Povratak na sadržaj

ANALIZA I PRORAČUN KOMBINOVANOG REŽIMA RADA

EJEKTORA I CENTRIFUGALNE PUMPE U ZAVISNOSTI OD
TOPLOTNOG KAPACITETA SISTEMA GREJANJA
ANALYSIS AND CALCULATION OF COMBINED REGIMENS
EJECTORS CENTRIFUGAL PUMPS AND DEPENDING ON THE
HEAT CAPACITY OF HEAT
Šefik M.Bajmak, Ljubiša Garić
Univerzitet u Prštini Fakultet Tehničkih Nauka
bajmak@yahoo.com
Rezime.Osnovna oprema toplotnih podstanica je : centrifugalne pumpe, ejektori (vodostrujne
pumpe), izmenjivači toplote voda-voda, odvajači prljavština, akumulatori toplote, dearatori ,
kontrola i regulacija različita armatura cevi i toplotna izolacaija.Ejektori zahvaljujući svojoj
prostoj konstrukciji, našli veliku primenu u vodenim toplotnim mrežama koji se priključuju
na sistem grejanja.U radu je analiziran komnivani režim rada ejektora i centrifugalne pumpe u
zavisnosti od toplotnog kapaciteta sistema grejanja. Analizirana su tri režima rada sistema , i
to :zajednički rad ejektora i centrifugalne pumpe (režim 1);ejektor radi a pumpa je isključena
(režim 2);ejektor je isključen a pumpa radi (režim 3)U radu su analizirane i proračunate
osnovne konstruktivne i hidrauličke karakteristike ejektora.

Ključne reći: ejektor, pumpa, kombinovani režim, toplotni kapacitet

Abstract.Major facilities substations is: centrifugal pumps, ejectors (water power stations),
heat exchanger water to water, traps dirt, heat accumulators, dearatori, control and regulation
of different fittings and pipe thermal insulation.Ejectors due to its simple construction, they
found large use in thermal water networks that are connected to the heating system.The paper
analyzes the combined ejector mode, and centrifugal pumps, depending on the heat capacity
of heating systems. Analyzed three modes of the system, as follows:working together ejectors
and centrifugal pumps (mode 1); ejector for a pump is switched off (mode 2);ejector pump is
off and running (mode 3). Are analyzed and calculated the basic structural and hydraulic
characteristics of the ejector.

Key words: ejector, pump, mixed mode, heat capacity

1
 
 Povratak na sadržaj

1.JEDNAČINA KARAKTERISTIKE EJEKTORA

Jednačina karakteristike ejektora sa cilindričnom komorom mešanja može se
predstaviti sledećom jednačinom [1]:

ΔPS f ⎡ ⎛ 1 ⎞ u2 f
(
= ϕ12 1 ⎢2 ⋅ ϕ 2 + ⎜⎜ 2 ⋅ ϕ 2 − 2 ⎟⎟ ⋅ ⋅ 1 − 2 − ϕ 32 ⋅
(ρ + u ) ⋅ (1 + u ) ⋅ f1 ⎤ =
) ⎥
ΔPR f3 ⎣ ⎝ ϕ4 ⎠ ρ f2 ρ f3 ⎦
(1)
d ⎡ ⎛ 1 ⎞ u 2 (d1 d 3 ) 2 (ρ + u ) ⋅ (1 + u ) d1
⎤
2
( )
2 2
= ϕ12 1
⎢ 2 ⋅ ϕ + ⎜
⎜ 2 ⋅ ϕ − ⎟ ⋅ ⋅ − 2 − ϕ ⋅ ⎥
ϕ 2 ⎟⎠ ρ 1 − (d1 d 3 ) ρ
2 2 2 4 2 3 2
d ⎣
3 ⎝ d3 ⎦

Pri projektovanju ejektora , po pravilu , se susrećemo sa sledećim problemima:

