5.cas - Poprecni Profil PDF

5.
Poprečni profil puta 1 4/25/2015

Poprečni profil puta
- Poprečni profil je tehnički prikaz puta pod

pravim uglom u odnosu na osu puta
- Telo puta prikazano u poprečnom preseku

zajedno sa svim pratećim objektima i
uređenjima
5. Poprečni profil puta 2 4/25/2015


- Prva polazna projekcija u projektovanju puteva
- Projekcija koja je jasna vozačima
- Sadrži dimenzije svih funkcionalnih elemenata

puta
- Na poprečnim profilima se najbolje vide

funkcionalni i eksploatacioni efekti primenjenih
mera
Elementi poprečnog profila puta
- Zbir različitih elemenata i detalja koji direktno ili

posredno služe obavljanju saobraćajne funkcije:
- elementi u osnovnoj ravni kolovoza
- elementi koji oblikuju donji stroj putne
konstrukcije (trup puta)
- Vrsta broj i dimenzije elemenata poprečnog profila,

kao i uslovi primene, zavise od ranga puta,
eksploatacionih parametara i prostorne pozicije
poprečnog profila
Kolovozni elementi
- Kolovozne trake i svi prateći elementi kolovoza koji
obezbeđuju uslove za odvijanje saobraćaja
- Svi elementi u približno istoj ravni sa varijacijama
poprečnog nagiba
šematski prikaz
karakterističnih kolovoznih
elemenata za dvotračne
puteve i autoputeve
Za
kontinualnu
Kolovozni elementi – saobraćajne trake vožnju
Za spora
vozila
Za ubrzavanje
Za vožnju ili
usporavanje
Za
prestrojavanje
Saobraćajne
trake Ivične trake
Za
zaustavljanje
Za mirujući
saobraćaj
Za parkiranje

Kolovozni elementi – saobraćajne trake
Trake za kontinualno kretanje vozila – vozne trake

- Namenjene su isključivo za protočni saobraćaj, njihov
broj zavisi od vrste puta, saobraćajnog opterećenja i
željenog nivoa usluge.
- Minimalan broj traka za kretanje iznosi 1 po smeru za
dvotračne odnosno 2 po smeru za autoputeve.
- Najveća širina vozne trake iznosi 3,75 m, a najmanja
2,75 m.


Trake za kontinualno kretanje vozila – vozne trake
* Teren: 1 - ravničarski, 2. brežuljkast, 3. brdovit, 4. planinski


Trake za kontinualno kretanje vozila – vozne trake ts
- Vozne trake su međusobno spojene u jedinstvenu
kolovoznu ploču koja ima poprečni nagib ka ivici kolovoza.
- Na deonicama u pravcu poprečni nagib iznosi 2 - 2,5%,

koliko je potrebno za efikasno odvodnjavanje.
- U krivinama, poprečnim nagibom se savlađuje jedan deo

centrifugalne sile, tako njegova vrednost može iznositi do
maxip = 7% (9%).

Trake za kontinualno kretanje vozila – vozne trake ts


Trake za sporu vožnju – tsp
- To su dodatne vozne trake koje se grade na deonicama
sa većim usponima. Namenjene su teretnim vozilima, kako
bi se održao planirani nivo usluge autoputa, odnosno puta
I - II saobraćajnog razreda.
- Normalna širina trake za sporu vožnju iznosi 3,50 m.
Ona se nalazi uz desnu ivicu protočnog dela kolovoza, a od
ostalih traka odvojena je standardnim horizontalnim
obeležavanjem.

Trake za sporu vožnju – tsp
- Potreba za uvođenjem dodatne trake se javlja na onim
mestima gde teretna vozila na usponu ne mogu razviti
brzinu preko 50 km/h.
- Opravdanost izgradnje ove trake postoji u situaciji ako

je moguće dokazati da sa jednom trakom po smeru nije
moguće ostvariti projektovani kapacitet deonice puta,
već će teretna vozila usporavanjem toka značajno
uticati na pad nivoa usluge.
Kolovozni elementi – traka za spora vozila

Kolovozni elementi – traka za spora vozila


Trake za ubrzavanje/usporavanje – ta-b
- Normalna širina ovih traka iznosi 3,50 m.
- Po pravilu, izlazno - ulivne trake se grade uz desnu ivicu

protočnog dela kolovoza, na dužini potrebnoj za
prilagođenje brzine.
- Vizuelno izdvajanje od susedne vozne trake vrši se

isprekidanom ivičnom linijom.


