film ske

sveske 9
filmske sveske
Izbor članaka o filmu iz svetske štampe
Glavni, odgovorni i tehnički urednik:
DUŠAN STOJANOVIĆ
Izdavač:
INSTITUT ZA FILM, Beograd
BROJ 9. NOVEMBAR 1969. GODINA II

SADRŽAJ

2001: ODISEJA U SVEMIRU

(izbor i prevod s engleskog i francuskoga Emilije i Žike

Bogdanovića)

Don Denijels: 2001: NOVI MIT . 577

Tim Hanter, Stivn Keplen i Piter Džezi: SINTEZA RO DA I

ZN AČEN JA . 585

nastavak na trećoj strani korica

 2001: Odiseja u svemiru

2001 : novi mit

don denijels
(don daniels)

U novom filmu Stenlija Kubrika (Stanley Kubrick) 2001: Odi­

seja u svemiru (2001: A Space Odyssey) ovog reditelja ponovo zati­
čemo kako primenjuje jednu tradicionalnu vrstu da bi izrazio svoju
veoma ličnu viziju o obrnutom letu čovečanstva od slobode. 2001 :
Odiseja u svemiru prikazuje sebe kao naučno-fantastični film, čiji je
scenario (i sinopsis na kojem se on zasniva) napisao sam Stenli Kubrik
u saradnji sa stručnjakom za naučnu fantastiku, Arturom Klarkom
(Arthur Clarke). Ali upravo kao što su Staze slave (Paths of Glory)
bile nešto više nego običan proti vratni film, tako i 2001: Odiseja u
svemiru predstavlja nešto više nego ukupnost svojih egzotičnih zamki
i specijalnih efekata. Kubrik i Klark u više su navrata govorili 0
svom filmu kao 0 novome „m itu"; kao o sofistikovanom delu koje
opšti sa najpriprostiijim, sveopštim istinama, izraženim, međutim, na
Ličan način, poput proročkih tekstova Viljema Blejka (William Blake).
Umesto da očekujemo tematiku ranijih naučno-fantastičnilh filmova,
govori nam se, potrebno je da ovaj film shvatimo kao razmatranje
čovekovog položaja u Vaseljeni. Pripovest ovde treba da posmatramo
dublje nego doslovno, a lica kao „alegorične" argumente, kao uopštena
oličenja apstraktnih ideja.
A ptipovest, naravno, postaji. Posle prologa o TađanJju ljudskog
razuma, film skače u dvadeset i prvi vek, u trenutak kada su nauč­
nici pronašli dokaz o prisustvu vanzemaljske inteligencije na mesecu.
Veliki kameni monolit, očevidno strano telo na mesecu, upućuje radio-
-signale prema Jupiteru, posle čega ekspedicija od pet ljudi putuje ka

577
toj planeti svemirskim brodom Discovery, 'kojim upravlja sttper-kom-
pjuter Hdl-9000. Posle sukoba sa kompjuterom, u kojem sukobu če­
tvorica astronauta nailaze smrt, preostali ome polazi za rukom da stigne
do Jupitera. Neka nevidljiva sila odvlači ga odatle i od čitavoga sun­
čevog sistema, i kada najzad stiže do beskrajno daleke planete Va-
sionaica, on tamo nalazi udobnost vlastitog doma. Kosmonaut se na
kraju vraća Zemlji, gde završava svoju Odiseju, ali proživljeno iskustvo
preobraća ga, i on svoju matičnu planetu motri sada novim očima.
Tokom doslovnog modeliranja ovog sižea, Vasionci se nijednom
ne pojavljuju. O ni su, u stvari, nematerijalna bića čiste energije, ne­
vidljiva oličenja strane Inteligencije, i kao takvi oni delaju simbolički
kao nešto više, nešto bolje od čoveka, Nešto Drugo. Crni monolit koji
obelodanjuje uticaj Vasionaca doslovno je agens evolucije, njen nad­
zornik, neka vrsta .putokaza ljudskom napretku. Sam taj monolit do-
bija šire značenje u okviru simboličke argumentacije filma.
Prolog pod naslovom Praskozorje čoveka (The Dawn of Man)
sadrži u malome princip na kojem je zasnovano čitavo delo. Prikazani
su nam životinjski preci čoveka kako žive u svome Prvobitnom raju
i u tamnici svojih nagona. Sa postavljanjem vanzemaljskog monolita,
životinje .postižu delimičnu slobodu svesti, razumnog mišljenja, raz­
mišljanja i individualne volje. Ostatak filma umnogostručava ovu
strukturu. Moderni čovek prikazan je u tamnici savremenog života,
kao rob tehnološkog totalitarizma, kao sluga naučnog racionalizma.
Pri završetku filma Vasionci se ponovo pojavljuju da bi čoveka digli na
viši stepen svesti i da bi mu dali potpuniji status slobode.
Tema filma je sazrevanje Tazumnog života u kosmosu. Prolog se
zbiva u pleistocenskom dobu. „Lica" su grupa homonida — ranih pre­
daka čoveka — i oni prevladavaju životinjsko robovanje nagonskom
životu. Prvobitni raj je pusta zemlja i majmuni su upravo na putu
orkavanja od gladi i iščeznuća, kao južnoafrički tapiri koji ih okružuju.
Ali pod kožom majmuna, u blesku njegovih očiju i u dužini njegovih
nogu mi već možemo da prepoznamo čoveka. Sve ostalo je kosmata
animalnost koja živi tokovima mravinjačke inteligencije: traži se hrana,
cepti se noću i strasno brani izvor sa vodom. Procesi evolucije ubrza­
vaju se i Kubrik dovodi do podudaranja trenutak rađanja ljudske sve­
sti sa prisustvom monolita i musique concrète Đerđa Ligetija (Gyorgy
Ligeti), koja sa zvučne trake grmi kao kolaž religiozne muzike svega
sveta. Jednog jutra čovekoliki majmun se budi i shvata da postoji.
Razvoj mozga uočava razliku između sebe i sredine i životinje se
tiskaju oko ploče obožavajući je sa strahopoštovanjem. Kiubrik se usme-
rava na jednog od njih — on je sada pojedinac — dok otkrivajući oruđe
uči da iskorišćava svoju okolinu.

578
 Taj poetični prolog slika čoveka 'kao umnu životinju, kao 'biće
koje oseća, sposobno da shvati svoje postojanje i da upotrebi tehno­
logiju radi ubijanja za hranu i radi ubijanja pripadnika svoje vlastite
vrste. Čitava ljudska istorija sadrži -se u jednom Tezu 'koji nas od
maj-muna-čoveka dovodi do astro-čoveka, pri čemu je implikacija da
prolog obuhvata tok potonjega ljudskog razvoja: istinsku džojsovsku
moru. Pored toga, 2001. godina je samo trideset tri godine daleko.
Razmatranje budućnosti uklj-učiće aspekte 1968. Zagledati se unapred
i'li unazad znači susresti se sa razmišljanjem o sadašnjosti.
Ključni deo -filma 2001: Odiseja u svemiru preobraća traganje
za vanzemaljakim -razumnim bićima u prikaz robovanja savremenog čo­
veka. To je odreča-n odigovor na sta-ru šalu: „Ima li razumnog života
na Zemlji?" U veku koji dolazi, razum je zaista stranac među lju­
dima, budući da su junaci budućnosti -intelektualni džinovi i duhovni
pigmeji. Film tako postaje optužba podignuta protiv potomaka čoveka-
-majmuna, argumentacija data u širokim potezima i u slikama koje
su opšte prepoznatljive. Taj pesnički prikaz sumraka rase koji daje
ova Odiseja potvrđuje -potrebu za onim što je Oldos Halcsli (Aldous
Huxley) nazvao revolucionarnom revolucijom. Novi junaci su neiz-
bežno inženjeri, .tehničari, naučnici, vladini činovnici: Tacianafldsti bez
cillja, sa uzvišenim nepoverenjem u osećanja i u detmjastu veru u
materijalnu stvarnost i intelekt.
Njihova Utopija je zemlja večnog turiste. Kada jedan kosmički
stručnjak putuje na Mesec, Kubrik prikazuje njegov (Pan-American)
brod kako sa velikom satelitskom stanicom izvodi ballet mécanique,
dok se i sama stanica zajedno sa svojom posadom obrće oko Zemlje
praćena temom iz valcera Na lepom plavom Dunavu. Muzika se ovde
upotrebljava ironično, kao i u Stazama slave i u Dr Strejndilavu (Dr.
Strangelove). Prenaglašena orkestracija valcera predstavlja zajedljiv ko­
mentar pretencioznosti tehnologije dvadeset i prvog veka, dok nas
prisnost -kompozicije — tema zapadhe tehnologije — podseća da sofi-
stikovana gvožđurija stvarno znači samo Još Više Istog. Ljudi Utopije
su neobično melanholična družina i sva aktivnost vodi se u bezbed-
nom okrilju standardnoga, ritualnoga, naviknutoga i mehanicistički
bezlično. Njihov -jezik je neprijatna parodija vojnog, naučnog i re­
klamnog žargona, ali tu i tamo mučna tišina ili nekoliko reci kažu
sve, kao oznaka „upotrebljivo" povodom pseudo-sendviča ili saopštenje
0 tome da Ij-udi na Zemlji neće moći da se srode sa vešću o otkriću
inteligencije vanzemaljslkog porekla „nepripremlijeni d neobrađeni".
Održavanje života sasvim zadovoljavaju polupripremljeni obedi.
Cena opstanka u atomskom dobu bila je smrt osećanja. Kada kos-
rnički stručnjak telefonira svojoj kćerčici iz svemirske stanice, on ne

579
odaje nikakvu emociju. Pred prizorima svemirskog leta koji izazivaju
strahopoštovanje on tone u san. Ali Kubrikova lica s<u ipak nešto
više nego beskrvni cliché naučnika iz okljaštrene beletristike ili filmo­
va „ С " kategorije. Ona su nalik na ispražnjene ostatke rase dzišle iz
Ničeovog (Nietzsche) Tako je govorio Zaratustra. O vi poslednji ljudi
izgubili su dar samoprezira, izgubili su sposobnost da odapnu strelu
svoje čežnje za višim od ljudskoga. A u svom uverenju da su otkrili
sreću, oni su odistinski dostojni prezira. Ne bez razloga, glavna mu­
zička tema (u filmu koji, giifitovski, upotrebljava muzičke kolaže)
uzeta je iz ode Ničeu Riharda štrausa (Richard Strauss).
Svoje poverenje naučnici poklanjaju jedino racionalizmu i istraži­
vanju materijalnog sveta. Oni su poput Blejkovih tehničara, sa njiho­
vim zlatnim kompasima, kvadrantima, i pravilima, i ravnotežom. Na
putu za Mesec, kosmički stručnjak spava u bestežinskom stanju, u
jednoj obešenjačkoj sceni u kojoj se vidi stjuardesa kako sa uspore­
nom usredsređenošću „diže" naliv-pero koje mu je ispalo iz ruku.
Ljudski napredak simbolizovan je u grotesknoj nesrazmeri između
toga trivijalnog gesta i presavem og načina na 'koji je izveden. Na putu
ka Jupiteru sistemi za održavanje života na brodu Discovery baš su
takvi : prilagođeni osnovnim interesima života. Discovery, svojom teh­
nološkom sofistikacijom, priprostom kičmenom superstrukturom i su-
per-racionalnim mozgom, postaje i sam briljantna metafora o vredno-
stima modernog življenja. Na brodu, astronauti koji nisu veštaČki
uspavani zamrzavanjem provode vreme u besciljnim radnjama, u akci-
onim ciklusima kakvo je, na primer, Pulovo održavanje bodrosfci teia
pomoću „boksovanja sa sopstvenom senkom". Ljudi nam izgledaju
šuplji, nepotrebni. Kao što Pul sam kaže, dok je u hibernaciji čovek
se oseća kao da je u dubokom snu u kojem nema snova. Nikakva nada
niti ikakav cilj ne leže pred ovim nadljudima, osim mehaničkog širenja
rase u lokalnom univerzumu.
Kada kosmički stručnjak najzad stigne na Mesec, Kubrik ponovo
uvodi monolit, prepadno koristeći metod ponavljanja. Film od gledaoca
zahiteva da uporedi otkriće monolita na Mesecu sa ranijom scenom sa
čovekolikim majmunima, da osmotri reakcije obeju „grupa" i da
odmeri dobitak ili gubitak. Rasa je izgubila sve strahopoštovanje. Ti
ljudi na Mesecu deca su onoga klasičnog, dosadnog i neotesanog
američkoga turiste u inostranstvu koji ostaje hladan prema onome
što vidi, ali koji se ipak ne rastaje od kamere što mu visi obešena
o vrat. Oni paradno silaze 'bliže iskopini, obučeni u skafandre koji
nas navode da pomislimo kako su ti mašinoldki ljudi potomci samoga
dobrog Doktora. Ljudski napredak: od majmuna do robota. I Kubrik
svodi svoje poređenje u dva najgrdnija i najduhovitija poteza u čita­

580
 vom filmu. Dok su majmuni, oproba va j ući, dodirivali monolit, tražeći
neko neposredno objašnjenje njegove neumoljive tajanstvenosti, nauč­
nik dodiruje ploču rukom u rukavici, zaštićen tako od fizičke kon­
frontacije. Očigledno, nauka i racionalizam ne mogu da ga dodirnu.
Zatim jedan od ovih novih turista fotografiše monolit za istorijske
knjige, dok roboti ponosno poziraju. Podrazumevanje da je čovek mera
svih stvari, neprijatna nemoć pokušaja da se razume tajna, nepodes-
nost gesta predstavljaju grozan poganluk. Kao čovek koji je majstor
fotografije, Kubrik je kroz čitavo svoje delo iznenađujuće koristio ka­
mere kao instrumente zla. U Stazama slave jedan fotoreporter škljoca
9vojim aparatom na osuđene ljude baš u trenutku kada sveštertik
izgovara: „I zaista vam kažem: danas ćete biti sa mnom u raju". U
Loliti (Lolita) Kvilti snima i režira skaredne filmove. A sada, u
Odiseji u svemiru, detinjasti turisti zadovoljavaju se površnim opisi­
ma materijalne stvarnosti. Kamera, kao i ljudska čula, katkad obma­
njuje.
Ali ti turisti jesu deca. Prizoni bestežinskog stanja daju Kubriku
doslovnu priliku da nam omogući novi pogled na ta stvorenja. Kao
deca koja su otkrila neobičnost izokrenutog lica nekog prijatelja,
gledalište je suočeno sa neustaljenim prizorima ljudskog tela u sve­
mirskim letelicama i izvan njih. Kao neodlučni mladunci koji se bore
da se odrede u novom 9 vetu, svemirski putnici moraju ponovo da
nauče da hodaju, vrlo pažljivo, po zidovima i duž prostorija, sa za­
štitnom kacigom na glavi za slučaj glupih nezgoda. Oni sišu svoju
hranu i ponovo uče kako da postupaju u odajama za prirodne potrebe.
Nasmešene gizdave gospe služe obroke i kao svemirske starateljice
lepršavo i umilno cvrkuću dok vas pitaju za ime. Na brodu Discovery,
dok trojica američkih kosmonauta spavaju zamrznutim snom, naj­
veća staTateljica od svih, Hol, brine se o svemu, uključujući sunčane
kupke, igre i rođendanske pesme za dvojicu letača koji ostaju budni
tokom sedmomesečnog puta. Boumen i Pul su dva ozbiljna, starmala
deteta, koja iza zabravljenih vrata čačkaju po Starateljičinom integri­
tetu; zarobljenici jedne tehnološke naprave za razbibrigu, oni su u
svojoj svemirskoj „mahuni" nalik jedan na drugoga kao dva zrna
graška.
Holova TV-dbjavljivačka zbirka zvukova i rečnik postaju beste-
lesni glas tri veka naučnog racionalizma. Videli smo čoveka kao ži­
votinju, kao turistu i kao dete. Sada je njegov intelekt, glavni izvor
njegovog ponosa, prikazan kao sasvim mogućno opasan, čak sudbo­
nosan. Hol je Kiklop ove nove Odiseje, Huinhm novih Guliverovih
putovanja. On je mašina, ali mašina čini greške upikos težnji svojih
tvoraca za savršenstvom. O n je mozak, odan Misiji na monomanijski
način Džeka Ripera i na način uzvišene oholosti dr Strejndžlava; i on

581
je razum neokovan moralom. Kada umire, Hol peva Daisy. Senti­
mentalna ljubavna balada pridružuje se pesmama iz Staza slave i Dr
Strejndzlava da magovesti smrt intelekta.
Čovdkoliki majmuni iz prologa — svi Jahui — ispo!j ili su jasno
osećanje kada i)h je osvetili a .misao koja se rađala. Premda čovek ne
može da bude .siguran, izgleda da je Hali takođe sposoban da oseća
strah, ignev ili Tadost što obavlja visoke dužnosti. Njegova „pobuna"
je više nego greška mašine ili bolesti čistog intelekta. Kubrik je Holo-
vim posbupdma dozvolio svu dvosmislenost, ‘koja je inače svojstvena
junacima od krvi i mesa. Primoravajući nas da Hola posmatramo kao
ličnost, reditelj nas na 'brodu Dscovery sve hvata u zamku, zajedno
sa sasušenim astronautima i njihovim upornim mehanicističkim istra­
živanjem univerzuma. A ako je mašina čovek, šta su onda ljudi?
U tome leži jedna od najcrnjih subverzija Odiseje u svemiru.
Hol takođe odaje utisak da ima isključivo ljudski dar za pritvor-
nost prema svojim potčinjenima. O n propušta da upozori Boumena,
dok proverava astronautovo zbrkano psihološko stanje. U svom ro­
manu, Artur Klark priznaje svu težinu pronalaženja .jednostavnog
objašnjenja za kompjuterovu grešku«. On stoga predlaže drugu ,/teo­
riju": usJed pokušaja da od posade prikrije pravu istinu o misiji broda
(nalaženje dokaza o postojanju vanzemaljskog života), Holu je nape­
tost donela ,/neurozu". O n počinje da .pravi greške. 'Njegova najozbilj­
nija greška (ukoliko izraz odgovara) jeste netačan izveštaj o meha­
nizmu za komunikacije i njegovom predstojećem kvaru. Otkrivši greš-
ku^až, Bouimen i Pul odlučuju da će stavljanje kompjutera izvan upo­
trebe možda biti neophodno. Ugrožen, Hol ubija sve astronaute osim
jednoga. Veliki Brat je istinska mati. U Dr Strejndzlavu najljudskiji
abeleženo lice jeste luđak Riper. Sada, u Odiseji u svemiru, Hol postaje
potpuno ljudsko biće kada od sebe pravi ubicu.
Kada Boumen ubije Hola, to novi Uliks odbacuje nauku, tehno­
logiju i racionalizam, budući da su mu oni u njegovom traganju za
životom od samo dđimične pomoći. Poslednji prikaz čovekove nepri­
premljenosti jeste Veliki Let kroz svemir, kada Boumen u 9vojoj kos-
miokoj „mahuni" plovi među zvezdama nošen nekom vrstom galak-
tičkog brzaka. „M ahuna" i njena „spora" prolaze kroz strahobne zvez-
d-ane oblake, kroz grozdove globula i neizmerive talase energije. Kada
Zemljanin najzad stiže do prebivališta Vasionaca, ta je planeta sa
svojim nabujalim pejzažima i višebojnim nebom košutama parodija
scena sa Zemlje.
Konačno, čovek je sagledljivo biće u nesagjledljdvom svemiru. Baš
kao što se na kraju Staza slave Daksu prikazala instinitost Brularovih
optužbi zbog sentimentalnog idealizma, tako je i u završnim scenama
 Odiseje u svemiru predočeno Boumenovo beskonačno malo mesto u
Univerzumu. Vasionci — naravno, moramo da ih sada identifi'kujemo
kao Kubrika i Kl arka — pripremili su za svoga potresenog gosta Tas-
košnu hotelsku sobu. Neodredljivi grandeur divlje se ruga domaćoj
lepoti dekora Luja XVI (Louis XVI), ali soba je udobno osenčena trav­
nato zelenom bojom, toalet nije „'bestežinski", a i hrana je dobra.
Možda su vasionci odabrali milje iz revolucionarnog razdoblja nais
civilizacije upravo kao odgovarajući okvir za jednu istinskiju revolu­
ciju. I tu Vasionci pružaju Boumenu mogućnost da posmatra sebe
kako brzo stari i kako najzad umire. Neizmenljiva lepota sobe smrti
odnosi se prema mrtvacu sa vidljivom porugom, dok u tišini jedan
talas smeha sustiže drugi. Pod majmunskom kožom nalazi se čovek,
boreći se da se rodi. Naši domaćini daju sada na znanje da u čoveku
leži novi beočug evolucije, jedno biće vredno svoje zemaljske kolevke,
oslobođeno robovanja ljudskoj sudbini, jedna viša Inteligencija.
PTaizvor zalaska čoveka, otud, nalazi se u njegovoj fizičkoj pro-
laznosbi. Čitavim svojim tokom film izražava platonovsko neverovanje
u materijalni aspekt ljudskog života. Postoji jedan krupni plan čoveko-
likih majmuna kako jedu sirovo meso: to je kadar koji ilustruje nji­
hovu animalnost. Kasnije, Kubrik se jednim rezom prebacuje sa kos-
mičkog stručnjaka na njegov brod, koji na Mesec prebacuje čitav
toalet. Obespokojavajući znak da je Hal zaista živo biće i da su
ljudska bića zaista jedva nešto više od mašina dovodi u sumnju vred-
nost predstave o jedinstvenosti ljudske ličnosti ili pojam „duše". Duge
9cene, pune bola, o ljudskom životu koji se u svemiru održava uz ma­
nipulacije mašina ili neravnomerno udisanje kiseoni'ka gotovo su ne­
podnošljiv pods etnik na krhkost čovekovog postojanja. Ljudski je ži­
vot isto toliko lomljiv koliko i čaša koja >se razbija u domu Vasionaca.
U svojoj odiseji ka slobodi Boumen se najpre otarasuje svoje sve­
mirske mahune, zatim svoje svemirske odeće, a naposletku i svog
tëla. Možda sledeći korak u evoluciji treba da vidimo u odbacivanju
tiranije materijalnoga, i oni završni snimci su pre svega obeležja ne­
vidljivoga. Najdo9lovnije tumačeno, nametanje Vasionaca kao novih
deus ex machina može da izgleda kao protiv-evoflutivno. Ali ideja je da
je lagani rast ka razumu prirodan i da su Vasionci i sami deo prirode.
Odiseja u svemiru slavi, sred kaotične tajne Vaseljene, retke znake
prirodnoga poretka. Prva slika filma prikazuje pomračenje Meseca,
sa Mesecom, Zemljom i Suncem koji, vertikalno nanizani u središtu
ekrana, deluju kao proročko rađanje svetlosti. Čovekoli’ki .postaju sve-
sni svog postojanja i sunce se pomalja iznad monolita baš kao i doc-
nije, prilikom otkrivanja ploče na Mesecu.

583
 Odiseja u svemiru takođe slavi i .pramenu. Majmun je preobra-
žen u čoveka. čo v e k se osposobio da napusti Zemlju da bi putovao
svemirom — to je korak u evoluciji koji Klark izjednačava sa napretkom
koji je učinjen kada je život iz mora iziišao na kopno. Mašina prerasta
u čoveka, a čovek postaje „Vasionac". Svojim filmom Kubrik se po­
ziva na onaj deo nas koji je još sposoban da postavlja pitanja. Taj po­
ziv nagoveštava se stilom za koji nas je pripremio Dr Strejndilav.
Gnev dz Staza slave preobraćen je u mirnoću koja je s one strane
očaja, u umetnost koja ne propisuje, već opisuje. Kubrik, izgleda, smatra
da su, ©ve do konačnog preobražaja, s obzirom na karakteristike rase,
njegovi podriveni ljudi neizbežno naši potomci. Umdtnik pritom nudi
estetičlco rešenje koje samo zadovoljava strukturu očajničke nade nje­
govog delà da će sa novim milenijumom doći i novi početak. On čuči
tamo negde iza Meseca, posmatrajući, stvarajući svoje divne slike i
dajući na znanje da bi dvadeset i prvi vek u sadašnjem razdoblju bio
pravo vreme za novu zrelost.

