11 Прилози

'.

Др Дес анка Ковачевић-Којиh

ОБАВЕЗЕ НА ВЈЕРНОСТ ДВОЈИЦЕ КАТУНАРА ВОЈВОДИ

САНДАЉУ ХРАНИЋУ

У дубровачком нотаријату 30. јуна 1419. регистрован је до­

куменат којим се катунар влаха Угарака и катунар влаха Бур­
маза обавезују на вјерност Сандал>у Хранићу1). С обзиром на до­
бро познату и у историјској литератури често наглашавану оску­
ДИЦУ граће за проучавање друштвених прилика средњовјековне
Босне, овај докуменат заслужује посебну пажњу:
Obrad Boro.evich morolachus et chatonarius catoni vocati Ugar<;i
sua Ьоna voluntate et eIX certa scientia ,et поп рег ,егroгет рго ве et
f.amilia et domo виа рег ве et heredes et sucessores виов promisit et
эе obligavit sine a1iqua exceptione iuris vel facti вег Тhеod{)Го de
РГodаnеllо, nomine et vice voivode S.andalii et michi Ba:ptiste not,ario
infrascripto tanquam publice persone stipulanti et recipienti nошinе
et vice magnifici voyvode s.andalii quod toto tещроге vite вие et do-
nес vixerit erit fidelis et observabit fide1itatem magnifico vo:yvode
Sandalio фве Obr~d Boroevich et tota domus sua et familia виа. Et
si aliquo infortunio v,el casu, quod absit, ipse Obr,ad aut aliquis de
f.ami1iadomus sue esset infi,delis dicto magnifico vo:yvode Sandalio
que infidelitas debe.at probari per ЬОIЮS viros.Quod ipse Obrad et
domus sua ad melius tenentem teneatur solvere dicto magnifico vo-
yvode de Sадd.аliо рго i.psa infidelitateducatos auri тillе рго quibus
ducatis тillе а.игј !ат ipse Obrad et quilibet ,dedomo sua et plegii
infrascripti in solid,um et ad me1ius tenentem et еогит et cuiusque
ipsorum Ьоna cogi ооnреПi carcerari ,е! constringi 'possit et possint а
dicto magnifico voivoda s.andalio seu аЬ eius nuncio specia:i ad dicto-
гит duca,torum ~:l'Uri mШе solutionem realiter et persona1iter Ragusii,
Cath.a:ri, Dulcin.ii, Scutari, Narenti, Spaleti, Тragurii, SЉenici, Jadre,
е! и·Ычџе locorum, terrarum, castrorum, civitatum et fori tam ргоре
rnare quam infraterram; !рго чио ОЬгооо et domo et familta эиа, et
quolЉet јрэогит et рго 'ОтnЉus et singulis supradictis attendendis
et observandis.
Chaych Boga'ti<;ich, Ceyc~n Dubravcich, ЈигаЈу Boroevich, Radi-
voi Dubrav<;ich, Radincho Boroevich, Dobrassin Bogettich, Milos
Volch<;ich, Bra.tugl IЩdоv<;ich, R.adivoy Zichrich, Milich Mussich,
Vlatcho Dubrav<;ich.
1) Дубровачки архив Diversa Notariae (шу. Not.) 12 fol. 337, 30 VI 1419.
230

se constituerunt plegios et principales p.agatores insolidum et ad

melius tenentem. Renuntiantes etc. НеС autem [carta nullo tеstiшо­
nio rumpi possit].
Ser Marinus Ј а ,de Gondola, iudeIX et Ruschus magistri Christo-
fori, testis.
Et sim.iliter in omnibus et per omnia Nencho Craissa.glich cattho-
narius de cathono vocato Burmas pro se et domo et familia sua se
obligavit ,dicto magnifico voyvode Sandalio sicut se obligavit supra-
dictus Obrad Boroevich pro quo Nenchoetdomo et familia sua et
quolibet ipsorum et pro omnibus et singulis supra:dictis attendendis
etobservandis.
Braycho Siacotich, Mi10ibrad Voi~inich, Radivoi Budissa:g1ich,
Ra;divoi Bogdanich, Ivcho Vla,doevich, Bratova~ Radossaglich, Ra-
dogna P'ribi1ovich, Radivoi Ruzoevich, Vlatcho Baodovinich, Vecha~
Juroevich, Radegla Goroievich.
se constituerunt plegios et principales solutores insolidum et ad
melius tenentem. Renuntiantes etc. Нес autem etc. Iudex et testis ut
supra.
Као што се види из документа, Обрад Бороевић, катунар
катуна названог Угарци, дао је обавезу на вјерност војводи Сан­
даљу, преко његовог представника дубровачког властелина Тео­
дора Проданчића2). У дубровачком Нотаријату, гдје је овај акт
састављен, поред нотара Баптисте, присутни су још судац и свје­
док Руско Христофоровић, познати писар ћирилске канцеларије
у Дубровнику). Вјероватно је постојало и ћирилско издање овог
документа које није сачувано.
Истог дана и под истим условима обавезује се на вјерност
војводи Сандаљу и Ненко Крајисаљић, катунар катуна названог
Бурмаз. Овај текст регистрован је у скраћеном облику, с тим што
се у свему позива на ранију обавезу Обрада Бороевића. Разум­
љива разлика постоји у лицима која јамче да ће се преузете оба­
везеизвршити, те су због тога њихова имена у цјелини донесена.
Док личност Обрада Бороевића сада први пут срећемо, Нен­
ко КрајИСаА>ић се већ од 1403. године помиње као катунар, а на
овом положају се налази и послије двије деценије4). Још од сре­
дине XIV вијека започео је процес формирања и издвајања нових
катуна, те су тако поједине скупине влаха могле имати два или

