeshrabren i uznemiren, ali pribran. Glumac se nagnuo nad Lori i ona se
skupila pred njegovim besom.
- Šta do vraga...
- Ona je došla da se vidi sa g. Rivingtonom - uključio se drski kamerman
sa kojim je Lori ranije razgovarala.
Drejk Sloun je zurio u nju onim zelenim očima koje su blistale ispod
tamnih obrva. Malo su se proširile od radoznalosti. - Sa g. Rivingtonom, je
li? - Neki članovi ekipe su se zakikotali.
- Mari, nisam znao da si dozvolio devojčicama izviđačicama da u svoje
izlete uključuju i posete studiju. - Ovoga puta ekipa se otvoreno smejala.
Lori nije bila impresionirana komičarskim sposobnostima Drejka Slouna i
bila je besna što se pretvorila u metu njegove poruge. Njen temperament je
bio u skladu sa crvenim pramenovima u kosi, a kestenjaste oči su joj se
skupile dok se kostrešila.

7
 - Izvinjavam se što sam prekinula vašu... stvar - rekla je nadmeno. Nije
znala kako tačno da nazove snimanje i nije je bilo briga. Okrenula je leđa
ciničnom pogledu Drejka Slouna i obratila se Mariju koji je odavao utisak
pristojnog čo-veka. - Ja sam Lori Periš i rečeno mi je da treba ovde da se
sretnem sa g. Rivingtonom u tri sata. Izvinjavam se zbog nezgode koju sam
izazvala!
- To je samo jedna u nizu danas, nažalost - prokomentarisao je teško
uzdišući. Krišom je pogledao u Drejka i dodao: - Gospodin Rivington je
zauzet. Da li možete da ga sačekate u mojoj kancelariji? Trebalo bi uskoro
da vam se pridruži.
- Da, hvala vam - odgovorila je. - Platiću polomljenu vazu.
- Zaboravite na to. Idite uz stepenice i kroz kontrolnu kabinu. Moja
kancelarija je preko puta.
- Hvala vam - ponovila je Lori pre nego što se okrenula i, svesna da su sve
oči u studiju uprte u nju, popela se uz spiralne stepenice. I pre nego što je
stigla do vrha, Mari je već sve ponovo vratio na radne pozicije.
Volela bi da je mogla da zastane i prouči kontrolnu tablu, zastrašujući,
komplikovan kompjuter. Brojni monitori koji su visili iznad njega
omogućavali su reditelju da vidi šta su kamere snimale, a trenutno su
fokusirale lice Drejka Slouna. Bila je u iskušenju da mu se isplazi.
Srušila se na jedinu slobodnu stolicu, osim one plastične naprsle, koja se
nalazila iza zatrpanog radnog stola. Posmatrala je prašnjave fotografije na
zidu na kojima je taj kako-se-zove Mari bio u društvu glumaca, režisera i
drugih slavnih ličnosti.
Ko je uopšte bio taj g. Rivington? Je li možda bio jedan od direktora TV
mreže? Ili tehničar? Ne. Morao je biti bogat, jer je školovanje u institutu
Norvud bilo skupo. A Dženifer je ži-vela u školskom internatu, što je
utrostručavalo troškove. Deset minuta se odužilo, i Lori je već postajala
nestrpljiva kada je začula kako se iza nje otvaraju vrata.
Drejk Sloun je ušetao u kancelariju i tiho zatvorio vrata.
Lori je ustala i zauzela odbrambeni stav - Ja sam ovde da se...
- Ja sam g. Rivington, Dženiferin otac. Lori je osetila kako joj usne
formiraju malo okruglo O. Zurila je u njega dok se naslanjao na vrata.

8
Presvukao se. Nosio je farmerke i pulover. Komotne rukave džempera je
nonšalantno podigao do laktova.
- Izgledate iznenađeno. Potvrdno je klimnula glavom.
- Dr Norvud vam nije otkrila moje umet-ničko ime? - To nije bilo pitanje.
Odsutno se počešao po uhu. - Ne, pretpostavljam da nije. Sigurno je
brinula da me pogrešno ne procenite. Znate, glumci su na lošem glasu. -
Uglovi usana su se izvili u nešto nalik osmehu, koji je nestao isto tako brzo
kao što se i pojavio. - Naročito ako je sve što čitate u žutoj štampi tačno. Da
li ste znali da sam prošle nedelje naterao sadašnju devojku da abortira? Bar
sam tako ja pročitao - dodao je zajedljivo.
Lori je i dalje bila previše zaprepašćena da bi odgovorila. Ironično je
pomislila šta bi ostale nastavnice iz škole rekle kada bi znale da se nalazi u
istoj prostoriji sa dr Glenom Hembrikom, alijas Drejkom Slounom.
Lori je uvek bila hladne glave i dorasla situaciji - sem kada bi njen
temperament prevladao. Zašto je onda sada stajala pred njim bez reči i
vlažnih dlanova čvrsto stisnutih u pesnice? Nije se pomerila od kada joj je
razotkrio svoj identitet. Jezik joj se zalepio za gornje nepce.
- Ako vam je to za utehu gospođice Periš, ni vi niste ono što sam ja
očekivao. - Odgurnuo se od vrata, a Lori je instiktivno ustuknula jedan
korak unazad.
Nasmešio se onim osmehom koji je produbio jamicu na njegovom
desnom obrazu. Znao je da joj je neprijatno što je sa njim sama u toj maloj
kancelariji. To ju je baš naljutilo! Šta misli, ko je on! Neće ona pred njim
stajati kao neka balava obožavateljka u prisutvu neke rok zvezde i mucati
kao budala. Drejk Sloun je takođe od krvi i mesa, kao i svako drugi.
- Nisam gospođica Periš, nastavnica Periš.
Podsmešljivo je podigao jednu obrvu i promrmljao: - Trebalo je da znam.
- Njegovo superiorno držanje ju je iritiralo.
Odgovorila mu je svojim najslužbenijim tonom - Doktorka Norvud me je
poslala da razgovaramo o Dženifer, g. Rivingtone.
- Drejk. Da li ste za šolju kafe? - Pokazao je ka aparatu za kafu na kome se
grejao bokal sa tečnošću crnom i gustom kao mrak. Lori nije želela kafu, ali
je zaključila da bi time dobila nešto što bi stezala u ruci umesto druge ruke.
- Da, molim vas.

9
 Prišao je stočiću i nepoverljivo proučio solju veoma sumnjive čistoće.
Sipao je kafu i upitno podigao obrvu. - Mleko? Šećer?
- Mleko.
Dodao je mleko u prahu u kafu i promešao musavom plastičnom
kašičicom koja je očigledno već bila upotrebljena u istu svrhu. Pružio joj je
šolju. Obuhvatila ju je čitavom šakom. U prvi mah nije pustio solju,
nastavio je da je drži dok nije podigla glavu da ga pogleda. Ostala je bez
daha kada je prvi put direktno pogledala u te smaragdne oči u kojima je
sada videla odraz svog lika.
- Nikada nisam sreo nekoga ko ima istu boju očiju i kose - rekao je.
Lori je znala da ima divnu kosu. Bila je tamnoriđa i postajala bi svetlija na
suncu. Ono što ju je činilo izuzetnom u odnosu na ostale riđokose, bila je
boja njenih očiju. Bile su svetlokestenjaste i činile su se gotovo žutima
poput topaza dok se ne bi uporedile sa njenom kosom, kada bi poprimile
tu neobičnu kestenjastoriđu nijansu. Žuti laneni komplet naglašavao je
lepotu njene kose i očiju i dopunjavao blistavi sjaj njenog tena u tonovima
kajsije i meda.
Hvala vam ne bi bio adekvatan odgovor na njegovu tvrdnju, jer se zapravo
nije radilo o komplimentu. Lori mu je samo uputila treperav osmeh i
snažnije pokušala da solju kafe izvuče iz njegove ruke. Predao se i okrenuo
kako bi i sebi sipao jednu solju.
- Pričajte mi o mojoj ćerki, nastavnice Periš -rekao je, naglašavajući titulu
kojom ju je oslovio sa puno sarkazma. Prošao je iza radnog stola i smestio
se u škripavu stolicu podigavši noge na sto.
Lori je sedela nasuprot njega napeta i uspravna. Pijuckala je kafu. Bila je
grozna, baš kao što je i mislila. Zakikotao se u odgovoru na njen izraz lica. -
Izvinjavam se zbog lošeg kvaliteta.
- U redu je, g. SI... Rivington.
Zurila je u svoju šolju kafe i, kako ništa nije odgovorio, podigla je glavu i
pogledala ga. Na njeno iznenađenje, rukama je ispisao svoje ime alfabetom
gluvonemih. D-R-E-J-K. Tamne veđe nadnele su mu se na oči koje kao da
su joj naređivale da ga oslovljava imenom.

10
 Nervozno je ovlažila usne, blago se nasmeši-la i potom rukama ispisala
Lori. Spustio je noge, nagnuo se u stolici, naslonio laktove na radni sto i
oslonio bradu na pesnice.
Lori je zaključila da je sada dobar trenutak da proveri njegovo znanje
znakovnog jezika. Dr Norvud je sa razlogom prećutala detalje o Drejku
Rivingtonu. Lori je shvatila da je njena mentorka želela da joj omogući da
na osnovu sopstvenog iskustva formira mišljenje o njemu. Koristeći spore i
precizne pokrete Lori ga je na znakovnom jeziku upitala Da li koristite
znakovni jezik sa Dženifer?
- Razumeo sam samo Dženifer - odgovorio je kada je završila.
Ponovo je pokušala i rukama pitala Koliko godina ima vaša kći? Nije bilo
reakcije. Samo je sedeo i gledao je tim zelenim očima koje su odjednom
postale bezizražajne. Lori je pokazala* Koje je boje njena kosa? Ništa. Da li
volite Dženifer?
- Dženifer opet. Žao mi je, ali ne razumem ostalo. Mislim da ovo znači
ljubav. - Prekrstio je ruke preko grudi na način na koji je ona to učinila.
- Tako je Drejk. Od sada će to biti tvoje ime pa nećeš morati više da ga
pokazuješ rukama zbog mene.
Napravila je znak za slovo D i prislonila ga na sredinu čela. - To znači otac
- rekla je, dodirujući čelo palcem dok su joj ostali prsti bili ispruženi. - Sada
ćemo spojiti dva znaka. Vidiš?
Klimnuo je potvrdno glavom. - Ovo znači Lori. - Pokazala je slovo L i
prešla preko čitavog obraza od jagodice do brade. - Ovo je znak za devojčicu
- rekla je prelazeći palcem preko obraza prstiju nežno savijenih u pesnicu.
- Vidiš kako kombinujemo znakove da pokažemo ime osobe?
- Da - odgovorio je sa prizvukom uzbuđenja u glasu. - Za Dženifer,
napravimo slovo Dž malim prstom i potom uvijen znak da pokažemo
njenu kovrdžavu kosu.
- Upravo tako! - Uputili su osmehe jedno drugom preko stola i na
trenutak su im se pogledi sreli. Osetila je neobično, ali prijatno uzbuđenje
duboko u sebi. Spoznala je u magnovenju kako se druge žene osećaju dok
______________________
* Znakovni jezik se zove i pokazni jezik, a korišćenje znakovnog jezika „pokazivanje",
(prim. prev.)

11
gledaju njegovo privlačno lice na ekranima televizora svakog
poslepodneva. Zaista je bio harizmatičan i bio je svestan toga. Ukoliko ne
bude oprezna, mogao bi je omesti u pokušaju da kaže ono zbog čega je
došla.
- Drejk - sada je sve pokazivala dok je govorila, kao nastavnica koja radi
sa gluvima. - Doktorka Norvud me je zamolila da procenim kako Dženifer
napreduje u školi. Posmatrala sam je nekoliko dana. Mislim da sam
kompetentna da obavim procenu, ali naglašavam, iznosim samo moje
mišljenje. Biću potuno iskrena sa tobom.
-I želeo bih da budeš iskrena. Siguran sam da misliš da sam najgori otac
zato što sam svoju kćer smestio u taj internat praktično od rođenja, ali ja je
volim. Zabrinut sam zbog nje. I želim da učinim ono što je za nju najbolje. -
Ustao je i odšetao do prozora. Okrenuo je leđa Lori i zurio kroz musavo
okno.
- Molim te, posmatraj me dok pokazujem, Drejk. To će ti pomoći da
naučiš znakovni jezik.
- Ponovo ju je pogledao kao da želi da protestuje, ali je samo slegnuo
ramenima, vratio se i seo.
Tiho je nastavila. - Srećna okolnost je što Dženifer nije potpuno gluva.
Sigurna sam da već znaš daje njena gluvoća senzorno-neurološke prirode i
da se njeno stanje neće popraviti. Može da čuje neke glasne i prodorne
zvuke. Na primer, može da razlikuje zvuk helikoptera od zvižduka. -
Zastala je da vidi da li će on nešto reći. Nije rekao ništa, te je ona nastavila. -
Nažalost, ona ne može da imenuje ni helikopter ni zviždaljku. Ili možda
može, ali ne želi da to znanje podeli sa nama. Ne reguje ni na kakav
podsticaj na komunikaciju.
Linije sa obe strane njegovih usana su se produbile. - Hoćeš li da mi kažeš
da ima problema u razvoju?
- Ne, naprotiv - Lori je odlučno odgovorila.
- Ona je izuzetno inteligentna. Moje mišljenje je da joj nešto nedostaje...
nekoj deci je potrebno da se sa njima radi individualno. Smatram da je za
Dženifer veoma štetno to što je u internatu. Potrebno joj je okruženje u
kome će neprestano biti u društvu osobe koja... koja... - nije dovršila
rečenicu ne želeći da kaže nešto što ga može uvrediti.

12
 - Osobe koja je voli? To je ono što pokušavaš da mi kažeš? Rekao sam ti da
je volim. Nisam je zatvorio u tu školu zato što je se stidim.
- Nisam želela da...
- Naravno da nisi! - grubo ju je prekinuo. -Pošto si tako pametna, reci mi
šta treba da radi udovac sa bebom. Naročito ako je beba gluva. Dakle? Ta
vaša luksuzna škola je skupa, znaš? Moram mnogo da radim da bih mogao
da je platim. A da ne govorim o medicinskim troškovima za milion testova
koji ti ne razjasne ni jednu prokletu nedoumicu, sem što ti potvrde da je
tvoja devojčica gluva, što već znaš, jer je inače ne bi mučio tim prokletim
testovima sa nadom da će joj pomoći.
Zastao je na trenutak da dođe do daha, a zelene oči su mu ljutito sevale.
- Pretpostavljam da u jednom možemo da se složimo. Dženifer je potrebno
da radi sa privatnim tutorom. - Naglo je ustao, a stolica iza njega poletela je
uz škripu. - Ali to nećeš biti ti. - Obišao je sto i snažnim rukama se oslonio
na naslon njene stolice zarobivši je.
- Rekao sam doktorki Norvud da želim odgovornu osobu. Tražim
nastavnicu koja će ličiti na baku u širokom džemperu sa velikim džepovi-
ma - ne lepoticu u skupoj garderobi. - Očima je uvredljivo preleteo preko
njenog tela. - Tražim nekoga sede kose očešljane u urednu punđu, ne
zavodljivu riđokosu sa frizurom iz najskupljeg njuroškog salona. Ozbiljnu
ženu, malo puniju, majčinske figure, a ne devojku koja se razmeće svojim
čvrstim grudima i nategnutom zadnjicom. - Lori je duboko pocrvenela od
besa i stida. Kako se usuđuje!
- Dženiferina nastavnica mora imati debele članke na nogama i nositi
ravne cipele, a ne... - glavom je pokazao na njene vitke listove u providnim
hulahopkama i sandale sa visokim potpeticama koje su se vezivale oko
članaka. - Ne izgledaš kao nastavnica gluvog deteta. Mogla bi biti neka od
onih devojaka koje nude uzorke parfema kod Bergdorfa*.
Još se malo nagnuo ka Lori tako da su im se glave gotovo dodirivale. I pre
no što je mogla da odreaguje, zaronio je lice u njenu svilenkastu kosu. -I
mirišeš kao one - dodao je hrapavim šapatom.

_____________________-
* Bergdorf je luksuzna robna kuća na Petoj aveniji u Nju-jorku. (prim. prev.)

13
 Lori za trenutak nije mogla da dođe do daha. Kada je konačno ponovo
udahnula, bila je opčinjena njegovim mirisom. Mirisao je na čisto, na
mošus, na muškarca. Šta joj se to događa? Trgla se i pomerila glavu
unazad.
- Ti - pusti me da ustanem ovog sekunda! - zahtevala je, odupirući se o
njegove grudi. Na njeno iznenađenje, Drejk se uspravio i pomerio od
stolice sa koje je ona skočila. Pre nego Što je ponovo progovorila, udahnula
je duboko nekoliko puta kako bi se pribrala. - Možda ja nisam zadovoljila
vaša iščekivanja, ali vi ste svakako potvrdili moja, g. Sloun. - Izgovorila je
njegovo prezime kao uvredu.
- Ti ne zaslužuješ kćer koju imaš. Ona je prelepa, inteligentna i ljupka. Ali
ona umire. Da li me čuješ? Ona umire emotivno jer jedini roditelj koga ima
ne želi da se potrudi da nauči jezik koji ona razume, a još manje da nju tom
jeziku podučava. Zahvaljujući roditeljima kao što si ti, obrazovanje gluvih
ponekad liči na ono iz vremena Helen Keler*. Ja sam nastavnica...
- Ti si devojka.
- Ja sam žena...
- Aha, došli smo i do te teme - rekao je optužujuće upirući prstom u nju. -
Nemoj mi reći da ti se nije dopalo kada sam te dodirivao. Znam da jeste.
Kako mogu da budem siguran da ukoliko te odvedem u Nju Meksiko,
nećeš pobeći sa prvim slobodnim muškarcem koga sretneš? Zar to nije ono
što vi slobodne devojke od karijere zaista želite? Muža?
Lori je mogla da oseti kako joj oganj besa tinja u korenu kose. - Imala sam
muža. Nije to bio baš srećan brak.
- Jesi li razvedena?
- Umro je.
- Baš zgodno.
Naglo se okrenula od njega da ne bi izgovorila nešto zbog čega će kasnije
zažaliti. Naposletku, dr Norvud ju je poslala sa određenim zadatkom i
očekivaće da je obavesti o ishodu ovog razgovora. Na vratima je zastala i
__________________________
* Helen Keler je američka književnica koja je u ranom detinjstvu oslepela i ogluvela od
encefalitisa. Samo ogromnim ličnim naporom uspela je da pronađe način da komunicira sa
okolinom i da završi školu. (prim. prev.) 28 SandraBraun

14
 pogledala ga. Stajao je naslonjen na radni sto prekrštenih nogu. Iz
podrugljivog pogleda, drskog stava i iskrivljenog krajička usne mogla je
jasno da zaključi da je zadovoljan sobom.
Polako i veoma razložno Lori je izgovorila: - Ti si najarogantniji,
najnevaspitaniji, nepodnošljiv... - poslednju reč je samo pokazala.
- Sta to znači? - odbrusio je, u trenutku kada se odgurnuo od stola.
- Potražite značenje sami, g. Sloun. Zalupila je vrata za sobom.

15
 2.

- Lori, nikad nećeš pogoditi...

- Bridžit, na času sam. O čemu se radi? Nastavnica koja je upravo uletela
u učionicu
u kojoj je Lori radila sa sedmogodišnjacima bila je potpuno usplahirena i
mucajući je nastavila: - Nikada nećeš pogoditi ko te traži. Mislim, videla
sam ga milion puta. Prepoznala bih ga bilo gde. Ali sada je tu, u našem
hodniku i traži tebe...
- Polako, Bridžit, uznemirila si decu. Misle da se desilo nešto loše. - Lori je
razumela o kome njena prijateljica govori, ali nije želela da bilo ko zna kako
joj je srce ustreptalo na samu pomisao da se ponovo sretne sa Drejkom
Rivingtonom. Čak i najpronicljivijem posmatraču učinila bi se potpuno
mirnom i nezainteresovanom.
Prošlo je više od nedelju dana od njihovog susreta u televizijskom studiju.
Kada se vratila sa tog neprijatnog razgovora, dr Norvud ju je pitala kako je
bilo.
- Mislim da g. Rivington nije očekivao nekoga kao što sam ja, iako smo se
složili da je Dženifer potrebna posebna nega i individualizovana nastava.
- Baš mi je ţao, Lori - odgovorila je direktorka. - Bila sam uverena da biste
se vas dvoje odlično sloţili kada bi ti odvela Dţenifer u Nju Meksiko.
Naravno, teško mi je da pomislim koliko bi nam nedostajala.
Lori se nasmešila. - Pa, ipak vam neću nedostajati bar još neko vreme.
Mislim da bi trebalo da razmislite koga drugog da preporučite. Sigurna
sam da će vam se g. Rivington javiti.
Lori nije više ništa rekla, a dr Norvud nije insistirala. Ta ţena je imala
neverovatnu moć opaţanja. Da li je pretpostavila da je sastanak loše
prošao?
Ĉitave te nedelje Lori je pokušavala da iz glave izbaci Drejka Rivingtona.
Provela je puno vremena sa Dţenifer i sada joj je bilo teško da prestane da

16
je viđa. Ona je bila mlada od učenika kojima je Lori predavala, pa su se
viđale posle redovne nastave.
Dţenifer je bila prelepa devojčica. Bila je veoma lepo vaspitana - čak i
previše lepo vaspita-na, smatrala je Lori. Imala je svetloplavu kosu čije je
obilje lokni uokvirivalo njeno malo lice. Oči su joj - baš kao i oči njenog oca
- bile tam-nozelene, a tamne duge trepavice dodavale su utisku dubine i
boje. Bila je krhka i osetljiva, uvek uredna i čiste garderobe, i nikada nije ra-
dila ništa što bi moglo izazvati nezadovoljstvo ili gnev drugih.
Lori je smatrala da je kao nastavnica veoma objektivna i da se ne vezuje
emotivno za svoje učenike, ali sada joj se ta devojčica krupnih tuţnih očiju
podvukla pod koţu. Bilo je dovoljno samo nekoliko dana da shvati da ţeli
da bude Dţeniferina privatna nastavnica. Ţelela je da izvede to dete iz
uredne, lepo opremljene spavaonice i smesti je u jednu veselu, igračkama
zatrpanu sobu.
Kada bi o tome razmišljala, bez izuzetka bi vratila na razgovor sa njenim
ocem i idilična uli ka bi nestala. Nikada ne bi mogla da ţivi u Istoj kući sa
takvim muškarcem. Pa makar bio i dve hiljade milja daleko. Povredio je i
njen ţenik i i njen profesionalni ponos. I konačno, on nije fceleo da ona
bude tutor njegovoj kćeri.
Nikome ne bi priznala da je počela da gleda Odgovor srca. U poslednjih
nekoliko dana, svaki put kada bi ta blesava serija bila na programu, I ,ori bi
bila pored televizora, u nastavničkoj sobi za odmor. I svaki put kada bi
ugledala Drejkovo lice na minijaturnom televizoru, osetila bi
uznemiravajuće stvari. Srce bi joj ubrzano kucalo, a dlanovi se znojili; topla
teţina bi se iz centra njenog bića razlila po udovima i ne bi mogla da se
pokrene. Jasno se sećala kako se nagnuo ka njoj i onjušio joj kosu. Dok ga je
gledala na ekranu prepoznavala je neke diskretne pokrete koje je uočila
dok je bila sa njim licem u lice i za koje je bila sigurna da ih ni kod koga
drugog ne bi primetila. Sve to je suludo! Nije provela više od petnaest
minuta sa njim. Ipak, osećala je kako intimno poznaje sve nijanse njegove
ličnosti.
Sada je Bridţit uletela u njenu učionicu, oduševljena glumčevim izgledom
i šarmom. Ono sto Bridţit nije mogla da zna je da je taj čovek neoprostivo
uobraţen, nevaspitan i drzak.
- Da li moţeš da poveruješ da je Drejk Slo-un otac male Dţenifer
Rivington? Baš sam se pitala kako to da nikada nismo upoznali njene
roditelje. Uvek je dolazio noću i ulazio kroz stan dr Norvud. Verovatno se

17
plaši da bi ga napalo jato oboţavateljki poput mene. - Bridţit se za-kikotala.
- A traţio je da se vidi sa tobom kao da te poznaje.
- Pa poznaje me.
Bridţit je ostala bez teksta i buljila je u Lori kao da su mladoj ţeni upravo
izrasla krila. - Poznaješ ga i nikada ništa nisi rekla...
- Bridţit, kako mogu da ti pomognem?
- Kako moţeš da mi pomogneš? - ponovila je kao papagaj. - Već sam ti
rekla, doktor Glen Hembrik, ili g. Rivington, ili kako god ga ti zoveš, čeka
da se vidi sa tobom.
- Reci mu da sam zauzeta.
- Šta! - Bridţit je vrisnula za trenutak i Lori je poţelela da ima problem sa
sluhom kao i njeni daći. Gluvoća ponekad moţe biti i pravi blagoslov. -
Kako moţeš to da kaţeš, Lori! Jesi li poludela? Najzgodniji muškarac na
svetu je...
- Mislim da malo preteruješ, Bridţit - suvo je odgovorila Lori. - Zauzeta
sam. Ukoliko g. Rivington ţeli da me vidi, moraće da sačeka da se završi
čas.
- Rado ću sačekati.
Dubok, tih glas u moduliranim nijansama profesionalnog glumca se
proneo učionicom. Stajao je na vratima i netremice posmatrao Lori. Srce joj
je poskočilo, a potom nastavilo da ubrzano kuca.
Bridţit kao da je izgubila svoju veoma razvijenu sposobnost govora i
samo je stajala otvorenih usta blenući u Drejka. Kako nije ţelela da
proizvede scenu koju bi, Lori je bila sigurna, Bridţit do detalja prepričala
svim zaposlenima u školi, tiho je rekla: - Hoćeš li, molim te, da nas ostaviš
same, Bridţit? Pošto je g. Rivington već prekinuo čas, pretpostavljam da
bih mogla da porazgovaram sa njim. - Samo joj se sarkastično nacerio.
Bridţit se kao u transu kretala ka vratima i stajala ispred Drejka kao
kakva skulptura, sve dok se on nije pomerio u stranu i propustio je u
hodnik. Osmeh mu je bio razoruţavajući, a brk mu se trzao u smešak dok
je posmatrao njeno hipnotisano stanje.
Savršeno odvratno, pomislila je Lori. Šta taj čovek poseduje kada je u
stanju da inteligentnu ţenu pretvori u mesečareću budalu? I on je samo
običan čovek. Pa, moţda malo privlačniji nego ostali, priznala je Lori sebi
dok je čekala da se ponovo okrene prema njoj.
- Zdravo, nastavnice Periš. Nadam se da vas ne uznemiravam.
- Uznemiravate me i uopšte vam nije ţao zbog toga.

18
 Osmeh je postao širi, a jamica na obrazu dublja. - U pravu ste, nije mi ţao.
Ali dr Norvud mi je dozvolila da dođem u učionicu. Mislila je da bi trebalo
da vidim vaše nastavne tehnike.
Usne je skupila u grimasu neodobravanja. Zatim je uzdahnula. Predaće se
ovoga puta, ali nije nameravala da to učini bez borbe.
- Deco - rekla je i pokazivala u isto vreme - ovo je g. Rivington. Svi
poznajete Dţenifer Rivington? Ovo je njen otac.
Deca su ga pozdravila osmehom, a neka su pokazala znak za zdravo. Ona
među njima koja su pomalo čula, čak su i izgovorila pozdrav.
- Sedite, g. Rivington. - Pokazala je na stoličicu za učenike. Namršteno je
gledao dok je sa teškoćom svoje visoko telo spuštao u smešno malu stolicu.
Neka deca su počela da se smeju, a i Lori je bilo teško da im se ne pridruţi.
Kada se konačno smestio, kolenima je maltene dodirivao bradu.
Bio je besprekorno obučen u braon sportske pantalone i kašmirski blejzer.
Nosio je belu košulju na pruge različitih nijansi braon boje. Oko vrata je
vezao tamnobraon kravatu.
- Radimo predloge, g. Rivington. Dođi, Dţe-fe, i pokaţi Dţeniferinom tati
šta si naučio.
Lori je na tablu zalepila nekoliko velikih, sjajnih slika jabuka. Drečavoţuti
crvići veselog osmeha i krupnih očiju nalazili su se ispod, iza, ispred jabuka
ili na njima. Deca su usvajala pojam predloga, štampanu reč i znak tako što
su pokazivala crve na jabukama.
- A sada ti - rekla je Lori, okrećući se ka Drejku kada su svi učenici završili
veţbu.
- Šta? - uzviknuo je.
Deca su počela da se smeju kada je Lori uhvatila Drejka za lakat i podigla
ga na noge, a potom ga postavila ispred table. Pokazivač je usmerila na
jednu jabuku i pitala znakovnim jezikom: - Gde je crvić?
Zelenim očima je prodorno gledao kao da će je zadaviti, ali ona se samo
ljupko nasmešila. -Svakako ovo ne moţe biti preteško za vas -
prokomentarisala je preterano ljubazno.
Pokazao je znak za odgovarajući predlog.
- Celu rečenicu, molim vas.
Dugim osunčanim prstima pokazao je čitavu rečenicu u trenutku kada se
oglasilo zvono za kraj časa. Neki od učenika su mogli da čuju taj prodoran
zvuk i počeli su da se komešaju u stolicama.

19
 - U redu, deco, idite! - rekla je i pokazala Lori. Nije im trebalo dodatno
ohrabrenje da pojure ka vratima. Ona je ostala sama sa Drejkom.
- Odlična zamka. Da li svim roditeljima koji te posete pruţaš ovu vrstu
personalizovane paţnje? - zareţao je.
- Većina roditelja koji nam dolaze u posetu su dovoljno lepo vaspitani da
ne upadaju usred časa i traţe personalizovanu paţnju.
- Touche - odgovorio je uz minimalnu dozu kajanja u glasu. - Pošto sam
već na tvojoj crnoj listi, obezbediću svoj ostanak na njoj tako što ću te
obavestiti da ćeš izaći na večeru sa mnom.
Gledala ga je sa nevericom. - Vi ne samo da ste nevaspitani, g. Rivington,
već ste i sišli s uma. Ne idem ja nikuda s vama.
- Ideš, ideš. Doktorka Norvud je rekla da ćeš večerati sa mnom.
- Nisam znala da doktorka Norvud ima agenciju za romantično
posredovanje.
- Rekao sam joj da bih ţeleo da sa tobom po-razgovaram uz večeru.
Odgovorila je da misli da bi to bila odlična ideja.
- To je daleko od naredbe. Ona je moja di-rektorka, ne majka.
- Hoćeš li?
- Šta?
- Da izađeš na večeru sa mnom?
Tokom razgovora, Lori je sređivala učionicu". On ju je pratio u stopu.
Svaki put kada bi se okrenula zatekla bi ga tik uz sebe. Pruţila je ruku da
dohvati tašnu iz najniţe fijoke stola i glasno je zalupila dok se uspravljala.
Naginjao se nad njom dok je ona uzmicala kako bi povećala prostor među
njima. - Ne čuješ baš dobro, je li tako? Rekla sam ti da ne idem na večeru sa
tobom, i gotovo. Što se mene tiče, nemamo o čemu da razgovaramo. Sve
što si imao rekao si mi prošli put, a i ja sam bila potpuno iskrena.
Odlučno joj je stisnuo zglob ruke dok je pokušavala da prođe pored njega.
Dodir njegovih prstiju bio je topao i čvrst i još je malo ubrzao ritam njenog
bila koje je pulsiralo pod njima.
- Izvinjavam se zbog svih grubosti koje sam izgovorio.
On je glumac, rekla je Lori sebi. Moţe da prikaţe bilo koje osećanje ili stav
koji poţeli. Sumnjala je u njegovu iskrenost i to je iskazala skeptičnim
izrazom lica. - Iskreno to mislim - rekao je malo čvršće stegavši njen zglob.
- Tada nisam imao uvida u tvoje profesionalne kompetencije. Nisam znao
koliko iskustva imaš u radu sa gluvom decom. Nisam znao da imaš gluvu
sestru.

20
 Naglo je istrgla ruku iz njegove. - Nemojte me nikada ţaliti, ni mene ni
moju porodicu, g. Rivington.
- Ja...
- Moja sestra je sjajna ţena. Računovođa.
- Ja...
- Udata je i sa svoja dva divna sina i uspe-šnim muţem ţivi u Linkolnu u
Nebraski. Verujte mi, ona zna šta su prave vrednosti u ţivotu mnogo bolje
nego što ćete vi ikada naučiti.
Lice joj je bilo zaţareno od besa dok su joj se grudi uznemireno dizale i
spuštale. Kestenjaste oči buktale su crvenim odsjajem dok je pogledom
šamarala muškarca koji je stajao toliko blizu nje da je mogao da oseti
vrelinu ljutnje koju je odavalo čitavo njeno telo.
- Jesi li završila? - grubo je upitao. Udahnula je duboko nekoliko puta i
spustila
pogled. Njegove oči su smekšale i sada su zapravo bile mnogo opasnije
nego dok su besno sijale.
- Nisam ţeleo da pomisliš da te ţalim - rekao je. - Osećam divljenje i
poštovanje prema tebi. U redu? - Osetila je knedlu u grlu kada joj je prstom
dotakao bradu i podigao glavu. - Pro-menio sam mišljenje. Mislim da si ti
ono što je Dţenifer potrebno. Ono što je meni potrebno.
Poslednje reči izgovorio je najtišim šapatom. U hodniku više nije bilo ni
dece ni nastavnika i kao da ih je obavijala aura intimnosti. Rečenica Ono što
je meni potrebno bi mogla imati sasvim drugačije značenje u nekom drugom
kontekstu. Njeno srce je odgovorilo na taj slučajan izbor reči i udaralo je
tako snaţno kao da ţeli da izleti iz grudi.
Bio je preblizu; učionica je bivala sve mračnija; zgrada sve tiša; dah mu je
bio previše opojan; a prsti kojima ju je i dalje drţao za bradu čvrsti i
sigurni. Lori se gušila u sopstvenim emocijama. Postalo joj je preteško da
diše. Pokušala je da bradu izvuče iz njegovog stiska, ali nije joj dozvolio.
- Ti ţeliš taj posao.
To nije bilo pitanje. Bio je siguran da je ţude-la da se suoči sa izazovima
vaspitanja i oseća-njem zadovoljstva ukoliko bi uspela da Dţenifer izvuče
iz njenog sveta tišine i uvede je u novi.
- Zar ne ţeliš? - insistirao je.
- Da - prošaptala je. Na šta je to pristajala? Da li se on to naginjao ka njoj,
ili je to samo zamišljala? Verovatno je u pitanju bilo ovo drugo, jer ju je

21
trenutak kasnije pustio i dohvatio svoj blejzer prebačen preko naslona
stolice. - Hajde da nešto pojedemo.
Dok se skrušeno uvlačila u jaknu koju joj je pridrţao, upitao ju je: - Jesi li
se ti to smanjila? Bila si viša pre neki dan.
Blago je pocrvenela kada je shvatila da je primetio i zapamtio njenu
visinu. Nasmešila mu se i pogledala ga izazivački. - Počela sam da nosim
ravne cipele. - Očima je prešao preko njene bele lanene haljine, sada
pokrivene plavim blej-zerom, do plavih sandala sa ravnom petom, za
razliku od onih sa visokim štiklama koje je nosila u televizijskom studiju.
- Ha, vidi stvarno! Obula si ravne cipele. -Postiđeno je rukom prošao kroz
svoju kestenjastosrebrnu kosu i glasno se nasmejao dok su išli kroz hodnik.
Nije mu bilo teško da zaustavi taksi i da vozaču kaţe da vozi do Ruske
čajdţinice. - Je li to u redu? - upitao ju je dok su se smeštali na zadnje
sedište automobila.
- Da, volim taj restoran - odgovorila je iskreno.
Kada su ušli, šef sale ih je sproveo do jedne malo intimnije prostorije na
spratu i pridrţao Lori stolicu uz učtivo laskanje. Bila je u društvu Drejka
Slouna, i očigledno je to nešto značilo.
Dok su prolazili restoranom primetila je da su se glave okretale za njima
prepoznajući glumca, i iznenada je postala svesna činjenice da je u istoj
odeći koju je čitavog dana nosila u školi. Nije ovo smatrala izlaskom i stoga
nije predloţila da prvo svrati do kuće i presvuče se.
- Izvinjavam se što nisam prikladnije obučena. Nisam planirala da izađem
večeras.
Slegnuo je ramenima, odgovorivši: - Sasvim dobro izgledaš - i nabio nos u
jelovnik.
Baš ti hvala, pomislila je Lori dok je otvarala jelovnik. Nekoliko sekundi
kasnije čula ga je kako se kikoće. Podigla je pogled i shvatila da je
posmatra. Zelene oči su se smešile na nju.
- Šta je tako smešno?
- Ti. Kada ti kaţem da si lepa, ti se naljutiš. Kada ti ne kaţem da si lepa, ti
se opet naljutiš. Morali biste da pripazite na to izraţajno lice nastavnice
Periš. - Nagnuo se preko stola i tišim glasom dodao: - Odaje svaku tvoju
misao, a trenutno svi prisutni bulje u tebe, veruj mi.
Shvatila je to kao kompliment i nazdravila mu čašom perije vode koju joj
je naručio. Pijuckali su svoja pića - on je pio martini - i komentarisali
atmosferu i enterijer restorana. Zidovi tamnozelene boje, drvenarija od

22
ruţinog drveta i mesingani detalji odraţavali su nepretencio-znu
eleganciju.
Odabrali su kijevsku piletinu sa pirinčem. Posle samo par kratkih
trenutaka konobar je stigao sa predjelom koje su činili dimljeni losos,
kavijar, kuvana jaja i više vrsta rotkvica. Ne razmišljajući, Drejk je počeo da
jede sa uţivanjem.
- Sačekaj - prekinula ga je Lori. - Prvo moram da ti odrţim čas. - Uprkos
činjenici da ga je očigledno nervirala, naterala ga je da nauči znake za sve
na svom tanjim i za sve delove pribora za ručavanje na stolu, pre nego što
mu je dozvolila da nastavi da jede. U jednom trenutku se nasmejala. - Ako i
postoji znak za kavijar, ja ga ne znam. Za sada ćemo ga samo ispisati zna-
kovnim pismom - rekla mu je.
Razgovor je tekao lako i spontano tokom čitavog obroka. Kada su sa stola
rasklonjeni i poslednji ostaci hrane, i dok su pijuckali kafu, Drejk je ponovo
otvorio temu o Dţenifer.
- Prihvatićeš da joj budeš privatna nastavnica, zar ne?
Spustila je pogled na sto i kašičicom iscrta-vala apstraktne slike po
čaršavu. - Još uvek nisam odlučila, Drejk.
- Kako da ti pomognem da doneseš odluku? - Izgovorio je to sa šaljivim
prizvukom u glasu, ali mu je izraz lica bio potpuno ozbiljan.
- Moţeš da mi obećaš da ćeš se upisati na tečaj znakovnog jezika i da ćeš
početi da ga koristiš. Pokušaj da misliš na znakovnom jeziku čak i kada
govoriš na engleskom. Ako prihvatim ovaj posao, za Dţenifer ću
predstavljati neku vrstu druge majke. Za sve što joj treba moraće da se
osloni na mene. Jednog dana ti ćeš morati da preuzmeš tu odgovornost. Da
li ćeš ikada biti spreman na to?
- Pokušaću da se spremim. Obećavam da ću dati sve od sebe - svečano je
izjavio. Nagnuo se preko stola, a briga mu je izbrazdala duboku liniju
između obrva. - Lori, šta mogu očekivati od Dţenifer? Kakva će biti kada
poraste? - Preko puta nje je sada sedeo zabrinut i ranjiv otac.
U njegovim očima videla je onaj poznati bol, tu čeţnju da sazna ono što ni
najveći eskperti nisu mogli ni da nagađaju. Svaki roditelj gluvog deteta
pitao se to isto.
Lori je paţljivo birala reči. - Ona je veoma bistra, Drejk. Zna mnogo više
nego što pokazuje. Mislim da je njen problem emotivne, ne kognitivne
prirode. U rad sa njom uključiću sve metode koje poznajem. Naučiće
znakovni jezik kako bi mogla da ostvari osnovnu komunikaciju, ali u isto

23
vreme mora da nauči i alfabet kao i svako drugo dete. I moraće da nauči
zvuke koje označavaju slova alfabeta. To će joj pomoći da nauči da govori. -
Kada je videla kako su mu oči zablistale u nadi, pojasnila je poslednji deo
svoje izjave. - Drejk, moraš da razumeš da će ona uvek biti gluva. Nikada
neće čuti kao mi. Njen slušni aparat nije korektivne prirode, on samo
pojačava intenzitet zvuka.
- To su mi već rekli, ali mi nije jasno Šta to znači - priznao je.
- U redu - rekla je Lori. - Pokušaću da ti objasnim. Naočare sluţe za
korekciju vida. Kad nosiš naočare sa dioptrijom bolje vidiš. Slušni aparat
pojačava zvukove koje Dţenifer ionako čuje. Zamisli da slušaš radio i da
nema ničeg sem šuma. Ukoliko bi pojačao ton, i dalje bi čuo samo šum.
Samo bi bio glasniji. Da li to pomaţe? - Kaţiprstom je tapkao po svojim le-
pim belim zubima ispod brkova. - Da. Jasno mi je šta hoćeš da kaţeš.
- Ţelim da Dţenifer nauči mnogo toga. Ako je odvedem u park i pokaţem
joj znak za trčati naučiće da ga razume i koristi, ali to će biti sve što će ta reč
njoj značiti. A ja ţelim da zna i šta znači trčati za momkom, i trčati pred rudu,
ili trčati počasni krug. Razumeš?
- I ona će biti u stanju da sve to nauči?
- Samo ako je mi podučavamo, Drejk. Moramo neprestano sa njom
razgovarati na znakovnom jeziku, kao što bismo sa bilo kojim drugim
detetom neprestano koristili govor. Elen, moja sestra, naučila je da čita sa
usana i da govori toliko dobro da više gotovo i ne koristi znakovni jezik.
- Dţenifer će takođe naučiti da dobro govori?
- Nikada kao mi - naglasila je. - Nikada neće čuti sve što mi čujemo, i zbog
toga nikada neće govoriti kao mi. Kao glumac, verovatno si bio u situaciji
da znaš reči dijaloga, ali da ne moţeš da ih izgovoriš.
-Aha.
- Tako se gluvi stalno osećaju. Svaka reč je borba. Ali uz adekvatnu obuku
i strpljenje, mogu postati potpuno fluentni. Ne očekuj previše i nećeš se
razočarati.
Buljio je u svoje šake, koje su sada stajale prekrštene na stolu. Lori je
osetila takvo saţaljenje prema njemu da je poţelela da pokrije njegove ruke
svojima i da izgovori reči utehe. Nekako je morala da mu povrati nadu.
- Dţenifer već zna da kaţe moje ime.

24
 Pogledao je i ponosno se nasmešio. - Doktorka Norvud mi je rekla da ste
se vas dve baš zbliţile.
Lori je bilo teško da ignoriše da joj se srce čepa svaki put kada bi ušla u
sobu, a Dţenifer bi joj uputila jedan od svojih retkih osmeha. Tako se
osećala i sada dok je zurila u Drejkove oči koje su sijale kao tečni smaragdi.
Bilo joj je sve teţe da ostane objektivna. A to je, znala je, već bila opasna
situacija.

25
 3.

Od momenta kada su ustali od stola do ulaska u taksi koji je za njih

pozvao šef restorana, tri ţene su zaustavile Drejka i traţile mu autogram.
Lori je bila impresionirana njegovom sposobnošću brze i kompletne
promene raspoloţenja. U jednom trenutku bio je zbunjeni i zabrinuti otac.
U sledećem je već bio samouverena arogantna televizijska zvezda koja u
potpunosti vlada situacijom i oseća se sasvim u svom elementu dok tim
svojim čuvenim osmehom zadivljuje očaranu publiku. Svakoj od ţena
obratio se sa nijansom neţnosti i intimnosti u glasu.
Privatnost koju je unosio u svaki razgovor verovatno je činila da sve te
ţene misle da mu je zaista stalo do njih. Da li je to sve bilo iskreno, ili samo
deo uloge koju je igrao? Bila je to uznemiravajuća misao i Lori nije ţelela da
je dalje razvija.
- Da li ti ikada dosadi? - upitala ga je, pokazujući na hipnotisane ţene na
trotoaru. Jedna vatrena oboţavatejlka je i dalje na grudima stiskala salvetu
na kojoj se sada nalazilo ime Drejka Slouna.
Rečita tišina
- Da, naporno je. Pokušavam da se ne ponašam kao umišljena zvezda i da
svim damama ukazem duţno poštovanje i paţnju. Uvek se zapitam: 'Gde
bih ja bio bez njih?' To mi obično pomogne da stvari sagledam sa
umirujuće distance.
Lori ga je zamolila da je otprati do škole jer je morala da pokupi neke
papire pre nego što se uputi u svoj stan koji se nalazio nekoliko stambenih
blokova dalje.
- Odlično - odgovorio je Drejk. - Ionako sam ţeleo da na trenutak vidim
Dţenifer.
Lori je bacila pogled na zlatni sat na svom ručnom zglobu. - Ali već je
prošlo devet sati. Već je zaspala.

26
 - Onda ćemo morati da je probudimo - odgovorio je bezbriţno.
- Zar se nijedno pravilo ne odnosi na vas,
g. Rivington?
Nasmejao se. - Veoma malo njih. Doktor-ka Norvud zna da ponekad
radim u studiju do osam ili devet uveče, u zavisnosti od toga kakav je
pakao te nedelje dr Hembrik sebi napravio od ţivota. Dozvoljava mi da se
par puta nedeljno ušunjam i provedem malo vremena sa Dţenifer.
Lori je svojim ključem otvorila privatan ulaz koji se automatski zatvarao
po završetku nastave. Na prstima su prošli senovitim hodnikom deo
zgrade u kome su se nalazile spavaonice, do sobe koju je Dţenifer delila sa
trima devoj-čicama istog uzrasta.
Drejk dozvoli Lori da prva uđe u sobu, ali se ona povuče u stranu kada je
on seo na krevet pored usnulog deteta. Upalio je malu lampu na noćnom
stočiću i neţno dotakao njeno rame. Devojčica se promeškoljila, otvorila oči
i ugle-" dala Drejka kako se naginje nad njom. Veselo je zagrgoljila,
uspravila se istog trenutka i snaţno ga obgrlila oko vrata.
Lori nije bila sigurna šta je mislila da će se desiti, ali svakako nije bila
spremna na ovu spontanu reakciju deteta koje je obično bilo tako povučeno
i kruto.
- Kako je tatina devojčica? Jesi li srećna što me vidiš?
Pitanja su bila retorička. Dţenifer je bila pripijena uz njegove snaţne
grudi dok joj je on milovao plave lokne.
Ovo je bio još jedan Drejk Rivington. Crte lica su mu smekšale i nije bilo
ni traga cinizma u uglovima usana, niti u njegovom pogledu. Oči su mu
blistale iskrenom i dubokom ljubavlju dok je drţao svoju kćer u naručju.
Posle poljubaca i grljenja, Dţenifer je počela da svojim ljupkim prstićima
pretura po njegovim dţepovima, kikoćući se radosno dok se on pretvarao
da se brani. Konačno je pobedono-sno izvukla paklicu ţvaka i počela da je
otvara.
- Izvini, mlada damo, ali ne moţeš sada ţvakati ţvaku - rekao je Drejk. Ali
potom je slegnuo ramenima i dodao: - Moţda i moţeš - pošto je ona već
uspešno skinula omot sa jedne pločice.
- Ne, ne moţe - tiho, ali odlučno se umešala Lori. Drejk ju je pogledao, ali,
Dţenifer, naravno, nije čula njenu izjavu. Upravo je krenula da ubaci ţvaku
u usta kada je Lori kucnula po ivici kreveta kako bi joj privukla paţnju.
Dţenifer je podigla pogled i nasmešila joj se. Lori joj je uzvratila osmeh i
pokazala Zdravo Dženifer. Kako se ja zovem?

27
 Dţenifer je pokazala ime Lori i izgovorila ga tiho i stidljivo. Drejk je zinuo
od iznenađenja.
- Mila moja, pa to je divno - uzviknuo je, još čvršće grleći svoju devojčicu.
Dţenifer je očigledno uţivala u pohvalama i odobravanju tog visokog
divnog čoveka koji je s vremena na vre-me dolazio u njenu sobu i samo njoj
posvećivao paţnju. Nikada nije razgovarao sa druge dve devojčice. Samo
sa njom.
Lori je iskoristila situaciju i pošto je ponovo privukla paţnju devojčice,
rekla je: - Ovo je Drejk - i pokazala Dţenifer znak za njegovo ime. - Nisam
sigurna da li razume porodične odnose. Uskoro ćemo naučiti šta znače otac
i kćer. Za sada, bićeš jednostavno Drejk - objasnila je Lori.
Dţenifer je pokazala znak za Drejkovo ime i pokazala na njega. - Tako je -
rekla je Lori i potvrdno klimnula glavom. Dţenifer je ponosno ponavljala
iste pokrete sve dok se to nije pretvorilo u igru i sve troje su se zajedno
smejali. Kada je ponovo pokušala da privremeno zaboravljenu ţvaku stavi
u usta, Lori ju je zaustavila, neţno je uhvativši za ruku. Koristeći sva
sredstva za komunikaciju koja su joj bila na raspolaganju i za koja je mislila
da će ih Dţenifer razumeti, objasnila joj je da će ţvake ostaviti na noćnom
stočiću i da će ih tu naći kada se ujutro probudi.
Dţenifer je sa nadom pogledala u Drejka, ali i on je odrično odmahnuo
glavom, spustio ţvake na stočić i pokazao znak za spavanje onako kako je
video da ga Lori pokazuje par trenutaka ranije.
Dţenifer je zevnula i spustila glavu na jastuk. Izgledala je kao plavokosi
anđeo u ljupkoj roze spavaćici. Grčevito je stezala Drejka oko vrata dok je
on pokušavao da ustane. Brzo ju je poljubio u čelo i podigao se. I tik pre
nego što je ugasio lampu, Dţenifer je pogledala ka dnu kreveta i pruţila
svoje punačke ručice ka Lori.
Lori je pogledala u Drejka koji se neţno smešio. - Mislim da je to dovoljno
rečito - rekao je. Prišla je devojčici i sagla se da bi joj Dţenifer poklonila
prisan i pomalo balav poljubac.
Ušuškali su je, ugasili lampu i izašli iz sobe. Lori je napravila par koraka i
zastala. Mozak joj je bio toliko preopterećen da joj se činilo da ne moţe da
hoda i da misli u isto vreme. Mirno je stajala nasred hodnika.
- Mislim da ste me vas dvoje upravo izloţili emocionalnoj učeni - glasno je
razmišljala.
- To nam je i bila namera. - Drejkov glas bio je kao i njen, tih i ozbiljan.

