VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA 

STRUKOVNIH STUDIJA‐VIŠER,  BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIJALISTIČKE STUDIJE
PREDMET: SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE

PRORAČUN STRUJA KRATKIH SPOJEVA 
METODOM SIMETRIČNIH KOMPONENTI

PREDMETNI PROFESOR: Dr Željko Despotović, dipl.el.inž.

 UVOD
• Metoda simetričnih komponenti se koristi
prvenstveno u slučajevima kada je trofazna mreža
neuravnotežena
• Ovaj metod je potreban u slučajevima kada sistem
napona i struja nije simetričan (moduli fazora nisu
jednaki i fazni stavovi različiti od 120°)
• Ovo je slučaj kada se imaju sledeći tipovi kratkih
spojeva: jednopolni (faza-“zemlja“), dvopolni (faza-
faza) sa i bez spoja sa “ zemljom “.
• Takođe ovaj metod se primenjuje i u slučajevima
kada u mreži postoje rotacione mašine i specijalni
transformatori (na primer sprege Yyn)
• Ovaj metod se može koristiti za sve tipove radijalnih
distributivnih mreža kao i za sve naponske nivoe.
 SIMETRIČNE KOMPONENTE
• LEBLANC-ova TEOREMA: Naizmenično rotirajuće sinusno
polje amplitude A je ekvivalentno zbiru dva suprotno
rotirajuća polja amplitude A/2. Jedno polje je polje
direktnog redosleda (ono koje se obrće u smeru
posmatranog) dok je drugo polje, polje inverznog
redosleda (ono se obrće u suprotnom smeru od
posmatranog).
• Definicija sistema simetričnih komponenata se zasniva
na ekvivalenciji između neuravnoteženog trofaznog
sistema i zbira tri uravnotežena, odnosno simetrična
trofazna sistema (sistem pozitivnog redosleda-DIREKTNI,
sistem negativnog redosleda-INVERZNI i sistem NULTOG
redosleda).
• Za proračun struje kvara se tada može koristiti princip
SUPERPOZICIJE
 KONSTRUKCIJA SIMETRIČNIH KOMPONENTI
pozitivni redosled negativni redosled nulti redosled

+ + =

geometrijska konstrukcija I1

geometrijska konstrukcija I2

KOMPONENTA POZITIVNOG REDOSLEDA-”d”

KOMPONENTA NEGATIVNOG REDOSLEDA-”i”

KOMPONENTA NULTOG REDOSLEDA- ”o”
 SIMETRIČNE IMPEDANSE
• Svaka od simetričnih komponenti podrazumeva i
odgovarajuće SIMETRIČNE impedanse:

• Sve tri impedanse se definišu za različite potrošače u mreži

• Ponekad i proizvođači opreme daju njihove vrednosti
• Pri ovome treba imati u vidu da je:

Izuzev rotacionih mašina gde se menja zavisno od elementa u mreži!!!!

