a OO. Dr MOMCILO ST. MOKRANJAC TOKSIKOLOSKA HEMIJA (UMNOZENO ZA UNUTRASNIU UPOTREBU) GRAFGRIAN i BEOGRAD, 2001.STAMPA: GRAFOPAN BEOGRAD, Vojvode Stepe & ‘Tel. 495.578 SADRZAg . Predgovor ‘strana opstr DEO ‘Tobia, 4 olakolfka. homie 1 Defi otrova 1 Esitkacia cor 3 Hela napa! Grbvoat 3 Nati waonja detvoe ‘Vanja ottova na Covetijt orgunteam: Preko organa 2a varanje &, Preko Sein n dean 8 Pek ots euskote{ potkone Uncles dk ‘go u krvoise 6 Deistve otrova na krv 6 Mortooake|proment lara tlemenaa 6, Distro na krvne pigmann 6, Dejtvo na Huts @ Delsio ‘ba bubroge 7, De}stvo na nereal sistema 7, Devo na dlgertival Welt 7, Dejstvo na felmu 7, Dejtvo na srce 7 -Odbrans organlzma of otrova. —Lekallzacjsotrova 7, Promene otrova x orea~ Tizmas(aelabollsam oiova) 1 eliminisanje olzovas,Okolnoat koje lakdavafu il oustavaju dejstvo trove unciog orgatisam &, Havikae Yanle a trove Ii Pojave mumulae fh, inte oranie; Zitat Eevee Senet tcoani i, utnnn covala i Mice ores rane, tovadie ia nekeléne laine dese ‘Simptaml irovana 16, Prva pomot od frovanja.Antidot 17 atl al, Cistoea teagenclja 2, =) ezotna haselina 23,2) hlocovodor ‘gna ieclina' 2,6) sumporna’ Kisinn 12" @)"sumporvodon 2, ‘) kaliumblorat 24,0 smontiak 24, g) mstan! ciel 95, Sepa. proba Gani oe) 'Ustmanie mata sa folsaionten ace SISTEMATSKO IZUCAVANIE OTROVA 1 = GRUPA @asoviat omnovA * a ata 9, owiae ‘8, Todt 36, snot re By Reo Ete pe ine By Deft Ueno Se Mccann cere, emt i a 1 otslvanje upiermonctaion'u Kev 40, Unt greta pa spe Froskopckom lplvanju ket ai, Kvantiatwno”oakeivanje tke E"Nclode ogredivanj ugjennabaian sasnovane na tapering Fett pousnath gnova ir gt aH Mele u Koliee se boris Fedsteons evojstra upenmonokaie: tate tole Rote milcodetom a nt 1. cies Rate 2 gay ote ei Be Has eee. ic het Se je reales analize 80. oni Cn a tai niin a ; oo. Ce sat ti win antigots 86, lstradivanga 85. ec) < anatj 5, Osbine 87, Toatiost 61, Simpfomt 8, ate= rane roeakclths anata) 8, Orbe 52, Toainon 8, “Antdots iste Eure vents, arbor) « kolofkt anata} €0, Osobine 61, Toksiénost 61, Simptoml 62, AD. ot 62, Dokazivanie €2 ¢ ie )eimtoretnsatnay Ee e ftsikoloes {natin detovanja 63, Simptoml tro- sikolo znats) 62, Toksiéoost, ore fonja 68, Anigou (BEVa porno) Ta mn teh. os ©) rena, eitn ones 6 tna, singin‘ ine fos eee #8 xaos entas-oscine 6,"Toitacs Sipe, tras Bee ) : oe Cpt nts ob tata (Cit — GaUPA LAKOISPARLIIVIN OTROVA Sty ee a ee ee ew S © 6G) aE a tap sion mais Go, Obie 1, Tonto fxr, foetorvetins ena ea cane baa fate ere LE geganlma | sepomaleaawne odrealvan}e 4, @) lstrativanie fo8- These a argu Fumedcne serait 1 = gegen hE RE, rater tatt Saaee) in, Gsohine 15, Tokatnosd 8) Stiptomttiovee Sead tcvane Te a prdsarae ga ™ i ane REE re. Svian if, Simotam Tok: ‘itnost anjeciesenje. 7, it, Organotosfornl - inselcticidi: Fars: ee PEhealaaenay 18, Ooobine 1, Fokeénet-8Smptomt Crovanja 0, Setrtivenie 8, Foredkton oo ieuco-p-atroentosta8 8, ss Demeton (Syston, E1090) $2, Teteaetilpirofesat, (Fetron, T EPP) #2, Manton “(pedineutioteai-aietimerceptrsicnen) "63. Tektine [Dirt smatayonoine #8 isuallvatle oritctrshtostst (rst forint, Tokeiolohd ate) — Qxobne @, Tokaenost 4, Spier £2 Esteiaanot ,Inantivane ‘kisetin TT ta} 06, Cljanogeneizks gitkoalds is, Gsobine 06 Kaitjunt {natrjumeljanid @,‘Toxltnest 89, Stmpeom! 