(Film Heritage)
 sinteza roda i značenja
tim hanter, stivn keplen i piter džezi
(tim hunter, Stephen kaplan i peter jaszi)

Iako film o fizičkom, socijalnom i tehnološkom napretku, Kubri-

kova (Kubrick) obimna i izazovna 2001: Odiseja u svemiru (2001: A
Space Odyssey) sve do svog izvanrednoga završetka suštinski je рга-
volinijsko delo. Scenom završnog preobražaja reditelj 'Kubrik i koautor
Artur Klark (Arthur Garke), pisac Svršetka detinjstva, nagoveštavaju
ideju da bi evolutivni razvoj mogao da bude cikličan i da se možda
odvija u obliku spirale. Tokom evolucije čovek se razvija do izvesnog
stepena, a za'tim se odatle penje do višeg nivoa. Mnogo od izuzetnosti
Odiseje u svemiru proističe otuda što je ona, razvijajući temu čove-
kovog napretka koji kontroliše neka dvosmislena vanzemadjska sila,
možda ćudljiva i razorna u isti mah, podjednako antihrišćanska i anti-
evolutivna.
Ako ovo što smo rekli izgleda kao okolišan put da se otvori
razgovor o jednom sinerama-spektaklu, koji je stajao jedanaest miliona
dolara, može još samo da se doda kako je Kubrikov film ličan koliko
i skup, i isto toliko ambiciozan u stvaranju savršenog primorka naučne
fantastike koliko i u svojoj metafizičkoj filosofiji. Sledstveno tome,
Odiseja u svemiru predstavlja možda komercijalni otrov. Zagonetka za
publiku, predodređena da navede najmanje deset odsto gledalaca da
napuste sal'iu, Odiseja u svemiru se u poslednjem trenutku skraćuje za
petnaestak minuta . . A
Iako su pojedine sekvence isečene, osnovna Kubri'kova montažna
intervencija sastoji se od skraćivanja dugih kadrova koji se zadržavaju
na sporim i složenim radnjama mašinerija kosmičkog doba. Kubrik

585
sada možda žali zbog nastojanja da zadovolji svoju buduću publiku:
prerada dvej.u sekvenci o tehnici funkcionisanja i kontrole nad „sve­
mirskim mahunama" — jednosedim letđlicama koje se otiskuju sa ve­
ćeg broda — možda može bolje da 'istakne zaplet, ali jedino na račun
čudesnosti i važnosti tehnološkog kontinuiteta kojim je prožet gotovo
ceo film. Odiseja u svemiru je, pored ostaloga, mlitav i zapleten po­
kušaj da se od prirodnih i materijalnih stvari koje nikada nismo videli
stvori estetika: uvodni prizori, Praskozorje coveka (The Dawn of Man),
odvijaju se pre četiri miliona godina (jedine uloge raspodeljene su
između australopitekantropusa, tapira i preistorijskog leoparda), a za­
tim nas jedan brzi rez, ispuštajući čovekovu istoriju, uvodi u buduć­
nost.
Kubrikova neprilika, u smislu zadovoljavanja publike, sastoji se u
tome što njegov najuspeliji rad u Odiseji u svemiru čini spori, opisni
materijal; uvek uspešno prikazivanje često ritualnog ponašanja maj­
muna, ljudi i mašina, koje nam je potpuno strano. U dužoj verziji, po­
četak scene sa „svemirskom mahunom" astronauta Pula, koga igra
Geri Lokvud (Gary Lockwood), snimljen je na potpuno isti način kao
i prethodna scena sa „mahunom" astronauta Boumena — igra ga Kir
Da'lija (Keir Dullea) — pri čemu se ponovljenim položajem kamere
podvlači standardizovanost metoda operacije. Pripreme koje se paž­
ljivo sprovode mogu ispočetka da izgledaju kao ponavljanje, sve dok
se Pulova „m ahuna", koju kontroliše kompjuter, ne ustremi na njega
i ne ubije ga u praznom prostoru svemira: ponavljanje je opravdano
stoga što u drugom navratu dolazimo do užasavajuće različitog ishoda
Kroz čitavu Odiseju u svemiru Kubrik nagoveštava da između čoveka
i njegovih oruđa postoji nestalna ravnoteža; međutim, u opisanoj
sceni, time što je njen prvi deo isečen a samo ubistvo usded toga
postalo najdramatičnija pojedinačna akcija u film u, to je jedna di­
menzija koja se u 'priličnoj meri gubi.
Iako Kubrik čini ustupke u nameri da smiri .publiku, način na koji
barata vizuelnim odnosom između vremena i prostora više je nego
upečatljiv. O n je otkrio da je usporeno kretanje (svemirskih letelica,
na primer) ostavlja u sinerami isto toliko snažan utisak koliko i brz
pokret (čuveni sineramski tobo$anski postupak), a takođe i da vre­
menski odgovarajuće postavljene sekvence sporog kretanja deluju
stvarnije - a katkada čak i brže - nego podjednako duge sekvence
sastavljene od kadirova koji se brzo smenjuju. Nijedan film u is toriji
nije postigao stepen trodimenzionalnosti koji se trajno održava u
Odiseji u svemiru (i koja doseže rapsodičan vrhunac u kadru pulsira-
juće galaksije); Kubrik često upravlja našu pažnju na jednu stranu
širokog ekrana, zatim u suprotnom uglu uvodi novi elemenat, prinu-

586
 davajući nas tako na ponovno orijentisanje koje pojačava naš osećaj
ličnog sagledavanja samonikle stvarnosti.
Podjednako u smislu filmske tehnike i rediteljskog metoda, činje­
nica da pulblika gotovo bez daljeg uzima specijalne efekte kao stvarnost
predstavlja Kubrikov trijumf: pošto -srno u početku filma videli stjuar­
desu kako hoda po zidu i preko odaje, mi više ne dovodimo u sumnju
dalje zadivljujuće prizore i Kubrikov novi svet prihvatamo bez novih
pitanja. Pošto je stanje verovatnosti jednom uspostavljeno, mi mo­
žemo da suzbijamo svoju nevericu i da se naslađujemo lepofom i maš­
tovitošću Kubrikovog i Klarkovog svemira. I da se okrenemo izazov­
noj suštini odličnog scenarija.
Odiseja u svemira počinje kadrom koji prikazuje okolnost u kojoj
dolazi do pomračenja: zemlja, mesec i sunce nalaze se u orbitalnoj
konjunkciji, smešteni u jednoj vertikalnoj ravni u središtu ekrana.
Slika ima centralni karakter i postaje jedan od 'tri predusllova za svaki
važniji skok uinapred do kojeg dolazi u filmu.
Početni čin razvoja je evolutivam. Niz kratkih scena daje prikaz
životnog ciklusa ausbralopitekantropusa, рге nego što će doći do po-
dele na ono š>to će postati čovek i na ono što će biti majmun — oni su
biljojedi, oni su žrtve mesoždera i njihova je jedina odbrana među­
sobna zbijeniost. Jednog se jutra bude i u blizini otkrivaju visoki,
tanki, orni pravougaonii monolit; poboden u Ule, monumentalno se
uzdižući nad njima, on očigledno nije delo prirode. U trenutku kada
ga dodiruju mi vidimo da se Mesec i Sunce nailaze u orbitalnoj ko-
njurfkciji.
U sceni koja dedi, jedan među njima pronalazi ono što ćemo mi
nazvati oruđem: bedrenu kost sa nekog skeleta koja, kada se upo­
trebi kao produženje ruke, u značajnoj meri povećava snagu. Prikaz
ovog otkrića dat je kroz briljantne usporene kadrove, u kojima vidimo
pramajmuna kako sa pronađenom kosti uništava ostatke skeleta: time
se uobličava Kubrikova i Klarkova lična antropološka pretpostavka
po kojoj je otkriće oruđa značilo istovremeno i otkriće oružja. Prasko­
zorje čoveka čini otada zbirka prikaza napretka i razaranja; tema
ubistva provlači se kroz Odiseju u svemiru istovremeno sa temom
napretka. Na kraju, Kubrik prikazuje dvosmisleno duhovno izrastanije
kroz fizičku smrt.
Prelaz od preistoriije do budućnosti dat je u jednome jednostavnom
rezu sa bedrene kosti zavitlane u vazduh na raketu, koja se priprema
da pristane na svemirskoj stanici postavljenoj na pola puta između
Meseca i Zemlje. Klasičan primer Bazenove (Bazin) „asocijativne mon­
taže", taj rez iskazuje se kao efektan, iako uprošćen, metod sažimanja

587
istorije i uspostavljanja veze između kosti i rakete kao utvamih čove-
kovîh alata, jednoga primitivnog, a drugog neverovatno savršenog.
Na Mesecu američki naučnici otkrivaju potpuno isti crni mono­
lit, postavljen tu, reklo bi se, рге više od četiri miliona godina, pot­
puno nepokretan i osposobljen za stalno odašiljanje radio-signala pre­
ma Jupiteru. Naučnici ga razgledaju (opipavaju, kao što su to pre
majmuni činili) upravo kada Zemlja i Sunce stupaju u orbitalnu ko-
njunkciju. Naučnici zaključuju da su neka razumna bića sa Jupitera
postavila monolit na Mesec i, četrnaest meseci docmje, na Jupiter je
upućena jedna ekspedicija sa ciljem da ispita stvar.
Dosad je došlo do dva velika napretka: u evolutivnom razvoju
otkriveno je oruđe, a sa tehnološkim napretkom nerazlučivo je pove­
zan put ka Jupiteru. I jednom i drugom prethodilo je otkriće monolita,
a zajedno sa tim i konjunkcija sunca i meseca date planete; pored
toga, uvek su bili prisutni majmuni ili ljudi u onom trenutku svog
razvoja kada su bili spremni da načine odlučujući skok unapred. M o­
nolit, na taj način, počinje da predstavlja nešto kao božanstvo; za
naše tekuće potrebe, s obzirom na tri data usllova, uzećemo da nepo­
kretni monolit besumnje podučava ili nadahnjuje majmuna i čoveka da
načini sudbonosni napredak. Na taj način on postaje snažni pokretač
ljudske evolucije: čovek nije odgovoran za svoju sopstvenu evoluciju
i možda ga upravo monolit dovodi do napretka tačno u trenutku orbi­
talnih konjunkcija.
Po Kubriku, ovo obeščovečenje je više nego izraz neodređljive sile
monolita, i ispoljava se kao neposredna posledica razvijene tehnologije.
Kubriku ovaj predmet nije stran: d Ubistvo (The Killing) i Lolita
(Lolita) govore o samoizražavanju čoveka kroz automobil; u Spartaku
(Spartacus) glavni junak je poražen, jer nije na odgovarajući način
pripremljen da se odupre razvijenoj vojnoj tehnologiji rimske armije;
kroz Dr Strejndzlava (Dr. Strangelove) provlači se stalni motiv ma­
šina koje poprimaju karakteristike ljudi (seksualnost mašine, u uvod­
noj belešci filma), dok ljudi postaju mašinizovam — što ie tema koja
će biti odvedena još dalje u Odiseji u svemiru. Centralni deo Odiseje,
put na Jupiter, kao odiseja prema konačnoj evoluciji čoveka, može
i sam da bude razmatran u sklopu istrajne Kubnikove obuzetosti
pitanjem odnosa između čoveka i njegovih oruđa.
Kubrik nas priprema za konačno osećajno razdvajanje Pula i
Boumena; njegova karakterizacija dir Flojda, glavne ličnosti sekvence o
Mesecu i utemeljivača ekspedicije na Jupiter, podvlači hladnu prirodu
ovog lika; to se naročito ispoljava u njegovome telefonskom razgo­
voru sa kćerkom, kroz dijalog koji više odaje njegovo manipulisanje
njome nego iskazivanje ljubavi prema njoj. O vi ljudi, svi redom pro-
 fesionald, više se ne uzbuđuju svemirskim letom: oni spavaju dok pu­
tuju i ne obraćaju nikakvu pažnju na ono što se nama čini kao izu­
zetna pojava (brzo obrtanje Zemlje oko svoje osovine kao pozadina
u sceni telefonskog razgovora).
Вошпеп i Puil nisu više ljudska bića. Njihova lica ne odaju ni­
kakvo osećanje i ne pokazuju nikakvu napetost; nekoliko odluka koje
donose uvek su logične i njih dvojica uvek su saglasni; Pul prima
televizovanu rođendansku čestitku svojih nespretnih roditelja, pripad­
nika srednje klase, potpuno nezamteresovano — iz sasvim praktičnih
raZloga, on više nije njihovo dete. Sa tananim smislom za humor
Ku'brik između Boumena i Pula pravi razliku samo u hrani koju biraju
iz automata za pripremu obeda: Pul bira hranu kontrastnih boja, dok
Boumen uzima obrok prigušenih boja, od окега do tamnosmeđe. U
fascinantnom izboru prizora Kubrik ispušta sam akt Pulove smrti, po­
kazujući njegovo telo u praznom prostoru neposredno pošto meha­
ničke ruke „mahune" preseku crevo za dovod vazduha. Na taj nam
se način oduzima svaka mogućnost poisitovećenja, a samo ubistvo po­
staje hladna, još obeščovečenija apstrakcija.
Jedino ljudsko biće u filmu je H0I-9000, super-kompiuter koji
upravlja brodom i ispoljava sve emocionalne crte koje nedostaju
Boumenu i Pulu. I opet, razvoj radnje je pravolinijski: u početku je
data uobičajena slika čoveka koji upravlja mašinom da bi zatim bila
napuštena i zamenjena slikom jednakosti između mašine i čoveka
(Hol, na primer, traži od Boumena da mu pokaže svoje skice, a zatim
ïh komentariše). Ta usaglašenost ljudi i mašine koji nastrano dele
svoje karakteristike raspada se samo u trenutku kada Hol pogrešno
signalliše kvar u sistemu za komunikacije. Kompjuteri Holovog tipa
ne mogu da načine grešku i potvrda da je kompjuter pogrešio neizo­
stavno bi značila potrebu njegovog isključivanja. U ovoj tački ravno­
teža 9e ponovo poremećuje: Boumen traži od Hola da objasni svoju
pogrešku, a Hol ne popušta, pripisujući je „ljudskom faktoru"; mi se
prisećamo krilatice „rđav radnik uvek krivi svoj alat" i naslućujemo
da Hol postupa na način karakterističan za čoveka, pokušavajući da
prikri je da je pogrešio.
Kao jedino ljudsko biće u filmu, Hol pokaizuje i da je znatno
ubilačkija priroda od obojice ljudi. Vraćajući Odiseju u svemiru temi
razaranja, koja se sadrži u socijalnom i tehnološkom razvoju, Kubri-
kov jezoviti kadar, posflednji pred pauzu (Hol sa ustiju Boumena i
Pula čita njihovu odluku da ga isključe ukoliko se pokaže da je po­
grešio), nagoiveštava realnu moć mašine da kontroliše čoveka; to je
konačna razmena uloga u jednoj situaciji u kojoj je čovek stvorio ma­
šinu prema svom obliku i prilici. Holov uspeh je delimičan; on ubija

589
Poda, zatim .trojicu naučnika na brodu koji spavaju veštačkim snom.
Ubistvo -trojice naučnika dato je gotovo isključivo u krupnim plano­
vima elektronskog -semafora, gde -je prikazana koordinisana aktivnost
disajnog organa, nervnog sistema i krvotoka. Hol svoju kontrolu nad
životnim funkcijama trojice ukida postepeno i mi se suočavamo sa
konačnim obeščovečemjem 'time što ne posmatramo ljude kako umiru
u svojim krevetima, već kako se njihov život gubi -u vibrirajućim li­
nijama na semaforu.
Pokušavajući da ponovo ude u svemirski 'brod iz „mahune" ko ­
jom se Otisnuo u potragu za Puflovim mrtvim telom, Boumen mora
prvi put da improvizuje i da -se kroz vratanca za slučaj opasnosti pro­
bije u brodu, protivno Holovim željama. Njegovu odlučnost možda mo-
tïvise prvi gnev koji je -pokaizao i ona je svakako récita kao presudno
ponovno nametanje čoveka mašini: time se, u odnosu između čoveka
i njegova oruđa, ponovo kva-ri uspostavljena ravnoteža. U briljantnoj
i teško opisivoj sekvenci, kojoj prethodi nekoliko zapanjujućih donjih
rakursa Boumena kako se približava odaji gde je smešten kompjuterov
nervn-i sistem, čovek nad njim vrši lobotomiju, isključujući sve Holove
funkcije osim mehaničkih. N a simboličan način, to je ubistvo sebi
ravnoga, i Holova „sm rt" postaje jedina oštro naglašena scena u
Odiseji u svemiru. Suprotno ljudima u ovom filmu. Hol umire na pri­
rodan način od Boumonovih ruku, postepeno tonući u -senilnost i
infantilnost, sve dok se ne seća samo svojih prvoprogramiranih uspo­
mena, pesme Daisy, koju peva do poslednjeg izdisaja.
Boumenov složeni postupak odgovara postupk-u austra'.opitek-
antropusa: njegova improvizovana upotreba i-zbacivača iz „mahune"
da bi ponovo ušao u brod, mehanizma koji -je ibesumnje stvoren u
diruge svrhe, odgovara upotrebi bedrene kosti kao oružja-oruđa. Ko­
načno, izvršivši ubistvo, Boumen se oslobodio svoje dehumanizovanosti
i postao prototip novog bića: bića koje postaje dostojno iskustva
bransedencije koje sledi. Kada je poslednji deo filma u pitanju, mo­
ramo da Boumena tumačimo kac biće koje je steklo svoju pojedinač-
nost putem svog improvizovanoga trijumfa nad savršenim kompju­
terom.
Prepušten samome sebi u svemirskom brodu, Boumen ugleda mo­
nolit kako lebdi u Jupiterovoj atmosferi i kreće u „mahuni" u potragu
za njim; poznajući sada svojstva „mahune", mi možemo da zamiš­
ljamo prizor kako Boumen sustiže monolit i dodiruje ga, poput maj­
muna i ljudi. Devet Jupiterovih meseci nalazi se u orbitalnoj ko-
njunkciji (gotovo nemoguća astronomska pojava) i monolit ulazi u
njihovu ravan i nestaje. Boumen ga sledi i ulazi u ono što Kla-rk
naziva prostorno-vremenskom krivuljom, u sferu koja je s one strane

590
beskraja, a koja je filmski zamišljena kao osmominutna trodelna igra
svetlosti, ispresecana ukočenim detaljima Boumenovih reakdja.
Ako je monolit ranije vodio čoveka putem velikih evolutdvnih i
tehnoloških skokova, on sada Boumena uvodi u oblast svesti koje čo-
vek nije u stanju da zamisli; dok ostvaruje novi stepen napretka, to
je istovremeno iskustvo koje on ne može da podnese. Ukočeni kadrovi
smenjuju se sa sekvencama razigrane svetfosti, pokazujući, dosta spor­
no, Boumenov saznajni i fizički užas i njegovu fizičku smrt: poslednji
od mnogih višebojnih solarizovanih krupnih planova njegovog oka
ima u potpunosti boju mesa i, ukoliko nam je dozvoljeno da upotre-
bimo kolorističku metaforu, to je oko potpuno ispražnjeno, skoro sa­
svim utonuta u bledo meso. Kada se otisne dovoljno daleko u vreme
i prostor, kažu Kubrik i Klark, čovek će naići na stvari koje nema
prava da vidi.
Al, kako Klark navodi u časopisu Life, to nije svršetak ahaibovske
pustolovine čoveka koji se otisnuo u istraživanje spoljnih prostranstava
Vaseljene. Monolit je taj koji vodi Boumena krivuljom vremena. Sig­
nali koje je monolit sa Meseca uputio u pravcu Jupitera nisu bili znak
da život kakav mi znamo postoji na ovoj planeti; oni su u suštini bili
putna karta koja je imala da posluži Boumenu da nađe put do mono­
lita ikoji će ga odvesti do iskustva transcendencije.
Na kraju (ukoliko smo pripravni da šminku tumačimo na kon­
vencionalan način), mrtvi Boumen stiže u jednu sobu nameštenu u
stilu Lu ja XVI (Louis XVI), sa fosforescentno osvetljenim podom. On
posmatra sebe u različitim trenucima starenja i fizičkog svenjivanja.
Možda on to samo posmatra slike-uzorke svog života kakav bi bio da
se nije otisnuo u beskonačnost. U trenutku kad umire u krevetu, mo­
nolit se pojavljuje pred njim i on pokušava da ga dosegne rukom. U
tom 'trenutku on se pretvara u blistavi embrion i, recimo, ponovo se
rađa ili preobražava u emibrkm-novorođenče, zatvoreno u sferu iz
koje, vraćeno u naš sunčev sistem, posmatra svoju matičnu planetu.
On je očigledno postao sastavni deo svemira, možda, kako Life smatra,
„novorođena zvezda" ili, kako Penelopa Gilijat (Pénélope GiUiatt) tu­
mači, iprvi iz rase mutanata koja će naseliti Zemlju i početi da se širi.
Ono što je izgledalo kao pravolinijska možda je u stvari ciklična evo­
lucija, u tom smislu što bi poslednje dejstvo monolita nad čove'kom
moglo da se protumači kao napredak koji se završava počinjanjem
novoga revolucionarnog ciklusa na jednom neuporedivo višem planu.
Ali unutrašnja upečatljivost poslednjeg prizora je takva da svaka čvr­
sta teorija može da se .protegne dotle da odgovara posdednjem kadru:
nema jasnog odgovora.

591
 A li nekoliko manje-nego-konačnih ideja možemo da razvi­
jemo. Monolit predstavlja vanzemaljsku silu koja čovečans'tvo (i naj­
zad Boumena) drži pod prismotrom i rukuje njime po svom nahođe­
nju. Čovek ne stvara sam svoj napredak, već je ovaj delo monolita —
čovek, otuda, ne može da .predvidi i dalje 'faze svoje evolucije. Či­
njenica da je uvođenje čoveka u više oblike razvoja povezano s ubis-
tvom govori o dvosmislenoj prirodi sile koju dspoljava monolit. O di­
seja u svemiru je antiljudska po tome što pokazuje da čovek ne može
da kontroldše svoju sudbinu — a antiljudska je i u svom »hvatanju
da je ono što mi smatramo karakteristikama čoveka samo konačna
zbirka obrazaca koje su mašine u stanju da reprodukuju.
Pojava sobe u stilu Luja XVI na kraju navodi na misao da je
Boumen zapravo bio izložen posmatramju kao pacov u lavirintu, možda
da bi se ispitala njegova pripremljenost za dalji evolutivni skok, ovog
puta u transcendenciju. Dekor sobe je možda bez značaja i možda je
samo proizvoljan izbor koji su načinili posmahrači ili pak projekcija
vlastite Boumenove ličnosti (pod i hrana nalaze se među Boumencvim
neposrednim karakterološkim obeležjima).
Ukoliko Divan Kubrikov film pati od nekog problema, onda je to
jednostavno činjenica da veliki filozof sko-metafiziički filmovi o ljud­
skom progresu i čovekovom odnosu prema svemiru stvaraju sami argu­
mente protiv sebe — kada pokušavaju da budu upravo to. Blistavi Ro-
selinijevi (Rossellini) religiozni filmovi ili Bresonov (Bresson) misaoni
asketizam govore daleko više, čini mi se, nego Kubrikov daleko ambi­
ciozniji pokušaj da sintetiziuje rod i značenje.
Nezavisno od toga, Odiseja u svemiru teško je da se oceni, ako ni
zbog čega drugog a ono zbog zasenjujućega tehničkog savršenstva. Da
bi se spoznalo nešto dalje od toga biće možida potrebno nekoliko go­
dina. Kada se svîknemo na lepe čudne mašine i kada čudo Kubrikovih
specijalnih efékata izbi edi usled podražavanja u drugim holivudskim
filmovima, tada sa puno poverenja možemo da krenemo dalje od po­
četne fascinacije Odisejom u svemiru i da donesemo sud o tome ka­
kav je to film zaista bio.

(Film Heritage)

1 Skraćena verzija iznosi 141 minut.

592
 gorila koji se pamti
džudii šetnof
(judith shatnoff)

Obratimo se МСМм i našem najbriljaivtnijem komercijalnom pro-

ducentu-reditelju Steniiju Kubri'ku (Stanley Kubrick) — i evo, pred
nama je spektakularna Vaseljena u filmu 2001: Odiseja u svemiru
(2001: A Space Odyssey). Ista pitanja koja se postavljaju u Planeti
majmuna (The Planet of the Apes) odskočna su daska i za Kubrikov
let u budućnost : poreklo čoveka, pokretačka snaga evolucije, najsa-
vremenije spekulacije iz paleontologije i primatdlogije; sve to od samog
početka, otkako se krene sa ‘lepom epizodom nazvanom Praskozorje
čoveka (The Dawn of Man), da bi se, zatim, tokom tri časa, odatle
putovalo do Meseca, iza Jupitera, 'krivuljom vremena, sve do ponov­
noga mehaničkog rođenja. Kubrik, usput, slavi čitav taj proces — on
se uči kako da voli mašinu — i možda bi i nas mogao da pouči toj
tajni, kao što nam je jednom pokazao kako treba da se uči da bi se
zavolela bomba. On nam najpre pokazuje australopithecusa africanusa,
junaka prve dramatične epizode na ljudskom putu kroz evoluciju.
U jedan jalovi pejzaž Kubrik postavlja prave majmune i plesače-
-glurnce u majmunskim kostimima, mešajući ih tako vešto da se teško
razaznaje ko je ko. Zbivanja se odvijaju ivicom fantastične realnosti
i dok posmatramo te „majmune" kako jedu presno meso mi lagano
spoznajemo da je od svih primata samo čovek mesožder, da su ta dka
i piska prazačeci jezika, da, zapravo, imamo pred sobom rekonstruk­
ciju najnovijeg kandidata za „nestali beočug" — malog, mesojedog maj-
muna-ratnika čije je ostatke antropolog Liki (Leakey) otkrio u Tanza­
niji, postavljajući tako tezu da je čovek star četiri miliona godina. Pred

593
našim očima, australopithecus africanus pleše k roz evoluciju kao ru­
kovala«; prvim oruđem-oružjem, koje je povelo čoveka putem svesnoga
tehnološkog napretka. A li bilo ka'kvu pohvalu zasluživali Kubrik i druš­
tvo za ovu viziju, sve nestaje sa prvom pojavom Ploče, koja kroz čitav
ep m ože da se tumači jedino kao spomenik svakom umefcniku koji
(avaj) kopa svoj pripovedački grob. U trenutku kada elektronska mu­
zička pratnja dostiže vrhunac, u zoru, ta svetlucava metalna ploča
visoka dva i po do tri metra pojavljuje se niotkuda i nekako igra
ulogu agensa katalize koja će mrgodnog majmuna načiniti agresiv­
nim. Ploča se pojavljuje i u još dva trenutka u filmu, sa sličnim smrto­
nosnim posledieama — ali ako zaboravimo dli pređemo .preko omaški
pripovedačke inteligencije, mi Odiseju u svemiru možemo da gledamo
i divimo joj se zbog njene vizuelne magičnostd i erotske poetičnosti.
Ona ista bedrena kost pomoću koje je zadobijen izvor sa vodom leti
sada uvis i preobražava se u svemirski brod, uspostavljajući na taj na­
čin osnovni m otiv Svemirske Odiseje — organsku prirodu tehnologije
Ш biologije mašine.
I zaista, rez koji nas sa kosti prebacuje na svemirski brod je
sugestivan: u ieđeno-plavoj uzvišenosti svemirskog leta, dugi 'koz­
mički autobus približava se i lagano, u velikoj apoteozi spajanja, ulazi
u kružnu svemirsku stanicu1. Taj prizor traje i itraje, dok se mašine
okreću po m-ta-ta taktu valcera Jolhama Strausa (Joihann Strauss) —
muzike koja je šokirala devetnaesti vele, jer ni'kad рге toga muškarac
i žena nisu tako javno plesali, jedno drugom tesno u naručju. I nikada
рге toga nisu mašine uputile izazov granicama našega sunčevog sis­
tema, niti nam je ikada рте toga umetnost filma dala tako opojan i
stručnjački uvid u tu novu slobodu. Koristeći animaciju, modele, optič­
ke trikove, deset miliona dolara tokom pet dugih godina rada na
ovom filmu, Kubrik je uspeo da nam prikaže romantiku tehnološkoga.
Njegovi modeli mesečevog pejzaža izvanredni su. Njegova briga za de­
talje svemirskog leta ne ispušta ni V C, ni stjuardese Pan-Americana
kako „štosa" radi hodaju po zidu, ni penkalo kako lebdi u bestežin­
skom prostoru ; ali on posebno veliča onaj blis tavo beli svemirski brod
koji pleše valcer na ledeno-plavoj pozadini neba, kao predigru spaja­
nja iz kojeg će poteći (posle još jedne pojave Ploče) super-kompjuter
H0I-9000 — jedno, avaj, čudovište.
U procesu stvaranja jednog od vizuelmih remek-dela modernog
filma, Kubrik je nekako izgubio pripovedačku razboritost i polet koji
su od Lolite (Lolita) i Dr Strejndžlava (Dr. Strangelove) načinili re-
mek-dela filmske satire. Odiseja u svemiru ie jednosmerna — i kao
takva mora da se posmatra — u svojoj pohvali tehnologiji; ona takođe
mora da se umanji za ono što je u njoj naučna fantastika, za skript

