Betoni armirani karbonskim trakama

Igrom slucaja, u prvoj polovini ove godine odrzano je nekoliko zeljno ocekivanih seminara,
konferencija i kongresa koji su izuzetno pobudili paznju strucne inzenjerske javnosti. Prvi u nizu,
koga u ovom broju AG magazina na neki nacin i prikazujemo, je konferencija odrzana u Novom
Sadu pod nazivom "Savremena gradjevinska praksa".
Zeleli smo ovom prilikom i da u dogovoru sa organizacionim i redakcionim odborom, damo prikaz
odabranog rada ili grupe radova iz iste oblasti i da na neki nacin, zabelezimo najsvezije tendencije.
lzbor za naslov ovog teksta kao prikaza je pao na radove i teme vezane za armiranje betona
karbonskim vlaknima.

Pre svega nekoliko godina u svetu se pocelo sa primenom nove tehnologije armiranja betona
karbonskim vlaknima koja ima niz prednosti nad celicnom armaturom. Karbonske trake imaju
osam puta vecu cvrstocu na istezanje od celika, lakse su, elasticnije, otpornije na agresivne
sredine, vek trajanja im je neogranicen kao i betonu. Strucnjaci koji ih proucavaju i ugradjuju dosli
su na nas skup da nam prikazu rezultate svojih istrazivanja. Da li je to materijal koji ce obeleziti
pocetak nove ere u gradjevinarstvu? Kako ce nam objekti izgledati kada smo sa celikom i betonom
izgradili sve ovo cime se ponosimo?
Ovo je samo jedna od aktuelnih tema danasnje gradnje koja je bila na strucnom skupu odrzanom
u hotelu "Park" u Novom Sadu. U toku dva dana ucesnici skupa su pratili predavanja domacih i
stranih predavaca. Moglo bi se reci da je tema skupa bila - mostovi. Tema koja je znacajna za
inzenjere koji su u ovom gradu na Dunavu gradili mostove a onda su, kao i svi zitelji grada, u
bombardovanju ostali bez njih. Od tog ne tako davnog vremena uradjena su neka privremena
resenja ali sad je vreme da se vidi sta treba dalje ciniti. To se ne odnosi samo na mostove vec i
sire na saobracajnice i brze pruge koje su zastale nekih 90-ih godina a sad se spremaju da
zacrtanim medjunarodnim koridorom produ od Beograda do Subotice.
Drustvo gradjevinskih inzenjera i tehnicara Novog Sada i lnstitut za gradjevinarstvo FTN u Novom
Sadu organizuje strucne seminare iz gradjevinske prakse pocevsi od 1981. godine. Seminari su u
pocetku bili usmereni na primenu savremenih metoda u svakodnevnoj praksi u okviru nase zemlje.
Vremenom interes skupa prevazilazi ove okvire pa se u rad ukljucuju eminentni strucnjaci iz
inostranstva te skup dobija medjunarodni karakter. Godine 1999. pocetak skupa se poklopio sa
prvim danom vazdusnog napada pa je bio odlozen, a onda je ipak odrzan iste godine u jesen a
kasnije je prerastao je u Konferenciju.

Pregled radova po segmentima

Tradicionalno odrzavanje Konferencije ove godine je umesto u Anfiteatru SPENS-a premesteno je
veliku Kongresnu salu hotela "Park". Skup je otvorio prof. dr Radomir Folic, predsednik
organizacionog odbora a za pozdravne govore javili su se: Ivan Mamuzic, dipl.ing.grad. predsednik
DGITNS, prof. dr llija Cosic, dekan FTN, Stojan Dimic, dipl.ing.grad. predsednik Drustva
kostruktera SiCG i Milutin Tatic zamenik pokrajinskog ministra za urbanizam. Ovogodisnja
Konferencija je obuhvatila nekoliko tematskih celina i to: Primena karbonskih vlakana,
Projektovanje zeleznickih pruga, Ekonomija u gradjevinarstvu, Projektovanje i izvodjenje mostova,
Teorijski i prakticni radovi iz statike konstrukcija, Tehnologija gradnje, Hidrotehnika i Tema
okruglog stola. Za svaku od navedenih celina u nastavku dajemo sazeto najvrednije informacije.