90, Antdott 20, Leta Jivanje w organima | drugom tolekolotvom mater\jalu 91, 1) Doea vanie stvaranjom berllnskog plavila 62, 2) Dokazivanje Styaranjem fevoulfcjaniea 02,3) Maksollemska reakehe 2,4) Reakelja sa Dekersultidom 63,tetrazivanje ymaskirane™ eltanovodoniéne faselined3 Ttrativanje eianovodonikau vaeauhuss, Kyantitativne oaredivanies®, ‘Ouredivanje u sjanogenelsme bujarsa 5, Kvantitavno edrediva: he u vazdubu 96, Tumatenje rezltata 8 ‘Oreangh rastvarnsl “Toxsikalotkd nats} 65, eon ot) an Sekoletet anata) G1, Orobine 60, Tuttineei 98, stxptomt—iete! ie 6, Ltatvange ie solo naka} wine iat stom a ‘znatas i00, Orosine ivi,” Toizienost ion, Simptomi 101, Tetenfe 102, isrativanje 1 dokscivanje 102, 1) reakelja styaranjem Jodoforman 102, 2) reakelja sa, bensollharidom 105, 8) reaklle 2a stimpomom 4 siréetom iiseinom 103, Kyanstatimne odredivanje ‘isaholar ) slorimetnjcka-meloda 103, 2) Httmetrieka motode 10, 43) spektrofotomeijsea mlkromefeda 108, Tumatenje recliata 106, ‘SirGetos Rising "Tokalkstouks andaj 106, Osobine ‘I07, “‘Toldénest 187, Simploml-antt- Gott 107, Tumatenfe reriltata 102. TS, Satine we SE aoe cases in, bation im, Testes i, Hace Antidoti 109, Istrativanje 109. ae THE Baasine 11," mola “21 not Ti ltedvanje 3 tom jofki’ anata} 112, Osobine 112, ‘Toksitnost 112, Simptomi’ 113, Iretvanje in * a “etrabioretan)(acotien-tetrahlorié) Pua eeeeesene ersiah matas Tih Omi 1, Toston!—Singtit 1, eae anaas tt, Godin ts, HineeSinptint ih, fn! anf Crm oem. 1, OSEAN ITY oe Gi znain) is, Qubine it, einen tin, ran! ‘formaije bensola u orgstisinu 19, Zashine were I letenge 221, Ira Hivanje Wh. v tana 108 108 mm a na us ws aeo . a : u 163, Zaitita od profesionainih nim — eit 0 Spon, ti, / oe : i apt ek re 20, att ot pvt etm eto (th rs Soe a Seni Sat av _ aan books aS a ont utr, gin ae 4 - Asta ib Thet Qablen not, in, biol ang ; eee Shia HS) Se neuen oats gee ; esa im ua cette gx fea ir Sela seen tae Sete gaa a ’ oe cect eg at Gea 2 Gmc "Totsivlatk zai 13, Sebtie 154 Tuksitiost ie, Smasom 126/z08! Sona ‘anderen ites 7 saan mini 1, Teste de fei ol i ry rane ra spat dl ites eis, omen ms mc. : pe | ree en peak ery ernet ce eine nie se) cli, inhi" eS pe relma te S&S Jess i . one . ae i oe lofki mataj 128, Osobine 128, “Tokcsitndst 126, ‘Simptomi’ 128, Toksikolotie znataj 188, oa (atm cn eon bess oo A Mla or Kol te ai pe rr ech men ei a jo at nia Snanie rmaih cnt oe (}) Metoda Fresenius—Babo—Ogier 130, 2) ‘Metode razarenja maliy oa tom 189, Istradzivanje 190, Tumatenje rezultata 190, Lee ae - co) : : ade 1 Tolatioege xmas) 100, "TokstnorSimstom—assl) 1, ioe! oat sa it natin son ia, Prine! Ye el 6, et Soma sy, pau! | TS gt a eet veh ean : cee Lo. Send sein uti arigerag om Aaa io Anas: ona tn tone (Geet ect paren eran < 7 Saugylanlarsin 141, difuorfendarsin, iat, crsensulfid ii, Orgaaske p> «J! ~ e ee ited tahled i, aca Saas tantric nea ‘fipan 14, Bistovol (Arsibizmol) 144, Argentarstenamies 14, ‘Sulfar- i Sai ame I, ees ue se. Sse Sar ae aN, re a cope CS eudiraat, Mariove probe 15 greiaks 151, ivan 194, Osobine 195, Toksiénost—Simptoml 195, Leto. Wvanje Mariovom probom ‘151, Druge venlive metas rie 294, Coots ivan, arvana: a) Sale ova ora 18h ptode ofa, acto sido 188, Tatra bg 7 Soe S.maiton mond ea seams am i a ee ee ee Re a = Feraltata eemlit 187, Istradivanje arsena u vazduhu 157, Tumatenie, - —— an) ; ” Tecnardese i, ro rin nn 2, ola shh lsat scene oh oes ae | aoa wna i fot Rote Sl ata re eer tna il tai | zs 199, Simptomi 200, Antidott Ist 8) istradivanje natrijum 1 : = ise Sela eaten ‘atten sat Gobet, Yana sine tron a . Eth ac oy neces iets ae Tae St nh 3 Sitesi ii! niet, “Eee neva asic Ee Oi bromat (merfen) 165, novasurol 165. saligran 165, ezidren 165, tiome Eivange 202, sete oe ee ral el een aye = ‘merkriohiorid 168, metimerkurilelansinid 106; Tareas Soe melee mani 25, elaine seapioms atwt mi, pig isan mw Serio mu ae Showy — TForsikalosid anata} 205, “cevbine ‘208, "Tokslénost, 208, Stmptom! 208, “okies ate| aaje sumporne kielne u rrlsms 206, Tamesenie ‘Feaaata 20. maiieet . "pokateslodls ‘aticot 208, stazivanie ‘Ropu vend 29, Pumat ‘Blorovodoniéna Wieeling © = CRE ‘snata} 110, Geobine 210, Tok 210, Trae Folstelotl Se ily Damatende Ferltata 211. ivan 2, Temaeerle a aE RERS pirgativor kot je usvari oo natrjumblorat kod nas je bilo drastitih slutajeva ovakvih grefska, kao Sto je apr sly ade Jo mesto berfjumsuitata Kojt je kao da se upotreb| iio kontrasino sredsivo, at bariumiearbonst nerastorlJivu vod! a rastvocigiy u 2eludaénom sok. Naravno fa 'u tom lutaju barijum portaje jek “otrov 1 waled toge fo navedenom mucaju Si etoneonih trove : U grupu medicinskih trovanja dolaze i trovanja kao posledica ne~ strugnih pokuiaja pobataja uzimanjem raznih sredstava koja su testo. Jako otrovna, a-nemaju ono dejstvo-koje im pripisuju ,,dobronamerni’ Savetodavel za ovakeve slutajeve..i wean UPON TNS ot Rese Gh dt see mmenipe ha ree om ae e's eet atte Ea cas, Sg rea sere rt gi elt ten sisi nucle even a la ail poo Ser Goncuts ae guts pl ghana mae Tra elie nin alamo Ha ie ean amen tesa See ie a ae Eten a el rie neato oer aaron fem i ae BE earn aca vy to oon on as eos ano gene ae ei Soe soe alate aes ean Sa e's camino veginsetO RS ne Ute” Ene leg ec cclci eh Beat ea ne a ee roe es at al ee a Tree ma lacey en ia eta Mss nee ere ee oer ong pend linn cain et ere eee cn ea ape ae acai oe a ae pas neal tn getters Sue: ey beieaahe uy areata ee ee ae eee anand Sal pat uno dat thts lac aa eee rea aradg eae rabeenc et ale et fe le alent Sea pe ero ie, leeks Sri, Pea roms Beene Toast tna tt Brace te oon ts miele Beasts eer AOR len Pearameninet ais | ea Ech Dat Cains ee my feb ne ween ec ee [atts sj ne | pein ont rch cing en ea Ras aie Sa rei an toe acer ane Eee aa Parana eine pear ela senate SS le pale pate ie oa ee a ee Toe Spe chanical Wen granary Sak wea HE bn re Seer eth oat ihe ann Sr Roti eC SFr ela wees pean fs doh ‘boja u hermetitki zatvorenim komorama i ér),.4)-najzad, titav niz mo- in stag ain tee te Wer else SL SLES oe at industrijska toksiko. | 18 lranje radnih prostorija, higijenski uredaji istih, zattitna odela, maske, rukavice i dr. Najzad, stalna kontrola radnika koji rade na ugrozenim radnim mestima (lekarski pregledi, pregled levi, mokraée 1 dr.) spada takode w bitne mere 2a zaititu od profesionalnih trovanja, ‘Mi