NULTA KOMPONENTA IMPEDANSE

ELEMENAT NULTA IMPEDANSA
Z(0)
TRANSFORMATOR (sa strane sekundara)
Bez neutralne tačke ∞
Yyn ili Zyn (slobodni fluks) ∞
Yyn ili Zyn (forsirani fluks) 10‐15X(1)
Dyn ili YNyn X(1)
Primar D ili Y+zn 0.1‐0.2X(1)
ELEKTRIČNE MAŠINE
SINHRONE ≈ 0.5Z(1)
ASINHRONE ≈0
MREŽA ≈ 3Z(1)
 EKVIVALENTNE ŠEME POJEDINIH 
ELEMENATA ZA SVE REDOSLEDE
• GENERATORI
• TRANSFORMATORI
 UTICAJ NULTIH STRUJA NA IMPEDANSU‐
PRIMER: sprega Y‐y sa uzemljenim zvezdištem
na primaru
• Ako na primarnoj strani
transformatora, kod koga je
samo zvezdište primara
uzemljeno, dovedemo u sve tri
faze naizmenične napone koji
su u fazi (međusobni fazni
pomeraj jednak nuli), u primaru
će se javiti u sve tri faze struje
koje su takođe u fazi.
• Veličina ovih struja zavisi od
konstrukcije magnetnog kola
(jezgra) transformatora, tako da
će od nje zavisiti i vrednost
nulte impedanse (reaktanse)
transformatora.
 I‐SLUČAJ: MAGNETNO KOLO SA TRI STUBA
Prilike ne odgovaraju onima koje se imaju u
praznom hodu transformatora, jer se ovde radi
o strujama koje su u fazi u sva tri namotaja
odnosno o fluksevima koji su u fazi te se oni moraju
zatvarati kroz okolni vazduh, a za to je potrebna
puno veća struja magnetizacije, odnosno reaktansa
Xo = 4-5 Xd.
Ono što je zajedničko sa situacijom u praznom
hodu je to, da nema struja u u sekundarnom
namotu (u oba slučaja samo kroz primarni namot
teku struje magnetizacije).
*NAPOMENA: u praznom hodu su struje međusobno pomerene
za 120° te se stoga fluksevi mogu zatvarati kroz magnetno kolo
tj.gvožđe;u ovom slučaju je Xm = 100Xd

•Budući da su magnetni fluksevi nultog sistema prouzrokovani strujama koje su u fazi, oni se moraju zatvarati
kroz vazduh ili transformatorski sud. Vazduh ima veliki magnetni otpor pa bi se u namotaju indukovala
odgovarajuća kontra-elektromotorna sila suprostavljena dovedenom naponu Vo. Stoga će biti potrebna
značajna struja (zbog velikog Rm) da bi se ostvario potreban magnetni fluks. To onda znači da je Xo
relativno mala (Xo = 4-5 Xd).
•Ako se magnetni fluks zatvara kroz obližnji magnetski provodan metalni sud (bez obzira što je sad magnetni
otpor kojeg vide silnice fluksa manji) promenljivi magnetni fluks će u sudu indukovati vrtložne struje, koje opet
indukuju struje u primarnom namotu ( jednakost flukseva) pa će struja primarnog namotaja tek neznatno
pasti, a da pri tome bude indukovana odgovarajuća elektromotorna sila koja se suprostavlja primarnom
naponu. To znači da je onda Xo relativno velika (X0 = 10-15 Xd).
 II‐SLUČAJ: MAGNETNO KOLO SA PET STUBOVA

U slučaju petostubnog jezgra magnetni fluksevi se zatvaraju kroz gvožđe, ali su

dodati spoljni preseci gvožđa manje površine poprečnog preseka pa je
magnetni otpor na putu ovih flukseva nešto veći od magnetnog otpora na putu
silnica u praznom hodu zbog čega je potrebna i nešto veća struja u namotu,
odnosno Xo < Xm=100Xd (reaktansa je obrnuto proporcionalna magnetnom
otporu).
 III‐SLUČAJ: TRI ODVOJENA 
TRANSFORMATORA