594
 koji su Kubrik i Artur Kiark (Arthur C. Clarke) izvukli iz Klarkove
novđe Stražar (The Sentinel). Drugi deo Odiseje u svemiru najprisnije
sledi tu priču o astronautima koji su na Mesecu otkrili jednu Ploču,
predmet koji odašilje radio-sLgnale i koji su, očigledno, za sobom osta­
vila biča neuporedivo više dnteligenoije nego što je čovekova. Ali pro­
širena, ova je priča tek otkrila svoju ispraznost. U četrdeset i šest
minuta dijaloga nijedna pametna reč nije rečena. Mnogo je više pi­
tanja pokrenuto i ostavljeno bez odgovora nego samo: šta ta Ploča
predstavlja? Odakle potiče? Kakvo joj je značenje? Ima li razum? Da li
je ona sila koja pokreće evoluciju? Prepušteni smo zaključcima koji
ddlaze u drugoj polovini filma, pitajući se za to vreme: kako je Hauard
Džonson (Howard Johnson) dobio koncesiju na Mesecu? Da li će
Rusi saznati o Ploči? Da ld će kosmički stručnjak uspeti da sa svojom
ženom stupi u vizio-tfonski kontakt? Ta pitanja odvlače našu pažnju
od vizuelne magije filma. Bilo bi mnogo bolje da je Kubrik bio digao
ruke od svih škripavih olupina naučne fantastike i da nas je obdario
začaranošću filmske mitologije što pripada nerazblaženoj nauci.
Ali možda nije mogao; možda centralni sukob sa kompjuterom
Holom nagoveštava da u tehnološkoj romansi ne teče 9ve glatko. Po­
stoji potajna odbojnost prema mašini, mit koja nas spaja sa Franken-
štajmom i čudovištem prožetim ljudskim osećanjima koje traži ljubav,
ali koje može da počini zlo ako njime ovlada slepi gnev. Po­
stoji takođe i .presudan elememat „ljudskog kraha" u stvaranju jednog
predmeta, a i kritični odgovor praznoverja, 'kada čovek svoje delo
uzima kao totem i obožava njegovu misteriju. Mnogo suptilnih tabua
i mnoštvo komercijalnih pritisaka mogli bi da objasne zbog čega su
Kubrilk i Kiark jedan nepouzdani kompjuter uzeli kao osnovu dramske
sheme — jer Hol gooo krši čak i Asimovljev (Asimov) „prvi zakon
robotike", dugo vremena neku vrstu biblije pisaca naučne fantastike,
koji kaže: „Robot ne srne da nanese zlo ljudskom biću" — pa, na
kraju krajeva, možda su roboti koji zamišljaju da su ljudi izuzetak od
tog pravila. U svakom slučaju, kompjuteri predstavljaju sigurnu metu
neprijateljstva ljudi koji, ispunjeni strahom, obožavaju složene mašine.
Neprijateljski kompjuter je prvoklasan nitkov. Iz bilo kojeg razloga,
dakle, mi smo suočeni sa sukobom odvojenim od prethodnog delà
filma mutacijom (naknadno stavljenom): „Četrnaest meseoi docnije,
daleko u svemiru". Američki kosmički brod, oko dvesta trideset me­
tara dugačak Discovery, nalazi se na putu ka Jupiteru, noseći u sebi
dvojicu budnih i trojicu veštački uspavanih kosmonauta. Kasnije sa­
znajemo da je Discovery krenuo u traganje za Pločom.
Discovery izgleda kao hrptenjača nekog davno izumrlog gmi­
zavca dok juri kroz svemirsku noć; on je slika koju lako povezujemo

595
 sa bedrenom kosti koju je stari australopithecus africanus jednom
davno zavitlao u vaizduh. Ali astronauti Puli d Boumen ostavili su svaki
trag svoje životinjske iprirode daleko za sobom na Zemlji. Oni su
ljudi-mašine, super-efikasni, pripremljeni i osposobljeni za život u sve­
mirskom brodu, i psihološki testirani sve do eliminacije poslednjega
slabog živca. Brodom upravlja mašina-čovek Hol, koji govori muš­
kim glasom, ali ima crveno oko nalik na žensku dojku. Čim čujemo
glas ovog dvopolca nama je jasno da je on podlac. Mi jednostavno
samo čekamo da on izvede svoju podlost. U međuvremenu posmatra-
mo astronaute kako obavljaju dužnosti, uzimaju sunčane kupke, jedu
hranu za odojčad, prolaze kroz sve složene proračune i teškoće koje
smo, zahvaljujući prethodnim obaveštenjima o svemirskim letovima,
pripravni da očekujemo; detalji su pri tom čarobni, naročito kontrolna
tabla sa tucetima ekrančića na kojima se smenjuju blistave boje i ma­
tematički simboli. Ti se s'mboli i znaci pojavljuju i iščezavaju fanta­
stičnom brzinom, suviše brzo da bi iih bilo ko (osim možda Hola)
mogao da pročita, i ja ih stoga doživljavam kao ples svetlosti. Dok
Kir Dalija (Keir Dullea) voza svoju drugarsku „svemirsku mahunu"
u pokušaju da spase Gerija Lokvuda (Gary Lockwood), oni na njego­
vom licu stvaraju divne reflekse. Oni kao da su opsena nekog nauč-
nika-svestenika, čijom vrcavom tajanstvenošću ovaj želi da očuva
pravovemost svoje pastve. U stvarnosti, sva izložena oprema bila je
priređena da se održi gledaočevo strahopoštovanje; po Kubrikovim
nacrtima, za cenu od sedamstopedeset hiljada dolara, proizvela ju
je kompanija Vickers-Armstrong Engineering Group. Kubrik je želeo
pravu imitaciju svemirskog broda, zajedno sa centrifugalnom gravi­
tacijom, i proveo mesece pripremajući Discovery koji je i sam cen­
trifuga preko deset metara u prečniku, koja se oko svoje osovine
Obrće brzinom od blizu pet kilometara na čas. U brod je Kubrik
postavio zatvoreni-kružni televizijski sistem kako bi preko ekrana
mogao da prati sve što Dalija i Lokvud rade. Posao oko snimanja
bio je tako složen da su četvorica ljudi morali da koordinišu filmske
ekipe od sto i šest članova. Statistike o ovom filmu isto toliko zadiv­
ljuju koliko i igra svetlosti na kontrolnoj tabli. Ali kako se dilema
razrešava pošto je kompjuter najzad krenuo svojim zločinačkim
putem? Prangijasto pragmatično: izvlačenjem utikača iz zida.
Bez analize. Bez poniranja u pravu suštinu ljudskog kraha —
zašto je Hol bio tako rđavo programiran ili šta je poremetilo njegovo
funkoionisanje (Ploča?). Tu je samo prosto dvosmisleno pominjanjc
Darvina (Darwin) — jadni Darvin! — i „zakona opstanka" koji je
ili pogrešno pročitan ili pogrešno protumačen, s obzirom na zaklju­
čak prema kojem mašina koja je programirana da oseća i misli kao

596
 ljudska biće mora da uništava oko sebe ukoliko joj i samoj preti
uništenje. Kao da logika saznanja ide samo u jednom pravcu, kao
da čovek nema vremena, dovoljno vremena, da pre uništi sebe nego
druge. A ako smo i sami programirani bilo bi, zar ne, zgodno da
se doda još nekoliko žica koje bi nas učinile herojima? Ali, naravno,
u tom slučaju ne bi bilo sukoba. Mi moramo da Hola primimo
kao poludelu mašinu — mašinu koja je sišla s uma iz bilo kojeg
razloga izvan filma — koja na ekranu dejstvuje kao luđak i kao
čudovište u 9tar:m filmovima strave i užasa. Još jednom, mi vidimo
da su Kubrikovi futuristički efekti veličanstveni — nasilan ulazak
Kira Dalijaa u Discovery je zaista uzbudljiv — ali hx je takođe i ta
rasplinuta mašta iz sipljivih starih zapleta. M i se kikoćemo, očeku­
jući da neki srebrni metak prosvira čudovište ili da mu se glogov
kolac zabije u srce, i zaista, eto našega naoblačenog junaka kako
hladnokrvno ide da sredi stvar odvrtanjem zavrtanja. Erotska veza
se kida.
A li Odiseja u svemiru govori i o rođenju i vaskrsavanju. Tokom
prelepog izleta u svemir Lokvud napušta brod-majku, ali ga se ere-
vom života i dalje prisno drži. Dok radi izvan broda-majke u nego-
stoljubivoj praznini svemira mi ga čujemo kako diše, kako grabi
vazduh, dragoceni održavatelj života, čije pmiticanje prestaje tek
kada Hol preseče crevo, kao što će kasnije preseći i tok životnih
funkcija naučnika u dubokome zamrznutom snu. A li Dalija će
preživeti; on nasilno ulazi u matični brod, isključuje Hola (koji
umire senilan) i kada se docnije vrata matičnog broda otvore,
Dalija ga napušta u „svemirskoj mahuni", kao seme koje će sazreti
i umreti na neispitanom tlu. Ovaj deo filma nazvan je Jupiter i Iza
Beskonačnosti (Jupiter, And Beyond the Infinite); to je takođe na­
knadno ubačena mutacija, posle kritika upućenih filmu zbog priče
i dužine (Kubrik je film takođe skratio za dvadesetak minuta — ne
znam na kojem mestu).
Dalija nikad ne stiže do Jupitera, jer STeće Ploču. Umesto toga,
sav psihedelički pakao buči u sinerami — šišteći mlazevi zasleplju-
jućih boja, bleštavi pejzaži, obojeni krugovi i vijci i višeslojne slir
kovne projekcije, pulsirajući snopovi zrakova i umeci Dalijinog lica
sa očima upalim u očne duplje. To je divotan prikaz, karneval svet-
losti i pokreta, i ako Dalija trpi to je 9toga što on zna da će ga
se Ploča najzad domoći. Tako se i zbiva i on je prebačen nekuda,
na neko mesto namešteno u stilu Luja XVI (Louis XVI), gde će
posmatrati sebe kako nestaje kao ljudsko biće i doživeti svoj pre­
obražaj u nešto novo, plod koji čuva tajanstveno obećanje u svojim
ogromnim insektoidnim očima. Naš nas je evolutivni put doveo —

597
do čega? Samo Ploča to zna, a ona ćutke stoji u podnožju kreveta,
kao spomenik zavere.

Odiseja u svemiru je lep film, ultramoderan po svom divljenju

materijalnim čudesima koja prikazuje. Ona počinje slikom Sunca,
Meseca i Zemlje svrstanih u liniju totalnog pomračenja, dok se, uz
dramatične uvodne tonove teme Zagonetka Sveta (World-Riddle
Theme) iz Tako je goi>orio Zaratustra (Also Sprach Zarathustra)
Johana štrausa, sunce rađa da uveliča pojavu Natčoveka — onoga
koji će, po Ničeu (Nietzsche), biti vrhunac razvoja ljudske rase.
Trostrukom slikom i trostrukim tonom trijumfa počinje jedan ep
podeljen u tri delà, baš kao što je Kubrik svoju ljubavnu vezu sa
tehnologijom sproveo u tri razdela: rođenje, smrt i preobražaj. Ep
peva o romansi i nad-dosfcignuću, on pokreće ljudski dah i jedan
elektronski san. A li lice budućnosti pomračuje ideologija prošlosti.
U listu New York Times od 14. aprila 1968. godine Kubrik je
izjavio: „Postoji erotika lepih m ašina... Mi sami smo već neka vrstu
društva bioloških mašina. Mi smo sada slika i prilika prelaza prema
onome đo čega — bilo čega — će nas dovesti konačna promena
Čovek je oduvek obožavao lepotu i meni se čini da pred današnjim
svetom leži jedna nova vrsta lepote". A li dok se uči da voli tehno­
logiju dvadesetog veka, on ostaje nedvosmisleno povezan sa mate­
rijalističkim pustolovima starih dana Imperije, kada je Britanija —
privremeno — vladala morima, dok su, na svojim rančevima, bun­
tovni Amerikanci počinjali svoju moćnu pustolovinu. Kada nam je
Kubrik pokazivao kako da naučimo da volimo bombu, humor je
bio ponešto gnjio, cm d bolestan. Kada nam pokazuje kako da
zavolimo mašinu, on postupa nespretno kao pubertetlija za koga je
ljubav novo iskustvo, erotično, izazovno, ali zastrašujuće. Svet mate­
rijalističke pustolovine je svet bez žena. Nema nijedne žene da unese
zbrku na tom svemirskom putu, ali čak i pokleknuti pred jednom
mašinom značilo bi narušiti one mitove stare, dobre granice, u kojima
junak-osvajač ostaje blistavo neukaljan. Dragana još predstavlja
opasnost ili još gore — ćor-sokak. Kao što Kubrik kaže, mi još ne
znamo konačni odnos između čoveka i mašine, ali ako pogledamo
šta se nalazi iza „nove vrste lepote koja se pruža pred nama", u
suštinu, možda ćemo naći ne samo čudovište, već i onanizam —
nečiju ljubav upućenu sebi samom — dakle, jalovu budućnost. Naše
divljenje prema mehaničkim stvarima pokazalo se kao razorno, pošto
su ljudi već postali predmeti kojima se manipuliše i koji se odbacuju
kada zastare. Čovek može da postane bivša vrsta рге nego što je
imao vremena da se razvije — u šta? Kubrik se i sam pita. Čovek
bi možda mogao da bude „nepronađeni beočug" između životinjskih

598
 oblika i obliika bez duše; možda će on postati čista energija, čisti
duh. Ali tu nam Kubri'k nudi jedno isfabrikovano rešenje — Ploču,
predmet iz dalekog svemira, koji nadoknađuje naš gubitak unutra­
šnjeg univerzuma. On nas ostavlja u mirnom dekoru jedne stilske
epohe, jer, čini mi se, ni sam ne može da se odluči: ako je Ploča
agens koji je otvorio teskobni paradoks progresa agresijom — da li
je ona vesnik dobre volje? Da li je demon? Da li je možda Veliki
Bog Niščih Duhom i Osećanjima, te stoga nikada nećemo dosegnuti
do Jupitera? Kao i u Planeti majmuna, tajna još jednom izmiče gra­
nicama nauke i luta predelima metafizike. Kubriku i Klarku bilo je
potrebno dve hiljade časova saradnje za konfrontaciju sa logikom
devetnaestog veka — da, ako je čovek počeo kao majmun, sva istra­
živanja svih nebesa neće od njega načiniti anđela. Kao što kažu pri­
likom pogreba u Planeti majmuna: „Bio je gorila koji se pamti".
(Film Quarterly)

499
 poslednjî od vasionaca
bemar ezanšic
(bernard eisenschitz)

Kao što je Dr Strejndzlav (Dr. Strangelove), čiji je izvanrealisticni

oblik samo naglašavao njegov suštinski realizam, predstavljao evrop­
ski film jednog američkog autora, tako sada 2001: Odiseja u svemiru
(2001: A Space Odyssey) predstavlja najameričkdji film jednog već
posve evropeizovanog reditelja. Suprotno D r Strejndžlavu, u Odiseji
u svemiru realistički privid doveden do krajnosti jeste ono što daje
sasvim evropeizovanog reditelja. Suprotno Dr Strejndžlavu, u Odiseji
uzvišenom obliku smelosti i obrade: Kubrik (Kubriok) može sebi
da dozvoli da kaže kako njegov film predstavlja samo međusobno
povezivanje četiri novéle. I zaista, elementi zagonetnog isto su toliko
jednostavni kao i u Edipovoj pitalici; poiređenje je sasvim pri­
rodno, pa čak i obavezno, jer je i ovde reč o ljudskom biću
koje najpre hoda na četiri, zatim na dve i najzad na tri noge
(četvororuki antropoid, homo sapiens čije dve noge govore o tome
da je vezan za jednu određenu gravitaciju, makar d veštačku, pionir
koji se pomaže „štapom", to jest svemirskim brodom Discovery).
Pored toga, i ovde je u pitanju 'traganje za vlastitim poreklom, za
mitskim ocem. Shodno mogućnostima veoma neposredne i asimila-
tivne forme, koja je istovremeno i ciklična i trojna, sve su mogućne
varijacije isprobane.
Pred sobom imamo film bez poruke, i to je ono što zbunjuje.
Odiseja u svemiru ne govori ni o čemu drugome do o sebi samoj:
ne treba da u njoj vidimo basnu, iako ova predstavlja temelj Kubrika
kao izrazitog tematičara1, niti više od naučne fantastike koja je

600
 bar na filmu, dosledno metaforična (sadašnjost projektovana u
budućnost i obrnuto; simbolična bića; pacifistička, deistička ili libe­
ralistička alegorija). Embrion-natčovek iz poslednjeg kadra ne znači
ništa i zaito deluje lepo: taj kadar ima čistu vrednost egzaltacije, na
isti način na koji i fraza iz Zaratustre što ga prati. Uzimanje jedne
klasične kompozicije za ilu9trovanje, u skladu sa -tradicijom koja
seže do u nemi film i do Rađanja jedne nacije (Birth of a Nation),
ne predstavlja pojednostavljivanje koliko to izgleda. Ona nam nudi
jednu mogućnost sagledavanja filma: može рге da se misli da je
Kubrik težio da izrazi ideje vertonte filosofije, kao možda i Strausova
(Strauss) muzička poema koja suprotstavlja čoveka i prirodu, nego
da je težio idealističkoj ili ničeanskoj meditaciji (na šta nas navodi
samo nekoliko sličnosti u izražavanju). U svakom slučaju, -trostruko
umetanje kvinte u oktavu i tri početna akorda u Strausovoj poemi
istovremeno nagovestavaju patetični karakter filma i način na koji
je on konstruisan: uzastopni skokovi od kojih svaki, kao i svaki
kadar, predstavlja celinu po sebi.
Film je рге svega forma i, preciznije rečeno, tehnički postupak:
Cinerama d Panavision 70, po definiciji svojoj i po prostornosti, one­
mogućavaju svako iskušenje eetetizma. A Cinerama, od suštinske
važnosti za tehničke implikacije teme u Odiseji u svemiru, još od
njegovih prvih filmova zaista je predstavljala iskušenje za Kub-
rika2. U sredini lišenoj sile teže, znači vertikali, kamera više ne
odaje neravnotežu niti nejaku i pridoda tu nervoznost iz Kubrikovih
početaka. Pravci dejstva slike paralelni su sa ivicama ekrana i bu­
dući da je prednji plan prikazivao ekliptiku u vertikali može da se
nagađa da se kamera, u tom trenutku kao i kasnije, nalazi рге na
visini galaksije nego sunčevog sistema. Međutim, za razliku od
reditelja koje nazivamo intuitivnim — Ford (Ford), Vidor (Vidor),
Rej (Ray) i tako dalje — za koje je sedamdesetmilimetarska traka
predstavljala priliku za zaustavljanje i za davanje maha tekovinama
prošlosti — ili za razliku od radenih i efikasnih Dejvida Lina (David
Lean) i Stenlija Krejmera (Stanley Kramer), koji sedamdesetmili-
metarskoj traci duguju svoje najlucidnije, najinteligentnije i najana-
1-iitičnije filmove, Kubrik ide za tim da iz prosedea izvuče korist u
drugom smislu: on ide za tim da umrtvi razmišljanje i da nas odvede
u područje muzičke komedije (o tome očigledno govore mnogobrojne
muzičke aluzije u filmu). Pritom,' film najčešće dejstvuje uspavljujuće
na naše kritičko čulo, obavija nas euforijom koja je posledica izjed­
načavanja mehanike (u filmu, i samog filma) sa njenim povodom.
Obrtanje satelita na muziku Johana Strausa N a tepom plavom Du­
navu pripada jednoj civilizaciji koja istovremeno obuhvata Beč i
Hiltonove hotele, kosmičke letelice Pan-Americana i bezbrojne teh­
ničare Metro -Goldwyn-Mayera — izaziva osećaj blagostanja i ugod­
nosti čiji se vrhunac stiče u preciznosti sa kojom duguljasta letélica
ulazi u centralni otvor satelita. To je, naravno, teška zloupotreba;
kroz publicitet, i samim početkom filma, Kubrik se postarao da
naglasi dokumentarističkii karakter i razumne okvire svoje antici­
pacije. Za razliku, međutim, od naučne fantastike, čija je težnja uvek
bila da uznemiri, čitav prvi deo filma sav je u nastojanju da smiri,
a pritom nam još govori sa stanovišta budućnosti, a ne banalne
sadašnjosti. Verovatnost ove pozadine služi samo za uspostavljanje,
u pravom smislu reci, pozadine na kojem će se odvijati sama odiseja.
Upravo to savršenstvo preciznosti, krećući se ivicom zablude, treba
da nas odvede do hazardnoga, do fantastičnoga. Košmarni doku-
mentarizam smešten je, dakle, u okvire jednoga divnog, pomalo
euforičnog putovanja. Hronološki, tu nalazimo najveći skok u sce­
nariju; kontinuitet se, međutim, uspostavlja već slavnim rezom,
jednim od najimaginativnijih u filmu, kosti-satelita, kao i naslovom
prvog delà, Praskozorje čoveka (The Dawn of Man), koji obuhvata
preistorijsko razdoblje i blisku prošlost (princip i intonacija tri me-
đunaslova podsećaju na nerni film, a imaju i sličan zadatak: pove­
zivanje celine, davanje muzičkog smisla i karaktera toj celini; ovaj
poslednji zadatak proteže se istovremeno i do nivoa snimanja, jer
Kubrik, kao u nemom filmu, pušta svojim glumcima muziku dok
snimaju kadar, „radi stvaranja atmosfere").

Prvi motivi uznemirenosti ispoljavaju se kroz humor, koji se

po pravilu gradi na račun kubrikovske minucioznosti; da i ne govo­
rimo o načinu upotrebe toaleta u bestežinskom stanju; činjenica je
da taj samopodsmeh još većma pojačava tu super-istančanu kon­
strukciju, naročito upotrebom nejasnih a zastrašujućih gegova. Kćer­
čica Hejvuda Plojda (Heywood R. Floyd) traži od svog oca jednu
bushbaby samo nekoliko trenutaka posle poslednje pojave čoveko-
likih majmuna (odajući, propustom reditelja, utisak glumljene scene,
ta scena prva nagoveštava prcovlađivanje oniričnog nad dokumen­
tarnim, jer nema nikakvog razloga da ne bude povezana sa replikom;
sledeća scena, po scenariju, u kojoj Flojd naručuje drekavce, izostav­
ljena je, jer je, po svoj prilici, bila odveć očigledna). Nešto kasnije,
ta ironija nalazi se u središtu frojdovskih komponenti Holove lič­
nosti, kao i u sažetoj imitaciji psihoanalitičke terapije u kojoj
Boumen lišava Hola uspomena: i. „Znam da se nisam ponašao
kako v a l ja ... Ali već se osećarn mnogo bolje"; 2. „Bojim se"; 3.
„Gubim razum, to lepo osećarn"; 4. „M oj programer bio je g. Lengli,
on me je naučio jednoj pesmici"; 5. „Dejzi, napola sam lud . . . " i tako

602
 dalje; 6. informacija koju je „Hod potiskivao u podsvest od početka
leta" (prema tekstu scenarija) pojavljuje se u izvornom obliku: u
pitanju je poruka doktora Flojda.
Imajući ovo u vidu, očigledno je da više nije reč o nekoj
nedzbežnoj budućnosti na kakve su nas osuđivali raniji naučno-
fantastični filmovi, već o jednoj od mogućnih budućnosti, jednoj
od bezbrojnih kombinacija koje se stavljaju na uvid ljubiteljima, ali
kombinacija sada već sređenih i katalogizovanih. Kubrikovo majstor­
stvo stiče se u povezivanju i objedinjavanju četiri velika i karakte­
ristična motiva naučne fantastike (evokacija predstorije, predviđanje
га kratak rok, međuzvezdana putovanja i, najzad, veliki vasionci,
mutanti i hiper-kosmosi), koji, međutim, ostaju bez vidljive poveza­
nosti (ispoljavajući skromnost u davanju naslova, poput Čaplina —
Chaplin —, Kubrik ispred naslova filma stavlja neodređeni član). Ono
za šta se autor Dr Sirejndžlava interesu je (u pomenutom filmu to je
već bilo vidljivo u prvim i poslednjim njegovim kadrovima) nije kos-
mos, neodređeni entitet sa kojim bi samo Sesil de Mil (Cecil de Mille)
poželeo da se uhvati u koštac, već is'.o toliko nešto ambiciozno, ne­
određena zona svetlosti što odvaja i spaja svemir i Zemlju, područje
koje pripada čoveku i koje je (izvan njega, svest i slepilo. Tako, tri
tačke vrhunskog intenziteta u Odiseji u svemiru su sledeće: svet u
svojim prvobitnim granicama (trojstvo Mesec—Zemlja—Sunce) ; prvi
zrak ljudske inteligencije i završna pojava novog bića. Beskrajno
mala margina zablude koju nauka dozvoljava — a koja je već bila
pokretački motor Dr Strejndžlava — ovde se odnosi na razum, pred­
met filma; mi tek u poslednjih pola sata prisustvujemo istinskoj odi-
seji koja se sva odvija u unutrašnjosti bića (pomoću okrenutih boja
ili negativa pejzaži odražavaju jalove pustinje sa početka filma; soba
u stilu Luja XVI — Louis XVI — kristalizuje težnju za raskoši jedne
kolektivne pođsvesti; oblik sobe rezultat je, kako roman kaže, mo­
dela viđenih u uhvaćenim televizijskim emisijama ili, kako scenario
nagoveštava, skupa mentalnih talasa ili, kako proizilazi iz filma,
Boumenovi'h mentalnih slika); za tu odiseju koja se odvija u unu­
trašnjosti bića lenjivi čitalac Novog pobijanja vremena (Nouvelle ré­
futation du temps) mogao bi da pomisli da predstavlja kostur filma
i da je sve što je prethodilo bio samo san glavnog junaka.
Zaista je začuđujuće (zbunjenost nekih, uključujući i naše pri­
jatelje iz Rdja, takođe je začuđujuća) da se jedan takav film bez pre­
sedana i premca pojavio u okviru „velikih produkcija", a posebno
u kompaniji M GM (koja se na taj način povratila, pošto je dopustila
da padne u vodu Kubrikov projekait o Napoleonu). činjenica da je
kontekst imao tako malo u+icaja na film ne znači da je Odiseja u

603
svemiru bez когеаа : američkih — iz evropskog izgnanstva (mit Nove
granice, koji je sa talko malo takta podvučen u propratnom tekstu
za francusko tržište, time što je uključen cita t.. . L. B. Džonsona —
L. B. Johnson); bečkih — koji iskrsavaju sa početkom svakog kadra;
Kubrikovih temélja (mit traženja porekla asimilovanog u onome što
predstavlja izvor spoznaje; u stvari, jedino ostvarenje koje može
da se poredi sa Odisejom u svemiru jeste Frojd — Freud — Džona
Hjustona — John Huston — i Volfganga Rajnharta — W olfgang Rein­
hardt — po svom tretmanu, kao i po meteoritskoj pojavi u tradiciona­
lističkoj produkciji). Kubrik je danas pomalo jedna od onih osobenih
ličnosti koje žele da obeleže svoju sredinu, ne dopuštajući da ona obe-
leži njih; jedan od poslednjih velikih vasionaca Holivuda.