28
 Lori ga je pogledala. Naglas je izgovorila ono o čemu je razmišljala. - Ona
te oboţava. Razdvojićete se ako je pošalješ na drugi kraj zemlje. Još je tako
mala. Trenutno si ti najvaţnija osoba u njenom ţivotu. Drejk, da li shvataš
da ću uskoro ta osoba biti ja, a ne ti?
Bezizraţajno je pogledao niz prazan hodnik i zavukao ruke u dţepove
pantalona. - Shvatam - odgovorio je dok mu se vilica stezala. -I očajan sam
zbog toga. Da postoji neki drugi način... ali, ne ţelim da odrasta u velikom
gradu. Trenutno ti za nju moţeš da uradiš mnogo više nego ja. - Zatim ju je
pogledao. - Svestan sam i toga da na tebe prebacujem teret ogromne
odgovornosti. Ali mislim da je to prava odluka u ovom trenutku.
Posećivaću je kad god budem mogao. - Ironično se nasmešio. - Ne ţivim ja
tim dekadentnim ţivotom kako časopisi tvrde.
Poslovno mu je pruţila ruku. - Prihvatam posao koji si mi ponudio.
- Rukovali su se.
Insistirao je da je otprati do vrata stana kada su došli do prijatne, ali
nikako luksuzne zgrade u kojoj je ţivela. Platio je taksisti i objasnio da će
naći drugi pošto je bezbedno smesti unutra.
Dok su se vozili liftom do njenog sprata, rekao je: - Mislim da mogu sve
da organizujem u naredne dve nedelje. Da li ti to daje dovoljno vremena da
se spakuješ? - Pošto je potvrdno klimnula glavom, nastavio je. - Kuća je
prijatna, ništa specijalno. Kupicu ti auto i dovešće ti ga na aerodrom kada
doputujete u Albukerki. Angaţovaću nekoga da detaljno očisti kuću. Sve bi
trebalo da bude spremno, tako da ti i Dţenifer moţete da se uselite čim
stignete u Šapat.
- Šapat. Dopada mi se to ime. - Rukom joj je pridrţavao lakat dok joj je
pomagao da izađe iz lifta. Nije ga povukao ni kada su krenuli hodnikom.
- Prijatan je to gradić. Dosta penzionera, nekoliko rudara i njihovih
porodica. Tiho je i mirno tamo. Pejzaţ je fantastičan u svako doba godine.
Sada su stajali ispred njenih ulaznih vrata. Drejk je rekao: - Dobijaćeš istu
platu kao i u školi. Naravno, kuća i kola će ti biti na raspolaganju. I slaću
vam novac za hranu, odeću za Dţenifer i što god vam još bude potrebno.
- Ne brinem zbog novca - odgovorila je dok je uvlačila ključ u bravu.
Okrenula se sa namerom da mu pristojno poţeli laku noć, ali nije uspela
da izgovori bilo šta. Pribliţavao joj se dok je nije potpuno priterao uza zid.
Potom se dlanovima oslonio o zid iznad njene glave i nagnuo se ka njoj.
Razdaljina među njima nije bila veća od par centimetara, ali je nije
dodirivao.

29
 - Dopadaš mi se ovako - prošaputao je.
Šta se to desilo sa njenim glasom? Nije mogla da izgovori ni jednu jedinu
reč, iako su joj se misli rojile. Konačno je uspela da promuca: - Kako?
- Smirena, šarmantna, spremna na dogovor. Ali... - na to se prigušeno
nasmejao - dopadala si mi se i onako, kada si bljuvala vatru i kada ti je kosa
kao baklja buktala od besa. - Još joj se malo pribliţio. - Zapravo, nastavnice
Periš, ne mogu da pronađem ništa na vama što mi se ne dopada.
Znala je da će je poljubiti. Takođe je znala da to ne srne da mu dopusti, ali
osećala se potpuno bespomoćnom dok se njegovo lice pribliţavalo njenom.
U onom otkucaju srca pre nego što su im se usne srele, zatvorila je oči. Iako
je znala šta će se desiti, nije bila spremna za vulkanski nalet emocija koji je
njegov dodir izazvao.
Neţno joj je prelazio preko usana brkovima, blago je golicajući.
Neprimetno se još malo pribliţio, a lukovi i obline njihovih tela savršeno su
se dopunjavali.
Uklapali su se kao delovi slagalice. Iako jedva da je vrhom glave dosezala
do sredine njegovih grudi, činilo se kao da su dve polovine jedne celine.
Snaţna muška pleća kao da su napravila udubljenje u koje su se smestile
njene ne-ţne ţenske grudi. Stopalima je opkoračio njena, i kada su njegovi
vitki čvrsti kukovi uplovili u ţenstvenu mekotu njenih, duboko iz grla mu
se ote uzdah oduševljenja i slatke agonije.
Usnama je pio sa njenih, polako i naizgled neodlučno, dok nije osetila
iskušenje da mu snaţno stisne glavu i pritisne je uz svoju. Ipak je samo
smogla hrabrosti da stidljivo podigne ruke do visine njegovih rebara i
neţno mu pomiluje mišiće grudi, stegnute od napora da teţinu čitavog tela
podrţi rukama oslonjenim o zid.
Dugo je i sporo izdahnuo vazduh osetivši njene delikatne ruke na sebi.
Prestao je da je zadirkuje neţnim poljupcima i sa uznemirujućom
preciznošću je svojim usnama snaţno pritisnuo njene.
Lori u prvi mah nije učestvovala. Posle uţasnog braka, oprez i strah su
bile njena automatska reakcija na muškarce. Ali Drejka nije obeshrabrio taj
neodlučan otpor. Vatreno ju je ljubio dok se njene usne nisu razdvojile
otvorivši njegovom jeziku prolaz za kojim je ţudeo. Pokušala je da povrati
ravnoteţu, da vrati planetu u orbitu, da stvari sagleda iz objektivne
perspektive, ali to nije bilo moguće pod pritiskom tih neumoljivih
probojnih usana.

30
 Ĉak i kada su se načas razdvojili da dođu do daha, on nije mirovao.
Usnama joj je sisao uho i zubima neţno grickao resicu. Ruke su mu
skliznule sa zida i sada su milovale njena ramena, ruke i vrat. Prstima kao
da joj je merio puls pre nego što joj je šakama obuhvatio lice. Palčevima joj
je milovao obraze.
- Da li sve svoje partnerke ovako ljubiš? -upitala je Lori malaksalo.
Očekivala je da se nasmeši i odgovori nešto duhovito. Umesto toga, sa
zaprepašćenjem je posmatrala kako boja nestaje sa njegovog lica. Zelene
oči, koje su samo časak ranije blistale unutrašnjom vatrom koja kao da je i
nju pekla vrelim jezičcima, postale su ledene, neprobojne, kao da je preko
njih navučena zavesa.
Napravio je značajan razmak između sebe i nje. Prvo je spustio ruke sa
njenog lica. Zatim je njene grudi oslobodio pritiska svojih prsa. Kada se
pomerio unazad, lišena njegovog dodira, napravila je pokret kao da ţeli da
ga ponovo vrati sebi. Ali uplašio ju je i zaprepastio izraz njegovog lica, i
brzo je prekrstila ruke sa šakama u pesnicama preko grudi. Bio je potpuno
bled i buljio je u nju kao da je video duha.
- Drejk, šta...
Nekoliko puta je otvorio usta pokušavajući nešto da kaţe. - S... Suzan je to
govorila. - Napravio je pauzu i rukama prekrio lice, pritiskajući očne
duplje, terajući od sebe ruţnu uspomenu. - Stalno je to govorila.
- Suzan? - upitala je Lori tiho. Pretpostavljala je ko je Suzan, i zapravo nije
ţelela potvrdu te pretpostavke.
- Suzan, moja ţena. Preminula je.
Ipak je potvrdio njenu pretpostavku, i to sa toliko jasno vidljivog bola da
je Lori pripala muka. On je još uvek zaljubljen u svoju pokojnu ţenu! Nije
joj rekao kako je umrla, to nije ni bilo vaţno. Njena smrt, ne način na koji je
otišla, lišila ga je ljubavi njegovog ţivota.
- Da, ţao mi je - prošaptala je. Bila je to glupa, besmislena rečenica, ali nije
mogla da se se-ti ničega drugog, a očajnički je pokušavala da ispuni tešku
tišinu koja ih je gušila.
Uspravio se i kao da se oporavio od kratkotrajnog stupora koji su izazvale
njene nesrećno izabrane reči. Prošao je rukom kroz srebrnoke-stenjasto
kosu i zatim grubo rekao: - Nije vaţno.
Ali bilo je vaţno! Samo nekoliko sekundi ranije bila je omamljena u
njegovom zagrljaju, slađem i toplijem nego u bilo kom koji je do tada

31
osetila. Sada je muškarac koji je učinio da njeno telo zapeva od osećanja za
koja je mislila da su davno umrla stajao pred njom kao potpuni stranac.
Ruke je zario duboko u dţepove pantalona okrenuvši joj leđa. Kada se
ponovo na petama okrenuo ka njoj, usta su mu iscrtavala namrgođenu
liniju, a guste veđe su mu skrivale oči.
- Mislim da je pošteno da ti na vreme kaţem da ne dozvoljavam sebi da
se upuštam u bilo kakve emotivne veze. Uprkos onome što čitaš u štampi,
nikada nisam dozvolio da me neka ţena zavede. Bio sam oţenjen i voleo
sam svoju ţenu. Moje potrebe su čisto fizičke prirode. Mislim da je dobro
da to znaš od samog početka.
Osećala se kao da joj se na glavu umesto reči obrušila gomila kamenja i
smrskala joj čitavo telo. Istovremeno, ljutnja i poniţenje ključali su joj
venama da se narogušila kao besna mačka.
Pokušavala je da iskontroliše svoj glas, da obuzda uvrede koje su joj
razdirale utrobu i vrištale da budu izgovorene.
- Ne sećam se da sam traţila 'emotivnu vezu', g. Rivington. - Drhtala je od
potisnutog besa. - Međutim, pošto si otvorio tu temu i pogrešno
protumačio moje motive, odmah ću sve razjasniti. Nemam nikakvu
nameru da se 'vezujem' za tebe. Osim što bi to uticalo na objektivnost koja
mi je neophodna, smatram da si uţasno uobraţen. Bila sam udata za
umetnika... za muzičara... i on je, kao i ti, sebe veoma cenio i očekivao da ga
svi ostali oboţavaju. Uveravam te da sa tobom ţelim isključivo
profesionalan odnos. Hvala ti za večeru.
Okrenula se od njega, ušla u stan i zalupila vrata za sobom. Naslonila se
na vrata teško dišući i pokušavajući da zaustavi suze besa koje su joj pekle
oči.
Ĉula je njegove korake dok se udaljavao ka liftu, potom zvono kada su se
vrata lifta otvorila i ponovo zatvorila.
- Budalo! - vrisnula je na samu sebe i lupila nogom o pod kao da ponovo
ima deset godina. Besno je bacila tašnu na najbliţu stolicu i zbacila jaknu sa
leđa.
- Taj oholi, nevaspitani...
Lori nije bila sigurna da li treba da bude be-sna na sebe ili na Drejka.
Odmarširala je u spavaću sobu, upalila lampu, bacila se na krevet i savila
da raspetlja kaiševe na sandalama.
- Ti stvarno nikada ništa nećeš naučiti, zar ne, Lori? Uvek ţeljna kazne, je
li tako?

32
 Dok se svlačila, nastavila je da prekorava sebe što je Drejku uopšte
dozvolila da je poljubi. Bio je njen poslodavac. Ona je bila odgovorna za
njegovo dete. Nije smela da dozvoli da joj bilo kakvo emotivno vezivanje
zamagli razum i umanji sposobnost objektivnog razmišljanja. Romantična
maštarenja o Dţeniferinom ocu samo su mogla da ugroze detetov razvoj. I
to što se toliko vezala za devojčicu moţe prouzrokovati probleme u radu sa
njom. A da još gaji seksualne fantazije o njenom ocu, to je vodilo u potpuno
ludilo!
Lori nije toliko uznemirilo to što ju je Drejk poljubio, već osećanja koja su
njegovi poljupci probudili u njoj. Ĉak ni kada je mislila da je najzaljubljenija
u Pola nije osetila to osećanje bespomoćnosti i propadanja u ambis koje je
doţivela dok ju je Drejk ljubio.
Tonula je, a onda je podrška koju je očekivala grubo i sebično izostala. I
da povrh svega još superiorno tvrdi da je ona inicirala njihov zagrljaj!
Umetnici! Svi su oni isti! Zadovolje svoju poţudu i, kada nahrane svoj
povređeni ego, izgaze bezobzirno duše svojih iscelitelja.
Lori se uputi ka kupatilu. Dok je nanosila kremu na lice, počela je da se
priseća svog braka sa Polom Dţeksonom. Upoznali su se na jednoj ţurki.
Bilo je to u vreme kada se tek doselila u Njujork i dobila ţeljeni posao kao
nastavnica u Institutu za gluve Norvud.
Bila je sama, nedostajala joj je porodica koja je bila, činilo joj se, beskrajno
daleko u Nebraski. Kada ju je jedna od mlađih, ljubaznih nastavnica
pozvala na neformalnu ţurku, pristala je samo zato što je bila usamljena.
Bilo je tu i samaca i parova... uglavnom poslovnih ljudi i ţena... uz
nekoliko plesača, muzičara i pisaca. Pol Dţekson je na klaviru pratio jednu
dugonogu plavušu čije su glasovne mogućnosti bile očigledno inferiorne u
odnosu na njegovo izvođenje.
Primetio je riđokosu mlađu ţenu koja je stajala iza velikog koncertnog
klavira i sa ţivim interesovanjem slušala njegovu muziku. Na pauzi joj je
prišao, predstavio se i upustili su se u prijatan razgovor. Lori je hvalila
njegov način sviranja, posebno nakon što joj je rekao da su to sve bile
njegove autorske kompozicije.
Tek nekoliko meseci kasnije, Lori je počela da zaista analizira njihov
odnos. I tada je shvatila da čak ni te prve večeri nisu pričali o njenim
snovima ili planovima. Uvek su pričali samo o Polu, o njegovoj ambiciji da
uspe u muzičkoj industriji. Taj prvi razgovor trebalo je da joj signalizira da
je sebičan i nesiguran u sebe.

33
 Bio je privlačan, na jedan ozbiljan, naučnički način. Kestenjasta kosa mu je
uvek bila preduga i ne bi se setio da se ošiša dok ga Lori ne bi neţno na to
podsetila. Uvek je morala da mu se obraća sa puno neţnosti iz straha da će
ga povrediti ili ozlediti njegov predimenzionirani ego.
Moţda je Lori prema njemu osećala saţaljenje, ali je, posle više meseci
zabavljanja, ubedila sebe da je zaljubljena u njega. Bila mu je potrebna. Bilo
mu je potrebno samopouzdanje. Bilo je mu je potrebno da ima nekoga ko
će slušati njegovu muziku i hvaliti je. Ohrabrivati ga. Tešiti. Maziti.
- Hoćeš li da ţivimo zajedno, Lori? Potrebno mi je da budeš kraj mene
neprestano. - Bili su u njegovom stanu pošto su se vratili iz bioskopa.
Leţali su na kauču čvrsto zagrljeni.
- Da li me ti to prosiš Pole? - upitala ga je Lori smešeći se. Bila je
oduševljena. On je voli. Moći će da mu pomaţe, da mu pruţi podršku, da
bude njegov stub oslonac.
- Ne. - Pustio ju je iz zagrljaja, ustao i otišao do drugog dela sobe u kome
se nalazila zaliha ţestokih pića. - Pitao sam te da ţivimo zajedno. - Bez
razmišljanje je sipao viski u čašu.
Lori je sela i poravnala odeću. On ju je više puta pitao da spava sa njim.
Svaki put je odbijala, a odbijanje je obično predstavljalo početak svađe,
posle koje bi se on podrugljivo izvinja-vao što je od nje zahtevao da se
kompromituje.
- Pole, znaš da to ne mogu da uradim. Objasnila sam ti zašto.
- Zato što ti je otac sveštenik? - Postajao je sve ratoborniji. Oči su mu bile
prazne i staklaste.
- Nije samo u tome stvar, mada bi moji roditelji bili veoma razočarani...
- Ma hajde, molim te - progunđao je.
- Znaš da ţelim da spavam sa tobom! - uzviknula je. - Više od svega. Ali
ţelim da ti budem ţena, ne samo ljubavnica.
Opsovao je upola glasa i sručio ostatak viskija. Spustio je čašu na sto
zureći u nju par trenutaka pre nego što je prešao preko sobe i kleknuo
ispred nje.
- Ti riđokosa veštice - prošaputao je, pomilovavši je po kosi. - Znaš da više
ne mogu da ţivim bez ovoga. - Spustio je dlan na njen stomak i
provokativno ga masirao. Zatim se nagnuo i poljubio joj obe dojke kroz
tkaninu bluze. - Izgleda da ću morati da se oţenim sa tobom da bih dobio
ono što mi treba.
- Oh, Pole! - uzviknula je, grleći ga oduševljeno.

34
 Na veliko razočaranje njene porodice, nekoliko dana kasnije sklopili su
građanski brak uz prisustvo svega dva Polova prijatelja muzičara, koji su
im bili svedoci. Sledećeg dana je svoje stvari prenela u njegov stan.
Prvih mesec ili dva, sve je bilo kako treba. Pol je svega u par navrata
izgubio ţivce i isto toliko puta zapao u poniţavajuću depresiju. Radio je na
nekoliko kompozicija i nadao se uspehu. Svako poslepodne, po povratku s
posla, Lori ga je zaticala za klavirom. Spremala je večere koje je on jeo
potpuno odsutan duhom i odmah se vraćao svojim notama.
Kada bi kretali u krevet, pridruţio bi joj se samo koliko bi bilo potrebno
da zadovolji svoje seksualne potrebe, a zatim bi se ponovo bacao na posao
dok bi ona leţala u tami i čekala da je san savlada. Svakog jutra iskrala bi se
iz kreveta da ga ne probudi i odlazila na posao.
Kada je muzička izdavačka kuća odbila njegove kompozicije, Pol je upao
u zastrašujuću depresiju. Naizmenično je pio, psovao i plakao iz dana u
dan.
Kada bi Lori pokušala da ga uteši i ohrabri, vrištao je: - Šta ti do đavola
uopšte znaš o svemu ovome? Provodiš dane sa gomilom tupave dece koja
čak i ne mogu da čuju muziku. Ni dobru, ni lošu. Kako si onda ti postala
ekspert? Za ime boga, ućuti!
Posle nekog vremena uspeo je da se izvuče iz ambisa i usledio je period
pokajanja, koji je bio još neprijatniji od njegovog prethodnog ponašanja.
Prolio je reke suza dok ga je ona drţala u zagrljaju i tešila ga kao malo dete.
Molio je za oproštaj i obećavao da nikada više neće tako razgovarati sa
njom. Milovala ga je po kosi, ne-govala i uspela da ga povrati u stanje u
kome je ličio na normalno ljudsko biće.
Ali ni to nije potrajalo.
U narednih osam meseci, napadi besa su se ponavljali sve češće i češće.
Pio je jer nije mogao da komponuje dobru muziku. I nije mogao da
komponuje jer je pio. I Lori je trpela zbog toga.
Kada je i bio u stanju da vode ljubav, ona je trpela tokom tog čina,
ogoljenog od topline i ne-ţnosti, čina provociranog besom koji je osećao
prema samome sebi. Koristio ju je kao ventil za oslobađanje od frustracija.
Konačno je shvatila da mora da ga napusti ako ţeli da sačuva sopstveni
razum i ne sklizne u stanje svesti blisko Polovom ludilu. Više nije mogla da
podnese njegove nagle promene raspoloţenja, njegove napade besa, taj ego
koji je zahtevao neprestanu negu i tu paranoju koju je trebalo smirivati.

35
 Iselila se i iznajmila drugi stan. Nikada nije podnela zahtev za razvod u
nadi da će Pol nekako prevladati svoje slabosti i da će moći da se vole
onako kako bi trebalo.
Umro je tri meseca kasnije. Devojka sa kojom je tada ţiveo pozvala je Lori
kada ga je pronašla sa glavom na dirkama klavira. Autopsija je potvrdila
visoku koncentraciju alkohola i bar-biturata; izveštaj je glasio: slučajna
smrt. Lori je prihvatila ovo zvanično obrazloţenje.
Tuţno je odmahnula glavom dok je provlačila četku kroz svoju ridu kosu.
Sahrani je prisustvovala šačica ljudi. Njeni roditelji nisu imali prilike da
upoznaju Pola. Nisu mogli da dođu u Njujork, a on je odbio da putuje u
„tu nedođiju od Nebraske". Lori je telefonom pozvala Polovu majku, koja je
ţivela u Viskonsinu, ali koju ona takođe nikada nije videla. Ţena je u tišini
saslušala dok joj je Lori objašnjavala pojedinosti smrti njenoga sina i zatim
spustila slušalicu ne progovorivši ni reč.
U početku je Lori krivila sebe zbog Polove smrti. Da je imala više
razumevanja, da mu je pruţila više podrške, da ga nije napustila... moţda
bi se izvukao iz tog ponora u koji se bacio.
Tek posle dugog razgovora sa svojim ocem i zahvaljujući lekovitom
protoku vremena, Lori je prestala da muči sebe i prihvatila neminovnost
koja je dovela do smrti njenog muţa.
Ipak, brak je na njoj ostavio duboke tragove. Bila je veoma oprezna u
odabiru muškaraca sa kojima je izlazila. Mladi direktori, koje je više
zanimala njihova karijera od ljubavnog ţivota i porodice bili su prihvatljiv
izbor. Sve njene veze bile su bezlične, i čim bi osetila da muškarac pokazuje
makar i najmanji nagoveštaj iskrenog interesovanja za nju, odlučno bi se
povlačila.
Ugasila je svetio u kupatilu, skinula sa sebe donji veš i naga se uvukla u
čaršave.
- Baš imaš sreće sa muškarcima, Lori Periš - prekorevala je sebe.
Bila je tako paţljiva tokom ovih pet godina od Polove smrti. Hladna i
rezervisana, nikada do te večeri nije dozvolila nijednom muškarcu da utiče
na njen ţivot. Ovo nije bio neki sitan propust, ovo je bio skok na glavu u
pogrešnom pravcu.
Drejk Rivington nije bio samo njen poslodavac i otac njene učenice, već i
glumac! Šta moţe biti gore od kompozitora sem glumca? Zar nije upravo
dobila potvrdu o tom, tako dobro poznatom temperamentu? U jednom
trenutku ju je ljubio sa toliko strasti da je srušio sve njene barijere i

36
uzburkao joj krv. U sledećem je bio hladan i dalek zbog jedne beznačajne
rečenice koju je izgovorila i koja ga je podsetila na njegovu pokojnu ţenu.
A njegovo otvoreno izraţavanje sujete dodatno ju je povredilo. Bio je
naviknut da se ţene bacaju na njega, da uzdišu i nadaju se bar jednom
pogledu, reči, dodiru. Ma do đavola sa svim tim, pomislila je prezrivo dok
je pesnicom udarala u jastuk.
Započinjala je rad na projektu koji bi mogao potrajati godinama i to je
zahtevalo... i zasluţivalo... njenu punu koncentraciju. Nije joj bilo potrebno
ništa, a posebno ne muškarac, što bi moglo da joj zamagli sposobnost
racionalnog prosuđivanja. Ignorisaće njegovu podrugljivu aroganciju.
Zabraniće sebi da razmišlja o njemu. Zaboraviće ga.
Zaboraviće kako njegova kosa sija srebrnkastim sjajem pod određenim
svetlom. Zaboraviće te oči, najdublje zelene oči, uokvirene tamnim dugim
trepavicama koje su prodornim pogledom čitale i najdublje misli
sagovornika. Zaboraviće njegovo vitko, visoko i snaţno telo i gracioznost i
odlučnost sa kojom se kretao.
Lori se uznemireno pomeri ispod pokrivača i pokuša da ne obraća paţnju
na svoje ustreptalo srce dok se prisećala osećaja koje su Drejkove usne u
njoj izazvale. Ruka joj se nevoljno podiţe ka licu, dodirnu svoja usne koje
su još uvek bridele od njegovog očaravajućeg napada. Prstima je prešla
preko uha i fine linije vrata koji su upoznali neţno milovanje njegovih
brkova.
Zastenjala je glave zarivene u jastuk i okrenula se na stomak. Svi delovi
njenog tela ţudeli su da budu dodirivani i milovani, ali je ona odbijala da
prepozna svoju ţelju, baš kao što je odbijala da prizna da je, uprkos svim
odlukama koje je donosila, Drejk Rivington snaţno privlači.

37
 4.

- Dţenifer, Dţenifer.
Plave kovrdţe su odskočile kada je devojčica okrenula glavu u pravcu iz
koga je dolazio dalek zvuk u kome je prepoznala svoje ime. Slušni aparat
bio je sakriven ispod tih sjajnih lokni.
- Obrisi se salvetom - pokazala je i rekla Lori smešeći se. - Je li ukusno? -
upitala je. Zadovoljno je posmatrala dok je Dţenifer pokazivala znak za da i
pokušavala da izgovori potvrdni odgovor.
Sedeli su u kafeteriji na aerodromu La Gvardija i čekali da se Lori i
Dţenifer ukrcaju na let za Albukerki. Dţenifer je halapljivo jela sladoled od
vanile pod budnim okom Drejka i Lori.
- Značajno je napredovala u poslednje dve nedelje. Prosto neverovatno,
Lori.
Srce joj je ustreptalo kada je izgovorio njeno ime, ali je to uspešno sakrila.
- Da, zaista je napredovala - odgovorila je potupno mirnim glasom uprkos
emocijama koje su je razdirale. Napuštala ga je. Više neće moći da ga viđa,
čak ni na taj bezlični način koji je upravo ona nametnula od one večeri kada
su se poljubili.
Bilo je neophodno da se razgovor ne prekine dok ih ne pozovu da se
ukrcaju. Ne bi mogla da podnese neprijatnu tišinu. - Samo ne zaboravi da
ne smeš da očekuješ previše - podsetila ga je ponovo.
- Neću - obećao je svečano.
- Hoćeš - odgovorila je Lori uz smeh i on joj je uzvratio dubokim
osmehom.
Prethodne dve nedelje proletele su u magnovenju. Drejk je sve
organizovao sa savršenom preciznošću. Otkupio je najam njenog stana iako
je ostalo svega tri meseca do isteka njenog ugovora. Isplanirao je putovanje
i uredno ju je obaveštavao o svim pripremama za njihov dolazak u šapat.
Lori je spakovala svoju i Dţeniferinu zimsku garderobu i poslala je
poštom, te spakovala njihove letnje stvari u kofere koje su nosile sa sobom.
Ono malo pokućstva koje je posedovala razdelila je prijateljima ili prodala.

38
Drejk joj je rekao da je kuća u Nju Meksiku potpuno opremljena. Njene
lične stvari bile su u kutijama i utovarene u avion zajedno sa njihovim
prtljagom.
Dr Norvud je bilo ţao što ih Lori napušta posle niza godina uspešnog
rada u školi, ali je u isto vreme bila sigurna da je ovo pravi profesionalni
izazov za nju i da je Dţenifer Rivington potrebna ta vrsta
individualizovanog rada. Rastala se sa Lori poţelevši joj sreću i uspeh.
Lori se potrudila da svi telefonski razgovori i susreti sa Drejkom budu
potpuno poslovni. Razgovarali su samo o Dţenifer, o pripremama za put i
o njihovom novom ţivotu u Šapatu.
Pri prvom susretu posle one noći kada ju je poljubio, uzeo je njene ruke u
svoje i tiho počeo: - Lori, u vezi sa prošlom noći...
- Nema potrebe da bilo šta Objašnjavaš, Drejk. - Izvukla je svoje ruke iz
njegovih. - Oboje nas je poneo taj emotivni doţivljaj u školi. Molim te, hajde
da više ne razgovaramo o tome.
Oči su mu otvrdnule, linije sa obe strane usana se zategle, ali ništa više
nije rekao. Od tada je i njegovo ponašanje bilo podjednako hladno i
distancirano, baš kao i njeno. Jednom prilikom, dok su prelazili prometnu
aveniju na Menhetnu, uhvatio ju je za lakat i pustio istog trenutka kada su
se našli na drugoj strani ulice. Od tada je nije dotakao.
Očajnički se trudila da utiša divlje pulsiranje u venama koje je osećala
svaki put kada bi ga ugledala. Biće to pravo olakšanje kada se između njih
prepreci pola kontinenta. Bila je uverena da je ona samo još jedna ţrtva
njegovog šarma i privlačnosti kojima je zaveo tolike druge ţene. Odlučila je
da preboli ovu zasleplje-nost kao što je prebolela i sve nesrećne ljubavi u
mladosti.
- Hoćeš li još jednu koka-kolu? - upitao je trgavši je iz sanjarenja.
- Ne, hvala, neću ništa više.
- Ja ću još jedno pivo na brzinu - rekao je i preko njenog ramena mahnuo
konobarici. Sirota devojka je bila toliko uzbuđena što je Drejk poziva, da se
saplela ţureći da mu što pre donese piće. Okrećući se ka Lori, upitao je:
- Rekla si da ti je otac sveštenik? - Potvrdno je klimnula glavom. -I zato
nikada ne piješ alkohol?
Lori je na trenutak bila zatečena tim pitanjem. Zatim je ravnodušno
odgovorila. - Nije zbog toga. Ranije sam pila pomalo u društvu.

39
 - Skrenula je pogled sa njega trudeći se da izgleda zauzeto brišući
sladoled sa Dţeniferinog lica. - Videla sam kako alkohol uništava ljude -
tiho je nastavila.
- Tvog muţa? - Postavio je pitanje tihim glasom, ali se Lori osetila kao
gromom pogođena. Nisu pominjali njen brak od one večeri ispred njenog
stana.
- Tako je - odgovorila je i izdrţala njegov uporni pogled. Uzdahnula je.
Bilo je vreme da mu sve ispriča. - Ispričaću ti sve o svom braku. I posle toga
ne ţelim da to ikada više pomenemo. - Kratko i bez suvišnih emocija ili
detalja opisala mu je svoj kratak, ali turbulentan brak sa Polom. - Ponovo
sam uzela svoje devojačko prezime posle njegove smrti. Nikada nisam
zapravo ni osećala da mu pripadam ili da on meni pripada, pa mi se činilo
licemernim da nastavim da koristim njegovo prezime.
Polako je podigla pogled ka Drejku. Paţljivo ju je posmatrao dodirujući
pogledom svaku crtu njenog lica. Za trenutak se zaustavi na njenim
usnama i Lori je ponovo osetila ukus njegovog poljupca. Zatim je skrenuo
pogled ka svojoj kćeri.
- Dţenifer. - Lupnuo je neţno po stolu i privukao njenu paţnju. Ispruţio je
ruke i ona je skočila sa stolice, obišla oko stola i sela mu u krilo.
Drejk nije obraćao paţnju na pivo koje mu je upravo posluţila
usplahirena konobarica. Ĉvrsto je drţao Dţenifer u naručju, zaronivši lice
u krunu njenih lokni. Lori je morala da okrene glavu i da trepćući pokuša
da zaustavi suze koje su joj se skupljale u uglovima očiju. Osećala se
krivom što je ona ta koja ulazi u avion sa njegovom ćerkom i razdvaja ih.
Dok je zurio u detetovo anđeosko lice, Lori predloţi: - Mogao bi da joj
pišeš. To će joj pomoći da shvati da si i dalje u njenom ţivotu. A ja ću ta
pisma iskoristiti kao nastavno sredstvo. S vremena na vreme ćemo odlaziti
u poštu i tome slično.
- Vaţi - promrmljao je, podiţući bele dokolenice na bucmastim noţicama
svoje male de-vojčice.
-I naravno, postaćemo velike oboţavateljke Odgovora srca.
- O, ne, poštedi je toga, molim te. - Zvučalo je kao gunđanje, ali se smešio
dok je govorio.
Njihov let je najavljen monotonim, zavijaju-ćim glasom preko
aerodromskog razglasa. Jedan beskrajno dug trenutak Lori i Drejk su zurili
jedno u drugo preko stola dok je Dţenifer nerazumljivo čavrljala. Lori je

40
prva uspela da skrene pogled i sagne se da podigne veliku ta-šnu koju je sa
sobom unosila u avion.
U tišini su hodali ka izlazu za putnike. Drejk je u naručju drţao Dţenifer,
koja još uvek nije bila svesna činjenice da će se uskoro razdvojiti od tog
čoveka koga je volela uz bezuslovno de-čije, iskreno oboţavanje.
Drejk je izvadio njihove kupone za ukrcavanje u avion i okrenuo se ka
Lori. - Ako ti ikada išta zatreba, zovi me istog trenutka. Ti nisi samo
zaposlena kod mene. Poveravam ti svoju kćer.
- Svesna sam toga. Učiniću za nju sve što je u mojoj moći. Moţeš biti
siguran u to.
Putnici i aerodromsko osoblje su prepoznali Drejka i počeli su da se
došaptavaju i gurkaju. Nekoliko ţena je izgledalo potpuno poblesavelo,
dok su mu druge u prolazu upućivale osme-he i nastavljale svojim putem.
Lori je bila bolno svesna svakog pogleda. Sa druge strane, činilo se da ih
Drejk uopšte ne primećuje.
Ĉučnuo je i izvadio iz dţepa paklicu guma za ţvakanje. Dţenifer je
pokušala da je dohvati, ali joj nije dozvolio da je uzme dok ga nije zamolila
pokazujući. Zagrlio ju je na trenutak i zatim pokazao volim te. Uzvratila mu
je istim znakom, ali je zapravo bila više zainteresovana za ţvaku.
- Misliš li da me razume? - upitao je Lori s puno nade.
- Ne razume da se rastajete na duţe vreme. Ali razume ljubav kao i svako
drugo dete.
Ĉinilo se da je zadovoljan odgovorom i odsutno je klimnuo glavom.
Pogled mu je lutao preko gomile putnika koji su čekali da se ukrcaju u
avion. Ali ni on ni Lori, čiji je pogled lutao kao i njegov, nisu primećivali
nikoga. Konačno su se njegove oči ponovo okrenule ka njoj.
- Lori - rekao je oklevajući. Dodirnuo je njenu ruku koja je stezala
avionske karte. Ponovo je pogledom potraţio njeno lice. Zelene oči su joj
pekle koţu. Našla se u vrtlogu njihove nedokučive dubine. Davila se.
Ne gledaj me tako. Još uvek si zaljubljen u svoju pokojnu ženu, poţelela je da
poviče. Kada se nagnuo da je zagrli, uzmakla je korak unazad i uhvatila
Dţenifer za ruku. - Treba da poţurimo.
-Do viđenja, Drejk. - I pre nego što je mogao da je zaustavi, bila je sa druge
strane terminala pruţajući karte stjuardesi.
Dţenifer je krenula za njom pošto je još jednom veselo mahnula ocu. Nije
znala da će ga ponovo videti tek za nekoliko meseci. Lori se nije osvrnula.

41
 Nesigurnim korakom je hodala pokretnim hodnikom koji je vodio do
vrata aviona i jedva je pronašla njihova sedišta u prvoj klasi. Napravila je
predstavu od vezivanja sigurnosnog pojasa kako se Dţenifer ne bi
uznemirila zbog tog iznenadnog ograničavanja kretanja. Stjuardese su bile
očarane ljupkom devojčicom. Jedna od njih je znala znakovni jezik i uskoro
je razgovarala sa Dţenifer koristeći ono malo reči i znakova koje je dete
poznavalo.
Kada je avion zarulao po pisti, Lori je pogledala ka terminalu i kroz staklo
ugledala siluetu muškarca koji nije mogao biti niko drugi do Drejk.
Borila se da zaustavi suze koje bi sigurno uznemirile Dţenifer. Grlo joj se
steglo od lavine osećanja i nije bila sigurna da će moći da se izbori sa oštrim
bolom u grudima.
Moram da se borim, ponavljala je u sebi mahnito. Ne smem biti zaljubljena u
njega. Ja za njega radim, to je sve. On je zaljubljen u svoju ţenu. On je glumac.
Zvezda televizijskih sapunica. Priznao joj je da je svaka privlačnost koju je
prema njoj osećao bila čisto fizičke prirode, bez ikakve emotivne osnove.
Ne želim ga u svom životu.

Ali i dugo pošto se avion kroz oblake probio ka vedrom nebu i skrenuo
na jugozapad, nije bila sigurna da će uspeti da ga preboli.
- Nisam mogla da verujem da ću konačno dobiti susede. Bila sam
oduševljena kada mi je gospođa Truit... to je gospođa koja vam je očistila
kuću... rekla da dolazite sa devojčicom. Da li vam mogu pomoći?
Lori se nasmešila punačkoj ţenici koja je sedela na kuhinjskoj stolici. Beti
Grouvs je ţivela u kući do Drejkove u Šapatu u Nju Meksiku.
- Ne, hvala. Ako ne raspakujem i ne rasporedim sve sama, neću znati gde
je šta. Još malo pa sam završila.
Lori je raspakivala knjige sa receptima koje je sa sobom ponela iz
Njujorka. Ona i Dţenifer su u svom novom domu provele svega jedan dan
i još uvek su se trudile da nauče gde šta stoji.
Ono što je Drejk opisao kao „ništa specijalno" je zapravo bila veoma
luksuzna kuća. Kada su se dovezle novim automobilom koji im je kupio do
dvospratne planinske kuće u švajcarskom stilu, Lori nije mogla da veruje
da neko poseduje takvu kuću, a da ne ţeli da u njoj stalno boravi.
U prizemlju se nalazila prostrana dnevna soba, čiji je jedan zid bio u
prozorima sa kojih je pucao pogled ka planinama, dok se preko puta
nalazilo kameno ognjište. Sa jedne strane se iz dnevne sobe ulazilo u malu

42
sobu obloţenu lamperijom. Drejk joj je predloţio daje pretvori u učionicu
za Dţenifer, i Lori je, čim ju je videla, zaključila da je to dobro rešenje.
Trpezarija je bila smeštena u niši na drugom kraju sobe, povezana sa
veselom, moderno opremljenom kuhinjom u kojoj se takođe nalazio
prostor za ručavanje.
Na spratu su se nalazile dve spavaće sobe, jedna prostrana sa velikim
bračnim krevetom i raskošnim kupatilom, druga manja, takođe sa
odvojenim kupatilom.
- Moţemo da uţivamo u čitavom ovom prostoru, zar ne Dţenifer? -
upitala je Lori prošle noći dok je raspakivala Dţeniferine torbe u manjoj
spavaćoj sobi. Odlučila je da ona zauzme onu veću. - Nema smisla da
ţivimo spartanski kada nam je već čitava kuća na raspolaganju - rekla je
sama sebi dok je Dţenifer zadivljeno istraţivala novi dom. Oduvek je
ţivela u spavaonici u školi. Ova kuća joj, pomislila je Lori, verovatno
izgleda kao palata.
Selidba je protekla u savršenom redu i sa filigranskom preciznošću. Na
aerodromu ih je sačekao srdačan sredovečan muškarac kako bi im
isporučio automobil koji je Drejk za njih izabrao.
- Ako biste ţeleli da pogledate neki drugi auto, g. Rivington je rekao vam
se nađem pri ruci sve dok ne budete zadovoljni. - Lori je bacila pogled na
novi sjajan srebrni mercedes sa punom opremom i postiđeno se nasmejala.
-Mislim da će mi ovaj odgovarati.
Prodavač automobila joj je pomogao da spa-kuju torbe u prtljaţnik i dao
joj detaljna uputstva kako da stigne do Šapata. Gradić se nalazio na oko sat
voţnje severozapadno od Albukerkija.
Kuća je bila potpuno spremna za njihov dolazak. Rano su legle, pošto su
večerale supu iz konzerve i malo sira i krekera, raspakovavši samo ono što
im je bilo neophodno te prve noći.
Sledećeg jutra Lori je probudio cvrkut ptica i poţurila je u Dţeniferinu
sobu, sigurna da bi joj se dopalo da vidi kako njen novi dom izgleda u rano
jutro. Pogled je svakako bio drugačiji od bilo čega stoje Dţenifer videla na
Menhetnu. I kao što je Lori predvidela, bila je oduševljena.
Posle obilnog doručka, koji se sastojao od prţenih jaja sa slaninom, koja je
Lori našla u hranom krcatom friţideru, okupala je Dţenifer i obukla joj
šorts i majicu. I ona se obukla krajnje neformalno i bacila se na posao,
upoznajući kuću i raspoređujući ono malo ličnih stvari koje je ponela sa
sobom.

43
 Beti je sa svoje dvoje dece došla sredinom prepodneva. Bila je ţivahna i
brbljiva, neizmer-no radoznala i jednostavno neodoljiva.
- Već tri godine ţivim ovde i do sada nisam uspela da saznam ko je
vlasnik ove kuće. Koliko ja znam, ovde niko nikada nije boravio. Zamisli
kako sam se osećala kada sam saznala da je dr Glen Hembrik... naravno, to
nije njegovo pravo ime. Kako se zapravo zove?
- Drejk Sloun mu je umetničko ime. Rivington mu je pravo prezime -
odgovorila je Lori smešeći se jer ju je sve to zabavljalo. Beti je bila potpuno
opčinjena.
- Aha! Oh, skoro sam umrla kada me je gospođa Truit obavestila o kome
se radi. Tako sam bila uzbuđena kada sam saznala da ću imati susede sa
detetom. A zatim sam shvatila da će moj sused biti Glen Hem... hoću da
kaţem, Drejk Sloun! Dţim više neće smeti da me ostavlja samu kod kuće! -
slatko se nasmejala.
Izgledalo je da Beti svaku rečenicu završava uzvičnikom. Već je objasnila
Lori da joj muţ radi u rudniku između Šapata i Santa Fea. Dolazio je kući
samo vikendima i često joj je nedostajalo društvo odraslih.
Betino dvoje dece bilo je podjednako brblji-vo. Crne kose i smeđih očiju
izgledali su kao njene minijaturne kopije. Imala je sina, Sema,
petogodišnjaka, i Sali, koja je je bila istog uzrasta kao i Dţenifer. Deca su
odmah prihvatila Dţenifer i već su bila na spratu u njenoj sobi, utonula u
igru. Sali je tepala Dţeniferinim plavim loknama i mazila je po glavi kao da
joj je ona omiljena lutka.
- Moraću da te razočaram, Beti, ali Drejk je još uvek u Njujorku. On neće
ţiveti ovde.
- O, znam to. Ali svakako će dolaziti u posetu! Da li bi mi mogla nabaviti
njegov autogram? Umrla bih kad bih ga dobila!
- Sigurna sam da mogu da ti organizujem susret sa njim kada dođe.
Ukoliko bi ti to ţelela - dodala je Lori provocirajući je.
- Ukoliko bih ja to ţelela... - Beti se zagrcnula od smeha kada je primetila
da se Lori vragolasto osmehuje.
- Ćerka mu je preslatka, zar ne? - nastavila je Beti pošto su se par minuta
slatko smejale. -Baš je tuţno što je gluva. Ni to nisam znala! A ti si njena
nastavnica.

44
 Kao ona dama u Ženi koja je činila čuda*. Sigurno si mnogo pametna, znaš i
znakovni jezik i sve ostalo.
- Moja sestra je gluva. Naučila sam znakovni jezik paralelno sa engleskim.
- Među njima ima razlike?
- Pa, na neki način ima - strpljivo je odgovorila Lori. - Zašto ti i deca ne
počnete da učite znakovni jezik? Mogli biste dolaziti kod nas svako
poslepodne i ja ću vas podučavati.
- Stvarno? To bi bilo sjajno! Tada bi deca mogla da razgovaraju... mislim
da...
- Da razgovaraju, tako je - potvrdila je Lori.
- Dobro, da razgovaraju sa Dţenifer.
- Da li tvoja deca spavaju posle ručka?
- Ne bih mogla da ih podnesem kada ne bi spavali.
Lori se nasmejala. - Onda bismo mogli da se viđamo svakog dana posle
popodnevnog odmora.
- To bi bilo sjajno, Lori! Hvala ti! - Beti je skočila sa stolice, uzela jedan od
kuvara i počela da ga prelistava. - Ti sigurno nikada ne jedeš ništa od ove
kalorične hrane. Tako si vitka! I ja bih vo-lela da budem tako vitka i
malecna kao ti. Baš imaš sreće. I kada budeš rodila decu, verovatno ćeš
posle toga opet smršati, a ne kao ja, ugojila sam se petnaest kilograma. Šta
misliš, da li ti je koţa sklona strijama? Meni je doktor rekao da ih neću
dobiti. I bila sam tako besna kada su se pojavile! Ti ih verovatno nikada
nećeš imati. I dojila sam ih. Prijateljica mi je rekla da je to dobro za liniju. I
bilo je dok su deca sisala. A zatim, bljak! - Podrugljivo je pokazala na svoje
grudi. - Opustile su se! šta misliš, da li će tebi beba pokvariti liniju? -
upitala je Beti iskreno.
Lori je bila zadivljena brzinom Betinog govora i sposobnošću da iz minuta
u minut skače sa teme na temu i slušala ju je sa divljenjem. Kada je shvatila
suštinu Betinog pitanja, pocrve-nela je i tiho rekla: - Mislim da neću imati
dece.
- Stvarno? Ja ne bih mogla da zamislim ţivot bez dece! Zar Drejk ne ţeli
još dece?
____________________________
* Žena koja je činila čuda (engl. Miracle Worker): serija dramskih dela baziranih na tekstovima
Helen Keler. U svima se pored autorke pojavljuje i lik En Salivan, njene učiteljice koja joj je
pomogla da se socijalizuje i postane društveno angaţovana. Drame su doţivele i nekoliko
ekranizacija na velikom platnu, (prim. prev.)