Gemo, kada buderno pretli na izutavanje pojedinih otrova, uvele podvuti sluéajeve gde ti otrovi mogu dovesti da profesionalnlh trovanya; aveléemo njthov znataj, kao i zaitiine mere koje se preduzimaju u po jedinim slutajevima, i specijalne metode 2a otkrivanje otrova u radnim prostorijama, u mokreéi | krvi obolelih radnika. _,, Saradnja toksikologe danas je neophodna za refavanje sve slole- ‘ijih problema higijene rada i uopSte zastite narodnog zdravlja. Toksigne i letalne doze otrova.—U farmakologiji raz- Aikkujemo, pri davanju lekova, vise terapijskih doza, o emu ovde nete biti reti.'U toksikologiji takode motemo razlikovati vie natina doziranja - strova, Imamo pre svega toksitne doze, pod Kojima se podrazumevaju se lame, ree aang ei pod tina Posse “ain pofava ai bce frourrokovatlsmrvLetalne doce su one doce Jed- fog otfovt Rofe G prounokovatl smrt (Goveka i Odredene Zvotine). [eine dose se mnogu blife precizirt. Tako imamo miniralne letane, ‘ore. (LDul, koje ennatavaju one doze odredenog ottova. pod jim ce Selovanjem” 25" ekeperimentalih 2ivounja da deine” Sr doen (LDs) je kotina jednog otrova dovaljoa da able sivolije Ugine, & ayeolutna lesina dona (Lue) Je koltina jednog otrova Koja Ge aguene Feazvatl amt Kod 1004 ekaperimentalaih 2ivotina w"U industijekos takaltologi, de je potrobno uskladti zahteve roitogne sa merna afte relia vain Je pomnavait tv malnih dozvaljenih koncentraci}a 1), onl konceiatle fein gas pret pratine hoje se gs pode radee Trae godine ‘Siam tasova ba odredenom radnom mesta, 6 da st pel tome ne Sojeve nikakve Hetne posledice po adravlje radhika. Ove se Koncentezetfe “medunarednim propisima oznatavaju sa 2] e 1um allowat ie = Su sa MACs @aximunn sllowsble {asove | pare te se vrednost Srebavaju danas najteée,narodito 1 anglostisonsko} lteraisr, koja je 1 najbogatja u oblast industjeke ‘otaloaie, sa par (onrs per milion na 20 1 60° ram Hg) Sir ase Seno u ml), edgavara.1 mi gaa Il pare na jean kabul moelee taeda Prema fome 9.000 ppm odgovara- Oc’ Vrcdnasti an koncentseee nae ovat para varduhu izazevef se jou mligremina gace na las ye lua (Igy Medutim, kod ovog natina iaraSavania treoe vost ren da 1 Mol na Oi 760 mm prea zaprema 204 tara t de se walla Povetanjem temperature vrednostnaglo menjeja (npr: na 25°C fapse. ‘mina je vet 2440 ltara) Zato Je svakako.praktienije, wads Jo at's {asovims, davat! vrednost! izrdene kao ppm, Kad je ret o mabsiaing dosvolein Holsinnmn jdnog strove u clic praine, onda se ree, pont za MAC doje mligraicn na Sua! meter na Mss Sandan Sve vrednosti koje oe w Lteratusi navede za t feraturi uevode za te maksimalne dozvo- tractje otrova u raznim prostorijama dobivene su na osnova Ajene se 02 Ora tt, eatevania eapemine ave tlds camenju rane wife SEEAEINSL SRE a Gly ee oe6 ‘Yosh iskustava u industri ii na omovu fzvréenih eksperimenata a fi- dpaitma; dakle to su arbitrame vrednost! koje naknadal chee tel iit empiritka iskustva mogu da lmene, ei praicim {ablicema iznete su neke vrednosti MAC za vainije sasove i pratinu, ‘MACs ewwove { pace u ppm i meil (ert § nat propis) smerickt ma ameritkt ab von ppm git ‘Asota ost 2 a ‘ ‘Areovodonik (rin) to 0, gas ‘Antimenvedoni bin ae 8S Gee Brom re Vetieamenciaia eS Bor : 7 Bae Clinoovodonic 8 cy econ 3 Sat 7 ht ontorovodoik outa) as {0007 Steportiaie Fi Si ‘Anon 2 ore ‘Atcleln as soot Steen sina 3 fs ‘in : aoe Beat 3 on UBenaeaina 2 Soe Vedenueetstoca 3 oa Bhatt 3 tee keane So be Motihiona i aot Pooeen 7 fo a Simptomi trovanja, — Pod sastnen 9§.