•U slučaju 3 odvojena jezgra, odnosno 3 jednofazna transformatora, spojena na

primaru u zvezdu (uzemljeno zvezdište) , imamo prilike kao upraznom hodu,
kada u primarom namotaju teče samo mala struja magnetizacije, zbog čega je
nulta impedansa X0 =Xm = 100Xd.
•Ako bismo na sekundaru (neuzemljeno zvezdište) doveli 3 napona u fazi, u
sekundarnim pa i u primarnim namotajima nebi potekle struje (jer je njihov zbir
nula pa se nemaju gde zatvoriti). Ovo je posledica toga što zvezdište nije
uzemljeno na sekundarnoj strani. Stoga je sa te strane transformatora nulta
impedansa X0 = ∞.
 PRORAČUN KRATKIH SPOJEVA 
PREMA STANDARDU IEC 60909
• STANDARD IEC 60909 DEFINIŠE I PREDSTAVLJA
JEDAN OD MOGUĆIH METODA PRIMENE
SIMETRIČNIH KOMPONENTI U PRORAČUNU STRUJA
KRATKIH SPOJEVA
• STANDARD SE MOŽE PRIMENITI NA MREŽE DO 230kV
• STANDARD DAJE NAČINE IZRAČUNAVANJA
MAKSIMALNIH I MINIMALNIH STRUJA KRATKIH
SPOJEVA
• U PRIMENI NA NN MREŽE OVAJ STANDARD JE
PRAĆEN UPUTSTVOM IEC 60781
• ŠTA JE SUŠTINA OVOG STANDARDA?
POSMATRAMO DVE AKTIVNE MREŽE KOJE NAPAJAJU ISTOVREMENO 
MESTO KVARA 
PASIVIZACIJA AKTIVNIH ELEKTRIČNIH MREŽA M1, M2
Kratko se spajaju  U mesto kvara se 
svi generatori prebacuje naponski 
generator E

Izračunavanje ekvivalentnih
impedansi 
pasivnih mreža 

ekvivalentni naponski izvor

na mestu kvara
Metoda svođenja ekvivalentne šeme sa ekvivalentnim naponskom 
izvorom na mestu kvara 

C-korekcioni faktor napona,

koji uzima u obzir dozvoljene jXe
varijacije napona u mreži
datog naponskog nivoa

Napon E za slučaj tropolnog KS

A za slučaj nesimetričnih KS?
PRORAČUN KOD NESIMETRIČNIH KVAROVA

• Za slučaj nesimetričnih kvarova proračun se mora

sprovesti metodom simetričnih komponenti
• U tom slučaju se moraju odrediti ekvivalentne
impedanse direktnog (“d”), inverznog (“i”) i nultog
(“o”) redosleda, gledano sa mesta kvara
• Nakon toga primenom odgovarajućih formula za
određeni tip kvara tj. KS (1pks, 2pks, 2pks+PE, 3pks)
se određuju početna (subtranzijentna), tranzijentna
ili ustaljena struja kvara
• U nastavku će biti data procedura proračuna struja
kvara prema IEC 60909
 PROCEDURA PRORAČUNA 
1.korak- IZRAČUNAVANJE EKIVALENTNOG NAPONA
NA MESTU KVARA KOJI JE JEDNAK:
C- NAPONSKI FAKTOR KOJI UZIMA U OBZIR:
-promene napona u vremenu i zavisno od lokacije
-moguće promene u spregama transformatora
-subtranzijentno ponašanje generatora i motora
2. korak-ODREĐIVANJE SVIH KOMPONENTI
IMPEDANSE- POZITIVNOG, NEGATIVNOG I NULTOG
REDOSLEDA, GLEDANO SA MESTA KVARA

3.korak- IZRAČUNAVANJE POČETNE STRUJE KRATKOG

SPOJA
KORISTEĆI SIMETRIČNE KOMPONENTE, ZAVISNO OD
TIPA I MESTA KRATKOG SPOJA

4. korak-NA OSNOVU IZRAČUNAVANJA STRUJE

IZRAČUNAVANJE UDARNE, USTALJENE I MAKSIMALNE
USTALJENE STRUJE KRATKOG SPOJA
 PRORAČUN STRUJE KRATKOG SPOJA‐
TROPOLNI KRATAK SPOJ
• IMPEDANSA UZEMLJENJA Ze (može biti bilo koja
vrednost) Un-LINIJSKI NAPON TROFAZNE MREŽE

uopšteno za kvar koji je daleko od generatora

U OBA SLUČAJA STRUJA KRATKOG SPOJA ISKLJUČIVO ZAVISI OD

MODULA DIREKTNE IMPEDANSE Z(1) , KOJA JE ZAMENILA VREDNOST
IMPEDANSE KRATKOG SPOJA Zk NA MESTU KVARA DEFINISANU KAO:

Rk je suma otpornosti (po fazi), koje us vezane redno

Xk je suma svih reaktansi (po fazi), takođe vezanih redno
 DEFINICIJA STRUJA KS

Očekivana struja KS‐ struja koja bi tekla u slučaju da je na mestu kratkog spoja 
zanemarljiva impedansa (“metalni kratak spoj”)

Simetrična struja KS‐ efektivna vrednost naizmenične komponente struje KS

Početna simetrična struja KS‐ efektivna vrednost naizmenične simetrične
Komponente očekivane struje KS u trenutku nastanka kvara

Udarna struja KS‐ maksimalna trenutna vrednost struje kvara 

Aperiodična (jednosmerna‐DC) komponenta struje KS‐ srednja vrednost između 
gornje i donje anvelope krive struje kvara 

2π f n ⋅ R
− ⋅t
iDC = 2 ⋅ I ⋅ e " "
X
k

t‐vreme
fn‐ nominalna učestanost  
 PRORAČUN STRUJE KRATKOG SPOJA‐
DVOFAZNI (DVOPOLNI) KRATAK SPOJ BEZ 
ZEMLJOSPOJA
KRATAK SPOJ: FAZA-FAZA
OBZIROM DA NEMA ZEMLJOSPOJA:

uopšteno za kvar koji je daleko od generatora

Un-LINIJSKI NAPON TROFAZNE MREŽE

 PRORAČUN STRUJE KRATKOG SPOJA‐
JENOPOLNI KRATAK SPOJ „FAZA‐ZEMLJA“
(ZEMLJOSPOJ)

uopšteni izraz za kvar koji je daleko od generatora

Un-LINIJSKI NAPON TROFAZNE MREŽE

 PRORAČUN STRUJE KRATKOG SPOJA‐
DVOFAZNI (DVOPOLNI) KRATAK SPOJ SA 
ZEMLJOSPOJEM

uopšteno

za kvar koji je
daleko od generatora
 UTICAJ RASTOJANJA MESTA KVARA 
(KRATKOG SPOJA)  OD GENERATORA 
• OVDE ĆE BITI RAZMOTRENA DVA SLUČAJA: KADA JE KVAR
DALEKO OD GENERATORA I KADA JE KVAR BLIZU GENERATORA
• KRATAK SPOJ DALEKO OD GENERATORA: SITUACIJA U
MREŽAMA GDE STRUJE KRATKOG SPOJA NEMAJU
PRIGUŠENU NAIZMENIČNU KOMPONENTU, TAKOĐE JE
OVO SLUČAJ U NN MREŽAMA, OSIM U SLUČAJU
KADA POSEBNA VN TRAFOSTANICA NAPAJA
POTROŠAČ.
• KRATAK SPOJ BLIZU GENERATORA: SITUACIJA KADA
STRUJE KRATKOG SPOJA IMAJU PRIGUŠENU
NAIZMENIČNU KOMPONENTU, TAKOĐE OVO JE
SLUČAJ U VN SISTEMIMA ALI I U NN SISTEMIMA, NA
PRIMER KADA SIGURNOSNI GENERATOR SNABDEVA
PRIORITETNE POTROŠAČE.
 ŠTA JE SA SIMETRIČNIM 
IMPEDANSAMA?
• KADA JE KRATAK SPOJ DALEKO OD GENERATORA,
POČETNA, USTALJENA I PREKIDNA STRUJA KRATKOG
SPOJA SU JEDNAKE (RESPEKTIVNO):

