Distributivne i industrijske mreže 107

5. PADOVI NAPONA I GUBICI SNAGE

U VODOVIMA MREŽE

5.1. ZAMENSKA ŠEMA VODA

Za proračun padova napona i gubitaka snage dovoljno je distributivne

vodove predstaviti  šemom, kao što je prikazano na sl.5.1.

Sl.5.1  šema distributivnog voda

Na sl.5.1 sa R je označena aktivna otpornost voda, sa X induktivna

otpornost (reaktansa), a sa C kapacitivnost voda. S obzirom na to da su
distributivni vodovi relativno kratki, to se u slučaju nadzemnih vodova često
zanemaruju kapacitivne struje pa se vod predstavlja samo impedansom
Z  R  jX . Da je ovakav pristup opravdan pokazaće se na primeru voda
nominalnog napona 35 kV. Pretpostaviće se da je dužina voda   40 km
(dužine su obično manje), dok se za susceptansu voda može uzeti
b  C  2,7  10 6 S / km . Kapacitivna struja I c je:

 U 40 35  10 3
I c  j C  j 2 ,7  10 6    j 1,09 A ,
2 3 2 3

što je zanemarljivo u odnosu na struje opterećenja. Na osnovu ovoga može se

konstatovati da je za nadzemne vodove nominalnog napona 10 kV i 20 kV sasvim
dovoljno koristiti samo rednu impedansu Z .
108 Padovi napona i gubici snage u vodovima
mreže
Kod kablovskih vodova kapacitivnost C je znatno veća nego kod
nadzemnih vodova. Međutim, kablovski vodovi su znatno kraći od nadzemnih i to
daje mogućnost da se u analizi zanemari njihova kapacitivnost. Naravno, ako je
kablovski vod znatne dužine (npr. par kilometara) mora se u zamenskoj šemi
uvažiti i kapacitivnost.

5.2. VOD OPTEREĆEN NA KRAJU

Ako je vod opterećen na kraju snagom S  P  jQ za pad linijskog

napona ima se:

U  3 Z I , (5.1)

odnosno

P  jQ P R Q X P X Q R
U  3  R  jX  
  j . (5.2)
3U U U

Pri izvođenju relacije (5.2) pretpostavljeno je da je fazor napona U

(napon na kraju voda) u faznoj osi. Imaginarni deo (odnosno poprečna
komponenta) pada napona se u slučaju distributivnih vodova može zanemariti, s
obzirom da je razlika uglova fazora napona na početku i kraju voda zanemarljiva.
Prema tome, za analizu pada napona u distributivnim vodovima može se koristiti
relacija:

P R Q X PR X Q
U   1   . (5.3)
U U  R P

S obzirom da je tg  Q / P i X / R  x / r , gde su sa x i r obeležene

odgovarajuće otpornosti po jedinici dužine, to izraz (5.3) postaje:

PR x 
U  1  tg  . (5.4)
U  r 

Pad napona često se posmatra u odnosu na nominalni napon voda. Ako je

poznat pad napona U , tada je relativni pad napona :

PR  x 
u  1  tg  , (5.5)
U U nom r 
odnosno, imajući u vidu da je U  U nom
Distributivne i industrijske mreže 109

PR  x 
u  2 1  tg  . (5.6)
U nom  r 

Gubici snage za razmatrani vod su:

P2  Q2
S   3 Z I I  3 Z I 2  3  R  jX 

, (5.7)
3U 2

odnosno

P2  Q2 P2  Q2
S R  j X . (5.8)
U2 U2

Relacije (5.7) i (5.8) pokazuju da se na vodu javljaju gubici kako aktivne,

tako i reaktivne snage. Gubici aktivne snage koji su dati relacijom:

P2  Q2
P  R , (5.9)
U2

od posebnog su interesa, jer oni zahtevaju povećanje snage proizvodnih jedinica,

kao i povećani utrošak goriva u elektranama.
Slično kao i kod pada napona, relacija (5.9) može se svesti na oblik:

P 
R P2
2

1  tg 2  .  (5.10)
U

Relativni gubici snage su:

P
p 
P

RP
2
 
1  tg 2  . (5.11)
U

Imajući u vidu da je U  U nom to se za relativne gubitke aktivne snage

može pisati:

p 
RP
2

1  tg 2  . (5.12)
U nom

5.3. VOD SA RAVNOMERNO RASPODELJENIM

OPTEREĆENJEM
110 Padovi napona i gubici snage u vodovima
mreže
Posmatraće se vod dužine  čije je aktivno opterećenje po jedinici
dužine  , a reaktivno q . Šema ovog voda prikazana je na sl.5.2.
p