A) Primena karbonskih traka

Iz navedne tematike izdvojeni su sledeci radovi o kojima dajemo kraci prikaz: "Ojacanje starih
drumskih betonskih mostova u Makedoniji" autora prof. dr Dragana Ivanova i prof. dr Tihomira
Nikolovskog iz Skoplja, i rad sa temom "Prianjanje izmedju armature i betona" autora prof. dr
Gyorgy L. Balazsa i prof. dr Adorjana Borosnyoia iz Budimpeste.

Ojacanje starih drumskih betonskih mostova u Makedoniji

Vecina mostova izgradjenih do 1991. godine su projektovani na osnovu Privremenih tehnickih
propisa i postali su rizicni za saobracaj pojavom teskih slepera (V600) i vojnih vozila (NATO). Da
ne bi putevi postali "neprohodni" za medjunarodni saobracaj pristupilo se proveri nosivosti i
preduzimanju mera za njihovo saniranje. Kao najpovoljnija, odabrana je metoda ojacanja nosaca
primenom karbonskih vlakana CFRP (Carbon Fiber Reinforced Polimers), prema postupku
svajcarskog proizvodjaca SIKA poznatom pod imenom Sika CarboDur Strengthening System.
Karbonske trake i karbonske mreze su lake (0,3 kg/m), male debljine, lake za transport, isporucuju
se u koturovima velike duzine, cvrstoca na istezanje im je 8 puta veca od celika, modul elasticnosti
ja isti ili do 1,4 puta veci od celika i imaju veliku otpornost na alkalije i na zamor. Trake se
postavljaju na donju povrsinu nosaca lepljenjem, ukoliko beton ima dovoljnu cvrstocu na
zatezanje. U nekim slucajevima bilo je potrebno presek ojacati i u gornjoj, pritisnutoj zoni slojem
dodatnog betona (slika 2).

Tako ugradjena "nova" armatura karbonskih traka zajedno sa postojecom dovodi do smanjenja
dilatacija u armaturi. Njihova primena zahteva specijalizovani softver za dimenzionisanje.
Tehnologija izvodjenja radova se mogla izvrsavati i zimi i leti tako da je sanacija mostova
odradjena u rekordnom roku. Rezultati ispitivanja ojacanih konstrukcija pokazali su rezultate koji
se poklapaju sa racunskim.
Prianjanje izmedju armature i betona
• svom radu je dao teorijski proracun prianjanja betona i armature nezavisno od vrste armature ili
primene prednaprezanja. Kvalitet prianjanja ima direktan uticaj na nosivost elemenata od
armiranog betona pri savijanju, smicanju i torziji. Sirine prslina mogu biti procenjene iz analize
zasnovane na prianjanju i prenosu sila. Preklopi i duzine sidrenja kod armiranja i
prednaprezanja sipkama se odredjuju iz analize prianjanja. U razmatranje su uzeti svi tipovi
armature gde se vidi da kod karbonskih traka CFRP maksimalno izduzenje iznosi samo 1,7 % i
gotovo nepostoje plasticne deformacije. U dijagramu se vidi prikaz i ostalih vrsta nemetalnih
armatura FRP materijala (slika 3).
B) Projektovanje savremenih pruga
• aktuelnim investicionim planovima, pretezno evropskih investicionih fondova i banaka, koji se
odnose na poboljsanje infrastrukture na Balkanu izdvajaju se investicije koje pokrivaju teritorije
bivse socijalisticke Jugoslavije. Za ovu priliku odabrali smo rad pod nazivom "Proracun
naprezanja i deformacija u krutoj podlozi pruge u tlu ispod pruge" autora prof. dr Branislava
Verbica iz Sarajeva.

Proracun naprezanja i deformacija u krutoj podlozi pruge u tlu ispod pruge

• istrazivanju je dato ponasanje krute ploce koja se uvodi umesto klasicnog kamenog zastora i tla
ispod zastora kod pruga, gde se brzine krecu i do 300 km/h. Poprecni presek proracunskog
modela pruge sa krutom podlogom i tlom sastavljen je od tri sloja: betonske ploce (MB-35),
HVS - hidraulicki vezanog sloja (MB-10), ZSM - zastitnog sloja od mraza (slika 4).

Proracunski model krute ploce, modeliran rubnim elementima, dat je u obliku prostorne mreze sa
crnim poljima na mestima oslanjanja sa sinama i betonske ploce (slika 5).