• određivanje osnovnih dimenzija ejektora (prečnik komore mešanja i mlaznice) i

pad pritiska u mlanici na osnovu zadataog koeficijenta mešanja i otpora
(provodnost) grejnog sistema ;

• određivanje osnovnih dimenzija ejektora i njegovog koeficijenta mešanja na

osnovu zadatog pada pritiska u mlaznici i otpora (provodnost) grejnog sistema;
Za rešavanje prvog zadatka kao zadane veličine su:

• PR
toplotno opterećenje grejnog sistema QGR za projektnu temperaturu spoljneg
PR
vazduha t SP ;

• PR
temperatura razvodne vode t RW PR
pri spoljnoj projketnoj temperaturi t SV ;

• PR
temperatura mešane vode t MW PR
pri spoljnoj projketnoj temperaturi t SV ;

• PR
temperatura posle sistema grejanja t PW PR
pri spoljnoj projketnoj temperaturi t SV ;

• gubitak pritiska u sistemu grejanja pri razmatranom režimu rada sistema ΔPT ;

1.1.Prilog proračun ejektora. Određivanje osnovnih karakteristika ejektora

Potrošnja mrežne vode G1 , mešane vode G3 i injektirane vode G2 i koeficijent

mešanja se može izračunati po izrazima:

QGRPR
QGRPR PR
G2 t RW − t MW
PR
G1 = (2); G = (3); G = G = G − G (4); u = = (5)
(
c ⋅ t RW
PR
)
− t PW
PR 3
(
c ⋅ t MW
PR
)
− t PW
PR 2 IN 3 1 PR
G1 t MW − t PW
PR

( )
Provodnost a kg s ⋅ Pa 0,5 ili otpor 2
S (Pa ⋅ s
kg 0,5 ) , sistema grejanja izračunava se po
G3 1 Δp 1
izrazu: a = = ; (6) S SG = 2T = 2 (7)
ΔpT S SG G3 a

1.2.Određivanje optimalnih parametar i optimalnog odnosa preseka ejektora

Optimalni prečnik komore mešanja izračunava se iz uslova pri kome se postiže
maksimalni koeficijent korisnog dejstva.Pri zadatoj vrednost Δp r i zadatom koeficijentu
injekcije , optimalni odnos preseka f1 f 3 se određuje za maksimalnu vrednost pada

2
 
 Povratak na sadržaj

pritiska.Zavisnost postignutih parametara i optimalnih odnosa preseka strujnih pumpi

(ejektora) mogu biti izvedene na osnovu jednačine karakteristike ejektora (1).Na osnovu
jednačine (1) iz uslova d (ΔpS Δp R ) d ( f1 f 3 ) = 0 nalazimo optimalni odnos preseka za
ejektore sa difuzorom:
f1 ϕ2 ⋅ ρ f f f
= (8). Pri ćemu je n = 3 = 3 1
f3 ( 2
) (
2 − ϕ3 ⋅ (ρ + u ) ⋅ (1 + u ) − 2 ⋅ ϕ 2 − 1 ϕ 4 ⋅ u ⋅ n
2 2
) f 2 f 3 f1 − 1

Pri proračunu optimalnog preseka ejektora veličina n nije unapred data . Predhodno se zadaje
njena vrednost a zatim se posle koriguje vrednost f 3 f1 . Iz zajedničkog rešavanja jednačine
(1) i (7) bez predhodnog proračuna optimalnog odnosa ( f 3 f1 )op dobija se:

ΔpS ρ ⋅ ϕ12 ⋅ ϕ 23
= (9)
ΔpR ( ) ( )
2 − ϕ 32 ⋅ (1 + u ) ⋅ (ρ + u ) − 2 ⋅ ϕ 2 − 1 ϕ 42 ⋅ u 2 ⋅ n