2) Почетком XV вијека Теодор Проданчић тргује у Босни. Његова

активност везана је за Високо. D. Kovacevic, Trgovina и srednjovjekovnoj
Bosni, Djela Naucnog drustva ви XVIII, Sarajevo 1962, 58, 66, 162.
З) ОВО није једини случај да се у Дубровнику и преко Дубровчана
срећују односи измећу Сандаља и његових поданика. Познат је и случај
са Алексом Паштровићем.
аугуста 1403. године помињу се власи »cuius est caput Nenchus
4) 24.
С. Jirecek, Die Wlachen und Maurowlachen in den DenkтiHern
Craislaglich«.
von Ragusa, Prag 1879. Исто у преводу: Власи и Мавровласи у дубровач­
ким споменицима, Зборник Константина Јиречека I, Београд 1959,202. Ка­
тун Ненка Крајисаљића. Дубровачки архив Lamenta de foris (Lam. de fo-
ris) 5 fol. 130, 28 1 1423.
 231

више катуна 5 ). V нашем случају вјероватније је да поменути ка­

тунари предстаВА>ају само катун на чијем се челу налазе, а не и
читаву скупину влаха Угарака и Бурмаза, како би се то у први
моменат због нејасне формулације могло претпоставити. Није на­
значено за које су мјесто катуни Обрада Бороевића и Ненка Кра­
јисаА>ића били везани. Иначе, у ово вријеме власи Vгарци се јав­
А>ају око ЛЈубомира и Невесиња6 ). Од њих су били много позна­
тији Бурмази, чије је сједиште код данашњег Стоца1).
Почетком XV вијека власи Vгарци и Бурмази припадају бо­
санском краА>уВ), али још знатно прије 1419. године дошли су
под власт војводе СандаА>а. Није могуће утврдити непосредан
повод који је довео до састаВА>ања овог документа. Можда га тре­
ба тражити у држању наших катунара за вријеме сукоба које
је СандаА> имао са краА>ем и Радославом Павловићем и из којих
је управо изишао као побједник.
у сачуваним властеоским повеА>ама владари својој властели,
а ови опет својој властели, дарују баштине или потврћују »вјеру
господску«. То значи да се њихови мећусобни односи регулишу
на тај начин што виши издају повеА>У по друштвеном рангу ни·
жем од себе. А. Соловјев је сматрао да »вјерна служба у феудал­
ном друштву претпостаВА>а обострану вјеру-заклетву вазала си­
зерену и сизерена вазалу«. Ова типична оБИА>ежја западног феу~
дализма он налази у босанском друштву, иако сам подвлачи да
се нису сачували текстови вазалних заклетви9). С. Б.ирковић, на·
против, заступа гледиште да у Босни и сусједним феудалним др­
жавама није било обостраних уговора и да ту није била присутна
вазалска вјерност у западноевропском смислуl0).

5) Д. Ковачевић, Средњовјековни катуни по дубровачtcим изворима

Симпозијум о средњовјековном катуну, посебно издање Научног Друштв~
БХ, Сарајево 1963, 128-130. Тако су, на примјер, већ у другој половини
XIV вијека поименично познати нови катуни који су израсли из влauпке
скупине Бурмаза. Исто 128.
6) К. Јиречек, Историја Срба Н, Београд 1952, 147; В. Rоровић, Хu­
сторија Босне, Београд 1940, 287; О Угарцима упореди С. Rирковић, Хер­
ljez Стефан ВУtcчић - Косача и њеzово доба, посебно издање САН, Бео­
град 1964, 132.
7) К. Јиречек, Историја Срба Н, 34. В. fiоровић, Хисторија Босне 127.
Б. Храбак, О херцеzовачtcим влашtcим tcатунима према пословној tcњизи Ау­
бровчанина Џивана Приnчиновића, ГЗМ Историја и етнографија XI, Сара­
јево 1956, 30. Иначе о територијализацији катуна упореди, Б. Бурћев, Тери­
торијализација катунске орzанизације до краја XV века (tcатун-tcнежевина­
-племе), Симпозијум о средњовјековном катуну, 143-167.
8) У току 1403. године дубровачки извори изричито наводе да катун
Ненка Крајисаљића, односно власи Бурмази и власи Угарци припадају
босанском краљу. К. Јиречек, Власи и Мавровласи, 202. Д. Ковачевић,
Средњовјеtcовни катуни, 138.
9) Соловјев, ВластеОСtcе повеље босансtcих владара, Историјсtcо­
-правни зборник I, Сарајево 1949, 97. С. fiирковић, »Верна служба« и »вје­
ра zосnодСtcа«, Зборник Филозофског факултета, књ. VI-2, Београд 1962,
98,99.
10) С. Rирковић, Верна служба, 100. О потчињености ниже властеле
горњем властеоском слоју А. Бабић, О односима вазалитета у средњевје­
lCовној Босни, Годишњак историјског друштва БХ VI, 1954, 40, 41.
232