Trake za ubrzavanje/usporavanje – ta-b


Trake za prestrojavanje – tm
- Ove trake ulaze u sastav kolovoza u zoni površinskih
raskrsnica. Služe za prestrojavanje, tj, sklanjanje
vozila koja na raskrsnici obavljaju manevar skretanja,
sa trake za kontinualnu vožnju.
- Normalna širina ovih traka iznosi 3,50 m. Vizuelno
izdvajanje od susedne vozne trake vrši se isprekidanom
ivičnom linijom ili kolovoznim zastorom druge boje,
što je efektnije, ali skuplje rešenje.

Trake za prestrojavanje – tm


Ivične trake i ivične razdelne linije – ti,til
• Ivične trake su sastavni element kolovoza autoputeva i

puteva I - III razreda.
• Služe za vizuelno oivičenje protočnog dela kolovoza.
• Rade se u osnovnoj kolovoznoj ravni uz ivice voznih trake.
• Teži se da se po boji razlikuju od osnovnih voznih traka, ili se
od njih razdvajaju kontinualnom obojenom linijom.
• Prema položaju u profilu razlikuju se ivična traka (ti) i
ivična linija (til).

Ivična traka se gradi na granici protočnog dela kolovoza i

pratećih elemenata kolovoza (bankine, rigoli, srednja
razdelna traka)
ivična linija razdvaja vozne trake od trake namenjene
mirujućem saobraćaju.
Normalne širine ivičnih traka kreću se od 0,20 do 0,50
metara, što zavisi od ranga puta i terenskih uslova.


Uobičajeno je da se kriterijum za njihovu primenu vezuje

za računsku brzinu:
Vr > 100 km/h ti = 0,50 m (max 1,0 m)

80 < Vr < 100 km/h ti = 0,35 m
Vr < 80 km/h ti = 0,20 m
Normalna širina ivične linije iznosi til = 0,20 m.




Zaustavne trake – tz
- Zaustavna traka je kontinualna saobraćajna traka koja

prati protočni deo kolovoza.
- Primenjuje se kao obavezan element autoputeva, a po
potrebi i kod magistralnih puteva sa dve saobraćajne
trake
- Namenjena je za zaustavljanje i privremeno
stacioniranje vozila koja usled kvara ili drugih
opravdanih razloga imaju potrebu da se isključe iz
saobraćajnog toka.

- Ovakvom funkcijom zaustavna traka doprinosi

ostvarenju planirane protočnosti i smanjenju
mogućnosti udesa.
- Ispitivanja u Nemačkoj i SAD su pokazala da se na

svakih 4.000 - 5.000 voz/km može očekivati potreba
za jednim zaustavljanjem, bilo zbog kvara na vozilu ili
iz subjektivnih razloga.


- Pri opterećenju puta od 4.000 - 5.000 vozila na sat

pojava zaustavljenog vozila približno dešava na
svakom kilometru.
- Opravdanje za uvođenje zaustavne trake potvrđuju i

podaci službe bezbednosti saobraćaja, po kojima je
vozilo zaustavljeno na protočnom delu kolovoza čest
uzročnik saobraćajnih nezgoda.


- Zaustavna traka uvodi je obavezan element na svim

putevima sa opterećenjem većim od PGDS > 12.000
voz/dan.
- Normalna širina zaustavne trake iznosi 2,50 m.
- U teškim terenskim uslovima kao i na dugačkim
mostovima i tunelima (L > 100 m), širina zaustavne
trake može se smanjiti do min tz = 1,50 m.


- Zaustavna traka uvodi je obavezan element na svim

putevima sa opterećenjem većim od PGDS > 12.000
voz/dan.
- Normalna širina zaustavne trake iznosi 2,50 m.
- U teškim terenskim uslovima kao i na dugačkim
mostovima i tunelima (L > 100 m), širina zaustavne
trake može se smanjiti do min tz = 1,50 m.


- S obzirom na svoju funkciju, zaustavne trake se po

pravilu grade sa lakšom kolovoznim konstrukcijom, a
poželjno je i sa kolovoznim zastorom u drugoj boji.
- U SAD i Kanadi se zaustavna traka gradi na proširenoj

bankini, koja se oprema lakom kolovoznom
konstrukcijom sa zastorom od kamene sitneži svetle
boje.








Trake za parkiranje – tp
- Predstavljaju mestimična proširenja kolovoza

namenjena za podužno parkiranje vozila ili autobuska
stajališta.
- Primenjuju se samo na putevima III - V razreda
saobraćajnog opterećenja.
- Na putevima višeg ranga, parkirališta se grade kao
samostalne kolovozne površine, izvan osnovnog
profila puta.