Naponi i deformacije proracunati su u srednjem preseku ukupnog modela za brzine kretanja

lokomotive od 160 i 300 km/h. Dobijeni rezultati proracuna se veoma dobro slazu sa rezultatima
izvrsenim na eksprerimentalnim deonicama pruga kod nemackih zeleznica. U drugom delu rada
dat je proracun rasprostiranja potresa kroz tlo izazvanih prolaskom voza. Kao pretpostavka uzima
se lokomotiva koja se krece po jednoj elesticnoj traci koja lezi na povrsini elasticnog prostora. Za
primer je uzeto kretanje lokomotive brzinom od 225 km/h i dat je dijagram brzine vibracija
proracunat metodom rubnih elemenata. Znacajna je bila konstatacija autora da su naprezanja na
podlogu bila veca za manje brzina a za vece su se smanjivala.

C) Ekonomija u gradjevinarstvu
U poslednje vreme daje se veliki akcenat na ekonomsku ravan koja u gradjevinarstvu sve vise i
vise cini, moze se reci, glavni kriterijum u vrednovanju nudjenja, pogotovu kada se nudi i
predfinansiranje. Iz ovog domena dajemo prikaz rada "Problem rizika u gradjevinarstvu", autora
prof. dr Zivojina Prascevica iz Beograda.

Problem rizika u gradjevinarstvu

Autor ukazuje na probleme koji se javljaju prilikom odlucivanja u gradjevinskom menadzmentu.
Primat se daje ulozi informacija prilikom odlucivanja i na specificnostima koje su vezane za ovu
delatnost. Proracun rizika se postize koriscenjem teorije verovatnoce, teorije rasplinutih (fuzzy)
skupova i teoriji mogucnosti. Takav matematicki model prikazuje faze upravljanja rizikom u
realizaciji projekata koje se sastoje od indentifikacije, analize i reakcije na rizik. Ako se rizicne
situacije ocekuju onda ih treba spreciti i dati moguce mere zastite ako se ipak dogode. Takvi
ekcesni dogadjaji mogu biti: zemljotresi, pozari, poplava, promena mera politike, ratni sukobi i dr.

D) O projektovanju i izvodjenju mostova

Sastavni deo svih investicija vezanih za izgradnju puteva i pruga su mostovi. Ovim temama na
Konferenciji posebno su se istakle kolege iz Slovenije, i to prof. dr Milenko Przulj iz Ljubljane sa
temom "Iskustva pri projektovanju nadvoznjaka na autoputevima" i prof. dr Vukasin Acanski iz
Maribora sa temom "Gradjenje betonskih mostova metodom potiskivanja". Iz Budimpeste je dr.
Sandor Domanovszky nastupio sa temom "prikaz izgradnje tri celicna mosta u Madjarskoj" dok je
Vladimir Holcik, takodje iz Budimpeste, dao prikaz projekta "Ciscenje plovnog puta Dunava kod
Novog Sada". Od inostranih izvestilaca nastupio je i Dobrosav Cabrilo dipl.ing.grad., iz Maribora sa
temom "Izgradnja podvoznjaka ispod zeleznicke pruge".
U okviru ovog segmenta tema nastupili su i domaci strucnjaci sa izlaganjem na temu "Prikaz
uklanjanja delova mosta Slobode", autora Arsena Pribica, dipl.ing.grad. i Radoslava Uskokovica,
dipl.ing.grad., iz Beograda. Sledi prikaz navedenih izlaganja.