—simptomina ‘rovanja podrecumes Sin mote ntniaiy jo ne male fe ope oe $i, lene anakove deere 2 y 18 nog ora na fisloe tenes i a xing felt peema’ pind bent Se G1 Hpotrebljenog otrova, a zavisni su ee Si TS Gath Soinet Seaton ie Bf nee bit wee in hod skates San (sine St Aronian ova eve ga a a Neki opt simptomi au 2a- Jcdnitk ea canoge stoves i rane arora Jotneniy Es Tange otrove, Urenijum (nerastvorijiva jedinjenjs 0.25 bolesti. Tako ‘Apr., povratanje, Ginter 1800 prov, ‘abdominaii ‘bolo katie eros su (alt naravno, ne i speciitn) za sledage otrove: tefki metal, Kororivna sredstva, halogeni, nikotin, akonitin, kantaridin, fesieey pense Belanol itd. All ist tt simpiomi se Konstatuju t kod imosae Gene (gnotritis, ti‘na elucu, oleat etre, ucer infektivne bolesti, mia, mn Sabian wont pillenda slepog crevs, itd). Konvulate se konstatuye eo ‘mptom kod trovanja strihninom, brusinomsesolanitoce, kobereaee de ali'i ievesne botesti tinom, cijanidima, organofosfornim otrovina: war ae ] Ge, doves! do alti siriptoma (aero, ttanas, ellpsija, meningitis 1S Dee So dion sen devant sel rae adontbetnon, abSicem exteoatc Soats selina ere aoe a ‘oboljenja kao Sto su epilepsija, menin- ‘a "apata se kod ats eer atin fod trovanje uglenmonoksidom, liver, arse, clover naretlo one nim otrovina. Sin aimptomt jaja oe f hea Rane le (uremija, tumor! mozga, apopleksija,meningitis i dr.). Sumnja na akuina trovanja-mode-se pojevitl ako neka ozoba, dotle Potpune zdrava,naglo obo, ur pojava tnenadnog, niin cbjedaiiog proliva i povratanj, a epecijano pose unete rane il pile, A pone ‘adriavanja neki prostorjama, Simptomi alutaih ovina bce Pane ua malom broju sludajeva toliko karakteristin da s0 na sonvea tags sae _Retavt | ejagnons troranje = sal iatom sugnju, blo de % mt janie trovanj A nog je znataja po tiv ae ie sto iGo pre prstupl i or Seley Sea poroe e pone Cale nec trot ae sect ta ol a la ma pa St. ga Upotpinih veltatkim lbeciantem cizore ble ieatanien tooreeana, ceiarar i vacacieeata rare ‘ehanih ‘pr, dodirom resice pomotu pera oviaienog zejiino il Bimini ales peek aia, Sete {i i davanjem mlake vode, kojoj eget 4 neito zejtina, a najbolje init g egae |= Se SS EEE ne eon gem peal c's cc co & ee See Sarees Se vido fe jee Qetara Ul frmacet) to je patio. i rm) pte BomoS tovandin dx util ave ta reba da ae materiel oak Pa Sf Sen edt saad eee mee haiotiaene wvrlo opasno, t smo ti najtelime elutajevitnae Med.8 rovanja Kiselinama daje se Kao antidot nek ahs Ofte (mag ogra eri sri ver Seve Coty Nene” a Jizacife. yatnosti da se to wtint Feakelja neutral en "jer kada se otrov preko a sorbule,T sto Je momute pig jet in unutreinjin organs t nervnih eootar Terastvuje, Kao pravilo mote se sma ‘Mii Como kod izutavanja pojedinih te za svaki od njih. {zutavande Raves samo ncke protivotrove koje moserse ve zm pra oii Oo maf svetvo da mewtraliu jee Vee ‘broja annvatl opti. Fotrova 1 zato je msthova wpotrebs Praline ie vode