Trake za parkiranje – tp
- Normalna širina trake za parkiranje iznosi 2,50 metara,

dok se samostalna odmorišta projektuju po
posebnom programu.

Kolovozni elementi – trake za parkiranje – tp


Kolovozni elementi – prateći elementi

Prateći elementi kolovoza, pomoćne funkcije koje
doprinose bezbednosti saobraćaja i stabilnosti putne
konstrukcije:
– bankina (element javnog puta u nasipu koji obezbeđuje
bočnu stabilnost kolovozne konstrukcije i služi za
postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta)
– rigol (element javnog puta u useku za prihvatanje i
kontrolisano vođenje površinskih voda, koji obezbeđuje
stabilnost kolovozne konstrukcije)


Prateći elementi kolovoza, pomoćne funkcije koje
doprinose bezbednosti saobraćaja i stabilnosti putne
konstrukcije:
- berma (prostor između rigola i kosine useka i služi za
zaštitu rigola od erodiranog materijala, postavljanje
signalizacije i obezbeđenje preglednosti puta)
- razdelni pojas i razdelna traka (prostor između dve
kolovozne trake, služi za fizičko odvajanje smerova
kretanja ili odvajanje vozila od drugih vidova
saobraćaja
Kolovozni elementi – bankina
Bankina - ivični element putnog profila u nasipu
• Bočna stabilnost kolovozne konstrukcije

• Psihička sigurnost vozača
• Postavljanje putne opreme i signalizacije
• Privremeno deponovanje materijala za
rehabilitaciju kolovoza
• Privremeno zaustavljanje vozila u kvaru
Kolovozni elementi – bankina

Kolovozni elementi – rigol i berma
rigol, konstruktivni detalj putnog profila u useku
- Prihvatanje površinskih voda i njihovo kanalisano

vođenje
- Oblik rigola i njegove dimenzije zavise od količine vode

i hidrauličkih uslova oticanja, što se za svaki konkretan
slučaj mora dokazati posebnim proračunom

rigol, konstruktivni detalj putnog profila u useku
- Širina trouglaste rigole kreće se u granicama od

0,60 do 1,00 m, a poprečni nagib je od 10% do 15%.
Grade se najčešće od betona livenog na licu mesta, ili
od prefabrikovanih elemenata koji se usađuju na svežu
betonsku podlogu.

berma, zaravan između rigola i kosine useka
- Zaravan između rigole i kosine useka.
- Služi za zaštitu rigole od erodiranog

materijala, za postavljanje saobraćajne
signalizacije, za otvaranje preglednosti puta u
krivinama i sl.
berma, zaravan između rigola i kosine useka
- U normalnim okolnostima, berma se projektuje

sa širinama od 1,00 do 1,5 m, a najčešće ona
iznosi b’ = b - r.
- Kod putnih profila koji se nalaze u nedovoljno
preglednim krivinama, berma se proširuje
prema zahtevima preglednosti.

Kolovozni elementi
Razdelni pojas - Rp i razdelna traka – Rt
- Razdelni pojas, odnosno razdelna traka predstavljaju

obavezan element autoputskih profila. (traka šira
od 6,0 m je razdelni pojas)
- Služi za fizičko razdvajanje kolovoza po smerovima,
smeštaj saobraćajno - tehničke i eksploatacione
opreme puta (vertikalna signalizacija, zaštitne ograde,
detalji za odvodnjavanje, zaštitno zelenilo i sl.).
Kolovozni elementi
- Najpovoljnija širina razdelnog pojasa Rp je prema

američkim preporukama 60 ft (18,3 m) ili
eventualno 40 ft (12,2 m), čime se postiže potpuno
razdavajanje smerova, dobija se komotan prostor za
rešavanje svih tehničkih problema (postoji i rezerva za
dodavanje novih saobraćajnih traka) i moguće ga je
oplemeniti visokim zelenilom.

Kolovozni elementi
- U Evropi i kod nas je uobičajena širina razdelnog

pojasa 3 do 4m.
- Na određenim mestima vrši se prekid zelenila
razdelne trake (pojasa) i gradi se kolovozna
konstrukcija, čime se u slučaju potrebe (saobraćajne
nesreće, radovi) omogućuje prelaz vozila sa jednog
kolovoza na drugi.