(Cahiers du cinéma)

1 U filmovima Staze slave (Paths of Glory), Spartak (Spartacus),

Dr Strejndilav (Dr. Strangelove).
2 što se ogleda u minucioznosti i razradi najboljih scena u Stazama
slave i Spartaku, premda sve više i više izgleda da je on ovaj potonji fiim
ispustio iz ruku.

604
 kubrik i svemir: razgovor
erik norden
(eric norden)

Mnoge raspre oko Odiseje u svemiru (2001 : A Spaoe Odyssey)

vezane su za značenje metafizičkih simbola kojima film obiluje —
uglačani crni monolit, orbitalne konjunkcije Zemlje, Meseca i Sunca u
svakom trenutku kada monolit određuje ljudsku sudbinu, zaprepašću­
jući završni kovitlaci vremena i prostora koji gutaju preživelog astro­
nauta i pripremaju scenu za njegovo ponovno rođenje kao „zvezde-
-novorođenčeta", vraćenog Zemlji u prozračnoj placenti. Jedan je kri­
tičar čak nazvao Odiseju u svemiru „prvim ničeanskim filmom'', doka­
zujući da je suštinska tema filma ničeansko shvatanje čovekove evo­
lucije od majmuna preko čoveka do natčoveka. Kakva je po vama,
gospodine Kubrik (Kubrick), zaista metafizička poruka Odiseje?
Svakako ne poruka koju bih želeo da izrazim recima. Odiseja u
svemiru predstavlja nejezičko iskustvo; u dva časa i devetnaest minuta
filma naći ćete samo nešto manje od četrdeset mdnulta dijaloga. Želeo
sam da ostvarim vizuelni doživljaj, takav doživljaj koji će se provući
kroz mišju rupu verbalnog i svojim čulnim i filosofskim značenjem
neposredno prodreti u podsvest. Da parafraziramo Mekluena
(McLuhan): u Odiseji u svemiru poruka je medijum. Želeo sam da
film bude duboko subjektivni doživljaj 'koji će do gledaoca dopreti
na nivou unutrašnje svesti, kao muzika; objašnjavati Betovenovu
(Beethoven) simfoniju značilo bi uškopiti je time što bi se podigla veš-
tačka brama između razumevanja i uvažavanja. Vd ste potpuno slo­
bodni da koliko god želite 9 pekulišete o filosofskom d alegorijskom zna­
čenju filma — i činjenica da se spekuliše predstavlja znak da je film
duboko zahvatio publiku - ali ja ne želim da vam pružim verbalnu
putnu kartu za Odiseju koju bi svaki gledalac imao obavezno da «sledi
ili koja bi mu davala do znanja da nije uhvatio smisao. Ja mislim
da se uspeh Odiseje, ukoliko .ga ona ima, sastoji u tome što dopire
do širokih slojeva ljudi kojima inače ni na pamet ne bi palo da misle
o ljudskoj sudbini, o čovekovoj ulozi u kosmosu i njegovom odnosu
prema višim oblicima života. U slučaju nekoga ko je visoko obrazo­
van izvesne ideje prisutne u Odiseji, izložene kao apstrakcije, delo-
vale bi prilično beživotno i automatski bile shvaćene kao potvrda inte­
lektualnih kategorija; međutim, doživljene u ponesenom vizuelnom i
čulnom kontekstu, one mogu da odjeknu u najdubljem tkivu nečijeg
bića.

N e skicirajući nam filosofsku putnu kartu, možete li da nam ipak

date svoju sopstvenu interpretaciju smisla koji film ima?

Ne, iz razloga koje sam već naveo. Koliko bismo danas cemli
Đokondu da je Leonardo (Leonardo da Vinci) ispisao na dnu platna:
„O v a gospa uzdržano se smeši zato što ima kvaran zub" ili „zato što
Skriva neku tajnu od svog ljubavnika"? To bi ugušilo gledaočevo uva­
žavanje i okovalo bi ga drukčijom realnošću nego što je njegova sop-
stvena. Ne želim da se to dogodi Odiseji u svemiru.

Artur Klark (Arthur Clarke) je rekao o filmu: „Ukoliko ga iko

bude razumeo pri prvom gledanju, značiće to da smo promašili u
svojim namerama". Zbog čega bi trebalo da gledalac pogleda film
dvaput da bi shvatio njegovu poruku?

Ne slažem se sa tom Arturovom izjavom i mislim da se izmo­

tavao kada ju je davao. Pravi smisao vizuelnog doživljaja u Odiseji
jeste u tome da se u gledaocu izazove trenutna unutrašnja reakcija
koja ne iziskuje — ili ne bi trebalo da iziskuje — dalje širenje. Među­
tim, govoreći uopšteno, rekao bih da u svakome dobrom filmu po­
stoje elementi koji bi pri drugom gledanju povećali gledaočevo intere-
sovanje i njegovo uvažavanje; zamah koji neki film nosi često ne
daje mogućnost svakome stimulativnom detalju ili nijansi da postignu
puno dejstvo pri prvom gledanju. Mišljenje da neki film treba da se
gleda samo jedanput počiva na našem tradicionalnome shvatanju
filma po kojem je on više prolazna zabava nego vizuelno umetničko
delo. Istovremeno, mi ne smatramo da néku veliku muzičku kompozi­
ciju treba da čujemo samo jednom, ih da neku veliku sliku vidimo
samo jednom, jli da neku veliku knjigu pročitamo samo jednom. Film

606
je, međutim, sve đo nedavno bio izuzet iz kategorije umetničkog delà
— i ja sam zadovoljan što se to konačno menja.

Neki istaknuti kritičari — kao Renata Edler (Renata Adler) iz

lista The New York Times, Dion Sajmon (John Simon) iz New Leader,
Diudit Krajst (Judith Crist) iz magazina New York i Endru Sen's
(Andrew Sarris) iz The Village Voice — očigledno su smatrali da Odi­
seja spada u ona delà koja još treba da budu izuzeta iz kategorije
umetničkih; sve četvoro kritikuju je kao tupavu, pretencioznu i pre­
dugu. Kako vi gledate na ovo njihovo neprijateljstvo?
Svi ond rade za ilistove ii revije koje izlaze u Njujoiku. Međutim,
devedeset pet ods>to ocena koje je film dobio širom zemlje davalo je
oduška svom oduševljenju. Neki su, naravno, bill više a neki manje
prijemčivi za film; ali čak i oni koji su ga uvažavali iz relativno po­
vršnih razloga bili su u stanju da donekle proniknu u njegovu po­
ruku. Njujork je bio jedini istinski netrpeljiv grad. Možda tu postoji
izvestan element lumpen^literate koji je toliko dogmatično ateista
i materijalista i ograničen pragmatičnom stvarnošću da uzvišenost sve­
mira i bezbroj tajni kosmičke inteligencije predstavljaju za njega ana­
temu. Ali, na 9reću, filmski kritičari retko kad imaju uticaja na široku
publiku; bioskopi su svuda puni i Odiseja se nalazi na najboljem iputu
da bude najkomercijalniji film koji je M GM ikada proizveo. Možđ'a to
deluje kao glup način ocenjivanja nečijeg rada, alli ja mislim da kada
jedan toliko drukčiji film beleži rekorde u posebi, to može da znači
samo da iposle njegovog gledanja ljudii govore prave stvari jedni dru­
gima — a zar i nije u 'tome stvar?

Govoreći o tome u čemu je stvar — ako dozvolite da se vratimo

filosofskoj interpretaciji Odiseje — da li biste se složili s onim kriti­
čarima koji film nazivaju duboko religioznim?
Rekao bih da se koncept Boga nalazi u samoj suštini Odiseje u
svemiru — ali nikakva tradicionalna, antropomorfična predstava Boga.
Ja ne verujem ni u jednu od zemaljskih monoteističkih religija, ali ve-
rujem da je neko mogao da izgradi zanimljivu naučnu definiciju božan­
skoga, naročito ukoliko prihvatite činjenicu da samo u našoj galaksiji
ima oko sto milijardi zvezda, da je svaka od njih sunce koje daje ži­
vot i da ima, samo u našoj vidljivoj Vaseljeni, Oko stotinu milijardi
galaksija. Imamo li jednu planetu u utvrđenoj orbiti, ni suviše hladnu
ni suviše toplu, i imamo li na raspolaganju nekoliko milijardi godina
za hemijske procese usled dejstva sunčeve energije na planetu, popri­
lično je izvesno da će se pojaviti život u ovom ili onom obliku. Ra­

607
zumno je da se stoga pretpostavi da, u stvari, postoji mnoštvo mili­
jardi planeta na kojima se biološki život javio, kao i da je verovafcnoća
da je izvestan deo toga života razvio visoku inteligenciju' dosta velika.
Naše sunce, pri svemu, ni po kojem kriteriijumu nije stara zvezda, a
njegove planete su u svemirskim proporcijama jedva deca; izgleda
otud verovatno da u Vaseljeni postoje milijarde planeta na kojima je
razumni život na nižem stupnju od čovekovog, milijarde drugih na
kojima je on obprilike na istom stupnju i mnoštvo njih gde je razum­
ni život za hiljade miliona godina ispred nas. Kad imate u vidu dži­
novski tehnološki napredak koji je čovek načinio u svega nekoliko
hiljada godina — što u proporcijama Vaseljene predstavlja samo mikro-
-sekund — možete li da zamislite razvojni put mnogo starijih životnih
oblika? O ni su možda evoluirali iz bioloških vrsta koje su za um u
najboljem slučaju samo krhka ljuštura, u besmrtna bića-mašine — a
zatim, tokom bezbrojnih eona, mogli su da se oslobode čaura mate­
rijalnog i da se preobraze u bića čiste energije i duha. Njihove bi
mogućnosti bile neograničene, a njihova inteligencija neshvatljiva ljud­
skom rodu.

Čak i ako usvojimo takav put kosmičke evolucije kakav nam vi

predlažete, kakve to ima veze sa prirodom Boga?

Sve su veze tu: jer ta bi bića bila božanska za milijarde manje

razvijenih rasa u Vaseljeni, baš kao što bi čovek predstavljao božan-
sko biće za jednog mrava, ukoliko bi ovaj odnekud bio svestan nje­
govog postojanja. T a bi bića nosila dvojna obefležja svih božanstava —
svemoć d sveprisutnost. Ta bi bića mogla telepatski da opšte kroz čitav
kosmos i na taj način da budu svesna svega što se događa, uključujući
se u svaki inteligentan um sa lakoćom sa kojom md uključujemo radio;
njih brzina svetlosti ne bi ograničavala i mogli bi tako da budu pri­
sutni u najudaljenijim uslovima Vaseljene; mogla bi potpuno da ovla­
daju materijom i energijom; i u svojoj posdedmjoj evoluitivnoj fazi
mogla bi da se objedine u kolektivnu besmrtnu svest. Ta bi nam bića
bila neshvatljiva, osim kao bogovi; i ako bi pipci njihove svesti ikada
dotakli čovekov um, jedino objašnjenje koje bismo mogli da damo
jeste da je to bila ruka Gospodnja.

Ukoliko takva bića postoje, zašto bi se ona interesovala za ćo-

veka?
Možda i ne bi. Ali zašto bi se čovek in'teresovao za mikrobe?
Motivi tih bića mogli bi da nam budu isto toliko tuđi kao i njihova
inteligencija.

608
 U Odiseji u svemiru takva bestelesna bića izgleda da rukuju na­
šim sudbinama i kontrolišu našu evoluciju, mada ostaje nejasno da li
na dobro ili na zlo, ili oboje, ili nijedno? Da li vi zbilja verujete da je
moguće da čovek bude kosmička igračka takvih bića?

Ja u stvari ne verujem ni u šta o njima; a i kako bih? Već i samo

razmišljanje o mogućnosti njihovog postojanja -dovoljno zapanjuje, čak
i da se ne pokuša sa razjašnjavanjem njihovih motiva. Važno je da svi
standardni atributi koje smo u istorijd .pripisivali Bogu mogu da se
izjednače sa karakteristikama bioloških bića koja su рге milijardi go­
dina bila na stupnju na kojem je čovek i koja su evoluirala u nešto što
je isto toliko daleko od čoveka kolilko je i čovek daleko od prvobitnog
mulja u kojem se pojavio.

Skladno toj kosmičkoj filogenezi koju ste upravo ocrtali, ne po­

stoji li mogućnost javljanja bića koja su na još višem stupnju od tih
bića čiste energije — na primer, isto toliko daleko od njih koliko su
i ona od nas?
Svakako da postoji; smisao i jeste u tome da je u beskonačnoj,
večnoj Vaseljeni sve moguće i da mi zapravo nismo ni zagrebali po
površini punog niza mogućnosti. Ah u trenutku kada se astronauti
spremaju da stupe na Mesec, mislim da je neophodno da naše usko-
zemaljske umove pokrenemo u pravcu takvih razmišljanja. Niko ne
zna šta nas čeka u Vaseljeni. Čini mi se da je jedan istaknuti astronom
nedavno napisao : „Ponekad mislim da smo sami, a 'ponekad da nismo.
U oba slučaja, međutim, misao je zapanjujuća".

Rekoste da mora da postoji mnoštvo milijardi planeta na kojima

je život neuporedivo razvijeniji nego na Zemlji, ali koji još nije evo­
luirao u van- ili supra-biološkom smislu. Kakav mislite da bi bio
efekat na čovečanstvo kada bi Zemlja uspostavila kontakt sa takvim
bićima koja, istina, nisu božanska, ali koja su tehnološki daleko su­
periornija?

Postoji u tom pitanju poprilično razmimoilaženje između naučnika

i filosofa. Neki 'smatraju da bi kontakt sa visoko naprednom civiliza­
cijom — čak i takvom čija bi nam tehnologija suštinski bila razumljiva
— izazvao traumatični kulturni šok na čoveka, 'time što bi ga lišio
njegovog samodopadljivog etnocentrizma i razbio njegovu iluziju da je
centar Vasdjene. Kari Gustav Jung (Cari Gustav Jung) sumirao je ovo
stanovište kada -je, razmišljajući o kontakltu sa višim oblicima vanze-

609
 maljskog života, napisao da 'bi „uzde ispale iz naših ruku i mi bismo
se, kao što mi je nekad rekao jedan uplakani stani lekar, našli bez
„naših sn o v a ". . . videli bismo naše intelektualne i duhovne težnje
pregažene, tako da bi nas to parai iizovalo". Ja lično ne usvajam ovakvo
stanovište, a'li ono je veoma rasprostranjeno i nije moguće da se tefk
tako otpiše. Godine i960, na primer, Komitet za dugoročna istraživanja
Brukingove institucije pripremio je jedan izveštaj za Nacionalnu agen­
ciju za kosmička istraživanja sa upozorenjem da bi uspostavljanje
čak i posrednog kontakta — to jest, otkrivanje neke rukotvorine van-
zemaljskih bića tokom naših istraživanja Meseca, Marsa ili Venere,
ili uspostavljanje radio-veze sa nekom dalekom civilizacijom — moglo
da prouzrokuje ozbiljne psihološke poremećaje. U studiji ovog tel a
iznosu .se upozorenje da „antropološka dosijea sadrže mnoštvo primera
društava sigurnih u svoje mesto u Vaseljeni, koja su se raspala kada su
bila .primorana da se udruže sa prethodno nepoznatim društvima, usva­
jajući drukčije ideje i drukčije načine života; druga, koja su preživ­
ljavala takvo iskustvo, olbično su u tome uspevala time što ,su plaćala
<cenu promenama u vrednostima, u gledištima i ponašanju". U studiji
se zaključuje da bi, s obzirom na činjenicu da -razumni život može
da .se otkrije u svakom trenutku i da bi pošledice toga mogle da budu
„nepredvidljive", bilo mudro da Vlada preduzme stalna istraživanja na
planu intelektualnog i psihološkog potresa do kojeg bi došlo suoča­
vanjem sa vanzema-ljskim životom, šta je preduzeto povodom ovog
izveštaja ja ne znam, ali pretpostavljam da su takva izučavanja sada u
'toku. Međutim, iako ne isključujem mogućne suprotne posledice na
pojedine ljude, ja lično bih na takav jedan kontakt gledao sa ogromnim
uzbuđenjem i oduševljenjem. Mislim da bi to рге neiizmerno obogatilo
naše društvo nego što bi ga skršilo. Druga pozitivna činjenica jeste to
da je gotovo izvesno da će sva razumna bića u jednom trenutku svog
tehnološkog razvoja otkriti nuklearnu energiju. Ona očigledno pred­
stavlja razvode svake civilizacije; da li će ta bića pronaći način da
nuklearnu moć upotrebe bez samouništenja i u miroljubive svrhe ili
će je upotrebi ti za sops tv eno uništenje? Ja bih rekao da je svaka ci­
vilizacija koja je preživela još hiljadu godina pošto je otkrila nuklearnu
energiju pronašla načine da se prilagodi bombi, što bi moglo da se
pokaže kao veličanstveno poučno za nas — a pored toga da nam pruži
i specifična uputstva kako da i sami preživimo. U svakom .slučaju, što
se kulturnog šoka tiče, moj je utisak da bi pažnja koju bi tome priidala
većina ljudd bila kratkotrajna; posle nedelju ili dve dana velike uzbu-
đenosti i prezasićenosti u štampi i na televiziji interesovanje javnosti
bi opalo i Ujedinjene nacije ili bilo kakva svetska organizacija koju
ćemo tada imati mogle bi da počnu razgovor sa tuđincima.

610
 Vi pretpostavljate da će Vasionci biti prijateljski raspoloženi.
Zašto?
Zašto bi neka be9primerno superiorna rasa traćila svoje vreme
time da nam nanese zlo ili da nas uništi? Ako bi neki mrav sa тažu­
rnom iznenada na pesku kraj mojih nogu ispisao poruku, govoreći mi:
„Ја sam biće koje oseća; hajde da razgovaramo", veoma sumnjam da
bih .pohitao da ga zdrobim svojom petom. Čak i ako takva bića ne
bi bila superinteligentna, već samo nešto razvijenija nego čovek, ja bih
i dalje bio sklon da verujem u njihovo prijateljsko raspoloženje ili bar
u njihovu nezainteresovanost. S obzirom na to da je veoma malo ve-
rovatno da bi mogla da nas posete bića iz našeg sunčevog sistema,
bilo koja civilizacija sposobna da godinama svetlosti putuje vasionom
mora da poznaje visok stepen kontrole nad materijom i energijom.
Prema tome, kakav bi moguć razlog za neprijateljstvo njeni pripadnici
mogli da imaju? Da ukradu naše zlato, ili našu naftu, ili naš ugailj?
Teško je da se poveruje da bi ikakva pogana namera opravdala dug
i naporan put sa druge zvezde.

Ipak, priznaćete da su vanzcmaljska bića u stripovima i jevtinim

naučnofantastičnim filmovima predstavljena kao insektooka čudovišta
koja požudno kaskaju za zemaljskim devicama?

Takva predstava verovatno vuče korene iz smušenih naučno-

fantastionih časopisa iz dvadesetih i tridesetih godina, a možda čak i
radio-emisije Orsona Velsa (Orson Welles) o invaziji Marsovaca 1938.
godine i masovne histerije koja je iz toga proistekla; takva je predstava
uvek potrzana radi podrške hipotezi o tome da bi kontakt izazvao
ozbiljan kulturni šok. U izvesnom smislu, Teći kojima je Orson Vels
počeo svoju emisiju predodredile su raspoloženje javnosti prema ideji
0 postojanju vanzemaljskog života za mnogo godina unapred. Sećam
ih se dobro: „Preko ogromnog ponora Vaseljene, mozgovi koji su pre­
ma našim mozgovima ono što su naši prema zverima iz džungle —
intelekti silni, hladni i neprijateljski — posmatrali su Zemlju sa zavid­
nim očima d polako i sigurno izradili planove protiv nas . . ." Naravno,
eve što 0 takvim drugim oblicima života možemo da zamislimo mogu­
će je. Možda postoje psihotične civilizacije ili dekadentne oivilizacije
koje su bod pod'igle na nivo estetike, pa su im ljudska bića potrebna
kao gladijatori ili objekti za mučenje; možete da imate civilizacije koje
će nas zéleti za svoje zoološke vrtove, ili naučne eksperimente, ili
robove, ili, jednostavno, za hranu. I dok sam ja lično optimista, sva­
kako ne možemo, da budemo sasvim sigurni kakvi bi njihovi motivi
mogli da budu. Ja sam veoma zainteresovan za argumentaciju profe­
sora Frimena Dajsona (Freeman Dyson) sa Prinstonskog instituta za

6 11
više studije, 'koji smatra da bi bilo pogrešno da očekujemo od svih
potencijalnih svemirskih posetilaca da se ponašaju altruistički ili da
veru'jemo da oni imaju bilo kakva etička ili moralna gledišta koja
mogu da se porede sa čovekovim. A ko se taono sećam, Dajson piše da
je „razum možda zaista imao blagoslovenu ulogu u stvaranju usam­
ljenih grupa filosofa-kraljeva daleko na nebesima", ali da je takođe
verovatno da bi „razum mogao da bude rak besmislene tehnološke
eksploatacije, koji galaksijom hara isto toliko nezadrživo kao i našom
planetom". Dajson zaključuje da je „pripisivati dalekim razumnim bi­
ćima mudrost i vedrinu isto toliko nenaučno koliko i pripisivati im
iracionalna i ubilačka svojstva. Mi moramo da budemo pripremljeni
za obe mogućnosti i da naša istraživanja vodimo dledstveno tome".
To je razlog zbog kojeg pojedini naučnici zahtevaju opreznost u tre­
nutku kada pokušavamo da presretnemo radio-signale iz drugih sunča­
nih sistema, savetujući da bi, ako primimo neku poruku, trebalo da
sačekamo neko vreme pre nego što na nju odgovorimo. Ali mi emi-
tujemo radio i televizijske signale već toliko godina da ih je neka
napredna civilizacija mogfla već odavno da uihvati. Stoga, kada se sve
sabere, mi u tome nemamo mnogo izbora; oni će ili uspostaviti kon­
takt sa nama ili neće, a ako to učine, nama neće preostati mnogo šta
da kažemo o njihovom prijateljskom iili neprijateljskom raspoloženju.
Čak i ako se ispostavi da su neprijateljski raspoloženi, njihov dolazak
mogao bi da ima bar jedan koristan uzgredni produkt: Zemljani bi
prestali da se međusobno glože i možda bi i skovali zajednički front da
odbrane planetu. Mislim da je Andre Могоа (André Maurois) pre
mnogo godina izneo ideju da bi najbolji .put da se ostvari svetski mir
bila lažna uzbuna zbog opasnosti iz svemira; to i nije rđava ideja. Ali
ja svakako ne verujem da bi na kontakt sa vanzemaljskim oblicima ži­
vota trebalo da 'gledamo sa zlim slutnjama ili da oklevamo da pose-
timo druge planete iz straha od onoga što bismo tamo mogli da
nađemo. Ukoliko drugi ne uspostave kontakt sa nama, mi moramo da
ga uspostavimo sa njima; to je naša sudbina.

Nagovestili ste maločas da je veoma malo verovatno da razumni

život postoji bilo gde u našem sunčevome sistemu. Zašto?
S obzirom na ono što znamo o drugim planetarna ovog sistema
reklo bi se da je nezamislivo da razumna bića na njima postoje, jer
su temperature na njihovim površinama i atmosferi krajnje nepri­
kladne za vaše oblike života. Nezamislivo, ali ne i nemoguće. Prizna-
ću da postoje neki putokaZi puni iskušenja koji vode u drugom pravcu.
Na primer, dok jednodušan naučni stav odbacuje mogućnost posto­
janja razumnog života na Marsu — nasuprot biljkama ili niskim obli­

6 12
 cima organskog života — postoje i neki veoma ugledni nau'nid koji
ispoljavaju svoje neslaganje. Dr Frenk Sdlizberi (Frank B. Sailisury),
profesor fiziologije bilja sa Državnog univerziteta u Juti, izneo je u
čaisopisu Science mišljenje da ako na jednoj planeti postoji vegetacija,
onda logika govori da na njoj postoje i viâi oblici života koji se njome
hrane. „Odavde", piše on, „samo je jedan korak — priznajem, veliki
korak — do razumnih bića". Solizberi takođe ukazuje na činjenicu da
su pojedini astronomi osmotrili neobične odbleske svetlosti na Marsovoj
površini (možda eksplozije velike jačine), praćene oblacima; prema
njemu, to bi mogle da budu nuklerane eksplozije. Druga zagonetna
osobina Marsa jesu osobene orbite njegova dva satei/ta-b'izanca,
Fobosa i Deimosa, koji su prv.i put otkriveni 1877. godine — iste go­
dine kada je, igrom slučaja, Skjaipareli (Schiaparelli) otkrio slavne, ali
još neodgonetnute Marsove „kanale". Jedan čuveni astronom, dr Jo-
sif šklovski, šef odeljenja za radio-astronomiju šternbergovog astro­
nomskog instituta u Moskvi, izneo je teoriju po kojoj su oba Marsova
meseca veštački sateliti koje su pre mnogo hiljada godina lansirali
Mars ove i u naporu da pobegnu sa umiruće površine svoje planete.
Šklovski svoju teoriju zasniva na jedinstvenosti orbita dva meseca
kojii, za razliku od trideset i jednog satelita u našem sunčevome sis­
temu, brze opisuju krug oko svoje matične planete. Fobosova orbita
se istovremeno smanjuje iz neobjašnjivih razloga, vodeći postupno sa­
telit bliže Marsovoj površini. I jedna i druga pojava, smatra Šklovski,
mogu da se objasne jedino time što su oba meseca šuplja, šklovski ve-
ruje da su sateliti poslednji ostaci iščezle drevne marsovske civiliza­
cije; adi profesor Solizberi ide korak dalje, iznoseći tvrdnju da su lan­
sirani tokom pois'lednjih stotinu godina. Imajući u vidu činjenicu da
su moseci otkriveni pomoću teleskopa relativno male snage godine
1877, a da ih nije otkrio mnogo snažniji telesikop koji ic 1862. ispitivao
Mars — kada je ovaj bio osetno bliži Zemlji — c-n se pita: „D a li
neuspeh od 1862. treba da pripišemo nesavršenosti tada postojećeg
teleskopa ili treba da smatramo da su sateliti lansirani u svoje orbite
između 1862. i 1877. godine?" Na ovo, naravno, nema odgovora, ali
u pitanju je fascinantna spekulacija. Međutim, istini za volju, moram
da kažem da težina postojećih činjenica govori protiv postojanja ra­
zumnog života na Marsu.