dorbo je azvati Sy ume Tavesna ko! dina eanje, @ zatim ponove ati nova koliZinu antidota. ‘povrat gene belantevinaste materije moze Ce A ee a Big ais secur te ieieane as ; eee er gee one a.m eae sah ETD erecSTVG, VE 1H Tal NEC TOIT sre, kao 6 5 jendioksid, a ovaj bi gas eae eee enn ea cjem Kisetna ang HE rv tne poses (eorat) Pie actin er se ig mah ef Hi jer se Sesto ne za vita takav jednostavan opsti antidot a ‘hestu. Za upotrebu se uzima jedna fl ‘vile kaBigica u malo tople vode- aaa ee ie seas Free ere i a ts Maren oe Dab sasvin 2 ipitan primer delovainja_aniidata sivaraniem potpune ne Tie la ee orbs ee ee ee ‘sulfat, Hemijski antidotl mor: Iavatl 1 procesom pksidoreduelje, Tako ners = ae eh eo ante oi ae Ties aanas rate roles prmens 20 an ott Je ote 7 Treen od ritsh Ant Lewiste a potice otuda fo ot me BAL: Jeeta‘ za wreme_rugog avotanog Fan tHe! ug cnglel ett nestralialo delovanje ints. Lala, bojnt oko" Jeane sted fedora nu Gragom resi ve kage), podstavlio fe 6 BI geora peg vata Jedau od petensyjainin opastostt Pie's setae afk Bad rene bh ove 4 re a ete er ees ee ar ere ailjucke da Je-dimerkaptopropanol, dalle gige ny dat a rmenjene SH grup, Pred ae ereanie oe pokauala do BAL dele Tusstom, vel | Kod avin tov we be TEST Tarmakciotia ispitivanja bojnth otrova osvetila su ‘tame feokelje funkije tla i ngihova vadnost w enzimalogif i terapl- Hira ou epltivanja dovela 1 do sinteze BAL. Pored engleske grupe, 28 ore Grugog svetskog rata radili su na tom problemu i nautalel u Bel~ Yiinna fay se Z. M. Bacqrom, Iz th radova je proiifa teorija ene Bite inaktivacije pod uticajem otrove: blokirajuéi funkcije — SH sinteh otrovi inhibiraju Gelije enalma, iz Sega prolilaze teSkl { duboki Toremetsji u metabolize, Bacq tome dodaje Jot i verovatno dejstvo ‘sled promene antigenskth osobine proteina ‘BAL oluje-npr. kod trovania ulster, na tj natin Ho-njegove rem sreenu no Sto ga imaju— “Sets | enaint oft suse, pod utonem oor, ll dubolo en, e20 Protein * ChAs— CH = cHc) N sit luizit (hlorvinitdthlorersin) a S = ~~ protein > As — CH = CHCI + anc) — 2 reakeifa izmedu luizita i BAL je sledete —c_sy Bao sy Chas —cH = cue ___, Con u H—c~s kolodkih Spitiven I ‘AS—CH=CHCt < anol icine okolnetimay — cHs7 ir realaiad brent oH Yoreaim prostoriama, Darotito kod profesionshat EAE {fleskaptnropano) je bezboja, Zeitinjava teénet, po tgte, Zea ret Meme llcrcl iglesia) 2 eee ‘irisom, pogotova a pare foang ora inde pn eeeim merkeptaninn, Hee voal {masta sate eer eee teak e toe ot Bo Je ork eo iledista ife es egentPnanog wbottebe. On se one fro re Saznim organima, peste, t we of id f 0 rove, Bad Pro od are a rane Se Mee oe mole bul Otani oj nslenje ink Praktitne savete o strebnim merama 4 -cilju_uklanjanja zroka profe. ‘stim delves a iS laa an in aa Sa ce a elena ovale dia je mamas Sl redage ors ple ie ake tude mnogo manje "eijenskih usiove se = {els of isto aT : hi vzten onptatne READ & nares Jada w pins Sem ; ss anje ottova u onganing evan sole Je nafbetée u pitanja gust 2 Sede suc H Prducet aye wea East xe = sen da ons Mens od svake mogute Fane ‘greike eon ala] ion Sa o tome dee pod coon ® SYGE8 da ute ee tie f ip (carbo sama Yom posed Aocpe et lovin scat Bale os {Gerbo