Kolovozni elementi
- Ovi prekidi se obavezno rade ispred i iza raskrsnica i

velikih mostova i tunela, a na otvorenim deonicama
približno na svaka 2 - 3 km puta.
- Geometrijska i konstruktivna obrada prekida treba da

omogući manevre promene kolovoza sa Vp ≥ 50 km/h.

Kolovozni elementi – razdelna traka

Kolovozni elementi
U opštem slučaju, rešenje sa razdelnim pojasom zaslužuje

posebnu pažnju u ravničarskim terenima, a kod padinskih
trasa dolazi u obzir kaskadno smicanje kolovoza sa
denivelisanim razdelnim pojasom promenljive širine čime
se postiže bolje uklapanje puta u prirodnu sredinu.

Kolovozni elementi

Kolovozni elementi – zaštitna traka
- Zaštitna traka (element javnog puta kojim se fizički

razdvaja saobraćaj motornih vozila od nemotorizovanog
saobraćaja)

Kolovozni elementi – zaštitna traka

Kolovozni elementi
Tipovi profila
- U nivou
- Nasip
- Zasek
- Usek

Kolovozni elementi – prateći elementi u profilu


Elementi trupa puta
- Formiraju spoljne konture putne konstrukcije

- Zavise od spoljnih uticaja: prirodni nagibi padina, vrsta i
kvalitet zemljanog materijala, hidrološki uslovi, obim
investicionih sredstava
1. kosine useka i nasipa

2. zaštitni elementi trupa puta

Elementi trupa puta – Kosine

 što blaže, radi uklapanja u okolinu
 poželjni nagibi 1:n  1:2 do 1:1.5
 zaobljenje, radi vizuelnog efekta i iz konstruktivnih
razloga
 ozelenjavanje na kosinama do 1:1.5

Elementi trupa puta – Kosine
Orijentacioni nagibi
kosina trupa puta u
zavisnosti od visinskih
odnosa KN/KT: a) trup
puta u useku, b) trup
puta u nasipu

Elementi trupa puta – Kosine i preglednost

Elementi trupa puta
Kod brdovitih i planinskih terena se može javiti potreba za

primenom veštačkih objekata:
- potpornih i obložnih zidova,

- galerija,
- vijadukata itd.
koji će diktirati složenije uslove za geometrijsko

oblikovanje trupa puta i uređenje putnog pojasa.

Elementi trupa puta
Kod brdovitih i planinskih terena se može javiti potreba za

primenom veštačkih objekata:
- potpornih i obložnih zidova,

- galerija,
- vijadukata itd.
koji će diktirati složenije uslove za geometrijsko

oblikovanje trupa puta i uređenje putnog pojasa.

Elementi trupa puta

Elementi trupa puta – Zaštitni elementi

- Zaštita trupa od površinskih voda - zemljani

kanali, posebno uređene kinete
- Ravničarski i brežuljkasti tereni, usek sa

obostranim zemljanim kanalima segmentnog
oblika. Ovi kanali preuzimaju kompletnu funkciju
odvodnjavanja i dreniranja, postiže se i vizuelno
otvaranje useka

Dimenzionisanje kolovoznog profila
- Geometrijsko dimenzionisanje kolovoznog profila

vrši se u prvoj fazi projektnih istraživanja, tj. u fazi
generalnog projketa kada su sagledani makro
pokazatelji situacionih i nivelacionih mogućnosti za
razvoj trase.
- Tada su stvoreni uslovi da se elementi saobraćajnog
programa (pre svega Qmer, NUP, i V0) dovedu u realan
odnos sa kapacitetom (Qmax) i iz ovih upoređenja
donesu zaključci o potrebnoj strukturi i dimenzijama
kolovoznog profila.
Proces dimenzionisanja se sprovodi u dva koraka:
- Prvi daje osnovu za odluku koji tip puta je potreban

- Dvoračni
- Višetračni ili
- Autoput
- Drugi korak obezbeđuje pravilan izbor kolovoznog
profila i utvrđuje veličinu rezervi u propusnoj moći
puta.
Pravilnim dimenzionisanjem poprečnog profila moraju se

ispuniti saobraćajni zahtevi kao što su: merodavno
saobraćajno opterećenje (Qmer), osnovna brzina (V0) i
najveće očekivano saobraćajno opterećenje (vršno
saobraćajno opterećenje Qv).
Usvojeni tipski kolovozni profil proverava sa stanovišta

propusne moći (N = Qmax) i dozvoljenog protoka (Qd) u
stvarnim uslovima puta i saobraćajne strukture.