Karakteristika ejektora može se dati u funkciji bezdimenzionalnih parametara

Δp S ρ ϕ2 1+ u
= 2 ⋅ ϕ12 ⋅ ϕ 2 ⋅ ⋅W3 ⋅ (1 + W2 ⋅ u ) − W22 ⋅ ρ ⋅ 12 − W32 ⋅ (2 − ϕ 32 )⋅ ⋅ ρ ⋅ ϕ12 (10)
Δp R ρ +u ϕ4 ρ +u

Optimalne vrednosti za bezdimenzine odnose se izračunavaju po izrazu [3 ]:

ϕ 22 ⋅ ϕ 42 ⋅ u ϕ 2 ⋅ (1 + u )
W2OP = (11); W3OP = (12)
(2 − ϕ 3 )⋅ (1 + u ) ⋅ (ρ + u ) − u ⋅ ϕ 2 ⋅ ϕ 4
2 2 2 2
(2 − ϕ 3 )⋅ (1 + u ) ⋅ (ρ + u ) − u 2 ⋅ ϕ 22 ⋅ ϕ 42
2

Smenom izraza (11) i (12) u izrazu (9) i nakon sređivanja imamo da je odnos:

ΔpS ϕ 22 ⋅ ϕ12 ⋅ ρ
= (13)
ΔpR (2 − ϕ32 )⋅ (1 + u ) ⋅ (ρ + u ) − u 2 ⋅ ϕ 22 ⋅ ϕ 42

Iz jednačina (11) i (12) proizilazi da je optimalni odnos površina ( f1 f 3 )op jednak izrazu:

f1 ϕ2 ⋅ ρ
= (14)
f 3 (2 − ϕ 3 ) ⋅ (1 + u ) ⋅ (ρ + u ) − u 2 ⋅ ϕ 22 ⋅ ϕ 42
2

Na osnovu jednačina (7) i (14) možemo zaključiti da smo primenom osnovne jednačine (9)
izbegli veličinu n . Na osnovu jednačine (1) dobijaju se jednačine za proračun optimalnog
odnosa poprečnih površina ejektora bezdifuzora i postignutog pada pritiska u ejektoru:

f1 ϕ2 ⋅ ρ f1 ϕ2 ⋅ ρ
= (15); =
(
f 3 2 ⋅ (ρ + u ) ⋅ (1 + u ) − 2ϕ 2 − 1 ϕ 42 ⋅ u 2 ⋅ n) f 3 2 ⋅ (ρ + u ) ⋅ (1 + u ) − u 2 ⋅ ϕ 22 ⋅ ϕ 42
(16);

Δp S ρ ϕ12ϕ 23 Δp S ρ ϕ12ϕ 23
= (17); = (18);
Δp R 2 ⋅ (1 + u ) ⋅ (ρ + u ) − (2 ⋅ ϕ 2 − 1 ϕ 42 )⋅ u 2 ⋅ n Δp R 2 ⋅ (1 + u ) ⋅ (ρ + u ) − u 2 ⋅ ϕ 22 ⋅ ϕ 42

Odnos postignutog pada pritiska u bezdifuzornom ejektoru i ejektoru sa difuzorm jednak je

izrazu:

3
 
 Povratak na sadržaj

Δp3
=
( )
2 − ϕ32 (1 + u )(ρ + u ) − 2ϕ 2 − 1 ϕ 42 u 2 n
(19);
Δp3
=
( )
2 − ϕ 32 (1 + u )(ρ + u ) − u 2ϕ 22ϕ 42
(20)
( )
ΔpS 2(1 + u )(ρ + u ) − 2ϕ 2 − 1 ϕ 42 u 2 n ( ΔpS )
2(1 + u )(ρ + u ) − u 2ϕ 22ϕ 42

Maksimalna vrednost Δp3 ΔpS se postiže pri u=0 . U našem slučaju je

(Δp3 Δp S )max = 2 − ϕ ( 2
3 ) 2 = (2 − 0,90 ) 2 = 0,595 , dok za u = ∞ imamo da je:
2