Iskustva pri projektovanju nadvoznjaka na autoputevima

Autoputevi su odgovor na potrebe sadasnjeg vremena koje trazi brze i sigurne saobracajnice za
kretanje Ijudi, sirovina, proizvoda i informacija. Istaknuto mesto u oblikovanju autoputeva pripada
oblikovanju inzenjerskih konstrukcija prvenstveno mostova, vijadukata, nadvoznjaka, galerija,
tunela i potpornih konstrukcija. Nadvoznjaci su objekti za vodjenje drugih saobracajnica preko
autoputeva i zeleznica. Do sada je izgradjeno mnogo takvih objekata i vreme je da se pokaze
razlika izmedju dobrih i manje dobrih resenja. Ukrstanje regionalnih puteva sa autoputevima se
obicno vrsi upravno, dok se kod ukrstanja magistralnih puteva postavljaju kosi nadvoznjaci. Obicno
se autoputevima trasportuju veliki tereti tako da svetli otvor ispod nadvoznjaka ide i do 6,5 m.
Minimalna visina treba da bude 4,7 m. U ravnicarkom terenu treba izbegavati nasipe visine preko
5 m jer korisnicima autoputeva ogranicava sirinu pogleda. Konstrukcije nadvoznjaka su ravne,
gredne, okvirne ili kontinualne konstrukcije sa jednim, dva, tri ili vise otvora. Sredisne stubove
treba postavljati u zastitnom pojasu pazljivim biranjem oblika i dimenzija, kao i zastite od udara
vozila. Na lep izgled uticu i obalni stubovi mosta pogotovo ako su delimicno uklopljeni u nasip.
Predavanje je bilo bogato ilustrovano fotografijama i prikazima razlicitih vrsta nadvoznjaka. Kao
uspesna resenja nadvoznjaka u dubokim usecima data su tri prikaza (slika 6).

Dugogodisnje izvodjenje nadvoznjaka u Nemackoj i Sloveniji je ukazalo da su montazni mostovi

neracionalni jer zahtevaju ceste remonte a cena remonta iznosi barem 70% od cene nove
konstrukcije. Zbog toga u ovim zemljama gotovo da je zabranjeno njihovo koriscenje, a primenu
imaju samo u slucajevima ako se na vec izgradjenim autoputevima ne dozvoljava prekid
saobracaja.

Gradjenje betonskih mostova metodom potiskivanja

Primena dobro uhodanog sistema potiskivanja pojedinacnih elemenata koristi se za izgradnju
dugih betonskih prednapregnutih mostova raspona od 50 do 3000 m. Segmentni elementi se liju u
demontaznoj oplati na jednom mestu uz angazovanje malog broja Ijudi. Gotovi elementi se
pomocu hidraulickih presa poduzno potiskuju hidraulicnim presama preko unapred izgradjenih
stubova-oslonaca. Na ovom putu konstrukcija prolazi kroz razlicite staticke sisteme kao sto su
konzola, slobodno oslonjeni nosac i kontinualni nosac. U presecima se pojavljuju veliki negativni i
pozitivni momenti savijanja u toku gradjenja tako da se za pregrupisanje momenata postavljaju
dodatne konstrukcije, u vidu kablova za prednaprezanje i ceone resetke sa kljunom (slika 7)

Za ilustraciju ovog sistema naveden je primer izgradnje vijadukta SELO.

Prikaz izgradnje tri celicna mosta u Madjarskoj

Nas stari poznanik i ucesnik na izgradnji mosta Slobode u Novom Sadu kad se pojavi donese
novosti o izgradnji novih mostova. Pre nekoliko godina, kada zbog sankcija nismo imali stranih
predavaca, on nas je zadivio sa predavanjem o izgradnji mosta "Akasi" u Japanu gde je firma
"Ganz-MAVAG" bila jedan od kooperanata. Ovog puta je najveca madjarska firma za izgradnju
mostova u poslednje dve godine izgradila tri celicna mosta razlicitih raspona i oblika uz razlicite
sisteme izvodjenja. Prema njihovim recima ovi postupci su se pokazali uspesnim pa je na taj nacin
zapocela nova era izgranje mostova u nasem susedstvu. Prvi prikaz je bio lucni resetkasti most na
Dunavu kod Estergoma izgraden 2001. godine; drugi je M-3 na Tisi izgradjen kao gredni
kontinualni nosac promenjivog preseka spregnut sa betonskom plocom i treci Sekzerd
sanducastog poprecnog preseka kao kontinualnog nosaca. Sva tri mosta predstavljaju pricu za
sebe a zajednicko im je to sto je svaki od ovih sistema brzo uraden i sto su delovi konstrukcije
uradjeni na obali i donoseni na gradiliste plovilima a onda montirani.