Polazni cilj je da se obezbede odgovarajući uslovi za

protok Qmer, odnosno Qv.
Ovi pokazatelji se izražavaju ekvivalentnim brojem voznih

jedinica PA/h, pri čemu vrednosti ekvivalenata zavise od
veličine uspona i padova, kao i uslova odvijanja
saobraćaja.

Za razliku od detaljne analize propusne moći, ovde se

primenjuju prosečne vrednosti ekvivalenata prema
opštem karakteru terena, kao što je dato u tabeli:

Mogućnosti poprečnog profila da ispuni saobraćajne

zahteve izražavaju se kroz:
- propusnu moć (N) i

- dozvoljeni protok (Qd).
Međutim, kako se poprečni profil dimenzioniše u početnoj

fazi projektnih razmatranja, propusna moć se proračunava
sa prosečnim vrednostima korekcionih faktora.

Dozvoljeni protok (Qd) je preko pojma osnove brzine

(Vo) i stepena iskorišćenja propusne moći (Qi/N) direktno
povezan sa osnovnim zakonitostima saobraćajnog toka, tj.
merodavnim nivoom usluge.


Navedene vrednosti N’ i Q’d odnose se na

idealne uslove puta i saobraćaja, te je stoga
neophodno primeniti korekcione faktore puta za
preglednost za preticanje, širinu saobraćajne
trake, uticaj bočne smetnje, uspona i padova.
Uzimaju se prosečne vrednosti, jer realni
elementi puta još u ovoj fazi nisu poznati.

Dimenzionisanje poprečnog profila
Prvi korak dimenzionisanja poprečnog profila je

neophodan kao osnova za trasiranje u generalnom
projektu (R 1 : 25.000 - 1 : 50.000).
Na osnovu programskih pokazatelja i kategorije puta
razrešava se osnovna dilema: dvotračni, višetračni ili
autoput?
Granični uslov za odluku o usvajanju autoputnog profila
je:
Qmer > 1800 [PA/h/oba smera] (15.000 PA/dan)
Potreban broj traka po smeru računa se prema:
"
𝑄𝑚𝑒𝑟
𝑛=
𝑄𝑑𝑡𝑠
gde je:
n - broj saobraćajnih traka po smerovima
Q“mer - merodavno saob. opterećenje za jače opterećen
smer [PA/h/smer]
Qdts - dozvoljen protok po jednoj saobraćajnoj traci
(Qdts = 1000 PA/h/ts)
Ukoliko je Q’mer < 1800 [PA/h/oba smera], usvaja se

odgovarajući poprečni profil dvotračnog puta sa kojim se
pristupa trasiranju.

U drugom koraku dimenzionisanja koriste se rezultati

procesa trasiranja, tj podužni profil, i konačno utvrđuje
karakter terena duž trase.
Istovremeno se na osnovu situacionog plana i podužnog

profila, kao i na osnovu usvojenog poprečnog profila,
određuju korekcioni faktori i proračunava propusna
moć (N) i dozvoljeni protok (Qd).

Tipovi poprečnih profila

STANDARDNI POPREČNI PROFIL
- Sadržaj i dimenzije putnog profila zavise od ranga

puta, eksploatacionih pokazatelja i konkretnih terenskih
uslova.
- Osnovni sadržaji putnog profila budu geometrijski

standardizovani po kategorijama koje za osnovu
uzimaju razred puta i opšti karakter terena.


STANDARDNI POPREČNI PROFIL
- U procesu definisanja poprečnih profila prvo se usvaja

odgovarajući:
- Tipski poprečni profil i zatim se definiše

- normalni poprečni profil.


TIPSKI POPREČNI PROFIL – autoput sa 6 traka


TIPSKI POPREČNI PROFIL – autoput sa 4 trake (ravničarski i
brežuljkast teren)


TIPSKI POPREČNI PROFIL – autoput sa 4 trake (brdovit i
planinski teren)


TIPSKI POPREČNI PROFIL – dvotračni put
Ravničarski teren Brdovit teren (ravničarski)
Put I razreda Put I razreda (put I raz.)


TIPSKI POPREČNI PROFIL – dvotračni put
Brdovit teren (ravničarski) Brdovit teren (ravničarski)
Put II razreda (put III raz.) Put III razreda (put IV raz.)

