MARIO BRKLJAČIĆ: "FRKA"

"Pa kak to zgledaš, Svinja?" reče Kirbi i zalupi vratima.

Svinja ode u kuhinju, ispljune sukrvicu u sudoper, iz frižidera izvadi posudicu s ledom i
izdrobi ga u kuhinjsku krpu.
"Sve bu dobro, Kirbi. Sve bu dobro", promrmlja.
Onda prisloni krpu s ledom na šljivu ispod desnog oka, a drugom rukom opipa nos.
"Bar mi je nos ostal u komadu", reče i sjedne.
Kirbi nervozno zapali pljugu i otvori limenku pive. Sjedne nasuprot njega.
"No! Kaj čkomiš?!", reče. "Pa daj pričaj kaj je bilo!"
Svinja teško uzdahne i zajeca: "Ti pas mater! Ni dihat nemrem!"
"A u pizdu materinu! Sad nam još i to treba!"
"Smiri se, Kirbi. Kaj šiziš."
"Da se smirim! Pa kak da se smirim ak su ti slomljena rebra, u pičku materinu! Sutra moramo
prefurat dop u Padovu a on mi govori da se smirim! Pa kaj si
radil, Svinja?! Otišel si ujutro ko pizda, nisi mi niš rekel i vratiš se popodne strgan ko igračka!
I to u nedelju kad delaju sam trgovci i kurve."
"Naletil sam na Ibrahima."
"Kaj!!!" zaurla Kirbi u nevjerici.
"Bil sam kod Viktorije. Razgovarali smo o poslu. Predložil sam joj da radi za nas, I nisam
mogel verovat, pristala je iz prve. Onda smo otišli kod Robija
na cugu", reče i zašuti.
"I?"
"I slučajno se pojavil Ibrahim s tri gorile. Ibrahim me odma pogodil u bulju. Onak, bez reči.
Pridignul sam se i potegnul ga s flašom po faci tak da se
čulo kak mu je pukla babura."
"Điiizus!" Kirbi se uhvati za glavu.
"Jebiga. Kaj sam trebal?"
"Nemrem verovat! Nemrem verovat, Svinja!"
Obojica zašute.
Kirbi ustane i nervozno se ushoda kuhinjom.
Svinja izvrne na stol posudu sa šećerom i s dna izvuče kurton s heroinom. Dlanom odgurne
šećer u stranu i počne si slagat lajnu.
"Nikad više, Svinja, nikad više da nisi napravil nekaj na svoju ruku, jebo ti pas mater! Je l
jasno?!"
"Sori, Kirbi."
"Slučajno se pojavil! Pa nemrem verovat, budalo! Već godinama Ibrahim ne dolazi kod
Robija. Od kad je Robi zmuljal onu stvar s ganovima Ibrahim mu više
ne veruje i već tri godine nejde u njegovu birtiju! Nije se on slučajno pojavil, budalo! To je
prvo! Drugo, Viktorija je njegova drolja od kad smo došli
sim, u Milano! Treće, kak ti je opče palo na pamet da njoj nudiš posel! Njoj! Drolji nad
droljama! Otet Viktoriju Ibrahimu, pa to je ko da sam sebi potpišeš
smrtnu presudu! Pa znaš kak je taj jebeni Arap ljubomoran, jebo te bog! Taj bi ju izrod tražil
po celom svetu a ti mu je otimaš pred nosom, jebo ti pas
mater! I onda mu još slomiš nosinu! Pa ne znam opče kak si ostal živ!"
"Kirbi, nekaj bi ti htel reč…"
"Ma odi u kurac, Svinja! Fakat si usral stvar!" prekine ga Kirbi.
U jednom zaugu, Svinja ušmrka heroin sa stola.
Čelo mu se u sekundi orosi znojem.
Ipak, smogao je snage da ne zajaukne.
"I kak si strgal rebra, jebo te bog?!"
"Gorila me potegnul z nogom. Al ne mora bit da su slomljena."
"Kak ne mora bit ak nemreš dihat! Pa kak buš sutra vozil motor do Padove ak ni dihat
nemreš?! I još s tom šljivom. Joj, Svinja, kakvu si frku skuhal! Ja
to fakat nemrem verovat!"
Obojica šute.
Svinja pripali pljugu ali ju odmah ugasi.
Kirbi stane uz prozor i gleda na ulicu.
Jesen je i vjetar u vrtlogu kupi otpalo lišće s ulice i baca ga na ogradu kuće.
"Je l ti opče jasno, Svinja, kak je Ibrahim došel u birtiju?"
"Pa možda je i prije dolazil. Ne mora bit da ga tri godine nije bilo tam kak ti veliš."
"Da je bil, Robi bi nam odma javil! Kak si tak glup!"
"Zakaj bi nam javil. Nije Robi baš tak naivan kak se pravi, Kirbi."
"Nije. Fakat nije. Ti si naivan, budalo ispaljena!"
Obojica zašute.
"Svinja, je l tebi jasno da je Viktorija javila tom gadu gde bu te bili! Ha? Je l ti to kužiš?"
"Celo sam vreme bil s njom, Kirbi. Kak mu je mogla javit?"
"Jooj, Svinja, pa ti si fakat fenomen! Ti si trebal bit pop, u pičku materinu! Trebal si se zaredit
i čitat Bibliju celi život!"