45
 - Šta? - uzviknula je Lori i ispustila knjigu koju je pokušala da stavi na
policu iznad štednjaka.
- Verovatno ne ţeli više dece jer je mala Dţenifer rođena gluva - dodala je
Beti saosećajno. Pretpostavljam da je to i razumljivo. Moţda bi mogla da
porazgovaraš sa njim, moţda bi onda promenio odluku.
- Beti - Lori je uzdahnula, progutala knedlu i konačno povratila glas - ja,
mi, Drejk i ja nismo zajedno. Ja sam Dţeniferina nastavnica
i ništa više.
- Nemoj da pričaš! - Beti je izbečila svoje krupne oči. - Stvarno. Izvini,
Lori! Lupila sam kao otvoren prozor! Mislila sam da ste vas dvoje... pa,
znaš već. Hoću da kaţem svi to rade danas. Nisam ništa loše mislila. Veruj
mi.
Beti se toliko snuţdila da se Lori saţalila na nju. - U redu je Beti,
pretpostavljam da bi mnogi pomislili kako je čudno što nas je Drejk smestio
u ovu kuću.
- Ne bi izgledalo čudno kada bi ti više ličila na Meri Popins nego na
Skarlet Johanson.
Lori se glasno nasmejala, ali se istog trenutka setila onog dana kada su se
ona i Drejk upoznali. Bila je to neprijatna uspomena od koje joj se srce
zgrčilo i naglo se uozbiljila. Da li će ikada prestati da joj nedostaje? Tek su
se juče rastali, a već joj se činilo kao da je prošla čitava večnost. Laknulo joj
je kada je Beti promenila temu.
Polako su uspostavile svoju dnevnu rutinu. Pre podne su provodile
nekoliko sati u učionici, vredno radeći. Lori je bila presrećna jer je dete bilo
izuzetno nadareno, baš kao što je i pretpostavila. Dţenifer je iz dana u dan
širila vidike učeći da komunicira sa svojom nastavnicom koja je za nju, uz
Drejka, bila najdivnija osoba na svetu.
Dţenifer se o njemu raspitivala svakoga dana, i nikada nije propuštala
epizode sapunice. Kada bi se njegov lik pojavio na ekranu, uzviknula bi:
- Aata, aata - i uzbuđeno pokazivala na Drejka dok je pokazivala njegovo
ime. Lori ju je naučila šta znači reč tata, i sada je devojčica povezivala te dve
reči. Kada je naučila reč mama, Dţenifer je upitala Lori da li je ona njena
majka. Lori je pokušala da joj objasni pojam smrt, pokazujući joj dva cvrčka,
jednog ţivog i jednog mrtvog. Dţenifer je shvatila objašnjenje, ali Lori nije
bila sigurna da li je razumela da joj je majka preminula. Nije imala ni jednu

46
mentalnu sliku uz koju bi pojam povezala sa osobom. Moţda bi trebalo da
pita Drejka da joj da neku Suzani-nu fotografiju.
Išle su u duge šetnje šumom u podnoţju planina prošarenih bistrim
potocima. Lori je pokazivala Dţenifer znakove za sve što brvidele. Najčeše
je bilo dovoljno da joj pokaţe samo jednom i dete bi odmah zapamtilo taj
znak, ali su svaki naučeni znak ponavljale nebrojeno puta.
Posle podne, Beti, Sem i Sali pridruţili bi im se na časovima znakovnog
jezika. Bili su to srećni trenuci, ispunjeni smehom, a deca su svaki čas
pretvarala u igru. Posle kratkog vremena njih dvoje su sa Dţenifer
komunicirali sa samopouzdanjem i opuštenošću svojstvenima samo deci.
- Vidi, Dţenifer - uzviknula je Lori kada je otvorila poštansko sanduče.
Krenule su u grad da nabave namirnice i pešice su se spušale nizbrdo ka
centru. - Evo pisma. Pitam se za koga je. - Kao i obično, Lori je pokazivala
dok je govorila.
- Dţen...fe - izgovorila je devojčica neartikulisano, ali veoma ljupko.
Pokazala je na sebe i široko se nasmešila.
Lori je spustila kovertu i Dţenifer je prstićem pokazala na svoje ime
ispisano velikim masnim slovima. Zatim je pokazala na ime u gornjem
levom uglu. Drejk, pokazala je kikoćući se.
Redovno joj je pisao, dva-tri puta nedeljno. Poruke su bile kratke, ali pune
ljubavi i govorile su o tome koliko mu nedostaje. I u svakoj koverti bila je
po jedna paklica ţvaka bez šećera.
Dva puta ih je zvao telefonom, i oba puta je Lori srce poskočilo na zvuk
njegovog glasa, a potom nastavilo divlje da tuče u grudima. Razgovori su
bili formalni i poslovni, koncizni. Raspitao bi se o tome kako Dţenifer
napreduje, i da li je sve kako treba. Pitao bi je da li im je nešto potrebno i
završio bi razgovor, bez ijedne lične poruke. I ako se sećao njihovog
poljupca, u šta je Lori sumnjala, nije to pokazivao.
Da li je samo slučajno Lori bilo teţe da zaspi posle njegovih poziva? Kako
je moguće da ju je zvuk njegovog glasa toliko izbacivao iz ravnoteţe i
ostavljao je uznemirenu do kraja dana? A tada, dok bi sama leţala u
prostranom krevetu, telo joj je bridelo od nezadovoljstva. Vapilo je za...
Ne! Odbijala je to da prizna. Ali bilo je uzaludno negirati ono što je bilo
očigledno.
Njeno telo je vapilo za Drejkom.
Stekla je naviku da spava naga, još iz vremena kada je bila udata za Pola.
Pošto bi je on ostavio samu u krevetu i vratio se svom klaviru, često se

47
osećala toliko apatično da nije imala snage da ponovo obuče spavaćicu koju
je on malo ranije sa nestrpljenjem strgao sa nje.
Ĉinjenica da spava bez spavaćice nikada nije imala nikakvo čulno
značenje. Donedavno. Sada, dok je leţala među sveţim čaršavima po glavi
su joj se rojile misli o Drejku. Da li bi mu se dopala ovako? Kako bi se
osećala kad bi je dodirivao, milovao, istraţivao onim snaţnim, a ipak
neţnim rukama? Da li bi potraţio onu misterioznu vlaţnost koja ju je u isto
vreme i uzbuđivala i uznemiravala? Da li bi je oslobodio pritiska u
grudima koje su gorele od neutoljene ţelje?
Nemirno bi se bacala po krevetu dok njena maštanja ne bi postala snovi.
A snovi su donosili ispunjenje.
- Zdravo! Šta radiš? - upitala je Beti provirujući kroz sporedna vrata posle
obaveznog kucanja.
- Upravo smo primile pismo od Drejka - odgovorila je Lori.
- Ohhh - zastenjala je Beti. - Mogu li da ga dodirnem?
- Baš si šašava. - Lori se nasmejala i počela da raspakuje kese sa
namirnicama dok je Dţenifer i dalje čavrljala sa pismom, kao da priča sa
Drejkom.
Beti je sela na kuhinjsku stolicu koja je postala njeno omiljeno mesto. Kako
je Betin muţ često bio odsutan, dve mlade ţene su provodile puno
vremena zajedno.
Lori je bila zahvalna što se među njima razvijalo lepo prijateljstvo, iako su
im ţivotne priče bile potpuno različite.
- Hej - uzviknu Beti otvarajući kutiju sa kolačićima i ubacujući jedan u
usta - planirala sam da vodim decu danas posle podne da gledamo
Uspavanu lepoticu. Diznijev film, znaš? Da li biste ti i Dţenifer ţelele da nam
se pridruţite?
- Naravno. Baš dobro zvuči.
Po prvi put, Beti se mučila da pronađe prave reči. - Nisam bila sigurna da
li gluva deca mogu da idu u bioskop.
- Naravno da mogu - odgovorila je Lori. -Kod kuće stalno gledamo Ulicu
Sezam i ona uz tu seriju mnogo toga nauči. Ne moţe da čuje film, ali vidi
sliku, boje i pokret. Biće oduševljena.
Dţenifer je zaista bila oduševljena filmom. Kada bi imala pitanja,
pokazala bi ih i Lori joj je odgovarala. Ostalo vreme bi bila u potpunosti
opčinjena majstorski urađenim crtaćem. Kada se veštica pretvorila u zmaja,
jako se uplašila; sela je Lori u krilo i čvrsto je zagrlila. Lori joj je objasnila da

48
zmaj nije stvaran. Izgledalo je da ju je objašnjenje smirilo, ali je Lori
zaključila da treba da je nauči pojmovima stvarno i izmišljeno tokom nekog
od narednih časova.
Bio je to dug dan i Lori je bila umorna. U bioskopu su proveli veći deo
poslepodneva, a ni posle toga ni ona ni Beti nisu ţurile kući. Dţim Grouvs
se nije vraćao iz rudnika tog vikenda i Beti se nije ţurilo kući gde su joj
društvo pravili samo Sem i Sali.
U pratnji dece, šetale su strmim, ţivopisnim uličicama šapata. Zastale su
pored nekoliko zanatskih radnji koje su zainteresovale Lori. Dţenifer je
opčinjavala sve koje bi upoznala. U toku tih mesec dana koliko su tu ţivele,
već se sprijateljila sa nekoliko vlasnika radnji u gradu. Svi su iz viđenja
poznavali ljupku riđokosu ţenu i plavu kovrdţavu devojčicu koja ja stalno
bila uz nju.
Lori i Beti su odlučile da decu časte hamburgerima i milkšejkovima za
večeru, a potom su se sporo pele uzbrdo ka svojim kućama, sa već veoma
umornom i kenjkavom decom.
U svega nekoliko minuta Lori je okupala Dţenifer i ušuškala je u krevet u
maloj spavaćoj sobi. Zaključila je da je zasluţila jednu toplu kupku u
raskošnom kupatilu.
Bilo je nečeg čulnog i grešno privlačnog u tom kupatilu. Pločice na
zidovima i podu bile su blistavo bele, i u dramatičnom kontrastu sa
ogromnom kadom od crnog mermera. Lavabo i tuš kabina su bili od istog
materijala, a vrata tuš kabine od providnog stakla, ne matiranog, kao stoje
Lori navikla. Svaki put kada bi se tuširala, osećala se definitivno poročno
dok se ogledala u ogledalima koja su pokrivala čitav jedan zid.
I ovoga puta se divila dimenzijama kade dok je uranjala u vrelu vodu
punu mehurića. Bila je duboka bar metar i dugačka preko dva metra.
Istegla se koliko je mogla i uţivala u umirujućoj toploti.
Kada je završila sa kupanjem, oprala je kosu i oko glave skupila peškir u
turban. Zaključila je da je gladna - hamburger koji je pojela za večeru bio je
odavno potrošen šetnjom do kuće - i nemarno je obavila peškir oko sebe,
zakačila jedan kraj među grudi i u mraku sišla u prizemlje.
U kuhinji je na jednu tacnu stavila nekoliko kolačića koje su toga dana
ispekle ona i Dţenifer, na drugu čašu mleka, i krenula ka dnevnoj sobi.
Nikada neće znati šta ju je nateralo da pogleda prema ogromnoj fotelji.
Ali srce joj je sišlo u pete i jedva se suzdrţala da ne vrisne. Preplašeno se

49
trgla i mleko joj se prolilo po tacni, a peškir kojim je bila obavijena opasno
je skliznuo.
- Bolje bi ti bilo da se pripaziš ili uskoro nećeš imati nikakvih tajni preda
mnom - otezao je Drejk.

50
 5.
Lori je ţelela da veruje da su lupanje srca i potpuna slabost koja je obuzela
njene udove odgovor na strah koji je preţivela. Ali strah je bio samo jedan
od uzročnika. Drugi, mnogo snaţniji i moćniji bilo je prisustvo Drejka
Rivingtona.
Sedeo je u fotelji nogu ispruţenih daleko ispred sebe. Na obrve je
navukao kaubojski šešir; oči su mu blistale i probadale tamu ispod širokog
oboda. Podigao se sa fotelje polako, lenjo, promišljeno.
Na sebi je imao farmerke i teksas jaknu. Za divno čudo, nije izgledao kao
da je upravo izašao iz nekog butika na Petoj aveniji u potpuno novoj
kaubojskoj odeći. Drejkova odeća je bila izlizana i iznošena, i izgledalo je
da se u njoj dobro oseća.
Pribliţavao joj se kao panter koji uhodi svoju lovinu i zaustavio se na
nekoliko centimetara od nje. Njegova bliskost ju je omamljivala. Lori je
nevoljno duboko uzdahnula i kada je izdahnula, peškir se spustio za još
par milimetara. Nije mogla da ga prihvati i ponovo zategne oko grudi. U
jednoj ruci je drţala tacnu sa kolačima, u drugoj solju sa mlekom. Plašila se
da bi, ukoliko bi se pomerila ka stolu da spusti tacne, peškir potpuno spao.
Drejk je bio potpuno svestan nevolje u kojoj se našla i jamica na obrazu
mu se nestašno produbila dok je palcem gurao unazad svoj kaubojski šešir.
- Dakle, recite mi šta treba da uradim, draga gospo? - podrugljivo je upitao.
- Ako uzmem kolačiće, svakako ćeš prosuti mleko pokušavajući da zgrabiš
peškir. Ako uzmem mleko, kolačići će skliznuti sa tacne, a to bi stvarno bila
šteta. Sveţe su pečeni, zar ne? - Nagnuo se i pomirisao kolačiće. Glava mu
je bila vrlo blizu njene, a miris njegove kolonjske vode postao je mnogo jači
od arome sveţe pečenih kolača, stavljajući je na Tantalove muke.
Uspravio se i prišao još korak bliţe. - Ali, mogao bih uzeti peškir i resiti
sve naše probleme - dodao je grubo.
Zastao joj je dah kada je ruku pribliţio njenom dekolteu do mesta gde je
nemarno bio zakačen jedan kraj pešira. Spustio je kaţiprst na oblinu njenih
grudi. - Da li znaš - progovorio je jedva čujnim šapatom - da ovde imaš pet
pegica? - Neţno je prstom prešao preko tog mesta. - To je baš neobično.

51
Riđokose su obično pegave po ćelom telu. A ti imaš samo pet pegica. Ali
nalaze se na tako bezobraznom i ljupkom mestu.
Stajala je omadijana njegovim zavodljivim glasom. Njegov mirisni dah
hladio joj je lice i kao da joj je udahnjivao ţivot. Poţelela je da ga upije
čitavim svojim telom. Radoznali prsti traţili su put ispod peškira. Kada ih
je osetila na svojim mekim oblinama strast i ţelju koje su je razarale
zamenila je opravdana ljutnja.
Brzo se povukla jedan korak unazad i prosiktala: - Na smrt si me
isprepadao. Zašto mi nisi stavio do znanja da si doputovao?
- Pa, pokušao sam, ali ti si bila u kadi. Da li bi ti se više svidelo da sam
uleteo u kupatilo da te obavestim o svom dolasku? Tada ne bi imala ni
zaštitu peškira - rugao joj se dok ju je gutao očima. - Nisam znao da po
mojoj kući šetaš tako odevena. Pretpostavio sam da lepo vaspitana devojka
kao ti oblači kućni ogrtač, ili nešto još pristojnije kada završi sa kupanjem.
Nije odreagovala na njegovo ruganje već se usredsredila na prvih par
rečenica. - Kako... kako si znao da sam bila u kadi?
Značajno je podigao obrvu. - Hajde, molim te, šta misliš, kako sam znao? -
upitao je sa podrugljivim odsjajem u oku. Zagrcnula se, pocrvenela do
korena kose. - Ĉuo sam prskanje vode - rekao je nemarno.
Izazvao je reakciju koju je ţeleo. U ljutnji je lupila nogom o pod, a on se
nasmejao kada je zaškrgutala zubima. - Oh! - Na trenutak je zaboravila na
peškir, ali sada se podsetila situacije u kojoj se nalazila, jer je on još malo
skliznuo niz njene grudi tako da se jedva drţao na uzdignutim breţuljcima.
- Hoćeš li molim te prestati da se smeješ i uzeti ovo iz mojih ruku. Hladno
mi je.
- Nije ni čudo, kada tako odevena juriš kroz kuću - izazivao je, ali je
preuzeo kolačiće i mleko. U ţurbi je zgrabila peškir i čvrsto ga stisnula
pesnicom koju bi rado uputila ka njegovim podrugljivim ustima.
- Izvinite me, molim vas, g. Rivington, vraćam se za trenutak, a tada bih
ţelela da mi objasnite šta do đavola radite ovde.
- Bolje bi ti bilo da budeš ljubazna prema meni - upozorio je. - Treba da se
popneš uz stepenice. Taj peškir nije dovoljno veliki da pokrije sve što bi
trebalo. Mogao bih da budem dţentlmen i da se okrenem, ili mogu da
stojim u dnu step...
- Hoćete li me izviniti, g. Rivington, dok se malo ne upristojim za susret sa
svojim poslodavcem? - upitala je neprijatno slatkim glasom.
- Naravno, nastavnice Periš. Ĉekaću vas u kuhinji.

52
 - Brzo se vraćam. - Nije proverila da li je gledao dok se pela uz stepenice -
nije ni ţelela da zna - samo je ustrčala i uletela u spavaću sobu.
Obukla je farmerke i flanelsku košulju drhtavim prstima. Noći su u
planinama postajale sve hladnije.
Šta li on radi ovde? Zašto joj nije javio da dolazi? Besno je strgnula peškir
sa glave i raš-češljala kosu. Iako je još uvek bila vlaţna, već se oblikovala u
krupne lokne. Nije trošila vre-me na sušenje kose fenom. Ţelela je da što
pre vidi Drejka... samo da bi saznala zašto je došao, ubeđivala je sebe.
Ĉinilo joj se da su joj se noge pretvorile u ţele dok je silazila niz stepenice.
Zatekla ga je u kuhinji kako prţi jaja. Sveţe skuvana kafa opojno je mirisala
i dva parčeta tosta virila su iz to-stera. Jaknu i šešir je okačio na kuku na
vratima.
- Umirem od gladi. Hrana u avionu nije bila jestiva, a vozio sam bez
stajanja od Albukerkija dovde. Ţeliš li ti nešto?
- Da, ţelim. Ţelim da znam šta ti radiš ovde. Prebacio je kajganu sa
keramičkog tiganja u tanjir. Stavio je ruke na kukove i par trenutaka je
posmatrao, a zatim je prošao pored nje i uputio se u dnevnu sobu. Lori ga
je pratila, ogorčena i zbunjena.
Otišao je do ulaznih vrata, otvorio ih i izašao napolje. Podigao je glavu i
rekao: - Ĉetiristo tri. Tako sam i mislio. Ovo je moja kuća. - Vratio se unutra,
zatvorio vrata i ignorišući njen ratoboran stav ponosno odšetao do kuhinje.
- Vrlo smešno - rekla je prateći ga u stopu.
-I meni je smešno - dobacio joj je preko ramena dok je otvarao vrata
friţidera. - Imamo li sira?
- Mi? - upitala je, posebno naglašavajući pitanje.
- Dobro, da li vi imate sira, nastavnice Periš?
Izbegla je njegov podrugljivi pogled. - U donjoj fijoci - promrmljala je
zureći u svoja bosa stopala. Da li je zaista zaboravila da obuje cipele?
- Da li je dţem od jagoda dobar?
Bila je potpuno zbunjena. - Molim? - upitala je nestrpljivo.
- Imamo... izvini, imaš dţem od groţđa, kajsije i jagode. Da li mi
preporučuješ jagodu?
To je bila kap koja je prelila čašu.
- Hoćeš li, molim te, prestati sa tim besmislenim brbljanjem, izvadititi sve
što ti treba i sesti već jednom da moţemo normalno da razgovaramo?
Prekrstila je ruke preko grudi i besno lupkala stopalom o pod. Tek tada se
setila đa nije obukla ni donji veš.

53
 - U redu, u redu - rekao je ljutito i spustio tanjir na sto. - Nikada nisi
osvojila titulu Mis ljubaznosti, je li tako? - Sipao je sebi solju kafe i upitno je
pogledao kako bi saznao da li i ona ţeli kafu. Odrično je klimnula glavom.
Seo je i počeo halapljivo da jede, bez ikakve namere da započne razgovor,
pa se ona bučno skljokala na stolicu sa druge strane stola. Nije je ni
pogledao. Dobro, pomislila je, neću više ni reč progovoriti.
Počistio je hranu sa tanjira, obrisao usta papirnom salvetom i popio veliki
gutljaj prohlađene kafe.
- Da li ti se kuća dopada?
Nije očekivala da će razgovor započeti pitanjima o kući. - Da - kratko je
odgovorila. Jedna obrva mu se preteći podigla i ona je malo popustila. Ipak
je on njen poslodavac. - Veoma mi se dopada. Divna je, i ti to vrlo dobro
znaš. Šapat je idealno mesto za Dţenifer. Uči mnogo i brzo, a ljudi oko nje
su ljubazni i spokojni.
- Kako je ona, Lori? - Svo začikavanje i nadmudrivanje je prestalo. Bio je
ozbiljan. Lori je pokušala da ne misli na lepršanje u stomaku koje je
proizvelo to što ju je oslovio. S podjednakim naporom se trudila da ne zuri
u njegove brkove. Oni su bili centralni deo njenih maštarija.
Izbegavala je da ga pogleda u oči dok je koncentrisano odgovarala:
- Dobro je, Drejk. Stvarno. Dţenifer je inteligentna i duhovita. Uči mnogo
brţe nego što sam mogla i da zamislim. Još uvek zaostaje sa govorom, ali i
tu napreduje. Razumevanje i korišćenje znakovnog jezika su se
učetvorostručili od kako smo došle iz Njujorka. - Nasmešila se i pokušala
da ga isprovocira. - Kako ti napreduješ sa znakovnim jezikom?
Pokazao je da tri puta nedeljno ide na časove i da napreduje onoliko
koliko je to moguće kada se radi o umornom tridesetpetogodišnjaku.
Nasmejala se. - Odlično! Ti i Dţenifer sada moţete da pričate o svemu i
svačemu.
- Da li ti nedostaje Njujork? - namrštio se dok je postavljao to pitanje.
- Ne - polako je odgovorila. Samo mi ti nedostaješ, pomislila je. Kada je
primetila njegov sumnjičav izraz lica, dodala je: - Imamo divnu susetku,
koja je između ostalog i tvoja velika oboţavateljica, i verovatno će doleteti
ovde čim sazna da si doputovao. Ima dvoje dece koja se lepo slaţu sa
Dţenifer.
Izgledao je iznenađeno i pitao je: - Da li su i oni... mislim... da li oni... -
trudio se da pronađe prave reči, i Lori mu je pomogla.

54
 - Da li je posmatraju kao nakazu? Ne, Drejk - uveravala ga je. - Ponašaju
se prema njoj kao i prema bilo kojoj drugoj drugarici. Ponekad se
sporečkaju, ali mnogo češće se lepo slaţu. Beti i deca uče znakovni jezik.
Sada već vrlo lepo mogu da razgovaraju sa Dţenifer.
- Odlično - odgovorio je klimajući glavom i buljeći u svoju solju kafe. Bilo
je gotovo razo-ruţavajuće posmatrati koliko mu je ovo objašnjenje značilo.
Lori je zauzdala nagon da pruţi ruku i dotakne tu kestenjastosrebrnu kosu
razbarušenu od nošenja kaubojskog šešira. Splet finih linija oko očiju
izgledao je izraţeniji nego obično, kao da je bio neispavan. Da li mu je
zaista toliko nedostajala ćerka? Ili gaje dolazak u Šapat podsetio na vreme
koje je ovde proveo sa Suzan? Pomisao na to bila joj je nepodnošljivo bolna.
Lori je shvatila da joj se sva osećanja mogu pročitati sa lica i brzo je
pokušala da ih sakrije.
- Koliko dugo ćeš ostati u šapatu? - upitala je.
Podigao je glavu posmatrajući je neko vreme pre nego što je ustao i otišao
do bokala sa kafom da dopuni solju.
- Zauvek - odgovorio je. Zaprepašćeno je buljila u njega. Kako je to mislio,
zauvek?
- Ne razumem - rekla je.
Otpio je gutljaj kafe i okrenuo se ka njoj. -Imam uţasnu glavobolju. Da li
bi bila ljubazna da mi izmasiraš vrat?
Ova nagla promena teme ju je potpuno izbacila iz ravnoteţe. Klimnula je
glavom bez razmišljanja i stala iza stolice na koju je seo. Paţljivo je spustila
ruke na njegova ramena blizu vrata i neţno stisnula napete mišiće ispod
zategnute pamučne košulje.
- Aahh, hvala ti. To baš prija. - Srknuo je još jedan gutljaj kafe. Kada je
progovorio, zvučalo je kao da priča sam sa sobom. - Dosta mi je tih
gluposti, dosta mi je glupih dijaloga u toj sapunici. Umoran sam od svega.
Tokom ovih sedam godina imao sam četiri supruge, bezbrojne ljubavne
afere i saobraćajnu nesreću u kojoj sam izgubio pamćenje. Malo je falilo da
se oţenim svojom rođenom sestrom, u poslednjem trenutku smo shvatili
da smo u rodu. Sin mi je umro od leukemije, a lekarska dozvola mi je
oduzeta jer me je ćerka jednog bogataša optuţila da sam otac deteta koje je
abortirala. Muka mi je od doktora Hembrika. Sedam godina takvih scena-
rija je zaista više nego dovoljno.
- Hoćeš da kaţeš da si dao otkaz? - upitala ga je uţasnuta, i naglo prestala
da mu masira vrat u visini ušiju.

55
 - Ne baš. Molim te, nastavi da me masiraš. - Kada je ponovo osetio njene
prste na vratu, nastavio je. - Rekao sam Mariju da bih ţeleo da pobegnem
nakratko i da malo razbistrim misli. Za sve ovo vreme, odsustvovao sam
svega nekoliko dana i dugovali su mi više nedelja odmora. Ove srede smo
snimili epizodu u kojoj doktor Hembrik zadobija tešku povredu glave kada
njega i njegovu dragu napada lopov u Central parku. Damu će silovati, pa
će neko vreme radnja da se vrti oko nje. I ona će se svakako zaljubiti u
nekog neodoljivog lekara - frknuo je sa omalovaţavanjem.
- Zamotali su mi glavu u zavoje, smestili me u bolnički krevet i snimili
nekoliko minuta filmske trake kako tamo leţim nepomičan. Svaki put kada
se doktor Hembrik pomene u narednim epizodama, prikazivače delove tog
snimka. A za to vreme, ja ću sa Dţenifer uţivati u jeseni u Nju Meksiku.
- Stvarno moţeš to da uradiš? - Lori nije znala mnogo o načinu rada
televizijskih mreţa i pomislila je da se Drejk opasno kocka sa nastavkom
svoje karijere.
Samo je slegnuo ramenima. U tom pokretu, glava mu je pronašla jastuk
od njenih grudi. Prstima je pratila liniju od njegove vilice do slepoočnica
ritmično ga masirajući. Izgledalo je kao da mu pridrţava glavu, ali nije bilo
tako.
- Nakratko, mogu - konačno je odgovorio na njeno pitanje. - Bez laţne
skromnosti, zahvaljujući meni ta serija opstaje već sedam godina. Imam
nekoliko kečeva u rukavu. Uostalom, svi znaju kako srni mi glumci
hiroviti. - Šalio se, ali Lori oseti da su je njegove reči ošamarile. Da, znam,
pomislila je.
Sa namerom da promeni temu, upitala je: -Gde ćeš odsesti?
Nasmejao se i iskrenuo glavu da bi je pogledao, zarobivši joj dah negde
između grla i usana. Da li je shvatio o šta se upravo očešao?
- Gde ću odsesti? - rugao joj se. - Pa, ona velika soba na spratu je moja.
Ona u kojoj se nalazi veliki bračni krevet i ogledala na vratima plakara.
Lori je odskočila kao da je upravo čula pucanj. Blaţeni osećaj od pre par
minuta potpuno je nestao. - Ne planiraš valjda stvarno da odsedneš ovde!
- Svakako nemam nameru da odsednem u motelu Planinski pogled,
nastavnice Periš - odgovorio je sarkastično. - Naravno da ostajem ovde, u
svojoj kući.
- Ali, ne moţeš. Ne dok ja ovde ţivim. Bilo bi... - Nervozno je ovlaţila
usne i prekrstila ruke. - Jednostavno, ne moţeš. -I sama sebi je zvučala kao
razmaţeno dete.

56
 - Da li si ti to zaustila da kaţeš da bismo ţiveli zajedno? - Jedva se
suzdrţavao da ne prasne u smeh. - Pa, da, verovatno bismo i ţiveli zajedno.
Na neki način.
- To nije moguće! - uzviknula je.
- Zašto? - upitao je glumeći nevinašce. Zatim su se njegove zelene oči
sumnjičavo skupile.
- Nastavnice Periš, zaista me iznenađujete. Niste valjda u ovu situaciju
učitali neke nepristojne konotacije? Ne planirate valjda da me iskoristite?
Da li rizikujem da me kompromitujete?
- Ne, naravno da ne! - hladno je odvratila.
- Ja te svakako neću kompromitovati. Ali postoji opasnost da te pošaljem
u ludnicu ukoliko si toliko šašav da pomisliš da ću i dalje ţiveti u ovoj kući,
sada kada si ti tu. Ako ti ostaješ, ja odlazim.
- Nećeš otići - samouvereno je odgovorio ustajući i isteţući relaksirane
mišiće. - Potrebna si Dţenifer, i previše je voliš da bi je napustila. I da,
voleo bih da je vidim. Je li ona u manjoj spavaćoj sobi?
Odbacio je njene argumente uz svoju uobičajenu aroganciju i smireno
izašao iz kuhinje, dok je ona ostala stojeći nasred prostorije, kipteći u naletu
bespomoćnog besa.
Naravno, bio je u pravu. Ne bi mogla da ostavi Dţenifer. Tek je zadobila
devojčicino potpuno poverenje i naklonost. Ako ode, Dţenifer moţe
pretrpeti teţak emocionalni Šok. Za njeno obrazovanje i razvoj bilo je od
ključnog značaja da Lori bude sa njom i da nastavi da je podučava.
Ali nije mogla ţiveti sa Drejkom! Bilo bi joj teško da ţivi sa bilo kojim
muškarcem i da se ne veţe. A pod istim krovom sa Drejkom, koji je rušio
sve njene ograde jednim dodirom, jednim pogledom, to bi bilo
nepodnošljivo! Uz to, njegova taština i provociranje bi je neprestano
dovodili do ivice nervnog sloma. Na kakvu je to mazohističku torturu
pristala kada je resila da ostane?
Ali ostaće. Znala je to od početka, baš kao i on. Jedino je mogla da se nada
da će se njemu miran ţivot u Šapatu uskoro smučiti i da će se vratiti u
uţurbani i bučni Njujork. Do tada će se truditi da mu se što više sklanja s
puta. Svakako neće ostati predugo. Moţda nedelju dana? Ili dve?
Polako se popela stepenicama do Dţeniferine sobe osvetljene diskretnom
svetlošću noćne lampe. Drejk je sedeo na krevetu i čvrsto stezao Dţenifer u
naručju. Ljuljuškao ju je i tapkao po leđima. Lori se povukla i otišla u

57
spavaću sobu koja će od sada biti Drejkova. Počela je da prikuplja ono malo
svojih stvari sa namerom da ih odnese u prizemlje.
- Šta to radiš? - Uplašio ju je taj dubok glas. Okrenula se i ugledala ga
nemarno naslonjenog na okvir vrata.
Izbegla je njegov pogled i upitala ga: - Da li je ponovo zaspala?
- Aha - nasmejao se. - Mislim da se zapravo nije potpuno ni probudila, ali
ipak zna da sam ovde.
Lori je klimnula glavom i okrenula se da pokupi garderobu koju je
poredala po krevetu. -Šta to radiš? - ponovio je.
- Sklanjam ti se s puta - odgovorila je. - Ako ti nije problem da se ujutro
raspakuješ, ostavila bih svoje stvari ovde do tada. Uzeću samo ono što mi
treba preko noći.
- Nema potrebe. Ostavi sve tu gde je - oštro je odgovorio.
- Ali, rekla sam ti...
- Ja ću spavati u maloj sobi u prizemlju. Nema potreba da se ponovo seliš.
- Ali, ovo je tvoja soba, Drejk. Bilo bi mi neprijatno da je uzmem, ona
druga je baš mala.
- Navići ću se. Uostalom... - ušetao je u sobu - dopada mi se ideja da si ti u
mojoj sobi. U mom krevetu. - Glas mu je postajao promukao dok joj se
pribliţavao. Nagoveštavao je da bi ţeleo da i on bude u tom krevetu. Krv
joj je kolala venama kao istopljena lava, i jedva se odrţala na nogama kada
je prišao i obuhvatio joj glavu rukama, provlačeći prste kroz njenu kosu.
- Kosa ti je skoro suva - prošaputao je. - Dopadala mi se i mokra. - Neţno
ju je usnama pomilovao po obrazu. - Nemoj misliti da ne znam šta se krije
iza te komotne košulje. Znam tačno kako ti izgledaju grudi, video sam ih
pokrivene samo onim malecnim vlaţnim peškirom.
Usnama se poigravao sa njenima, štimovao ih je kao muzičar instrument
pre koncerta, pripremao se da ih potpuno osvoji. Kada je taj trenutak
došao, njene usne su spremno dočekale neizbrisivi pečat koji je ostavio na
njenoj duši.
Blago joj je rukom prešao preko leđa duţ kičme, sve do udubljenja ispod
struka. Nakratko ju je masirao, a zatim je ruku spustio na njene kukove i
privukao je sebi. Dodir sa njegovim telom razvejao joj je svaku sumnju o
tome da li je ţeli. Odgovorila mu je sa prirodnom, podjednako jakom
ţeljom, protrljala se o njega, i čula ga kako uzdiše od zadovoljstva.
Odbacujući sav prethodni oprez, odgovorila je na njegov poljubac
strastveno i bezrezervno. Usne i jezik nisu mogli da ga se nauţivaju. Kada

58
je podigao glavu kako bi joj pomilovao obraz slobodnom rukom, podigla se
na vrhove prstiju i vrhom jezika opisala liniju njegove gornje usne ispod
brkova.
- Lori - prostenjao je pre nego što je ponovo zarobio njena usta
pretraţujući njihovu unutrašnjost svojim nezasitim jezikom.
Ruku je spustio između njihovih tela i tananim pokretima joj je milovao
ključnu kost. Prsti su mu potom krenuli niţe, dok nije pronašao prvo
dugme njene košulje. Otkopčao ga je Iako i spretno i stigao do obline njenih
grudi. Topli baršunasti prsti prelazili su preko medene svile njene koţe.
Spretno rukujući, bez ikakvih problema otkopčao je i drugo dugme.
Lori je promrmljala njegovo ime kad je svoje lice zario u udolinu njenog
vrata i dlanom joj pokrio dojku. Milovao ju je, pritiskao, draţio, sve dok
nije osetila pulsiranje u samom centru svoga bića.
Obuhvativši neţan breţuljak, oslobodio ju je košulje. Drţao je njenu dojku
u ruci kao neprocenjivo blago. - Oboţavam ove pegice - prošaputao je i
nagnuo glavu. Počastvovao ih je svojom paţnjom mnogo više nego što su
zasluţivale. Od poljubaca koje joj je utiskivao u koţu vrtelo joj se u glavi,
zgrabila je njegovu kosu po-mamljenim prstima i povukla ga ka sebi.
Brkovi koji su je golicali i usne koje su je neţno grickale ostavljali su je
nesposobnom da misli. Nije ţelela da se ova euforija ikada završi. Ţelela je
da ostane ovako sve dok ne doţivi svu divotu vođenja ljubavi sa Drejkom.
Kao da joj je čitao misli, spustio je usne sasvim blizu njene bradavice, koja
je ţudela da oseti rosni dodir njegovog jezika, ali je morala da se zadovolji
milovanjem brkova.
- Lori, dozvoli mi da upoznam tvoju slast -preklinjao je. - Sada. Molim te.
Potrebna mi je tvoja mekota. Ţelim te.
Njegove reči prodrle su kroz čauru čulnosti koja ih je obavijala zabivši joj
se u mozak poput laserskih zraka.
Potreba. Želja. Da, ţeleo ju je. Njegova fizička reakcija na njen zagrljaj bila
je više nego očigledna dok ju je drţao čvrsto uz sebe. Zašto je onda oklevala
da mu se potpuno preda?
Njegova izjava da ne ţeli nikakvu emotivnu vezu bila je potpuno
uverljiva. Njemu nije bila potrebna Lori Periš kao osoba, nije ga zanimala
njena duša. On je ţeleo samo njeno telo, i ništa više. Potrebna mu je bila
kolevka u kojoj bi oslobodio tu neumoljivu i preklinjuću mušku silu.
Ukoliko bi mu to dozvolila, njegova ţelja bila bi utoljena. Ali ona ne bi

59
dobila ništa od njegovih misli i osećanja, ne bi joj dozvolio da upozna su-
štinu njegovog bića.
Drejk Rivington nije bio zaljubljen u nju. On je još uvek voleo svoju ţenu.
Jednog jedinog puta kada je govorio o Suzan bilo joj je jasno da je bol zbog
tog gubitka i dalje previše jak.
Ma koliko ga je ţelela, nije mogla da ga prihvati pod tim uslovima. Ali
kako sada da ga odbije? I njena ţelja je bila previše jaka. Bila je gotovo naga
i potpuno podatna u njegovom naručju. Njegovi vesti prsti otkopčavali su
preostale dugmiće na njenoj košulji. Ne bi joj poverovao kada bi mu rekla
da se tek tako iz čista mira osvestila i shvatila da je grize savest. Jedino joj je
preostalo da glumi da je ljuta. U to će svakako poverovati.
Na neki način je i bila ljuta. Mrzela je sebe što nije mogla da ga prihvati
pod bilo kojim uslovima, ma koliko njeno telo čeznulo za njim. Ali već je
prošla tom izdajničkom stazom. Pol je koristio njenu seksualnost kao
melem za svoj bol, za svoju patnju. Šta je sa njenim bolom? Nikada niko
nije ublaţio njenu patnju.
Nikada više.
- Drejk, Drejk - promucala je i upotrebila svu preostalu snagu da ga
odgurne. - Ne.
Oči su mu bile zamagljene strašću i trebalo mu je par trenutaka da
razbistri glavu i da shvati da mu je uskraćivala prekid tog fizičkog
mučenja.
- Šta nije u redu? - upitao je, još uvek za-prepašćen zbog njenog
iznenadnog povlačenja.
Trapavo je zakopčala košulju, udaljila se i okrenula mu leđa. - Ne mogu...
ne ţelim da spavam sa tobom - rekla je blago.
- Do đavola ne ţeliš - rekao je pruţajući ruke ka njoj. Izmigoljila se i
postavila ruke ispred sebe kako bi odbila njegove nasrtaje. - Nemoj me više
dodirivati. Ozbiljno to mislim - brzo je rekla. -
Oči su mu blistale kao zeleni led. Počeo je da shvata. -I ja mislim ozbiljno -
zareţao je. - Ţeliš me isto koliko i ja tebe.
- Ne, ne ţelim - gorljivo je odgovorila.
- Tvoje telo govori drugačije, Lori - rekao je razoruţavajuće iskreno. -
Osećam koliko me ţeliš. Rukama sam te doveo do vrhunca vatrene ţelje, a
moje usne mogu još više.
- Ne...
-I ţele još više. Ţelim sve. Ţelim...

60
 - Seks! - prekinula ga je uzvikom u nadi da će time razbiti čaroliju
njegovog zavodljivog glasa. - Ne mogu da poverujem da misliš da bih bila
spremna da ti se predam pošto si mi tako jasno stavio do znanja da je to sve
što ţeliš od bilo koje ţene. - Duboko je uzdahnula nekoliko puta.
- Rekao sam da ne ţelim emotivno vezivanje. To ne znači da ne ţelim da
vodim ljubav kada u naručju drţim veoma lepu i poţeljnu ţenu.
- Da vodiš ljubav! - uzviknula je. - Rekao si da voliš svoju ţenu...
- Ne uključuj moju ţenu u ovo - zareţao je.
Bila je to toliko divlja reakcija da je Lori uzmaknula jedan korak. Trebalo
je da zna da ne srne da kalja uspomenu na njegovu ţenu pominjući je u
ovom prljavom kontekstu. Ta pomisao ju je razljutila i prkosno je isturila
bradu.
- Ja nisam jedna od tvojih ustreptalih oboţavateljki - grubo je rekla. - Ja
radim za tebe i očekujem da se prema meni ponašaš na odgovarajući način.
- Nadala se da su njene reči zvučale ubedljivije nego Što se zapravo osećala.
Dok je posmatrala njegovu razbarušenu kosu i odeću izguţvanu od dodira
njenih radoznalih prstiju, shvatila je da i dalje ţeli da mu priđe i preklihje
ga da je ponovo poljubi. Nije smela da mu to i pokaţe. Stegla je sve mišiće
na licu.
- U redu - rekao je kruto. - Ĉak ni doktor Hembrik nikada nije silovao
ţenu, a Drejk Rivington nikada za to nije ni imao potrebe. - Okrenuo se i
ljutito krenuo ka vratima. Pre nego što je izašao, ponovo ju je pogledao sa
podrugljivim smeškom na usnama. - Nemoj misliti da si pobedila. Ţeliš me
i bićeš moja. To je samo stvar vremena.
Zalupio je vrata za sobom jače nego što je bilo neophodno.

61
 6.

Kako se usuđuje da sa mnom tako razgovarat Lori je neprestano ponavljala u

sebi.
Mislila je da će noć ublaţiti gnev koji su izazvale Drejkove reči,
izgovorene dok je izlazio iz sobe, ali kada se probudila, shvatila je da je
samo još gnevnija. Iskoristio je njenu ranjivost i zatečenost zbog njegovog
iznenadnog dolaska. Bio je šarmantan, razoruţavajuće privlačan, muţevan
i navikao da ţene gube glavu u njegovom prisustvu.
E, pa, sada će naučiti da Lori Periš ne moţe tako lako da zavede. Pre će
sneg pasti u avgustu nego što će ona završiti u krevetu sa Drejkom
Slounom.
Sišla je niz stepenice i ušla u kuhinju natmurena i sa odlučnim izrazom na
licu. U prolazu je bacila pogled na Dţeniferinu sobu koji je samo potvrdio
pretpostavku da je devojčica već ustala i da uţiva u društvu svoga oca.
Gurnula je kaubojska vrata koja su razdvajala kuhinju od trpezarije i sa
usiljenom leţernošću ušetala u suncem obasjanu sobu. Prizor koji je zatekla
bio je toliko miran i prijatan da njen gnev poče da jenjava, a pobuna da je
napušta polako kao vazduh iz probušenog balona.
- Dobro jutro - pokazao je i izgovorio u isto vreme Drejk. - Dţenifer
doručkuje musli, ja tost i kafu. Šta bi ti ţelela? - O, Boţe, tako dobro
izgleda, pomislila je Lori. Srebrni pramenovi su mu se presijavali na suncu
koje je blistalo kroz prozorska stakla. Do lakata je zavrnuo rukave sportske
košulje koja mu je nemarno padala preko farmerki. Pretnju koju je pročitala
na njegovom licu kada su se rastali prethodne noći sada je zamenio mio i
očaravajući osmeh.
- Dobro jutro - odgovorila je i sagla se da zagrli Dţenifer, koja je u usta
gurala kašiku punu muslija.
Ona se uzbuđeno okrenu ka Lori i pokaza:
- Tata je stigao, Lori.
- Znam - potvrdila je Lori. - Da li si tuţna?

62
 - Neee - odgovorila je Dţenifer. - Dopadalo joj se da izgovara tu reč, bila
joj je laka i namer-no je otezala.
- Da li si ljuta? - upitala je Lori. Nekoliko dana ranije učili su reči i znake
za najčešća ose-ćanja i Lori je sada testirala svoju učenicu.
Dţenifer se zakikotala i ponovo razvukla:
- Neee.
- Kako se osećaš sada kada je tata sa tobom? Dţenifer je zastala za
trenutak, smišljajući
odgovarajući znak. - Srećna sam - pokazala je i nasmejala se, a Lori ju je
nagradila aplauzom. Zatim ona upita svoju učiteljicu: Da li si ti srećna što je
tata došao?
Lori se naglo uspravi, nadajući se da ih Drejk ne posmatra. Ali posmatrao
ih je. Podigao je upitno svoje guste izraţajne obrve.
- Dakle? Odgovori Dţenifer. Da li si srećna što sam ovde?
Doveo ju je u neprijatnu situaciju. Dţenifer ih je posmatrala sa vidnim
nestrpljenjem. Nevoljno je pokazala i rekla: - Da. Srećna sam što je Drejk sa
nama. - Dţenifer je izgledala zadovoljna odgovorom i mirno je nastavila da
jede svoj musli.
- Molim te, proveri joj slušni aparat. Nisam siguran da sam ga pravilno
postavio - zamolio je. Lori je provirila u Dţeniferine lokne i prove-rila da li
je aparat dobro smešten u njenu usnu školjku i da li je jačina zvuka dobro
podešena. - U redu je - potvrdila je.
- Odlično. Šta ţeliš za doručak? - upitao je razmazujući debeo sloj butera
po kriški prepečenog tost hleba.
- Ne doručkujem - odgovorila je Lori. - Samo ću popiti kafu.
Očima je prešao čitavom duţinom njenog tela, pogledom od koga je vrelo
pocrvenela. -Dakle, u uzdrţavanju je tajna tvoje vitke linije.
Beţeći od tih sveznajućih očiju, otišla je do radne površine i sipala kafu u
solju koju je nesigurno drţala drhtavom rukom. Prolazeći pored nje na
putu ka stolu, Drejk je veselo šljapnu po zadnjici i na momenat tu zadrţa
dlan opipavajući čvrstu oblinu. - Uzdrţavanje od previše zadovoljstava
moţe te učiniti nervoznom, mrzovoljnom i prevremeno ostarelom.
Imala je spreman savršen odgovor, ali je Beti odabrala baš taj trenutak da
širom otvori straţnja vrata i uleti sa uobičajenim poletom. Glava joj je bila
puna ruţičastih viklera. Pojas karirane kućna haljine na debeljuškastom
struku bio je vezan u nemaran čvor. Zahvaljujući čupavim papučama
stopala su joj izgledala nesrazmerno veliko.

63
 Zaustavila se i zaledila kada je ugledala Drejka kako sedi za stolom.
Buljila je u njega svojim krupnim smeđim očima i otvarala i zatvarala usta
kao riba na suvom. Lori bi je moţda i saţaljevala da nije izgledala toliko
smešno.
Jedva je zadrţavala smeh dok ih je upoznavala.
- Beti Grouvs, ovo je Drejk Rivington. Drejk, ovo je komšinica o kojoj sam
ti pričala.
- Dobro jutro, gospođo Grouvs - progovorio je, ustajući i pruţajući ruku.
Beti je podigla ruku poput robota i blago protresla Drejkovu. - Lori mi je
ispričala koliko ste bili ljubazni prema njoj i prema Dţenifer. Ţeleo bih da
vam se zahvalim što ste u mom odsustvu brinuli o mojim devojčicama.
Lori je zanemela pred ovom insinuacijom, ali pre nego što je mogla da se
pobuni, Beti je ciknula: - O, Boţe! Izgledam uţasno! Samo sam dotrčala da
pozajmim šoljicu šećera. Nisam pojma imala da ste i vi ovde, doktore
Hem... gospodine Sloun... gospodine Rivington. Lori, zašto mi nisi rekla da
dolazi? - optuţujuće je upitala.
- Ni...
- Divno izgledaš Beti. Da li moţemo da pređemo na ti? - Drejk je prekinuo
Lori pre nego što je uspela da se odbrani. - Gde drţimo šećer, Lori?
Držimo? Moje devojčice? Ĉinio je sve što je mogao kako bi ostavio utisak da
njih dvoje ţive zajedno. Uputila mu je ubilački pogled preko Betinog
ramena, ali njegove oči su zadovoljno sijale, bez imalo kajanja.
- U ostavi - ledeno je odgovorila. Ni Beti ni Drejk nisu primetili njen ton.
- Budi ljubazna i donesi Beti malo šećera dok joj ja pripremim solju kafe -
brzo je dodao isprativši potpuno očaranu Beti do stola. Savršeno je igrao tu
ulogu slavne ličnosti i Lori ga je prezirala zbog toga.
- Izgledaš baš kao na ekranu - usiljeno sme-šeći jedva je izgovorila Beti
dok se smeštala pored stola, usmeravana Drejkovim sigurnim rukama. -
Ali, ne bih ţelela da vas uznemiravam. Ĉekaju me deca...
- Molim te, meni za ljubav, popi solju kafe sa nama. - Drejkov uveţban
osmeh naterao bi i samog anđela da mu pokloni svoja krila. - Ĉini mi se da
mi je Lori sinoć rekla da imaš dvoje dece.
Sinoć! Lori je ponovo pobesnela. Dok je Beti započinjala da govori o svojoj
omiljenoj temi, Drejk joj je uputio brz pogled i lukavo se nasme-šio. Bio je
svestan da je sugerisao da su proveli noć zajedno i to ne u odvojenim
sobama. Pušila se dok je lupala vratima kuhinjskih elemenata donoseći Beti
onu šoljicu šećera.

64
 Beti je konačno otišla, obećavši Drejku da će im se ona, Sem i Sali kasnije
pridruţiti na času znakovnog jezika. Bio je to prvi put da je Lori bilo drago
što joj je prijateljica otišla. Uţasno ju je nerviralo Betino divljenje prema
Drejku i njegovi diskretni nagoveštaji da su njih dvoje u romatničnoj vezi,
kao što je Beti i pomislila kada su se tek upoznale, a Lori gorljivo poricala.
- Raspakovaću se tokom prepodneva, dok ste ti i Dţenifer na času. - Lori
je primetila da je pored mercedesa parkiran još jedan automobil. Drejk je
objasnio da je iznajmio auto na aerodromu i da će ga vratiti u Albukerki
kada ona i Dţenifer budu ţelele da provedu dan sa njim i vrate ga nazad.
Upravo su započele novi projekat u učionici, kada se Drejk pojavio na
vratima. - Lori, plakar u maloj sobi kao da je pravljen za patuljke. Da li mi
moţeš osloboditi malo mesta u jednom od tvojih plakara u velikog
spavaćoj sobi?
Pogledala ga je sumnjičavo. - Da li je ovo još jedna zamka, ili ti stvarno
treba još mesta?
- Stvarno mi treba još prostora - odgovorio je sa bezazlenim izrazom
sveca. Zatim joj je dobacio jedan od svojih blistavih osmeha uz jamicu na
obrazu. Mogao je bez napora da od-glumi bilo koju emociju ili izraz lica.
Ali uprkos svemu, nasmešila mu se.
- Jedan plakar je potpuno prazan. U dnu se nalaze neke kutije,to je sve.
Pomeriću ih ako ti smetaju.
- Ne diraj ih - odbrusio je.
Već se podizala iz stoličice na kojoj je sedela kako bi bila iste visine kao i
Dţenifer. Trgla se na grub ton kojim je odgovorio i videla da mu lice više
ne blista kao ranije. Bio je namršten i odlučan.
- Naravno, Drejk - promucala je. - Samo sam... -
Obraćala se vazduhu. Kada je podigla glavu, nikoga nije bilo na vratima.
Lori i Dţenifer su obično ostajale u učionici čitavo jutro, uz kratku pauzu
tokom koje je Dţenifer jela svoju uţinu. Lori je i to vreme koristila za
podučavanje. Tako je Dţenifer učila imena i ukuse različitih namirnica.
Jedne nedelje su se bavili bobičastim voćem. Dţenifer je naučila znak,
pisanu reč i izgovor za svaku vrstu voća. Za uţinu bi dobijala ţele od
kupina, sok od borovnice, sladoled od jagoda. Učila je da povezuje
određene ukuse i mirise sa imenima koja su ih obeleţavala.
Kada su toga dana napustile učionicu, Drejk ih je čekao sa već
pripremljenim ručkom. Skuvao je supu i napravio sendviče. A na stolu,
među podmetačima za tanjire i salvetama nalazio se ruţičasti plišani zeka.