medicinalis). Nye i ae saw kako muje to ver koja Salje predmet eee Ciena ea i =e se pod 1h STAY on more bast Hoa fa Patnju na Sie me T zapak fe dapat mater Fah na Touerya wat 4, a pate bo take capakvan get A Maleide! Da Bi donate 2, steal eee Ne Ported, Ta op ae fees amas nao fea vets : ci eile material menses Pe Peinja da ne wont Stethnina Touery nije eat vet TE RPE Komadié voska 2a me it 1 wok cadet tat eae i Bive F olova. ‘Po sett Se razume da-sav materijal, kage 2 ekspert2 tvort 1 weme w rad, mora Bovasca.ave vreme irjania iplivanls otvori j mime ‘yyonnim siuésjevima 1 ve nedeli Kags 36, Ty Wes tanje otrova u unutraénjim-o a evakog moguteg s1sé3)- istrativane, Monod unofenja nekag etrova ih druge kale Pre", 20g nag je, ad loge ekapert bl tebalo svabcg dane taaterjel Kod, oc Dp zavesetiu. posi il. da sigumnim.: kljusem sotooe! ot matersey Eojol ce nell tpitvant materjl. Teves stan) Feo raja det Jedoo) prose wet aval same Jeane so fuga nai, Wak Pn Heegl sata Tmoguéna zabuna usled wMasanfa,raznog materijala ko{l se spite. Ong vomcijay ~~ Radi iebegavanja moguélh zabuns Kod Ve aja toksksloi analiz potrebno je, vide no kod ma Kore drags rots et evan, venta veg oh ‘reagencija koje se upotreb- HNavaju u toku celog ispitivanja. ava) oe ey eatore reagencije-je relativan, Apsolutno Sstlh teasen cija peastitns nema, Poznata je npr 8a svi prepara ot se, spotty Cie PrerSalizeran (oro analys) | koil ew sprevijentu naleistjem, soy _WaRin sa hemijske laboratorile, maja na eval] boc cumin Se, see evicocentina) maksimmalnih Kolitina netistota koje se mogy nat 2a) (0 Procersratur Toto tak, pojam Gistoée jednog reagenss 72vil 1 of dotitnom Pyarche,Jedan ist reagens mote se smatrati kao nest 24 or DIP EO Pe cpotrebu, dok bi za drug on mogno vaditi kao Uist. Tako Beare iofi‘ce upotrebljava v toksikoloskim analizama rs odredivanie see apo Martovo] metodi, smatrati da. je tst alo ne sadrii arcens, aoe stro cedovima’ imegemo-ukratko nagin ispitivanja najglav, rifih emilaiia koje se upotrebijavaju: pri toksikolotkim enalizama | smetode prediSéavanja tih reagenct Sy Avotna kiselina,—Koncentrisana azotna Kiseling Poeg® se upthrcbijova u.toksikolodkimanalizama, kao rastvaraé |, okndicons Sere aaeyeito Kod istrazivanja mineralnih otrove, @ speeting arene Fee aes wou upotrebljevamo. treba prema tome ispital 2 | dive, Bi metala, a narotito arsens. Radi toga se ispert 100 mi ‘se $RGr Seno} pogodno} porudl (poreelanska golja it €2S2) pa, pre news line u eanciute depart, Goda se raalo Koncentrisane sumporne kissing ¢ Ho vn do pojave. guste bele.pare-suraportrioksida.-Zatim, s= sro zagreve Go Po fattabuju teSki metali, Arsen 6e se istrafivati Margovom probor. 7 eliko se ne raspolaée dovoljno tistom azotnom kiselinom 2a 19%. sikoleshe, taeativenfa, treba. taka: Kiselinu pretistitl, Ove sacee ekaityjue tei puta takwu Kiseinu, Za eval rektitsi oti ete ezotne 10. ml surmparne kiseline. Sumporns Ss Je 3,78 rovangu ietonutl saat Keelinu Koja e se pekupljti w dobro ashladeno} posudi (Bertrand). i coe Pogvedoniena kiselina — U horovadoniéne) Ke dint a ee caps suetalit barijum uobiéajenim metodama anaiititce hhemije, redeél sa 100 ral ‘hgmee Watrazivanje arsena visi oe Mario, heme, ras, madi