) = (2 − ϕ ) − (2ϕ − 1 ϕ )⋅ n = 1,19 − 0,7812 ⋅ n = 0,335 , odnosno

2 2
lim(Δp3 Δp S 3 2 4
u →∞ 2 − (2ϕ − 1 ϕ )⋅ n 2 2 − 0,7812 ⋅ n2
4

lim(Δp3 ΔpS ) =
(2 − ϕ ) − ϕ
2
3
2
2 ⋅ ϕ 42
=
0,37662
= 0,3174 ,
u →∞ 2 − ϕ ⋅ϕ 2
2
2
4 1,1866

Iz gore navedenog se može utvrditi , pad pritiska koji se realizuje ejektorom bez difuzora
manji je od pada pritiska kod ejektora sa difuzorom za vrednost od 33-60%. Polazeći od
jednačina (7) do (20) može se izvesti jednačina za određivanje optimalnog odnosa ( f 3 f1 )opt
u funkciji zadanog odnosa raspoloživog pada pritiska i razlike koju stvara ejektor . Za ejektore
sa difuzorom i bez difuzora imamo sledeće odnose optimalnih odnosa:
Δp r Δp Δpr Δp
( f3 f1 )opt = ϕ12 ⋅ ϕ 2 = 0,88 ⋅ r (21); ( f3 f1 )opt = ϕ12 ⋅ ϕ 2 = 0,88 ⋅ r (22);
Δp S Δp S ΔpS ΔpS

Iz jednačina (21) i (22) možemo konstatovati da jednakim padovima pritiska u ejektoru sa i

bez difuzora odgovaraju jednaki optimalni odnosi površina.Izlazni presek mlaznice ejektora
određuje se iz jednačine:

m1 v1
f1 = (22)
ϕ1 2 ⋅ Δpr

Rešavanjem jednačina (7) ,(8) i (22) , odnosno (8) ,(15) i (22) dobija se jednačina za proračun
optimalnog poprečnog preseka komore za mešanje ejektora:

(2 − ϕ ) − (2ϕ ) (1 + uu)(ρ + u )
2
u2
2
− 2 ϕ 42 n 0,595 − 0,3906n
f 3opt =
3 2
=
(1 + u )(ρ + u ) (23)
2S mr v s S mr v s

(2 − ϕ )− ϕ ϕ (1 + uu)(ρ + u )
2
u2
2 2 2
0,595 − 0,407
f 3'opt =
3 2 4
=
(1 + u )(ρ + u ) (24)
2 S mr v s S mr v s

Za vrednosti v s = v n = 0,001(m 3 kg ) to jest za ρ = 1 izraz (24) prima sledeći oblik:

u2 u2
595 − 407 595 − 407
f '
=
(1 + u )2 (24a) odnosno d 3' opt = 1,1287
4 (1 + u )2 (24b)
3opt
S mr S SG

4
 
 Povratak na sadržaj

Za koeficijent injekcije u = 1÷ 3 iz jednačine (23) i (24) može se ustanoviti da

optimalni poprečni presek komore za mešanja f 3 se menja u granicama
22,2 S mr ÷ 19,37 S mr . Ako uzmemo da poprečni presek komore za mešanje ne zavisi od
koeficijenta injekcije , poprečna površina komore mešanja određuje se iz jednačine :

20 5,05
f 3opt = (24b) odnosno prečnik komore mešanja je d 3opt = (24c)
S mr S mr

Pri ćemu je S mr (Ns 2 m 2 m6 = Pa ⋅ s 2 m6 )

Iz jednačine (24c) proizilazi da optimalni prečnik komore mešanja ejektora zavisi od

otpora lokalnog sistema u čijoj konturi radi sistem.Ukoliko ejektor radi u zatvorenom sistemu
, na primer, pri radu u sistem centralizovanog snabdevanja energijom , imamo da je :