šta mislite 0 mogućnosti, ako ne i o verovatnoći, da razuman

život postoji na drugim planetarna?

Većina naučnika i astronoma odbacuje mogućnost postojanja ži­

vota na spoljnim planetarna, jer je temperatura na njihovim površi­
nama hiljadama stepeni ispod ili iznad nule a i zato što se pretpostav­
lja da je njihova atmosfera otrovna. Ja pretpostavljam da je moguće
da se na tim planetarna razvije život na bazi, recimo, iteônog amoni­
jaka ili metana, aili >to ne izgleda naročito verovatno. Sto se Venere
tiče, eksperimenti sa M arinerom pokazali su da njena temperatura
iznosi približno osam stotina 9tepeni po Farenhajtu (Fahrenheit), što
ukida svaku osnovu za molekularni razvoj života. A takođe nema iz­
gleda da samonikli razuman život postoji na Mesecu, zbog potpunog
nedostatka atmosfere ili, u svakom slučaju, života kakav mi znamo:
mada, -rekao bih, razumne stene fli kristali, iili statue, to jest život na
silikonskoj bazi, nisu sasvim nemogućrii; ili čak svesna gaisovita ma­
terija, ili rojevi električnih čestica koje su u stanju da osećaju. Ne
biste morali da očekujete -nikakvu 'tehnologiju od -takvih bića, ali ako
njihov razum može da korttrcliše materiju kakve bi potrebe za tehno­
logijom ona imala? U njima ne bi moralo da bude ničega ni izdaleka
ljudskog — bio bi ito oblik koj'i se nameće kao izuzetno izvodljiv, kao
sveopšti prototip života.

šta mislite da ćemo naći na M esecu?

Mislim da je najuzbudljivija mogućnost vezana za Mesec u to­
me što bi vanzemaljske rase, ako su ikad posetile Zemlju u dalekoj
prošlosti sa namerom da delà svojih ruku ostave čoveku budućnosti,
verovatno izabrale pusto, bezvazdušno nebesko telo, gde ni do -kakve
promene uslova ne dolazi i gde neki predmet može da sboji hiljadama
godina. Bilo bi neizbežno da čovek, razvijajući svoju tehnologiju, pođe
na svoj najbliži satelit; Vanzemaljci bi onda od njega očekivali da
nađe njihovu posetnicu — možda pozdravnu poruku, skladište sa zna­
njima Mi jednostavno signalni uređaj -koji bi javio da je još -jedna rasa
ovladala svemirskim letovima. O vo je, naravno, bila ključna 'situacija
Odiseje u svemiru. Međutim, jednako fascinantno pitanje jeste i da li
možda na samoj Zemlji postoji još neka rasa inteligentnih bića. Dr
Džon Lili (John Lilly), čija je istraživanja života delfina finansirala
N A SA , sakupio je značajnu količinu podataka koji govore o moguć­
nosti da -su šiljoglavi delfini isto toliko inteligentni koliko i čovek,
ako ne i 'inteligentniji. On ovakav zaključak ne zasniva samo na obimu
delfinovog mozga — koji je veći od čovekovog i sa složenijim vijugama
— već i na činjenici da .su delfini raizvili opsežan oblik međusobne
komunikacije. Lili sada pokušava, sa početnim uspecima, da pronikne
u jezik delfina i da sa njima uspostavi kontakt. Interes NAŠE u tome
je očigledan, jer bi uspeh u komuniciranju sa delfinima predstavljao
visoko instruktivan presedan u sticanju znanja za komuniciranje sa
bićima -sa drugih planeta. Naravno, ukoliko su delfini zaista razum­
na bića, njihova je kultura očigledno netehnološka, pošto usled toga

614
 što nemaju odvojeni prst (palac) nikada ne bi M i u stanju da nešto
stvore vtlastiltiim udovima. Njihova bi inteligencija takođe mogla da
bude potpuno drukčijeg reda nego čovekova, što bi komunikaciju sa
njima moglo još više da oteža. Dr Lili je napisao da je „verovatno da
njihova inteligencija može da se uporedi sa našom, mada na veoma
neobičan način . . . oni možda raspolažu toliko novom vrsnom velikog
mozga, različitom od našeg, da nam je možda čitav život nedovoljan
da shvatimo njegove mentalne procese” . Njihova je kultura možda u
potpunosti usmerena stvaranju poetskih delà ili izmiišljanju apstraktnih
matematičkih sistema; oni možda imaju sposobnost telepatskog opšte-
nja, kao dopunu svom visokofrekventnome podvodnom jeziku. Naro­
čito je interesantno da su delfini izgleda razvili pojam altruizma; priče
o mornarima sa potonulih brodova koje su delfini spa-sdi i preneli do
obale ili ih štitili protiv morskih pasa ni u -kojem Slučaju nisu samo
bapske priče. Ali prilično me uzne-mira-va nedavni razvoj stvari, koj-i
ne samo što pokazuje kako se mi ponašamo prema delfinima, već i
kako bi'smo mogli da se ponašamo prema razumnim bićima sa drugih
planeta. Mornarica, očigledno impresionirana inteligencijom delfina,
anga-žovala se u eksperimentima uništavanja pod vodom tokom kojih
bi tonpedo bio ispaljen na delfina i- radio-pu'tem aktiviran kada bi se
našao u blizini živog modela neprijateljske podmornice. Zvanično je
deman'bovano da se ovakvi eksperimenti vrše; ali ako je to istina, pla­
šim se da ćemo preko delfina naučiti više o čoveku nego obrnuto.
Paradoksalno, Rusi su na ovom polju izgleda otišli korak dalje od
nas; oni su nedavno zabranili -svako hvatanje delfina u svojim vodar
ma, motivišući to time da je „drug D elfin" biće koje oseća i da bi
njegovo ublstvo u moralnom smislu bilo ravno svakome drugom
ubistvu.

Iako su leteći tanjiri često predmet javne sprdnje, medu naučni­

cima su se vodile obilne diskusije o mogućnosti da leteći predmeti
neutvrđenog porekla predstavljaju svemirske brodove vanzemaljskih
putnika. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Najznačajniju analizu o letećim predmetima neutvrđenog porekla

koju sam u poslednje vreme sreo napisao je L. M. šasen (L.M. Chassin),
general francuske avijacije koji je služio i kao visoki oficir Atlantskog
pakta. On ističe da je po svim pravilima osmatranja, koja su obavila
pouzdana lica — astronomi, piloti, radarski tehničari i njima slični —
prikupljen dovoljan broj podataka da bi se otvorila ozbiljna i svestra­
na istraga o fenomenu letećih predmeta neutvrđenog porekla. U stvari,
ako se latite analize makar samo delà postojećih svedcča,ustava, utvr-
dićete da su ljude slali u gasne komore na osnovu znatno manje bit­

615
nih dokaza. Naravno, moguće je da sve vlade u svetu već uzimaju
fenomen letećih predmeta ozbiljno i da su se već upustile u prouča­
vanje njihovog .porékla, prirode i narnera. A ko je tako, one možda ne
saopštavaju svoje nalaze iz straha da se javnost ne uznemiri — tu
postoji opasnost kulturnog šoka usled suočavanja sa nepoznatim, o
čemu smo ranije govorili; taj element uključen je i u Odiseju u svemiru,
gde se guši vest o otkriću monolita na Mesecu. Ja svakako mislim da
je, ako makar samo dva odsto osmotremh objekata koje Vazduho-
plovstvo navodi u svom Projektu Plava knjiga ne može da se objasni
konvencionalnim sredstvima, to sasvim dovoljan ražlog d'a se pokrene
ozbiljno istraživanje. Prema svim nagoveštajima, tekuća istraga koju
za račun vlade vrši Univerzitet u Koloradu niti je «ozbiljna ndti briž­
ljiva. Ohrabrujući ш а к da će se oko ovoga zapodanuti razgovor sa
ozbiljnošću koju sam predmet zaslužuje jeste ponešto odocneli, ali
primeran preokret dr Dž. Alena Hajneka (Dr. J. Нупек), koji je od
1948. godine bio savetnik Vazduhoplovstva za leteće predmete, dok je
sada šef astronomskog odeljenja na Severozapadnom univerzitetu.
Hajnek, koji je kao zvanieno lice zbijao viceve na račun podataka o
letećim predmetima, smatra sada da oni zaslužuju najprioritetniju paž­
nju — kao što je pisao u časopisu Playboy u decembru 1967. godine —
pa čak i priznaje da .postojeći dokazi nagoveštavaju postojanje veze
između (letećih predmeta i vamzemaljskog života. On predviđa: „Bio
bih veoma iznenađen ukoliko jedna predana studija ne bi dala ni­
kakav rezuftat. Staviše, mislim da se čovečan-stvo nalazi pred najve­
ćom svojom pustolovinom još od vremena kada je novorođeni 'ljudski
razum .počeo da razmišlja o Vaseljeni". Slažem se sa njim.

Ukoliko su leteći tanjiri stvarnost, ko ili šta, po vašem mišljenju,

oni mogu da budu?

Ne znam. Postoje dokazi da su oni tu, ah nam ti dokazi isto­

vremeno veoma malo kažu ko su. Napela ozbiljno, pojedini pisci na­
učne fantastike iznose hipotezu da bi leteći tanjiri mogli da budu
ekspresi koji se šetaju tamo-amo kroz eone, pripadajući zapravo jed­
noj budućnosti u kojoj je čcvvek ovladao putovanjem kroz vreme;
i ja razumem biologa Ivana Sandersona (Ivan Sanderson) koji je raz­
vio teoriju po kojoj bi ‘leteći tanjini mogli da predstavljaju neku vrstu
živih svemirskih organizama koji nastanjuju gornju stratosferu — mada
ne bih poklonio mnogo vere toj pretpostavci. Moguće je sasvim da su
oni savršeno prirodni fenomeni, neka vrsta lančanih munja, po pret­
postavci do koje je došao jedan američki popuflarizator nauke; mada
sve to ipak ne objašnjava neke fotografije dobijene iz pouzdanih iz­
vora, kao na primer od argentinske mornarice, na kojima se jasno

616
 vide metalna sferična tela kako lebde na nebu. Kao što ste možda
već shvatili, mene leteći 'predmeti neutvrđenog porekla veoma fascini­
raju i ja veoma žalim što su varalice i naklapala svojim pričama da
su putovali na Mars letećim tanjirima kojima su upravljala čovekolika
bića visoka fcni metra sa šiljatim glavama u priličnoj meri kompromi-
tovala istraživanja na ovom području. Zbog ovakvih jevtiniih pristupa
veoma je lako da se čitav fenomen otpise, što i činimo uz cenu veli­
kog rizika. Muslim da u vezi sa tim postoji još jedan problem — to
i jeste razlog što je, uprkos obilja dokaza, svet letećim tanjirima po­
klonio u suštini malo pažnje: većina ljudi u stvari ne želi da midi o
vanzemaljskim stvorenjima koja patroliraju našim nebom i možda nas
posmatraju kao bube na kiizavici. Misao o tome je odveć uznemiru­
juća; ona remeti naš blažen, zdrav, čađavi periferijski Weltanschauung:
kosrnos je mnogo evetlosnih godina daleko od Skarsdejla. O vakav stav
možda pruža spasonosnu zaštitu, ali isto tako može da nas učini sle-
pim za najdramatičniji i najvažniji 'trenutak u ljudskoj ietoriji — za
kontakt sa drugom civilizacijom.

Među razlozima koje navode oni što sumnjaju u međuzvezdano

poreklo letećih predmeta nalazi se i Ajnštajnova (Einstein) specijalna
teorija relativiteta, koja kaže da je brzina svetlosti apsolutna i da ništa
ne može da je prevaziđe. Prema tome, putovanje do Zemlje, makar sa
najbliže zvezde, trajalo bi hiljadama godina. Oni stoga tvrde da to
sasvim isključuje meduzvezdana putovanja — putovanja barem takvih
bića čiji najkraći životni vek iznosi koliko najduži ljudski. Smatrate
li da ovaj argument ima osnova?

Mislim da je teško da se poveruje da smo došli do konačnih sa­

znanja o fizičkim zakonima Vaseljene. Čini mi se prilično preteranim
uverenje da smo tokom nekoliko stotina godina došli do svih rnr^u'nih
saznanja. Zato mislim da nije ispravno da se tvrdi sa nepobitnom
sigurnošću da je brzina svetlosti apsolutna brzina u Vaseljeni. Ja sam
sumnjičav prema dogmatičnim naučnim pravilima; ona su Obično krat­
kog voka. Najistaknutiji evropski naučnici sa početka devetnaestog
veka rugali su se meteoritima, tvrdeći da „kamenje ne može da pada
sa neba"; a samo godinu dana pre Sputnjika jedan od vodećih svet-
skih astrofizičara glatko je izjavio da je „svemirski let koještarija".
U stvari, već su u toku izvesna veoma zanimljiva teorijska izučavanja
— neka od njih vodi dr Džerald Fejnberg (Dr. Gerald Feidberg) sa
Kolumbija univerziteta — koja nagoveštavaju da bi mogla da se otkrije
prečica koja 'bi >pod Lzvesnim uslovima omogućila da se prevaziđe br­
zina svetlosti. Pored toga, postoji uvek mogućnost koju je izneo Artur
Klank, da se granice brzine svetlosti, čak i kada su veoma utvrđene,

6 17
ponište putem prosbomo-vremenske krivulje. Adi uzmimo druga, nešto
konzervativnija srodstva za izvrdavanje ograničenja koja nameće br­
zina sveulosti: ukoliko se između nas i neke civilizacije uspostavi radio-
-kontakt, za dve stotine godina mi bismo dostigli taikav sitepen gene­
tičke itehnilke na kojem bi drugoj rasi postalo moguće da nam radio-
-putem em i tuje svoju genetičku šifru na osnovu koje bismo mogli,
pošto znamo njihov genetički sistem, da u svojim laboratorij ama .pro­
izvedemo jedan primerak njihove vrste — i obrnuto. O vo zvuči fanta­
stično samo onima koji nisu pratili veličanstvene proboje na pod­
ručju genetičke tehnike. Međutim, međuzvezdano putovanje ne bi bilo
neostvarivo čak i kada ne bi bilo moguće da postignemo brzinu sve-
tlosbi. Kadgod odbacujemo mogućnost svemirskih letova izvan našega
sunčevog sistema na temelju činjenice da bi oni trajali hiljadama go­
dina, .mi uvek imamo na umu bića čiji je životni vek sličan našem.
Koliko znam, čitav životni ciklus vinske mušice — rođenje, produženje
vrste, smrt — traje dvadeset i četiri časa; pa, eto, drugim stvorenjima
u Vaseljeni covék može da znači ono što vinska mušica znači nama.
M ože da postoji bezbroj rasa u Vaseljeni čiji životni vek iznosi sto­
tine hiljada ili čak miliona godina, za koje bi desetohiljadugodišnje pu­
tovanje na Zemlju moglo da bude isto toliko malo zastrašujuće koliko
za nas .popodnevni izlazak u park. Ali čak i u okvirima našega život­
nog ciklusa, kroz nekoliko godina trebalo hi da postane mogućno za­
mrzavanje astronauta ili njihovo dovođenje u stanje veštačkog sna u
toku kojeg bi životne funkcije bile obustavljene za čitav period među-
zvezdanog putovanja. Oni bi mogli da provedu u svemiru tri stotine ili
hiljadu godina i da se probude automatski, ne oeećajući nikakvu raz­
liku između hibemacije i osmočasovnog krepkog sna. Sa druge strane,
teorija o brzini svetlosti mogla bi da govori u prilog dugih putovanja;
neobično „istezanje vremena" u Ajnštajnovoj teoriji relativiteta znači
da vreme, dok se neki predmet primiče brzini svetlosti, usporava svoj
tok. Onima koji se kreću brzinom približnoj brzini svetlosti sve
izgleda normalno; ali ako su se izvan Zemlje nalazili, recimo, pedeset
i šest godina, po povratku bili bi Stariji jedva za dvadeset. Prema to­
me, uzimajući sve ovo u obzir, mene naročito ne impresioniraju miš­
ljenja pojedinih naučnika da granice 'brzine svetlosti čine međuzvez­
dano putovanje nemogućnim.

Pomenuli ste zamrzavanje astronauta tokom dugih svemirskih

putovanja, kao u „ hibernakuli" u Odiseji u svemiru. Kao što vam je
poznato, fizičar Robert Etindier (Robert Ettinger) i drugi predložili
su da se zamrznu mrtva tela u tečnom azotu da bi jednom u buduć­
nosti bila vraćena u život, šta mislite o tom predlogu?
 Lnteresujem se za to već godinama i mislim da je stvar prilično
Lzvodljiva. U stvari, verujem da će zamrzavanje mrtvih biti u Sjedi­
njenim Državama i u čitavom svetu velika industrija; preporučio bih
spekulantima od mašte da u to ulože svoj novac. Teza dr Etindžera
prilično je jednostavna: ukoliko se neko telo zamrzne u tečnom azotu
do temperature Miške apsolutnoj nuli — minus 273 stepena Celziju-
sovih — i ukoliko se ostavi na odgovarajućem mestu, veoma bi lako
bilo moguće da >se jednoga zasad nepoznatog dana u budućnosti oživi
télo i izleči se od bolesti ili da se ukloni fizičko oštećenje koje je
bilo razlog smrti. Ovo bi, naravno, predstavljalo svojevrsno kockanje;
mi nemamo, naime, načina da saznamo da li će buduća medicina do­
voljno napredovati da izleči, recimo, rak u završnoj fazi ili čak da
uspešno oživi zamrznuto telo. Pored toga, mrtvo telo trpi oštećenje
tokom samog procesa smrzavanja; krvotok preplavljuju kristali leda.
A ukoliko ne dođe do zamrzavanja u samom trenutku smrti, dolazi
takođe do progresivnog oštećenja moždanih ćelija. Ali šta možemo
da izgubimo? Ništa — a možemo da Steknemo besmrtnost. Dozvolite
mi da vam pročitam šta je napisao dr Etindžer: „N avikli smo da sma­
tramo da je .razlika između života i smrti jednostavna i očigledna. Živ
čovek diše, znoji se i pravi glupe opaske; mrtvac samo leži, ne obraća
pažnju ni na šta i posle izvesnog vremena počinje da truli. Adi danas
više ništa nije tako jednostavno". U stvari, kada zaista razmišljate o
ideji zamrzavanja mrtvih, ona ni izdaleka nije tako fantastična — iako
je po svemu revolucionarna — kao što to na prvi pogled izgleda. Na
kraju krajeva, bezbrojne hiljade pacijenata ,/umiru" na operaoionom
stolu da bi posle nekoliko sekundi ili čaik i posle nekoliko minuta bili
vraćeni u život masažom srca; zaista, veoma mada suštinska razlika
postoji između vraćanja pacijenta u život posle tri minuta kdiničke
smrti i posle „intermeca" od tri stotine godina. Na sreću, ideja o za­
mrzavanju privlači sve veću pažnju naučnika. Francuski biolog među­
narodnog ugleda, dr Žan Rostan (Dr. Jean Rostand), predložio je da
sve nacije neizostavno počnu sa programom veštačkog zamrzavanja,
sa vladinim novcem i uz saradnju vrhunskih naučnih umova u svakoj
zemlji. „Zbog jednog dana zakašnjenja", kaže on, „hiljade ljudi nepo­
trebno ide u grob".

Da li ste zainteresovani da i sami budete zamrznuti?

Bio bih kada bi u ovom trenutku za to postojali neophodni udovi

— -koju, nažalost, ne postoje. N iz organizacija pokušava da 0 tome
pruži informacije i da prikupi sredstva za otpočinjanje efikasnog pro­
grama zamrzavanja — Udruženje za produžavanje života u Vašingtonu,
Udruženje za kriobiologiju u Njujorku — ali se naša kriohiologija još

619
nalazi u povoju. U ovom trenutku svi postojeći uelovi za zamrzavanje
— a ima ih svega nekoliko — nisu dovoljno usavršeni da pruže bilo
kakvu realnu nadu. Ali to može, a možda п hoće da se izmeni, i to
mnogo brže nego što zamišljamo. O vo, međutim, svi treba da drže
na umu, a posebno oni koji su samu ideju zamrzavanja spremni da
odbace kao izopačenu: nauka je samo u proteklih četrdeset godina uči­
nila fantastične stvari; u tom kratkom roku niz neizlečivih bolesti koje
su nekada šibale čoveoanstvo, od velikih boginja do difterije, suzbijen
je pomoću vakcina i antibiotika; diruige, kao dijabetes, stavljene su
pod kontrolu — mada nisu u celini efliminisane — pomoću preparata
kakav je insulin. Transplantacije srca već predstavljaju izglednu per­
spektivu, a „banke organa” već se pripremaju da stvaraju zalihe bub­
rega, slezina, pluća i srca za potrebe budućih transplantacija. Dr Etln-
džer predviđa da će zamrznuti čovek ikoji je umro usled teških ožleda
unutrašnjih organa ili nesrećnim slučajem moći da u bolnici buduć­
nosti vaskrene kao „fantastična zbiika krpeži” . Njegove bi unutrašnje
organe — srce, pluća, jetru, bubrege, utrobu i ostalo — bilo moguće
da ponovo zasadimo, ponovo nakalemimo, pošto su potrebni organi
bili u laboratorijim a odgajeni iz ćelija nekog donatora. Njegove bi
ruke i noge mogle da budu „bez krvi, od metala ili plastike, kojima bi
upravljali maleni motori” . Njegove moždane ćelije, piše Etindžer, „mo­
gle bi da budu sasvim nove, regenerisane pomoću onih koje su ostale
neoštećene; nešto od njegovih uspomena i obeležja karaktera moglo
bi hemijskom i fizičkom mikrotehnikom da se uisadi u nove ćelije".
Glavni izazov za naučnika budućnosti neće predstavljati oživljavanje,
već uklanjanje činilaca koji su izazvali smrt; s obzirom na rezultate ne­
davnih istraživanja na ovom području, mi imamo puno razloga da
budemo optimisti. Tako, pre nego što iko odbaci ideju o zamrza­
vanju, trebalo bi da pažljivo .pogleda šta je ostvareno u samo nekoliko
decenija — i da razmisli o tome šta smo u stanju da ostvarimo u neko­
liko sledećih vekova.

Ako takav program zaista treba da uspe, zamrznuta ličnost ne bi,

naravno, imala nikakvih mogućnosti da sazna da li će biti uspesno
vraćena u život. Smatrate li da će naučnici budućnosti biti voljni,
čak i ako to bude u njihovoj moći, da vrate u život svoje pretke?
Pa, čovek dvadesetog veka ne bi baš predstavljao samo mačji
kašalj za razvijeniju civilizaciju kroz, recimo, stotinu godina; ali uko­
liko buduća kultura ne postigne besmrtnost — što je naučno sasvim
moguće — ljudi budućnosti i sami bi pristupali zamrzavanju, pa bi sva­
ka generacija imala sasvim određen interes da čuva prethodno zamrz­
nute generacije kako bi i nju samu sačuvali njeni potomci. Naravno,

620
predstavljalo bi nešto sasvim osobito ukoliko bi neko, recimo kroz
trista godina, jednostavno izvukao 'priključak, zar ne? Očigledno, dru­
gi problem ikoji se tu javlja jeste prenaseljenost; kakav bi to demo­
grafski efekait imalo ukoliko bi milijarde zamrznutih iznenada bile
vraćene u život, tražeći svoje mesto u društvu? Ali dok naučnici bu­
dućnosti budu ovladali tehnikom oživljavanja svojih zamrznutih pre­
daka, svemirski letovi će besumnje već biti stvarnost i druge planete
otvorene za naseljavanje. Pored toga, niz pogodnosti za smeštaj za­
mrznutih mogao bi da se ostvari na tamnoj strani Meseca. Problemi
su brojni, ali, naravno, takve su i mogućnosti.

Protivnici veštačkog zamrzavanja ističu da je smrt prirodan pro­

ces i da predstavlja neizbežni izraz života, pa da otuda ne bi trebalo da
se mešamo u to — čak i kada bismo bili u stanju. Kako biste im
odgovorili?
Smrt mije ništa prirodnija ili neizbežnija od velikih boginja ili
difterije. Smrt je bolest i isto je toliko prihvatljivo leoiti je koliko i
bilo koju drugu bolest. Tokom eona, čovekova nemoć da spreči smrt
dovëla ga je do toga da je on, radi svoga psihološkog zdravlja, izbaci
iz misli i da .je prihvati kao neizbežam kraj koji ne može da se dovodi
u sumnju. Ali sa napretkom nauke to više nije ni neophodno ni po­
željno. Zamrzavanje predstavlja samo jedan od mogućnih načina da
se pobedi smrt i svakako neće biti obavezan za sve; oni koji budu
želeli ,/prirodnu” smrt mogu da je imaju, baš kao >i oni koji su u
devetnaestom veku odbijali anesteziju smatrajući da su muke način na
koji ih Bog iskušava. Kao što je dr Etindžer napisao, ,/svakom svoje,
a omima koji odbiju zamrzavanje mogu jedimo da kažem — raspadnite
se i ostajte zdravo".