fega se Separi 250 do 300 ml iseline, pote o° Yom mn radi cbsidacje eventunino prisuinog arsena, doa Maa 19 2 se mode dobiti bilo pretiftavanjem netiste kiselin, bilo dobijanjem tate Finca oot odne deystvom este simpome kseline na fst matric mlormlosa. Destiscja ge mode vsti iz retorte od jenskog stakla vere pte onrolonitne kiseline mote se dobitisasvim Zista bloro- vodortti kiseline na vite natina, Najprostji natin da se dabije dovoljno yotenieReina’ ene da se netista kiselina razblati, ragreva na, 70. do Sais Wstple ienset vod! nekoliko sat sumporvodonik. Posle 24 fase a a, ee oe sdvoll hltsovanjem i fltrat podvsgne destilacti Prva Siete bulma, aja jot coded sumporvodonita, odbacl $6, pa se {ak onda potne da’ skuplja pretiseena Kiselind. moe Btaporns ‘kiselina. — Na Sstocu sumporne Weeline treba Darotito dbrautl pafnju, poito ona vr testo sadr#i kao netstoge re rarer joe kao tcave robe iatraivatl u toksikolofker mater fala dolaze pevensteeno obec arsen i olovo : T poglede prisustve elova suinporna kiselina ce ipituje na slededt natin: U 100 g Foneentrisone hiseline padlivo se doda deset puta toll sane ole pa ac onda gotove sasvim neutealife amonijakom, a u ta tolitina vdeo dude vremena sumporvodonik. Prisutno olovo italotite Jeu obliku sulida vautivonje na arsen visi se sa 80 mi Koncentrisane Kiseline, Koja se paliive riebladl {ta} rasivor se unosi u Marfov sparat e Paglrpern Kielina coke a obleno nal u trgovin w dovolio peer ste etinfus Ukoliko tava. kiselina ne stoji na raspolodenju toski- Seer raitge sam spraviti sumporny kiselinu sasvim oslobodentt roles Or cd natin (Leck emann) U porcelanska boes unese se rama PM oncentrsane sumporne seine, pase boca stavi w_gvozdent OO no neenaleomt ie take da boca gotove cela ude u pesak. Pesle rtageeye trade tejometar u pesta poxode 190" a Kieinu se wot Seruje hecovedonika ror cev.Yoja. ulezi do dna poreelanske posude Ba ean eagreva na 200%, ave ole fe ne istera hlorovodonik. Nos- Zatim 35 oor tisclina sprovodh vazdult i ugljendioksid da bi se sasvim rae Hlorovodonik: Ovakvn Ieselina racte sudrSavath malo surporaste Kiseline; da bi se i nje oslobodili u kiselinu se doda malo (koji ‘kristal) Katkumpetmangenata, stavi retort i deste Tara predate aledeéa meted dobijanja, sumporne Kise lime potpuno otlobbdene.prisustva arvena™ (I platinskusolja. star se Tae ret amparne kiseine { Goda Isto folio We rastvora natrijumblorida {tap vodenog rasivora SOs Tetnost se zagreva sve dok vods.otpuno he Bpnr Pad lovin uslovima Ass Ov priutan usumpornoj kiselin Prag Asst paate sed" svoreom Rrredotnom Sumporvodonik. — Ove) gas se mnogo upotrebljava ota eka fe Sotiatn Za tatvanje meta otora 1 ast Lokal orator jana obo dejstom Tazolafene SumPONE Ut MererdaitneHueline fermi Prive, emgorretae ML meih petit bio da je upotrebljentsufid il upotrebljena kiselina bila rede i et le de uote Sein ore ve sea ale meet Deakrom hlorovedonitne kiseline na taj sullid, koji sadr8i ele- aera nog gwotla, sevice se used toga nascentnl vodoniik. Vodonik sa aaa er casenovodonik « ova) Ge eajedno sa proazvedenim sumpor- serum ules w ispitivant rastvor. Kako taj rastvor vel: sadr2i resem rine nekog okidacionog aredsiva (opr. feri Jona) arsenovodo~