65
Dţenifer je ciknula od radosti, pojurila preko sobe i oduševljeno zgrabila
igračku.
- Mislim da si je oborio s nogu - rekla je Lori.
- Ĉini mi se da joj se dopada - Drejk se sme-šio svojoj kćeri.
Lori je klekla pored Dţenifer. - Kako se zove tvoj zeka?
Dţenifer je pogleda sa nerazumevanjem. Milovala je zekine ogromne uši i
nerazumljivo mrmljala. Lori je rukama ispisala Zeka.
Dţenifer je klimnula glavom i nasmejala se, formirajući znake svojim
punačkim prstićima i lupkajući zeku po glavi.
- Mislim da ga je krstila - rekao je Drejk.
I dalje je bio neţan i pun ljubavi prema Dţenifer, ali rezervisan prema
Lori. Tokom obroka je bio neraspoloţen i ćutljiv.
Šta je uopšte očekivala? Ponovo ga je nena-merno podsetila na Suzan i to
je bio okidač za njegovo loše raspoloţenje. Ĉesto je viđala Pola kako se
uvlači u svoju ljušturu i danima se vuče kroz kuću poput Hamleta ili nekog
drugog tragičnog junaka. Polovo loše raspoloţenje ju je nateralo da vodi
računa o svakoj reči, da meri sve što izgovori ili čini u strahu da ne povredi
njegovo tanano samopouzdanje.
E, pa neće ponovo upasti u tu klopku. Potpuno će se posvetiti Dţenifer,
ignorišući Drejka. Kada su posle podne Beti i deca došli na čas znakovnog
jezika, Drejk im se pridruţio i seo za kuhinjski sto sa njima.
Nije bio ni nalik onoj nadurenoj osobi koja im je posluţila ručak. Glupirao
se i šalio; osmeh mu je bio neodoljiv; oči su mu razdragano sijale. Kako je
mogao da se tako drastično promeni u svega nekoliko sati?
Zatim se Lori još jednom priseti njegove profesije: bio je plaćen da se
transformiše. Mogao je uključiti i isključiti emocije istom brzinom kojom
neko drugi menja garderobu. Polje umeo da se ponaša kao da je trezan i
pun energije kada bi trebalo da se sretne sa svojim agentom ili muzičkim
producentom, a da zatim potone u beskonačne dubine depresije već na
putu kući.
Nisu joj se dopadale te iznenadne promene Drejkovog raspoloţenja;
morala je da se zapita koje od tih lica je pravo. Da li moţe da poveru-je u
bilo šta što joj govori? Bilo šta što čini. Dok ju je ljubio, da li je to za njega
bilo stvarno, ili je samo glumio ljubavnu scenu? Gledala ga je dok je ljubio
onu glumicu u studiju i izgledalo je veoma uverljivo.

66
 Rešila je da nikada više ne dozvoli da joj se to dogodi. Njemu njihovi
zagrljaji nisu ništa značili, a za nju su bili od ţivotne vaţnosti. I plašio ju je
značaj koji im je pridavala.
Sve ove misli su joj se rojile tokom časa znakovnog jezika. Nije ni
primetila da već neko vreme bulji u Drejka i da je on toga svestan. Kada se
trgla iz sanjarenja, njegove oči su bile prikovane za nju. Pokušala je da
odvrati pogled, ali ju je zarobio njegov magnetizam. Usmerila je svoje
riđastosmede oči na njega i znala je da je na jedan kratak trenutak on u
njima pročitao njenu ţelju.
Pokazao je, Nisam zaboravio pegice. Nepogrešivo je spustio oči na njene
grudi i Lori je osetila smešnu potrebu da ih pokrije rukama.
Pocrvenela je i brzo skrenula pogled ka Beti i deci, nadajući se da oni ništa
nisu videli, niti razumeli. Srećom, bili su udubljeni u razgovor o kupovini
cipela.
Nevoljno joj se glava ponovo okrenula ka Drejku, čije su usne bile izvijene
u drzak osmeh ispod brkova. Pokazao je još jednom. Da li imaš jošpegica za
koje ne znam?
Ne! Odgovorila je energično odmahujući glavom.
Voleo bih da lično proverim, pokazao je istovremeno ilustrujući
uznemiravajuće visok nivo poznavanja znakovnog jezika. Postajao je
veoma vest u ovoj vrsti komunikacije. Ali nije ni morao da koristi ruke
kako bi joj preneo svoje misli. Poruka se jasno ogledala u njegovim očima.
Pogledala je ka ostalima, ali deca su imenovala ţivotinje u knjizi, a Beti je
traţila reč u reč-niku znakovnog jezika.
Molim te prestani! Zahtevala je Lori ćutke koristeći samo ruke.
Dozvoli mi da istražim sva ta tajna mesta na tvom telu. A kada ih nađem, dozvoli
mi da ih dodirnem. Da ih ljubim.
Osetila je vrelinu koja se kao poplava širila njenim telom. Srce joj je tuklo
u grudima i izazivalo blago treperenje majice koja ga je pokrivala. Drejk je
primetio njeno uzbuđenje i zurio je u njene grudi koje su se brzo podizale i
spuštale usled neravnomernog disanja. Ponovo je podigao oči ka njenim i
zahtevao odgovor obrvama izvijenim u visok luk.
Nel Ponovo je odrično odmahnula glavom, nervozno liţući usne. Taj
pokret ga je zaintere-sovao i paţljivo je posmatrao kako joj jezik nestaje u
ustima. Izgledalo je kao da ţeli da krene za njim sopstvenim jezikom.

67
 Onda ću jednostavno morati da razmišljam o svim tim skrivenim mestima,
pokazao je i zelene oči su mu se zamaglile kao da je već počeo. Imam bujnu
maštu.
Lori je bila zahvalna Dţenifer kada ju je devojčica cimnula za ruku. - Ori,
Ori - rekla je i pokazala na svoju patiku sa odvezanom pertlom.
- Da - odgovorila je Lori odsutno i okrenula se na drugu stranu.
- Ori - ponovila je Dţenifer odlučnije i pomalo drsko.
Lori je samo pogledala na patiku i klimnula glavom, ali nije ništa uradila i
posvetila se sređivanju knjiga koje su koristili tokom časa.
- Ori! - Ovoga puta Dţenifer ju je odlučno vukla za ruku i izgovarala
njeno ime glasno i zahtevno.
- Ţeli da joj zaveţeš pertlu - rekao je Drejk nestrpljivo.
Lori gaje smireno pogledala, iako joj se nije dopalo što se meša u nešto što
je ona smatrala svojim domenom.
- Znam šta ţeli, Drejk. Ja ţelim da mi kaţe celom rečenicom da ţeli da joj
veţem pertlu.
- Da li je to uvek neophodno? - upitao je. Rekao je to grubo, jasno joj
stavljajući do znanja da misli da nije u pravu.
- Da li ţeliš da Dţenifer nauči da govori, ili da čitavog ţivota hoda uokolo
nerazumljivo mu-mlajući i prstima pokazujući šta ţeli? - besno mu je
odgovorila. Linije oko njegovih usana su se zategle, ali ništa više nije rekao.
Dţenifer je bila na ivici suza i još uvek je vukla Lori za ruku. Sem, Sali i
Beti ćutke su posma-trali ovu napetu scenu. Niko od njih nije znao šta da
kaţe.
- Hajde da nastavimo sa časom - rekla je Lori mirno i nastavila da ignoriše
Dţenifer, mada je povremeno spuštala pogled na njenu patiku i potvđivala
klimanjem glave da zna da je pertla razvezana.
Dţenifer se u napadu besa bacila na pod, šutnula nogu Lorine stolice i
zaronila svoje zlatne lokne u njene ruke.
- Sem, ispričaj nam o svojoj kući na znakovnom jeziku - zamolila je Lori.
- Koje je boje?
Sem je saosećajno pogledao Dţenifer, a zatim uputio upitan pogled svojoj
majci. Beti mu je potvrdno klimnula glavom i on je nesigurnim znakovima
počeo da opisuje svog psa. Nije mu bilo do toga. Zapravo, svi su bili
uznemireni zbog male devojčice koja je cvilela na podu.
- Lori, za boga miloga... - započeo je Drejk u trenutku kada je Dţenifer
naglo ustala i stala ispred Lori.

68
 Lori, veži mi pertlu, pokazala je. Pošto se Lori i dalje nije pomerala,
Dţenifer je napravila kruţni pokret na grudima, pokazujući molim te. Molim
te, dodala je još jednom.
Lori se nasmešila, podigla je u krilo i čvrsto je zagrlila. - Ţelim da ti veţem
pertlu, Dţenifer. Ali moraš da me zamoliš. Kako da znam šta ţeliš ako mi
ne kaţeš? - Dţenifer je razumela sve znake i obgrlila ju je punačkim
ručicama oko vrata. Kada se odmakla, pokazala je Volim te, Lori, i glasno
izgovorila ime svoje nastavnice.
I ja tebe volim, pokazala je Lori i poljubila je u kosu.
Izgledalo je kao da je Beti i deci laknulo i odmah su počeli da čavrljaju.
Drejk nije ništa rekao, ali je Lori susrela njegov pogled iznad detetove
glave. Zelene oči izgledale su izazivački i pomalo ljubomorno. Ali poruka u
Lorinim očima bila je jasna: Ne mešaj se više.
Sledeći okršaj koji je usledio nekoliko dana kasnije, bio je još dramatičniji.
Lori je planirala da napiše pismo svojim roditeljima odmah posle
doručka. Ţelela je da ga završi pre nego što prođe poštar. Objasnila je
Dţenifer da će sa časovima početi nešto kasnije i poslala je u njenu sobu da
se igra. Drejk se vrzmao po dvorištu iza kuće.
Lori je završila pismo, stavila ga u poštansko sanduče*, popela se na sprat
da pozove Dţenifer i tek tada shvatila daje poslednjih pola sata nije ni čula
ni videla.
Dţenifer nije bila u svojoj sobi, a Lori je bila sigurna da nije u prizemlju.
Ušla je u svoju spavaću sobu i začula tiho čangrljanje u kupatilu. Duboko je
uzdahnula od zaprepašćenja kada je ugledala neočekivan prizor. Dţenifer
je pootva-rala sve bočice sa kozmetikom i povadila svu šminku, sve to
probala na sebi, i sada je njena kompletna kozmetika leţala rasturena po
toaletnom stočiću. Dţeniferino anđeosko lice izgledalo je kao slikarska
paleta. Senke, olovke za oči, krejoni za obrve i maškara pokrivali su joj
svaki deo koţe. Obrazi i čelo su joj bili oslikani rumenilom, sjajevima za
usne i tečnim puderima različitih nijansi. Losioni, kreme i puderi u prahu
bili su razmazani po mermernoj površini toaletnog stola, i stvarali su utisak
mirišljavog, ali ipak veoma neprijatnog nereda.
Ĉim je Dţenifer ugledala lice svoje nastavnice u ogledalu, bilo joj je jasno
da je igri kraj.

___________________________
* U SAD poštari iz poštanskih sandučića svojih korisnika kupe poštu. (prim. prev.)

69
 Bezuspešno je pokušala da vrati poklopac na noćnu kremu koju je obilno
nanela na svoja kolena. Uzalud je pokušala da papirnom maramicom
obriše mermernu ploču. Kada je shvatila da neće uspeti i da je svojim
naporom proizvela još veći nered, donja usna je počela da joj podrhtava
dok je netremice gledala u Lori, sa molećivim izrazom na licu.
- Dţenifer - odlučno je rekla Lori - bila si veoma bezobrazna. Veoma
bezobrazna i ja sam jako ljuta na tebe! - Pokazivala je naglašavajući svaki
znak kako bi bila sigurna da je devojčica razumela. - Da li ti je jasno zašto
sam ljuta na tebe? - upitala je.
Dţenifer je potvrdno klimnula glavom i za-jecala od stida.
Lori je natera da je pogleda. - Moraću da te kaznim kako bi zapamtila da
nikada više ne uzimaš tuđe stvari bez pitanja. Kako bi ti se dopalo kada bih
ja preturala po tvojoj sobi? Kako bi to izgledalo kada bih počela da lomim
tvoje igračke?
Dţenifer je pokunjeno gledala u zemlju.
Lori ju je uhvatila za ruku, izvela iz kupatila i smestila u ugao spavaće
sobe licem ka zidu. Dţenifer je sada glasno jecala.
- Šta to radiš, do đavola? - ljutito je zapitao Drejk ulazeći u sobu.
Lori je podigla Dţenifer i pokušala daje zagrli, ali joj se devojčica istrgla iz
ruku i potrčala u saosećajan zagrljaj oca koji je očima streljao Lori.
Mirno je progovorila: - Mislim da ti je potpuno jasno šta radim.
Kaţnjavam je jer je to zasluţila.
- Nemoj je nikada više stavljati u ćošak -kratko joj je naredio dok je tapšao
ćerku po leđima. Ona je ridala glave zarivene u njegovo rame.
- Naravno da ću je i dalje kaţnjavati, i molila bih te da se ne mešaš i ne
spašavaš svaki put kada se to desi.
- Ona ne razume zašto je kaţnjena!
- Naravno da razume! - pobunila se Lori, sada već ljuta. - Da li misliš da
treba da joj dozvolim da radi ovakve stvari i da ne bude kaţnjena? Gde bi
nas to odvelo?
Drejk je spustio Dţenifer i prišao Lori sa rukama na kukovima. - Šta si ti?
Nekakva sadist-kinja? Da li te uzbuđuje da kaţnjavaš male devojčice
oštećenog sluha?
Lori je pomodrela od besa i osetila je kako joj gnev ispunjava svaki delić
tela dok joj je sva krv nestala iz lica. - Ti uobraţeni magarče - prosiktala je
kroz stisnute zube. - Kako se usuđuješ da me optuţuješ za tako nešto. -

70
Prišla mu je sa zabačenom rukom sa očiglednom namerom da ga ošamari. -
Kako se usuđuješ...
Omela ju je Dţenifer koja ju je vukla za nogavicu farmerki. - Ori - molila
je. Lori je pogledala i shvatila da devojčica u ruci drţi jedan karmin koji je
očistila i na koji je vratila poklopac. Pokazivala je Žao mije.
Lori je zaboravila na njenog oca, čučnula i čvrsto zagrlila Dţenifer.
Sklonila je umršene lokne sa njenog, suzama i šminkom zamazanog lica. -I
menije ţao što se to desilo. Hoćeš li mi pomoći da sve počistimo? - upitala
je, a Dţenifer je spremno pristala i počela da prikuplja umazane papirne
maramice razbacane po tepihu.
Lori je ustala i pogledala Drejka pravo u oči, spremna da nastavi svoj
ljutiti govor, ali u međuvremenu mu se lice promenilo. Nije je više
provocirao. Nije više bio ljut. Posmatrao je svoju kćer. Potom je polako
podigao pogled ka Lori.
Među njima je na trenutak uspostavljena veza koju nije baš sasvim
razumela. U zelenim dubinama tog pogleda pročitala je zračak
razumevanja. Shvatio je njene motive i manje ili više prihvatio njene
postupke. Ipak, nije bio u stanju da u potpunosti razume sve što je mislila i
gledao je netremice u njeno lice, u njene oči, u potrazi za punim značenjem
njenog stava.
Ubrzo potom, izgledalo je kao da se posti-deo zbog te svoje slabosti.
Videla je kako mu se sena navlači na oči pre nego što je hitro skrenuo
pogled. - Ostaviću vas same, moje dame - promrmljao je pre nego što je
izašao iz sobe.

71
 7.

Narednih nekoliko dana proteklo je bez većih uzbuđenja. Lori je nastavila

da podučava Dţenifer svakog prepodneva, dok im se Drejk disciplinovano
sklanjao sa puta.
Lori je bila zadovoljna, jer je primetila da mreţa finih linija oko njegovih
očiju polako nestaje, i izgledao je opušteniji nego kada je tek stigao. Nije
više nosio elegantne sakoe i košulje sa izvezenim monogramima. Teksas
košulje i kaubojske čizme su bile deo njegovog prilagođavanja ţivotu u
planini i u njima je izgledao kao da je čitav ţivot proveo u Šapatu.
I dalje ju je zadirkivao provokativnim komentarima, ali više nije pokušao
da joj se pribliţi. Lori je sebi govorila da joj to predstavlja olakšanje. Ali
ponekad bi se veoma uznemirila zato što joj se činilo da on moţe da je ne
primećuje, dok ona nije mogla da se oslobodi misli o njemu.
Jednog jutra, Beti je predloţila da povede sve troje dece na izlet. Lori joj je
bila zahvalna zbog par sati odmora i znala je da će Dţenifer biti
oduševljena novim iskustvom. Ne premišljajući se ni trenutka, prepustila je
devojčicu Betinom staranju.
Možda bih mogla da se prošetam šumom, razmišljala je Lori dok je polako
grickala sendvič koji je pripremila za ručak. Jesen je uveliko počela i lišće
jasike sijalo je svojim vatrenim sjajem. Odlučila je da iskoristi taj lepi dan.
Prolazeći pored vešernice, čula je kako Drejk veselo zviţduće. Provirila je
da ga oba-vesti da izlazi i zinula od zaprepašćenja kada je videla šta radi.
- Šta to radiš? - jedva je izgovorila. Okrenuo se na zvuk njenog glasa i
nasmešio joj se u znak pozdrava. - Zdravo. Gde je Dţenifer?
- Otišla je na izlet sa Beti - odgovorila je odsutno. Zatim se ispravila i
ponovo upitala jetkim glasom. - Šta to radiš? - U ruci je drţao jedan njen
satenski providni grudnjak.
- šta misliš da radim? - upitao je sarkastično, naglašavajući svaku reč.
- Razvrstavam veš. Ovo je demokratsko domaćinstvo. I ţelim da obavim
svoj deo posla. - Podigao je grudnjak drţeći ga za bretele i posmatrao
uzdignutih obrva.

72
 - Ali... spusti to... to je moj... - bila je toliko uznemirena činjenicom da je
preturao po njenim intimnim stvarima da nije mogla da završi rečenicu.
- Pa nisam ni mislio da pripada Dţenifer -narugao joj se. - I sasvim sam
siguran da nije moj. - Analizirao je etiketu. - Prljavo roze. Zašto
jednostavno ne napisu roze? A ove su - podigao je par minijaturnih
satenskih gaćica - boje narcisa. Zašto ne samo ţute? Kraće je.
- Hoćeš li, molim te, prestati da preturaš po mom donjem vešu kao neki
perverznjak! - vri-snula je. - Sama ću prati svoje stvari.
- Ne brini, Lori - rekao je preterano snisho-dljivo - znam da ne treba da ih
perem u mašini. Ĉak znam da treba da ih perem hladnom vodom i blagim
deterdţentom. Zar si zaboravila da sam zvezda sapunice? Nešto sam i
naučio za ovih sedam godina rada na seriji. - Rugao joj se, znala je, i ljutito
je lupila nogom o pod.
- Drejk... - preteći je zareţala.
Ponovo je posmatrao etiketu na njenom grudnjaku. - Trideset četiri B.
Nisu baš naročito velike, zar ne? - upitao je. Pogled mu je počivao na
njenim grudima kao da ih je klinički procenjivao. Osećaj ne bi bio
intenzivniji ni da ju je dodirnuo. - Ali, kad bolje razmislim - nastavio je
objektivno - pretpostavljam da bi izgledala smešno sa velikim grudima.
Verovatno bi padala na nos noseći ih unaokolo sve vreme.
Govorio je neutralnim glasom, ali je sjaj u njegovim očima poricao to
odsustvo intereso-vanja. - Da vidimo - rekao je i bacio grudnjak na mašinu
za pranje veša.
Pre nego što je mogla da predvidi njegovu nameru, prišao joj je i zatvorio
oči. Ispipavajući je, bez problema je pronašao njene grudi i pokrio ih
šakama. Dlanovima je sporo, lenjo, kruţio po njima. Neţno je milovao,
zarivajući prste u njenu mekotu. Kada je osetio očekivanu reakciju koju su
izazvali izluđujući dodiri njegovih palčeva, otvorio je jedno oko i pogledao
je.
- Baš kao što sam i mislio - prošaptao je. - Savršena tridesetčetvorka B. -
Usnama je pritisnuo njene u poljubac koji je ispunjavao očekivano i
obećavao još više. Usne su joj bile razmaknute i spremne, gorele su
podjednakim ţarom. Ruke su mu napustile njene grudi i obuhvatio ju je u
snaţan zagrljaj.
Mišići na butinama napinjali su mu se kroz zategnute nogavice farmerki i
pritiskali njene dok se ona privijala uz njega. Prešao joj je preko kičme

73
istraţujućim dodirom pre nego što je ruku spustio na krivinu njenog kuka i
zarobio je uz svoju čvrstu snagu.
Obrglila gaje oko vrata i privukla mu glavu ka sebi. Okrenula mu je lice, u
pokretu oslobođenom svakog zazora i pustila ga da je miluje svojim
brkovima. Okrznuo joj je bradu, usne, nos. Dodirom mekim kao svila
prešao je preko njenih obraza i igrao se njenim kapcima.
Odgovarao je na njen poziv na ovu igru dodira dok telesna glad nije
nadvladala velikodušnost. Zarobio je njena usta i pljačkao ih je svojim
jezikom. Prste u kojima je osećala peckanje novootkrivenih nervnih
završetaka provlačila je kroz pramenove njegove srebrnokestenjaste kose.
- Lori, ne moţeš ni da zamisliš kakvo je ovo mučenje za mene - rekao je
škriputavo kada je usne odvojio od njenih i smestio ih pored njenog uha.
Kako bi pojasnio šta je mislio, Drejk je šakom obuhvatio njenu zadnjicu
utegnutu u farmerke i pritisnuo je svojim kukovima.
Ţeljno uzbuđenje koje ju je obuzelo bilo je toliko iznenađujuće da se
odjednom uplašila ţestine svog odgovora. Bilo joj je jasno da je Drejk
potpuno izgubio moć rasuđivanja, i upravo zato je ona morala da ostane
pribrana. Ukoliko bi se ovo nastavilo, zadovoljila bi svoju ţelju za njim, ali
po koju cenu? Nije smela da dozvoli da se to dogodi.
- Drejk - izgovorila je jecajući - ne smemo. Isprekidano je disao i hrapavim
glasom joj prošaptao u uho. - Da, smemo. Ukoliko ne nastavimo,
eksplodiraću.
- Drejk, molim te - očajno je insistirala i pokušala da ga odgurne. - Ne, ne -
preklinjala je, još uvek u opasnosti da ponovo sklizne u onaj prostor
zaborava, u kome je strast bojila svaku racionalnu misao.
Podigao je glavu i zurio u nju. Rukama je stezao njene mišice kao
mašicama. - Zašto? Do đavola, zašto? - Blago ju je protresao. - Da li te
uzbuđuje da me ovako mučiš? - Zario se u nju kukovima.
Bilo joj je neprijatno i skrenula je pogled sa njegovog lica. Nepogrešivo je
osetila snagu njegove ţelje i to joj je novom čeţnjom uzburkalo čula. Ţelela
je da mu kaţe: - Da me voliš, istog trenutka bih vodila ljubav sa tobom. Ali
ne mogu biti zamena za utvaru. Ne smem dozvoliti da me povredi neko
kome sam potrebna samo kada ga obuzme telesna strast. - Nije mogla ništa
od toga da mu kaţe. Ĉak i da mu je rekla, ništa se ne bi promenilo; ne bi se
pomerili sa mrtve tačke. On bi i dalje bio zaljubljen u uspomenu na Suzan.
- Drejk, i sam znaš da ne smemo da se ovako igramo vatrom. Ukoliko
bismo se nas dvoje spojili, morala bih da napustim Dţenifer. Ţivim sa

74
tobom, ali zapravo samo ţivimo na istoj adresi. Pol je pokušao da me ubedi
da ţivim sa njim pre nego što smo se venčali. Nisam to mogla tada, a ne
mogu ni sada. To je staromodno, znam, ali tako sam odrasla.
- Stvarno? - prezrivo ju je prekinuo. - E pa i ja sam u poslednje vreme više
puta rastao i nemam ništa od toga sem bola u slabinama.
Bila je zatečena njegovom prostotom. - Tb je odvratno - prasnula je. - Pusti
me!
Grubo ju je odgurnuo od sebe i napravio korak unazad. Na iznenađenje
oboje, ona je krenula za njim i zakucala se u njegove grudi. Obgrlio ju je
kako bi je pridrţao.
- Šta... - zaustila je dok se Drejk grohotom smejao.
- Nisam siguran ko nas ovako kaţnjava, ali izgleda da smo zavareni jedno
za drugo.
- Molim? - upitala je sa nevericom.
- Šnale na kaiševima su nam se zakačile jedna za drugu - objasnio je.
Spustila je pogled na svoj struk i shvatila da je u pravu. On je nosio širok
kaubojski kaiš sa velikom kitnjastom metalnom šnalom. Ona je takođe
nosila kaiš na farmerkama, i iako njena šnala nije bila tako velika, niti
kaubojska, nekako su se upetljale dok su se grlili.
Pogledala ga je zapanjeno. - šta ćemo da radimo? - upitala je.
Zabavljala ga je njihova zajednička nevolja. - Mogli bismo baš dobro da se
zabavimo. - Zaustavio se kada su joj se oči raširile u znak uzbune. - Ili,
moţemo da pokušamo da ih raspetljamo - dodao je blago. - U svakom
slučaju, ništa ne vidim. Pomeri se malo ulevo kako bih pokušao da vidim
šta radimo.
Kada mu je svojim grudima prešla preko prsa izvršavajući njegovu
naredbu, podigla je glavu da vidi da li je primetio, a njegov blaţeni osmeh
potvrdio je da jeste. - Vidiš kako je ovo zabavno? - rugao joj se.
- Molim te, poţuri - upozorila gaje. - Šta bi se desilo kada bi sada izbio
poţar?
- Vatrogasci bi imali o čemu da pričaju bar par godina.
- Drejk...
- U redu, u redu, gnjavatorko. - Analizirao je metalne šnale koliko je
mogao sa te visine. -Provuci ruku u pojas mojih farmerki - konačno je
rekao.
Lori ga je sumnjičavo pogledala. - Da, kako da ne - suvo je odgovorila.

75
 Nije mogao da sakrije zadovoljan osmeh. -Ne šalim se. Zavući ruku iza
moje šnale i kada ti kaţem, povuci je.
Uzdahnula je, preteći ga pogledala i neodlučno zavukla ruku u njegove
tesne farmerke. Peševi košulje su bili razmaknuti ispod pojasa i dodirnula
je toplu koţu prekrivenu satenskim maljicama. Nehotice je pogledom
skrenula ka njegovom vratu gde su tamne lokne bile oštre i neposlušne.
Kontrast je bio poput udara munje. Nije ni bila svesna daje prstima počela
dalje da istraţuje ispod tesnog dţinsa.
Oči su mu se zatamnele na trenutak, a mišići brade zategli, ali je brzo
rekao: - Sada ću ja uraditi ovo - rekao je dok je zavlačio ruku u pojas njenih
farmerki. Duboko je uzdahnula i instintktivno uvukla stomak, stvarajući
udubljenje koje je njegovoj ruci dalo još više prostora.
- Ĉinim samo ono stoje neophodno - rekao je sa izrazom lica jednog sveca.
Ali prsti su mu se kretali preko neţne koţe njenog stomaka, i Lori je mogla
da oseti kako joj se puls ubrzava.
- Još jednom pomeri glavu ulevo - rekao je nagnuvši se nad njom. Dahom
je uznemirio njene riđe lokne na slepoočnici. Reagujući na njegove
radoznale prste, grudi je čvrsto privila uz njegove. Nije smela da ga
pogleda.
- Okej... sada gurni moju šnalu - rekao je. Učinila je kako joj je rekao dok je
on prstima radio isto sa njene strane. Par sekundi čula se samo škripa
metala, a zatim su se šnale razdvojile.
Lori je brzo izvukla ruku. Drejkova je napustila toplinu njenih farmerki
mnogo sporije, i ona se istog trena udalji od njega.
Spuštajući ruke na kukove, ljutito ga je upitala: -I šta je tu bilo toliko
komplikovano? Zašto nismo mogli da istovremeno povučemo svako svoju
šnalu?
Nemarno je slegnuo ramenima i naslonio se na veš mašinu. - Verovatno
smo i mogli, ali gurali bismo se laktovima i ne bih mogao da vidim šta
treba da uradimo. - Oči su mu šaljivo zasijale. -I svakako ne bi bilo ovako
stimulativno.
- Ti... ti... - promucala je, lupila nogom o pod i izgurala ga kako bi
povratila svoj satenski veš. - Hvala ti lepo, ali od sada sama perem svoj veš!
Besno je izletela iz vešernice praćena njegovim smehom.
- Ja ću! - doviknula je Lori dok je prelazila preko dnevne sobe kako bi
otvorila ulazna vrata kada se oglasilo zvono. Ostavila je Drejka u kuhinji da

76
opere sudove od doručka, a ona i Dţenifer su krenule u učionicu na
jutarnje časove.
Prošlo je tri dana od incidenta u vešernici, ali na svako prisećenje ostajala
je bez daha i srce bi joj ubrzano tutnjalo, što ju je uznemiravalo. Lori je
paţljivo izbegavala Drejka kad god je to bilo moguće. I još ju je više
nervirala činjenica da se on krajnje zabavljao posmatrajući sve njene
pokušaje da mu se skloni s puta.
Progonio ju je. Pratio je svaki njen pokret i proračunavao njenu reakciju
na svaku situaciju u kojoj bi se našli. Braneći se, često je demonstrirala
snagu svog temperamenta, ali bi se on samo podrugljivo smejao,
provocirajući je još više.
Otvorila je ulazna vrata i pozdravila krupnog bradatog čoveka. - Dţone!
Uđi!
- Hvala ti, Lori. Nadam se da vas ne uzne-miravam.
- Ne, ne. Dţenifer i ja smo krenule na čas, ali moţemo malo da zakasnimo.
Obradovaće se da te vidi. Znaš da si joj ti jedna od omiljenih osoba. - Lori
se nasmešila tom čoveku koga je u sebi nazivala ,,neţnim dţinom".
Jednog poslepodneva, dok su Dţenifer i ona šetale brdovitim ulicama
Šapata, paţnju im je privukla ušuškana stolarska radionica. Ispostavilo se
da je Dţon Medouz vlasnik te radnjice. Bio je to ogroman muškarac širokih
ramena i masivnih prsa, nogu nalik na stabla drveta. Tamna smeđa kosa u
bičevima mu je padala do ramena i stapala se sa gustom bradom. Tuţne
smeđe oči posmatrale su svet ispod čupavih obrva.
Potpuno u neskladu sa tom veličinom, koja je mogla izgledati
zastrašujuće, bilo je njegovo ponašanje: neţno, blago i ljubazno. Odmah ga
je očarala mlada riđokosa ţena koja je ušetala u njegovu radionicu, drţeći
za ruku dete anđeoskog lika.
Radionica je bila mala i pretrpana i mirisala je na drvo i lak. Dţon je
pravio nameštaj i ljupke drvene figure. Vesto je ogromnim dlakavim
rukama baratao finim alatkama potrebnim za takav rad.
Lori se oduševila kada se obratio Dţenifer na znakovnom jeziku, i ubrzo
su njih troje postali dobri prijatelji. Nekoliko puta nedeljno, kada bi Lori
imala posla u šapatu, ona i Dţenifer su posećivale Dţona u njegovoj
radionici.
Dţenifer je istrčala iz učionice iskreno oduševljena kada ju je Lori
obavestila da imaju gosta. Otrčala je do Dţona, koji se sagnuo i podigao je

77
svojim mišićavim rukama visoko iznad glave. Ona je cičala od
zadovoljstva.
Devojčicin smeh je privukao Drejka. Izašao je iz kuhinje i blago stisnutih
kapaka radoznalo zurio u čoveka u farmerkama na tregere, koji je sa toliko
prisnosti drţao njegovu kćer.
Doneo sam ti poklon, Dženifer, pokazao je Dţon pošto ju je spustio na pod i
kleknuo na jedno koleno pored nje. Iz dubokih dţepova svojih farmerki
izvukao je kutiju uvijenu u ukrasni papir.
Dţenifer je stidljivo uzela kutiju i pogledala u Lori traţeći odobrenje.
- Kako se kaţe, Dţenifer? - upitala je Lori. Hvala, pokazala je Dţenifer.
Nema na čemu, uzvratio je Dţon.
- Hajde, otvori ga - predloţila je Lori kada je primetila da se Dţenifer
samo igra crvenom trakom obavijenom oko paketića. Dţenifer se kikotala
dok su joj odrasli upućivali ohrabrujuće poglede. Skinula je traku, pocepala
papir i podigla poklopac kutije. Unutra su se nalazile tri drvene figurice
medvedića. Dţenifer je ispustila zvuk oduševljenja oooo, dok je sa puno
paţnje vadila figure iz kutije.
- Pomislio sam da bi moţda mogla da ih iskoristiš uz priču o porodici
medvedića. Tu su mama medvedića, tata medved i beba medvedić - tiho je
rekao Dţon uz neţan smešak.
- Divne su, Dţone! - odgovorila je Lori naginjući se da ih bolje pogleda.
- Sigurno će mi biti od koristi, i pridruţujem se Dţeniferinim izrazima
zahvalnosti. Sigurna sam da će ih lepo paziti.
- Mislim da nisam imao zadovoljstvo da se upoznamo - prekinuo ih je
Drejk glasom u kome se osećao prizvuk sarkazma.
Prišao je Dţonu i pruţio mu ruku. - Drejk Rivington, Dţeniferin otac.
Da li se to Lori pričinilo, ili je on to zaista posebno naglasio njihov odnos
oca i ćerke?
- Izvini, Drejk, nisam te videla, inače bih vas upoznala - rekla je Lori.
- Ovo je Dţeniferin i moj prijatelj Dţon Medouz. On je stolar i ima divnu
radionicu, ovde u Šapatu. Dţenifer i ja smo ga upoznale čim smo se
doselile i od tada ga redovno posećujemo.
- Dobar dan, g. Rivington. - Drejkova ruka je potpuno nestala u Dţonovoj.
- Drago mi je što smo se upoznali. Ćerka vam je divna. Uţivam u njenom
društvu, kao i u društvu Lori. - Smeđim očima je pogledao Lori sa
neskrivenom blagošću i toplinom. Ni on ni Lori nisu primetili grčenje
Drejkove vilice i odsjaj gneva u zelenim očima.

78
 - Koliko već dugo ţiviš u Šapatu? - upitao je Drejk.
Dţon je ponovo svoju paţnju usmerio na Drejka i ljubazno mu se obratio.
- Od kada sam diplomirao. Oko osam godina.
- Koliko godina si proveo na univerzitetu? Sigurno imaš više diploma. -
Lori je bila zaprepašćena Drejkovim nevaspitanjem. Namerno je vređao
Dţona, a ona nije mogla da razume zašto. Ljutito ga je posmatrala, ali on je
buljio u Dţona ignorišući je.
Dţon nije izgledao kao da ga je povredila Drejkova odbojnost i opušteno
je odgovorio: -Imam samo jednu diplomu, iz filozofije.
- Hmmm - promumlao je Drejk jasno izraţavajući šta je to trebalo da znači
- tako sam i mislio.
Lori je bila ljuta kao ris, ali je uspela da kon-trolisanim glasom upita
Dţona: - Da li bi ţeleo da ostaneš i popiješ Solju kafe?
- Ne, hvala ti, moram da se vratim i otvorim radionicu. Već kasnim sat
vremena, ali hteo sam da prvo ovo donesem Dţenifer. - Pogledao je
devojčicu koja je sedela na podu i čavrljala sa svojom porodicom
medvedića, nedotaknuta napetošću koja se osećala među ostraslima. - Isto
tako, hteo sam da ti kaţem da ću morati da otkaţem naš susret u utorak.
Idem u Santa Fe da pokupim neke materijale za radnju. Moraću da
ostanem par dana.
Krajičkom oka Lori je primetila da se Drejk još malo ispravio i prekrstio
ruke preko grudi u znak neodobravanja.
- U redu je, Dţone. Doći ćemo da se vidimo neki drugi put, kada se vratiš.
- Odlično. - Neţno joj se nasmešio i okrenuo ka Drejku. - Drago mi je što
smo se upoznali g. Rivington. Svratite i vi do moje radionice kada budete
imali vremena.
- Sumnjam da će za to biti prilike, ali hvala na pozivu - lukavo je pogledao
u Lori pre nego što je dodao - pošto i ja sada ţivim ovde, mislim da ni Lori
ni Dţenifer neće moći tako često da vas posećuju. Veoma smo zauzeti sve
troje.
Lori su preplavili bes i neverica. Implikacije su bile jasne i Dţon ih je
sigurno na pravi način razumeo. Pogledao ju je sa upitnim izrazom lica.
Zatim su mu se čupave obrve mirno poravnale iznad očiju. U njima je
mogla da pročita samo razumevanje bez optuţivanja. Lori je poţelela da ga
zagrli zbog prirodne neţnosti i tolerancije kojom je zračio.

79
 Kleknuo je pored Dţenifer i razmenili su nekoliko rečenica. Lori je
pokušala da privuče Drejkovu paţnju, ali je on namerno skretao pogled i
potpuno predano analizirao nokte na rukama.
- Izvini što sam vam poremetio raspored, Lori - rekao je Dţon podiţući se
i nagnuo se nad njom. - Nadam se da ćemo se uskoro videti.
- Hvala ti još jednom što si svratio i što si Dţenifer doneo poklon. Molim
te, dođi kad god moţeš - iskreno je rekla.
Dţon je oprezno pogledao Drejka, ali on je samo gotovo neprimetno
klimnuo glavom i procedio: - G. Medouz - ne pridruţivši se Lo-rinom
pozivu.
Dţon je uzvratio na Drejkov pozdrav glavom, pozdravio Lori, izašao i
teškim korakom sišao sa trema niz stepenice.
Lori je paţljivo zatvorila vrata, kontrolišući nagon da ih zalupi svom
snagom, pušeći se od besa koji je bio usmeren isključivo na Drejka. Polako
se okrenula i pogledala ga. Ĉekao ju je sa rukama na kukovima.
Crvena od besa obratila mu se drhtavim glasom - Bio si neverovatno i
potpuno neopravdano grub prema tom divnom, paţljivom čoveku i ţelela
bih da mi objasniš zašto.
- A ja bih ţeleo da znam zašto se moja ćerka druţi sa tim sredovečnim
hipijem.
- Hipijem! - besno je uzviknula. - U kom udţbeniku iz istorije si to
iskopao?
- Za boga miloga, izgleda kao dete cveća, kao da je izašao pravo iz
šezdesetih! Neuredan, prljav, čupav. Ĉudi me da ne nosi nizove brojani-ca
oko vrata. I naravno da se mora zvati Dţon. Sveti Dţon Voljeni* - rugao se.
- Ljudi kao on ne mogu da se snađu u stvarnom svetu i zato ostaju večiti
studenti ili hiberniraju u planinskim gradićima i nazivaju se zanatlijama.
Izgleda kao jeti. Ili kao Grizli Adams**.
- Pa i vi nosite brkove, g. Rivington - podsetila ga je.

_________________________
* John the Beloved, omiljeni Hristov apostol, sveti Jovan Bogoslov, (prim. prev.)
** Grizli Adams, istorijska ličnost iz druge polovine 19. veka, dreser grizlija (vrsta kanadskih i
američkih medveda), ovekovečen u holivudskom filmu i seriji iz 70-ih godina 20. veka. (prim.
prev.)

80
 - Na mojima nema tragova kolgejt paste za zube - besno joj je odgovorio.
- Upravo si rekao da je neuredan i prljav. Odluči se već jednom!
Zurio je u nju preteče i prišao joj u dva velika koraka. Zgrabio ju je za
mišice i privukao sebi. - Kakva su to viđanja svakog utorka? Da li si vodila
i Dţenifer na vaše sastanke?
Istrgla se iz njegovog stiska i odgurnula ga. - Da, jesam. Svakog utorka
uveče Dţon je sat vremena duţe u svojoj radionici. Odemo do njega i
potom zajedno idemo na večeru.
- Naravno, a pošto je on tako divan i paţljiv čovek - rugao se Drejk - uvek
vas doprati do kuće, je li tako? I koliko onda ostane? Da li svoju malu
radionicu otvara sat kasnije narednog jutra? - Glas mu je trepereo
ironičnom ljubazno-šću, a crte lica formirale su strogu masku. Ono što je
insinuirao bilo je toliko neverovatno, da bi mu se Lori, da nije bila toliko
ljuta, nasmeja-la u lice.
- To se tebe ne tiče - besno je uzvratila.
- Naravno da me se tiče. Ovo je moja kuća.
- Ne rukovode se svi svojim primalnim nagonima kao vi g. Rivington -
optuţila ga je bespoštedno.
- Pokazaću ti ja svoje primalne nagone - zareţao je. - Dovoljno dugo sam
čekao. - Ponovo ju je zgrabio i ovog puta nije mogla da mu po-begne.
Pritisnuo joj je ruke uz telo. Svaka borba je bila uzaludna, ali Lori mu nije
dozvolila daje poljubi. Ĉvrsto je stisnula usne i odbila da popusti pred
njegovim snaţnim naletom.
Posle nekoliko dugih trenutaka podigao je glavu. Do tada su joj oči bile
čvrsto zatvorene, ali je radoznalost pobedila i ţmirnula je da ga pogleda.
Lice mu se nadnosilo nad njeno. - Plašiš se da me poljubiš, zar ne? Znaš šta
se desi svaki put kada se poljubimo, i boriš se protiv toga, jesam li u pravu?
Nije mogla da veruje koliko je drzak i samouveren. - Ne! - uzviknula je.
Lenjo se nasmešio i spustio ruke.
- Dokaţi mi, onda - izazivao je. - Poljubi me i pokaţi mi da se ne topiš od
mog dodira. - Provokativno ju je posmatrao, zaustavljajući se na mestima
za koje je znao da reaguju na njegove poljupce.
Da je ponovo pokušao da je silom poljubi, mogla je da se odupre. Ali ovo
ruganje je izazvalo reakciju kakvu je ţeleo. Nije mogla da odbije izazov.
Njen temperament je nadvladao razum. Očigledno nije mogla da mu se
suprotstavi fizički, ali će ga pobediti na drugi način. Pokazaće mu da je ne

81
moţe zavesti kao bilo koju drugu ţenu na planeti. Pokazaće mu da je
imuna na njegovu privlačnost.
Posmatrala ga je sa vatrom u očima, podigla ruke i obuhvatila njegovu
glavu dlanovima. Oklevala je na trenutak, ali kada je on provokativno
podigao jednu obrvu, nastavila je sa obnovljenom odlučnošću.
Neţno mu je dotakla usne svojima. Nije odgovorio, potpuno joj
prepuštajući inicijativu. Grickala mu je uglove usana tik ispod brkova.
Osetila je kako blago podrhtava i to ju je ohrabrilo. Mogla je da mu vrati
milo za drago.
Jezikom je ispisivala njegove usne dok se konačno nisu razdvojile. Pre
nego što ju je zdrav razum sprečio, snaţno je zarila svoj ruţičasti jezik
medu njegove zube. Uveravala je sebe da je samo uslovni refleks, a ne
emotivni potres zasluţan što čvršće stiska njegovu glavu i još malo je
privlači sebi. To je samo obična fizička reakcija, ne emotivna potreba,
mislila je, dok se pripijala uz njega, sve dok joj njegove grudi nisu potpuno
spljeskale dojke. Pomerila je glavu i pretraţivala njegova usta prodornim
jezikom, upijala je njegovu suštinu i uţivala u ukusu. Još uvek je nije
zagrlio. Pristajao je na njena milovanja, ali nije učestvovao.
Lorina čula su divljala. Prihvatila je njegov izazov, ali sada se borila da se
ne pretvori u ţrtvu sopstvene strategije. Njega još nije uspela da slomi. Ali
njena krv je ključala venama; njena glava odzvanjala je tempom i
vibracijama plemenskih bubnjeva. Pulsirajuća teţina u središtu njenog bića
sasvim je jasno ukazivala da je ona samo ţena koja reaguje na muškarca.
Nije smela da mu to i pokaţe. Morala ga je naterati da odgovori, krijući
sopstveno uzbuđenje. Sve će zauvek biti izgubljeno ukoliko ne dobije ovu
bitku.
Nastavila je da usnama zaodeva njegova usta, pre nego što je prešla na
bradu i vrat. Stidljivo je spustila ruku i pretraţivala trougao u dnu
njegovog vrata. Radoznalo je ispitivala oštre malje na njegovim grudima.
Odlučila je da zanemari sav obzir, uz uveravanja samoj sebi da je sve što
radi prouzrokovano ţeljom da pobe-di, a ne dubokom čeţnjom koju je
osećala prema tom čoveku, pa je rukom skliznula pod njegovu košulju i
neţno prstima prešla preko mišića ispod tepiha tamnih malja.
Disanje mu se ubrzalo i začula je kako bolno uzdiše. Odlično! Pomislila je.
Znači, uspevam! Ni sama ne verujući koliko je odvaţna, usnama je
napravila putanju duţ njegovog vrata i nastavila da bez ţurbe ljubi sve one
delove koje je već dobro upoznala svojim dodirom. Rukom je napipala

82
tvrdo, braon dugmence u gnezdu kovrdţavih maljica na njegovim grudima
i uznemirila ga je svojim razigranim prstima.
Potmuli ţivotinjski jauk prolomio se samo sekund pre nego što ju je
obuhvatio rukama i snaţno pritisnuo uz sebe ţestinom od koje joj se
zavrtelo u glavi. Uplela je prste oko njegovog vrata dok ju je vatreno ljubio.
Tela su im se stopila u jedno.
Jezikom je pobednički zaronio u njena usta, sprečavajući bilo kakav
prigovor. Nije bilo više potrebe da se pretvara da je ravnodušan. Lori je
znala da je igra gotova, i bila je spremna da prizna poraz pod uslovom da
Drejk nastavi da je ljubi. Pristajala je da se istopi pred njegovim boţanskim
napadom.
Dţenifer ih je vratila u stvarnost. Igrala se svojim novim igračkama dok
nije primetila da se tata i Lori ljube. Ustala je i povukla Drejka za nogavicu
traţeći paţnju i ţeleći da se uključi u ovu novu zabavnu aktivnost.
Odvojio se od Lori i dugo zurio u nju. Oči su mu bile zamagljene ţeljom i
ona shvati da u ovoj igri nije bilo pobednika. Bio je uznemiren i uzbuđen
njenim poljupcem isto kao i ona njegovim.
Dţenifer nije dozvolila da je ignorišu i energičnije se pobunila. Drejk je
otrgao pogled od Lori i spustio se da prihvati uvređenu devojčicu.
- Ko je to? Ko me to uznemirava, a? - upitao ju je šaljivo i zagolicao po
stomaku. Dţenifer je jednom punačkom ručicom zagrlila njega, a drugom
Lori i privukla ih u grupni zvučni poljubac. Ciknula je od zadovoljstva i
ponovo ih privukla jedno drugom. Ponovili su ovu ceremoniju ljubljenja
više puta i na kraju su se sve troje zajedno smejali.
- Mislim da je sa školom za danas gotovo, zar ne? - upitao je Drejk Lori
preko Dţenife-rinih plavih uvojaka. - Taj automobil svakim danom sve više
košta. Zašto se ne odvezemo u Albukerki i vratimo ga u rent-a-kar
agenciju? Mogli bismo negde usput da večeramo i vratimo se jednim
kolima. Misliš li da bi Dţenifer prijalo putovanje?
- Naravno. Ionako joj je potreban predah. Treba li nešto posebno da
obučem? - Ovo je upitala jer nije znala da li da ostane u farmerkama
ukoliko Drejk planira da ih vodi na hamburgere na večeru, ili treba da se
paţljivije obuče za neki finiji restoran.
Očima je klizio gore-dole preko njenog tela. - Sasvim mi je svejedno. -
Pogledom joj je jasno stavio do znanja da bi najviše voleo da je vidi bez
ičega na sebi.

83
 Uprkos strasti koju je oslobodila svega nekoliko minuta ranije, Lori je
pocrvenela i uzela Dţenifer u naručje. - Bićemo spremne za pola sata - rekla
je brzo i poţurila uz stepenice.

84
 8.