Ciscenje plovnog puta na Dunavu kod Novog Sada

Ostaci mostova zajedno sa neeksplodiranim bombama posle NATO bombardovanja 1999. godine
stvorili su prepreke za plovidbu i na taj nacin prouzrokovali ekonomsku stetu svim podunavskim
zemljama. Iz tog razloga je Dunavska komisija razradila projekat ciscenja korita Dunava sa
predracunskom vrednosti za taj posao u iznosu od 22 miliona evra. Obezbedjenje ovih finansijskih
sredstava Dunavska komisija poverava Medjunarodnom fondu za prikupljanje priloga a za
rukovodjenje projektom je u Budimpesti formiran Projektni tim. Projekat je obuhvatio sledece faze
ciscenja:
1. neeksplodiranih borbenih sredstava;
2. ostataka betonskog - Zezeljevog mosta;
3. ostataka celicnog - Varadinskog mosta;
4. spustanje ostecene konstrukcije u vodu i vadenje delova na obalu;
5. revitalizaciju recnog dna.
Ciscenje Dunava povereno je dansko-madjarskom konzorcijumu COWI-UTIBER sa jos cetiri
domace firme. Radovi su obavljeni uz postovanje dinamickih planova etapno.

lzgradnja podvoznjaka ispod zeleznicke pruge

Ovo je bio prikaz prakticnog rada u kome je autor ucestvovao u izgradnji podvoznjaka u naselju
Hoce na zeleznickoj pruzi Zidani most - Maribor u Sloveniji. Teskocu je stvarala magistralna
cetvorokolosecna pruga na kojoj nije smelo da dodje do prekida saobracaja. Polozaj postojece
pruge je otezavala cinjenica da se nalazi na ravnom terenu pa je konstrukcija podvoznjaka morala
biti ukopana. Nova konstrukcija armiranobetonskog podvoznjaka je sadrzala dve saobracajne i dve
biciklisticko-pesacke staze ukupne sirine 13,65 m, duzine 30,63 m i svetle visine 5,58 m. Jama u
zemlji za ovu konstrukciju je obezbedjena "larsen" talpama a ispod pruge je postavljena noseca
celicna konstrukcija koja je imala zadatak da prenese saobracajno opterecenje za vreme
izgradnje. Ova pomocna konstrukcija je posluzila i kao vodica za potiskivanje nove konstrukcije.
Podvoznjak je izradjen izvan mesta ukrstanja saobracajnica u jami a onda je pomocu hidraulickih
presa potiskivan na projektovano mesto. Koriscenjem ovakvog nacina izgradnje dobio se bolji
kvalitet radova i sprecena je mogucnost pojave nepredvidjenih radova pa je posao obavljen u
planiranom roku uz ustedu od 25% sredstava u odnosu na klasicnu gradnju.
E) Teorijski i prakticni radovi iz statike konstrukcija
Deo Konferencije se bavio i teoretskim i prakticnim radovima statike konstrukcija. Prof. dr
Aleksandar Prokic iz Subotice je prikazao temu "Numericki postupak proracuna efektne sirine
pojaseva tankozidnih nosaca opterecenih na savijanje", a temu "Ispitivanje granicne nosivosti na
probijanje tipske ploce" prezentovala je dr Snezana Marinkovic iz Beograda. O seizmicki otpornim
konstrukcijama zgrada izlagao je dr Dorde Ladinovic iz Novi Sada.

Ispitivanje granicne nosivosti na probijanje tipske ploce

Rad predstavlja eksperimentalno ispitivanje opterecenja ploce u laboratorijskim uslovima do loma.
Rezultati merenja koja su u tim ispitivanjima uoceni uporedeni su sa teorijskim rezultatima
proracuna sa kritickim osvrtom na date propise u nekim zemljama. Ispitivana je na probijanje veza
izmedu ivicnog stuba i tri razlicita modela "liftovne" ploce, prethodno napregnute kablovima bez
spoja sa betonom. Ploce su se razlikovale u velicinama otvora u ploci a "kragne" su izradene od
celicnih profila. Teorijski proracun je prikazan putem nelinearne numericke analize uz koriscenje
pogodnog softvera koji sprovodi MKE. Na osnovu eksperimenata koji su izvrseni doslo se do
zakljucka da se stvarni mehanizam loma ploce na probijanje ne dogada zbog smicanja vec potice
od stanja napona i dilatacija u kriticnim oblastima koje dovode do loma.