ΔpS = S mr ⋅ m1 ⋅ (1 + u ) ⋅ vS2
2
(25)

Rešavanjem jednačina (25) , (22) i (1) , imamo da je optimalni poprečni presek

mlaznice ejektora koji radi u zatvorenom sistemu jednak izarzu:

2ϕ 2 f 3
f 1opt = =
⎡ ⎛ u ⎞ 1 f3 ⎤
2

(1 + u )⎢2S mr f 3 ρ + u + 2 − ϕ 32 ρ + u − 2ϕ 2 − 1 ϕ 42
2

ρρ 3 1 + u
( )
ρ (1 + u )
( ) ⋅ ⎜⎜ ⎟⎟ ⎥
⎢⎣ ⎝ ρ + u ⎠ ρ f 2 ⎥⎦
(26)
f3
=
⎡ 2
⎤
(1 + u )2 ⎢0,001026 ⋅ S mr ⋅ f 32 + 0,61 − 0,4n ⋅ ⎛⎜ u ⎞⎟ ⎥
⎢⎣ ⎝ 1 + u ⎠ ⎥⎦

a prečnik poprečnog preseka mlaznice ejektora je jednak izrazu:

d3
d 1OP = (27)
2
⎛ u ⎞
(1 + u ) 0,00063 ⋅ S mr ⋅ d 34 + 0,61 − 0,4 ⋅ n ⋅ ⎜ ⎟
⎝1+ u ⎠

Na osnovu izraza (27) na slici (1 ) je prikazan dijagram zavisnosti optimalnog prečnika od

promenljivih veličina . Zavisnos otpora mreže S mr i provodnosti a je data izrazom (6).Pad
(
pritiska u mlaznici ejektora Δp r (Pa ) pri ϕ1 = 0,95; ρ r = 1000 kg m3 i protok kroz mlaznicu )
jednaki su izrazu:

G12 G12
Δpr = = (31) (28) G1 = 1110 ⋅ d14 ⋅ Δpr = 33.32 ⋅ d12 ⋅ Δpr (29)
⎛ π ⋅ d12 ⎞
2
1110 ⋅ d14

2 ⋅ ϕ ⋅ ⎜⎜
2
1 ⎟⎟ ⋅ ρ r
⎝ 4 ⎠

Na osnovu formule (28), na slici 2 je prikazana zavisnost protoka od pada pritiska i prečnika
mlaznice.

5
 
 Povratak na sadržaj

8,00
30,000
7,00
25,000
6,00 0,015
0,015 20,000 0,02

D1opt (m m )
5,00
D1op(m m )

0,02
0,025
4,00 0,025 15,000
0,03
0,03
3,00 0,035
0,035 10,000
2,00 0,04
5,000
1,00
0,000
0,00
0 20000 40000 60000 80000 100000 120000 140000 160000 0 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5
Ssg(Pa*s^2/m^6) U

Slika 1 . Zavisnost optimalnog prečnika mlaznice od promenljivih veličina , S SG , d 3 , u

Slika 2. Zavisnost potrošnje vode mlaznice od

12
prečnika mlaznice i pada pritiska

Kada je neophodno da se odrede dimenzije

ejektora (d 3 ,d1 ) i njihov koeficijent mešanja u
10
18
17
16
8 15 zadane veličine su : projketno toplotno opterećenje
( C );
Potrošnja vode u mlaznici (kg/s)

(W ) , temperature vode t PW
14
PR PR PR PR 0
13 QGR , t RW , t MW
pad pritiska u grejnom sistemu ΔpS (Pa) pre
12
6 11
10

izvesnoj potrošnji vode u sistemu G3 (kg s ) ; u

9
8
4 7
6 potpunom iskorišćavanju u mlaznici raspoloživog
pada pritiska ispred ejektora Δp r (Pa ) .Određivanje
5
4
2

vrednosti za G1 , G3 , S SG ili a ili d3 ostvaruje se po

0 formulama (2), (3), (7) i (24b). Prečnik izlaznog
preseka mlaznice d1 (m ) izračunav se po formuli i
0 200000 400000 600000 800000 1000000 1200000