Обавезе на вјерност катунара Обрада Бороевића и Ненка

Крајисаљића јединствене су по своме садржају, али се не могу
узети као основа за извоћење неких ширих закључака о односима
вазалитета у средњовјековној Босни, јер се мора имати стално V
виду да су у питању власи, посебна друштвена категорија.
Сама обавеза на вјерност је дата врло уопштено и без кон­
кретних појединости. У сваком случају она показује поданички
однос катунара Обрада Бороевића и Ненка Крајисаљића према
војводи Сандаљу и низ обавеза о којима не сазнајемо ништа по­
дробније из самог садржаја.
Ако из ма кога разлога катунари, или неко из њихових рода,
прекрше своју обавезу, њихову невјеру доказују >>ibonos viros«
(добри људи ћирилских докумената). Према томе, Сандаљ није
овлаштен да утврћује кривицу, већ тијело састављено од добрих
људи. Њихова имена нису назначена, као ни њихов друштвени
положај. У властеоским повељама, да се подсјетимо, улогу арбит­
ра поред добрих људи игра и босанска црква, што овдје није слу­
чајl1).
Из даљег садржаја се види да се функција добрих људи са­
стојала само у томе да, слично пороти, утврде да ли је стварно
почињена невјера. Наиме, казна је већ унапријед одрећена, и то
је фиксни износ од хиљаду дуката, без обзира на врсту и степен
невјерства.
Наведена су имена једанаест јемаца, који су, заједно са глав­
ним дужником, солидарно одговорни за плаћање изречене казне.
Њих једанаест и главни дужник чине заједно дванаест особа, а
то је управо карактеристичан број који се готово редовно јавља
и у властеоским повељама (дванаест свједока)12). Мећу јемцима
двојица се презивају исто као и Обрад, то јест Бороевићи, док
смо још за двојицу, на основу других података из дубровачког
архива, могли утврдити да припадају Угарцима 13 ). Због тога је
вјероватно да су и остали јемци из исте влашке скупине. Нема
разлога претпоставци да је код Бурмаза, коме припада катунар
Ненко Крајисаљић, то било другачије.
Анализа овог документа показује да се ради о приватно-прав­
ном акту који својим садржајем и карактеристичним дијелови­
ма показује слично ст са повељама. Из њега се види даљи процес
феудализације влаха као и ук.л.учивање влашких старјешина у
феудално племство босанске државе. Овај докуменат добиће свој
пуни значај приликом свестранијих проучавања положаја влаха
и уопште друштвених прилика у средњовјековној Босни.

11) А. Соловјев, Властеоск:е повеље, 98. С. fiирковић, Верна служба,

105-107.
12) А. Соловјев, Властеоск:е повеље, 100. С. fiирковић, Верна служба,
103.
13) Добрашин Богетић заједно са још неким власима Vгарцима уче­
ствовао је у lliЪачки. Lam. de foris 17 fol. 206, 20 II 1444. Влатко Дубравчић
из Угарака се јавља у два наврата. Lam. de foris 15 fol. 171, 6 V 1442; ib.
21 fol. 66, 8 V 1447.
 233

RESUME

PROMESSES DE F1DELITE DE DEUX CHEFS DES VALAQUES Аи DUC

SANDALJ HRANIC

i Аuх archives de Raguse se trouve le document du 30 juin 1419, dans

lequel Obrad Boroevic et Nenko Kraisaljic, les chefs des valaques de Ugarci
et de Burmaz s'engagent а la fidelite аu duc Sandalj Hranic.
Се document nous montre le caractere des rapports feodaux entre les
valaques et les seigneurs bosniaques.
г о д и ш ЊА
ДРУlUТВА ИСТОРИЧАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ANNUAIRE
DЕ LA SOCIETE HISTORIQUE ОЕ BOSNIE ЕТ HERZEGOVINE

ГОДИНА XIX
1970-1971.

Редакциони одбор:
Др АЛОЈЗ БЕНАЦ, др БРАНИСЛАВ БУРБЕВ, др МИЛОРАД ЕКМЕЧИБ.,
др РАСИМ ХУРЕМ, др МАРКО ШУЊИfi, др МИЛАН ВАСИfi

.Одговорни уредник

д;р МИЛАН ВАСИfi

Лектор
Радојка Радуловић

Технички;'уреднИк
Томислав Кра1Ъачић

САРАЈ Е В О - 1973.
Штампа: »Графичар«, Тузла. За штампарију: Марковић инж. Васо
 Тираж: 1.000 примјерака

Цијена 40 динара

Издавач

.дРУШТВО ИСТОРИЧАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОЈ\ИНЕ

2-/73/19
KNJIZNICA
JU80SLAY. AKADElUE
ZAGREB