Sl.5.2 Vod sa ravnomerno raspodeljenim opterećenjem

Pad napona na delu voda dužine d je:

p r  q x
d  U        d . (5.13)
U

U relaciji (5.13) uvaženo je da na delu voda dužine d aktivna i reaktivna snaga

iznose p       d i q       d , respektivno. Ukupni pad napona je:

p r  q x 
U 
U       d
0
, (5.14)

odnosno, imajući u vidu u da je U  U nom

p  r  q  x 2
U  . (5.15)
U nom 2

Ako se ima u vidu da je ukupna aktivna snaga kojom je vod opterećen

P  p   , reaktivna Q  q   , kao i da je R  r  i X  x  to se za pad
napona ima:

1 P R Q X
U  . (5.16)
2 U nom

U slučaju da je ukupno opterećenje voda skoncentrisano na kraju voda,

pad napona je dat relacijom (5.3), tj.:

P R Q X
U skonc  . (5.17)
U nom
Distributivne i industrijske mreže 111

Količnik padova napona U i U skonc predstavlja faktor smanjenja

pada napona usled odvoda struje duž voda:

U 1
  . (5.18)
U skonc 2

Gubici snage na elementu voda dužine d su:

dP 
p 2
  q2      
2

r d . (5.19)
2
U nom

Gubici snage u celom vodu iznose:

p2  q2  p 2  q 2 3
P  2
r 0      2
d   r 2 , (5.20)
U nom U nom 3

odnosno

1 P Q
2 2

P  R 2
. (5.21)
3 U nom

Odnos ovih gubitaka aktivne snage i gubitaka snage kada je ukupno

opterećenje skoncentrisano na kraju voda predstavlja faktor smanjenja gubitaka
snage usled odvoda struje duž voda:

1 P2  Q2
R
P 3 2
U nom 1
   . (5.22)
Pskonc P Q
2 2
3
R 2
U nom

5.4. VOD SA LINEARNO RASTUĆIM OPTEREĆENJEM

U ovom slučaju opterećenje raste proporcionalno rastojanju od napojne

tačke voda, kao što je prikazano na sl.5.3. Ako je na kraju voda aktivno
opterećenje po jedinici dužine p a reaktivno q, onda su aktivna i reaktivna snaga
po jedinici dužine na rastojanju  od početka voda:


p  p , (5.23)

112 Padovi napona i gubici snage u vodovima
mreže
i

q  q . (5.24)


Sl.5.3 Vod sa linearno rastućim opterećenjem

Aktivna i reaktivna snaga kojom je opterećen element voda dužine d ,

na rastojanju  od početka voda su:


P  p  d 
2

p 2
  2  , (5.25)


 

q 2
Q   q  d    2 . (5.26)

2

Pad napona na elementu voda dužine d je:

P r  Q x
d  U   d , (5.27)
U nom

dok je ukupni pad napona u vodu:

  2 

U 
1
2 U nom
 
p r  
  2
d  q x 
 
2   2 d  ,  (5.28)
 0 0 

odnosno

U 
 p r  q x  2
. (5.29)
3U nom

Iz relacija (5.25) i (5.26) sledi da je ukupno aktivno i reaktivno

opterećenje voda:
Distributivne i industrijske mreže 113

p
P , (5.30)
2
q
Q . (5.31)
2

Pad napona kada bi ova opterećenja bila skoncentrisana na kraju voda je:

P R  Q X  p r  q x  2
U skonc   , (5.32)
U nom 2 U nom

Pomoću relacija (5.29) i (5.32) lako se pokazuje da je faktor smanjenja

pada napona:

U 2
  . (5.33)
U skonc 3

Gubici snage na elementu voda dužine d su:

P2  Q2 p2  q2
dP  2
r d  2 2

r 2   2  2
d , (5.34)
U nom 4  U nom

što za ukupne gubitke daje:

p2  q2 8  p 2  q 2  r 3
    2  d 

2
P  r 2
. (5.35)
4 2 U nom
2
0
15 2
4 U nom

Imajući u vidu relacije (5.30) i (5.31) relacija (5.35) postaje:

8 P2  Q2  R
P  2 . (5.36)
15 4 U nom

Iz ove relacije se vidi da je faktor smanjenja gubitaka snage usled odvoda struje
8
duž voda sa linearno rastućim opterećenjem   .
15
Relacije do kojih se došlo analizom kontinualno rastućeg opterećenja
važe i u slučaju voda sa koncentrisanim rastućim opterećenjem i jednakim
dužinama deonica (sl.5.4). Ilustracije radi, ovde će se to pokazati na primeru pada
napona.
114 Padovi napona i gubici snage u vodovima
mreže