Pad pritiska u mlaznici DPr (Pa)

Efektivni koeficijent injekcije izračunava se po

izrazu:

2 ⋅ G1 G1 − B + B2 − 4 ⋅ A ⋅ C
d1 = = (30) u= (31)
4 2 ⋅ ϕ12 ⋅ π 2 ⋅ ρ r ⋅ Δp r 4 1110 ⋅ Δp r 2⋅ A

B ⎛ 1 ⎞ f ⎛ f B⎞
Pri ćemu je : B = 2 ⋅ (2 − ϕ 32 ) + 2 ⋅ S SG ⋅ ρ ⋅ f 32 ; A = [ ] − ⎜⎜ 2 ⋅ ϕ 2 − 2 ⎟⎟ ⋅ 3 ; C = −⎜⎜ 2 ⋅ ϕ3 3 − ⎟⎟ ;
2 ⎝ ϕ4 ⎠ f 2 f1 2 ⎠
⎝
PR
t RW + u ⋅ t PW
PR
Efektivna potrošnja i temperatura mešne vode je : G3 EF = G1 ⋅ (1 + u ) , t MW
EF
= (32)
1+ u
2.ANALIZA REŽIMA ZAJEDNIČKOG RADA EJEKTORA I PUMPE
U pojedinim slučajevima na grejnim sistemima može maći primena spajanja nisko naporne
pumpe na usisnoj strani ejektora. Principijelna šema i dijagram promene pritiska rada
ejektora i centrifugalne pumpe prikazana je na slici 3.

6
 
 Povratak na sadržaj

pin Slika 3. Zajednički rad ejektora i

Gr   1  centrifugalne pumpe a)principijalna šema: 1-
  ejektor; 2-pumpa:3-sistem grejanja; b-
3 dijagram pritisaka pri zajedničkom radu
ejektora i pumpe
p0   Gin  
2  Na prikazanom dijagarmu pritisaka pri
zajedničkom radu ejektora i pumpe usvojena
su sledeća označavanja: p R , p P -pritisak u
pin
razvodnom i povratnom cevovodu toplotne
Δp EJ   mreže ispred ejektora , Pa ; Δp R - radni pad
Δp r pritiska u mlaznici ejektora, Pa ; ΔpPU - pad
Δp r  
  pritiska, stvoren cirkulacionom pumpom pri
ΔpSG
pin   tekućoj potrošnji vode kroz
Δp r   pumpu, Pa ; ΔpISEJ = pR − pP = ΔpR + ΔpPU r
aspoloživi radni pad pritiska u toplotnoj
mreži ispred ejektora , Pa ; Δp EJ -pad
pritiska stvoren ejektorom , Pa ; Δp SG = Δp EJ + Δp PU -pad pritiska u sistem grejanja, Pa ;Pad
pritiska razvijen pumpom ΔpPU može se izračunati sledećim izrazom:

ΔpPU = Δp0 − SCP ⋅ GCP

2
= Δp0 − SUSP ⋅ u 2 ⋅ Gr ( 33)

2.1. Analiza režima zajedničkog rada ejektora i centrifugalne pumpe (režim 1)

Koeficijent injekcije pri zajedničkom radu ejektora i centrifugalne pumpe (režim1)
određuje se po jednačini (31) , pri ćemu se pomočne veličine A,B i C određuju na osnovu
sledećih izraza:
2
⎛ f ⎞ 2 ⋅ S SG ⎛ 1 ⎞ f2
1 ( 2
3 )
BEJ = 2 ⋅ ϕ ⋅ 2 − ϕ ⋅ ⎜⎜ 1 ⎟⎟ ; B = BEJ +
2