Sve troje su uţivali u neplaniranom putovanju. Dţenifer se vozila sa

Drejkom u iznajmljenim kolima, dok ih je Lori pratila u mercedesu.
Bila je srećna što neko vreme moţe da bude sama. To joj je dalo vremena
da razbistri glavu. Bilo bi opasno ako bi ona i Drejk nastavili da se ljube
kao što su ranije tog dana. Već mu je rekla da se igraju vatrom, ali ih to nije
spre-čilo da nastave.
Hiljadu puta je uveravala sebe da ti bezopasni poljupci nikuda ne vode.
Ali, njihovi poljupci nisu bili bezopasni, bilo joj je jasno. Nije znala koliko
dugo će još moći da koči Drejka, kao što nije bila sigurna ni da li to ţeli.
Ukoliko bi se njih dvoje upustili u ljubavnu vezu, morala bi da prestane da
podučava Dţenifer. Bila bi to po-raţavajuća situacija za sve troje, naročito
za devojčicu. Postala bi nevina ţrtva postupaka dvoje odraslih koji bi
trebalo da su svesni da ni na koji način ne smeju da ugroţavaju njenu
budućnost.
U tihoj privatnosti mercedesa koji je klizio planinskim putevima prema
gradu, bilo joj je lako da se zarekne da se nikada više neće naći u
začaranom krugu Drejkovog zagrljaja. Odlučno će se suprotstaviti
ubeđivanju njegovih ruku i usana. Sve je to stvar discipline, a Lori Periš je
verovala da poseduje tu vrlinu i bila ponosna zbog toga.
Neće dozvoliti Drejku daje ponovo dodirne. Donela je odluku.
I ta odluka nije značila apsolutno ništa.
Ĉim su stigli na odredište, došetao je do njenih kola, otvorio joj je vrata i
pomogao da izađe. Bez oklevanja je prihvatila njegovu ispruţenu ruku, a
dok su se šetali okrznula se o njega u ţelji da oseti čvrstu, vitku snagu
njegovog tela uz svoje.
Ostavili su iznajmljeni automobil agentu i kupovali u najskupljim
buticima u Albukerkiju. Drejk je ćerki kupio svetloplavu zimsku jaknu, za
koju je Lori rekla da je besprizorno skupa. Samo je slegnuo ramenima.
Dţenifer je ţelela da je odmah obuče, ali iako je bio sveţ jesenji dan, Lori joj
je objasnila da bi joj u novoj jakni bilo pretopio. Devojčica je pristala da

85
jaknu vrati u kesu tek kada joj je Drejk kupio kardigan sa kapuljačom
oivičenom krznom.
Kao i uvek, prodavačice su bile uzbuđene i preterano predusretljive dok
su ih usluţivale. Mušterije su u radnjama prekidale svoju kupovinu da bi
zurile u njih, zbog čega se Lori osećala vrlo neprijatno.
Nekoliko ţena ju je gledalo sa otvorenom zavišću. Drejk nije ni pokušao
da joj umanji osećaj nelagode. Neprestano ju je pitao za mišljenje i ponašao
se prema njoj sa prisnošću koja je mnogo toga nagoveštavala.
Ipak, Lori je osetila ogromno zadovoljstvo zbog jedne stvari: Drejk je sa
Dţenifer razgovarao na znakovnom jeziku bez stida ili potrebe da se
pravda. Izgledalo je da ga uopšte ne zanima to što ga njegovi oboţavaoci
vide u društvu ćerke oštećenog sluha.
Odlučila se za neutralnu kombinaciju; nije se obukla ni preterano
sportski, niti preterano elegantno. Nosila je svetlobraon suknju i
jarkozelenu svilenu bluzu. Kada su izašli iz kola i uputili se ka restoranu,
odlučila je da bluzu sveţe i uzela vuneni blejzer boje bele kafe.
Drejk joj ga je pridrţao dok ga je oblačila i zaštitnički je nastavio da je grli
oko ramena na putu do restorana. Dok ih je šef sale smeštao za sto, Lori je
pomislila kako izgledaju kao veoma lepa porodica, ali trenutak kasnije
prekorila je sebe zbog te zavodljive fantazije. Znala je šta Drejk oseća; on joj
je to jasno stavio do znanja još na samom početku. Uţivao bi u fizičkoj vezi,
ali njegovo srce će zauvek pripadati Suzan.
Tokom voţnje kući Dţenifer se prispavalo i spustila je glavu Lori u krilo.
U naručju je čvrsto stezala Zeku, svog stalnog pratioca.
Drejk je uključio radio i pronašao stanicu sa neţnom tihom muzikom.
Spustio je ruku na Dţeniferine meke uvojke i mazio je po glavi nekoliko
minuta dok nije čvrsto zaspala.
Lori je očekivala da će potom ruku vratiti na volan, i srce joj je poskočilo
kada ju je spustio na njenu butinu iza Dţeniferine glave. Neţno joj je
stiskao nogu. Lori je gledala u opuštajući pejzaţ u sumraku, u osvetljenu
kontrolnu tablu automobila, u usnulo dete u krilu, svuda, sem u muškarca
pored sebe.
Vođene nepoznatom silom, njene oči su prešle unutrašnjost kabine i
pogledale u Drejkov savršen profil. Kao da je na sebi osetio njen pogled,
okrenuo je glavu da joj ga uzvrati. Video je toplinu kojom su zračile njene
oči boje ćilibara i neţno se osmehnuo.

86
 Pomerio je ruku još malo uz njenu butinu i dotakao je s prisnošću koja je
istopila sav njen oprez i izbrisala svaku odlučnost. Ruka mu je ostala tamo
sve dok nisu ugledali svetla Šapata, kada je morao da obema rukama drţi
volan kako bi ih bezbedno sproveo krivudavim, strmim ulicama.
Smestili su Dţenifer u krevet bez imalo truda. Pospano se prepustila Lori
koja ju je presvukla u pidţamu i ušuškala ispod pokrivača. Posle rituala
pred spavanje, koji se sastojao iz kratke molitve i poljubaca, Drejk je ugasio
svetio u njenoj sobi.
- Da li bi ti prijalo da zapalim vatru u kaminu? - upitao je Lori kada su se
našli u hodniku.
- To baš dobro zvuči. Prijalo bi mi da se malo opustim pre spavanja. Imali
smo dug dan.
- Mogu li nekako da ti pomognem da se opustiš? - upitao je sa jasnim
podtekstom.
- Nepopravljiv si - izgrdila ga je Lori, ali se istovremeno i smešila. - Idem
da se okupam i zatim ću ti se pridruţiti u prizemlju.
- Do tada će se vatra razbuktati. Jesi li znala da sam kao dečak bio u
izviđačima?
- Ti? Neverovatno! - rekla je zadirkujući ga pre nego što je zatvorila vrata
svoje spavaće sobe i lišila ga mogućnosti da odgovori.
Nakon tuširanja, Lori je obukla topao flanelski ogrtač i vezala ga oko
struka. Boja breskve pojačavala je tonove njene kose i tena, a satenski reveri
su dodavali sjaj koţi vrata.
U nekoliko poslednjih dana boravka u istom prostoru sa Drejkom
oslobodila se malo svoje stidljivosti. Nije se više krila kada bi je zatekao u
kućnom ogrtaču ili bez šminke. Među njima se razvila određena prisnost.
Bez trunke stida je sišla u prizemlje provlačeći četku kroz svoje riđe
pramenove, još vlaţne od vode.
Prešla je preko dnevne sobe i navukla zave-se. Automatski je krenula da
upali lampu, ali je zaustavi Drejkov glas. - Da li moramo da palimo svetio?
Odsjaj vatre je dovoljan.
Dolazio je iz kuhinje noseći dve vinske čaše i bocu belog vina u posudi za
hlađenje. Tuţna melodija balade koju je pevao Dţoni Metis odzvanjala je iz
zvučnika smeštenog među policama sa knjigama. Baš kao što joj je obećao,
vatra je veselo pucketala u kaminu.

87
 - Zaista je prijatno ovako - odgovorila je Lori nervozno. Prijatno i
zavodljivo, pomislila je zabrinuto. Drejk je sportske pantalone i sako za-
menio parom izbledelih farmerki i belim dţemperom sa rol kragnom.
Lori se sklupčala u jedan ugao sofe, licem okrenutim ka plamenu. Drejk je
spustio čaše i posudu za hlađenje na nizak stočić ispred nje.
- Da li bi popila samo jednu čašu vina sa mnom? - upitao je sedajući pored
nje.
-Ja...
- Molim te? Samo jednu čašu? Prijaće ti.
Kako joj je već pruţao čašu, Lori je uzdahnula. - U redu. Jednu čašu. -
Prsti su im se nakratko sreli dok je preuzimala čašu. Pijuckala je oprezno.
On ju je paţljivo posmatrao. Skrećući oči od njegovog uznemiravajuće
intenzivnog pogleda, pogledala je ka kaminu. - Divna je ova vatra, Drejk.
Hvala ti što si se setio.
- Nema na čemu. Osim što sam se baš zagre-jao dok sam je palio, pa mi je
sada previše vruće da bih u njoj uţivao. Ne ljutiš se? - Pre nego što je mogla
da odgovori potvrdno ili odrično, prevukao je dţemper preko glave.
Iako ga je u poslednjih nekoliko dana često viđala bez košulje, pogled na
njegova široka, maljava pleća je svaki put izazivao divlji ples njenog srca.
Grudni koš mu se nastavljao u ravan, mišićav stomak. Pojas farmerki
nalazio se dva palca ispod pupka. Lori se steglo grlo kada je ispod meke
tkanine tesnih pantalona ugledala jasan obris njegove muškosti. Otpila je
još jedan gutljaj vina.
- Lepo mirišeš - rekao je blago se nagnuvši ka njoj. Nije je dodirnuo, ali
mu se lice nalazilo na milimetar od njenog vrata. - Šta je to?
- Ja... ja... - Lori nije mogla da izgovori ni reč. Progutala je vazduh i
pokušala ponovo. - Ništa posebno, niti skupo. Losion iz samoposluge.
- Nema potrebe da se pravdaš, uveravam te. Vrlo je efektan.
Njegove reči - ili moţda blizina njegovog tela - izazvale su u njoj reakciju
od koje su joj se zgrčili prsti na nogama. Drhtavom rukom je prešla četkom
kroz kosu poslednji put i spustila je na stočić. Već je osećala uticaj vina,
iako nije popila više od pola čaše. Otpila je poslednji gutljaj i spustila i čašu
na sto. Kada se ponovo naslonila unazad, Drejk je već bio uznemiravajuće
blizu.
Okrenula se ka njemu i shvatila da pogledom prelazi preko njene kose.

88
 - Divna je - prošaputao je. - Uz odblesak vatre iz kamina izgleda lepše
nego ikada. - Spustio joj je ruku na vrh glave i neţno prešao duţinom kose
sve do ramena.
Vatra se poigravala praveći duboke senke na njegovom licu. Oči su mu
bile gotovo nevidljive pod gustim obrvama, ali Lori je znala da su
pretraţivale njeno lice. Gotovo da je mogla da oseti kako je dodiruju kada
su se zaustavile na njenim ustima. Drejk je uronio kaţiprst u svoju čašu
vina i prineo je njenim usnama. Polako je zlatastom tečnošću slikao po
njima opisujući prvo gornju, pa potom donju usnu. Razmakla ih je pod
neţnim pritiskom njegovog prsta.
Nagnuo se još malo i uzeo njene usne u svoje, isisao vino, a zatim na njih
spustio poljubac od koga je drhtala bez daha.
- Mnogo si ukusnija od vina. I dva puta više opijaš - prošaputao je kada se
konačno odvojio od nje. Spustio je svoju čašu na sto pored njene. Očekivala
je da će se ponovo okrenuti ka njoj i uzeti je u naručje.
Umesto toga, legao je na leđa potpuno opušten i spustio glavu u njeno
krilo. Podigao je njenu poslušnu ruku, poljubio je u dlan i pritisnuo na svoj
stomak, pokriviši je svojom.
- Ovako mora da izgleda raj - rekao je gledajući odozdo u nju. - Pogled
odavde je neprevaziđen. - Oči su mu sijale dok je pogledom prelazio preko
njenih grudi, jasno ocrtanih ispod pripijene tkanine ogrtača. Zatim je
duboko i zadovoljno uzdahnuo. - Oboţavam ovo mesto. A ti Lori?
- Bila je iznenađena neočekivanom ozbiljnošću u njegovom glasu.
-Šapat? Divan je. Mada, priznajem da sam očekivala da ćeš ti do sada već
odavno biti u Njujorku.
- Ponekada mi nedostaju reflektori i kamere. Lagao bih kada bi to
porekao. Ali zaista mi je mrsko da pomislim da se vratim ţivotu i lju-
bavima doktora Glena Hembrika. Nikada zaista nisam ni ţeleo tu ulogu.
- Nisi?
Zaprepašćenje u njenom glasu je verovatno bilo očigledno, jer kako je do
tada ţmurio, otvorio je oči da je pogleda dok je odgovarao. - Ne. Zaista
nisam.
- Ali, zašto onda... kako? - promucala je.
- Suzan me je naterala da odem na audiciju.
- Lori se nehotično trgla kada je pomenuo ime svoje ţene, ali izgledalo je
kao da to sada čini sa mnogo manje bola nego ranije.

89
 - Traţili su nekoga kao ja - nastavio je. - Poljubio sam glumicu koja je tada
bila zvezda serije. Zaključili su da dobro izgledamo zajedno. I pre nego što
sam trepnuo, dobio sam ulogu.
- Šta si zapravo ţeleo da radiš, Drejk?
- Imao sam snove tipične za sve koji ţele da budu karakterni glumci.
Ţeleo sam da glumim u pozorištu. Još više od toga, ţeleo sam da reţiram.
Međutim, posle nekoliko godina u Njujorku, shvatio sam da moram da
plaćam kiriju, da jedem i tome slično - gorko se nasmejao. – Morao sam da
radim sve što mi se nudi, i nisam imao vremena da idem na časove glume
koji su mi bili potrebni.
Odsutnim pokretom Lori je milovala njegovu srebrnokestenjastu kosu.
Ĉinilo joj se da je njegovoj glavi mesto upravo na njenom krilu i da
zasluţuju ovaj blaţeni intermeco. - Odakle si rodom, Drejk? Imaš li
porodicu? - Bilo joj je čudno što nikada nije govorio o svom poreklu i o
svojoj prošlosti.
- Odrastao sam u Ilinoisu. Vidiš, i ja sam sa Srednjeg zapada, baš kao i ti. -
Pomerio je glavu kako bi je pogledao, a teţina njegove glave na njenim
butinama proizvela je potres zadovoljstva koji ju je celu prodrmao. - Otac
mi je bio uspešan osiguravajući agent, mada nikada nismo bili bogati. On je
preminuo dok sam još bio u gimnaziji. Majku sam izgubio dve godine
kasnije. Imam brata advokata. Rekao bih da je i on glumac na svoj način. -
Zacerekao se. - Posle dve godine univerzitetskih studija, otišao sam u
Njujork i diplomirao na Američkoj akademiji dramskih umetnosti i počeo
da traţim posao odlazeći na sve audicije za koje bih saznao. - Gledala sam
mjuzikl A Chorus Une*. Nikada ne bih mogla da kroz to prolazim toliko
puta i da ostanem zdrave pameti - prokomen-tarisala je Lori.
Nasmejao se. - Mislim da bilo ko sa imalo mozga u glavi ne dozvoljava
sebi da kroz to prolazi. To je poraţavajuće iskustvo. Sećam se da sam se
spremao za audiciju za ulogu Denija u Briljantinu. Bio sam ubeden da je
uloga kao pisana za mene. Nedeljama sam šetao u crnoj koţnoj jakni i
pričao kao grubijan, sa cigaretom koja mi je visila sa donje usne. Kada su
me na audiciji zamolili da pevam i plešem, uţasno sam se izbrukao. Tada
sam shvatio da nikada neću biti uspešan u muzičkim komedijama. Ali nisu
mi dozvolili da izađem na audiciju ni za statistu u grupnim scenama. Rekli
______________________________
* Ĉuveni brodvejski mjuzikl, po kome je snimljen i istoimeni film. Mjuzikl je postavljen i u
Pozorištu na Terazijama pod istim (engleskim) nazivom, (prim. prev.) Sandra Braun su da

90
moja kosa pod reflektorima izgleda kao da je seda i da im ne treba nekakav
matorac. Ĉak sam im obećao da ću se ofarbati u crno ukoliko mi daju bilo
kakvu ulogicu. Bezuspešno.
Zastao je za trenutak i rukom prešao preko njene, koja je i dalje
nepomično leţala na njegovom obnaţenom stomaku. - Tamo sam upoznao
Suzan - na toj audiciji. Prišla mi je da mi kaţe da joj je drago što nisam
dobio ulogu. Rekla je da bi bilo strašno da sam morao da ofarbam kosu.
Bol joj je sve intenzivnije stezao grudi. Glas mu se spustio za oktavu.
Suzan je i dalje sastavni deo njega, iako je već tri godine mrtva. Iako je
unapred znala odgovor, Lori je morala da pita. Tiho je izgovorila: - Je li bila
lepa?
- Da - odgovorio je bez oklevanja, i spustio kapke, kao da je navlačio
zavesu na svoje zelene oči. - Bila je balerina, veoma ozbiljna umet-nica. I
ma koliko se trudila, njen stil plesa bio je previše klasičan da bi je primili u
bilo kakav mjuzikl. Uvek se vraćala baletu. Konačno su je primili u
Američko baletsko pozorište.
Balerina! Bilo je još gore nego što je Lori mislila. Znači bila je krhka,
neţna, graciozna, i, kao što je već rekao, lepa.
Morala je da promeni temu. Iznenada joj je bilo veoma vaţno da povrati
intimnu atmosferu koja je među njima vladala do pre nekoliko trenutaka.
- Koja je tvoja omiljena drama, Drejk? Koju ulogu bi najviše voleo da
dobiješ?
- Ulogu Brika u Mački na usijanom limenom krovu, bez dvoumljenja -
odgovorio je. - Jednom sam ga glumio na času. To je fantastičan lik. Sve
veze vaţne za Brikov ţivot predstavljene su u ta dva i po sata. Veza sa
ţenom, sa ocem, sa majkom, sa bratom, sa prijateljem. - Osećalo mu se
uzbuđenje u glasu. - Ali voleo bih i da reţiram tu predstavu. Moţeš li da
zamisliš sve nijanse tog lika? Boţe, kakav bi to sjajan izazov bio! - Za
trenutak je ćutke zurio u mrak kao da zamišlja binu sa glumcima
spremnim da prime njegove instrukcije. Zatim je podigao pogled ka njoj i
dugo je posmatrao.
Kosa joj je uokviravala lice dok se naginjala nad njega. Sjajila se i
svetlucala u odsjaju vatre iz kamina. Koţa, još uvek orošena od kupanja,
bila je meka i izazovna na onom mestu na vratu gde se završavao ogrtač.
- Ne izgledaš kao nastavnica - neţno je rekao.
- Ni ti baš ne izgledaš kao glumac - šapatom je odgovorila.

91
 Malo se uspravio i oslonio se na ruku koju je spustio uz njen kuk. - Moţeš
li biti malo preciznija? - upitao je. - Hoću da kaţem, i Deni de Vito i Bred
Pit su glumci.
Nasmejala se. - Jasno mi je šta hoćeš da kaţeš. Hmm, da vidimo - začkiljila
je, pomno mu promatrajući iice i grudi. - Rekla bih da si negde između.
- Stvarno? - zadirkivao ju je. - Da li bih mogao da prođem audiciju za
glavnu ulogu romantičnog heroja, gospođo producentkinjo? Molim vas?
Baš bih uţivao u toj audiciji.
Dok je govorio, povukao je kaiš na njenom ogrtaču i razvezao ga. - Kao
što vidiš, već ulazim u ulogu. - Ruka mu je skliznula pod ogrtač i
obuhvatila njenu dojku. - Sve što mi je sada potrebno je partnerka - rekao
je, traţeći njene usne koje su ga spremno dočekale.
Poljubac je bio dubok i dug. Dok je jednom rukom nastavio da joj miluje
dojku, drugom je prstima prolazio kroz njenu vatrenu kosu. Ona ga je
rukom obgrlila oko ramena i milovala mu čvrste mišiće na leđima.
Drugom rukom je prešla preko svakog rebra tog vitkog tela i zaustavila se
na njegovom struku.
Konačno je odvojio usne od njenih dovoljno dugo da promrmlja: - Nadao
sam se da ispod tog ogrtača ne nosiš ništa. - Svukao joj je ogrtač sa ramena i
gricnuo mirisnu koţu. - Kada si ovako topla, podatna i opuštena kao sada,
ima nečega materinskog u tebi, nečega što mi je potrebno. - Usnama je
pravio putanju do njenih grudi da bi se brkovima očešao o oblinu njenih
dojki. Provlačeći ruku ispod ogrtača, privukao ju je bliţe sebi. - Neguj me,
Lori - prošaputao je promuklo.
Kada su se njegove usne sklopile oko pupoljka njene dojke, Lori mu je
stisla glavu i izvila se unazad. Palacavim jezikom ju je dovodio do ludila,
kruţeći, ubadajući. Grickao ju je lenjo, opušteno. Dubok jauk oteo joj se iz
grla kada je nosem i ustima prešao ispod poluluka njenih dojki, da bi se
ponovo vratio onom čega nikada nije mogao da se zasiti. Sisao ju je lagano,
slasno.
Naslonila je obraz na njegovu glavu i istraţivala mu grudi i stomak
neţnim, ali ţeljnim pokretima. Stidljivo je spustila ruku na pojas njegovih
pantalona. Zaronio je glavu među njene grudi i okretao je u preklinjućem
pokretu koji je govorio o njegovoj ekstazi i istovremenoj patnji.
- Oh, Boţe, da. Molim te, Lori - šištao je nesigurnim glasom, još
prigušenijim mekom puti pod njegovim usnama. - Dodirni me.
Otkopčala mu je rajsfešlus na farmerkama.

92
 Zvono na vratima zaječalo je kao orgulje u katedrali i prekrilo njihovo
uzbuđeno disanje, zvuke violinske muzike sa stereo uređaja i puc-ketanje
vatre u kaminu.
Drejk je sočno opsovao dok se uspravljao u sedeći poloţaj stavivši glavu
među noge. - Ko u ovo doba...
- Moţda će otići - optimistično je rekla Lori. Ponovljena zvonjava jasno je
govorila da ma ko to bio, nema nameru da odustane. Drejk je ponovo
opsovao, ali je ustao i krenuo ka trpezariji, koja je Lori zaklanjala pogled na
ulazna vrata. Zaustila ga je da ga podseti da na sebi nema ni majicu ni
dţemper, ali on je već otvarao vrata.
- Oh! Nismo očekivali da vas sretnemo ovde. Ovo je zaista iznenađenje.
Lori je skočila sa kauča na zvuk tog poznatog glasa. Gotovo da su je
drhtave noge izdale. Beskorisnim prstima pokušavala je da uredi ogrtač
oko sebe i da ga veţe oko struka. - O, Gospode - tiho je uzviknula, jedva se
uzdrţavajući da ne zaplače.
- Ko... - započeo je Drejk, ali ga je muški glas prekinuo. - Ja sam velečasni
Endru Periš. Da li je moja ćerka Lori ovde?

93
 9.

- Hmm, dobro veče - Lori je čula Drejka. - Ja sam...

- Znamo ko ste vi, mladi čoveče. Lori nam je pričala o vama. Majka leprša
unaokolo obznanjujući svima da njena kći radi za Drejka Slouna.
- Ne mogu da verujem da vas vidim uţivo. Moje prijateljice kod kuće će...
- Majko, molim te, zar ne vidiš da je čo-vek bez košulje, a mi ga
zadrţavamo napolju na hladnom vazduhu. Moţemo li da uđemo, g. SI...
hoću reći, g. Rivington?
Lori je slušala razgovor u stanju potpunog šoka, zakovana na onom istom
mestu pored sofe. Poţelela je da odjuri uz stepenice i sakrije se, ali
stepenice su se videle sa ulaznih vrata. Nije bilo načina da stigne do njih, a
da je njeni roditelji ne primete.
Šta oni uopšte rade ovde? Pomisliće... biće im jasno... Šta moţe da uradi?
Ĉvrsto je oko sebe stezala ogrtač i bezuspešno pokušavala da malo uredi
kosu, beznadeţno umršenu. Nije više imala vremena. Drejk je upravo
uvodio njene roditelje u sobu.
- Mama! Tata! - uzviknula je glumeći da je prijatno iznenađena i poţuri
preko sobe da ih pozdravi. Jednostavno će morati da se pravi kao da je sve
u redu. Nemoj se ponašati kao da si kriva, ponavljala je u sebi.
- Lori, draga moja devojčice! Kako si? - Alis Periš je čvrsto zagrlila svoju
ćerku i Lori je znala da je majka osetila da ispod ogrtača ne nosi ništa
drugo. Pogledala je u Drejka preko majčinog ramena. Bespomoćno je
slegnuo ramenima. I on je izgledao malo ubledelo. Njegova kosa, prime-tila
je Lori sa uţasom, takođe je bila sva zamršena. Uz to, bio je obučen samo u
raskopčane farmerke iz kojih se jasno kao na semaforu prikazivala njegova
uzbuđena muškost. O, Boţe!
Majka ju je cmoknula u usta koja su još uvek bridela od Drejkovih
poljubaca. Da li je mogla da oseti Drejka na njenim usnama? Pitala se.
Zatim joj je prišao otac i Lori se prepustila njegovom srdačnom zagrljaju.
Nastala je neprijatna tišina kada su se razdvojili i kada su njeni roditelji
dobili priliku da razgledaju sobu. Sve je ukazivalo na scenu zavođenja, kao

94
u nekom lošem filmu. Neţna, tiha muzika i dalje je dopirala iz zvučnika.
Vatra u kaminu stvarala je igru prigušenog svetla i produţenih senki,
upotpunjujući atmosferu prisnosti. Posuda za hlađenje vina i polupopijene
čaše na stolu izgledale su kao inkriminišući otisci prstiju. Razbacani i
zguţvani jastučići na sofi nudili su dodatne dokaze. Jedan se nalazio na
podu, pošto ga je Drejk šutnuo dok se pruţao na sofi.
Da Lori nije bila toliko uţasnuta situacijom, bilo bi joj drago što vidi svoje
roditelje. Uvek su bili veoma bliski i znala je da je veoma srećna što ima
roditelje koji su je čitavog ţivota obasipali samo ljubavlju.
Pogledala je svoju majku, sitnu ţenu koja je jedva dosezala do ramena
svome muţu. Alis Periš imala je istu riđu boju kose kao i Lori, donekle
izbledelu sa godinama i bez onog devojač-kog sjaja. Lice joj je bio glatko i
bez bora, a ono malo linija smejalica oko njenih očiju ukazivale su na njenu
veselu narav.
Endru Periš je svoju visinu nosio dostojanstveno i sa ponosom. Tamna,
sedinama prošarana kosa bila mu je začešljana unazad u uredno
podšišanim pramenovima. Ozbiljne sive oči bile su mile i ljubazne, a
dubok, umirujući glas izgovarao je samo reči mudrosti i ozbiljne du-
hovnosti. Bio je velika uteha svojoj pastvi, ali uvek isključiv po pitanjima
morala, bez ustupaka pred modernim vremenima.
Početno oduševljenje što vide svoju mlađu kćer bilo je znatno umanjeno
prizorom koji su zatekli, i Lori je jasno čitala razočaranje na tim dragim
licima. To joj slomilo srce jer je tačno znala šta su mislili.
- Upoznali ste se sa Drejkom na vratima, zar ne? - rekla je jer joj ništa
pametnije nije palo na pamet kako bi prekinula tu strašnu tišinu. - Kako to
da ste ovde? Naravno, veoma mi je drago što vas vidim - ţurno je dodala -
samo, nisam...
- Ţeleli smo da te iznenadimo, mila. Majka i ja idemo na konferenciju
paroha koja sutra počinje u Santa Feu. Odlučili smo da krenemo dan ranije
i provedemo malo vremena sa tobom.
- Mnogo mi je drago što ste došli - odgovorila je Lori.
- Nismo očekivali da ćemo zateći i g. Riving-tona ovde - dodao je Endru,
gledajući u Drejka. On je podigao džemper sa ivice kauča i navukao ga
preko glave.

95
 Bilo je tipično za njenog oca da odmah pređe na stvar, a Lori je u trenutku
poželela da joj je ostavio bar još malo vremena da smisli neko razumno
objašnjenje. Ali da li bi joj vreme pomoglo? Sumnjala je u to. Da li joj se to
samo priviđalo, ili je donja usna njene majke blago podrhtavala? Zašto su
morali da se pojave baš večeras? Šta bi bilo da su stigli petnaest minuta
kasnije? Lori je zadrhtala od te pomisli i čvrsto prekrstila ruke preko grudi.
I sama pomisao na to bila joj je previše strašna.
Ovlažila je usne i rekla sa onoliko smirenosti koju je mogla da sakupi. -
Drejk... on je stigao pre par dana da poseti Dženifer. Jedva čekam da je
upoznaš, mama - govorila je drhtavim glasom. - Zaljubićeš se u nju. - Kada
niko ništa nije rekao, nastavila je. - Mnogo mu je nedostajala, znate...
napravio je pauzu na snimanju serije... toliko joj je bilo drago što je došao...
-I potom je zaćutala. Izgovorila je gomilu besmislica u nadi da će nekako
zaobići temu koja je svima bila na umu.
Endru je osmotrio vinske čaše na stolu. - On živi ovde sa tobom. - Videla
je bol u njegovim očima dok je izgovarao tu tvrdnju. Poželela je da može da
od njega preuzme taj bol. On nikada neće razumeti šta se desilo. Lori je
zažmurila pred bolnim optužbama koje je mogla pročitati na licima oba
roditelja.
- Lori ,draga, mislim da moramo da im kažemo - rekao je Drejk tiho,
prišao joj, nežno je obrglio oko ramena i privukao sebi. Užasnuto ga je
pogledala nemajući pojma šta planira da kaže. Ali njegov osmeh je bio
blag, i uporno ju je posmatrao. - Znam da smo se dogovorili da ovo još
neko vreme bude naša tajna, ali kada smo tako odlučili nismo znali da će
nas tvoji roditelji ovako iznenaditi. Plašim se da sada misle sve najgore.
I u pravu si, poželela je da mu kaže, ali je potpuno zanemela opčinjena
Drejkovim recima i obzirnim ponašanjem.
- Gospodine - rekao je formalno obraćajući se njenom ocu - Lori i ja smo se
danas venčali u Albukerkiju. Zatekli ste nas na medenom mesecu.
Lori bi se srušila na pod da je Drejkova ruka nije čvrsto pridržavala. Krv
joj je pojurila u glavu, i osećala je snažno pulsiranje u svakom deliću tela.
Zujanje u ušima zaglušilo je uzvike njenih roditelja, mada je uspela da
razume da su oduševljeni i da im je laknulo kada su čuli ovu vest.

96
 Smejali su se i čestitali zapanjeno zamuckujući. Njena majka je prišla
Drejku, srdačno ga zagrlila i poljubila u obraz uz reči: - Dobrodošao u našu
porodicu, Drejk. - Endru ga je tapšao po leđima i komentarisao: - Baš si me
za trenutak zabrinuo tamo na ulaznim vratima. Ne želim ni da ti kažem šta
sam sve pomislio.
Zatim su grlili Lori, svi nošeni na plimi bez-uslovne ljubavi i obnovljenog
poverenja. I dalje je bila potpuno zatečena i nesposobna da govori ili
reaguje.
- Endru, da li shvataš da sada imamo još jedno unuče? - Alis je pljesnula
rukama na ovu uzbudljivu pomisao. - Možemo li daje vidimo, Lori?
Obećavam da je nećemo probuditi, ali toliko puta si mi pričala kako je
divna i svakako sam jedva čekala da je upoznam, a sada je i ona deo naše
porodice. - Alisine kestenjaste oči sijale su kao žeravice i Lori nije imala srca
da je ponovo razočara.
- Na spratu je, mama. U manjoj spavaćoj sobi. Zašto ti i tata ne odete da je
vidite? Ja ću za to vreme skuvati kafu. Toliko ste me iznenadili da sam
zaboravila na osnovna pravila gostoprimstva - dodala je neuverljivo.
Mozak je odbijao da sastavi makar jednu celovitu misao, a kamoli da joj
omogući da je izgovori.
- Hajdemo, Endru - Alis je uhvatila muža za ruku, a on je prevrnuo očima
praveći se da mu je neprijatno. - Ova žena je luda za decom, Drejk. Moraćeš
da se navikneš na njene izlive nežnosti prema tvojoj ćerki.
- Ja se već radujem tome, a siguran sam da će i Dženifer uživati. - Drejk je
govorio sa puno topline u glasu. Zašto nije izgledao nimalo uznemireno?
Zar nije uviđao da ova farsa ne može da potraje? Zastoje uošte sve ovo i
započeo?
Dok su se njeni roditelji peli stepenicama i udaljavali hodnikom,
namršteno je pogledala Drejka, koji joj je uzvratio pogledom nevinašceta.
Ruke je stisnula u pesnice. Nešto u tom arogantnom naginjanju njegove
glave u njoj je izazvalo napad gneva. Uživao je jer je njoj bilo neprijatno!
- Zašto, Drejk? - insistirala je prodornim šapatom ne želeći da njeni
roditelji čuju ovaj razgovor. - Zašto si ih tako grubo slagao?
- Bilo je to izvođenje za Oskara, zar ne? Valjda bi trebalo da mi zahvališ
što sam te izvukao iz neprilike, Lori. Svi dokazi su govorili protiv tebe. Bili

97
su na putu da donesu ispravan zaključak, i mislio sam da to nikako ne bi
želela, jesam li u pravu? I već je prekasno za to - dodao je kada je upalila
lampu. - Bolje je ostavi ugašenu. Na kilometar se vidi da sam te baš
strastveno ljubio, i...
- Hoćeš li prestati? - prosiktala je i lupila nogom o pod. - Drejk, šta sada
da radim? Moji roditelji misle da sam ti žena! Šta ćemo im reći kada
saznaju istinu?
- Reci im da se nismo slagali i da smo se rastali - odgovorio je umirujućim
glasom.
Srušila se na sofu i pokrila lice rukama. - Bili su očajni kada smo se Pol i ja
razišli. Ne želim da ih ponovo izlažem takvom nečemu.
Neko vreme je ćutao, a zatim je polako rekao. - Onda ćemo im reći da sam
se samo poigravao sa tobom. Objasnićeš im pod kojim uslovima sam živeo
ovde. Sigurno će razumeti. Zar opraštanje nije zanimanje tvoga oca? -
Njegov blago podrugljiv ton nervirao ju je još više od laži u koju ju je upleo.
- Nemoj se šaliti Drejk. - Oči su joj sevale, i nije odsjaj vatre iz kamina u
njima proizveo taj preteći žar. - Kako se usuđuješ da im se rugaš? - upitala
je tihim, ali odlučnim glasom.
Uozbiljio se čim je shvatio da ju je zaista po-vredio. - Izvini! Nije mi bila
namera da zanimanje tvoga oca, ili nevolju u koju sam te doveo tretiram
olako.
Na njegovom licu nije bilo ni trunke pretvaranja, ali je ona uzdahnula i
rezignirano odgovorila. - Više nije ni važno. Znam da tebi sve ovo izgleda
kao scena iz neke romantične komedije, ali ovo je moja stvarnost. Ne bih
podnela da ih povredim.
- Lori, imaš gotovo trideset godina - pokušavao je da je urazumi. - Treba
da živiš svoj život onako kako ti želiš. Ne mora im se dopasti sve što radiš.
Nijedan roditelj ne odobrava sve postupke svoga deteta. Ali oni žive prema
svojim merilima, a ti treba da odrediš sopstvena.
- Ne razumeš, Drejk - prostenjala je. - Nikada nisam izneverila njihovo
poverenje. Kada bih odlučila da uradim nešto za šta znam da ne bi naišlo
na njihovo odobravanje, sakrila bih to od njih, kako bih njih poštedela, ne
sebe. Nikada ne bih svoje nesmotreno ponašanje bacila njima u lice.

98
 - Ali ništa ružno nisi uradila! - oštro je uzvratio, a zatim spustio glas. -
Veruj mi, ja znam koliko si čedna. I fizički patim zbog toga.
Iako je bila potpuno obuzeta svojim problemom, srce joj je poskočilo na
implikacije njegove tvrdnje. Skrenula je pogled u stranu. - Moja savest je
čista, i da sam im objasnila situaciju, sigurna sam da bi razumeli. Ali... -
mahala je rukama kao da traži prave reči - sve bi posle toga bilo drugačije.
Oni pripadaju drugoj generaciji, 0 tome se radi. Nikada ne bi prihvatili da
živim sa muškarcem pod istim krovom, bez obzira na okolnosti. Ti nikada
nisi nikoga voleo toliko da bi mario za to šta ta osoba misli.
Nije trebalo to da kaže i to joj je bilo jasno čim su joj reči prešle preko
usana. Crte lica su mu se zategle, a usta ispod brkova zgrčila. Naglo se
okrenuo od nje i pesnica stisnutih u džepovima farmerki zagledao se u
vatru koja se gasila.
Začuli su kako Perišovi izlaze iz Dženiferi-ne sobe i Drejk je tiho
izgovorio ne gledajući je. - Ostavljam tebi da odlučiš. Pratiću šta ti radiš i
improvizovaću prema prilici.
Alis je progovorila i pre nego što je stigla do dna stepenica. - Drejk, ona je
pravi anđeo. Već je obožavam i jedva čekam jutro da se probudi da
možemo da se igramo. - Sreća je isijavala sa njenog lica i Lori se steglo srce
što je morala da nastavi sa ovom prevarom.
- Izvinite - rekla je brzo. - Još nisam sku-vala kafu. - Krenula je ka kuhinji,
ali ju je otac zaustavio.
- Za nas nemoj kuvati kafu. U našim godinama nije preporučljivo piti kafu
ovako kasno uveče. Posle ne možemo da zaspimo. Bolje bi bilo da
pronađemo gde ćemo spavati večeras. Vratićemo se ujutro, ako se slažete.
- To ne dolazi u obzir - rekao je Drejk. - Spavaćete u mojoj kući. Ima
dovoljno mesta.
- A, ne, ne, ne, ne možemo vas ometati na medenom mesecu - pobunila se
Alis.
- Meni ne smeta, ako se Lori slaže - odgovorio je Drejk sležući ramenima.
- Šta ti kažeš, draga?
- Ja... hoću reći, naravno da se slažem - promucala je Lori pokušavajući da
pronikne u Drejkove namere.

99
 - Iza kuhinje se nalazi još jedna mala spavaća soba, u kojoj sam ja spavao
poslednjih nekoliko dana. Ionako sam planirao da se večeras preselim u
veliku spavaću sobu.
- Naravno - zagrmeo je Endru i snažno šlj-pio Drejka po leđima. - Ja bih
svakako radije ostao ovde nego odseo u motelu. Majko, šta ti kažeš? -
upitao je Alis. Izgledalo je kao da su sve troje zaboravili na Lori, koja je
slala ubojite poglede Drejku nakon predloga da se preseli u njenu spavaću
sobu. Sada je shvatila šta je isplanirao i to ju je razbesnelo.
- Naravno da bih radije ostala ovde sa Lori - odgovorila je Alis sa
oklevanjem.
- Onda je ta stvar rešena - odlučno je zaključio Drejk. - Dajte mi par
minuta da pokupim svoje stvari dok Lori promeni posteljinu. Zatim ćemo
vas ostaviti da se naspavate. Mora da ste premoreni od puta.
Narednih pola sata proteklo je u orkestriranom haosu. Drejk je iz
gostinjske sobe izneo kutiju sa priborom za brijanje i ličnim priborom.
Preko ramena je nonšalantno prebacio svoj so-motski kućni ogrtač. Veselo
je namignuo Lori dok je s dužnom pažnjom slušala svoje roditelje, koji su
do detalja opisivali let do Albukerkija i vožnju kolima do Šapata. Sevala je
očima na njega iza očevih leđa.
Promenila je posteljinu, polako i u nadi da će se Drejk vratiti u sobu.
Nameravala je da mu održi pridiku u vezi sa tim spavanjem u istom
krevetu, ali ju je on vesto izbegavao. Kada su im njeni roditelji poželeli laku
noć, obrglio ju je s leđa obema rukama oko struka i posesivno je privukao
ka svojim grudima.
- Drago mi je što si nam ti zet, Drejk. Pazi na moju devojčicu i voli je. To je
sve što tražim - rekao mu je Endru.
- Hoću, gospodine - svečano je obećao Drejk. Lori je poželela da ga šutne
u cevanicu.
Stariji bračni par se povukao u gostinsku sobu. Lori je pokorno krenula za
Drejkom uz stepenice, ali čim su zatvorili vrata spavaće sobe, ratoborno
mu se obratila. - Znam šta imaš na umu, Drejk, i tvoj lukavi plan neće
uspeti.
- Šta imam na umu? - upitao je dok je po drugi put te večeri skidao
džemper.

100
 - Misliš da ćeš uspeti da me navedeš da spavam u istom krevetu sa
tobom.
- Ni na pamet mi nije palo - odgovorio je nehajno dok je otkopčavao
rajsfešlus na farmerkama.
- Šta to radiš? - zagrcnula se.
- Svlačim se. Šta misliš da radim? - Nastavio je sa skidanjem i dodao:
- Jednog leta sam sa pozorišnom trupom bio na turneji sa mjuziklom Kosa.
Od tada, nemam ni stida ni srama. Ako ti smeta, okreni se.
Nosio je svetloplav, tesan i plitak donji veš i Lori je osetila knedlu u grlu
kad je skinuo farmerke i nemarno ih odbacio preko naslona stolice.
Okrenuo joj je leđa i počeo da razmešta prekrivače na prostranom krevetu.
- Ja ću spavati na sofi u prizemlju - promrmljala je i otvorila plakar u
kome su se nalazila ćebad.
- Kako hoćeš. Tata ti je sveštenik, ali svakako zna kako funkcioniše prva
bračna noć. šta misliš da će reći kada te sutra ujutro zatekne dole? Prva
svađa zaljubljenih?
Zaista je bila u iskušenju da ga ošamari dok ga je posmatrala kako sedi u
krevetu oslonjen na jastuke i povlači čaršave preko struka.
- Ustaću pre nego što se probude.
- Pa, drago mi je što si na sve mislila. - Zev-nuo je i spustio se među
jastuke. - Laku noć.
Na pamet joj nije dolazio prikladan odgovor, pa je izletela iz sobe sa
rukama punim ćebadi. Tiho se šunjala stepenicama ka prizemlju i, uz
pomoć poslednjih treptaja umirućeg žara u kaminu, bez nezgoda stigla u
dnevnu sobu.
Odskočila je od straha kada se upalilo plafonsko svetlo.
- Mila, nadam se da te nisam prepala. Upravo sam krenula da te zamolim
za još neki pokrivač - objasnila je Alis. - Moraću da spavam na sofi. Tvoj
otac toliko glasno hrče da neću moći ni oka da sklopim. Dešava mu se to
kada je mnogo umoran. A šta ti radiš sa time? - Alis je primetila ćebad u
ćerkinom naručju.by voki
- Ja... hm... pomislila sam da će tebi i tati biti potrebni u toku noći. Iako
zima još nije zvanično počela, noći su baš hladne. - Moja majka će spavati na
sofi! odzvanjalo joj je u glavi.

101
 - Ma, biću ja u redu. Mogu da dodam još jednu cepanicu u vatru. Tvoj
otac pre jutra ne bi primetio ni da počne najstrašnija vejavica. Slobodno se
vrati gore svome mužu i prestani da brineš za nas. - Majka ju je poljubila u
obraz i ponovo otišla u gostinsku sobu. Na sebi je imala karirani ogrtač koji
joj je Lori poklonila prošlog Božića. Miris njene noćne kreme za lice dirljivo
je podsetio Lori na one trenutke detinjstva kada bi majka ušla u Eleninu i
njenu sobu da ih ušuška pred spavanje.
- Laku noć, mama - tiho je rekla i vratila se na sprat.
Zastala je ispred vrata velike spavaće sobe. Razmišljala je da ode u
Dženiferinu sobu i spava sa njom, ali njen krevetac je bio veoma mali. Uz
to, ukoliko bi se devojčica probudila i uplašila što je vidi u toku noći, to bi
izazvalo novu pometnju, koju ničim ne bi mogla da objasni. Nije imala
drugog izbora sem da se pridruži Drejku u velikom bračnom krevetu.
Polako i tiho je otvorila vrata, u nadi da je možda već zaspao. Nade su joj
bile razvejane kada se okrenuo i upitno je pogledao. Nije upalila svetio, ali
se mesečina probijala kroz prozore i jasno je videla obrise njegovog tela
ispod pokrivača. Srce joj je bolno udaralo u grudnom košu.
- Predomislila si se?
- Nisam - rekla je odlučno. - Mama spava na sofi kako bi pobegla od
tatinog hrkanja.
- Nadam se da nisi nasledila tu njegovu osobinu - progunđao je ponovo
spuštajući glavu na jastuk i okrećući joj leđa.
Uh! Pušila se u tišini. Bio je zaista nepodnošljiv. Oprala je zube što je
bučnije mogla i umila se. Još uvek veoma besna, skinula je ogrtač i bez
razmišljanja krenula ka sobi. Do đavola, šta joj je? Nikada nije spavala u
spavaćici, ali nije mogla da se uvuče u krevet pored Drejka bez ičega na
sebi.
Otvorila je fijoku i izvukla par gaćica i grudnjak. Navukla ih je, i iako nisu
pokrivali mnogo, ipak je to bilo bolje nego da ostane bez ičega - doslovce.
Ukoliko bi ostala u ogrtaču, do jutra bi bila u goloj vodi. Svetla su ugašena;
neće je ni videti.
Na prstima je prišla krevetu i uvukla se među čaršave vodeći računa da
ostane na ivici dušeka. Spustila je glavu na jastuk, čvrsto zatvorila oči i
naredila telu da počne da se opušta. Gotovo da je u tome uspela, kada je iz

102
mraka do nje dopro njegov glas. - Da li si na sebe navukla svoj pojas
nevinosti?
- Ućuti i ostavi me na miru - pripretila mu je, ali nedovoljno uverljivo.
- To i planiram - odgovorio je. - Za sada. Ali opametićeš se ti. - Potapšao
ju je po zadnjici preko pokrivača pre nego što joj je okrenuo leđa.
Pa, bar nije pokušao daje natera da vodi ljubav sa njim. Bilo joj je drago
zbog toga. Ili možda nije?
Nežna ljubičasta zora uvlačila se kroz prozore. Ali nije taj vesnik jutra
probudio Lori iz dubokog sna. Ležala je na stomaku, lica zarivenog u
jastuke. Nešto toplo i vlažno milovalo joj je leđa, polako i koncentrisano.
Nevoljno se probudila, uživajući u toj euforičnoj izmaglici između jave i
sna. Želela je da to lebdeće oseća-nje nikada ne prestane.
Kopča na njenom grudnjaku je popustila pod veštim prstima i tanana
traka, do tada prevučena preko njenih leđa više nije bila na svom mestu.
Sada je već bila potpuno budna, a mišići su joj se napinjali pod tom
hipnotišućom masažom koja ju je činila podatnom i potčinjenom.
- Drejk - prošaputala je.
- Hmm - glasio je nemušti odgovor.
Bilo je joj je nemoguće da se razljuti dok je on nastavljao sa tim
očaravajućim aktivnostima. - Šta to radiš? - upitala je bez daha.
- Doručkujem - promrmljao je dok je grickao meku kožu njenih ramena.
Rukom joj je prelazio preko udubljenja u dnu leđa i milovao je krivine
njenih kukova. - Veoma je ukusno.
Glas mu je bio jedva čujan. Lori je zastenjala i još dublje zarila lice u jastuk
kada je osetila vlažnu, baršunastu površinu njegovog jezika dok je
degustirao slast njene kičme.
Butine joj je zarobio svojom vitkom nogom prekrivenom svilenkastim
maljicama i nastavio je da joj miluje leđa usnama i rukama. Spuštao bi se
do struka i zatim ponovo peo natrag ka vratu. Grickao ju je sa strane, po
rebrima. Kada je stigao do njenih podpazušnih jama, polako ju je okrenuo
na leđa i zagledao se u njene snene oči boje ćilibara dok joj je milovao kosu
i sklanjao je sa lica.
- Dobro jutro - rekao je.
- Dobro jutro.

103
 Spustio joj je bretele grudnjaka sa ramena i bez poteškoća ga skinuo.
Posmatrao je njenu kožu, toplu i rumenu od sna. Lori je zatvorila oči,
nespremna da se suoči sa snagom njegovog pogleda dok je svoje telo
smeštao preko njenog.
Podigao joj je ruke iznad glave, ljubio ih i grickao, počevši od laktova, sve
do osetljive unutrašnjosti nadlaktica, dok nije poželela da zaplače od sreće.
Usnama je pratio liniju njene ključne kosti i vrata i zaustavio se na tren
lebdeći iznad njenih usana, rastvorenih i spremnih.
Strpljenje sa kojim joj je uzbuđivao čula bilo je višestruko nagrađeno kada
ga je poljubila sa strašću i žarom od kojih su oboje zadrhtali. Jezici, zubi i
usne plesali su složenu, ali savršeno sinhronizovanu koreografiju koja ih je
dovela do vrhunca uživanja.
Želja koju je prema njoj osećao nije do tada ničim bila utoljena, i bio je
pohlepan. Usnama i rukama je preklinjao da mu utoli glad koja ga je
izjedala od kada ju je prvi put video.
- Tako si slatka. Topla... nežna... ljupka - šaputao je spuštajući se polako i
usmeravajući svu svoju pažnju na njene žudne grudi u pozdravu i
iščekivanju olakšanja koje su samo njegove usne mogle da joj pruže.
Prionuo je na taj dragi zadatak, a Lori je tiho izgovarala njegovo ime
stežući ga oko ramena.
Pokušala je da blokira sve misli koje bi mogle da zasene blaženstvo ovog
trenutka, ali one su se javile nepozvane. Čak i dok je osećala snagu njegove
požude, podsetila se da je to samo to - požuda. Nije je voleo. Nije mogao da
je voli. Kada bude zadovoljio svoju telesnu strast, šta onda? Da li će otići
nepovređen, ostavljajući je praznog srca? Ne! Nije smela da dozvoli da se
to dogodi. Mogla je da toleriše njegovu aroganciju, glumu, prezir, gnev, ali
nikada ne bi podnela njegovu ravnodušnost.
Ali i dalje ga je želela. Razum joj je uskraćivao ono za čime joj je telo
žudelo. Izvila se pod njegovim snažnim pritiskom i drhtala pod
omamljujućim milovanjima njegovih usana koje su klizile njenim
stomakom.
Nežno je prstima prešao preko ravne linije njenog abdomena i dodirnuo
duboko pulsirajuće vlažno, vrelo i meko brdašce. Lori je oštro uzdahnula.