Seizmicki otporne konstrukcije zgrada

Rad je deo doktorske disertacije u kojoj se daje preporuka za koriscenje novih postupaka pri
projektovanju zgrada. U svakom proracunskom modelu na uticaj zemljotresa se idealizuju
geometrija konstrukcije i mehanika svojstva materijala u konstrukciji, nacin oslanjanja, povezanost
elemenata i dr. Push-Overova analiza je nelinearna zavisnost sila i pomeranja pod zadatim
statickim opterecenjem. Pomocu resavanja nelinearnih uslova ravnoteze prati se formiranje
plasticnih zglobova sve dok se ne formira neki od mogucih mehanizama za rusenje. Ovo
predstavlja osnovu modela koji pokazuje da aktuelni koncepti sejzmicke zastite ne obezbeduju
ujednacen rizik, jer konstrukcije projektovane prema istim propisima imaju razlicito ponasanje i
razliciti stepen ostecenja. Novi koncept se zasniva na proceni ostecenja, pri cemu su obuhvacenii
nepovoljni efekti akumulacije neelasticnih deformacija.

F) Tehnologija gradnje
U delu radova vezanih za tehnologiju gradnje izdvojio se rad prof. dr Sekule Zivkovica dipl. ing.
grad, i njegovih saradnika Milana Devica, dr Dragice Jeftic i mr Dimitrija Zakica, iz Beograda.
Tema rada je bio Simprolit.

Simprolit
Autor ovog materijala sa eksponatima je pokusao da prikaze proizvod koga uspesno proizvodi i
prodaje na ruskom i domacem trzistu.

Simprolit je polistirol beton, vrsta lakog betona na bazi agregata od polistirola-stiropora. Male je
zapreminske mase, oko 150-300 kg/m3, ekoloski je materijal i oporan je na mraz. Od nega se
izraduju razliciti termoizolacioni materijali:
a) ravne sedvic-ploce u kombinaciji sa slojem stiropora, debljine 30, 50, 80, 100 i 120 mm;
b) blokovi za zidanje, debljine 30 cm sa cetiri supljine i uzidebljine 12 cm sa dve supljine;
c) meduspratne krovne ploce koje su trenutno u fazi ispitivanja;
d) paneli montaznih pregradnih zidova;
e) izolacioni paneli za podove i mokre cvorove.
Prikazani materijal se lako prenosi i po zelji skracuje obicnim rucnim testerama. Kod zidanja
blokovima supljine se popunjavaju betonom i armaturom a zidovi postaju noseci. Kod sirih blokova
dve spoljasnje supline se popunjavaju betonom, dok unutrasnje dve cine termicke vazdusne
kanale.

G ) Hidrotehnika
U domenu radova vezanih za hidrotehniku ovom priliko cemo pomenuti dva rada i to: dr Duska
Djurica iz Banja Luke, sa temom: "Merenje u vodovodnim sistemima", i rad pod nazivom
"Ponasanje nasute brane" autora dr Violete Mircevske i dr Vladimira Bickovskog iz Skoplja.
Ponasanje nasute brane
Autor je dao veliki samostalni doprinos u proucavanju nasutih brana za koji je izradila
trodimenzionalni model i na njemu izvrsila nelinearnu staticku i dinamicku analizu ugradenih
materijala u branu. Proracun se zasniva na prostornom naponskom stanju i kriterijumu za lom u
tlu. Porni pritisci i efektni naponi odredeni su iz stacionarnog rezima filtracije. To su samo neke od
postavki za modelovanje nasute brane na kojoj je simulirano opterecenje koje se povecava sve
dok ne izazove slom i rusenje. Tema je usko strucna i trebalo je da pokaze da kod izgradnje
nasutih brana rizici ostecenja treba da budu svedeni na minimum.

H) Tema okruglog stola

Novi zakon o prostornom planiranju i gradjenju
Zakon koji je vec duze vremena bio u skupstinskoj proceduri i koji je dugo doradjivan nedavno je i
usvojen. Poznavalac ovog zakona Radivoj Popovic, dipl. ing., je u kratkim crtama upoznao skup sa
novinama koje sadrzi i sa onim delovima koje su bitnije izmenjene. U sustini je zakljucak bio da su
uvedene mere koje ce u oblasti urbanizma omoguciti planiranja na lokalnom nivou a u oblasti
gradnje pojednostavljenje dobijanja gradjevinske dokumentacije, vecu odgovornost i bolji kvalitet
gradnje. Kolege iz Slovenije i Makedonije su uzele ucesce u diskusiji i dale neka iskustva iz
sprovodenja njihovih zakonskih odredbi.

izvor:"AG Magazin"

Informacije za pretplatu na list "AG Magazin" mozete dobiti na

www.agmagazin.co.yu