Zamrzavanje i vaskrsavanje mrtvih je svakako jedna od revolu­

cionarnih tehnika koje bi mogle da preobraze nače društvo. Gledajući
unapred, prema godini vašeg filma, 2001, kakve velike socijalne i
naučne promene predviđate?
Možda najveća stvar koju ćemo ostvariti oko 2001. godine jesu
izgledi da čovek suzbije proces 'Starenja. Već smo govorili o postoja­
nim pobedama nauke nad bolestima; čak i kada sve one budu izvoje­
vane, nevolje starosti će ostati. Većina Ljudi gleda ma senilnost, kao
i na smrt, kao na nešto neizbežno. A one sigurno nisu nešzbežne.
Visoko cemjeni ruski naučnik V. F. Kuprevič napisao je: „Uveren sam
da možemo da pronađemo način da zauzdamo proces koji izaziva sta­
renje ćelija". Dr Bernard 5 treler (Dr. Bernard Strehler), istaknuto

621
ime gerontoilogije, smatra da ne postoji nikakva bitna protivrečnost,
nikakvo bitno svojstvo ćelija ili metazoa koje spečava njihovo organi-
zovanje u trajno funkcionalne entitete koji se sami obnavljaju. Radovi
dr Hansa Zeljea (Dr. Hans Selye) predstavljaju ohrabrujući nagoveštaj
da smo u tom smislu na dobrom putu. U svojoj knjizi Kalciofilaksa on
iznosi zanimljivo i veoma obrazloženo tvrđenje da istarenje izaziva pro­
tok kalcijuma kroz telo — protok koji može da se zaustavi pomoću
naročitih gvozdenih čestica koje bi kalcijum apsorbovaïe i na taj ga
način sprečile da prožme tkivo. Dr Zellje predviđa da ćemo uskoro biti
u stanju da sprečimo prelaz iz stanja šezdesetogodišnjaka u stanje de-
vedesetogodišnjaka. Izjava je nedorečena; Zelje je mogao da doda kako
bi šezdesetogodišnjak mogao da ostane stotinama ali čak i hiljadama
godina šezdesetogodišnjak, pod uslovom da sve druge bolesti budu
iskorenjene. Čak ni neki nesrećni slučaj ne bi trebalo da nepovoljno
utiče na njegovu relativnu besmrtnost; čak i ako bi nekog čoveka pre­
gazio parni valjak, bilo bi moguće da se njegov um i njegovo telo
potpuno obnove iz najmanjih deflova njegovog organizma, ukoliko ge­
netička tehnika nastavi d'a se razvija sadašnjom brzinom.

Kako mislite da će se takav dramatičan proboj nauke odraziti na

stil života društva na prelazu u novi vek?

To je gotovo -nemoguće da se odredi. Ko je godine 1900. mogao

da predvidi kako će izgledati život 1968. godine? U mnogom pogledu
lakše se prorokuje na nivou tehnologije nego na nivou ljudskog po­
našanja. Politika i događaji u svetu menjaju se tako brzo da je veoma
teško da se čak i sa skromnom preciznošću predviđa budućnost druš­
tvenih institucija čak i za deset godina unapted. Negde oko 2001. go­
dine moglo bi da se desi da živimo u nekoj vrsti gandijevskog raja u
kojem su svi ljudi braća, ili u neofašističkoj diktaturi, ili ćemo se i
dalje petljati na isti način na koji to činimo danas. Međutim, kako teh­
nologija napreduje, nema nikakve sumnje da će se čitavo shvatanje
dokolice poboljšati i kvantitativno i kvalitativno.

Kako stojimo sa područjem zabave?

Siguran sam da ćemo imati trodimenzionalnu iodividualizovanv
televiziju i filmove, a sasvim je moguće da će biti izmišljeni sasvim
novi oblici zabave i obrazovanja. Možda ćemo imati aparat -koji beleži
impulse mozga i uvodi nas u slikoviti san u kojem smo mi sami glavni
junaci neke romanse ili pustolovine. Postojaće možda i mašine koje će
nam direktno uhvati znanje; na taj način, -na primer, mogao bi da se
nauči nemački za dvadesetak minuta. U ovom itrenr'.ku proces učenja

622
 je toliko mukotrpan i -toliko vremena oduzima da je zaista neophodan
proboj na tom polju. Sa druge strane, postoje tu i neki rizici; koliko
mi je poznato, Jejlski univerzitet radi na eksperimentima tokom kojih
se moždani centra za uživanje u miševa lokalizuju i onda st-imulišu
elektrodama; rezultat je da miš doživljava osmočasovni orgazam. Ako
bi tako intenzivan osećaj zadovoljstva bio dostupan svima nama, mogli
bismo da postanemo rasa senzualno poblesavelih nakaza sa večito uklju­
čenim stimulatorima, dok mašine obavljaju naše poslove, a naša tela i
naši umovi zakržljavaju. Na sličan bismo problem mogli da naiđemo
sa psihedelički-m drogama; one nam nude bujne doživljaje, ali sadrže
i srazmerne opasnosti, pošto podstiču na povlačenje iz života i prepu­
štanje nekoj vrsti iznutra dirigovanoga somatskog sveta. U ovom tre­
nutku idealne droge ne postoje; ali oko 2001. godine verujem da ćemo
imati hemijske preparate koji neće dovoditi do sadašnjih nepovoljnih
stanja ikoja svesti daju veštačka kri'la i percepciju šire izvan postojećih
evoluti'vnih mogućnosti. U stvari, sve do danas, posmatrano s evortu-
tivnog stanovišta, percepcija dovedena do krajnosti bila je štetna po
opstanak; da se primitivni čovek zadovoljavao time što sedi na rubu
svoje pećine, obuzet lepotom sunčevog zalaska ili složenim figurama
koje stvaraju oblaci, rivalske vrste možda nekada ne bi zatrte ljudski
rod — ali ni on ne bi postao gospodar planete. Sada, međutim, čovek
je suočen sa nekada nezamislivom situacijom da su mu na raspolaganju
potencijalno bezgranični materijalni i tehnološki izvori, kao i vrlo
mnogo slobodnog vremena. Najzad, on je u mogućnosti da pogleda u
sebe i od sebe i da vidi izglede koji se otvaraju — a da pritom ne
ugrozi ili omete napredak vrsta. Ukoliko se pametno upotrebljavaju,
droge mogu da budu koristan vodič u novom širenju naše svesti. Ali
ako se uzimaju samo iz mode i'li iz gluposti, a ne da se pojača moć
saznavanja, one mogu veoma rđavo da utiču na čc-veka. O k o 2001. go­
dine trebalo bi da nam budu dostupne fascinatne drcge; sudbonosno
pitanje predstavlja kako ćemo ih upotrebiti.

Da li ste ikada uzimali LSD ili takozvane droge koje šire pro­
store svesti?

Nisam. Verujem da ume'nik može manje korisno da upotrebi

droge nego njegova publika. Ja ne verujem da je iluzija potpunog
jedinstva sa Vaseljcnom, ili izjednačavanje sa značenjem svakog
predmeta iz vaše okoline, Ш fluid mira i spokojstva koji vas sveg
prožima, idealno stanje za jednog umetnika. Droge pairališu stvara­
lačku ličnost, koja izrasta n-a sukobu i previranju -ideja. Transcen-
dentnosl jednog umetnika mora da se nalazi- u okvirima njegovog
rada; ne bi trebalo da on postavi nikakvu veštačku ogradu između

623
sebe i matice svoje podsvesti. Jedna od stvari koje su me odvratile
ad uzimanja LSD jeste činjen Sca da svi ljudi za koje znam da uzi­
maju drogu iispoljavaju neobičan nedostatak sposobnosti da uoče raz­
liku između stvari koje zaista jesu interesantne i stimulativne i
stvari što talkom sveopšteg blaženstva u koje droga uvodi na jed­
nome „uspešnom " putu takve samo izgledaju. Oni deluju kao da su
potpuno ifcgubili moć kritičkog rasuđivanja i isključuju sebe iz naj­
stimulativnijih oblasti života. Kada je sve lepo možda ništa više
nije lepo.

U kakvoj fazi će se, po vašem misi je ju, oko 2001. godine na­
laziti sadašnja seksualna revolucija?

I tu je mogućna samo čista spekulacija. Možda će doći do re­

akcije na sadanje tokove, pa će klatno možda krenuti natrag prema
nekoj vrsti neopuritanizma. A li mi se čini verovatnijdm da će ta­
kozvana seksualna revolucija, zahvaljujući pilulama, nastaviti da se
širi. Putem droga, ili putem Lzoštravanja, ili čak i mehaničkim uve­
1
ćavanjem postojećih ESP funkcija, možda će se ispostaviti da po­
stoji mogućnost da svaki partner istovremeno doživi ono kroz šta
prolazi drugi partner; Ш ćemo možda konačno evoluirati u polimorf­
na seksualna bića, sa Lzbledelim, pamešamm i međusobno prožetim
muškim d ženskim komponentama. Mogućnosti za istraživanje novih
područja seksualnog doživljavanja praktično su neograničene.

S obzirom na takve tokove, smatrate li da će oko 2001. godine

romantična ljubav sasvim izići iz mode?
Očigledno, ljudi uviđaju da je sve lakše i lakše da se ostvari puni
intimni odnos izvan postavki romantične ljubavi — koja je, u svome
sadašnjem obliku, relativno mlada tekovina, pošto se razvila na
dvoru Eleonore Akvitanske u dvanaestom veku — aii suštinski lju­
bavni odnos, čak i u svome najopsesivnijem pogledu, odveć je du­
boko utisnut u čovekovu psihu da ne bi opstao u ovom idi onom
obliku. Neće biti lako da se obmane naš primitivni čulni sklop.
Čovdk u suštini još predstavlja zbirku nagona koji se javljaju u pa­
rovima: ljubav, ljubomora, posedovanje; oni 9U radi pojedinačnog
ili plemenskog opstanka bili „ugrađeni" pre mnogo miliona godina
i još su sasvim blizu površine, čak i u ova tobože prosvećena i li­
beralna vremena.

Mislite U da oko 2001. godine porodica, za koju pojedini socio­

lozi smatraju da se nalazi na umoru, može da pređe u nešto sasvim
drukčije od onoga što je danas?

624
 čo vek može da navede mnoštvo upečatljivih prigovora porodici
kao instituciji — njenu naslednu težnju za uspostavljanjem autoriteta
i tako dalje; aili ako je dobro pogledamo, porodica je najprimitivnija,
najelementarnija i najvitalnija jedinica društva. Dešava se da sto­
jite ispred bolničke eobe u kojoj se vaša žena porađa, mrmljajući:
„Gospode Bože, kakva odgovornost! Da li je pravo da uzmemo na
sebe tu strašnu obavezu? Sta ja ovde u stvari radim?"; a onda,
ulazite, pogledate u svoje dete i — cap! — vaš prastairi sklop pot­
puno ovladava vama i vaš jedini odgovor jeste zadivljenost, radost
i ponos. To je klasičan primer genetički ugrađenoga socijalnog sklo­
pa. Na ovom svetu postoji samo nekoliko stvari koje su same po
sebi bespogovomo važne i koje nisu podobne za raspravljanje ili
racionalnu argumentaciju; porodica je svakako jedna od tih stvari.
Možda su nauka i tokovi sodi jalne evolucije odveć „oslobodili" čo-
veka. On se odvratio od religije i pozdravio smrt svojih bogova;
imperativna lojalnost starih gradova-država raslojava se, a sve stare
socijalne i etičke vrednosti, ma koliko reakcionarne i često uske
bile, sada iščezavaju. Čovek dvadesetog veka nalazi se u čamcu bez
krme, nošen strujom po neispitanom moru; da bi sačuvao razum
tokom tog putovanja on mora da ima nešto za šta će mariti, nešto
što će mu biti važnije nego što je on sam.

Pojedini kritičari su u većini vaših delà otkrili ne samo dubok

pesimizam, već i neku vrstu mizantropije. U vezi sa Dr Strejndžla-
vom, na primer, jedan kritičar napisao je da je, uprkos antiratne
poruke filma, vaš rediteljski pristup izgledao čudno rezervisan, rav­
nodušan i neuzbuđen prema izgledima da čovečanstvo bude uni­
šteno; gotovo kao da je u pitanju čišćenje Zemlje od neke zaraze.
Ima li u toj tvrdnji ičeg istinitog?

Za ime božje, ne! Vi ne odustajete od svoje zabrinutosti za čoveka

zato što shvatate do kojeg stepena idu njegove suštinske besmisle­
nosti, slabosti i uobraženosti. Za mene je jedina stvarna Lmoral-
nost ona koja ugrožava vr9tu, a jedino apsolutno zlo ono koje preti
da čoveka uništi. U suštini, ja verujem u mogućnosti čoveka i u
njegovu sposobnost da ide putem napretka. U Dr Strejndilavu ja
sam govorio o nasleđenoj čovekovoj iracionalnoj crti koja preti da
ga uništi; ta tradicionalna crta njegovog karaktera i danas je veo­
ma prisutna i njome moramo da ovladamo. A li to što ukazujete na
nezdravost ne znači i da joj odajete hvalu — niti da i 9poljavate oča­
janje i osećaj uzaludnosti u pogledu mogućnosti izlečenja.

625
 Tokon: pet godina koje su usledile prvom prikazivanju
D r Strejndžlava dve najveće nuklearne sile, Sjedinjene Države i Sov­
jetski Savez, dosegle su stepen suštinskog prilagođavanja jedna dru­
goj. Mislite li da je to umanjilo opasnost nuklearnog rata?

Nije. Više nego išta, samouvereno sovjetsko-američko popušta­

nje povećava pretnju slučajnog .izbijanja rata usled smanjene pažnje.
O vo je, uostalom, oduvek bila najveća pretnja, i ujedno pretnja sa
kojom je najteže da se uhvatite u 'koštac. Opasnost da bi neka dru­
gorazredna sila mogla da upotrebi nuklearno oružje isto je toliko
velika, ako ne i veća nego što je iikada bila, i zai9ta je čudesno da
je svet bio u stanju da se tome sa toliko malo vidljivih poremećaja
pLihološki prilagodi. Naroči/to je akutna mogućnost izbijanja rata
usled nekoga nepredviđenog požara u nekom delu sveta, koji bi iza­
zvao paničnu reakciju i doveo ljude u stanje u kojem ne bi mogli da
delaju racionalno. Pored toga, ostaje kao ozbiljna pretnja mogućnost
da neka psihopatska ličnost na visokom položaju u komandi otpoč­
ne rat ili barem da izazove ograničenu upotrebu nuklearnog oružja
koja bi mogla da opustoši velika prostranstva i da urodi bezbroj­
nim žrtvama. O vo je, naravno, bila tema Dr Strejndžlava, i ja ni­
sam baš sasvim siguran da li u vrhovima Pentagona ili Crvene ar­
mije zaista ne postoji živi prototip generala D žeka Ripera.

Stratezi koji se staraju o mehanizmima za bezbednost izneli su

ideju da bi jedan od načina da se predupredi opasnost da neki mali
zavrtanj ne izazove ratnu varnicu bili testovi o psihološkoj stabil­
nosti ključnog osoblja u mehanizmu nuklearne komande. Smatrate
li da bi to bila dovoljna garantija?
Ne, zbog toga što bi svaki ozbiljno poremećeni pojedinac koji
se uspeo visoko u sistemu po svoj prilici imao veoma razvijen smi­
sao za samodisciplinu i tako bio u stanju da prikrije svoju defor­
maciju. U ograničenom obimu takvi testovi postoje i morali biste već
dalleko da zabrazdite da biste se na njima odali; a pojedinac o kome
smo govorili morao bi da bude psihopatska ličnost sa veoma razvi­
jenom samokontrolom da ova ne bi bila otkrivena mnogo ranije. Ali
nezavisno od tih testova, kakve su objektivne mogućnosti da se utvrdi
duhovno zdravlje Predsednika, koji kao vrhovni komandant snosi ko­
načnu odgovornost za upotrebu nuklearnog oružja? Nezamislivo je,
ali ne i nemoguće, da jednog dana dobijemo predsednika-paihopatu,
ili predsednika koji će doživeti nervni slom, ili predsedruka-âlkoholi-
čara koji bi u otupelom stanju otpočeo ra\ Reći ćete da bi takvog
čoveka otkrili i spreČili njegovi saradnici — ali sa moći kojom danas

626
Predsednik raspolaže, ko zna? Manje nategnuta i još užasnija moguć­
nost jeste mogućnost da se neki .psihopata nađe među nižim osobljem
Bele kuće. Možete li da zamislite šta bi se dogodilo da je na vrhuncu
kubanske krize neki poremećeni član posluge 9tavio LSD u kafu pred-
sednika Kenedija — ili, na drugoj strani, u HruščovGjevu votku? Takve
mogućnosti izgledaju jezive.

Delite li uverenje pojedinih psihijatara po kojima naše stalno po-

verenje u ravnotežu nuklearnih sila, sa svim rizikom opšte katastrofe
koji je sa tim povezan, odražava neku vrstu kolektivne težnje za
smrću?
Ne, ali mislim da strah od smrti pomaže da objasnimo zaš o
ljudi sa toliko slepe ravnodušnosti prihvataju Damoklov mač nad
svojim glavama. Čovek je jedino biće svesno svoje smrtnosti, a koje
je istovremeno uglavnom nesposobno da se uhvati u koštac sa svo­
jim saznanjem i svim njegovim implikacijama. Tako, u većoj ili ma­
njoj meri milioni ljudi žive u emocionalnom ne9pokoj9tvu, napetosti
i nerazrešenim konfliktnim stanjima koja se često ispoljavaju u neuro­
zama i u opštoj potištenosti; život tih ljudi prožet je frustracijama
i gorčinom, koji se povećavaju što oni više stare i vide kako grob
zjapi pred njima. Kako sve manje d manje ljudi vidi utehu u reli­
giji, kao braniku između sebe i poslednjeg trenutka, ja stvarno ve-
rujem da su oni podsvesno razvili neku izopačenu vrstu utehe u tome
da će, u Slučaju nuklearnog rata, svet umreti zajedno sa njima. Bog
je mrtav, ali bombe su žive; na taj način, oni više nisu sami u ne-
Lzbežnosti 9voje smrtnosti. Sartr (Sartre) je jednom napisao da ako
uopš'.e postoji nešto što osuđeniku na smrt možete da kažete da
biste ga učinili srećnim, onda je to saopštenje da će se sutradan po
njegovoj smrti neka kometa sudariti sa Zemljom i pobiti sve žive.
Nije toliko u pitanju kolektivna težnja za smrću ili potreba za samo­
uništenjem koliko osećanje strašne i bolne usamljenosti i u smrti. Ovo
je, naravno, izuzetno ubitačno osećanje, jer ono čini jalovim onu vr­
stu gneva i negodovanja koji bi trebalo da galvaniizuju svet i izmene
stanje Stvari pri kojem je nekoliko .političkih vođa na obema stranama
ozbiljno pripravno da zbog pogrešno proračunatih nacionalnih inte­
resa pretvori u pepeo milione ljudi.

Da U ste vi pacifista?

Nisam sasvim siguran šta pacifizam zaista znači. Predstavlja li

pacifizam čin više moralnosti, na koji je, da bi se izbegao rat, tre­
balo da pozovemo Hitdera? Ne mislim tako. A li bilo je tragično bez­

627
umnih ratova, kao što je prvi svetski rat, ili sadašnje zamešateljstvo
u Vijetnamu, ili obilje religioznih ratova koji su orošavali istoriju.
Ono što situaciju danas čini toliko radikalno drukčijom od bilo koje
ranije jeste činjenica da prvi put čovek raspolaže 'sredstvima da uništi
či'avu vrstu — a možda i samu planetu. Problem je u tome što dra-
matizovanje situacije čini da opasnost izgleda apstraktna i nestvarna,
kao kada bi se reklo: „Sunce će umreti kroz milijardu godina". N e­
ophodna minimalna prva korekcija jeste stvaranje konkretne alter­
native sadašnjoj ravnoteži užasa — takva alternativa koju bi -ljudi
mogli da razumeju i podrže.

Verujete li da bi neka vrsta svemoćne svetske vlade ili nrki

radikalno nov socijalni, politički i ekonomski sistem bio u stanju da
se razumno i dalekosežno uhvati u koštac sa takvim problemima ka­
kav je nuklearni rat?

Pa, nijedan od sadašnjih sistema nije naročito dobro dejstvovao,

ali ja ne znam čime bismo mogli da ih zamenimo. Ideja o grupi filo-
sofa-kraljeva koja bi vodila poslove sa blagim i svemoćnim paternaliz­
mom uvek je privlačna, ali gde da nađemo te filosofe-kiraljeve? A
ako ih i nađemo, kako da im obezbedimo naslednike? Ne, neophodno
je da se prizna da je demokratsko društvo, sa svim sebi svojstvenim
tokovima i suprotnostima, bespogovorno najbolji sistem koji smo
mogli da izmislimo. M islim da je Čerčiil (Churchill) jednom rekao da
je demokrabija najgori sistem na svetu — ukoliko se izuzmu svi
drugi.

Optuživali su vas da ste, u svojim filmovima, ispoljili snažno

neprijateljstvo prema modernom industrijalizovanome društvu demo­
kratskog Zapada i poseban antagonizam — dvosmisleno prožet ne­
kom vrstom morbidne fascinacije — prema automatizaciji?
Рге svega, ja uopšte nisam neprijateljski raspoložen prema ma­
šinama; u stvari, sasvim suprotno. Nema nikakve sumnje u to da ula­
zimo u razdoblje mašinarhije i da će naš već veoma složen odnos
sa mašinama postajati sve složeniji što god su mašine inteligentnije.
Na kraju, mi ćemo ovu planetu morati da dedkno sa mašinama čije
će inteligencija i sposobnosti daleko prevazioi naše. Međutim, uza­
jamni odnos — ukoliko ga čovek inteligentno vodi — mogao bi da
ima ncizmerljivo obogaćujući efekat na društvo. Ukoliko bacimo
pogled na daleku budućnost, verujem da nije teško da se zamisli
kako roboti-kompjuteri sa polusvešću o sebi razvijaju podkulturu
koja bi jednom zaključila da joj čovek nije više neophodan. V i ste

628
verovatato već čuli priču o vrhunskom robotu budućnost!: naučnici
mesecima razmišljaju o prvom pitanju koje bi miu postavl-li i onda
konačno pronalaze pravo: „Postoji li Bog?" Posle nekoliko trenutaka,
dok se lampice pale i gase i čuje zujanje, izlazi karton na kojem je
napisano: POSTOJI SAD A. Ali taj problem je dosta daleko i ja ne
provodim noći razbijajući time glavu; mislim da su naši televizori i
aparati za prženje hleba po!puno pripitomljeni, mada nisam toliko
siguran u pogledu objedinjene telefonske mreže, za koju mi se katkad
čini da živi nekim svojim zlobnim životom.

Kada već govorimo o elektronici i mehanici budućnosti, treba

da kažemo da su čak i neprijateljski kritičari pozdravili scene sve­
mirskog leta i scene sa tehničkim izumima u Odiseji u svemiu kao
veliko filmsko ostvarenje. Kake ste uspeli da dobijete tako upečat­
ljive specijalne efekte?
Ne mogu da odgovorim na ovo pitanje jezikom tehnike, zato što
malo vremena imamo na raspolaganju, ali mogu da kažem da je
bilo potrebno da se zamisli, planina i realizuje potpuno nov tehnički
pristup da hi se takvi specijalni efekti dobili. To mi je odneflo osam­
naest meseci i šest i po miliona dolara od ukupnih deset i po mi-
Bona koliko je utrošeno. Mislim da u 'tome -izuzetno mnogo zasluga
ima Robert O'Brajen (Robert O'Brien), predsedn-ilk kompanije M GM ,
koji je imao dovoljno poverenja da mi dozvoli da istrajem u nečemu
što je u to vreme moralo da -izgleda kao poduhvat bez završetka na
vidüku. Aid ja sam osećao da je neophodno da Blm napravim tako
da svaki specijalni efekat deluje uverljivo — nešto što nikada ranije
na filmu nije bilo postignuto.

Zahvaljujući tim specijalnim efektima Odiseja je besumnie naj­

slikovitiji opis svemirskog leta u istoriji filma — a ipak, priznali ste
da sami odbijate da letite, čak i mlažnjacima na redovnim linijama.
Zašto?

Mislim d-a ,to prodstiče iz teskobne svesti o smrtnosti. Za raz­

liku od životinja, naša sposobnost da zami-sJiimo svoj sopstveni kraj
stvara u nama ogromnu napetost; pri-znali mi -to ili ne, pred tim ko­
načnim saznanjem seme straha nagriza ego i oseća-j svakog čoveka
da postoji razlog njegovog postojanja. U izvesnom smislu smo srećni
što naše telo i zadovoljavanje njegovih potreba i funkcija igra tako
imperativnu ulogu u našem životu; ta fizička ljuštura stvara oklop
koji nas brani od saznanja što parališe svest — da samo nekoliko go­
dina postojanja deli rođenje od smrti. A ko čovek zaista sedne i za-

629
midi se o svome neumitnom kraju i o svojoj zastrašujućoj ništavnosti
i samoći u kosmosu, on će sigurno poludeti ili podleći obamirućem
osećaju uzaludnosti. Zašito bih se, mogao bih da se zapitam, mučio da
napišem veliku simfoniju, ili teglio da zaradim za život, ili čak voleo
nekoga, kada 9am samo kratkoveki mikrob u zrncu prašine koje se
mota tamo-amo nezamislivom ogromnošću svemira? Oni među nama
koje senzibilitet nagoni da svoj život vide u takvoj perspektivi —
koji su shvatili da nema cilja koji hi im bio dostupan i da među
bezbrojnim zvezdama njihovo postojanje protiče bez znaka i spo­
mena — mogu odveć lako da postanu plen konačne anomije. Mogu
sasvim dobro da zamislim kakvim se život prikazao Metjuu Amoldu
(Matthew Arnold) : „tamno prostranstvo. . . gde se neuke armije
bore u n o ć i. . . i gde nema ni ljubavi, ni nade, ni dzvesnostd, ni vere,
ni izbavljenja od bola". Čak i u onih koji su nedovoljno osećajni
da bi, izuzev neodređeno, mogli da shvate svoju prolaznost d svoju
običnost, to početno saznanje lišava život smisla i cilja; to je Tazlog
što „gomile ljudi vode život ispunjen tihim očajanjem i što toliko
nas nalazi toliko malo smišla u životu, kao i u smrti. Svetske religije,
upikos sve uskosti svojih pogleda, pružile su neku vrstu utehe za
taj veliki bol; ali kako sveštenioi objavljuju sada smrt Boga i kako
se, da opet citiram Am olda, „more vere" u čitavom svetu povlači sa
»dugom, melanholičnom i sve udaljenijom jekom ", čovek nema više
ničega na šta bi se oslonio — nikakve nade, ma koliko iracionalne,
koja bi dala smisao njegovom postojanju. O vo potresno saznanje o
našoj smrtnosti nalazi se u osnovi mnogo više mentalnih bolesti nego
što to, čini mi se, psihijatri d sanjaiju.