104
Taj pokret ju je vratio u realnost. Da li je on uopšte shvatao ko leži ispod
njega? Da li je razmišljao o Suzan? Da li je zamišljao...
Ruke su joj bile na njegovim ramenima; gurala ga je od sebe snagom
uvećanom panikom i gađenjem. - Ne, Drejk, molim te, prestani. -Podigao je
glavu i ugledao njeno očajno lice u suzama kojih nije ni bila svesna. Klizile
su iz uglova njenih očiju i nestajale u zamršenim riđim pramenovima
rasutim na jastuku.
- Lori? - nežno je upitao. Podigao se na jedan lakat i nagnuo se nad nju,
prstom brišući mali potočić suza. Drugi je ispio sa njenog obraza
zabrinutim usnama.
- Neću te napastvovati, Lori - tiho je govorio bez ruganja u glasu. - Izgleda
da i ja patim od viška skrupula. Tvoji roditelji su me bezu-slovno prihvatili
u svoju porodicu. Ne bih se dobro osećao kada bih te uzeo - ma koliko to
želim - dok su oni u prizemlju u uverenju da smo venčani. - Pomilovao ju je
po slepoočnici i prošaputao. - Nikada me se nemoj plašiti. - Nežno ju je
poljubio u usta.
Osetila je njegov dah u sopstvenim nozdr-vama, u ustima, kada je dodao.
- Molim te, još samo malo meda i mleka. - Šakom joj je obuhvatio dojku,
blago je podigao i spustio glavu. Uzeo je u usta ružičasti brežuljak. Bio je to
čin oslobođen strasti, ali prepun čežnje. Nežno je cimnuo. Samo je blago
stegao mišiće na obrazima, ali je u Lori izazvao buru koju je osetila u svakoj
ćeliji svoga tela.
Razdvojio se od nje i ustao sa kreveta. Oblačeći farmerke dobacio joj je
preko ramena. - Mislim da čujem Dženifer. Idem da je obučem i čekamo te
dole. - Zastao je još jednom pored vrata. - Treba me proglasiti svecem ili
strpati u ludnicu zbog ovoga što sam malopre propustio. - Nežno joj se
nasmešio i izašao.
Nakratko, sve je izgledalo kako treba.

105
 10.

Ali ništa nije bilo kako treba i nije bilo razloga da se pretvara da je tako.
Lori se osećala kao li-cemer dok je doručkovala sa svojim roditeljima,
Drejkom i Dženifer. Alis je odlučila da napravi bogat doručak u čast
mladenaca. I to je bilo dovoljno da se Lori oseti krivom.
Alis ih je obasipala novostima o Eleninoj porodici, pokazivala im slike
njenih sinova, a Drejk je sve to pratio sa dužnom pažnjom. Prepričavala je
Drejku dogodovštine iz detinjstva svoje kćeri, zbog kojih je ona crvenela, a
on se slatko smejao. Da nije bila sigurna u suprotno, Lori bi pomislila da
mu sve ovo prija. Ponašao se kao novopridošli zet koji pokušava da
impresionira porodicu svoje mlade.
Laskao je njenoj majci i sa dubokim interesovanjem slušao jednu iz serije
monotonih priča njenog oca. Zadovoljio je njihovu radoznalost i
prepričavao tračeve sa snimanja sapunice. Alis je želela da zna šta se
događa iza scene - ko je sa kim u ljubavnoj vezi, ko je u braku, a ko nije. Zar
je ta glumica stvarno lepša u prirodi nego na ekranu? Da li mogu da zadrže
garderobu koju su nosili na snimanju? Ko sprema hranu koju jedu na setu?
I tako dalje, i tako dalje. Strpljivo je odgovarao na sva njena pitanja i čak
malo prete-rivao kako bi.neke škakljive informacije zvučale još zanimljivije.
Čitav razgovor je pratilo i pokazivanje na znakovnom jeziku kako se
Dženifer ne bi ose-tila isključenom, iako su svi znali da ne može razumeti
ni pola od onoga o čemu su pričali. Zahvaljujući životu sa Elen, Alis i
Endru Periš bili su naviknuti da koriste znakovni jezik i činili su to bez
razmišljanja. Dženifer ih je odmah prihvatila i oni su joj uzvratili istom
merom.

106
 Ukoliko je Dženifer i imala baku i deku, Lori o tome nije ništa znala.
Drejkovi roditelji su bili mrtvi. O Suzan je znala veoma malo, te nije bilo
načina da sazna da li su njeni roditelji ikada videli svoju unuku.
Drejk je insistirao da pomogne Alis u raščišćavanju kuhinje posle
doručka, dok je Lori nameštala krevete. Endru se smestio u dnevnoj sobi i
čitao novine. Dženifer je odlučila da se ugnjezdi u njegovom krilu i
pregleda stripove u novinama.
Lori je otišla na sprat da obavi redovne jutarnje aktivnosti. Nevoljno je
sebi priznala da jos uvek ima knedlu u grlu i bio joj je potreban svaki gram
snage volje da zadrži suze koje su joj navirale na oči. Sve bi ovo bilo divno,
samo da je istinito. Ali sve je bila laž, farsa. Drejk je jednostavno ušao u
jednu zahtevnu ulogu i briljantno je glumio. Mora da je ponosan na sebe.
Dok je nameštala bračni krevet, u sećanje su joj se vratile uspomene i
utisci na trenutke koje su u njemu proveli ranije tog jutra. Bio je nežan i
pažljiv; ona mu je odgovorila kao nikome nikada do sada.
Prve bračne noći sa Polom, u krevet je otišla kao devica. Njeno uvođenje u
svet telesne ljubavi nije bilo nimalo očaravajuće pod njegovim nestrpljivim
vodstvom, pa je zaključila da je seks precenjen. Zaključila je tada da se o
njemu previše priča i da je zbog toga sva tajanstvenost nestala. I da je
možda previše očekivala, pa se zato razočarala.
Živo se sećala noći kada je Pol bio posebno nezadovoljan radom na pesmi
koju je u tom trenutku komponovao. I kao i uvek kada je bio iznerviran,
došao je u krevet tražeći ventil za svoju frustraciju. Probudio ju je i ona je
pospano odigrala svoju ulogu. Kada je zadovoljio svoju požudu, ustao je i
navlačeći farmerke prezrivo joj dobacio: - Ti se baš ne trudiš da uradiš bilo
šta što ne moraš, zar ne?
Povredile su je njegove reči. Nikada joj nije pružio ni nežnosti ni ljubavi.
Nije bilo milovanja, niti pokušaja da je uzbudi. Ali, očekivao je da ona
strastveno odreaguje na njegovo užurbano, nervozno vođenje ljubavi.
Tada je već bila potpuno razbuđena, uspravila se na krevetu i vatreno
odgovorila: - Ne mogu se paliti kao sijalica, Pol, svaki put kada ti poželiš
da imamo seks. Da ti je zaista stalo, potrudio bi se...
- Nemoj ti mene učiti veštini vođenja ljubavi.

107
 - Pa nauči ti mene! - uzviknula je. - Želim da naučim kako da te
zadovoljim. Nauči me. - Očajnički je vapila za njegovom ljubavlju. Telom i
dušom ga je preklinjala da je voli.
Zakopčao je rajsfešlus pokretom koji je označavao kraj razgovora. - Kako
bi to pomoglo? Ti ćeš uvek biti smerna sveštenička kći. - Okrenuo se i
izašao iz spavaće sobe; ona je u suzama utonula u san bez snova.
Sada, dok je nameštala prekrivače na Drejkovom krevetu, drhtala je
prisećajući se njegovog dodira. Milovao ju je i dodirivao onako kako Pol
nikada nije. Posmatrao je njeno telo, proučavao ga, divio mu se, nije ga
jednostavno koristio. Uvek se užasavala trenutka kada bi Pol spojio svoje
telo sa njenim. Bilo je bolno i doživljavala je to kao napastvovanje, kao
povredu privatnosti.
Instinktivno je znala da sa Drejkom ne bi bilo tako. On bi je uzeo kao da
prima najdrago-ceniji poklon. Kada bi mu se dovoljno divio i kada bi se
zadovoljio tim posedovanjem, vratio bi ga na način koji ona ranije nikada
nije iskusila.
Izbacila je iz glave te misli koje su joj razdirale dušu, na brzinu se obukla i
ponovo sišla u prizemlje. Dženifer nije bila baš najsrećnija kada ju je Lori
skinula sa Endruovog krila i povela ka učionici. Lori je insistirala da održi
bar dva časa, jer su prethodnog dana pauzirale zbog njenog i Drejkovog
ljubakanja i puta u Albukerki.
Da li je moguće da je od tada prošlo samo dvadeset četiri sata?
Endru je bezvoljnoj učenici pomogao da se malo oraspoloži tako što je
predložio da im se pridruži na nastavi. Lori je pristala jer je znala da je njen
otac aktivno učestvovao u Eleninom obrazovanju i da će joj pomoći da
Dženifer ne izgubi prebrzo koncentraciju.
Drejk je upitao Alis da li bi želela da upozna gradić i ona je oduševljeno
prihvatila njegov poziv. Otišli su obećavši da će se vratiti do ručka.
Ručak je u svakom slučaju bio vedriji i opušteniji od doručka. Svi su se
dobro zabavljali osim Lori. Ona je bila obuzeta osećajem krivice zbog
prevare u kojoj je i dalje učestvovala. Ne srne se nastaviti sa ovime! Ali
kako da im kaže istinu?

108
 Obrve su joj sve vreme bile natuštene, zbog čega joj je Drejk uputio
zbunjen upitan pogled. Kao da ne znaš šta nije u redu, pomislila je, ćili-
barskim očima odašiljući vatrene strelice u njegovom pravcu.
- Da li ikada pecaš u ovim potocima, Drejk?
- upitao je Endru, prekidajući njen ljutiti unutrašnji govor.
- Da, gospodine. Da li biste želeli da malo pecate kasnije posle podne?
- Nažalost, nisam poneo odgovarajuću od-ću, iako bi mi veoma prijalo. -
U glasu mu se osećalo razočaranje.
- Ne moramo da budemo tako ambiciozni - nasmejao se Drejk. - Možemo
da pecamo sa obale na mušicu. Kako vam se to čini? - Drejkov osmeh bio je
očaravajući i Lori je bila iznervirana što se on tako spretno snalazio u ovoj
bizarnoj situaciji, dok je ona sve vreme bila nervozna i razdražljiva.
- To je sjajna ideja, dragi - ohrabrila ga je njena majka. - Naredna tri dana
ćeš provesti sedeći na sastancima. Planinski vazduh će ti prijati.
Endru je prelazio palcem i kažiprstom preko nosa pokušavajući da
donese odluku. Usmerio je pogled na Dženifer i pomilovao je po
kovrdžavoj kosi. - U redu, ali samo ako i Dženifer krene sa nama - rekao je.
Da li želiš da ideš? Pokazao je.
Ona je znatiželjno pogledala u Lori. Poznavala je znak za ići i radovala se
toj ideji kao i svako drugo dete. Gde da idem, Lori?, upitala je onoliko brzo
koliko je mogla da pomera svoje punačke ručice.
Da ideš na pecanje, objasnila je Lori, ali je iz devojčicinog zbunjenog
pogleda shvatila da ne razume znak za imenicu pecanje.
- Pođi i ti sa nama Lori. Dženifer će puno toga moći da nauči - predložio je
Drejk.
- Ne, trebalo bi da ostanem ovde sa ma...
- Nemoj zbog mene da se predomišljaš - brzo je prekinu Alis. - Ja ću malo
da radim na onom goblenu koji sam ponela, a zatim bih malo da odremam.
Kod kuće nam neprestano zvoni telefon i retko imam priliku za takav
luksuz.
- Onda je sve rešeno - rekao je Drejk ustaju-ći. - Hajdemo Endru, idemo da
proverimo opremu za pecanje. Nalazi se u šupi iza kuće.
Endrua nije bilo potrebno više ubeđivati, i požurio je za Drejkom u pratnji
Dženifer.

109
 - Lori, mila, možda bi trebalo da se presvu-češ. Ja ću oprati sudove - rekla
je Alis i počela da raščišćava sto od ručka.
- Dobro - rekla je Lori bezvoljno. Stvari su izmicale kontroli, a ona je bila
nemoćna da bilo šta promeni.
Obukla je svoje najstarije farmerke i obula cipele kojima blato neće
naškoditi. Uzela je jednu jaknu za Dženifer, drugu za sebe, pokupila neku
staru ćebad i sišla dole. Alis im je u jednu veliku torbu zapakovale kolače,
voće, sokove i termos sa kafom.
- Mama, idemo samo na sat ili dva - pobunila se Lori.
- Znam. Ali i ti znaš kako se ogladni na svežem vazduhu - branila se.
- Jesi li sigurna da ćeš biti dobro? - upitala je Lori.
- Bože, naravno da hoću! Zapravo, prijaće mi malo samoće. A narednih
nekoliko dana ću morati mnogo da pričam.
Mahnuli su joj sa trema i krenuli za Drejkom nizbrdo ka podnožju
planina. On je nosio najveći deo opreme za pecanje, ali je Endru insistirao
da pomogne i nosio je ćebad i mamce. Dženifer je u jednoj ručici stezala
praznu korpu za ribu koju će uloviti, a u drugoj Zeku. Lori je o ramenu
nosila torbu koju im je njena mama pripremila.
Nije bilo teško pronaći prijatno mesto za izlet. Jasike su sijale vatrenim
sjajem. Opalo lišće šuštalo je pod njihovim nogama dok su hodali kroz
šumu. Potok koji je Drejk odabrao vijugao je niz planinu i presijavao se na
suncu, a kristalno čista voda žuborila je jureći preko glatkih stena. Nebo
nad njihovim glavama je bilo ažurno plavo, vazduh oštar i mirisan. Sve u
svemu, bio je to savršen jesenji dan.
Muškarci su se posvetili pecanju, mada, kao što je Drejk i predvideo, nisu
bili preterano ambiciozni. Zabavljalo ih je da zabacuju udice u potok i da ih
potom vraćaju namotavajući kale-move kanapa. Svega par puta uhvatili su
male pastrmke i vratili ih u vodu, pošto su ih prvo ponudili Dženifer da ih
dobro osmotri.
Ona je bila gladna znanja. Ispitivala je Lori za imena svega što vidi i njena
nastavnica se uvek ozbiljno trudila da zadovolji dečju znatiželju. Pecanje ju
je zanimalo, ali kada joj je Lori objasnila da se ulovljena riba obično nosi
kući i jede, donja usna je počela da joj podrhtava i Lori joj je brzo skrenula
pažnju na glupiranje jedne veverice koja je skakala sa grane na granu. Već

110
su učile o tome odakle dobijamo hranu i meso, ali je očigledno pogled na
živu životinju ostavio dubok utisak na Dženifer. Pričaće o tome neki drugi
put, kada Dženifer ne bude tako uznemirena.
Muškarci su se vratili na užinu i sve četvoro su se odmarali na ćebetu koje
je Lori promišljeno ponela sa sobom. Kada je Drejk ustao i ponovo krenuo
ka potoku, Endru je rekao: - Ja sam se već umorio. Kako bi bilo da se
Dženifer i ja vratimo kući i malo čitamo ili se bavimo nečim manje
napornim?
- I ja ću sa vama - uključila se Lori.
- Ne, ne - odvratio je njen otac. - Znam put natrag i želeo bih da malo
vremena provedem sam sa svojom unukom. Ti ostani ovde sa svojim
mužem. Nisam zaboravio da ste vas dvoje na medenom mesecu. Znam
kada treba da se izgubim.
Endru je namignuo Drejku, koji je mu je uzvratio vragolastim osmehom.
Lori je opet osetila strašnu želju da ga ošamari. Morala je da pristane da
ostane sama sa njim u šumi. Polako je zakopčavala Dženiferin džemper
odlažući njihov odlazak. Endru je započeo priču o jesenjem lišću i par
trenutaka kasnije, Lori i Drejk su ostali sami.
- Zar nije prijatno ovako? - upitao je približavajući joj se na ćebencetu.
- Hajde da se umotamo u ćebe.
Odgurnula ga je utiskujući mu dlanove u ramena. - Nemoj se praviti tako
sladak i zabavan. Možeš da prestaneš da glumiš. Nema nikoga ko bi se
divio tvom sjajnom izvođenju uloge zaljubljenog mladoženje. Molim te,
poštedi me.
- Zaista ti idem na živce, zar ne? - Lice mu se nalazilo preblizu njenom.
Mogla je da vidi zlatne i mrke flekice u njegovim zelenim očima.
- Da, ideš mi na živce! - prasnula je.
- Budi oprezna - upozorio je pevušećim glasom i mašući prstom ispred
njenog nosa. - To bi moglo biti opasno.
- O čemu to govoriš?
Snažnim prstima joj je stisnuo bradu i nate-rao je da ga pogleda. Još više je
približio njeno lice svom. Najtišim šapatom je izgovorio - Da ti se ne
dopadam, ne bih mogao toliko da te naljutim. - Pre nego stoje mogla da
odgovori, snažno ju je i brzo poljubio, a potom skočio na noge.

111
 Sedela je na ćebetu i posmatrala ga dok je smireno prikupljao opremu za
pecanje na obali potoka. Pušila se iznutra, ali njegove reči su pogodile
bolno mesto. Bio je u pravu. Zašto se toliko mučila? Gnev je bio samo jedna
od emocija koju je prema njemu osećala, a koje mu je prikazivala previše
često i previše olako.
Trudeći se da izgleda potpuno opušteno i nezainteresovano, iako se nije
tako osećala, Lori mu je okrenula leđa i opružila se na ćebetu. Ležeći na
leđima mogla je da oseti kako joj sunce svojom toplotom miluje lice i
zatvorila je oči pred tom blagodarnom svetlošću. Nije mogao znati koliko je
uživala prisećajući se svakog poljupca, svakog dodira. Nije mogao osetiti
kako joj je srce ludo udaralo svaki put kada bi pomislila na prethodno
jutro, kada je naga ležala pod njegovim iskusnim usnama i rukama.
Njegove ruke... njegove usne... njegove oči.
Trgla se iz sna kada joj je nešto zagolicalo uho. Pokušala je da otera izvor
iritacije, ali je Drejkova ruka počivala na njenoj, čvrsto je stežući dok je
nastavljao da joj gricka usnu školjku. Usnama je putovao po njenom vratu,
ljubeći je kratkim, vazdušastim poljupcima od kojih joj se zavrtelo u glavi.
Ležao je na stomaku, opružen na suprotnu stranu od nje, tako da su
formirali pravu liniju u kojoj su im se samo glave dodirivale. Pomerio je u
stranu kragnu njene košulje kako bi sebi obezbedio pun pristup njenom
vratu. Nesvesno je izvila grlo i ponudila mu još prostora za istraživanje.
Konačno je podigao glavu i spustio pogled ka njoj.
- Mislim da mi je postala omiljena razonoda da te budim iz sna. Čak i
ovako naopačke, izgledaš zanosno - rekao je.
- Lažeš. Izgledam užasno. Uvek izgledam užasno kada se tek probudim.
- Nije tačno - rekao je Drejk zavodljivo. - Još prvog dana kada sam te
video onako isprepadanu, ali prkosnu, pored onog pomoćnog stočića,
pomislio sam da si zanosna.
Lori se nasmejala, prisećajući se te situacije. - A ti si bio baš grub prema...
Lois? Tako se zove? - Potvrdno je klimnuo glavom. - Bio si užasno grub
toga dana i optužio si je da miriše na picu sa sardinama.
- Nikada ništa slično nisam rekao! - Zvučao je povređeno.
- Jesi, jesi. Mariju je bilo potrebno... - prekinula je kada je shvatila da je
zadirkuje. Oboje su se nasmejali. - Verovatno je neprijatno ljubiti osobu

112
koja ti nije naročito simpatična i učiniti to tako da izgleda iskreno. Nikada
nisam shvatala kako glumcima to polazi za rukom.
- O, to učimo na predmetu 'Ljubljenje' - rekao je. - To je obavezan predmet
u svakoj školi glume.
- Stvarno? - upitala je naivno.
- Stvarno - hvalio se. - Da vidiš. Ustani načas. Sela je i sada su se gledali
licem u lice.
- A sada - počeo je profesorski - prva vrsta poljupca koju naučiš je onaj
nemaran poljubac koji ženi upućuje rastrojen ili nezainteresovan muž.
Skoro promašaj. Ovako. - Pokazao joj je ljubeći vazduh pored njene
slepoočnice. - Ili ovako - rekao je, blago se očešavši o njen obraz pre no što
je pomerio glavu. - Ovo je poljubac koji možeš ponuditi tetki koju nisi dugo
videla ili nekom drugom članu porodice, ili porodičnom prijatelju.
- Ti se ne šališ? - upitala je uvređeno.
- Naravno da ne. Imali smo ispit iz toga.
- Ispit iz ljubljenja?
- Dobio sam najvišu ocenu. - Zubi su mu blistali ispod brkova.
- Sigurna sam da jesi.
- Možemo li da nastavimo sa časom? - upitao je kobajagi iscrpljeno.
Klimnula je glavom.
- Postoji brz i brutalan poljubac. Obično prouzrokovan nekom grubom
emocijom, strahom ili besom ili očajem. Ide ovako. - Prste je zario u njene
mišice i smrskao je snagom svojih usana.
Bila je potpuno zaprepašćena kada ju je pustio. - Vidiš na šta mislim? Usta
su uvek zatvorena u ovom poljupcu - detaljno joj je objašnjavao.
- Sreća u nesreći - progunđala je dok je opipavala ranjene usne.
- Najznačajniji poljubac je, svakako, ljubavni - glatko je nastavio.
- Potrebno je uvežbavati ga satima. Mora biti ubedljiv. Svi u publici moraju
da osete taj poljubac.
- Najčešće glumac ovako glumicu uzima u naručje. - Obuhvatio ju je u
topao zagrljaj. - Zatim svojim usnama lebdi iznad njenih dok publika ne
ostane bez daha u iščekivanju pravog kontakta. Zatim glumac... - Nije
završio rečenicu jer je spustio svoje usne na njene. Unoseći se u ulogu, Lori

113
ga je rukama zagrlila oko vrata. Usnama je prelazio preko njenih, ali nije
produbljivao poljubac.
Podigao je glavu i pronicljivo je gledao svojim zelenim očima. Glas mu je
bio hrapav: - I konačno, tu je i poljubac koji jasno kaže, 'hajde da se više ne
glupiramo, nego da pređemo na stvar'. Otprilike ovako.
Naginjao se nad njom dok se nije srušila na ćebe pod težinom njegovog
tela. Jezikom joj je golicao uglove usana i ocrtavao donju usnu pre nego
stoje počeo da istražuje slatke dubine njenih usta. Uzvratila mu je poljubac
na isti način, izazivajući ga, tražeći i davajući sve dok nisu morali da se
rastave kako bi smirili disanje.
- Ne samo da si bio odličan učenik, nego si i dobar nastavnik ljubljenja -
rekla je nesigurno.
- Samo sa veoma talentovanim učenicama - zadovoljno je odgovorio.
Prošla je prstima kroz njegovu srebrnokestenjastu kosu. - I koliko je
takvih bilo? - upitala je ljubomorno.
- Na hiljade, sigurno. - Provokativnim prstom prešao je preko njenih
usana. - Kada je išla na neke časove glume. Suzan...
Nežno milovanje prstom je prestalo, i Suza-nino ime je lebdelo u vazduhu
između njih, nevidljivo, ali jasno prisutno. Hladna, čelična senka prekrila je
do malopre tople i strastvene oči. Nepomično su ležali jedan dug trenutak
pun napetosti. Zatim se Drejk podigao i oslobodio je težine svoga tela.
- Možda bi trebalo da se vratimo - rekao je.
Nije odgovorila. Grlo joj je bilo potpuno stisnuto i nije bila u stanju da
proizvede nijedan glas. Klimnula je glavom u znak odobravanja.
U tišini su pokupili stvari. Sunčeve svetlosti više nije bilo. Lori je osećala
kako tone u tamu. Suzan. Uvek Suzan.
Uputili su se lišćem pokrivenom šumskom stazom ka kući. Drejk je
pokušao da započne razgovor, ali kada je shvatio kako se oseća, odustao je.
Prilazeći kući, primetili su kombi parkiran na stazi pored mercedesa i
iznajmljenih kola njenih roditelja.
- Ko bi to mogao biti? - zapitao se Drejk penjući se ka ulaznim vratima.
- Ne znam. To nije Betin automobil. Drejk je otvorio vrata i propustio ju je
ispred

114
 sebe unutra. Pozdravila ju je šljašteća svetlost blica fotoaparata. Zatečena i
zaslepljena, trgla se unazad i potražila utočište na Drejkovim snažnim
grudima. Spontano ju je obuhvatio rukama oko struka.
- Šta se ovde do đavola događa? - uzviknuo je.
Fotoaparat je ponovo škljocnuo.
- Dosta je bilo, dečko. Pusti ih da bar uđu u kuću - rekao je Endru
upozoravajućim glasom.
Kada su im se oči privikle na senovitu unutrašnjost kuće i kada su
ružičaste zvezdice proizvedene svetlom blica polako počele da postaju
bledožute, Lori i Drejk su ugledali mladog čoveka koji je rukovao
fotoaparatom. Bio je obučen u farmerke i sportske patike, u neobičnoj
kombinaciji sa sportskim sakoom, košuljom i kravatom.
- Zdravo, g. Sloun. Ja sam Bob Skot iz časopisa Prvi do vesti. Čoveče, ovo je
sjajno! - Kosa sa minivalom tresla mu se kao ogroman sunđer dok je
uzbuđeno skakutao.
Lori nije shvatala zašto je taj mladić u njihovoj kući, u društvu njenih
roditelja i Dženifer, koja je sedela u Endruovom krilu i sa živim inte-
resovanjem pratila Šta se događa. Međutim, poznavala je časopis koji je
pomenuo. Bio je to nedeljnik sa milionskim tiražem koji se prodavao u
trafikama i samoposlugama širom zemlje. Naslovna strana uvek je bila
puna provokativnih naslova, često na štetu protagonista. Urednici su
uživali u razotkrivanju skandala, tajni i nesmotrenog ponašanja poznatih,
šta on ovde radi?
Kako je uzbuđeni mladić ponovo podigao fotoaparat, Drejk je naredio: -
Molim te, spusti taj... - zaustavio se pre nego što je opsovao bacivši pogled
na Endrua - molim te, spusti taj fotoaparat i reci mi šta tražiš u mojoj kući.
Uzbuđenje Boba Skota kao da je malo splasnulo. Lori nije bila iznenađena.
Drejkov izraz lica uplašio bi i Atilu Hunskog.
- Ja, hmmm, pa, gospodine, pratim vas već nedeljama. Raznih je
pretpostavki bilo zašto niste na setu Odgovora srca. Onaj producent, režiser,
šta li je već, Mari, e, pa, on nije hteo ništa da mi kaže. Ćutao je kao zaliven.
Konačno sam uspeo da od jednog kamermana izvučem informaciju da ste
otputovali u Nju Meksiko da neko vreme provedete sa ćerkom. Tako sam

115
vas pratio, aerodrom - iznajmljeni automobil, i tome slično - i danas sam
vas pronašao ovde.
- Pa dobro, pošto si me pronašao, šta bi že-leo da znaš? - Drejk je odavno
naučio da ovi paparaco-reporteri mogu biti veoma uporni, i da ukoliko im
ne udovolji, mogu postati veoma neprijatni.
- Pa, u stvari, verovatno vam je jasno da će na vest o vašem venčanju svi
da popadaju na dupe! - Nacerio se, ali ga je Drejk samo presekao ledenim
pogledom. Shvatajući da je preterao, progutao je pljuvačku i promumlao:
- Izvinite moje dame - obraćajući se Alis i Lori.
Lori je bila zaprepašćena. Kako je moguće da se ovo dešava? Drejk će
sada otkriti istinu, i šta će onda ona moći da kaže svojim roditeljima?
Alis je ustala, prišla Drejku i preklinjući ga uhvatila za ruku. - Drejk,
nadam se da se ne ljutiš na mene. On je došao malo pošto ste vi otišli.
Pričao je veoma brzo i postavljao toliko pitanja da sam pre nego što sam
shvatila šta sam uradila, izbrbljala da ste se ti i Lori venčali. Znam da ste
planirali da to još neko vreme držite u tajnosti. - Glas joj je podrhtavao. -
Mnogo mi je žao...
- Sve je u redu - odgovorio je Drejk obilazeći Lori i spuštajući ruku utehe
na Alisino rame.
- Znam kakvi su reporteri kada su na tragu ekskluzivne priče. Poštedeli
ste me truda da sam obaveštavam medije.
Da ga Lori nije već volela, sada bi se sigurno zaljubila u njega. Mogao je
da izgrdi njenu majku, jer, iako je izgledao potpuno mirno, znala je da
mora da je užasno ljut zbog ovog obrta situacije.
Bob Skot se malo opustio videvši da je Drejk veoma ljubazan i srdačan i
rekao: - Ako mi dozvolite, dodao bih da ste odabrali baš zgodnu devojku
za ženu, g. Sloun. - Namignuo je Lori koja još uvek nije smogla mentalnu
snagu da odreaguje na ono što se oko nje događalo.
- Dozvoljavam ti, ali te molim da to sačuvaš za sebe - zarežao je Drejk i
navukao obrve na oči u izrazu naglašenog upozorenja. - Želeo bih da je još
neko vreme zadržim samo za sebe.
- Ponovo je glumio. Mladi, smeli novinar sada je pitomo upijao svaku
njegovu reč.

116
 - Pretpostavljam da si upoznao mog tasta i taštu? - ljubazno je upitao
Drejk. Bob Skot je potvrdno klimnuo glavom. - A ovo je moja kći, Dženifer.
- Drejk je podigao dete u naručje i s ljubavlju je potapšao po leđima.
- Svi smo znali da imate ćerku, ali ste uvek uspevali da je sakrijete od
novinara. Zato što je gluva?
Lori je zadržala dah očekujući da će mu Drejk smrskati vilicu pesnicom.
Međutim, samo su mu se mišići na bradi blago zgrčili dok je smireno
odgovarao. - Naravno da ne. Želeo sam da je zaštitim od predstavnika
medija koji nisu tako obzirni kao ti, Bobe. Nisam je smestio u privatnu
školu zato što je se stidim.
Novinar je nervozno grickao donju usnu i rekao: - Uh, g. Sloun, nisam
mislio...
- Pozdravi se sa Bobom - rekao je Drejk prekidajući zbunjenog reportera i
pokazujući Dženifer šta da uradi.
Dženifer je ljupko odgovorila, smešeći se onim anđeoskim osmehom koji
je očaravao sve koji su je poznavali. Bob Skot je pitao: - Kako da odgovorim
zdravo?
Drejk mu je pokazao i Dženifer se nasmejala kada je on trapavo pokazao
znak za pozdrav. Idi i sedi kod deke, pokazao joj je Drejk spuštajući je na
zemlju i tapkajući je po guzi kada je krenula da ga posluša. - A ovo je Lori.
Bila je Dženiferina nastavnica. - Stao je pored nje, posesivno je obrglivši oko
struka i privuče sebi.
- Kul. Možete li mi ispričati kako ste se upoznali?
Drejk je neverovatno ulepšao priču, ali ju je ispričao tako uverljivo i sa
tačno odmerenom dozom humora da mu je čak i Lori gotovo poverovala.
Kada je završio, novinar je upitao:
- Da li mogu da napravim još par fotografija?
- Samo još par fotografija i onda ću te zamoliti da odeš. Gospodin i
gospođa Periš danas posle podne putuju u Santa Fe i želeli bismo da
provedemo što više vremena sa njima.
- Naravno. Kako vi kažete g. Sloun. - Sada, kada je dobio vest nedelje, Bob
Skot je postao ponizan i dodvoran.
Narednih nekoliko minuta Lori je morala da pretrpi fotografisanje sa
Drejkom, a zatim i sa Dženifer. Osećala se glupavo, glumeći u toj farsi i

117
neprestano razmišljajući kako da popravi štetu koju će objavljivanje ove
priče načiniti.
Dok je novinar pakovao svoju opremu, Beti Grouvs je uletela u sobu kroz
kuhinju. - Šta se događa, Lori? - zapitala je zadihana kao i uvek.
- Videla sam sve te automobile ispred kuće. Mi smo se tek vratili iz
Albukerkija. - Lori je bilo drago što je Beti otišla da provede nekoliko dana
sa rođacima. Nadala se da neće morati da je upoznaje sa roditeljima, što bi,
s obzirom na okolnosti, moglo biti neprijatno.
Međutim, Beti je sada stajala nasred sobe, blistavo se smešeći i radoznalo
ih posmatrajući svojim krupnim očima, a Lori se činilo kao da proživljava
noćnu moru koja nikako da se završi. Šta još može da krene naopako? Kao
da joj odgovaraju na to pitanje, Sem i Sali su uleteli u sobu poput
minijaturnog tornada i ustremili se na Dženifer koja ih je pozdravila sa
iskrenim oduševljenjem.
- Ko su svi ovi ljudi? - upitala je Beti nadglasavajući dečiju ciku.
Drejk je podigao ruke u pokretu beznade-žne predaje i glasno se
nasmejao. Endru i Alis su ustali i prišli Beti da se upoznaju. Doprinoseći
opštem haosu, Bob Skot je škljocao fotoaparatom najbrže što je mogao.
- Roditelji? - Lori je začula Betin uzvik. -Drago mi je...
- ...venčanje... - sada je čula glas svoje majke.
- ...muž i žena... - to je bio Endruov glas.
- Bože, kakav haos. - Ovo je upola glasa izgovorio Drejk.
Lori se zatim našla u zagrljaju svoje punačke drugarice. - Venčali ste se!
Oh, Lori, oh, Drejk! Tako sam srećna zbog vas dvoje! Sve vreme sam
govorila, pitajte Džima ako mi ne verujete, da ste kao stvoreni jedno za
drugo. Bila sam sigurna da se volite. A Dženifer! Šta ona o svemu tome
misli? Uh, mislim da ću zaplakati! - I, iz-govorivši to, Beti je briznula u plač
i ridala je još dugo pošto je Drejk otpratio Boba Skota do njegovog kombija.
Zahvalni reporter je obećao 'srećnom paru' naslovnicu i priču na crve
strane, sa sve fotografijama u boji. Drejk je ogovarao kratkim rečenicama
dok ga je odlučno, ali ljubazno ispraćao ka kolima.
Beti je ljubazno ponudila da povede Dženifer sa sobom kako bi se Lori,
Drejk i gospođa i gospodin Periš malo oporavili od velikih uzbuđenja.
Perišovi su se povukli u gostinsku sobu da spakuju svoje stvari. Planirali su

118
da krenu za sat vremena kako bi stigli na prvi sastanak na konferenciji
paroha zakazan za to veče.
Lori se povukla na sprat i skinula odeću sa sebe. Ušla je pod tuš i stala
pod snažni mlaz vrele vode, nadajući se da će se tako osloboditi
nagomilanog stresa.
Kada je konačno zavrnula slavinu i otvorila vrata tuš kabine od
providnog stakla, naglo se trgla jer je ugledala Drejka na vratima.
Zgrabila je peškir i obmotala ga oko sebe. - Ne trudi se. Već sam sve video
- rekao je promuklo i krenuo ka njoj.
- U redu. Neću - izjavila je grubo Lori i počela da se briše. Nešto ga je u
Ijutitom stavu njene brade i ramena zaustavilo. Ona se brisala sistematično,
mehaničkim pokretima, ignorišući ga i to ga je uznemirilo još više nego da
je pobegla i sakrila se.
- Već sam te upozorio da ne šetaš tako po kući - rekao je.
- Tuširala sam se. Nisam očekivala publiku. Kada je završila sa brisanjem,
izvukla je par
gaćica iz fijoke i prevukla ih preko vitkih, glatkih butina. Drejk se
naslonio o toaletni stočić, ni za trenutak ne skidajući pogled sa nje.
Ponovo je zavukla ruku u fijoku i izvukla čipkani grudnjak. Pre nego što
je mogla da ga stavi, zgrabio ga je iz njene ruke i bacio na pod. Ona je samo
ravnodušno slegnula ramenima i preko glave prevukla džemper. I dalje ne
obraćajući pažnju na njega, navukla je pantalone koje je sa sobom ponela u
kupatilo. Samo što ih je zakopčala, Drejk se bacio ka njoj i divlje je zagrlio.
Usnama je povređivao njene dok ju je ljubio. Rukama je nemirno lutao po
njenim leđima. Bio joj je potreban svaki miligram discipline duha da ne
odgovori na njegov zagrljaj i da ostane pribrana. Konačno je podigao glavu
i rekao: -Uznemirena si.
Odgurnula ga je od sebe. - Konačno si pri-metio. - Uzela je četku i počela
da je provlači kroz kosu.
- Stvari su se malo otrgle kontroli, zar ne? -upitao je posle dužeg ćutanja.
- Da, jesu. - Spustila je četku na sto i okrenula se da ga pogleda u oči. - Da
li ti je uopšte jasno da si mi razorio život? Život mojih roditelja? Brineš li ti
o bilo kome sem o sebi? - Duboko je uzdahnula i stresla se. - Izvinjavam se
zbog gafa moje majke, iako dodajem da se radilo o nehotičnoj grešci. Ništa

119
od ovoga se ne bi dogodilo da ti prvi nisi izrekao tu drsku laž! - Prkosno je
podigla bradu.
- Da li sam ja optužio bilo koga drugog? - tiho je upitao. - Da li sada treba
da kažem, Ispaštaću zbog svojih greha', ili 'Kusaću ono što sam zakuvao?'
- Uvek znaš šta treba da kažeš, je li tako? - Ljutito je prošla pored njega sa
namerom da izađe iz kupatila, ali ju je stisnuo za mišicu i okrenuo ka sebi.
- Lori, ti mali ugarku. Uvek se braniš, uvek si spremna za borbu. Zašto se
bar jednom ne predaš? - Usnama je okrznuo njenu slepoočnicu. - Zar ti ni u
jednom trenutku nije palo na pamet da ja možda uživam u tome da svi
misle da si mi žena? To bi me svakako zaštitilo od autora trač rubrika. A mi
bismo mogli...
Odgurnula ga je takvom snagom da je ostao zabezeknut. - Šta bismo
mogli? – ljutito je vrisnula. - Mogli bismo da nastavimo da živimo u ovom
lažnom svetu koji si ti izmislio! - gorko se nasmejala. - Tvoja arogancija, uo-
braženost i bezosećajnost ne prestaju da me zadivljuju, Drejk. Da li si zaista
pomislio da bih mogla da se pretvaram da sam tvoja žena?
Okrenuo joj je leđa i gurnuo ruke u džepove pokretom koji je dobro
poznavala. Povlačio se u sebe. Bio je to pokret koji je otkrivao jednu ma-
jušnu pukotinu ranjivosti u neprobojnom zidu koji je oko sebe sagradio.
- Već sam imao ženu - promrmljao je. - Rekao sam ti...
- Jesi, naravno - odbrusila mu je. - Ispričao si mi sve o svojoj ženi. Koliko
si je voleo. I kako više ne želiš bilo kakvu emotivnu vezu.
Prišla mu je i naterala ga da se okrene i suoči se sa njom. - Pa dozvoli mi
da ja tebi nešto kažem za promenu. Ne želim da budem tvoja žena, ni lažna
ni stvarna. Ne privlači me vaša ponuda, g. Sloun. I ne mogu da razumem
zašto tako uporno pokušavaš da me odvučeš u krevet. Zar ne misliš da bi
bilo malo tesno, ti, ja i duh tvoje žene?
Koža na jagodicama mu se opasno zategla, a linije oko usana produbile
tako vidno da se Lori uplašila da bi mogao da je udari. Grubo ju je stegao
za ramena i protresao. Mogla je da oseti gnev koji je u njemu ključao.
- Lori, Drejk, molim vas siđite. Voleo bih da nakratko porazgovaram sa
vama, ako mi dozvolite - Endruov glas pratio je diskretno kucanje na
vratima spavaće sobe.

120
 Bilo je potrebno par sekundi da ovaj prekid dopre do Drejkovog besa, ali
je osećala kako se njegove šake polako opuštaju, dok ih na kraju nije
spustio pored tela.
- Tata - rekla je nesigurno. - Šta ti treba?
- Izvinite što vas uznemiravam, ali važno je. Barem je meni i majci važno.
Lori je preko ramena dobacila Drejku zabrinut pogled, dok je ulazila u
spavaću sobu i rekla: - Uđi.
Endru je ubrzano ušao u sobu i ponovo se izvinio što uzurpira njihovu
privatnost. - Moramo uskoro da krenemo i pitao sam se da li biste želeli da
udovoljite hiru jednog starca.
Uglom oka Lori je videla kako Drejk prilazi da stane uz nju. Prekrstila je
ruke preko grudi kao da se brani. - O čemu se radi, tata? - upitala je
naizgled potpuno mirna.
- Uvek sam mislio da biste ti i Pol imali više sreće u braku da sam vas
venčao u crkvi. Znam da je to staromodno - požurio je da doda kada je
zaustila da se pobuni. - Molim vas, Lori, Drejk, dozvolite mi da obavim
kratku ceremoniju ven-čanja pre nego što odemo.

121
 11.

Lori je zurila u svog oca, pokušavajući da sagleda sve posledice njegovih

reči. Drejk je stajao veoma blizu nje. Gotovo je mogla da oseti njegov
pogled na svom temenu. Otac je čekao da ona nešto kaže. Nasmejala se
nervozno i rekla: - Tata, to zaista nije potrebno. - Znam da nije Lori, ali,
molim te, učini to meni za ljubav. Majka i ja smo bili veoma nesrećni kada
si se udala za nekoga koga nismo poznavali, i to samo uz neki bezlični
građanski obred. Kada se ispostavilo da si nesrećna u braku - i nemoj ni
pokušavati da me uveriš da je bilo drugačije, znam da nije - osećali smo se
odgovornima zato što se nismo malo više potrudili oko tebe i tvog muža.
Ovoga puta, želeo bih da budem deo tvoga braka, tvoje porodice.
Oči su mu se smekšale dok je prihvatao njenu lepljivu šaku obema
rukama. - Moja najveća želja je oduvek bila da venčam i tebe i Elen. Nju
sam i venčao, sećaš se? - Suze su je gušile dok je potvrdno klimala glavom.
- Molim te, dozvoli mi da ozvaničim i tvoj brak sa Drejkom.
Lori se trudila da progovori, ali bila je bez daha i očiju zamagljenih
suzama. Kako je mrzela što laže ovog divnog, pažljivog čoveka koji joj je
podario život i brinuo samo o tome da ona bude srećna. Zaustila je da mu
kaže istinu, ali usne su joj bile kao od kaučuka i odbijale da se pokrenu.
Osetila je snažnu podršku Drejkove ruke koja joj se obavijala oko ramena.
- Biće nam čast, gospodine. Govorim u ime oboje.
- Odlično! Odlično! - odgovorio je Endru veselo i zvučno pljesnuo
rukama. - Idem da kažem majci. Biće presrećna. Čekaćemo vas u prizemlju.
- Brzo je izašao iz sobe i zatvorio vrata za sobom.
Nije bilo baš sasvim jasno na čiju inicijativu je sve počelo, ali Lori se našla
u Drejkovom zagrljaju lica zaronjenog u udubljenje na njegovom ramenu.
Sva frustracija, bes i krivica prokuljali su iz nje u poplavi suza koja je trajala
sve dok mu košulja nije bila potpuno natopljena.

122
 Ništa nije rekao, samo joj je pružio oslonac i podršku. Milovao je njenu
riđu kosu i tapšao je po leđima, čekajući da suze presuše. Ostala je
naslonjena na njega, iscrpljena i očajna.
Prigušeno je progovorila i morao je da sagne glavu da bi je razumeo. - Ja
sam najgori licemer. Besnim na tebe zbog laži koju si izrekao, ali je
potvrđujem svakim svojim postupkom. - Glasno je šmrknula. - Nisam
mogla da ga povredim, to je sve.
- Verovala ti ili ne, a sumnjam da mi veruješ, ni ja ne želim da se razočara
u mene. Kada sam video da pokušavaš da skupiš hrabrosti da mu kažeš
istinu, morao sam da se umešam. Nisam mogao to da dozvolim.
Blago ju je odgurnuo od sebe i obrisao tragove suza sa njenih obraza.
- Hajde da dostojanstveno obavimo tu ceremoniju venčanja. Oboje znamo
da ona ništa ne znači. Nije zakonski obavezujuća. Kasnije ćemo smisliti šta
da im kažemo. - Ugledao je senku besa u dubini njenih očiju i odmah
razumeo uzrok. - Neću te ostaviti na cedilu. I ja ću preuzeti odgovornost.
Sada idi i umi se. Čekaju nas. - Nežno ju je poljubio u čelo i poslao u
kupatilo.
- I proglašavam vas mužem i ženom. Ono što je Bog spojio, neka nijedan
čovek ne rastavi. - Endru je izgovarao reči koje bi u nekom drugom
kontekstu zauvek povezale njen život sa Drejkovim. - Možeš da poljubiš
mladu, sine.
Drejk je spustio ruke na njena ramena i okrenuo je ka sebi. Oči su mu
klizile njenim licem, pokušavajući da pročitaju šta misli pre nego što se
nagnuo i spustio nežan poljubac na njene usne. Bio je to kratak poljubac, ali
moćan, i Lori je osetila kako joj njegova snaga prožima čitavo telo.
Pored njih su bili Endru i Alis, Beti i troje dece koja su došla na Alisino
insistiranje. Beti je plakala tokom čitave kratke svadbene molitve, ali su
deca mirno stajala slušajući i zaneseno po-smatrajući Endruove ruke
kojima je pokazivao sve što je govorio kako bi ga i Dženifer razumela. I
Lori i Drejk su izgovarajući svoje zavete koristili i znakovni jezik.
U bilo kojoj drugoj prilici, Lori bi ovo smatrala najlepšim venčanjem na
svetu. Čak iako okruženje i garderoba nisu bili po propisima, zaključila je
da je zaista mislila svaku reč koju je izgovorila zaklinjući se Drejku. Bilo je
to dirljivo otkrovenje. Obećala mu je svoju ljubav i vernost tela i duše i nije

123
to rekla samo da bi zadovoljila formu i prisutne koji su to od nje očekivali.
Ona je zaista želela da ih izgovori Drejku i da mu stavi do znanja da to i
misli.
Samo je verbalizovala ono što je njeno srce već dobro znalo. Ova duboka,
nepodnošljiva, slatka čežnja koju je osećala prema Drejku je bila ljubav.
Ljubav. Da, volela ga je. Uviđala je sve njegove mane, poznavala je njegovu
preku narav, ali to ipak nije uticalo na njena osećanja. Ljutio ju je kako niko
drugi nije mogao, ali ga je ipak volela.
Sve je to uzalud, upozoravala je sebe Lori. On je voleo samo jednom -
voleo je duboko i zauvek - i u njegovom srcu nije bilo mesta za bilo koju
drugu ženu osim pokojne Suzan. Bio je iskren prema Lori, i ona je morala
biti iskrena prema njemu. Priznala je svoju ljubav, ako ne njemu, onda sebi.
Drejk je zvučno poljubio Beti u usta i ona se teatralno zanela. Potom je
grlio Alis, glasno se smejući i rukovao se sa Endruom koji ga je tap-šao po
leđima. Kleknuo je pored Dženifer, uzeo je u naručje i prigrlio uz sebe,
golicajući joj obraščiće svojim brkovima, na šta se ona, kao i uvek, veselo
kikotala.
Neutralni posmatrač bi stekao utisak da je ovo jedna savršeno vesela
prilika, sve dok ne bi ugledao mladino lice. Bilo je bledo, i povremeno bi joj
celo telo zadrhtalo kao da sa velikim naporom savladava nalete osećanja.
Ubrzo potom, Perišovi su ih napustili. Prtljag je već bio u prtljažniku
automobila i svi su se opraštali na tremu.
Alis je poljubila Dženifer suznih očiju, a devojčica joj je srdačno uzvratila
poljubac. Lori je zagrlila prvo majku, pa oca, čvrsto ih stežući kao da joj
život od toga zavisi. I dok su se kolima spuštali stazom ka glavnom putu,
još uvek su mahali, dovikivali pozdrave i obećanja da će ih zvati telefonom
i da će im pisati. I sve to vreme Drejk je stajao uz Lori glumeći zaljubljenog
muža. U jednoj ruci držao je Dženifer. Drugom je čvrsto stezao Lori oko
struka.
- Joj, kakav dan, Dženifer - rekao je Drejk sa uzdahom kada se stropoštao
na sofu i podigao kćer u krilo. - Lori, nemoj ništa spremati za večeru.
Poješćemo nešto lagano. I ti si sigurno iscrpljena.
- Važi. Spremiću nešto jednostavno. - Brzim korakom je krenula ka
kuhinji. Zastoje odjednom bila tako nervozna što je ostala sama sa njim?

124
 Posle laganog obroka, Dženifer je okupana smeštena u krevet. Bila je
iscrpljena posle svih uzbuđenja toga dana i već tokom obroka je od umora
postala kenjkava.
Lori je laknulo kada je svadljivo dete konačno smestila na spavanje.
Vratila se u kuhinju da napuni mašinu za sudove, i videla je da ju je Drejk
pretekao. Gotovo da je završio sa raščišćavanjem.
- Nije trebalo da se mučiš, Drejk. Ja bih sredila kuhinju.
Nasmešio joj se preko ramena. - Ti si morala da izađeš na kraj sa Dženifer.
Ja sam izvukao lakši deo posla.
- Bila je premorena. Obično nije tako nevaljala, naročito kada si ti tu.
Nadam se da se ne razboljeva.
Nasmejao se, prišao joj i zagrlio je. - Zvučiš kao prava mama - šapnuo joj
je škriputavo u uho.
- Zaista? - upitala je hladno. Odgurnula ga je, otišla do sudopere i sipala
sebi čašu vode kako bi izgledala zauzeto.
Nije ga obeshrabrila njena odbijajuća reakcija, prišao joj je s leđa i naslonio
se na radnu površinu, ispruživši ruke sa obe strane njenog tela. Nosem je
odgurnuo kosu na njenom vratu i počeo da joj draži kožu lepršavim
ljubavnim ugrizima.
- Drejk...
- Tako si mekana - mrmljao je. Zadrhtala je čitavim telom kada je osetila
kako vrhom jezika dodiruje njenu usnu školjku.
- Molim te, Drejk... - Borila se da se okrene, ali i kada je popustio, bilo je to
samo da bi joj dozvolio da se licem okrene ka njemu. Sada se kukovima
oslanjala o kuhinjsku radnu površinu, zarobljena pritiskom njegovog
čvrstog tela.
Uzeo ju je za ruke i smestio ih na svoja prsa, ispravljajući joj prste i
dlanove sve dok nije osetila otkucaje njegovog srca, toplinu kojom je zračila
njegova koža i kovrdžavu teksturu malja na grudima pod mekom
tkaninom košulje.
- Lori, da li znaš da se u nekim kulturama brak ne smatra zakonitim dok
se par ne venča u crkvi i dok Bog ne blagoslovi njihovu vezu? Mi smo u
tom smislu već venčani. Građanska ceremonija često ne znači ništa.