• IMPEDANSE POZITIVNOG I NEGATIVNOG

REDOSLEDA SU TAKOĐE JEDNAKE (RESPEKTIVNO):
 ŠTA JE SA SIMETRIČNIM 
IMPEDANSAMA?
• KADA JE KRATAK SPOJ BLIZU GENERATORA,
POČETNA, USTALJENA I PREKIDNA STRUJA KRATKOG
SPOJA NISU JEDNAKE (RESPEKTIVNO):

• IMPEDANSE POZITIVNOG I NEGATIVNOG REDOSLEDA

NISU U OPŠTEM SLUČAJU JEDNAKE:

TREBA IMATI U VIDU DA ASINHRONI MOTORI MOGU SUDELOVATI U STRUJI

KRATKOG SPOJA I TO DO 30% OD Isc, TAKO DA ZA PRVIH 30-50ms VIŠE NE
VAŽI IK=Ib=I"K
 IZRAČUNAVANJE MAKSIMALNIH I 
MINIMALNIH STRUJA KRATKIH SPOJEVA

• IZRAČUNAVANJE MAKSIMALNE STRUJE KRATKOG

SPOJA MORA DA SADRŽI SLEDEĆE KORAKE:

-pravilnu primenu naponskog faktora c

-među pretpostavkama i aproksimacijama
prethodno usvojenim treba koristi one koje vode
konzervativnoj grešci (idu na stranu sigurnosti)
-aktivne otpornosti po jedinici dužine (nadzemnih
vodova, kablova, faznih i neutralnih provodnika
treba računati za temperaturu 20°C.
• IZRAČUNAVANJE MINIMALNE STRUJE KRATKOG
SPOJA MORA DA SADRŽI SLEDEĆE KORAKE:
-pravilnu primenu naponskog faktora c koji
odgovara minimalno dozvoljenom naponu
mreže
-izbor konfiguracije mreže, a u nekim slučajevima
minimalni dporinos izvora i napojnih vodova, koji
dovode do najnižih struja kratkih spojeva na mestu
kvara
-uzeti u obzir impedanse sabirnica, strujnih
transformatora, i sl.
-zanemariti uticaj motora
-aktivne otpornosti računati za najviše predviđene
radne temperature
 KAKO RAČUNATI OTPORNOSTI 
VODOVA
• U SLUČAJU PRORAČUNA MINIMALNIH STRUJA
KRATKIH SPOJEVA OTPORNOSTI VODOVA SE
RAČUNAJU KAO:
Faktor koji važi za Cu, Al i legure Al

-TEMPERATURA NA 20°C

-DOZVOLJENA TEMPERATURA
PROVODNIKA, data u (°C), TOKOM
KRATKOG SPOJA
IMPEDANSA ASINHRONIH MOTORA 

Z M = RM + jX M
2
I nM U nM I nM U nM
ZM = ⋅ = ⋅
I kr 3I nM I kr SnM

I nM ,U nM , SnM Nominalna struja, nominalni napon i nominalna 
prividna snaga motora, respektivno

I kr Struja pri ukočenom rotoru motora 
Korekcioni faktori impedansi energetskih 
transformatora, sinhronih generatora i 
elektrana
• Radi kompenzacije pojednostavljenja i pretpostavki
u predloženoj metodi proračuna KS, prema
standardu IEC60909 se uvode korekcioni faktori
impedansi pojedinih elemenata sistema:

KT Korekcioni faktor impedansi transformatora 

KG Korekcioni faktor impedansi generatora

Korekcioni faktor impedansi elektrana, ako transformator u 
KE elektrani ima regulator za regulaciju napona pod opterećenjem

Korekcioni faktor impedansi elektrana, ako transformator u 
K E 0 Elektrani nema regulator za regulaciju napona pod opterećenjem
 transformatori
cmax
KT = 0.95 ⋅ xT − relativna reaktansa transformatora
1 + 0.6 ⋅ xT
sinhroni generatori