Ako je život toliko besciljan, smatrate li da je vredno živeti ga?

Da, bar za one među nama koji nekako uspevaju da iziđu na

kraj sa svojom smrtnošću. Najdublji besmisao života prisiljava čo-
veka da mu da svoj sopstveni smisao. Deca, naravno, počinju život
sa nepotamnjenim osećanjem za čudesno, sa sposobnošću da dožive
potpunu radost kroz nešto kao što je zelenilo lista; ali kako rastu,
saznanje o smrti i raspadanju počinje da se uvlači u njihovu pod-
sveet i da polako topi -njihovu joie de vivre, njihov idealizam — i
njihovu pretpostavku o besmrtnosti. Kada dete sazri, ono vidi smrt
i bol svuda oko sebe i počinje da gubi veru u veru i u konačnu do­
brotu čoveka. Međutim, ukoliko je čovek razumno jak — i srećan —
on može da izroni iz ovog sumraka duše i da ponovo u sebi pronađe
životni élan. Istovremeno zbog i uprkos besmisla života, on može
da isk<uje svezu potrebu za ciljem i ovaploćenjem. On možda neće
ponovo steći isti čisti osećaj za čudo sa kojim je bio rođen, -ali može

630
da uobliči nešto daleko trajnije i čvršće. NajužaisnLja stvar u Vase-
Ijeni nije to što je ona neprijateljska, već što je ravnodušna; ali uko­
liko se sporazumemo sa tom ravnodušnošću i prihvatimo izazove ži­
vota omeđenog smrću — u ma koliko nepostojanom obliku — naše
postojanje kao vrste moglo bi da dobije istinsko značenje i ispu­
njenje. Koliko god bila duboka tama, mi moramo da pronađemo
sopstvenu sveblost.

Da li ćemo moći da pronađemo bilo kakvo dublje značenje ili

ispunjenje, kao pojedinci ili kao vrsta, ukoliko nastavimo da živimo
sa saznanjem da neka nuklearna katastrofa može u svakom trenutku
da zbriše sav ljudski rod?
Moramo da ga pronađemo, jer na kraju krajeva neće biti zdra­
vog pata da suzbijemo pretnju samouništenja ukoliko ne pramenimo
ljudsku prirodu; čak i ukoliko nam pođe za rukom da se svaka
zemlja razoruža do luka i strele, mi nećemo moći da iz mozga uklo­
nimo znanje koje je potrebno da se naprave nuklearne glave ili izo-
pačenost koja nas uči njihovoj upotrebi. Ukoliko bismo ta dva nemi­
novna imperativa imali ostvarena u jednom svetu bez oružja, prva
zemlja koja bi sabrala makar malo oružja bila bi u velikom iskušenju
da ga brzo upotrebi. Moglo bi tako da se tvrdi da bi u potpuno
razoružanom svetu postojali veći izgledi za delimičnu upotrebu atom­
skog oružja, mada i manji izgledi za potpuno uništenje, dok u svetu
naoružanom do zuba vi imate manje izgleda za delimičnu upotrebu
atomskog oružja — ali i daleko veće izglede za sveopšte uništenje uko­
liko ono bude upotrebljeno. Ukoliko pokušate da se odvojite od ze­
maljskih perspektiva i sagledate taj tragični paradoks sa nepristras-
nošću čoveka iz drugog sveta, čitava stvar izgledaće sasvim iracionalno.
U jednome ludom, usplamteiom trenutku čovek ima moć, kako ka­
žete, da iskoreni čitavu rasu; upravo naša generacija može da bude
poelednja na Zemlji. Samo jedan pogrešan proračun i sva dostignuća
istorije iščeznuće u pečurkastom oblaku; samo jedan pogrešan ko­
rak i sve ljudske težnje i pregnuća ostvarivani hiljadama godina za-
vršiće se. Samo jedan kratak spoj u kompjuteru, jedan luđak u ko­
mandnom sistemu, i mi ćemo poništiti nasleđe milijardi koji su umili
od prve zore čovečanstva i u začetku ubiti obećanje koje nose mi­
lijarde onih koji se još nisu .rodili — počinićemo genocid bez priziva.
Vrhunska je ironija da pronalazak atomske bombe, sa svim moguć­
nostima uništenja koja nosi, predstavlja takođe i prvi nesigurni ko­
rak u Vaeeljenu koji moraju da preduzmu svi inteligentni svetovi. Na
nesreću, postotak mrtvorođenčadi u civilizacijama koje u kosmosu
stupaju na scenu mora da je vrlo visok. N ikoga se to ne bi ticalo

631
osim nas: uništenje ove planete ne bi imalo nikakvog značaja u kos-
mičkim razmerama. Za iposmatrača negde u Andromedinoj maglini
naše iščeznuće ne bi značilo više od šibice koja je za sekundu zatre-
perila na nebu; i ako ta šibica utrne u tami, neće biti nikoga ko će
oplakivati jednu rasu koja je snagu, dovoljnu da šija kao kula-sve-
tilja među zvezdama, upofcrebila da zapali svoju pogrebnu buktinju.
Izbor je na nama samima

(Playboy)

1 ESP (Extra-sensory Perception); u tekućem praktičnom rečniku

uglavnom se upotrebljava u smislu vidovitosti.

632
 kroz kapiju svemira*
artur klark
(arthur clarke)

Svemirska „mahuna" lagano se obrtala i pred njegove oči sta­

doše nova čudesa. Pred njim se ukaza savršeno sferičan roj zvezda,
zgušnjavajući se prema središtu, sve dok ne postade neprekinuta
buktitija svetlosti. Njegove spoljne ivice bile su neodredljive — po­
stupno sve tanji venae sunaca koja su se neprimetno mešala na po­
zadini još udaljenijih zvezda.
Taj veličanstveni prizor, Boumen je odmah znao, predstavljao
je globularni grozd. Posmctrao je nešto što ljudsko oko nikada nije
videlo, osim kao česticu svetlosti u vidnom polju teleskopa. Nije
se sećao kolika je bila udaljenost najbližega poznatog grozda, ali je
bio siguran da nije bilo nijednog na razmaku od hiljadu svetlosnih
godina od sunčevog sistema.
„Mahuna" je nastavila da se sporo obrće da bi mu otkrila još
neobičniji prizor — veliko crveno sunce, mnogo puta veće nego Me-
sec viđen sa Zemlje. Boumen je mogao da gleda pravo u njega bez
osećaja neugodnosti; sudeći po boji, nije bilo toplije od užarenog
uglja. Ovde i onde, na zagasito crvenoj pozadini, tekle su svetložute
reke — svetlucavi Amazoni, vijugajući hiljadama kilometara sve dok
se ne bi izgubili u pustinjama umirućeg sunca.
Umirućeg? N e — bio je to potpuno varljiv utisak, proistekao
iz ljudskog iskustva i osećanja koja su budili prelivi sunčevih zala-
zaka ili svetlucanje tinjajućeg pepela. Bila je to zvezda koja je da­
leko za sobom ostavila usijane ekstravagancije svoje mladosti, pro

* Završni deo romana 2001: Odiseja u svemiru (prim red.)

°33
jurila kroz ljubičasto i plavo i zeleno svog spektra u nekoliko krat­
kih milijardi godina, da bi sada potražila odmor u mirnoj zrelosti
nezamislive dužine. Sve što je prošlo nije predstavljalo ni hiljaditi
deo cnga što je tek trebalo da dođe; istorija ove zvezde jedva da
je počela.
„M ahuna' je prestala da se obrće; veliko crveno sunce pružalo
se tačno ispod nje. lako nije bilo ni traga od pokreta, Boumen je
znao da ga još drži u svojoj vlasti ona — bilo koja — sila koja ga je
ovamo dovukla sa Saturna. Sve naučno i inženjersko umeće Zemlje
izgledalo mu je sada beznadežno primitivno, suočeno sa moći koja
ga je vodila ka nekoj nezamislivoj sudbini.
Zurio je u nebo pred sohom, pokušavajući da razazna cilj pre­
ma kojem je bio nošen — možda neku planetu koja kruži oko ovog
velikog sunca. A li nije bilo ničega što bi ukazivalo na vidljivi disk
ili svetlost izuzetne jasnoće; da je i bilo planeta koje su lutale ovu­
da, on ne bi mogao da ih razazna na pozadini zvezdane svetlosti.
A zatim je primetio da se nešto neobično događa na samom
rubu tamnocrvenoga sunčevog diska. Usijana mrlja pojavila se tamo,
neprestano povećavajući svoj sjaj; pitao se da li je svedok jedne
od onih iznenadnih erupcija, eksplozija, koje većini zvezda s vre­
mena na vreme stvaraju neprilike.
Svetlost je postajala jasnija i plavlia; počela je da se širi duž sun­
čevog ruba, potamnjujući njegove okolne delove. Bilo je to kao da
— reče Boumen sebi i odmah se nasmeši zbog besmislenosti ideje
koja mu je pala na um — kao da posmatra sunčev izlazak, na suncu.
A u stvari je to i bilo. Nad plamtećim horizontom uzdizalo se
nešto veće od neke zvezde, ali toliko sjajno da on otkloni pogled.
Kao belo-plava tačka intenzivnog sjaja, kao električni luk, neobična
pojava kratala se neverovatnom brzinom preko lica velikog sunca.
Mora da je bila veoma blizu svome džinovskom sadrugu; jer odmah
ispod nje, kao povučen njenom gravitacionom snagom, uzdizao se
plameni stub visok hiljadama kilometara. Izgledao je kao talas og­
njene plime koji večito maršira duž ekvatora crvenog sunca, u uza­
ludnoj trci za žeienom pojavom na njegovom nebu.
Blještava tačkica mora da je bio Beli patuljak— jedna od onih
neobičnih, neobuzdanih malih zvezda ne većih od Zemlje, ali koja je
premašuje po masi milionima puta. Takvi neprilični zvezdani parovi
nisu bili nepoznati; ali Boumen nikada nije mogao ni da sanja da
će neki takav par jednoga dana videti i svojim očima.
Beli patuljak prešao je skoro polovinu diska svog sadruga — za
puni krug verovatno mu je trebalo samo nekoliko minuta — kada
Boumen najzad postade svestan da se i sam kreće. Ispred njega

634
 jedna od zvezda postajala je ubrzano sve sjajnija, ističući se prema
pozadini. Mora da je to bilo malo, blisko nebesko telo — možda
svet ka kojem se bio uputio.
Neočekivano brzo nade se nad njim i vide da to ne bese ni­
kakav svet.
Tupa svetlucava paučina ili rešetka, od metala, stotinama kilo­
metara široka, pojavi se niotkud i prekri nebo. Razasute po površini
nalik na kontinente ležali su predmeti veliki kao gradovi, ali oči­
gledno mašine Oko njih je bilo okupljeno mnoštvo sitnijih pred­
meta, poredanih u uredne redove. Boumen prelete iznad nekoliko
takvih grupa pre nego što shvati da pred sobom ima flotile sve­
mirskih brodova; leteo je nad džinovskim orbitalnim parkiralištem.
Samo stoga što nije bilo nekoga poznatog predmeta po kojem
bi mogao da praćeni dimenzije onoga što je proletelo ispod njega,
nije mu bilo moguće ni da proceni veličinu brodova koji su lebdeli
u svemiru. Ali bilo je očevidno da su ogromni: neki mora da su
bili kilometrima dugački. Bili su različitih sklopova — sferoidni, ja-
lasti, kao diskovi, kao tanke olovke, kao mnogostrani kristali. Mora
da je pod sobom imao sastajalište, sajam zvezdane trgovine.
Hi je to možda bi'lo sastajalište — pre mnogo miliona godina.
Boumen nije nigde mogao da uoči ni trag aktivnosti; ovaj ploveći
kosmodrom bio je mrtav kao i Mesec.
Znao je to ne samo po odsustvu svakog kretanja, već i po tak­
vim nepogrešivim znacima kakve su predstavljale ogromne pukotine
u paučinastoj metalnoj mreži; poderotine su načinili lutajući astero-
idi, pre mnogo eona. Nije to više bilo parkiralište; bio je to veliki
kosmički otpad.
Promašio je njegove graditelje za mnogo vekova; i pri toj po­
misli, Boumen oseti iznenada kako mu se srce steže. Premda nije
znao šta treba da očekuje, ipak se nadao da će sresti razumna bića
sa drugih zvezda. Izgledalo je, po svemu sudeći, da je stigao odveć
kasno. Njega je to samo bila zahvatila praiskonska automatska
klopka, koja je nekada bila postavljena iz nekoga nepoznatog raz­
loga i koja je funkcionisala davno pošto su oni koji su je postavili
iščezli. Zavitlala ga je preko galaksije i izbacila (i koliko još dru­
gih?) među alge zvezdanoga Sargaskog mora; bio je osuđen da umre
kada mu ponestane kiseonika.
Pa bilo je i nerazumno da očekuje više! On je već bio video
čudesa za kojn b» mnogi ljudi žtvrvovali svoje živote. Mislio je na
svoje mrtve drugove; on zaista nije imao na šta da se žali.
Tada vide da kosmodrom sa olupinama promiče pod njim ne­
smanjenom brzinom. Sada je leteo nad dalekom periferijom; njego­

635
ve raštrkane ivice pojaviše se i kroz njih se ponovo probi svetlost
zvezda. Za nekoliko trenutaka kosmodrom isčeze sasvim.
Nije trebalo da se njegova sudbina završi ovde, već daleko od
tog mesta, na velikome tamnocrvenom suncu, prema kojem se nje­
gov brodić sada neizbeino sunovraćivao

Pred njim je sada bilo samo crveno sunce, prekrivajući nebo

sa jednog kraja na drugi. Bio mu je tako blizu da mu njegova po­
vršina nije više izgledala kao isklesana iz jednog komada. Svetluca-
vi čvorići kretali su se tamo i amo, oluje gasova koji su se dizali i
spuštali, protuberance koje su lagano prštale u nebo. Lagano? Mora
da su šikljale brzinom od milion kilometara na čas, jer samo tako
bio bi u stanju da zapazi njihovo kretanje...
Nije čak ni pokušao da svojim umom obujmi svu veličinu pa­
kla kojim se sada spuštao. Već ga je ogromnost Saturna i Jupitera
porazila dok je Discovery' leteo kroz sunčev sistem, sada tako bes­
krajno dalek. A li sve što je ovde video bilo je stotinama puta veće;
mogao je samo da pušta slike da preplavljuju njegov um i ne po­
kušavajući da im razazna značenje.
Dok se okean vatre širio pod njim, trebalo je da Boumen oseti
strah — ali, začudo, sada je osećao samo blago razumevanje. Ne zato
što je njegov urn već bio paralisan čudima koja je video; logika
mu je govorila da se nalazi pod okriljem neke rukovodeće i skoro
svemoguće inteligencije. Sada se već nalazio toliko blizu crvenog
sunca da bi ga, da nije bio zaštićen nekim nevidljivim oklopom,
njegovo zračenje očas saieglo. Tokom leta, takode, bio je podvrg­
nut ubrzanjima koja bi trebalo da ga smozde — a ipak, nije osetio
ništa. Ako je toliko uloženo da se on zaštiti, znači da je još bilo
razloga za nadu.
Svemirsku „ mahuna" kretala se sada duž plitkog luka koji je
bio skoro paralelan površini sunca, lagano se spuštajući. I prvi put
sada, Boumen postade svestan zvukova. Javljala se slabašna, nepre­
kinuta grmljavina, koju je s vremena na vreme prekidalo pucketanje
kao kada se čepa hartija; u daljini su povremeno sevale munje. To
je mogao da bude samo jedva čujan odjek neke nezamislive kako-
fonije; atmosfera koja ga je okruživala mora da je stenjala usled po­
tresa koji su svaki materijalni predmet mogli da raznesu u atome. A
ipak, on je od svega teg komešanja bio bezbedan kao i od žege.
Tako su se hiljadama kilometara visoki vend plamena dizali i
opet usporeno padali oko njega, on je bio potpuno izdvojen iz sve
te groze. Sile pomahnitale zvezde mimoilazile su ga, kao da se na­

636
 lazio u nekome drugom univerzumu; „mahuna" se mirno kretala
usred njih, netaknuta i neoštećena.
Boumenove oči, koje više nije beznadeino zbunjivala neobičnost
i uzvišer.ost prizora, potražiše detalje koji su tu bili i ranije, ali koje
sigurno još nije bio uočio. Površina zvezde nije bila bezoblični haos;
bilo je na njoj reda, kao i u svemu što je priroda stvorila.
Spazio je najpre malene kovitlace gasova — verovatno ne veće
od Azije ili Afrike - kako lutaju površinom zvezde. Povremeno je
mogao da gleda pravo u neki od njih da bi video tamnije, hladnije
délove duboko ispod. Zanimljwo je, međutim, da nisu ličili na sun­
čeve pege; možda su one samo svojstvene, kao neko oboljenje, zvez-
di koja obasjava Zemlju.
A tu i tamo pojavljivali su se oblaci, kao pramenovi dima, na­
brekli, pred oluju. Možda cai i jesu bili dim, jer ovo je sunce bilo
odveć hladno da bi istinska vatra na njemu mogla da postoji. He-
mijske smeše mogu da nastanu i da potruju nekoliko trenutaka pre
nego što ih ponovo na komade raznesu snažnije nuklearne reakcije
koje su se oavijnle svud unaokolo.
Horizont je postojao svetliji, sa bojama koje su išle od tamno­
crvene preko žute i plave do mehurasto ljubičaste. Beli patuljak po­
novo je nailazio preko horizonta, vukući za sobom talas zvezdane
prašine.
Pod uticajem nepodnošljivog bljeska malog sunca Boumen otklo­
ni pogled i usmeri pažnju na uzburkanu površinu zvezde koju gra­
vitaciona snaga malog sunca kao da je usisavala u sebe. Jednom
beše video ciklonski vodeni stub kako se kreće vodama Kariba; ova
plamena kula imala je gotovo isti oblik. Samo je u dimenzijama bila
različita, jer u svojoj bazi ovaj je stub bio širi nego cela Zemlja.
A onda, tik pod sobom, Boumen opazi nešto što je očigledno
bilo novo, jer je malo verovatno da je mogao da ga predvidi uko­
liko se tamo nalazilo ranije. Preko okeana blistavoga gasa kretale
su se milijarde perlica; svetlucale su sedefastom svetlošću koja je
rasla i smanjivala se za ciglo nekoliko sekundi. I sve su putovale
u istom pravcu, kao kada lososi plivaju uz struju; povremeno su se
preplitale u svojim stazama, ali se nikada ne bi dodirivale.
Bilo ih je čitavo mnoštvo, i što ih je Boumen duže posmatrao
sve je bio uvereniji da je u njihovom kretanju bilo nekog smisla.
Bile su suviše daleko od njega da bi mogao da razazna detalje nji­
hove strukture; ali činjenica da je sve mogao da ih vidi u takvoj ko­
losalnoj panorami značila je da ih je bilo bezbroj i da su se protezale
kilometrima. Ukoliko su bile organizovana bića, bili su svakako go­
rostasi. sazdani po meri sveta koji su nastanjivali.

637
 Možda su to bili samo oblaci plazme kojima je neka neobična
kombinacija prirodnih snaga dala privremenu ravnotežu — kao krat­
kotrajne sfere munje što još predstavljaju zagonetku za zemaljske
naučnike. Bilo bi to lako i utešrio objašnjenje; ali dok je gledao dole
prema tom zvezdanom potoku, Boumen je u njega jedva mogao da
poveruje. Ti blistavi čvorovi svetlosti znali su kuda idu; oni su se
svesno sabirali u plamenom stubu koji je stvarao Beli patuljak, idu­
ći svojom orbiiom.
Boumen baci još jedan pogled na taj uspravni stub, koji se sada
kretao duž horizonta ispod majušne, masivne zvezde Što je njime
upravljala. Da li je to samo priviđenje — ili je zaista video pečate
mnogo izrazitijeg sjaja kako se penju uz taj gejzir gasa, kao da se
milijarde svetlucavih čestica udružilo i stvorilo čitav kontinent fos-
forescencije?
Ta je misao prevazilazila čak i maštu, ali je on možda ipak po-
smatrao ništa manje do veliku migraciju sa jedne zvezde na drugu,
preko plamenog mosta. On verovatno nikada neće saznati da li je
to bilo kretanje kosmičkih bića bez razuma koje je preko svemira
povukla neka hitna potreba za seobom ili inteligentnih stvorenja
koja su žurila na neki skup.
Kretao se kroz погч poredak stvaranja o kakvom je možda sa­
mo šačica ljudi ikad maštala. Iza kraljevstva mora, i kopna, i vaz-
duha, i kosmosa, leži kraljevstvo plamena koje je samo on imao
privilegiju da ugleda. Bilo bi odviše ako bi očekivao i da razume.

Vatreni stub kretao se rubom sunca kao oluja koja prolazi ho­
rizontom. Brze čestice svetlosti nisu se više pomerale na svetloj po­
vršini sunca, duboko dole, hiljadama kilometara daleko. U svojoj
svemirskoj „m ahuni", zaštićen od neprijateljske okoline koja je
mogla da ga uništi u hiljaditom delu sekunde, Dejvid Boumen oče­
kivao je da se dogodi ono što je bilo predviđeno.
Beli patuljak zalazio je brzo, krećući se svojom prštavom orbi­
tom; dodirnu horizont, zapali ga, a zatim iščeze. Lažni sumrak spu­
stio se na pakao i pri iznenadnoj promeni osveljenja Boumen po­
stade svestan da se nešto dešava u svemiru oko njega.
Površina crvenog sunca bila je nabrana, odajući utisak kao da
se gleda kroz vodu koja otiče. Za trenutak Boumen se pitao nije li
to neki refraktivni efekat, izazvan prolaskom nekog neobično snaž­
nog talasa kroz izmučenu atmosferu u koju je i on sam bio po­
topljen.
Svetlost je bledela; izgledalo je kao da se novi sumrak sprema
da padne. Boumen bezvoljno pogleda nagore, zatim se snebivljivo

638
 obuzda, prisećajući se da se glavni izvor svetlosti ovde nije nalazio
na nebu, već na užarenoj zvezdi ispod njega.
Izgledalo je kao da se zidovi, načinjeni od nekog materijala na­
lik na dimljeno staklo, debljaju oko njega, presecajući crvenu svet-
lost i pcmračujući pogled. Postajalo je sve tamnije i tamnije; sla­
bašni tutanj zvezdanih uragana takode izblede. Svemirska „ mahu­
na" lebdela je u tišini i u mraku. Trenutak potom — slabašan po­
tres, kao da je naišla na nešto čvrsto, i „mahuna" se zaustavi.
Zaustavi — ali na čemu? Boumena preplavi neverica. Zatim se
pojavi svetlost i neverica ustupi mesto dubokom beznađu — jer s
obzirom na ono što se nalazilo oko njega, morao bi da pomisli kako
je sišao s uma
Bio je pripravan, verovao je, na sve. jedina stvar koju nikada
ne bi očekivao bio je potpuno domaći ambijent.
Svemirska „ mahuna" ležala je na uglačanom podu elegantne,
bezimene hotelske prostorije koja je mogla da se nalazi bilo gde
na Zemlji. Zurio je u dnevnu sobu sa stočićem, ležajem, tucetom
stolica, pisaćim stolom, nekoliko lampi, dopola ispunjenom policom
za knjige sa nekoliko časopisa, čak i jednom vazom sa cvećem. Van
Cogov (Van Cogh) Most u Arlu visio je na jednom zidu — Vaje-
tov (Wyeth) Kristinin svet na drugom. Bio je uveren da će, kad
izvuče fijoku pisaćeg stola, naći unutra Gideonovu (Gideon) Bib­
liju. . .
Ako je zaista poludeo, njegove opsene bile su zaista divno or-
ganizovane. Sve je bilo savršeno stvarno; ništa nije iščezlo kada
se okrenu. Jedina stvar koja se nije slagala sa prizorom bila je
sama „mahuna".
Nekoliko minuta je prošlo, a Boumen se ne pomeri sa svog
sedišta. Napola je očekivao da prmiđenje pred njim nestane, ali sve
je bilo tako stvarno kao bilo šta što je video u svom životu.
Prizor jeste bio stvaran — osim ako nije bio tako vešto pode­
šena iluzija da ljudsko oko nije ni moglo da ga razlikuje od stvar­
nosti. Možda ie to bila neka vrsta probe; u tom slučaju ne samo
njegova sudbina, već i sudbina ljudske rase mogla je da zavisi od
toga šta će on učiniti u nekoliko sledećih trenutaka.
Mogao je da sedi tako, čekajući da se nešto dogodi, ili da otvori
„mahunu" i da izide, izazivajući stvarnost prizora pred sobom. Pod
je izgledao čvrst; uostalom, „mahuna" je mirno počivala na njemu.
Nije izgledalo verovatno da će propasti kroz njega — bilo šta da je
pod sobom imao.
Ali pitanje vazduha još se postavljalo; jer što se njega tiče, soba
je mogla da predstavlja vakuum ili da bude ispunjena otrovnim

639
gasovima. Mislio je da je to veoma malo verovatno — teško da bi
neko sve ovako pažljivo priredio, zaboravljajući tako suštinski detalj
— ali ipak nije želeo da preduzme nepotreban rizik. U svakom slu­
čaju, godine obuke učinile su da brine o kontaminaciji; oklevao je
da izloži sebe nepoznatoj sredini sve dok mu ne bi bilo jasno da
nema druge mogućnosti. Ovo mesto izgledalo je kao hotelska
soba bilo gde u Sjedinjenim Državama. Međutim, to nije ništa me-
njalo u pogledu činjenice da se nalazio daleko od sunčevog sistema
mnogo svetlosnih godina.
Впнтеп pričvrsti šlem, zakopča svemirsku odeću i pokrenu me­
hanizam za otvaranje vrata na „mahuni''. Ču se kratko šuštanje koje
je govorilo da se pritisak iznutra i spolja izjednačuje; zatim zako­
rači u sobu.
Koliko je mogao da oseti, gravitacija je bila savršeno normal­
na. Podiže ruku, a zatim je pusti da slobodno padne. Ruka mu se
nade uz bedro za tren oka.
To učini da sve izgleda dvostruko nestvarno. Stajao je tu, u
svemirskoj odeći, stajao umesto da lebdi, izvan „m ahune" koja je
mogla da funkcioniše jedino pri svakom odsustvu gravitacije. Svi
njegovi normalni astronautski refleksi bili su napregnuti; morao je
da razmisli svaki put pre nego što bi načinio neki pokret.
Kao čovek u transu zakorači lagano sa svoje gole, nenameštene
polovine prostorije prema hotelskom apartmanu. Ovaj nije, kako je
on napola očekivao, nestao dok mu se približavao, već je ostao
savršeno stvaran — i naizgled savršeno opipljiv.
Stade pokraj niskoga sobnog stočića. Na njemu se nalazio do­
sta običan Belov (Bell) viziofon, zajedno sa lokalnim imenikom. On
se saže i dohvati imenik svojim nezgrapnim rukama sa još navu-
čenim rukavicama.
Na imeniku se nalazilo ime: Washington, D. C , ispisano na
način viđen već hiljadama puta.
Zatim ga osmotri pažljivije; i prvi put u rukama je držao ne­
sumnjiv dokaz da se, iako je sve oko njega možda bilo stvarno, ne
nalazi na Zemlji.
Mogao je da pročita samo reč W ashington; ostatak pismena
bio je nejasan, kao da je bio presnimljen sa neke novinske
fotografije. On nasumice otvori imenik i prelista nekoliko stranica.
Sve su one bile prazni listovi nekoga krtoga belog materijala koji
nije bio hartija, mada je bio veoma nalik na nju.
On podiže telefonsku slušalicu prisloni je na uho. Da se iz
slušalice čuo neki zvuk, on bi ga sigurno čuo kroz provodni mate­
rijal od kojeg je bio načinjen njegov šlem. Ali kao što je i očeki­
vao, vladala je potpuna tišina.