125
 Prolazio je rukama kroz njenu kosu. Prstima joj je masirao lobanju i
slepoočnice u hipno-tišućem ritmu.
Ljubio ju je sa puno nežnosti, počevši od čela, preko očnih kapaka do
obraza. Svaki poljubac je bio spor i promišljen, kao da je želeo da svoje
usne utisne u njenu kožu.
Pio je sa njenih usana, dražio ih i izazivao ih pre nego što bi ih u
potpunosti prekrio svojima. Jezik nije naišao na barijeru njenih usana i
zuba i zadovoljio je gorljivu želju da prodre u njena usta. Pritisnuo ju je
svojim telom. Bilo je očigledno da je taj poljubac samo fizički pokazatelj
njegove snažne potrebe da je potpuno poseduje.
Noge su joj bile zarobljene njegovim pritiskom; mišići su joj se pretvorili u
želatin. Ali osetila je snagu u rukama dok je prstima klizila preko njegovih
grudi ka vratu. Još se malo jače pripila uz njega, osećajući njegovu čvrstoću
u zamamnoj suprotnosti sa mekim konturama sopstvenog tela. Opet je
shvatila kako se savršeno dopunjavaju, njegova muškost i njena
ženstvenost.
- Lori - izgovorio je škriputavim šapatom - pored tebe sam razapet
između raja i pakla. Ali kunem ti se da je ovaj pakao divniji od bilo čega što
sam do sada doživeo. - Pustošećim poljupcima joj je prelazio preko vrata, a
ona je bila spremna žrtva, podavala se njegovim usnama, jeziku i zubima
koji su se ponašali kao da je poznaju mnogo intimnije nego ona samu sebe.
Nisu morali da traže osetljiva mesta, unapred su znali gde su i ustremljivali
su se na njih sa neumornom odlučnošću.
Mogla mu je biti žena u svakom smislu te reči. Želela je to da bude, i u
svojoj duši je to već bila. Moralno, savest joj je bila mirna. Pred Bogom i
pred sveštenikom zavetovala se na ljubav i predala je svoj život u ruke
ovom čoveku. Bila je potpuno sigurna da su njeni zaveti obavezujući i
iskreni.
Ali on se njoj nije zavetovao na isti način.
Izgovarao je poetične fraze, ponavljao poznate rečenice, ali one nisu
dolazile iz njegovog srca. Igrao je tu ulogu, i igrao je uverljivo, samo kako
bi zaštitio nju i ukazao poštovanje njenim roditeljima. Lori je bila sigurna

126
da nije bio motivisan ljubavlju. On je zauvek izgubio mogućnost da ponovo
voli, njegova ljubav bila je davno pokopana, i ona ništa nije mogla da učini
da to izmeni.byvoki
Sada mu je bila potrebna. Osećala je očaj u načinu na koji ju je držao.
Silina njegovih poljubaca govorila je o jačini njegove strasti. Ako bi sada
pristala da vodi ljubav sa njim, koliko dugo bi ta strast potrajala? Koliko još
pre nego što bi se povukao u svoj svet kao što je to činio Pol? Da li će biti uz
nju da joj vida rane kada njoj bude bila potrebna sva snaga njegove ljubavi?
Nije smela da rizikuje. Radije će živeti potpuno bez njegove ljubavi nego sa
njenom kopijom.
Drejku je bilo potrebno par trenutaka da shvati da njeni mahniti pokreti
nisu rezultat strasti. Pokušavala je da se oslobodi. To ga je toliko iznenadilo
da ju je odmah pustio. Odgurnula ga je i pobegla iz sobe. Bila je već na
polovini stepeništa kada ju je pozvao. Sandra Braun
Glas mu je bio tih, ali zato još uverljiviji. -Lori.
Zaustavila se u pokretu. Nije se okrenula da ga pogleda. Ako ga pogleda,
predaće se potpuno. Cak i sada, kada bi samo rekao da je voli, poletela bi
mu u naručje kako bi okončala ovu agoniju koja ju je razdirala. Koži da me
voliš!, vikala je u sebi.
- Lori... - zaustio je, ali kao da je oklevao. -Laku noć - oprostio se od nje
utučeno.
Nešto ju je probudilo. Trgla se iz dubokog sna sa intuitivnim znanjem da
nešto nije u redu. Osluškujući za trenutak, nije čula ništa što bi je moglo
probuditi, ali je ipak brzo zbacila pokrivače sa sebe i skočila na noge.
Ogrtač je bio prebačen preko stolice i navukla ga je pre nego što je izašla u
mračan hodnik.
Prvo je pomislila na Dženifer. Otišla je do vrata devojčicine sobe. Krevet je
bio prazan. Pokušavajući da savlada paniku koja ju je obuzimala, krenula je
ka kupatilu. Dženifer nije bila ni tamo.
Saplićući se preko ivice ogrtača, trkom je sišla niz stepenice i proverila
sobe u prizemlju. Od Dženifer ni traga. Nadajući se, misleći da je dete
možda ustalo da popije vode ili pojede keksić, otišla je u kuhinju i upalila
svetio. Kuhinja je bila prazna, ali je kroz širom otvorena stražnja vrata kuće
ulazio hladan vazduh. Srce joj je stalo.

127
 Otmica!
To je prvo pomislila. Drejk je slavna ličnost. On i njegova kći bili bi
idealne mete za nekog perverznjaka koji želi da se obogati ili postane
slavan preko noći.
Prva pomisao bila joj je da odjuri u mrak i pokuša da sama pronađe
devojčicu, ali se zaustavila na polovini sobe. Šta ako su otmičari i dalje tu?
Mogli bi je savladati. Bilo je mračno i hladno. Nije imala ništa za
samoodbranu.
Utrčala je u Drejkovu sobu i bez okevanja mu prodrmala obnaženo rame.
- Drejk, probudi se! - Nije prepoznala sop-stveni glas u tom drhtavom
vapaju. - Drejk, molim te, probudi se!
Naglo se uspravio i posmatrao je divljim, za-prepašćenim, od sna
zbunjenim očima. - Lori? Sta... šta se desilo?
- Dženifer. Nestala je. Probudila sam se -čula sam nešto, mislim - stražnja
vrata. Pomislila sam, možda su je oteli...
Mucala je i govorila bez smisla i reda, ali mu je odmah bilo jasno da je
izbezumljena od straha i uspeo je da iz njenog isprekidanog govora shvati
poruku.
Zbacio je pokrivače sa sebe i izleteo iz kreveta u jednom gipkom
panterskom skoku.
Zgrabio je somotski ogrtač i prebacio ga preko ramena dok je pratio Lori
koja se već vraćala u kuhinju.
Otišao je pravo ka vratima i promolio glavu u gustu tamu. - Da li da
zovemo policiju? - pitala je Lori drhtavim glasom dok je kršila prste na
rukama. - Drejk, šta... - Nije bila u stanju da nastavi. Jecala je.
- Smiri se, Lori. Histerija nam neće pomoći. Da, pozovi policiju. Ja ću otići
do šupe i uzeti baterijsku lampu...
- Ali oni su možda još uvek negde oko kuće. Oh, Drejk, ne...
- Koji oni? Još uvek ne znamo šta se desilo. Ali kunem ti se, ako se bilo šta
dogodi Dženifer, ubiću...
- Tražite li gospođicu Ponoćnu skitnicu? Dvoje izbezumljenih ljudi nasred
dnevne sobe okrenulo se u isti mah i otvorenih usta zurilo u Beti koja je
nosila Dženifer u naručju.

128
 - O, Bože - progovorila je sa olakšanjem Lori prinevši dlan usnama, i
potrčala da preuzme devojčicu iz Betinih ruku. Čvrsto ju je zagrlila i ljuljala
napred-nazad, još uvek ne verujući da je bezbedna i kod kuće.
- Šta se desilo? - upitao je Drejk i Lori je primetila da i njegov glas
podrhtava. Zaštitnička ruka mu je počivala na Dženiferinim leđima.
- Čvrsto sam spavala - objašnjavala je Beti - kada sam čula da se neko
šunja oko stražnjih vrata. Naravno, bila sam sigurna da je provalnik ili
nasilnik i počela sam da paničim. Nikada se neću navići na Džimovo
odsustvo i na činjenicu da toliko vremena provodim sama. - Njene krupne
smeđe oči neprestano su se vraćale na uznemiravajući prizor Drejkovih
obnaženih prsa ispod dubokog otvora ogrtača.
- U svakom slučaju - nastavila je - zaključila sam da taj provalnik i nije baš
tako pametan pošto je proizvodio veliku buku pokušavajući da otvori
vrata. Pretpostavljam da sam tada već bila više radoznala nego uplašena.
Otišla sam u kuhinju i provirila kroz prozor. Dženifer je stajala na pragu
pokušavajući da otvori vrata. Kada sam je pustila u kuću poletela je ka
Salinoj sobi. Ostavila je Zeku tamo danas posle podne. I, pošto je dobila
ono po šta je došla, krenula je sama natrag. Pomislila sam da bi bilo bolje
da je dopratim i uverim se da je bezbedno stigla. Opasnica jedna mala, da
tako sama izađe usred noći ne obavestivši ikoga!
- Bila je toliko umorna kada je legla da je verovatno zaboravila na Zeku.
Probudila se usred noći, shvatila da ga nema i krenula je po njega -
dopunila je Lori priču. Smešila se detetu koje je u rukama stezalo Zeku i
pospano zevalo. Lori je sklonila umršene lokne sa njenih obraza i poljubila
je.
Drejk je od nje preuzeo svoju kćer, spustio je na pod i kleknuo ispred nje. -
Dženifer, to je bilo veoma nevaljalo! - pokazao je i naglasio svaki znak i
svaku izgovorenu reč. - Nemoj nikada više da tako odeš od mene ili od
Lori. To nas... - Nije mogao da se seti znaka za plašiti i obratio se Lori za
pomoć. Pokazala mu je i on je nastavio - to nas plaši i rastužuje. Nismo
znali gde si. Ako ikada ponovo tako pobegneš, moraću da te kaznim.
Devojčicina donja usna je podrhtavala i znala je da tata ozbiljno misli ono
što je rekao. On ju je zatim zagrlio i čvrsto držao uz sebe, očiju stisnutih od
užasa na pomisao šta je sve moglo da se desi. Dženifer ga je obrglila oko

129
vrata iako je i dalje čvrsto stezala Zeku. Drejk ju je podigao u naručje i
izašao iz kuhinje.
- Moj Bože, ja... - zaustila je Beti.
- Hvala ti, Beti. Ne možeš ni da zamisliš koliko mi je laknulo kada sam je
videla sa tobom. Upravo sam bila probudila Drejka i oboje smo pomišljali
na najgore. - Bila je zahvalna svojoj susetki, ali ne i raspoložena za jedan od
njenih bujičavih monologa.
- Moram da se vratim svojoj deci. Laku noć. Vrati se gore svojoj maloj
porodici. - Dotakla joj je ruku sa izrazom saosećanja i požurila natrag u noć.
Lori je proverila da li su vrata dobro zaključana. Još se nije oporavila od
užasa.
Zatekla je Drejka na Dženiferinom krevetu kako miluje devojčicu po čelu,
iako je ona već blaženo spavala. Uhvatio je Lori za ruku kada se ona nagla
da poljubi Dženifer.
Zajedno su izašli iz sobe. Stajali su u hodniku i Drejk je primetio: - Ti i
dalje drhtiš.
- Ne znam da li od straha ili od hladnoće.
- Da li bi želela čašu vina ili nešto drugo?
- Ne, biću dobro - odgovorila je pred vratima velike spavaće sobe. Podigla
je glavu ka njemu i nasmešila mu se, ali joj se osmeh zaledio, a pogled ostao
zarobljen izrazom žudnje koji je pročitala na njegovom licu.
Posmatrali su jedno drugo nekoliko dugih trenutaka.
Nije je dodirivao, ali nije ni morao. Bila je živo svesna njegovog tela koje
kao da je nevidljiva sila privlačila njenom, iako se nije ni pomerio.
Neumoljivo su se privlačili kao suprotno namagnetisani polovi. Tu
instinktivnu, neporicivu potrebu koju su osećali jedno prema drugom nije
mogao da ublaži nikakav glas razuma. Kada su se konačno pokrenuli, našli
su se u zagrljaju, čvrsto se stežući kao u strahu da ih neko ne razdvoji.
Nije se opirala kada ju je podigao u naručje, uneo u spavaću sobu i nežno
spustio na jastuke. Jednim strelovitim pokretom oslobodio se svog ogrtača i
donjeg veša. Veličanstveno nag, legao je pored nje sa čulnim spokojstvom
kakvog paganskog boga koji se sprema da obavi ljubavni ritual.
- Lori, ne govori. Ne misli. Za ima boga, ne misli. Samo osećaj. Osećaj!

130
 Rukama je ponovo upoznavao obline njenoga tela. Nije žurio, polako je
prevlačio tkaninu njenog ogrtača po glatkoj koži. Ali želeo je da vidi i da
zna sve, otvorio je ogrtač, pridigao je sa jastuka i pustio ga da joj sklizne niz
ramena.
Privukao ju je ka sebi i držao je divlje posesivno, ali i dalje nežno. Usne su
im bile spojene dok je rukama pisao po njenom telu, oblikovao ga,
udahnjivao mu život.
Njena ramena, grudi i stomak poznavali su njegov dodir i slavili su ga.
Kleknuo je pored nje ljubeći joj dojke vrelim otečenim usnama.
Najženstveniji deo njenog tela izvio se u luk kada je na njega spustio svoj
dlan. Shvatio je da je spremna za njega, vlažna i topla od čežnje.
Dodirivao ju je sa toliko nežnosti i prisnosti da je Lori zajecala i stegla
njegova ramena u slavu osećanja koje nikada pre toga nije osetila.
- Lori. Ti si... prelepa... žena... stvorena za mene. - Govorio je isprekidano,
ali i da ništa nije rekao, Lori bi znala šta je mislio.
Polove reči su se vratile da je ponovo progone. Nikada ga nije zadovoljila.
Konačno je shvatila da ga zapravo nije dovoljno volela da bi to poželela.
Ali sada je želela da Drejkovo telo zapeva od zadovoljstva kao i njeno.
Rukama je uzbuđeno prelazila preko njegove glatke kože, masirajući
mišiće na koje je nailazila. Odbacila je svu svoju smernost i inhibicije i
dodirnula ga, izbezumljujući njegovu muškost.
- Lori... da, draga. Upoznaj me - zastenjao je i zagnjurio glavu u krivinu
njenog vrata čvrsto je stegnuvši.
Ohrabrila ju je njegova reakcija, a Polove uvredljive reči zaboravljene su
jednom zauvek dok je slušala Drejkove prigušene uzdahe zadovoljstva.
Ponavljao je njeno ime šapatom poput mantre, teško dišući tik pored
njenog uha.
Obuhvatio joj je lice rukama i zarobio joj usta u dubokom poljupcu.
Oklevajući, zaustavio se na ivici potpunog posedovanja. Podigao je glavu i
pogledao je. Ona je rukom prešla preko njegovog lica, ocrtavajući te
konture koje je toliko zavolela. Prstima mu je pomilovala brkove i kružila
oko usana. Pogledi su im bili nepokolebljivo odlučni.
- Lori - prošaptao je.

131
 Osetila je taj prvi dodir. Zatvorila je oči, i privukla mu glavu na jastuk
pored svoje. Opčinjeno je izgovorila njegovo ime kada ga je konačno celog
upoznala.
I čarolija nije prestala tu, kao ranije u prošlosti. Slaveći je šapatom, Drejk
se njome naslađivao. Uzburkanost u njenom telu je rasla, zahvatila joj srce i
proširila se na njenu dušu. Izgovorio je njeno ime u trijumfalnom kriku ka-
da je njegova strast dostigla vrhunac. Čula ga je sekund pre no što ju je
zahvatila erupcija vulkana koji je dopirao iz dubine njenog tela. I eksplozije
su pratile jedna drugu...
- Ovo mi se nikada ranije nije dogodilo - prošaputala je stidljivo u tami.
Glava joj se odmarala na Drejkovim grudima, grlio ju je, a noge su im bile
isprepletane ispod pokrivača. Odsutno ju je milovao po leđima.
- Nikada? - upitao je nežno, ponosno. – Ne sa...
- Sa Polom? Ne - tužno se osmehnula i blago odmahnula glavom. Malje
na njegovim grudima su je golicale po nosu. - Mislila sam da ne mogu -
priznala mu je.
Njegov smeh joj je u uhu naslonjenom na njegove grudi odzvanjao
desetostrukom jačinom. - Pa, sada znamo da to nije tačno, zar ne? -
Pljesnuo ju je po zadnjici, a zatim se taj šaljivi gest pretvorio u milovanje.
Trebalo bi da se kaje zbog onoga što se dogodilo, ali nije mogla da izazove
to osećanje. Zapravo, uopšte joj nije bilo žao. Sve stoje učinila, učinila je iz
ljubavi. I znala je da će nastaviti da vodi ljubav s Drejkom. Sada je to bilo
neizbežno, a ona više nije imala ni volje ni želje da mu se suprotstavlja.
- Je li ti hladno? - upitao je brižno.
- Pomalo - odgovorila je.
- Većina prekrivača je na dnu kreveta - rekao je glumeći iznenađenje.
- Baš se pitam kako su tamo dospeli - zakikotala se.
Uskoro su ležali dobro ušuškani. Drejk joj je njuškao uvo prihližavajući joj
se. - Obećavam ti da ovoga puta neću razbacati pokrivače.
- Ovoga puta? - upitala je sa nevericom. -Misliš ponovo? Sada?
- Ti ne želiš? - upitao je. Čak i u mraku mogla je da vidi kako mu se jedna
obrva samou-vereno podiže.
-Pa, ja...

132
 Ali glavu je već spuštao ka njenoj i usne su mu bile veoma ubedljive. Čula
je sebe kako se predaje tihim glasom punim žudnje: - Da, da.

133
 12.

Narednih nekoliko dana bili su potpuno idilični. Drejk se pokazao kao

vatren ljubavnik i retko je ispušao Lori iz vida. Nije mu bilo dovoljno što su
delili spavaću sobu. Morao je da je dodiruje, ako ne rukama, onda očima.
Noći su im bile ispunjene strašću koja ih je neprestano iznova iznenađivala.
Tokom dana, kada je Dženifer bila sa njima, prenosili su svoje raspoloženje
na devojčicu, koja je uživala u toplini zajedničke sreće.
Često su odlazili u grad i šetali strmim, ljupkim uličicama prepunim
neobičnih radnji. Jednog poslepodneva su čak posetili Džona Medouza u
njegovoj radionici. Toplo ih je pozdravio i nijednim gestom nije pokazao da
se seća Drejkovog nepristojnog ponašanja onog dana kada su se upoznali.
Lori je bilo drago, jer se Drejk iskreno interesovao za Džonov rad i
postavljao ljubazna pitanja o izloženim predmetima. Uprkos svojim
razlikama, dva muškarca su opušteno ćaskala. Ipak, Drejk ni u jednom
trenutku nije spustio posesivnu ruku sa Lorinih ramena. Bila je to potvrda
vlasništva koju su svi primetili.
Uživali su u čestim izletima, ali omiljeno vreme su im predstavljale mirne
večeri provedene u kući uz vatru u kaminu i iskrene razgovore uz bocu
vina.
Lori bi obično sela u ugao sofe, a Drejk bi se opružio na leđima i smestio
glavu u njeno krilo, baš kao one noći kada su njeni roditelji stigli u
nenajavljenu posetu. Pričao joj je o svojim planovima, uzbuđeno
gestikulirajući, očiju u kojima je buktao plamen umetničke kreativnosti.
Ali ma kako zanimljiva bila tema koje bi se dotakli, razgovor nikada nije
dugo trajao. Ruke koje je tako vesto koristio u konverzaciji počinjale bi da je
dodiruju i miluju sve dok vatra u kaminu ne bi izgledala neuverljivo u
poređenju sa plamenom kojim su njih dvoje zračili.
Kada su se njeni roditelji javili iz Santa Fea, pre povratka u Nebrasku,
Lori nije morala da se pretvara da je srećna. Pozvala ih je da ponovo dođu
u Šapat, ali su ih obaveze kod kuće sprečile da svrate u povratku sa

134
konferencije paroha. Završili su razgovor uz njena uveravanja da je blaženo
srećna. U tom trenutku je to zaista i bila.
Odlazili su u duge šetnje po šumi kada bi Lori i Dženifer završile sa
časovima i pre nego što bi Beti sa decom došla na čas znakovnog jezika.
Često bi sa sobom u korpi za piknik poneli ručak koji bi Lori pripremila za
njih troje i obedovali bi u prirodi, uživajući pored potoka ili pod granama
jasike sa kojih je opalo sve lišće u iščekivanju zime.
Na jednom od tih izleta, jednog blistavog poslepodneva, pošto su završili
sa ručkom, Dženifer je omamilo zubato sunce i zaspala je sklupčana na
ćebetu. Drejk se naslonio uz drvo i privio Lori na svoja široka pleća,
privukavši je između svojih nogu savijenih u kolenima.
- Mogla bih i ja da zaspim kao Dženifer ako se još malo opustim -
promrmljala je pospano, odmarajući glavu na njegovim grudima.
- Samo napred - šapnuo joj je u kosu i prebacio ćebe preko oboje.
Uljuljkana njegovim spokojnim, ritmičnim disanjem, utonula je u san.
Dok je lebdela u tom slatkom međuprostoru između sna i jave, po glavi su
počele da joj se roje uznemiravajuće misli. Danima unazad uspevala je da
ne misli na Suzan. Nije više sumnjala u Drejkovu naklonost, ali čak ni u
trenucima najveće strasti, nijednom nije rekao da je voli.
Da li su on i Suzan ikada ovako sedeli? Da li je sa njom još strastvenije
vodio ljubav? Da li će ikada moći da voli nju, Lori, na isti način? Verovatno
se uznemireno promeškoljila. Drejkove ruke su je malo čvršće obrglile i
prošaputao je: - Ružan san?
Odrično je klimnula glavom, ali su ta razmišljanja razvejala euforiju
savršenog dana i dozvolila crvu sumnje da joj se uvuče u svest.
I kada se već spremala da se odvoji od njega i ustane, osetila je kako je
njegove ruke istražuju. Spustio ih je na njen struk i zavukao između
džempera i pojasa njenih farmerki. Ta diskretna sugestija bila je dovoljna
da u njoj probudi sada već dobro poznate impulse želje od kojih je
smalaksavala i topila se.
Džemper joj se malo podigao kada je rukom skliznuo ispod njega. Osetila
je njegov dodir na svojim grudima; milovao ih je, ritmično masirao.
Milovanja su mu bila nežna i ispitujuća kao i prvog puta. Tako je dobro

135
poznavao njeno telo, ali je uspevao da joj se svaki put učini da je otkriva
izova.
- Drejk.
- Ne uznemiravaj čoveka dok radi - zarežao joj je na uho.
Iznenada se postidela. Iako nije mogla da mu kaže koliko ga voli, osećala
je potrebu da mu stavi do znanja kolika je snaga njenih emocija. - Samo
sam želela da ti kažem da svaki put... kada si ti... kada smo... zajedno... da
su to za mene veoma posebni trenuci.
Za trenutak je prestao sa milovanjima i nežno joj obuhvatio dojke šakama.
Bio je uznemiravajuće miran. - Lori - rekao je prozuklo - pogledaj me.
Naslonila je glavu na njegovo rame i povila je unazad kako bi ga
pogledala. - I za mene su to veoma posebni trenuci - rekao je. Na usne joj je
spustio poljubac koji joj je uzburkao krv u venama u pulsirajućem vrelom
kovitlacu.
Ruke joj je niz rebra pomerao do struka i potom ponovo nagore preko
stomaka do grudi. Podigao joj je dojke, zadevajući bolne bradavice prstima,
dok joj je grickao usnu školjku. Podse-tila se svih onih trenutaka kada je te
ružičaste perle zarobljavao svojim zubima. Tiho je zastenjala i izvila se pod
dodirom te radoznale ruke koja je skliznula do njene butine.
Kada je počeo da petlja oko rajsfešlusa na njenim pantalonama, shvatila je
šta planira i zaprepastila se sopstvenom razuzdanošću.
- Drejk, ne - uzdahnula je i izmigoljila mu se. - Ne ovde - dodala je čedno,
uređujući odeću ispod ćebeta.
- Zašto ne? - upitao je dok su mu oči nevaljalo svetlucale. - Zabavno je u
šumi, znaš? Pomisli na Vikinge, na Rimljane, na Robina Huda i ledi
Marijan...
- E pa ja nisam ni Rimljanka ni ledi Marijan. Uzgred, tvoja kćerka je tu
pored nas. - Pokretom glave je pokazala na usnulu Dženifer. Čvrsto mu je
stiskala ruke ne dozvoljavajući mu da joj se približi.
- Ona spava - protestovao je. - Hajde, Lori, molim te. - Sada je preklinjao i
nagnuo se da brkovima očeše njene usne. Bilo je to ubojito oružje i on je
znao kako da ga upotrebi.
- Ne! Šta ako neko naiđe?
- Postideće se i okrenuti glavu.

136
 - Umrla bih od stida! - uzviknula je. Zatim je spustila glas i pokušala da ga
zavede. - Zar ne možeš da sačekaš do večeras? - upitala je provokativno.
- Pa - progunđao je - izgleda da ću morati. Poljubi me još jednom, pa ću ja
poljubiti tebe i onda idemo kući. - Nije primetila odsjaj u njegovom oku i to
joj se učinilo kao razuman zahtev.
Okrenula se da ga pogleda i poljubila ga u usta. Bio je to čedan poljubac,
ali je izražavao svu ljubav koju je prema njemu osećala. Kada su se konačno
razdvojili, Drejk je rekao: - Sada je na mene red.

- Šta to radiš? - Bila je užasnuta kada joj je podigao džemper.

- Uzimam svoj poljubac. Nisam rekao gde ću te poljubiti.
Povukao je mekanu tkaninu i zaronio glavu pod nju. Spustio je poljubac
prvo na jednu, pa na drugu dojku, od čega su nežni vrhovi ostali vlažni i
uzbuđeni. Kada ju je ponovo pogledao, njene oči boje ćilibara bile su
ispunjene suzama ljubavi. - Još jedan, molim te - rekao je i pokrio njene
usne svojima.
Lori je bila potpuno sigurna u jednu stvar. U tom trenutku nije mislio na
Suzan.
- Moram da obavim par stvari u gradu - rekao je Drejk provirujući u
učionicu narednog jutra. - Kako bi bilo da posle toga odem i kupim vruće
tamales* za ručak? Pre neki dan sam upoznao gopođu koja ih pravi u svojoj
kuhinji. Probao sam ih i sjajni su!
Lori se nasmejala dok je oblizivao usta. - Pa, ako ti se dopadaju debele
dame, pretpostavljam da možemo da jedemo tamales za ručak.
- Meni se dopadaš - odgovorio je uzbuđeno i žudnim pogledom prešao
preko celog tela. -Vidimo se kasnije - obećao je zavodnički. - Ćao, Dženifer -
rekao je svojoj kćeri koja je pakovala drvene kocke upotrebljene tokom časa
matematike. Odgovorila mu je i on je otišao.
Pola sata pre očekivanog Drejkovog povratka, Lori je odvela Dženifer u
kuhinju.

_________________________________-
* Tamales: meksički specijalitet od kukuruznog brašna i različitih nadeva od mesa ili povrća,
(prim. prev.)

137
 - Ovo će ti se dopasti, Dženifer - govorila je dok je podizala malu
devojčicu na kuhinsku stolicu.
- Igraćemo se igre upoznavanja razlike između mleka i čokoladnog
mleka. - Kao i obično, Lori je pokazivala svaku reč. Dženifer je
zainteresovano posmatrala. Najviše je volela časove sa hranom.
- Okej - nastavila je Lori - napuniću dve čaše. Vidiš? U jednoj je belo
mleko, a u drugoj čokoladno mleko. Da vidim kako praviš znake za te reči.
- Kada je Dženifer uspešno pokazala mleko i čokoladno mleko i izgovorila ih
maksimalno se trudeći, Lori joj je rekla: - Sada ću ti dati dve slamčice. U
svaku čašu ću staviti po jednu i ti ćeš mi reći koje je mleko u kojoj čaši. Da li
me razumeš?
Dženifer je klimnula glavom, a plave lokne su poskakivale oko njene
glavice.
- Zažmuri, ne smeš da gledaš - dodala je Lori. Kada se uverila da Dženifer
ne viri, Lori joj je naizmenično nudila jednu i drugu čašu dok nije bila
sigurna da je devojčica u potpunosti usvojila znakove koje su učili i naučila
da povezuje ukus sa recima koje ih označavaju.
Upravo su završile vežbu kada se Drejk pojavio na stražnjim vratima
noseći u rukama papirnu kesu iz koje se širio opojan miris tamalesa.
- Šta radite vas dve? - upitao je, spuštajući kesu na kuhinjsku radnu
površinu i skidajući jaknu.
Da vidimo da li Drejk može da razlikuje mleko i čokoladno mleko, pokazala je
Lori Dženifer, i devojčica je veselo zapljeskala rukama. Lori mu je objasnila
pravila igre, i na Dženiferino oduševljenje, Drejk se pretvarao da nije
siguran da će uspeti.
Izveo je čitavu predstavu od priprema za žmurenje, i kada je konačno
otpio iz čaše sa mlekom, pokazao je, ovo je mleko. Međutim, kada je Lori
krenula da mu doda čašu sa čokoladnim mlekom, shvatila je da je Dženifer
gotovo sve popila.
- Dženifer - prekorila je šaljivo. Dženifer je srećno pokazivala na svoju
gornju usnu koju je krasio čokoladni brk. Poredila ga je sa Drejkovim
brkovima.
Sada i ti, Lori. Pokazala je. Sada i ti.

138
 Lori je protestovala uz mnogo buke, ali Dženifer i Drejk nisu odustajali.
Konačno je podigla čašu sa čokoladnim mlekom i otpila veliki gutljaj,
trudeći se da mrka tečnost ostavi trag na njenoj gornjoj usni. Dženifer je
cičala od sreće i skakutala po kuhinji. Kada su se konačno smirili, Lori je
zamolila: - Idi gore, umij se i operi ruke, dok ja postavim sto za ručak. -
Dženifer je veselo odskakutala uz stepenice.
- Zar ti nećeš da se umiješ? - upitao ju je Drejk šaljivo. - Ti brkovi ti se ne
slažu sa bojom kose.
- Uh, zaboravila sam na to - odgovorila je i okrenula se ka sudoperi.
- Dozvoli mi - rekao je hvatajući je za ramena.
Baršunastim jezikom joj je lako polizao brkove od čokoladnog mleka, ali
kao i uvek kada bi je ljubio, zagrljaj se produžio. Uzvratila mu je i ljubili su
se dugo pre nego što su se razdvojili, oboje bez daha.
- Ako nastavimo ovako, ostaćemo bez ručka - promrmljala je dok joj je
usnama milovao bradu.
- Ja bih da promenim jelovnik - promumlao je. Poljubio ju je u vrat.
- Tamales će se ohladiti. - Zadovoljno je duboko uzdahnula kada joj je
dotakao osetljivu tačku.
- Zato su ljudi izmislili mikrotalasne pećnice. Zar nisi čula za taj izum? -
mrmljao joj je u uho.
Uzdahnula je rezignirano i nežno se izvukla iz njegovog zagrljaja. -
Moramo da se upristojimo. Dženifer će se vratiti svakog trenutka i tražiće
da ruča.
- Gde je ta mala nevaljalica? - upitao je Drejk. - Nadam se da nije opet
pobegla od kuće. - Oči su mu blistale toplim sjajem dok je po-smatrao Lori.
Prisećao se one noći kada je Dženifer pobegla i kada su njih dvoje prvi put
bili zajedno.
- Idem da proverim šta radi - rekla je Lori brzo. - Ako ti pristaješ da
postaviš sto. - Klimnuo je glavom i Lori je pobegla iz prostorije pre nego što
je mogao ponovo da je zagrli.
Uspela se stepenicama i krenula ka devojčicinoj sobi kada je primetila da
se nešto dešava u njenoj i Drejkovoj spavaćoj sobi. Oh, ne, molim te, samo
ne još jedan haos, pomislila je dok je otvarala vrata.
I tada joj se srce stalo

139
 Prva stvar koju je ugledala bio je par ružičastih satenskih baletskih patika.
Pristajale bi samo krhkim, vitikim stopalima sa visokim risovima. Patike
su bez sumnje bile korišćene jer su obli, ravni delovi na vrhovima prstiju
bili pohabani, a satenske trake izuvijane od čestog vezivanja.
Ležale su među fotografijama, delovima odeće i pozorišnim programima
pored velikog spomenara sa kožnim koricama. Zaprepašćena, Lori je
shvatila da je sve to izvađeno iz kutija koje su se nalazile u dnu plakara.
Dženifer je sedela na podu buljeći u jednu fotografiju sa posvećenom
ozbiljnošću. Krećući se na olovnim nogama, Lori je polako otišla do nje i
privukla joj pažnju tapnuviši je po ramenu.
Lori, vidi! Lepa teta, pokazala je Dženifer na fotografiju koju je držala u
ruci.
Lori je drhtavom rukom uzela fotografiju i zurila u ženu ovekovečenu na
njoj. Na sebi je imala baletski triko. Vunene nazuvice, koje su gotovo
redovni deo plesačke garderobe, grlile su vitke listove i naglašavale
savršenstvo njenih butina.
Bila je naslonjena na šipku za vežbanje kao da se odmara između jetea i
pliea.* Gledala je direktno u kameru, ne pozirajući niti afektiraju-ći,
izazivajući kameru da pokuša da joj pronađe bilo kakvu manu. Imala je
tamnu kosu, sa razdeljkom na sredini, glatko utegnutu u nisku punđu na
vitkom dugom vratu. Tamne krupne oči bile su najupečatljivija
karakteristika na tom srcolikom licu.
- Da, lepa je - rekla je Lori jedva čujno. Sasvim nesvesno se spustila na pod
pored Dženifer. Ramena su joj bila obeshrabreno povijena pošto je prvi put
videla ženu koja je još uvek bila vlasnica Drejkovog srca.
- Hej, vas dve, umirem od gladi. Šta se događa gore? - Drejkov veseo ton
trgao je Lori iz mračnog razmišljanja, ali pre nego što se potpuno povratila,
on je već stajao na vratima sobe. Oči i čitavo lice su mu zračili osmehom, ali
kada je video nered - kutije i njihov sadržaj razbacan bez ikakvog
poštovanja prema prethodnoj vlasnici, devojčicu i mladu ženu koje su
skrnavile uspomenu na njegovu pokojnu ženu - crte lica su mu se
pretvorile u grubu masku.
_______________________
* ]ete i plie: baletski pokreti, (prim. prev.)

140
 Lori je morala da mu okrene leđa; nije mogla da podnese da se suoči sa
tim užasnim bolom. Uzela je baletske patike od Dženifer koja je pokušavala
da ih obuje.
Dženifer, idi umi se i operi ruke, rekla joj je Lori sa onoliko staloženosti
koliko je mogla da prikupi. Devojčica se pobunila i pokušala da ponovo
dohvati patike, ali joj je Lori naredila: Idi! Glas kojim je naredba izgovorena
nije ostavljao prostora za bilo kakvu raspravu, i Dženifer je prošla pored
oca koji je stajao iznad fotografije i zurio u nju, nesvestan bilo čega što se
oko njega događalo.
Kada je Dženifer napustila sobu, Lori je rekla - Žao mi je, Drejk.
Pretpostavljam daje bila radoznala. Srediću...
- Ne, nećeš - oštro je odgovorio. - Ostavi sve tu gde je. Ja ću sve pokupiti i
srediti.
Lori je ispustila ružičaste satenske baletan-ke kao da su joj pržile ruku. - U
redu - rekla je i pobegla iz sobe.
Drejk je i dalje stajao na sredini sobe ćutke gledajući u razbacane stvari.
Lori je pripremila Dženifer sendvič sa bute-rom od kikirikija i džemom za
ručak. Devojčica je veselo čavrljala se Zekom koga je postavila na sto pored
svog tanjim. Lori joj je povlađivala u svemu što je zatražila i dozvolila joj
sve što je znakovnim jezikom pokazala. To nikada ne bi uradila pod
normalnim okolnostima, ali u tom trenutku nije imala snage da joj se
suprotstavlja.
Kada je Dženifer završila ručak, Sem i Sali su ušli na zadnja vrata i
pozvali je kod sebe da se igraju. Lori joj je obukla džemper - onaj koji joj je
Drejk kupio u Albukerkiju - i zamolila Se-ma da je vrati kući za pola sata.
- Važi. Mi ionako posle toga moramo na popodnevno spavanje -
odgovorio je, uzeo Dženifer za ruku i poveo je preko dvorišta.
Lori ih je pratila pogledom dok su pretrčavali preko dvorišta, ali ih
zapravo nije videla. Ispod očnih kapaka bila joj je duboko utisnuta slika
balerine koja je tako samouvereno gledala u kameru.
Od čega je umrla? Drejk joj to nikada nije rekao. Izbegavao je da priča o
svojoj ženi. Lori nije ništa znala o njoj osim da je bila plesačica, balerina
klasičnog baleta, koja je jednog dana otišla na audiciju za sporednu ulogu u
Briljantinu i tamo srela čoveka za koga će se udati.

141
 Da li je poginula u automobilskoj nesreći? Ili možda avionskoj? Da li se
razbolela od neke strašne bolesti koja ju je koštala života? Moždani udar?
Svakako ne to poslednje, bila je previše mlada. Šta joj se zapravo dogodilo?
Lori je rasklonila sudove od Dženiferinog ručka. Iznela je kesu sa
tamalesima u dvorište i bacila u veliku kantu za đubre. Kuća je bila
potpuno tiha. Prolazila je sobama u potrazi za nečim što bi ispunilo
prazninu u njenoj duši, ali ničega nije bilo. Brojala je minute do
Dženiferinog povratka, i kada se devojčica vratila, Lori je predložila da
malo čitaju. Dženifer je otišla do učionice i odabrala knjigu o prevoznim
sredstvima.
Sele su na sofu i pričale o automobilima, autobusima, avionima i
brodovima koje su pronalazile u velikoj knjizi za slikama. Tek dva sata
kasnije, Lori je začula Drejkove korake na stepenicama.
Pripremila se za najgore. Kako li će izgledati? Kako će odreagovati na ono
što se dogodilo? Čim ga je ugledala, sve joj je bilo jasno.
Obukao je sportske pantalone, sako i košulju sa kravatom: to praktično
nije oblačio od dolaska u Nju Meksiko. U levoj ruci je nosio kofer. Kišni
mantil je prebacio preko ramena.
Lori je ustala i obgrlila se rukama oko struka. Kucnuo je taj čas.
- Lori, vraćam se u Njujork - kratko je objavio.
- Dobro.
Skrenuo je pogled s njenog lica. - Već predugo sam ovde - dodao je. Da li
je ubeđivao nju ili sebe? - Moram da se pobrinem za neke stvari. Ne mogu
zauvek ostati ovde.
- Ne, naravno. - Ukoliko je tražio njeno ra-zumevanje i odobravanje,
grdno se prevario. Nije planirala da mu olakša odlazak. Dok je bila udata
za Pola neprestano ga je preklinjala da joj dozvoli da mu pomogne. Njene
molbe su uvek odbacivane sa prezirom. To bolno odbijanje je bilo dovoljno.
Neće dozvoliti Drejku da ponovo otvori stare rane.
- Objasnićeš Dženifer zašto odlazim? - upitao je ne očekujući odgovor, ali
Lori ga je iznenadila.
- Neću. Moraćeš to sam da uradiš. - Prepoznao je ponosno uzdizanje njene
brade i znao je da je svaka rasprava uzaludna.

142
 Spustio je kofer na pod i kleknuo ispred svoje ćerke, koja je i dalje bila
udubljena u knjigu. - Dženifer - rekao je. To je bilo sve što je Lori čula. Brzo
je izašla iz sobe i pritisla čelo na hladan drveni zid. Neću ovo moći da
podnesem, ponavljala je u sebi. Umreću kada ode, jecala je. Ali čim je čula
njegove korake kako se približavaju, uspravila se i suočila se sa njim s
lažnom hrabrošću koju nije osećala.
- Uznemirena je. Molim te, uteši je i objasni joj da ne odlazim zauvek -
zamolio je. A ko će mene utešiti, poželela je da ga upita Lori. Prime-tila je
da ni on nije izgledao potpuno pribrano. Da ga nije bolje poznavala,
pomislila bi da je taj čudan sjaj u njegovim očima trag suza koje pokušava
da zadrži. Da li ga je uznemirio rastanak sa ćerkom? Ili je to bila još jedna
srceparajuća glumačka bravura za rastanak?
- Uzeću kola, ali ću ogranizovati da ti ih neko sutra doveze natrag.
Klimnula je glavom.
- Pa, zbogom, onda. Javiću se. - Izgledalo je kao da želi još nešto da kaže.
Ili... ne, nije moguće da je poželeo da je poljubi, mada joj se učinilo da je
blago nagnuo glavu u jednom neodlučnom pokušaju.
- Zbogom, Drejk - rekla je hladno i otvorila mu vrata.
Linije oko usana su mu se pretvorile u napetu grimasu, a guste obrve
preteći spustile. Očajno je uzdahnuo pre nego što je žurno prošao pored
nje. Zatvorila je vrata za njim.
U skladu sa njihovim raspoloženjem, sivi oblaci su se navukli preko
planinskih vrhova i nadvili nad Šapatom. Provejavale su prve pahulje
snega te sezone. Blistavo beli prekrivač nije uspeo da odagna tugu koja je
prožela čitavu kuću.
Dženifer je odbijala da učestvuje u bilo kojoj aktivnosti, i Lori joj je
dozvolila da do kraja dana gleda televiziju.
Kada je konačno došlo vreme za spavanje, mala devojčica je zagrlila Zeku
i ponavljala svojim ljupkim, ali gotovo nerazumljivim glasićem - ata, ata. -
Suze su joj se slivale niz rumene obraze. Bilo je to previše za Lorino
namučeno srce. Legla je pored Dženifer i čvrsto je zagrlila.
Obe su zaspale u suzama.

143
 13.

Vreme je polako zaceljivalo rane koje je Drejkov odlazak zadao i Lori i

Dženifer, ali im je još uvek bilo teško kad god bi ga se setile. Ipak,
prilagodljiva kao i svako dete, Dženifer se već sledećeg jutra probudila
veselo čavrljajući, uzbuđena zbog novog snega i spremna da započne novi
dan. Koliko zbog nje, toliko i zbog sopstve-nog unutrašnjeg mira, Lori je
isplanirala čitav niz zahtevnih aktivnosti, koje su ih okupirale tokom većeg
dela dana.
Dani su proticali veoma sporo od kada je on otišao.
- Ne mogu da verujem da te je ostavio tako brzo posle venčanja -
komentarisala je Beti sa svoje pozicije na kuhinjskoj stolici. Lori je nad-
gledala pravljenje kugli od kokica. Deca su bila lepljiva od vrhova prstiju
do lakata i trpala su sladak rastopljen sirup u usta pre nego što bi se
ohladio.
Pokušala je da nehajno odgovori, sležući ramenima - On je zaposlen, Beti.
Morao je da se vrati.
- Znam, ali moraš priznati, to je ipak neobično za nekoga na medenom
mesecu.
Ali Drejk zapravo nije bio na medenom mesecu, pomislila je Lori dok je
Beti već treći put čitala najnoviji broj časopisa Prvi do vesti.
Kupila ga je toga jutra dok je nabavljala namirnice u samoposluzi i žurno
ga donela. Lori. Nasmejani par koji ih je gledao sa blistave naslovne strane
u boji, Lori je doživela kao sramnu parodiju. Nije želela da zna šta piše u
članku, ali ga joj je Beti naglas pročitala, ne primetivši suze koje su joj se
slivale niz lice. Šta li je Drejk mislio o ovoj reportaži baziranoj na laži? Da li
ju je uopšte pročitao?
Iz razloga koje nije potpuno razumela, Lori nije želela da otkrije da ona i
Drejk zapravo nisu u braku. Beti nikada ne bi razumela tu složenu situaciju

144
i postavljala bi joj pitanja koja bi dodatno pojačala njenu patnju. Kao i
Lorini roditelji, Beti je morala da i dalje veruje u privid koji su im
predstavili kao istinu.
Pre ili kasnije, svi će saznati šta se zapravo dogodilo. Za Lori će to biti
strašno, ali ne mnogo gore od onoga što je sada proživljavala. U danima
posle njihovog lažnog venčanja, gotovo daje uverila sebe da je Drejk voli
isto onoliko koliko i ona njega. Bio je tako drag, nežan i posvećen njenoj
sreći.
Trebalo je da se neprestano priseća čime se bavi. Zarađivao je ogromne
sume novca iz dana u dan glumeći emocije koje nije osećao. Uloga u koju je
ušao zahtevala je da se ponaša kao zaljubljeni mladoženja i on je to obavio
maestralno. Uz to, bio je i nagrađen za svoj trud. Svake noći dobijao je
bogatu napojnicu na velikom bračnom krevetu na spratu. To je uostalom
bilo sve što je od nje ikada i želeo.
Lori je pocrvenela od besa i stida. Na početku veze joj je objasnio šta od
njega može da očekuje. Ipak, obmanjivala je sebe da ga može promeniti i da
će se njegova fizička potreba za njom pretvoriti u nešto dublje i ozbiljnije.
Nije joj bio cilj da ga natera da zaboravi Suzan. Nikada je ne bi zaboravio,
niti bi trebalo da je zaboravi. Lori je samo želela da mu pomogne da
ponovo voli - da voli nju. I jedno kratko vreme, verovala je da je na putu da
uspe. A onda je videla njegov izraz lica dok je posmatrao fotografije svoje
prve žene. Delovi odeće razbacani po podu spavaće sobe mora da su bili
previše bolan podsetnik na ženu koja ih je nosila i koja je plesala u onim
baletskim patikama. Da li se osećao kao da je izneverio Suzan zato što je
spavao sa Lori? Da li je zato otišao?
Ma koliko se trudila da ove mučne misli odgurne u tamu svoje podsvesti,
one su se neprestano vraćale i progonile je, mučile. Da nije bila u društvu
drage, male Dženifer, verovatno bi poludela. Bar je Dženifer prihvatila i
volela bezuslovno. Lori nije mogla ni da pomisli šta će se desiti i sa njom i
sa devojčicom kada bude došlo vreme da se rastanu.
Da se rastanu? Naravno, morala bi da ode ukoliko bi Drejk odlučio da se
vrati. Nije mogla da nastavi sa odnosom kakav su izgradili pre nego što je
otišao. Nikada ne bi mogla da mu bude ljubavnica, da spava sa njim svaki

145
put kada bi osetio požudu. Bila je nešto malo više od toga Polu i vrlo dobro
je znala da je to ćorsokak u kome se više neće naći.
Izgledalo je kao da će jednostavno morati da čeka da vidi šta Drejk od nje
očekuje. Dženifer je od njega primala jednu ili dve kratke poruke svake
nedelje, ali ni u jednoj nije bilo ni reči upućene njoj. Nije se javljao
telefonom. Da li ju je potpuno zaboravio?
Dve nedelje su se pretvorile u tri, zatim otegle u četiri. Loše vreme ih je
sprečavalo da se bave svojim uobičajenim aktivnostima na sve-žem
vazduhu i Lori je morala da smišlja projekte kojima su se mogle baviti
unutra. Slikale su vodenim bojama, pekle kolače i torte dok nisu prepunile
zamrzivač.
Jednoga dana, dok su stavljale glazuru na čokoladnu tortu, Lori je upitala
Dženifer da li bi želela da tu tortu podeli sa Džonom Medou-zom.
Devojčica se oduševljeno složila.
Dan je bio vedar, ali veoma hladan. Toplo su se obukle i spustile pešice do
gradića. Džon je bio sam u svojoj radionici. Nije imao puno posla tih dana.
Šapat nije imao skijaške staze, a turisti su u to doba godine odlazili na
mesta gde su mogli da se bave tim sportom.
Bio je oduševljen što su ga posetile. Kako nije očekivao mušterije,
zaključao je radnju i pozvao ih u stan koji se nalazio iza radionice.
- Izvoli, Dženifer - rekla je Lori, pružajući devojčici veliko parče
čokoladne torte. - Naporno je izmišljati obrazovne projekte u zimsko doba -
kazala je objašnjavajući Džonu razlog za velikodušan poklon koji su mu
donele. - Dženifer uživa u spremanju kolača, ali ako ovako nastavimo,
ugojićemo se po deset kilograma do kraja zime.
Džon se ljubazno nasmešio i okrenuo od štednjaka gde je Lori sipao solju
kafe iz plavog emajliranog lončeta.
- Meni će ovolika torta potrajati danima. Hvala ti još jednom, mada bi me
obradovalo i da ste me samo posetile.
- Nedostaješ nam. Od kada je Drejk... - zaustavila se. Želela je da kaže, od
kada je Drejk otišao, nismo imale volje za bilo šta. Usmerila je pažnju na
hlađenje kafe svojim dahom.

