Postavljanje i ograničavanje kretanja tela u priboru

Osnovni pojmovi o bazama i njihovaklasifikacija:

Def:
Pod bazama podrazumevamo osnovne površine, ose, linije ili tačke koje imaju svoju
funkciju u konstrukciji ili pri izradi proizvoda.

Slika 1.
Konstruktivne baze:
Predstavljaju površine koje oderđuju osnovni položaj datog dela u odnosu na površine
nekog drugog dela ili sklopa koji obezbeđuje taj osnovni položaj.

Tehnološke baze:
To su one površine koje služe za postavljanje obratka u priboru.

Slika 2.
Baze za oslanjanje –su površine preko kojih se obradak za vreme obrade oslanja na
elemente lokacije

Baze za centriranje – su elementi obratka preko kojih se on dovodi u određeni položaj

u odnosu na rezni alat. Kao baze za centriranje mogu se uzeti površine, linije, ose.

Merne baze:
nazivaju se površine od kojih se ili po kojima se proverava uzajamni položaj
površina (paralelnost, upravnost). Kao merne baze koriste se površine, tačke, linije,
od kojih se očitavaju dimenzije pri merenju dela.
 VAŽNO
Pri konstruisanju nekog dela, treba nastojati da se poklope konstruktivan i merna
baza.
Pri konstruisanju steznog pribora najvažniji zahtev jeste da se poklapaju baze za
merenje i baze za lokaciju kako bi se greška baziranja svela na nulu.

ODERĐIVANJE POTREBNOG BROJA TAČAKA ZA

OSLANJANJE

Baziranje prizmatičnih delova:

Svako telo u prostoru ima 6 stepani slobode kretanje (translacija + rotacija oko X,
Y,Z osa). Da bi se telo u potpunosti pozicioniralo u steznom priboru, potrebno je
oduzeti svih 6 stepeni slobode kretanja telu. Za svaki stepen slobode kretanja mora da
postoji po jedna tačka za oslanjanje .
Primer:

Slika 3. Princip baziranja prizmatičnih objekata

Ako tačke za lokaciju zamenimo odgovarajućim osloncima, i na predmet delujemo
  
silama stezanja F S1 , F S 2 , F S 3 , predmet će biti pravilno postavljen i sigurno stegnut.
 a- glavna baza za lokacije
(za ovu bazu uzimamo površinu sa
najvećim gabaritima)

b-usmeravajuća baza
(za ovu bazu se uzima najduža površina)

c –granična baza
(za ovu bazu se uzima najmanja površina)

Slika 4. Primer pravilnog izbora potrebnog broja tačaka lokacije

Baziranje valjkastih delova
Ako zanemarimo rotaciju oko aksijalne ose, možemo smatrati da valjkasti delovi imaju 5
stepeni slobode kretanja.Rotacija oko X i Z ose i translacije duž X,Y,Z osa.

Slika 4. Baziranje valjkastih delova

Ako se umesto 4 tačke lokacije po omotaču valjka postavi prizma i odgovarajaući


oslonac na čeono površini, a na valjak deluje silom stezanje F S , deo će biti pravilno
postavljen i stegnut.

Potpuno i nepotpuno baziranje

Pri serijskoj i masovnoj proizvodnji stezni pribor mora da osigura tačno postavljanje
obaratka kako i se postigla potreba tačnost dimenzija.
Ako se želi postići tačnost u sva tri pravca po osama Ox, Oy i Oz, mora se primeniti
potpuno baziranje sa oduzimanjem svih 6 stepeni slobode kretanja.
I slučaj:
Traži se tačnost po x, y i z osi.
Neophodno je oduzeti svih 6
stepeni slobode kretanja datom
telu.

Traži se tačnost po x i z osi.

Neophodno je oduzeti 5 stepeni
slobode kretanja.

III slučaj
Traži se tačnost po z osi.
Neophodno je oduzeti 4
stepena slobode kretanja.
Tačnost baziranja obratka
U procesu obrade delova, redovno dolazi od odstupanja od geometrijskog oblika i
nazivnih mera zadatih crtežom. Ova odstupanja moraju se nalazti u okviru zadatih
tolerancija. Zbir svih odstupanja  G koja se javljaju pri obradi neke površine na
obratku mora biti manji od dozvoljenog odstupanja (T) za tu dimenziju.
Ukupna greška sastoji se od
 greške baziranja
 greške stezanja
 greške izrade reznog pribora

Greška baziranja Gb javlja se u slučaju kada se baza za oslanjanje ne poklapa sa bazom

za merenje.

Slika 1. Šema lokacija pri kojima nastaju greške

Greška stezanja GS javlja se usled elastične deformacije obratka i baznih elemenata

steznog pribora, odnosno pomeranja obratka iz svog početnog u neki drugi položaj. Za
slučaj da je sila stezanja konstantna, deformacije obratka biće iste pa se delovi neće
međusibno razlikovati u odstupanju od grešaka stezanja.

Greške pribora GP mogu nastati i veiše razloga, neki od najvažnijih su:

 greške usled netačnosti izrade pojedinih delova pribora
 greške usled konstruktivnih zazora kod pribora
 greška usled habanja elemenata za oslanjanjne
 greške usled nepravilnog položaja reznog alata prema obratku koji se
nalazi u steznom priboru
 greške usled nameštanja pribora na radnom stolu mašine