Oponaša ga: "Kak mu je mogla javit? Svinja, Viktorija je drolja od svoje petnaeste godine! Je
l ti to kaj govori?! Od petnaeste godine, Svinja!!! Kad si
se ti igral sa sličicama nogometaša i drkal na zahodu na učiteljicu hrvatskog, ona je pekla
zanat! Nosila je novce doma! S odraslim se frajerima igrala
ko ti s igračkama! S osamnaest godina ona si je kupila novu Alfu! Ti si se u tim godinama
švercal na pulferu! S osamnaest godina si gutal knedle od straha
pred desetarom u JNA! A ona se, Svinja, ševila s generalima! Sve ih je držala u šaci ko tek
izlegle piliće! I još nešto: Ona je svoje usluge davala i biskupima!"
Naglašava svako slovo: "B-i-s-k-u-p-i-m-a! A to su sve opaki igrači! S njima je trebalo znat
spiku spikat, Svinja! Nemre bilo koja kurva veslat takve igrače
kak ih je veslala Viktorija! Mnoge su završile u Savi. Šatro samoubojstvo!"
"Dobro, Kirbi, a zakaj bi mu javila da idemo k Robiju? Ak je takva drolja od kalibra kak ti
veliš kaj joj je trebalo dizat frku u birtiji? Mogla mu je reč
da sam ju vrboval da dela za nas i to je to. Mislim, posle, kad bi ja otišel."
Svinja osjeti neko samopouzdanje, što od heroina što od tih riječi koje su mu se činile i više
nego logične.
"Svinja, ja preveč dobro poznam tu drolju a da bi se upecal na tvoju pamet! Nekaj si moral reč
kaj joj je privuklo pažnju! Razmeš? Seti se svake reči koju
si izgovoril pred njom. Uzmi si pivu iz frižidera i sve mi ispričaj. Jedino tak možemo neki
kurac skužit. Negde si se ziher zblebetal a da nisi ni svestan!
A to ni inače nisi. Ajde, Svinja, slušam."
"Pa pričali smo o tom kak bi bilo dobro da radi za nas. Taj joj Ibrahim neda dihat! Sve joj je
zel: pasoš, novce, prati ju na svaku ševu. To mi je ona rekla.
Čuj, Kirbi, ja znam da bu drolja uvek ostala drolja al ipak s tim gadom nije lako delat. Zato
sam joj rekel da pređe nama. Pa nebu je ubil ak neče delat
za njega! A on se tebe boji. I verovatno zna da ju nebu dugo mogel zadržat. I tak, zakaj nebi
prešla nama? Pa ona je još uvek zlatna koka, Kirbi. Dok smo
pričali, celo joj je vreme zvonil mobitel. Odbila je pun kurac mušterija!"
"Svinja, ti me ne slušaš! Kaj sam ti reko?! A?"
"Kaj?" blesavo će Svinja.
"Reko sam ti da mi ispričaš sve! Od reči do reči! Od onog: Bok, Viktorija pa dalje! Oču čut
sve! Sve! Od slova do slova, Svinja! Boli me kurac za tvoje
analize i impresije! U pičku materinu! Idem prek po pljuge a ti se skoncentriraj i priseti se
sveg kaj ste pričali! Oču referat kad se vratim! Jasno, Svinja?!"
reče Kirbi i ode.
Svinja osjeti kako ga lovi špica.
Nije mogao shvatiti zašto se Kirbi toliko uzrujao zbog svega.
Uostalom, pomisli, vreme bu ionak zalečilo te rane.
Čovek se furt nekaj grozi u životu a sve može bit okej.
Pa kaj ak sam se pošoral s Ibrahimom?
I kaj ak sam rekel Viktoriji da ostavi tog ludog Arapa?
Kirbi je ziher živčan zbog tog dopa kojeg moramo odfurat u Padovu. Ko da nam je to prvi
put. Pa več smo tolko tog dreka odpelali tam i nikad nije bilo neke
frke pa ziher nebu ni sad.
Jedino ne znam kak da mu velim da ga Viktorija voli. A voli ga, u pizdu materinu! Al da mu
to velim Kirbi bi pomislil da sam idiot.
To u celoj ovoj priči zgleda patetično ko u RAI sapunicama!
Al je istina, pizda mu materina!
U stvari, ja ne verujem u ono kaj sam rekel Kirbiju da svaka drolja ostaje takva do kraja
života.
Kolko god čovek delal sranja u životu, s vremenom, ipak, stvari sednu na svoje mesto.
Negde sam čital da su se mnoge kurve zaredile i vremenom su sprale taj talog kaj im se skupil
na dušama.
Jebiga, nismo svi imali iste šanse.
Svak se od nas boril na ovaj il onaj način.
A ko se bori na tom ostanu i neki ožiljci, u pizdu materinu!
Najgore mi je videt starce s licima dece.
S prstima dece.
Bez žuljeva.
Onak bele. Baršunaste. Z onim ružičastim noktima.
Z onim belim ko mlečnim zubima.
Z onim vodenastim, praznim očima.
Z onim zlatom svud po sebi.
Sam čuješ kak zvecka taj pleh i čuješ eho tog zvuka koji dolazi iz dubina njihovih praznih
duša.
I dođe ti da se zbluvaš!
Misliš si: "Bog mater, pa tak zgleda smrt!"
Svinji se tad nešto bijelo razlije pred očima.
Cijela kuhinja izgubi svoj oblik i on osjeti kako ga prožima neka blagost i toplina.
Više ne osjeća tijelo.
Ni bol.
Više ne osjeća ništa od ovog svijeta.