146
 - Lori, kako se osećaš od kada je otišao? -Postavio je to pitanje veoma tiho,
ali ga Lori nije mogla ignorisati. Pogledala ga je dok je sedao za sto sa
drugom šoljom kafe u ruci.
- On... Ja... - Lori se gušila u potrazi za pravim recima pokušavajući da
sakrije svoja osećanja zanimanjem za Dženifer, pomerajući joj lokne koje su
se našle opasno blizu čokoladnog preliva razmazanog po ljupkom licu.
Devojčica je pogledala svoju učiteljicu Drejkovim zelenim očuma
uokvirenim gustim trepavicama. Bolno su je podsećale na njega i osetila je
kako joj se suze nekontrolisano slivaju niz obraze.
- Da li bi ti pomoglo da porazgovaramo o tome? - upitao je Džon.
Dodirnuo joj je ruku koja je bezvoljno ležala na kariranom stolnjaku. Oči su
mu bile tamne i tople i ulivale su poverenje. Počela je da priča i cela istina je
prokuljala iz nje.
Džon je nije prekidao. Ništa nije rekao ni kada bi zastala da izduva nos ili
zaustavi novi nalet suza. Dženifer se pokazala veoma zrelom i nežnom za
svoje godine, prešla je na njenu stranu stola, sela joj u krilo, naslonila glavu
na njene grudi i utešno je tapšala po ramenu.
- Mi nismo stvarno venčani - rekla je promuklo. - Ceremonija je bila
prava, ali zaveti nisu. Oni Drejku ništa ne znače.
- Ali znače tebi - pronicljivo je prokomentarisao Džon.
Lori je pokušala da odgovori, ali nije uspela. Samo ga je posmatrala i
nesrećno klimala glavom. - Volim ga, Džone. Znala sam da ću se zaljubiti u
njega čim sam ga ugledala i borila sam se protiv toga. Borila sam se od
kada sam shvatila da za njega ne mogu biti ništa više od toplog tela u
krevetu. - Nije osećala nikakav stid dok mu je ovo priznavala. Džon nikada
nikoga ne bi osudio zato što voli. - Moram biti iskrena i priznati da mi je u
samom početku ispričao da je voleo svoju ženu i da nikada više neće ni sa
kim uspostaviti trajnu vezu.
Šmrcnula je u papirnu maramicu, već potpuno natopljenu i iscepanu.
Dženifer ju je pogledala toliko zabrinuto, da ju je Lori pomazila po leđima i
ohrabrujuće joj se osmehnula. Nije smela da dozvoli da je devojčica gleda
ovako uznemirenu; Lori je bila njeno jedino utočište. Pogled na
nastavnicu/majku u stanju duhovnog rastrojstva mogao bi izazvati traumu
kod nje.

147
 - Mislim da si loše procenila Drejka, Lori -rekao je Džon. - Nemoj biti tako
sigurna da si za njega samo 'toplo telo u krevetu'. Imao je po-verenja u tebe
da ti prepusti negu svog deteta. Bilo bi mu nemoguće da o njoj vodi računa
iz dana u dan. Bilo kom zaposlenom muškarcu bi to bilo gotovo
neizvodljivo.
- Ja sam plaćena za to, Džone. Mogao bi da zaposli nekog drugog da radi
to isto.
-I verovatno bi mu to bilo jednostavnije. Ali nije to uradio. Uprkos
činjenici da lepa žena u istoj kući sa privlačnim muškarcem donosi
nepredvidive probleme, odabrao je tebe.
- Nije tako bilo. Odabrali su me za njega. Uz sjajne preporuke.
- U redu - uzdahnuo je pomirljivo - nemam nameru da se čitavog dana
prepirem sa tobom. Ali ima tu još nešto. - Glas mu se značajno izmenio, i
taj novi kvalitet koji je čula naterao je da ga pogleda. - Video sam vas
zajedno. Video sam kako mu oči zasijaju svaki put kada te pogleda.
- To što si ti video je požuda. To je ta eksplozivna hernija među nama.
Jasno mi je... da me želi.
- Ne, Lori, znam ja šta je požuda - grleno se nasmejao. - Ne, postoji jasna
razlika. Zar ne prepoznaješ ljubav kada je vidiš? - Osmeh mu je bio tužan, a
pogledom je dodavao različita značenja recima koje je izgovorio. Otvorila je
usta u nameri da progovori, ali nije mogla. Ništa se tu nije moglo reći. I
Džon je toga bio svestan jer je brzo nastavio. - I nikada nisam video tako
ljubomornog muškarca kao Drejka onog dana kada sam svratio do vas.
- Bio je ljubomoran zato što ti se Dženifer obradovala - rekla je Lori. -
Smatrao je da je krajnje nepristojno što se nas dvoje viđamo. - Gorko se
nasmejala. - S obzirom na planove koje je Drejk imao sa mnom, njegova
ljubomora na jednu večeru nedeljno na koju smo Dženifer, ti i ja odlazili
zajedno, izgleda potpuno blesavo. Bilo bi smešno da nije tužno.
- Njegova žena... umrla je pre tri godine?
- Da. Doktorka Norvud mi je rekla da je umrla kada je Dženifer imala
svega par meseci. To je jedino što sam saznala, Drejk nikada nije želeo da o
tome govori. Njegova žena je uvek bila nedodirljiva tema za razgovor.
- Hmmm - rekao je Džon. - Neobično je da muškarac Drejkove
inteligencije i samopouzdanja tako intenzivno pati toliko dugo.

148
 Lori je duboko uzdahnula. - Ni meni to nije jasno, Džone. Ali njegova
patnja je iskrena. Nemam ni trunke sumnje u to.
Malo kasnije, oprostile su se od Džona. Suze su joj pružile dugo potrebni
ventil i makar su je malo oslobodile utučenosti, pa se osećala bolje penjući
se ka kući.
Na rastanku je spustio svoju tešku ruku na njeno rame. - Lori, ako ikada
mogu nešto da učinim za tebe, molim te, nemoj oklevati da me po-zoveš.
Znam kakav je osećaj kada patiš u tišini; nekada je sve lakše ako sa nekim
podeliš misli.
Džon je nekada u životu osetio nepodnošljivu tugu. Lori je to intuitivno
znala. Da li zbog toga nikada nije osuđivao druge? Da li je zato bio uvek
tako saosećajan? Da li je razumeo da je nečija silovita reakcija gotovo uvek
bila uzrokovana bolom povređene duše?
Tri nedelje kasnije, prva snežna oluja te zime stigla je do Šapata žestoko i
silno. Iako su dani svi ličili jedni na druge, Lori je bila malo smirenija i
polako se mirila sa novonastalom situacijom. Na različite načine je
pokušavala da razvija Dženiferinu sposobnost govora i bila je nagrađena
njenim očiglednim napretkom.
Tog poslepodneva, vetar je zlokobno zavijao dok su one sedele ispred
ogledala u učionici i vežbale izgovor glasa p. Lori je držala na dlanu
kuglicu od vate i pokazivala joj kako odleće sa dlana kada se glas pravilno
izgovori. Dženifer je imitirala njene gestove i sijala je od ponosa kada bi
uspela da proizvede željeni zvuk.
Lori ju je ostavila da vežba i otišla u dnevnu sobu da proveri odakle
dolazi buka koja ju je uznemirila. Otišla je do velikih prozora i kroz teške
zavese provirila u snežni kovitlac. Srce joj je poskočilo kada je ugledala
Drejka, koji se izvlačio iz džipa sa pogonom na četiri točka i pognute glave
žurio ka klizavim stepenicama na tremu.
Podigao je ruku da pokuca, ali je Lori požurila do vrata, širom ih otvorila
i pustila ga unutra. Otresao je sneg sa kose i spustio kragnu zimske kožne
jakne pre nego što ju je pogledao.
- Lori - progovorio je.
Pokušala je da izgovori njegovo ime, ali samo je uspela da ga nemo
oblikuje usnama.

149
 - Kako si? - upitao je.
- Do... dobro - zamuckivala je. Tada je blago protresla glavom, kao da želi
da razbistri misli i pribranije dodala: - Ja sam... mi smo dobro. Sve je u
redu. - Nije planirala da ga pita otkud on tu. Već su jednom odglumili tu
scenu.
- Gde je Dženifer? - upitao je.
- U učionici. Malo smo promenile raspored od kada si ti... - Ućutala je.
- Zgodnije nam je ovako - neuverljivo je objasnila.
Bez komentara se okrenuo ka učionici i prošao kroz vrata. Pre nego što je i
sama stigla do sobe, Lori je čula Dženiferinu oduševljenu ciku.
Drejk je stajao nasred sobe držeći Dženifer u naručju. Devojčica ga je
čvrsto stezala rukama oko vrata i nogama oko struka. On ju je pridržavao
ispod guze. Zeka, koga gotovo nikada nije ispuštala iz ruku od kako je
Drejk otišao, sada je zaboravljen ležao na podu pored stolice.
Izmakla je glavu unazad i pogledala oca u lice. - Džen-fe, Džen-fe - rekla
je pokazujući na sebe. - Ta-ta, ta-ta - dodala je ponovo ga grleći.
- Mila moja, pa to je divno! - uzviknuo je, ali ona nije mogla čuti njegove
pohvale. Samo ih je pročitala u njegovim očima. Pogledao je ka Lori koja je
i dalje stajala na vratima i široko joj se nasmešio. - Ovo je sjajno, Lori.
Dobro napreduje, zar ne? - I ponovo je bio samo zabrinuti roditelj baš kao i
one večeri dok je sedeo preko puta nje u Ruskoj čajdžinici. - Da, Drejk, zaista
odlično napreduje - uveravala ga je Lori.
Uspeo je da nakratko oslobodi jednu ruku kako bi iz džepa izvukao dve
paklice žvaka. Dženifer je nestrpljivo pokušavala da ih otvori, pa joj je
Drejk pomogao. Bilo je očigledno da je za taj dan sa časovima gotovo.
Milion pitanja joj se kovitlalo po glavi, ali Lori je odlučila da ne postavi
nijedno. Ionako će uskoro saznati šta ga je nateralo da se pojavi po
najstrašnijem nevremenu te godine. Jedino što ga je upitala bilo je: - Želiš li
kafu ili topli kakao? Verovatno si potpuno promrzao.
- Da, molim te. Idem prvo do kupatila i dolazim u kuhinju.by voki
Ruke su joj drhtale dok je grejala mleko za kakao, koji je Drejk zatražio. Iz
zamrzivača je izvukla nekoliko kolačića koje su ona i Dženifer ispekle
prethodnih nedelja i ubacila ih u mikrotalasnu pećnicu. Očaravajuća aroma
sveže pečenog peciva ispunila je kuhinju.

150
 - Da ne znam da sam vas iznenadio, pomislio bih da ste me očekivale -
rekao je Drejk ulazeći u kuhinju i prolazeći rukama kroz razbarušenu kosu.
Tesne farmerke su mu bile spuštene nisko na kukove, a svetloplavi
dugačak džemper naglašavao je zeleni sjaj u njegovim očima. Lori je knedla
zastala u grlu. Zašto je morao da izgleda tako prokleto privlačno?
Uspomene, žive i recite, preplavile su joj svest. Naterala je sebe da skrene
pogled sa njega.
- Dženifer i ja smo ispekle puno kolača. Pre nekoliko nedelja smo i Džonu
napravile čokoladnu tortu. - Ta zlobna primedba joj je bila ispod časti,
znala je to.
I ako je želeo da prokomentariše, nije imao prilike za to, jer je Dženifer
uletela u sobu zahtevajući da mu se popne u krilo dok je pijuckao kakao.
Razgovarali su na znakovnom jeziku nekoliko minuta, i Lori je imala
prilike da utvrdi da je Drejk unapredio svoje znanje.
- Pa - otegao je i naslonio se na stolicu pošto je popio kakao i pošto je
Dženifer pažnju preusmerila na bojanku - konačno smo sahranili doktora
Glena Hembrika.
- Šta? - uzviknula je Lori zaprepašćeno. -Šta to znači?
- To znači - odgovorio je sa psmehom - da se nikada nije povratio iz kome
izazvane onim napadom u parku, sećaš se? - Klimnula je glavom i on je
nastavio. - Umro je u snu ne došavši svesti. Siroti čovek - dodao je
podrugljivo saosećajno.
- Šta ćeš sada da radiš, Drejk?. - Lori je zaboravila na svoju odluku da ne
postavlja nikakva pitanja.
- Ta-ta - Dženifer im je privukla pažnju kako bi mu pokazala crtež na
kome je radila. Pošto je izrekao dovoljno reči pohvale, okrenuo se ponovo
ka Lori, koja je nestrpljivo očekivala da čuje šta planira.
- Snima se jedan televizijski film u kome bih želeo da glumim. Odlična
produkcija. Čuo sam da počinju sa kastingom i naterao sam svog agenta da
se razmrda i obezbedi mi ulogu. Bio sam u Holivudu na probnom
snimanju. Za sada izgleda obećavajuće. - Stidljivo je pogledao u stranu.
- Radi se o autističnom detetu koje ne čuje. Tražili su nekoga za lik oca.
- Oh, Drejk, pa to je fantastično - odgovorila je iskreno i sa puno topline.

151
 - Da li si čula za pozorišnu predstavu Deca manjeg boga*? O gluvim
osobama, dobila je puno nagrada.
- Naravno. Gledala sam predstavu.
- Pa, producent te predstave radi sa scenaristom na nečem sličnom. I traži
bistrog novog režisera koji bi bio dovoljno hrabar da se uhvati u koštac sa
tim izazovom. Pre neki dan sam ručao sa njim.
- Drejk, toliko mi je drago zbog tebe!
- Nemoj unapred da se raduješ. Ima hiljadu stvari koje mogu da
zakomplikuju realizaciju projekta. - Na trenutak se uozbiljio, ali potom su
mu se usne razvukle u taj čuveni osmeh sa jamicom koji je topio ženska
srca širom Amerike. - Ali baš je teško ne radovati se, zar ne?
- Zaista se nadam da će sve ići onako kako planiraš. Zar ti neće nedostajati
doktor Hembrik?
- Možda ću proći kroz neke simptome ap-stinentske krize, ali mislim da
neće dugo trajati. Najbolja stvar je to što ću moći više vremena da
provodim sa Dženifer. Moraću da se selim sa obale na obalu neko vreme,
ali neću raditi stalno, i između snimanja ću moći da se odmaram uz svoju
porodicu. - Pružio je ruku i pomilovao ćerku po glavi, i nije primetio Lorin
skrhan izraz lica.
Naglo je ustala od stola i angažovala se oko pripeme večere - spremljena
musaka - još jedan rezultat njihovih zimskih kulinarskih aktivnosti - već se
nalazila u zamrzivaču i sada ju je izvadila i ubacila u mikrotalasnu pećnicu.
Drejk je nastavio sa prijateljskim ćaskanjem. - Možda će biti naporno neko
vreme. Moraću da vodim računa o novcu, a na to nisam obraćao pažnju
poslednjih sedam godina. Ali mislim da sam uštedeo dovoljno da preživim
ukoliko se stvari iskomplikuju. - Nasmejao se. - Verovala ili ne, moj agent je
oduševljen. Kaže da me gomila klijenata traži da reklamiram sve, od paste
za zube do ženskih čarapa. Reklame su sjajne, snimaš jedan dan, i ako se
prikazuju na nacionalnoj televiziji, zaradiš gomilu para. Nikada ranije
__________________________
* Children ofa Lesser God (1986): poznati američki film o glu-vonemim osobama i njihovom
uključivanju u svakodnevne društvene aktivnosti, adaptacija nagrađivane brodvejske
predstave, (prim. prev.)

152
nisam imao živaca za to, ali sada ću možda da iskoristim svoju popularnost
u javnosti.
Oprala je salatu ispod mlaza vode. - Sigurna sam da ćeš uspeti, Drejk. Šta
god da odlučiš da radiš.
Laknulo joj je kada je ponudio da izvede Dženifer iz kuhinje dok sprema
večeru. Čim su izašli iz prostorije, očajno se naslonila na radnu površinu i
pokrila lice rukama.
Sledeća stvar koju će joj reći je da više neće raditi za njega. Ne samo da
nije ni pomenuo njihov lažni brak i ljubavnu vezu, nego je i naglasio da će
imati više vremena za Dženifer, što nju čini suvišnom. Njena plata je do
sada bila veoma visoka. On od sada više neće zarađivati toliko novca.
Moraće da počne da štedi, i ona će verovatno biti među prvim troškovima
kojih će se osloboditi.
Lori je bila sigurna da će lako naći novi posao. Nastavnici za rad sa decom
oštećenog sluha su uvek bili deficitarni, ali nije se radovala toj ideji. Znala
je da će neprestano razmišljati o ovoj učenici koju je zavolela kao rođenu
ćerku.
Znala si da si u opasnosti ako se previše emotivno angažuješ i previše
opustiš, grdila je Lori samu sebe. Sada ćeš skupo platiti svoju ne-
smotrenost.
Jedna misao ju je tešila. Dženifer je bila previše mala da bi je se dugo
sećala. U početku će joj Lori mnogo nedostajati, ali uskoro će se oporaviti i
zaboraviće je. Lori je ubeđivala sebe da je to teši. Zašto je onda toliko bolelo
dok su joj se te misli motale po glavi?
- Lori? - Odskočila je kada joj je se Drejk obratio sa kuhinjskih vrata.
Pokušavajući da se pribere, okrenula se ka njemu. - Molim?
- Da li su one kutije sa Suzaninim stvarima i dalje u plakaru u spavaćoj
sobi?
Ruke koje je držala iza leda stegla je u pesnice i osećala je bolan pritisak
noktiju na mekoj koži dlanova. Knedla u grlu postajala je sve veća, ali je
uspela da odgovori relativno smireno. - Da. Nisam ih dirala.
- U redu - bilo je sve što je rekao, udario je rukom po stoku kuhinjskih
vrata i otišao na sprat.

153
 Bilo joj je potrebno neko vreme da se pribere. Kako je mogao da je pita
tako nešto bez ikakvog obzira za njena osećanja? Da li je mislio da mu se
ona olako predala? Da li je već zaboravio sve one zajedničke noći kao da se
nikada nisu ni dogodile?
Da li je zaista mislio da je mogla da zaboravi dodir njegovih veštih ruku i
usana? Prisećala se ljubavnog šapata kojim ju je upućivao u načine da ga
zadovolji. Ohrabrenja i hvale svaki put kada bi je vratio iz one sfere
blještave svetlosti. U koju ju je uvodio bezbrojeno puta, svaki put na novi
čaroban način. I uvek je bio sa druge strane da je pazi, grli i miluje.
Tokom večere Drejk je i dalje opušteno ćaskao, uživajući u domaćoj hrani,
koju je, obavestio ih je, jeo po prvi put od kada je iz Šapata otišao u Njujork.
Prepričavao joj je gradske tračeve: ko je sa kim viđen u kom klubu.
Odgovarala je samo kada je morala. Kada je pitao kako su Beti i njena
porodica, ispričala mu je jednu anegdotu o Semu i konzervi farbe koja ga je
do suza nasmejala. Dženifer je pratila znake i dodavala je komentare koji su
dodatno opisivali nezgodu. Smejala se zajedno sa Drejkom.
Posle večere, Drejk je počeo da joj pomaže oko sudova, ali ga je Lori
zaustavila. - Idi, provedi još vremena sa Dženifer.
- Važi. Ionako sam hteo nešto važno da joj ispričam - rekao je i otišao iz
kuhinje da potraži svoju kćer.
Sredila je kuhinju, oprala sudove i više nije znala šta da radi. Namerno je
otezala sa pripremama pre obroka i sa raspremanjem stola, ali sada je
morala da ode i pridruži se Drejku.
Gospode, daj mi snage, molila se dok je ulazila u dnevnu sobu. Kako će
moći da podnese da bude pored njega, ali ne sa njim? Da li će moći da mu
se približi, a ne dodirne ga? Od kada je ušao stresajući sneg sa kose,
čeznula je da mu priđe i ponovo uzdrhti u njegovom zagrljaju. A povrh
svega, verovatno će za par dana potpuno izaći iz njegovog života.
Proveravala je da li je brava na ulaznim vratima zaključana kada je začula
Drejkov glas u učionici. Ćula ga je uprkos zavijanju vetra i pucketanju leda
na prozorskim oknima.
- Ma-ma - izgovarao je razgovetno i naglašavajući slogove. - Oseti ovde,
Dženifer - čula ga je kako kaže. - Stavi prste na moje grlo. Mama. Ma-ma.
Osećaš? Možeš li ti da kažeš?

154
 - Maa-maa - čula je Dženifer kako pokušava da imitira tatin glas.
- Tako je! - rekao je Drejk tapšući je po leđima. - Skoro da si uspela. Sada
ću ti pokazati kako se piše M-a-m-a. Mama. Pokušaj ponovo - ohrabrivao ju
je.
Lori je prekrila usta rukom kako bi prigušila jecaj koji joj se peo uz grlo.
Fotografije! Pitao je da li su Suzanine stvari i dalje na spratu. Ve-rovatno ih
je izvadio kako bi Dženifer objasnio vezu sa ženom sa fotografija.
- Ne mogu ovo da podnesem - prošaputala je Lori i ustrčala uz stepenice.
Otvorila je vrata spavaće sobe i uverila se da su kutije pootvara-ne.
Preturao je po njima i izvadio stvari koje je želeo da pokaže svojoj kćeri.
Oh, Bože, jecala je Lori. Još uvek voli Suzan. Uvek će je voleti. Priznala je
sebi da je podsve-sno ipak gajila nadu da ovaj povratak možda znači da je
ozbiljno razmišljao o njihovoj vezi. Da je možda poželeo da njihov lažni
brak učini stvarnim. Sada je bila potpuno sigurna da nije tako.
Bilo joj je jasno šta treba da uradi.
Bez daljeg razmišljanja, izvukla je svoj kofer ispod kreveta i počela da se
pakuje. Spakovala je samo neophodne stvari. Zamoliće Beti da joj ostalo
pošalje kasnije. Trenutno nije imala pojma ni kuda će.
Pošto je završila, zakopčala je rajsferšlus na koferu i ponovo ga vratila
ispod kreveta. Nije želela da Drejka obavesti o svojim planovima.
Lori Periš je bila hrabra. Njen temperament je odbijao mogućnost predaje.
Samo jednom u životu morala je da se povuče - kada je njen brak došao do
tačke sa koje više nije bilo povratka.
Bila je spremna da se bori, ali kada je poraz bio neizbežan, kada pobeda
više nije bila moguća, znala je kako da se preda dostojanstveno bez obzira
na povređeni ponos. Prihvatila je beznadežnost mogućnosti da ikada
pridobije Drejkovu ljubav. Napuštala ga je - odmah. Dok još ima i trunku
dostojanstva.
Istakla je belu zastavu.

155
 14.

Priprema Dženifer za odlazak u krevet izgledala joj je kao večnost.

Devojčica je bila uzbuđena zbog očevog povratka i pravila je gluposti koje
joj Lori u bilo kojoj drugoj situaciji ne bi tolerisala.
Konačno ju je okupala, ušuškala i poljubila. Dok su se molile na
znakovnom jeziku kako ju je Lori naučila, Lori je jedva suzdržavala suze.
Klekla je i čvrsto prigrlila Dženifer, pokušavajući da u sećanje ureze taj čist
miris nežne dečije kože. Volim te, Dženifer, pokazala je pre nego što je izašla
iz sobe, ostavljajući Drejka da ugasi svetio.
Otišla je u spavaću sobu i zatvorila vrata, samo da bi posle svega par
sekundi začula Drejkovo kucanje. - Molim?
- Lična posluga - rekao je drsko otvarajući vrata. - Zašto ne siđeš dole da
popijemo po čašu vina ispred kamina. Veče je savršeno za tako nešto. -
Lukavo je sugerisao daje veče savršeno i za druge stvari.
Razljutile su je njegove reči, i bilo joj je veoma teško da se savlada. Još
uvek je mislio da je može iskoristiti kad god mu se prohte. E, pa uskoro će
shvatiti da je ona mnogo bolja od toga!
- Boli me glava - odgovorila je neuverljivo - mislim da je to od ovog vetra
koji ne prestaje čitavog dana. U svakom slučaju, nije mi dobro. Mislim da
ću rano u krevet. Više od čaše vina potreban mi je dobar odmor.
- Gospa je baš odlučna.
- Izvini, Drejk, ali zaista mi se ne silazi ponovo dole - odgovorila je
osorno.
Posmatrao ju je na trenutak i potom rekao:
- U redu. Vidimo se ujutro.
Nervozno je koračala sobom i slušala prigušene zvuke televizora u
prizemlju. Konačno ga je ugasio i čula gaje kako se povlači u malu sobu

156
pored kuhinje. Čulo se šuštanje vode u kupatilu dok se spremao na
spavanje.
Konačno je kuća bila tiha. Lori se iskrala navrh stepeništa i osluškivala.
Sva svetla su bila pogašena. Vratila se u sobu, sačekala još dvadesetak
minuta i potom navukla kaput, stavila kapuljaču, izvukla kofer ispod
kreveta i nečujno se spustila niz stepenice.
Vetar je malo usporio, ali je sneg vejao jednakom žestinom kao i ranije,
primetila je Lori kada je izašla na trem. Tiho je spustila kofer, i nečujno
zatvorila vrata za sobom. Pažljivo je silazila ledenim stepenicama, više se
klizajući nego hodajući do parkiranog mercedesa.
Vrata automobila su bila zamrznuta i nije mogla da ih otvori. Posle
nekoliko očajnih pokušaja da ih otvori jednom rukom, morala je da spusti
tašnu i kofer na sneg i povuče ih obema rukama. Vrata su se otvorila, a ona
je pala na leđa u sneg.
Ubacila je stvari na zadnje sedište i skliznula na vozačevo sedište. Osećala
je ledenu hladnoću volana kroz kožne rukavice i drhtala je uprkos debelom
kaputu koji je nosila. Šta ako automobil ne upali?
Nekoliko puta je pritisla pedalu gasa i zatim okrenula ključ u kontakt
bravi. Motor je zaškripao, zagrcnuo se i ućutao.
- Do đavola - promrmljala je i pokušala ponovo. Već se spremila da
odustane kada se motor vratio u život i počeo blaženo da prede. Sve vreme
dok je pokušavala da pokrene auto, držala je na oku ulazna vrata, u strahu
da bi Drejk mogao da je čuje. Po svemu sudeći, zavijanje vetra prigušivalo
je sve druge zvuke u kući. Upućujući poslednji, tužan pogled na kuću,
ubacila je menjač u brzinu i točkovi su počeli da proklizavaju na ledenoj
stazi.
Toliko je bila zbunjena tokom te večeri, da joj ni na pamet nije palo da
možda neće moći da vozi kroz mećavu. Navikla je da vozi snegom
pokrivenim ulicama u Nebraski. Ali planine Nju Meksika bile su potpuno
drugačije od ravnice njenog rodnog kraja.
Obuzela ju je panika kada su se točkovi opasno zaneli ka jednoj strani
staze. Uspela je da ispravi volan, ali je i dalje nervozno grizla donju usnu.
Čvršće je stegla volan, potpuno odlučna da se ne vraća u kuću. Drejk je

157
dovezao od Albukerkija dovde po mećavi. Ako je mogao on, moći će i ona.
Ukoliko bude čekala do jutra, sve će se još više zalediti.
Trebalo joj je gotovo deset minuta da se spusti stazom od kuće do glavnog
puta. Ali kada je stigla do podnožja brda, automobil je odbio da se
zaustavi. Bezuspešno je pritiskala kočnicu.
Nadajući se da će uspeti da skrene na put, okrenula je volan samo par
milimetara.
Ali i to je bilo previše.
Izgubila je kontrolu nad automobilom. Luđački se naginjao levo-desno,
dok su zadnji točkovi leteli sa jedne strane puta na drugu. Instinktivno,
Lori je iz sve snage pritisla kočnicu. Točkovi su se zaključali i zadnji deo
automobila se zario u meku naslagu snega u jarku pored puta. Ležala je
zavaljena u sedištu kao u zubarskoj stolici. Srećom, bila je nepovređena. Ni
automobil verovatno nije pretrpeo ozbiljnu štetu jer je skliznuo u jarak
polako i bez škripe metala. Ipak, bio je beznadežno zakopan u dubokom
snegu. Isključila je motor.
Pre nego što je uspela da razmotri situaciju u kojoj se našla, vrata sa
vozačeve strane su se širom otvorila i prigušila je krik pre nego što je
shvatila da je Drejk pored nje. Lice mu je bilo izobličeno od besa.
- Jesi li povređena? - zarežao je.
Tupavo je odmahnula glavom, nesigurna da li da se raduje što je
preživela nesreću ili ne. Sada se više plašila Drejka nego mogućih posledica
saobraćajnog udesa.
Uhvatio ju je za mišicu i izvukao iz automobila. Kada je počela da pruža
otpor i da se okreće ka zadnjem sedištu kako bi pokupila svoje stvari,
zaurlao je: - Ostavi sve! - Na sebi je imao kožnu jaknu u kojoj je doputovao,
ali je sada bila raskopčana i lepršala je oko njega dok se izvlačio iz jarka
kroz sneg do kolena. Snežni vrtlog i mrkli mrak dodatno su usporavali
progres.
Vukao ju je pored sebe ne obraćajući pažnju na činjenicu da njoj sneg
dopire gotovo do struka.
U jednom trenutku je pomislila da će joj skočni zglob iskočiti iz ležišta i
vrisnula je, ali ori je nije čuo. Ili se nije obazirao.

158
 Kada su se konačno izvukli iz jarka, pomislila je da će moći da se
nakratko odmori, ali Drejk je imao druge planove. Još ju je čvršće stegao za
ruku i energično krenuo uz stazu, saplićući se, klizajući se i psujući na
svakom koraku. Nikada ga nije videla tako besnog. Bio je gologlav, ali kao
da nije primećivao ledeni vetar i sneg koji su mu mrsili i kvaslili kosu.
Uskoro je bila potpuno iscrpljena i počela je da zaostaje. Povukao ju je i
prosiktao joj na uvo: - Ukoliko ne mrdneš zadnjicom, uskoro se moji otisci
stopala u snegu više neće videti. Onda ćemo biti potpuno izgubljeni ovde.
Je li to ono što želiš? - Blago ju je protresao i ona ga je sa strahom gledala.
Odrično je odmahnula glavom i nastavili su mukotrpan uspon ka kući.
Okliznula se na stepenicama koje su vodile ka tremu i pala, dočekavši se
na ruke. Drejk je provukao svoje ruke ispod njenog pazuha i grubo je
podigao. Ramenom je otvorio ulazna vrata i ugurao je unutra.
Stopala su joj bila smrznuta i nije ih osećala dok se ukočenih nogu kretala
ka stepenicama. Planirala je da mu pobegne. Verovatno je pročitao njenu
nameru jer se našao tik uz nju, zgrabio je za ručni zgob čeličnim stiskom i
povukao ka kaminu.
- Da se nisi usudila da se pomeriš - naredio je pretećim glasom. Kleknuo
je i prodžarao žar pre nego što je dodao još par cepanica u vatru. Okrenuo
se ka Lori tek kada se plamen dovoljno razbuktao.
Da već nije drhtala, promrzla do srži, njegov pogled bi joj sledio krv u
žilama. Zelene oči bljuvale su vatru. Vilica mu je bila čvrsto stisnuta i
odlučna.
Zgrčila se kada je podigao ruke. Umesto da je udari kao što je očekivala,
čvrsto ju je stisnuo za ramena i približio je sebi toliko da je morala da
bolnim pokretom nagne glavu unazad kako bi ga pogledala u lice.
- Ako ikada ponovo pokušaš nešto ovako sumanuto, stvarno ću te srediti.
Da li me čuješ? - Ponovo ju je protresao, a njeno telo se bez trunke otpora
klimalo kao da je krpena lutka. - Šta si ovim pokušavala da dokažeš? -
ljutito je zapitao. - Hajde, kaži! - insistirao je kada mu nije odgovorila.
Vatra iz kamina joj je polako vraćala toplotu u telo, a sa otopljenjem budio
se i bes. S kojim pravom ju je ovako grubo ispitivao? Ona je slobodna žena.
Može da ode ako želi i ne duguje mu nikakvo objašnjenje.

159
 Istrgla se iz njegovog stiska i udaljila od njega, dok se intenzitet njenog
gneva izjednačavao sa njegovim. Sada su stajali kao dva boksera u ringu,
oboje procenjujući snagu protivnika.
- Ako se brineš zbog svog automobila, ostavila sam ti poruku na spratu u
kojoj te obaveštavam da ću ga ostaviti na aerodromu i da ga možeš
preuzeti kada ti bude bilo zgodno. - Ratoborno je isturila bradu.
- Nisam brinuo zbog glupog automobila - urlao je. - Da li si i Dženifer
ostavila poruku, objašnjavajući joj zašto si se iskrala usred noći? Sigurno bi
se pitala gde si nestala - prezrivo je dodao.
To ju je istog trenutka primirilo i promrljala je nešto nerazumljivo.
- Nisam razumeo šta si rekla - rekao je, prekrstivši ruke preko grudi u
arogantnom stavu koji ju je dodatno razgnevio.
- Rekla sam - ponovila je naglašeno razgo-vetno - da bih prepustila tebi da
joj objasniš.
- I šta bi trebalo da joj kažem?
Vatreni odsjaj njene kose bio je u potpunom skladu sa gnevom koji je
rastao u njoj. To joj je bila jedina odbrana protiv njegove drskosti. -Reci joj
da previše cenim sebe da bih pristala da budem povremena ljubavnica
glumca koji je navikao da mu se sve žene bacaju pred noge. Reci joj da, iako
je volim do neba i veoma brinem o njenoj budućnosti, ne mogu da ostanem
i dozvolim da me vređaš i degradiraš ovom besmislenom, prljavom
aferom. Plaćena sam daje podučavam, ne da njenom ocu nudim usluge u
spavaćoj sobi.
Grudi su joj se nadimale od uzbuđenja, i telo joj je bilo napeto kao
violinska struna. - Odlazim, makar morala da idem pešice! Ne želim
nikada više da te vidim, Drejku Sloune! - Ljutito se okrenula od njega.
- Ne - rekao je promuklim, hrapavim glasom.
Sirova emocija u njegovom glasu toliko ju je iznenadila da je za trenutak
zastala. Ova iznenadna promena raspoloženja probudila je njenu znatiželju
i ponovo se okrenula ka njemu. Oči, koje su do malopre bile pune besa,
sada su bile nežne, očajne i preklinjuće.
- Neću ti dozvoliti da me ostaviš, Lori. Reci da nećeš. - Dok ga je ona sa
nevericom posmatrala, spustio se na kolena i obrglio je oko struka.
Pritisnuo je lice u njenu mekotu i nežno je njuškao. - Zakleo sam se da

160
nikada više neću voleti nijednu ženu. Ali volim. Neka mi je Bog u pomoći,
volim te. Neću ti dozvoliti da odeš -ponavljao je.
Njene ruke su se mimo njene volje spustile na njegovu glavu i skinule
preostale pahulje sa srebrnokestenjastih pramenova. Odgurnula ga je i
klekla na kolena kako bi bili licem u lice.
- Drejk? Šta to govoriš? - Na njegovom licu je tražila znake neiskrenosti.
Da li je glumio? Da li je ova nežna, tragična scena kraj predstave u kojoj je
budućnost dvoje ljubavnika dovedena u pitanje? Ali nije bilo tako. Bol i
čežnja koje je videla na njegovom licu bili su iskreni. Nije glumio.
Sklonio joj je sa obraza vlažne pramenove riđe kose i nežno rekao:
- Mislila si da sam danas ušetao ovde sa namerom da nastavimo tamo gde
smo stali, je li tako? - Potvrdno je klimnula glavom. -I kada sam te pozvao
da popijemo po čašu vina uz kamin, pomislila si da se spremam za veliko
zavođenje, zar ne? - Ponovo je klimnula glavom. - Pa, i planirao sam nešto
slično - zbunjeno je priznao. - Ali prvo sam želeo da te pitam da li se slažeš
da naš brak postane stvaran. Zapravo, zakonit Od početka sam verovao da
je ceremonija venčanja koju je obavio tvoj otac bila stvarna.
- Drejk - prošaputala je - zašto mi ništa od ovoga nisi rekao ranije?
- Zašto? - ironično je komentarisao. - Da li bi mi poverovala? Uvek si bila
tako odbojna, uvek si tražila skrivene motive. Nisi prepoznala prava
osećanja koja sam izražavao prema tebi. -Nagnuo se i pritisnuo joj usne na
čelo.
- Razumem te bolje nego što ti razumeš samu sebe Lori Periš Rivington -
rekao je. - Drugi put kada sam te video, rekao sam ti da ti je lice previše
izražajno za tvoje dobro. - Skicirao je crte njenog lica obožavajućim,
zaljubljenim prstima.
- Pol je izgleda bio totalno đubre. I ono malo informacija koje si mi o
njemu dala bilo mi je dovoljno da zamislim kakav život si vodila uz njega.
Bio je ćudljiv i naprasit, i sve vreme si osećala kao da moraš da hodaš po
jajima kako ne bi ugrozila njegov krhki ego. Jesam li u pravu?
- Jesi - odgovorila je. Kako je znao sve to?
- Pa, i ja umem da budem hirovit i naprasit, uostalom, svi umemo,
ponekad. Zapravo, umem da budem i veoma neprijatan. Ali ti nikada nisi
oklevala da mi pokažeš snagu svoje preke naravi kad bih preterao. I vrlo

161
dobro znaš, priznala to sebi ili ne, da ja nisam Pol. Ja sam jači. Nisam tako
krhak. Nikada neću posegnuti za alkoholom kako bih mogao da se suočim
sa nedaćama.
- Dovoljno je naporno to što bi živela sa nekim ko je u fokusu javnosti, to
mi je jasno. Ali ma šta čula ili pročitala o meni, nemoj verovati dok ti ja ne
potvrdim da je istina. Ukoliko sve postane previše naporno, povući ću se i
radiću nešto drugo. Za mene je gluma profesija, ne strast. Ti i Dženifer ćete
uvek biti na prvom mestu.
Duboko je uzdahnuo. - Dakle, ako možeš da pretrpiš malo umetničkog
temperamenta, ja sam spreman da istrpim tvoju preku narav.
- Preku narav! - uzviknula je nudeći tako još jednu potvrdu njegovih reči.
Uspeo je da je isprovocira i to ga je nasmejalo. I ona se nasmejala,
postiđena, a zatim se privila uz njega i rekla: - Ne, nisi ni nalik Polu. I sada
ti verujem. - Srce joj je poskakivalo od sreće, ali morala je da protera sve
sumnje... i sve duhove prošlosti.
- Drejk, a Suzan?
- Suzan? - upitao je, podigao glavu i pogledao je u oči. - Pomislio sam da
će te zanimati priča o njoj. - Uzdahnuo je.
O, Bože, ne! Lori je osećala kako joj se utroba okreće. - Još uvek je voliš,
zar ne? - upitala je, i sama iznenađena svojom hrabrošću.
Zaprepašćeno je zurio u nju. - To si mislila sve ovo vreme?
Potvrdila je. - Prvi put kada si me poljubio, rekao si mi da voliš svoju
ženu.
- Rekao sam da sam je voleo, prošlo glagolsko vreme. Kada smo se
upoznali, bio sam ludo zaljubljen u nju. Bilo nam je lepo zajedno. Ljubavni
život nam je takođe bio više nego zadovoljavajući.
Lori se gušila od ljubomore, i mora da se to i videlo. Uglovi Drejkovih
usana su se smekšali u osmeh pre nego što se ponovo uozbiljio.
- Bila je lepa i talentovana. Ali nije bila lepa u duši; zapravo, nije imala
dušu. Ma koliko mi je teško da to priznam, bila je razmažena, sebična i
površna. Njena ambicija me je gotovo uništila jer je uključivala i mene
koliko i nju. - Dok je govorio, skinuo je sa sebe jaknu i pomogao Lori da se
izvuče iz kaputa.

162
 - Bukvalno me je naterala da prihvatim da glumim u toj sapunici. Ja to
nisam želeo. Nije bila spremna da se žrtvuje i ostavi mi prostora da se dalje
školujem. Želela je da bude udata za slavnu ličnost, kao da je to važno -
rekao je sa puno gorčine u glasu. - Ali ona je uživala u životu pod
reflektorima moje slave; u tome i u baletu. Kada je zatrudnela, mislio sam
da će me kastrirati. Nije želela da uzima kontraceptivne pilule jer se od njih
gojila, ali kada je ostala trudna, samo sam ja bio kriv.
Sedeli su na podu, nagnuti ka kaminu, pridržavajući jedno drugo
rukama. Uzeo je njenu ruku u svoju i prstom prešao preko svake vene i
svake koščice. - Divna ruka - promrmljao je, prineo je ustima i poljubio joj
dlan pre nego što je nastavio sa pričom.
- Plašio sam se da će abortirati, ali posle devet meseci napada besa i
neprestane kuknjave, rodila je Dženifer i ja sam bio presrećan.
Ponovo je zaćutao, ustao i zagledao se u vatru. Treperave senke
izdužavale su i pooštavale crte njegovog lica. - Dženifer je imala šest meseci
kada smo shvatili da ne čuje. Da li možeš da zamisliš tu patnju, Lori? To
preispitivanje? Pitao sam se da li me Bog kažnjava zbog nekog greha iz
prošlosti koga nisam bio svestan. Zato što sam krao jabuke kada sam imao
deset godina? Iz ove perspektive to izgleda potpuno besmisleno, ali to je
bila moja prva reakcija. I ona nije bila ništa u odnosu na Suzaninu. Kao da
nije bilo dovoljno što sam krivio sam sebe, i Suzan je samo mene krivila.
'Nikada nisam želela dete', vrištala je na mene. Dženifer nije zadovoljavala
njene visoke kriterijume. Nije bila savršena. Suzan je bila savršena balerina;
želela je savršenog muža. Nije mogla da podnese da ima nesavršeno dete.
Dugo je ćutao pomerajući vrhom čizme cepanice bliže žaru. - Jednoga
dana vratio sam se kasno iz studija i s vrata čuo Dženifer kako plače u
svojoj sobi. Samo što se nisam ispovraćao kada sam ušao tamo. Beba je
ležala u sopstve-nom izmetu. Bila je gladna i bilo joj je hladno. Toliko sam
bio besan na Suzan i jurio sam kroz stan tražeći je. Ona... ona...
Nije mogao da nastavi i Lori je osetila kako joj se srce ispunjava
saosećanjem dok je posmatrala kako lice pokriva rukama. Znala je šta sledi.
Ništa nije rekla, nije pokušala da mu priđe. Kroz taj pakao će čitavog života
morati da prolazi sam, znala je. Ni sa kim ne može da podeli taj bol. Ona je

163
bila pošteđena jer nije ona pronašla Polovo telo, ali je saosećala sa Drejkom
zbog užasa njegovog sećanja.
- Bila je u kadi sa prerezanim venama. Bilo je očigledno da je već neko
vreme bila mrtva. -Posle dugog ćutanja, vratio se i seo pored nje na
prostirku, zagrlio je i privio uz sebe.
- Nikada joj nisam oprostio. Pustio sam da njeni roditelje organizuju
sahranu i odbio sam da prisustvujem. Njena porodica mi je nedvosmisleno
stavila do znanja da nikada više ne želi da vidi ni mene ni Dženifer. Mi
smo im oteli njihovo blago, njihovu princezu. Lori - odgurnuo ju je od sebe
onoliko koliko je bilo potrebno kako bi je gledao pravo u oči - zakleo sam se
tada da nikada više neću voleti nijednu ženu. Voleo sam Suzan, i kada mi
je bila najpotrebnija, kad nam je bilo potrebno da podržimo i volimo jedno
drugo, ona me je ostavila. Ali zaljubio sam se u tebe. Zato me ne možeš
sada ostaviti. Potrebna si mi, zar ne vidiš? - Poljubac mu je odisao očajem i
nadom. Njegove usne nisu morale da zahtevaju odgovor. Njene su bile
potpuno spremne da mu iskažu svu ljubav koju je prema njemu osećala.
Kada su se konačno razdvojili, nastavio je - Otišao sam u Njujork da
razrešim neka pitanja u vezi sa nastavkom karijere, ali i da se oslobodim
njene utvare, da posetim njen grob. Nikada ranije nisam bio na njenom
grobu. Ne mogu ni da ti opišem koliko sam mržnje i gorčine osećao prema
njoj. Sada shvatam da ona nije mogla da se promeni, ništa više nego bilo ko
od nas. Dok nisam naučio da volim, nisam mogao ni da oprostim. Sada
znam, prelepa riđokosa prznica me je naučila. Počeo sam da shvatam onog
dana kada ti je Dženifer rasturila šminku. Bila si ljuta, s pravom, kaznila si
je, ali si joj i oprostila. Ni u jednom trenutku nije posumnjala u tvoju ljubav.
Morao sam da odem i oprostim Suzan pre nego što ti ponudim svoju
ljubav. Nisam želeo da je okaljam besom i ogorčenjem svoje prošlosti.
Ponovo ju je strasno poljubio i potom je ona rekla: - Pitao si me za kutije u
plakaru danas posle podne. Mislila sam da si želeo da Dženifer pokažeš
Suzanine fotografije. Čula sam te kada si je učio da kaže mama.
- Znači to te je uznemirilo! - Zabacio je glavu i nasmejao se. - Tražio sam
kutije jer sada imam dovoljno snage da prođem kroz stvari u njima. Ranije
nisam mogao da podnesem da dodirnem bilo šta što joj je pripadalo.
Odabrao sam par stvari koje ću sačuvati za Dženifer. Jednoga dana, kada

164
bude bila dovoljno velika da razume, moraćemo da joj ispričamo istinu o
njenoj majci.
Spustio joj je ruku pod bradu i podigao joj glavu da ga pogleda. - A
Dženifer sam učio da kaže mama kako bih tebe iznenadio. Želeo bih da te
od sada tako zove. Uostalom, kada budemo zvanično venčani, ti ćeš joj biti
mama.

- Drejk - započela je, ali bez uspeha, jer su se njegove usne spustile na
njene.
- Jesi li se zagrejao - protepala je Lori. A zatim: - Drejk - zastenjala je.
Istražujućim rukama prelazio je preko njenog tela ispod mirišljave sa-
punice u dubokoj kadi. Nisu ga odvratili njeni protesti. Dodirivao ju je na
onaj način od koga je izvijala vrat i ispuštala duge uzdahe kroz blago
razdvojene usne. Bacila je pogled na ogledala nasuprot kade i iako je
kupatilo bilo osvetljeno samo svetlošću sveca, njihov odraz u njima bio je
potpuno jasan.
- Kada si smislila ovu dekadentnu aktivnost? - upitao je.
- Prvi put kada sam ušla u ovo kupatilo - zakikotala se. - Zamislila sam
nas ovako zajedno. Poželela sam da pokrijem oči Dženifer pre nego što sam
shvatila da je slika samo proizvod moje pokvarene mašte. Naravno -
dodala je zamišljeno - računala sam i na tvoje odsustvo stida.
- Ja nisam stidljiv?
- Sam si mi rekao da od kada si bio na turneji sa Kosom nemaš ni stida ni
srama.
- Stvarno sam to rekao? - upitao je iznenađeno. —Nikada nisam igrao u
Kosi. Samo sam želeo da budem siguran da ću te nagu uvući u krevet sa
mnom.
- Uh, ti! - Prsnula mu je vodu u lice, a potom je lenjo olizala. Dok se ona
zabavljala tim privlačnim zadatkom, njegovi prsti su je nemilosrdno
provocirali. Promuklo je upitao: - Da li znaš kada sam se zaljubio u tebe?
- Drejk - uzdahnula je zadovoljno kada je pronašao osetljivo mesto. - Ne,
kada? - brzo je upitala u stranu da uskoro neće više moći da progovori.

165
 - Kada smo sedeli u Ruskoj čajdžinici i kada si mi iskreno odgovarala na
pitanja o Dženifer i o tome šta mogu da očekujem u vezi sa njom. -
Požudno se nasmešio. - Mada me je privukla i vatrena riđokosa koja je
prezrela Drejka Slouna, ne mareći što je velika televizijska zvezda.
Fenomenalno si izgledala tog dana. U glavi sam te potpuno obnažio,
skidao sam ti komad po komad odeće. Ali, stvarnost je prevazišla sve moje
fantazije. - Milovanjima joj je ponudio potvrdu svojih reči.
- Kada si ti shvatila da mene voliš? - upitao je posle poljupca u kome je
jezikom okusio slast njenih usta.
- Da li sam ti ikada rekla da te volim? - vragolasto se nasmejala.
Njegova reakcija ju je uplašila. Naglo se okrenuo i legao preko nje, ne
obazirući se na vodu koju je izbacivao iz kade. - Voliš li me? Voliš li me,
Lori?
Prstima sa kojih se cedila voda i sapunica, pokazala je Volim te svim srcem.
Govorila je rečitom tišinom, izražajnijom od bilo kog glasa. Svilenkaste
butine je čulno pomerala ispod njegovih u penušavoj vodi prenoseći
poruku na više načina. Spustio je pogled na njene dojke koje su izvirivale iz
sapunice i nemilosrdno ga iskušavale.
Uzeo je u usta jedan ružičasti pupoljak, dražeći ga zubima i jezikom pre
nego što je počeo da ga sisa. Kukovi su mu se udobno smestili u
gostoprimljivu prazninu među njenim nogama.
Pijuckajući sa njene vlažne kože, rekao je: -Putevi će biti neprohodni u
narednih par dana. Da li pristaješ da živiš sa mnom u grehu dok ne
budemo mogli da odemo do Albukerkija ili do Santa Fea i ozakonimo naš
brak?
Jezikom mu je nežno prelazila preko grudi, brade, brkova, a rukama je
čvrsto stisla zadnji deo njegovih butina i molećivo ih pritiskala sve dok nije
osetila njegovu čvrstinu i snagu na sebi.
- Šta bi uradio kada bih te odbila? - veselo je upitala.
- Morao bih da nađem način da te nateram da promeniš mišljenje -
zarežao je i ponovo spustio glavu.
- Hajde, Drejk - rekla je izvijajući se ka njemu - nateraj me svojom
ljubavlju.

166
167