Normalni poprečni profil (NPP)

NPP predstavlja tipsko rešenje u standardnim prirodnim i
saobraćajnim uslovima i definiše:
– širine pojedinih elemenata

– relativne nivelacione odnose primenjenih elemenata
– nagibe i oblikovanje kosina
– granice angažovanja putnog zemljišta
– konstruktivna rešenja donjeg i gornjeg stroja sa
karakterističnim detaljima
– sistem odvodnjavanja sa potrebnim detaljima
– vrstu i položaj elemenata saobraćajno-tehničke opreme
– detalje etapne gradnje

U opštem slučaju, put do usvajanja normalnog
poprečnog profila prolazi kroz dve osnovne faze:
1. Na osnovu generalnih planerskih postavki
(kategorizacija puta, funkcija puta u mreži, režima
saobraćaja i dr.) i sa definisanim eksploatacionim
pokazateljima (saobraćajno opterećenje, željeni
nivo usluge i računska brzina), pristupa se:
- izboru neophodne strukture i
- geometrijskih dimenzija putnog profila (sadržaj
elemenata kolovoza i planuma puta).

U opštem slučaju, put do usvajanja normalnog
poprečnog profila prolazi kroz dve osnovne faze:
2. Na osnovu utvrđene strukture putnog profila
pristupa se:
- Detaljnom inženjerskom dimenzionisanju kolovozne
konstrukcije,
- dimenzionisanju elemenata trupa puta,
- usvajanju sistema odvodnjavanja sa odgovarajućim
hidrološkim i hidrauličkim analizama,
- sagledavanju specifičnih objekata zaštite puta i okoline.

S obzirom na specifičnosti koje se javljaju u različitim
pozicijama puta, razlikuju se normalni profili:
- U pravcu i krivini, odnosno

- Profili u useku, nasipu i sl,
tako da se broj normalnih profila u zavisnosti od

konkretnih uslova kreće od 6 - 10 za svaku
karakterističnu deonicu.







5.cas - Poprecni Profil PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

5.cas - Poprecni Profil PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

5.

Poprečni profil puta 1 4/25/2015

- Poprečni profil je tehnički prikaz puta pod

- Telo puta prikazano u poprečnom preseku

5. Poprečni profil puta 2 4/25/2015

5. Poprečni profil puta 3 4/25/2015

- Prva polazna projekcija u projektovanju puteva

- Projekcija koja je jasna vozačima

- Sadrži dimenzije svih funkcionalnih elemenata

- Na poprečnim profilima se najbolje vide

Elementi poprečnog profila puta

- Zbir različitih elemenata i detalja koji direktno ili

- Vrsta broj i dimenzije elemenata poprečnog profila,

5. Poprečni profil puta 7 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

Trake za kontinualno kretanje vozila – vozne trake

5. Poprečni profil puta 8 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

* Teren: 1 - ravničarski, 2. brežuljkast, 3. brdovit, 4. planinski

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

- Na deonicama u pravcu poprečni nagib iznosi 2 - 2,5%,

- U krivinama, poprečnim nagibom se savlađuje jedan deo

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

5. Poprečni profil puta 11 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

- Opravdanost izgradnje ove trake postoji u situaciji ako

Kolovozni elementi – traka za spora vozila

5. Poprečni profil puta 14 4/25/2015

Kolovozni elementi – traka za spora vozila

5. Poprečni profil puta 15 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

- Normalna širina ovih traka iznosi 3,50 m.

- Po pravilu, izlazno - ulivne trake se grade uz desnu ivicu

- Vizuelno izdvajanje od susedne vozne trake vrši se

5. Poprečni profil puta 16 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

5. Poprečni profil puta 17 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

5. Poprečni profil puta 19 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

• Ivične trake su sastavni element kolovoza autoputeva i

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

Ivična traka se gradi na granici protočnog dela kolovoza i

5. Poprečni profil puta 21 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

Uobičajeno je da se kriterijum za njihovu primenu vezuje

Vr > 100 km/h ti = 0,50 m (max 1,0 m)

Normalna širina ivične linije iznosi til = 0,20 m.

5. Poprečni profil puta 22 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

5. Poprečni profil puta 23 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

- Zaustavna traka je kontinualna saobraćajna traka koja

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

- Ovakvom funkcijom zaustavna traka doprinosi

- Ispitivanja u Nemačkoj i SAD su pokazala da se na

5. Poprečni profil puta 25 4/25/2015

Kolovozni elementi – saobraćajne trake

- Pri opterećenju puta od 4.000 - 5.000 vozila na sat

- Opravdanje za uvođenje zaustavne trake potvrđuju i

5. Poprečni profil puta 26 4/25/2015