U ns ,mreže cmax x "d −relativna sinhrona subtranzijentna

reaktansa generatora
KG = ⋅
U nG 1 + xd ⋅ sin ϕ nG ϕ nG
" − nominalni fazni ugao generatora 

elektrane

U ns2 ,mreže 1 cmax

KE = ⋅ 2⋅ mT − prenosni odnos 
U ns ,G mT 1 + xd" − xT ⋅ sin ϕ nG
2 transformatora

U ns ,mreže 1 cmax
KE0 = ⋅ ⋅ (1 ± pT max ) ⋅
U ns ,G (1 + pT max ) mT 1 + xd" ⋅ sin ϕ nG
Regulacioni opseg transformatora oko
srednjeg izvoda (u r.j)
 JEDNAČINE ZA PRORAČUN STRUJA 
KRATKIH SPOJEVA

• JEDNAČINE ZA POČETNE STRUJE KRATKIH SPOJEVA

(za svaki od tipova KS) su prethodno date

• UDARNE VREDNOSTI STRUJA KRATKIH SPOJEVA

K je udarni faktor koji zavisi od odnosa R/X:

“PREKIDNA STRUJA”
SIMETRIČNA STRUJA ISKLJUČENJA KRATKIH SPOJEVA
JE EFEKTIVNA VREDNOST INTEGRALA JEDNOG CIKLUSA
SIMETRIČNE NAIZMENIČNE STRUJE U TRENUTKU OTVARANJA
KONTAKTA PRVOG POLA RASKLOPNOG UREĐAJA

• PRORAČUN OVIH STRUJA SE JEDINO ZAHTEVA KADA

JE KVAR BLIZU GENERATORA I KADA JE OBEZBEĐENA
ZAŠTITA AUTOMATSKIM PREKIDAČIMA SA
VREMENSKIM KAŠNJENJEM
• STOGA SE OVA STRUJA KORISTI ZA ODREĐIVANJE
PREKIDNE MOĆI OVIH ZAŠTITNIH PREKIDAČA
• OVA STRUJA SE MOŽE IZRAČUNATI SA KOREKTNOM
TAČNOŠĆU POMOĆU ODREĐENIH METODA
• KOJIH?
IZRAČUNAVANJE FAKTORA

(dijagrami važe za sinhrone generatore)

MIN vremensko kašnjenje τ - faktor

-faktor definisan MIN

vremenskim kašnjenjem tmin = τ
i odnosom:

-ovaj faktor izražava uticaj

subtranzijentne i tranzijentne
reaktanse, zajedno sa Ir strujom
(nazivna struja generatora)

trofazna struja KS I"k / Ir

τ - vreme od trenutka nastanka kvara do trenutka kada raskopni

uređaj počne da razmiče kontakte (min vremensko kašnjenje)
 ŠTA JE RAČUNSKO VREME ZAŠTITNOG 

PREKIDAČA??????

τ = tr + τ p
Računsko vreme zaštitnog prekidača je zbir vremena reagovanja
i vremenskog kašnjenja usled inercije

tr − Računsko vreme reagovanja zaštite (obično se usvaja da je ono 0.01s)
τ p − Vreme inercije zaštitnog prekidača
 POČETNA SIMETRIČNA SNAGA KRATKOG SPOJA

S = 3 ⋅ U n ,mreže ⋅ I
"
k
"
k

Koristi se kod izbora zaštitnog prekidača. Zaštitni prekidač mora obezbediti
isključenje KS, a da se pri tome ne ošteti. Za zaštitne prekidače se u katalozima 
Proizvođača daju dozvoljene vrednosti početne simetrične snage KS. 
Ova snaga se izražava u MVA.