Sr
B
; AEJ = EJ − ϕ12 ⋅ ⎜⎜ 2 ⋅ ϕ 2 − 2 ⎟⎟ ⋅ 1 ;
2 ϕ4 ⎠ f3 ⋅ f 2
(34)
⎝ f3 ⎠ ⎝
S 1 SUCP ⎛ f B ⎞
A = AEJ + SG + ; CEJ = −⎜⎜ 2ϕ12ϕ 2 1 − EJ ⎟⎟
S r 1 − Δp0 Δp ISEJ S r ⎝ f3 2 ⎠
S Δp0 Δp ISEJ
C = C EJ + SG −
S r 1 − Δp0 Δp ISEJ

Potrošnja mrežne vode kroz mlaznicu ejektora (režim 1) izračunava se po izrazu:

[
GR = (Δp ISEJ − Δp0 ) S R − u 2 ⋅ SUCP ( )] 0,5
(35)

2.2. Analiza režima rada ejektora bez centrifugalne pumpe (režim 2)

Koeficijent injekcije ejektora pri isključenju centrifugalne pumpe (režim 2) određuje
se takođe po jednačini (31) , pri ćemu se pomočne veličine A,B i C određuju na osnovu
sledećih izraza:

7
 
 Povratak na sadržaj

S SG SUCP 2 ⋅ S SG S
A = AEJ + + ; B = BEJ + ; C = C EJ + SG ; (36)
Sr Sr Sr Sr

Potrošnja mrežne vode kroz mlaznicu ejektora (režim 1) izračunava se po izrazu:

[ (
GR = Δp ISEJ S R − u 2 ⋅ SUCP )]
0,5
(37)

2.3. Analiza režima rada bez ejektora radi samo centrifugalna pumpa (režim 3)
Potrošnja vode u sistemu grejanja pri isključenju ejektora iz sistema izračunava se po izrazu:

G R = [Δp0 (S EJ + S SG + SUCP )]
0,5
(38)

3.ANALIZA REŽIMA RADA PODSTANICA SA AUTOMATSKOM REGULACIJOM

PRESEKA MLAZNICE
U poslednje vreme u lokalnim topotnim podstanicama imaju primenu ejektori sa
automatskom regulacijom preseka mlaznice. U datom slučaju regulacioni organ (igla unutar
mlaznice) pri svom zatvaranju smanjuje potrošnju mrežne vode , ali istovremeno izaziva
ppovećanje koeficijenta mešanja ejektora. Kao rezultat toga , potrošnja mešane vode smanjuje
se u manjem stepenu, nego potrošnja mrežne vode.Proračun ejektora sa regulisanim presekom
mlaznice može se izvesti na osnovu datih izraza , kao i za obični ejektor . Isto tako pri ovome
može se zaključiti, da brzinski koeficijent mlaznice ϕ1 se smanjuje pri smanjenju stepena
otvorenosti mlaznice.Koeficijent brzine mlaznice u razmatranom slučaju pri konusnom
preseku igle se može odrediti sledećom metodom.Predhodno se odredi površina poprečnog
preseka između mlaznice i igle f 1 , a zatim ekvivalentni prečnik d ek , zazor između konusnog
dela igle i mlaznice na dužini l , slika 4. po formuli:

f1 = π ⋅ z ⋅ (d − z ⋅ sin α ⋅ cos α ) ⋅ sin α ;

α
4 ⋅ f1
  d ek = = 2 ⋅ z ⋅ sin α
O
Slika 4.Mlaznica sa regulacijom izlaznog preseka

d0
Dužina konusnog dela igle u mlaznici pri potpunom
zatvaranju i dužina koničnog dela igle unutar mlaznice
 
jednake su izrazima:
Z l1  
 
l  l1 = (d 0 − d1 ) 2tgα ; l = l1 + z ()

Pri uvođenju u mlaznici igle koeficijent brzine se

izračunava po izrazu:

