Jeremy Keeshin

Magbet kao priča o ljudskom podsticanju

Mudri filozof Aristotel je u svojoj knjizi ,,Politike’’ rekao: "Priroda čežnje je

nezadovoljstvo, a većina ljudi živi samo zbog zadovoljstva." U toj rečenici Aristotel se

bavi osnovnim načelom onog što pokreće čoveka. Aristotel je shvatio, šta Šekspir mnogo

godina kasnije shvata u svojoj tragediji Magbet o pohlepi. Aristotel je zapazio neprestano

upornu prirodu pohlepe i kako ljudi u potpunosti postoje za njeno ispunjenje. U

Šekspirskoj tragediji, likovi su motivisani prirodnim ljudskim podsticajima, a snaga koju

je postigao Magbet prouzrokovala je da postane korumpiran i osnovni pokretač radnje.

Magbetov odgovor na podsticaje je očigledan tokom čitave drame kada je odlučio

da agresivno izvrši sudbinu koju predviđaju veštice. Tokom drame postavlja ciljeve za

sebe i koristi asimetriju znanja kako bi ih ispunio. Magbet rano u drami saznaje da je

predodređen za bogatstvo. Veštice ga pozdravljaju sa jezivim naslovima tan od Glamisa,

tan od Kodora, i kraljem u daljem tekstu. Njegova sebična želja i radoznalost dovode do

toga da zahteva objašnjenje od veštica. Magbet kaže:

" O, stan'te, mutne sabesednice,

I recite mi više što. Već znam

Da sam po smrti Sajnelovoj ja

Postao tan od Glamisa; al' kako

Postadoh još i tan od Kodora?

K'o vitez praćen svakim blagoslovom

Još živi tan od Kodora, pa ako

 Jeremy Keeshin

Nimalo, dakle, nema izgleda

Da budem tan od Kodora, još manje

Izgleda ima kralj da postanem.

Otkud vam, rec'te, čudno to saznanje?

I što nam put presekoste na ovom

Sprženom polju da nas pozdravite

Tim proročanstvom? Zbor'te. Nalažem."(1.3. 73-86).

Kad god je Magbetu ponuđena informacija od veštica, izgleda da ih dobija uz

upotrebu sile. On to zahteva od njih ranije u prvom činu, ali isto tako kasnije i u četvrtom

činu. Magbet zahtieva:

" U poslovanje to vas zaklinjem —

Ne pitajući kako ste do te

Veštine došle — odgovorite mi:" (4.1.).

Proročanstva koja su poslužila Magbetu pružaju mu prednost protiv svojih protivnika, jer

on zna koji će krajnji ishod biti. Zna da će on biti kralj, pa je odlučio da ovo proročanstvo

postane realnost sopstvenom snagom.

Lik Magbeta je ovaploćenje protoka podsticaja i motivacije u ljudskom biću. Kada shvati

da će on biti "kralj u budućnosti", želi da ubije Dankana. Jednom kada je ubio Dunkana i

podigao se na prestol, on želi da ga zaštiti. Magbet pokazuje neke od najosnovnijih

ljudskih motivacija. On želi moć, on ide po moć i bori se za održavanje moći. Dok

Magbet čuva svoju moć, on vidi Banka kao pretnju i radi ono što bilo koja osoba radi

konkurenciji: eliminiše ga. On čak ubeđuje dva čoveka da ubiju Banka koji nemaju ništa

protiv njega. Magbet kaže:

 Jeremy Keeshin

"Da vam je Banko neprijatelj bio

Obojica to znate" (3.1.).

Očigledno i besramno im laže, a ideja da je on kralj dovoljno je ubedljiva da ih natera da

počine ubistvo. Suština njegovog karaktera najbolje se sumira kao željan moći i pohlepni

pojedinac. Kada Magbet postigne moć, on neće prestati ni u čemu kako bi je sačuvao.

Kasnije u knjizi, Ledi Magbet je bolesna i umire kada shvati obim i silu zločina koje je

počinila, ali Magbet ne uspeva da zaustavi svoju pohlepu. Magbet govori nakon što je

ledi Magbet preminula:

"Kasnije da je umrla;

Časa za takvu poruku bi bilo.

Sutra, pa sutra, pa i opet sutra,

S dana na dan se puzi ovim sitnim

Korakom prema slogu poslednjem

Pisanja našeg, a jučerasnjice

Svekol'ke naše ludama su samo

Na putu ovom prisvetljivale

Do časa kad u smrti se izvetri."(5.5.).

Magbet je toliko opsednut u svojoj želji da ne može da odvoji vreme da zastane i

oplakuje smrt žene. Magbetov lik pokazuje nerazdvojnu korupciju koja dolazi sa moći.

Na početku tragedije, njegov lik se ne čini željnim moći, ali kada postame kralj i počne

da ubija ljude, njegovo ponašanje se menja.

Ostali likovi u Magbetu pokazuju veliku količinu reakcije na sopstvene podsticaje i

sebične akcije. Ledi Magbet je sebična ili sebičnija nego Magbet, jer pokušava da ispolji
 Jeremy Keeshin

svoje ambicije kroz njega. Želi da krunu, pa podstiče Magbeta na ubistvo Dankana.

Macduff, škotski plemić koji na kraju ubija Macbeta u dvoboju, ima takođe sopstvene

motive. Macduf se ponaša sebično kad ostavlja svoju ženu i dete u Škotskoj same a on

beži u Englesku. Samo se na trenutak drži za vesti da su mrtvi dok ne nastavi po svom

planu. On govori:

" Ali moram k'o čovek to i da proživim:

Ne mogu da ne pomislim u sebi

Kako je nešto postojalo što je

Najdraže meni bilo. "(4.3.).

U ovom slučaju Macduff pokazuje svoju sebičnost kada ne razmišlja o svojoj porodici

koju je ostavio da umre. Malcolm se ponaša veoma slično sa svojom pohlepom. Malcolm

testira lojalnost Macdufa, ali dok to čini, veoma je sebičan i pohlepan, ne misleći da je

Macduffovo povernje u njega nesigurno. Malkolm govori kako bi on bio još gori od

Macbetha, i da bi bio još pohlepaniji nego ikada i da ga to ne čini dobrim kandidatom.

Malcolm kaže Macduffu:

" Buja u mojoj krajnje naopako

Složenoj ćudi takva nezasitna

Gramzivost, da ću radi poseda,

Budem li kralj, da šiljem velmože

Na onaj svet, izgaraću od želje

Da uzmem jednom nakit, drugom dom:

Pa kol'ko više budem imao,

Tol'ko će više to, k'o začin kakav,

 Jeremy Keeshin

Glad da mi draži, pa ću nepravične

Kavge da kujem i zapodevam

Sa odanima i s valjanima

I da ih rad imetka satirem. "(4.3.).

U ovom slučaju Malcolm pokazuje istu vrstu pohlepe koju je pokazao i Macbeth.

U Šekspirovoj drami, radnja se pomera zbog ljudskog odgovora na podsticaje i

moć. Likovi u ovoj drami, iako svi postupaju zasnovano na drugačijoj perspektivi,

postupaju iz istog razloga. Svako od njih je delovao s vlastitim znanjem i motivacijom.

Macbeth je delovao po proročanstava veštica da bi stekao moć na prestolu. Ova

demonstracija podsticaja je razlog zašto su Shakespeareve drame vrednosno

bezvremenske. Moral o kome je Aristotel govorio o ljudskoj požudi u svojoj knjizi

‘’Politike’’ bio je isti kao što ga je Šekspir predstavio u Macbethu, što je isto I u

današnjem društvu. Ljudi su prirodno pohlepni.