640
 Dakle — sve je bila obmana, mada fantastično brižljivo pri­
premljena. Ali bilo je očigledno da joj cilj nije da razočara već —
tako se barem nadao — da podigne moral. Bila je to veoma utešna
misao; u svakom slučaju, nije nameravao da skine svoju odeću sve
dok ne završi ispitivanje sredine u kojoj se našao.
Kameštaj je izgledao dosta očuvan i stvaran; isproba stolice,
koje su lako podnele njegovu težinu. Ali fijoke pisaćeg stola nije
mogao da otvori: bile su lažne.
Lažni su bili i knjige i časopisi; kao i na telefonskom imeniku,
samo su naslovi mogli da se pročitaju. Predstavljale su prilično ču­
dan izbor — uglavnom dosta beznačajni bestseleri, nekoliko senza-
cionalističkih polunaučnih studija i nekoliko dobro reklamiranih
autobiografija. Nije bilo ničega svežijeg od tri poslednje godine i
veoma malo stvari od intelektualne vrednosti. To, uostalom, i nije
bilo važno, jer knjige i onako nisu mogle da se skinu sa polica.
Prostorija je imala dvoja vrata koja su se prilično lako otva­
rala. Prva ga odvedoše u malu, ali udobnu spavaću sobu, sa kre­
vetom, pisaćim stolom, dve stolice, prekidačima za osvetljenje (koji
su radili) i ormanom za odeću. Otvorivši orman, nađe se pred četiri
odela, kućnim haljctkom, tucetom belih košulja i nekoliko kompleta
donjeg rublja; sve je bilo uredno složeno.
On izvadi jedno odelc, pažljmo ga razgledajući. Koliko je mo­
gao da oseti pod prstima još uvučenim u rukavice, odelo je bilo na­
činjeno od nekog materijala koji je više delovao kao krzno nego
kao vuna. Bilo je takođe malo izvan mode; već najmanje četiri go­
dine niko na Zemlji nije nosio odelo na jedan red.
Pored spavaće sobe nalazilo se kupatilo, sa svim stvarima što
se u kupatilima viđaju, a koje, to primeti s olakšanjem, nisu bile
lažne. Dalje, tu je bila i čajna kuhinjica sa elektiičnom peći, friži­
derom, policama, grnčarijom i priborom za jelo, lavaboom, stolom
i stolicama. Boumen poče da ispituje kuhinju ne više sa radozna-
lošću, već sa pravom gladu koju oseti kako raste u njemu.
Najpre otvori frižider i talas hladne magle zapahnu ga. Police
u frižideru bile su popunjene paketićima i konzervama koji su iz
daljine izgledali krajnje poznato, mada su, gledano izbliza, njihove
nalepnice bile zamagljene i teško čitljive. Ipak, lako je mogao da se
uoči nedostatak jaja, mleka, butera, mesa, voća i uopšte neprerađene
hrane; u frižideru su mogle da se nađu samo stvari koje su se nala­
zile i u paketićima.
Boumen uze kutiju sa cerealijama koja je na sebi nosila nalep-
nicu jedne poznate firme, misleći pritom kako je čudno da se takva
stvar drži u frižideru. Ali kada otvori kutiju, on oseti da u njoj
nisu bile cerealije; kutija je bila odveć teška.
641
 Uklonivši poklopac, on poče da razgleda sadržinu. U kutiji se
nalazila poluvlažna plava supstanca, po obimu i izgledu nalik na
hlebni puding. Uprkos svoje neobične boje delovala je sasvim pri­
vlačno.
Ipak je sve to smešno, reče Boumen sebi. Sigurno me posma-
iraju i u svojoj kosmičkoj odeći verovatno izgledam kao idiot. Ako
je to bila nekakva proba inteligencije, mora da sam već pao. Ne
oklevajući dalje, on se vrati u spavaću sobu i poče da odvrće za-
tegu na svom šlemu. Kada to završi, odize šlem koji santimetar,
slomi pečat i pažljivo šmrknu. Koliko je mogao da oseti, udisao je
savršeno normalan vazduh.
On baci šlem na krevet i poče zahvalno — i prilično kruto —
da se oslobađa svoje odeće. Kada i to završi, protegli se, a zatim
pažljivo složi svoju svemirsku odeću među ostalu, mnogo konven-
cionalniju odeću u ormanu. Tamo je delovala prilično neobično, ali
mehanička urednost koju je Boumen delio sa svim astronautima ne
bi mu nikada dozvolila da je stavi negde drugde.
Zatim se brzo vrati u kuhinju i poče da ispituje kutije sa „се-
realijama" u najbližoj pregradi.
Plavi hlebni puding odavao je blag, začinjen miris, nalik na
kolačiće od badema. Boumen mu je odmeravao težinu u rukama,
zatim odlomi parče i oprezno ga onjuši. lako je sada već bio sigu­
ran da ne postoji nikakz’a svesna namera da bude otrovan, uvek
je postojala mogućnost greške — naročito u takvom nečemu kao
što jc biohentija.
On štrpnu nekoliko mrvica, sažvaka ih i proguta; hrana je bila
odličnog ukusa, mada je on bio teško odredljiv, teško opisiv. Kada
bi zatvorio oči mogao bi sasvim lepo da zamisli da žvaće meso, ili
mekinjav hleb, ili čak i sušeno voće. Ukoliko se naknadno ne po­
jave posledice nije morao da se plaši gladi.
Kada je pojeo nekoliko zalogaja plave supstance, osetivši već
da je utolio glad, obazre se tražeći nešto da popije. Na dohvatu ruke
bilo mu je oko pola tuceta konzervi sa pivom — opet veoma po­
znate firme — i on povuče otvarač, načinjući jednu.
Pritisak u konzervi popusti i duž iscrtanog poklopca pojaviše
se mehurići, kao i uvek. Ali u konzervi nije bilo pivo; na Bou-
menovo razočaranje i konzerva je sadržala plavu hranu.
C n brzo otvori sve ostale paketiće i konzerve. Bez obzira na
nalepnice, sadržina im je svima bila ista; izgledalo je da će njegova
prehrana biti nešto monotona i da će za piće imati samo vodu. On
natoči jednu čašu vode iz česme i pažljivo srknu.

642
 Ispljunu odmah sve: ukus je bio užasan. Zatim, malo postiđen
zbog svoje nagonske reakcije, prinudi sebe da ispije ostatak.
Prvi gutljaj bio je već dovoljan da prepozna tečnost. Bila je
odvratnog ukusa, jer je bila bez ikakvog ukusa; iz slavine je tekla
cista, destilisana voda. Njegovi nepoznati domaćini očigledno se nisu
igrali njegovim zdravljem.
Osećajući se mnogo svezijim, on se na brzinu istušira. Nije bilo
sapuna, što je izgledalo kao još jedan mali nedostatak, ali bio je
tu veoma delotvoran aparat koji je sipao mlazeve toplog vazduha;
Boumen se neko vreme prepusti uživanju u njemu, a zatim iz or-
mana uze rublje i kućni haljetak i navuče ih. Potom leže na krevet,
zureći u tavanicu, pokušavajući da unese neki red u svoje misli o
fantastičnoj situaciji u kojoj se obreo.
Veoma je malo u tome napredovao, kada njegove misli pođoše
drugim pravcem. Odmah kraj kreveta nalazio se televizor kakav se
obično nalazi u hotelskim sobama; mislio je da je i on lažan, kao
i telefon i knjige.
Ali prekidač koji mu se nalazio kraj ruke delovao je tako stvar­
no da nije mogao da odoli a da se njime ne poigra; i kada mu prsti
pritisnuše dugme sa oznakom upaljeno, ekran preplavi svetlost.
On grozničavo poče da menja kanale i gotovo odmah dobi
prvu sliku.
Pojavi se jedan dobro poznati afrički novinski komentator; go­
vorio je o pokušajima koji su bili preduzeti da se sačuvaju posled-
nji ostaci divljih zveri u njegovoj zemlji. Boumen je slušao nekoliko
sekundi, toliko obuzet zvukom ljudskog glasa da i ne obrati pažnju
šta čovek govori. Zatim promeni kanal.
Nekoliko sledećih trenutaka slušao je simfonijski orkestar koji
je izvodio Voltonov (Walton) Violinski konc'ct, zatim diskusiju
o tužnom stanju u kojem su se našla repertoarska pozorišta,
zatim jedan vestern, pa demonstraciju nekog leka protiv glavobo­
lje, jednu psihodramu, tri politička komentara, predavanje iz geo­
metrije čvrstih tela (na ruskome), nekoliko signala stanica i vo-
datke o programu. Bila je to savršeno normalna selekcija iz svet-
skih televizijskih programa i, nezavisno od psihološkog osokoljenja
koje je program izazvao u njemu, imao je puno razloga da pove-
ruje u sumnju koja se već bila začela u njegovom umu.
On nastavi da posmatra ekran, iznenada otkrivši jednu poznatu
scenu. Pred njim je bita prostorija nalik na ovu u kojoj se sada na­
lazio, ali sa jednim slavnim glumcem koji je besno optuživao svoju
nevemu ljubavnicu. Boumen je, pomalo šokiran, posmatrao na ekra­
nu prostoriju iz koje je upravo bio izišao — i kada kamera, prateći

643
rasrđeni par, skrenu prema spavaćoj sobi, on i protiv svoje volje
pogleda prema vratima očekujući da muškarac i žena uđu.
Znači, tako je sve ovo bilo pripremljeno za njega; njegovi su
domaćini svoje predstave o životu na Zemlji zasnovali na televizij­
skim programima. Osećaj da se nalazio usred nekoga filmskog de­
kora bio je skoro doslovno tačan.
Kako je saznao sve što mu je za taj čas bilo potrebno, on ugasi
televizor, šta sada, upita se, prekrstivši ruke iza glave, nastavljajući
da zuri u prazan ekran.
Bio je fizički i čulno iscrpljen, a ipak je izgledalo i nezamislivo
da bi neko mogao da zaspi u tako fantastičnim okolnostima, dalje
od Zem lje nego što je i ikada neko ljudsko biće bilo. Ali udobnost
kreveta i nagonska mudrost tela udružiše se protiv njegove volje.
Opipa oko sebe, tražeći prekidač za svetlost, i soba utonu u
tamu. Za nekoliko trenutaka on pređe granice sna.
I tako, poslednji put, Dejvid Boumen zaspa.

Pošto nije više bilo ničega čemu bi služio, nameštaj se raspli-

nu i vrati se u svest onoga koji ga je stvorio. Samo je krevet ostao
— i zidovi, štiteći taj krhki organizam od energija koje on još nije
mogao da kontroliše.
U snu, Dejvid Boumen nemirno se prevrtao. Nije se budio, niti
je sanjao, ali nije više bio sasvim nesvestan. Kao magla koja puže
kroz šumu, nešto je prodiralo u njegov um. Osećao je to samo mut­
no, jer pravi sudar njegove i tuđe svesti razorio bi ga isto toliko
sigurno kao i plamene oluje koje su besnele izvan zidova. Pod tom
hladnom vivisekcijom nije osećao r.i nadu ni strah; sve su se emo­
cije već bile rastočile.
Izgledalo mu je kao da lebdi u praznom prostoru, dok su se
oko njega, u svim pravcima, pružale beskrajne geometrizovane mre­
že tamnih linija i prede duž kojih su promicali tanani čvorići svet-
losti — neki lagano, neki neobjašnjivom brzinom. Jednom je kroz
mikroskop zavirio u izukrštane niti ljudskog mozga i u spletu nerv-
nih vlakana uočio istu lavirintsku složenost. Ali taj je prizor bio
mrtav i nepokretan, dok je ovaj prevazilazio sam život. Znao je —
ili je verovao da zna — da posmatra operaciju nekoga džinovskog
mozga, razmišljajući o Vaseljeni čiji je on bio samo beznačajni delić.
Vizija, ili iluzija, trajala je samo trenutak. Zatim se kristali-
zovane ravni i mrežice i međusobno povezane perspektive pokretne
svetlosti treperavo izgubiše iz vida; Dejvid Boumen ulazio je u po­
dručje svesti u koje još ni jedan čovek pre njega nije bio zakoračio.

644
 U početku mu je izgledalo kao da samo Vreme teče unazad.
Bio je pripravan da prihvati to čudo, kada se pred njim ukaza još
divnija istina.
Izvori uspomena otvorili su se; u jednom organizovanome nizu
on je ponovo video slike svoje prošlosti. Nalazio se u malopređaš-
njoj hotelskoj sobi — eno svemirske „mahune" — zatim plamtećih
predela crvenog sunca — pa blistavog jezgra galaksije — i kapije
kroz koju se ponovo vratio u ovaj univerzum. I ne samo prizori,
već sve reakcije njegovih čula i sve emocije koje je doživljavao u
tom trenutku promicale su sada pred njim sve brže i brže. Njegov
se život odvrtao kao magnetofonska traka puštena da se okreće una­
zad, sve većom i većom brzinom.
Evo ga sada ponovo na brodu Discovery, dok Saturnovi prste-
novi prekrivaju nebo. Pre toga, završavao je svoj poslednji razgo­
vor sa kompjuterom; video je Frenka Pula kako odlazi na svoj po­
slednji zadatak; čuo je glas sa Zemlje kako ga uverava da je sve
u redu.
I dok je sve to ponovo preživljavao znao je da je zaista sve u
redu. On je silazio niz hodnike vremena, i dok se sunovraćivao na­
zad ka svome detinjstvu, sve znanje i iskustva čileli su iz njega.
Ali ništa nije bilo izgubljeno; sve što je ikada bio, svaki trenutak
njegovog života kao da se smeštao na sigurnije mesto. I sa trenut­
kom kada je trebalo da jedan Dejvid Boumen prestane da postoji,
jedan drugi imao je da postane besmrtan.
Brže, sve brže išao je u susret zaboravljenim godinama i jed­
nome jednostavnijem svetu. Lica onih koje je nekada voleo i za koja
je mislio da su nestala izvan granica svakog sećanja smešila su mu
se blago. On im se nasmeši odano i bez bola.
Najzad, strmoglavljivanje u prošlost lagano se usporavalo; bu­
nari sećanja bili su skoro sasušeni. Vreme je teklo sve sporije i spo­
rije, približavajući se tački zastoja — kao neko pokretno klatno na
ivici svog luka što izgleda da se u nekom trenutku zaustavilo za
večnost, pre nego što otpočne novi ciklus.
Bezvremeni trenutak prođe; klatno ponovo poče da se kreće.
U praznoj sobi, lebdeći usred plamene dvostruke zvezde više od
trideset hiljada svetlosnih godina daleko od Zemlje, novorođenče
otvori oči i zaplaka.

Zatim se umiri, jer vide da više nije samo.

Jedan avetinjski svetlucavi pravougaonik nalazio se pred njim
u praznom prostoru. Postepeno je dobijao oblik kristalne ploče, gu­

645
beći svoju prozračnost, oblivajući se bleđom, mlečnom luminiscen-
cijorn. Nalik na mučitelje, bestelesne utvare minuse preko ploče i
pomerise se u njenim dubinama. Pomešaše se sa prugama svetlosti
i senki, isprepletaše se, nazubiše se u šare koje lagano počeše da se
vrte, podudarno sa pulsirajućim ritmom koji kao da je sada ispu­
njavao čitaim Vaseljenu.
Bio je to prizor koji bi opčinio i zadržao pažnju svakog deteta
— ili svakoga čovekolikog majmuna. A li kao i pre tri miliona go­
dina, bio je to samo spoljni izraz sila odveć tananih da bi se sve-
sno spoznale. Bila je to samo igračka za razonodu čula, dok se stvar­
no zbivanje odvijalo u daleko dubljim slojevima uma.
O vog puta, proces je bio brz i siguran, kao da je nova skica
već bila istkana. Tokom eona koji su protekli od njihovoga posled-
njeg susreta, tkač je mnogo naučio; i materijal od kojeg je on stva­
rao svoju umetnost bio je sada beskrajno finije kakvoće. Ali samo
je budućnost mogla da kaže da li će mu biti dozvoljeno da postane
deo sve veće tapiserije.
Očima koje su već sadržale mnogo više od ljudske revnosti, no­
vorođenče je zurilo u dubine kristalnog monolita, videći — ali još
ne razumevajući — tajne koje su tamo ležale. Znalo je da je stiglo
kući, da je ovde bilo poreklo mnogih rasa, pored njegove; ali ta-
kode je znalo da tu ne može da ostane. Iza ovog trenutka ležalo
je novo rođenje, neobičnije nego ijedno u prošlosti.
Trenutak je sada bio došao; blistave niti nisu više bile odjek
tajni koje je skrivalo srce kristala. Dok su one iščezavale, zaštitnički
zidovi takođe su se vraćali u nepostojanje odakle su za kratko došli,
i crveno sunce ispuni nebo.
Metal i plastika zaboravljene svemirske „ mahune" i odeća koju
je nosilo biće što je sebe nekada zvalo Dejvid Boumen planule u
ognju. Poslednje veze sa Zemljom nestadoše, razloživši se u svoje
sastavne atome.
Ali, prilagođavajući se ugodnom sjaju svoje nove okoline, no­
vorođenče to jedva primeti. Za još koji trenutak njemu je bio po­
treban taj štit od materije kao žiža njegove moći. Njegovo neuni­
štivo telo bilo je sada samo predstava koju je um imao o sebi; i
ma kolike bile njegove moći, novorođenče je znalo da je još samo
odojče. To će i ostati dok ne odluči o svome novom obliku ili dok
ne prevazide neophodnosti materije.
Bilo je došlo vreme da krene — mada, u izvesnom smislu, ono
nikada neće napustiti mesto gde je bilo ponovo rođeno, uvek će
biti deo bića koje je ovu dvostruku zvezdu iskoristilo u svoje ne­
dokučive svrhe. Pravac, mada ne i priroda, njegove sudbine ležao

646
je jasno pred njim i nije bilo nikakve potrebe da traga za okolišnim
putem kojim je došlo dovde. Pomoću nagona starih tri miliona go­
dina, novorođenče je shvatilo da je bilo više od jednog puta natrag
kroz svemir. Stari mehanizmi Svemirske Kapije poslužili su dobro,
ali mu više nisu bili potrebni.
Svetlucavi pravougaonik koji mu je nekad izgledao samo kao
kristalna ploča i dalje jc lebdeo pred njim, potpuno ravnodušan,
tako nepovrediv prema ognjevima pakla koji se pod njim pružao.
On je u sebi nosio tajne vremena i prostora, ali bar neke od njih
novorođenče je spoznalo i bilo osposobljeno da njima upravlja. Kako
)e očigledan — kako je neophodan — bio taj matematički odnos
njegovih strana, ta pravougaona proporcija: 1-4-9! I kako je naivno
bilo verovati da se sve završava na toj tački, u samo tri dimenzije!
Novorođenče usmeri svoju pažnju na tu geometrijsku jedno­
stavnost i dok ga se njegove misli prihvatiše, pravougaonikov praz­
ni okvir ispuni se tamom međuzvezdane noći. Sjaj crvenog sunca
izb'.ede — ili, bolje rečeno, kao da uzmače na sve strane odjednom;
pred novorođenčetom se nađe blistavi vrtlog galaksije.
Mogao je to da bude neki lepi, neverovatno vično napravljen
model, utisnut u blok od plastike. A bila je stvarnost koju su čula
upijala potpunije nego oči. Da je želelo, dete je moglo svoju pažnju
da upravi na samo jednu od stotina milijardi zvezda; a moglo je i
više od toga.
Evo ga bu, dakle, lutajući nasumce tom velikom rekom sunaca,
na pola puta između zauzdanih ognjeva galaktičkog jezgra i usam­
ljenih, rasutih straža na njenom rubu. I upravo tu je i želelo da
bude, na dalekoj strani ovoga nebeskog bezdana, na toj vijugavoj
traci tame, bez zvezda. Znalo se da taj bezoblični haos, koji je mo­
gao da se vidi i samo pri sjaju kojim je vatrena izmaglica odnekud
iz daljine osvetljavala njegove ivice, predstavlja još neupotrebljeni
materijal stvaranja, sirovinu evolucije koja tek treba da počne. Ovde
Vreme još nije bilo počelo; i sve dok sunca koja sada gore ne budu
već davno mrtva neće svetlost i život uobličiti ovu prazninu.
Bez svoje volje, ono je jednom već prešlo preko nje; sada mora
da je pređe još jednom — ovoga puta svojom voljom. Pomisao na
to ispuni ga iznenadnim, mrzlim užasom, tako da za trenutak oseti
zbrku, dok njegova nova vizija Vaseljene uzdrhta preteći da se
raspadne u hiljade komadića.
Nije strah od toga galaktičkog ponora uneo zebnju u njegovu
dušu, već jedan mnogo dublji nemir, koji je izrastao iz još nepo­
stojeće budućnosti. Za sobom, iza svih prostranstava vremena, ono
je ostavilo svoje ljudsko poreklo; sada, dok je razmišljalo o toj

647
gužvi bezvezdane noći, ono je sagledavalo prvo objavljenje Večnosti
koja se otvorila pred njim.
Zatim se priseti da nikada više neće biti samo i njegova panika
polako nestade. Kristalno čista vizija Vaseljene ponovo se ukaza
pred njim — sada, znalo je to, ne samo njegovim naporom. Kada
mu zatreba vod u njegovim pmim teturavim koracima, ono će biti tu.
Ponovo umireno, kao ronilac koji je povratio dah, ono se baci
duž svetlosnih godina. Galaksija se rasprsnu i ono iziđe iz mental­
nih okvira u koje je bilo zatvoreno; zvezde i nebule pokuljaše kraj
njega sa prividom beskrajne brzine. Utvarna sunca eksplodiraše i
padoše za njim dok je kao senka promicalo njihovim jezgrima; hlad­
na, tamna praznina kosmičke prašine koje se nekada plašilo nije
mu sada predstavljala ništa više od lepeta gavranovog krila preko
lica Sunca.
Zvezde su se lagano tanjile; svetlucanje Mlečnog puta tamnih
je, pretvarajući se u bledu utvaru slave koju je upoznalo — i koju
će, kada bude spremno, ponovo saznati.
Vratilo se tačno na mesto gde je želelo da bude, u svemir koji
su ljudi držali za stvaran.

Tamo, pred njim, kao sjajna igračka kojoj nijedno Dete-Zvezda

ne bi moglo da odoli, lebdela je planeta Zemlja sa svima svojim
ljudskim bićima.
Vratilo se na vreme. Tamo dole, na toj prenaseljenoj lopti,
alarmi će juriti preko radarskih ekrana, veliki pokretni teleskopi
pretraživaće nebo — i istorija kakvu je čovek znao približiće se svom
završetku.
Hiljadama kilometara iznad, ono postade svesno da se usnuli
tovar smrti razbudio i da se lagano kreće u njegovoj orbiti. Slabašne
moći koje sadrži, međutim, za njega više nisu predstavljale nikakvu
pretnju; ali ono je ipak želelo čistije nebo. Pokrenu svoju volju i
megafoni se rascvetaše u tihoj eksploziji koja donese kratku, lažnu
zoru polovini usnulog čovečanstva.
Zatim je čekalo, sređujući svoje misli i razmišljajući o svojim
70s neoprobanim moćima. Iako je bilo gospodar sveta, još nije bilo
sasvim sigurno šta bi trebalo da čini.
Ali nešto će već smisliti.
(2001: A Space Odyssey)

648
 nastavak sa druge strane korica

Džudit Setnof: GORILA KOJI SE PAM TI . 593

Bernar Ezanšic: POSLEDNJI OD V A SIO N A C A . 600

Erik Norden: KUBRIK I SVEMIR: R A ZG O V O R . 603

Artur Klark: KROZ KAPIJU SVEMIRA . 633

Slika na koricama: kadar iz filma

Stenlija Kubrika 2001: Odiseja u
svemiru.

filmske s v e s k e Izbor članaka o filmu iz svetske štampe. Izlazi sva­

kog meseca osim jula i avgusta. Cena pojedinom broju N. p . 3. Pretplata;
polugodišnja 13,5 N, D„ godišnja 27 N. D. Redakcija i administracija:
Institut za film, Čika Ljubina 15/II, Beograd. Tekući račujl broj 608-3-35-10.
5 ekretar redakcije: Radmila Petronić. Naslovna џЏџрџ: Mirko Vlašić.
Korektor: Mira Marković. Meter: Nikola Krstić, štampa: Servis Sa­
veza udruženja pravnika Jugoslavije, Beograd, proleterskih brigada 74
Objavljeni tekstovi ne predstavljaju .gtgv redakcije.