Sl.5.4 Vod sa koncentrisanim rastućim optrećenjima

Imajući u vidu da za snage duž voda važi: P1  P , P2  2 P , ,

Pn  n P , za pad napona dobija se:

Pr Q x
U 
U nom

L d  2 2 L d    n 2 Ld ,  (5.37)

odnosno

Pr Q x
U 
U nom

Ld 1  2 2    n 2  . (5.38)

Sumiranjem reda u zagradi relacije (5.38) izraz za pad napona dobija

oblik:

Pr Q x n n  1 2n  1
U  Ld . (5.39)
U nom 6

Kada bi celokupno opterećenje bilo skoncentrisano na kraju voda za pad

napona bi se dobilo:

P r Q x
U skonc  nLd 1  2    n  , (5.40)
U nom

P r Q x n n  1
U skonc  Ld n . (5.41)
U nom 2

Pomoću relacija (5.39) i (5.41) za faktor smanjena pada napona, kada

duž voda postoji n odvoda, dobija se:
Distributivne i industrijske mreže 115

n n  1 2n  1
U 6 2n  1
n    . (5.42)
U skonc n n  1 3n
n
2
Ako broj odvoda teži beskonačnosti koncentrisano rastuće optrećenje
prelazi u kontinualno rastuće opterećenje. U tom slučaju za faktor smanjena pada
napona dobija se:

2
  lim  n  , (5.43)
n 3

što je identično relaciji (5.33) do koje se došlo analizom linearno rastućeg

opterećenja duž voda.

5.5. VOD SA JEDNAKIM ODVODIMA I JEDNAKIM

DUŽINAMA DEONICA

Kod ovog voda (sl.5.5) ukupna snaga na početku voda raspodeljena je na

n jednakih delova, pri čemu se ispred svakog opterećenja, polazeći od kraja voda
nalazi deonca jednake dužine  d . Na napojnoj deonici postoji izvesno produženje
dužine:

 P  f p d (5.44)

gde je f p faktor produženja normalne deonice.

Sl.5.5 Vod sa jednakim odvodima i dužinama deonica

Imajući u vidu sliku 5.5 za pad napona se dobija:

 r  x    d  2  d    n  d   p   .
1 P Q 
U  (5.45)
U nom  n n 
116 Padovi napona i gubici snage u vodovima
mreže

Sumiranjem aritmetičke progresije u zagradi na desnoj strani relacije

(5.45), izraz za pad napona dobija oblik:

P r  Q x  n n  1 
U  d   n fp  , (5.46)
n U nom  2 

to jest

P r Q x  n 1 
U  d   fp  . (5.47)
U nom  2 

Pad napona kada je ukupno opterećenje skoncentrisano na kraju voda je:

Pr Q x
U skonc  d  n  f p  , (5.47)
U nom

čime se za faktor smanjenja pada napona dobija:

n 1 2 f p
n  . (5.48)
2 n  f p 

U slučaju kada broj odvoda neograničeno raste, tj. kada se ima

ravnomerno kontinualno opterećenje za  se dobija:

n 1 2 f p 1
  lim 
n 
2 n  f p  2 , (5.48)

što je identično relaciji (5.18).

Za snagu gubitaka u razmatranom vodu ima se:

P2 Q2
P 
n 2 U nom

r  d 1  2 2    n 2 1  f p  ,  (5.49)

što posle sumiranja kvadrata prirodnih brojeva daje:

P2  Q2   n  1 2n  1 
P  r d   n fp  . (5.50)
n U nom  6 

Pošto je snaga gubitaka za opterećenje skoncentrisano na kraju voda:

Distributivne i industrijske mreže 117

P2 Q2
Pskonc  r d  n  f p  , (5.51)
U nom

to se za faktor smanjenja gubitaka snage, kada duž voda postoji n odvoda, dobija:

n 
 n  1 2n  1  fp
. (5.52)
6 n n  f p  n fp

U slučaju kada se broj odvoda uvećava, odnosno kada n faktor

smanjenja gubitaka snage je:

  n  1  2n  1 fp  1
  lim   
, (5.53)
 6 n n  f p 
n   n fp  3


što je identično sa vrednošću dobijenom kod analize snage gubitaka u vodu sa

ravnomernim kontinualnim opterećenjem (relacija (5.22)).