1 1
ϕ1 = =
1 2 ⋅ E ⋅ l ⋅ f12 1 d 0 − d1 + 2 ⋅ z ⋅ tgα
− − 0,032386 ⋅ E ⋅ d14 ⋅
ϕ2
1, POC d ek5, 25 ϕ2
1, POC (z ⋅ sin α )5, 25

8
 
 Povratak na sadržaj

4.ZAKLJUČAK
Na osnovu izvedenih izraza možemo reći sledeće: sa povećanjem otpora sistema
grejanja optimalni prečnik mlaznice ostaje konstantan, to jest ne zavisi od otpora sistema
grejanja; sa povećanjem koeficijenta injekcije optimalni prečnik mlaznice ejektora
opada.Nagli pad je između vrednosti koeficijneta injekcije 0 i 1. Između vrednosti
koeficijenta injekcije 1 i 4 opadanje vrednosti koeficijenta injekcije je sporije; sa povećanjem
ugla mlaznice α vrednosti brzinskog koeficijenta se ne menjaju, preciznije, promena je
toliko mala (oko 2%) da se može zanemariti; zavisnost masenog protoka od veličine pada
pritiska i prečnika mlaznice prikazana je na slici 2.Dijagram zajedničkog rada ejektora i
centrifugalne pumpe je prikazan na slici 3.
5.OZNAKE

Δp0 -pad pritiska stvoren centrifugalnom pumpom pri nultoj potrošnji, Pa ; SUCP -unutrašnji
otpor centrifugalne pumpe u jednačini karakteristike ove pumpe, Pa ⋅ s 2 kg 2 ; GCP , Gr -
Δp
potrošnja vode kroz pumpu i mlaznicu ejektora, kg s ; S CG = SG -otpor sistema grejanja,
GSG
Δp 1
Pa ⋅ s 2 kg 2 ; S r = 2r = -otpor mlaznice ejektor , Pa ⋅ s 2 kg 2 ; S EJ -otpor
Gr 2 ⋅ ϕ1 ⋅ f12 ⋅ ρ r
2

ejektora , Pa ⋅ s 2 kg 2 ;

d 1 -prečnik izlaznog otvora mlaznice, m ; α -ugao konusnosti igle i unutrašnji rastočik

mlaznice, m ; z -hod (veličina otvaranja) igle, m ; O -Obim , m ; d0 -prečnik osnove igle ,
m ; ϕ1. PO -početni koeficijent brzine (pri izlazu iz mlaznice igle) , i usvaja se ϕ1. PO = 0,95 ; E -
eksperimentalni koeficijent , zavisi od hrapavosti unutrašnjih površina mlaznice i površine
igle . Ovaj koeficijent ima vrednost E = 0,1⋅10 −3 ÷ 0,2 ⋅10 −3 .

6.LITERATURA
[1]N.M.Zinger: Gidravličeskie i tepolovie režimi teplofikacionjih sistem, Moskva,
Energoatomizdat, 1986
[2] Sokolov,E.J., Zinger.N.M.: Struinje aparati, Energija, str. 288. , Moskva,1970.
[3] Bajmak ,Š.:Doktorski rad , Priština , 1994
[4]Berman ,D.L.: Harakteristiki vodjanjih strujnjih nasosov (elevator) i ih rasčet,
Teploenergetika No.8, str.32-35, 1985
[5] Berman,D.L., Efimočkin, G.I.: Metodika rasčeta vodostrujnogo ežektora, Teploenergetika
, 1964. No.8, str. 92-94 , 1985
[6]Limajev B.F.:Gidrostrujinje nasosi i ustanovki , Mašinostrojenije, str.256.Lenjingrad 1988
[7]Sokolov , E.J.: Savremennie problemi teplifikacii , Energetika ,1979, No.4.str 47-56
[8]Bajmak , M.Š.:Snabdevanje industrijskih objekata vodenom parom , Monografija.
Univezitet u Prištin, 2011.

9