5.6. VOD SA KONTINUALNIM OPTEREĆENJEM I JEDNIM

VELIKIM SKONCENTRISANIM POTROŠAČEM

Jedan od interesantnih slučajeva za analizu je i kada na jednom mestu duž

voda postoji potrošač velike snage. Zbog toga je ovde analiziran slučaj voda
prikazanog na slici 5.6, gde se vidi da pored kontinualnog opterećenja postoji i
jedan veliki potrošač. Na istoj slici prikazana je i raspodela struje duž voda, dok
su odgovarajuće analitičke relacije:

I  cI
i       cI ; 0    1  e   , (5.54)

i
I  cI
i      ; 1  e       . (5.55)

118 Padovi napona i gubici snage u vodovima
mreže

Sl.5.6 Vod sa kontinualnim opterećenjem i jednim

velikim skoncentrisanim potrošačem

S obzirom da je pad napona na vodu dužine d :

 x 
d  U  3 r i 1  tg  d , (5.56)
 r 
to se zamenom izraza za struje (relacije (5.54) i (5.55)) dobijaju sledeće relacije
za elementarne padove napona na odgovarajućim deonicama voda

 x   1  c      
d  U   3 r I 1  tg    c  d ; 0    1  e   ,(5.57)
 r   

 x  1  c     
d  U   3 r I 1  tg  d ; 1  e       . (5.58)
 r  

Integraljenjem ovih relacija i njihovim sumiranjem dobija se za ukupni

pad napona duž voda:

  1  c 
 1 e  
 x


U  3 r I 1  tg  
 r   
      d  c  d  , (5.59)
0 0 

odnosno
Distributivne i industrijske mreže 119

 x  1 
U  3 r I 1  tg   1  c   c 1  e   . (5.60)
 r  2 

U slučaju da je celokupno opterećenje skoncentrisano na kraju pad

napona je:

 x 
U skonc  3 r I 1  tg   . (5.61)
 r 

Poređenjem relacija (5.60) i (5.61) vidi se da je faktor smanjenja pada

napona.

1
 1  c   c 1  e  (5.62)
2

Da bi se sagledalo kako struja (snaga) velikog potrošača i njegova

lokacija utiču na faktor smanjenja pada napona na sl.5.7 je prikazana
karakteristika   f  c  za različite vrednosti parametra e. U slučaju kada je
e  0 , veliki potrošač se nalazi na kraju voda i tada se ima najveći pad napona.
Povećanjem vrednosti parametra e, tj. pomeranjem velikog potrošača ka početku
voda dolazi do smanjenja vrednosti faktora  . Zanimljivo je primetiti da za
e  0,5 , tj. kada se veliki potrošač nalazi na sredini voda faktor smanjenje pada
npona iznosi   0,5 i ne zavisi od veličine tog potrošača. Razlog za ovo leži u
činjenici da se i ravnomerno kontinualno opterećenje može, sa aspekta pada
napona, tretirati kao da je locirano na sredini voda. Kada se posmatrani potrošač
nalazi između početka i sredine voda, tj. kada je e  0,5 , sa porastom njegovog
udela u ukupnoj struji na početku voda (povećanje parametra c) dolazi do
smanjenja faktora  .
120 Padovi napona i gubici snage u vodovima
mreže
1.0

0.9 e=0
e=0.25
0.8 e=0.50
e=0.75
0.7

0.6


0.5

0.4

0.3

0.2

0.1
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0

c
Sl.5.7 Zavisnost faktora smanjenja pada napona od
veličine i lokacije velikog potgrošača

Imajući u vidu relacije za struje (5.54) i (5.55) za elementarne gubitke

snage ima se:

 1  c     
2

dP  3 r I 2
  c  d ; 0    1  e   , (5.63)
  
i

dP  3 r I 2
1  c  2      2 d ; 1  e       . (5.64)
2


Integraljenjem ovih relacija i njihovim sumiranjem za ukupne gubitke

snage u vodu dobija se:

 1  c  2 2 c 1  c 
 1 e    1 e  


      d         d  c  d 
2
P  3 r I 2  2
2

  0 0 0 
, (5.65)

odnosno
1  c  c 2 
P  3 r  I 2   c e  e 1  c   c   . (5.66)
 3 

Kako je:
Distributivne i industrijske mreže 121

Pskonc  3 r  I 2 , (5.67)

to se za faktor smanjenja gubitaka snage dobija:

1 c  c2
  c e  e 1  c   c  . (5.68)
3

1.0

0.9

0.8 e=0
e=0.25
0.7 e=0.50
e=0.75
0.6


0.5

0.4

0.3

0.2

0.1
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0
c
Sl.5.8 Zavisnost faktora smanjenja gubitaka snage od
veličine i lokacije velikog potrošača

Zavisnost faktora smanjenja gubitaka snage od veličine i lokacije velikog

potrošača prikazana je na sl.5.8. I ovde, kao i kod pada napona, jednostavno se
izvodi zaključak da su gubici utoliko manji ukoliko je veliki potrošač bliže
napojnoj tački voda.