Mora biti zadovoljen uslov:

S = 3 ⋅ U n ,mreže ⋅ I ≤ S
"
k
"
k
"
k , prekidača [ MVA]
 Konzervativna pretpostavka za 
faktor μ

• Konzervativna pretpostavka koja “ide na stranu

sigurnosti” je μ≈1
• Ako se mesto kvara napaja iz više izvora struja
isključenja Ib se dobija sabiranjem struja isključenja
koje su izračunate za sve izvore pojedinačno!!!!!
 IZRAČUNAVANJE USTALJENE 
STRUJE KRATKOG SPOJA
• AMPLITUDA USTALJENE STRUJE KRATKOG SPOJA Ik
ZAVISI OD UTICAJA ZASIĆENJA GENERATORA I NJEN
PRORAČUN JE MANJE TAČAN OD PRORAČUNA
POČETNE STRUJE KRATKOG SPOJA I"k.
• PREDLOŽENI METODI SU DOVOLJNO TAČNI ZA
PROCENU MINIMALNE I MAKSIMALNE VREDNOSTI
• TAKOĐE JE BITNO O KOM TIPU GENERATORA ILI
SINHRONE MAŠINE SE RADI
• MAKSIMALNA STRUJA USTALjENOG KRATKOG SPOJA
SINHRONOG GENERATORA KADA JE ON
MAKSIMALNO POBUĐEN IZNOSI:
 AKO VIŠE IZVORA NAPAJA MESTO 
KVARA??????

• AKO SE MESTO KVARA NAPAJA IZ VIŠE IZVORA

MAKSIMALNA STRUJA KRATKOG SPOJA SE DOBIJA
SABIRANJEM TRAJNIH STRUJA KRATKOG SPOJA
IZRAČUNATIH ZA SVE IZVORE POJEDINAČNO!!!!
• MINIMALNA STRUJA USTALJENOG KRATKOG SPOJA
SE IZRAČUNAVA ZA PRAZAN HOD, PRI
KONSTANTNOJ MINIMALNOJ POBUDI SINHRONOG
GENERATORA PREMA REALACIJI:

-nominalna struja generatora

- faktor definisan reaktansom zasićenja

KAKO IZRAČUNATI i ?
 TURBOGENERATORI HIDROGENERATORI

trofazna struja KS I"k / Ir trofazna struja KS I"k / Ir

 TERMIČKA STRUJA KRATKOG SPOJA

• Ith - termička struja

• Ova struja je merilo toplotnih efekata struje kvara

tk
1 A
∫
2
I th = ⋅ i (t ) ⋅ dt =
tk tk
0

A- termički impuls
tk‐ vreme trajanja kvara
TERMIČKA STRUJA JE USTVARI RAČUNSKA KONSTANTNA STRUJA KOJA
JE PREMA SVOJIM TOPOLOTNIM EFEKTIMA U TOKU VREMENA tk
EKVIVALENTNA STVARNOJ SLOŽENO PROMENLJIVOJ STRUJI KVARA:  

tk
1
I th = ⋅ ∫ i (t ) ⋅ dt
2

tk 0
PRAKTIČNIJI IZRAZ ZA INŽENJERSKU PRAKSU JE :

početna (subtranzijentna)
I th = m + n ⋅ I "
K struja kvara

KOEFICIJENTI   m , n su funkcije vremena trajanja kratkog spoja

m‐ određuje toplotni uticaj jednosmerne komponente struje kvara 
n‐ određuje toplotni uticaj naizmenične komponente struje
Toplotni uticaj jednosmerne komponente struje kvara 
(trofazni i monofazni sistemi)
t‐vreme trajanja kvara, f‐učestanost u normalnom pogonu
 Odnos subtranzijentne i ustaljene struje kvara

Toplotni uticaj naizmenične komponente struje u trofaznim sistemima 
(približno važi i za monofazne)
 ZADATAK ZA AUDITORNE
VEŽBE:
6% 6%
•Tokom montaže voda G-H dužine
30km, je potrebno prema podacima
sa prstenaste jednopolne šeme
proveriti prekidnu moć prekidača
M, za slučaj naznačenog kvara
(zemljospoja).
•Proveru izvršiti za dva slučaja:
-kada nema voda GH
-kada je postavljen vod GH
8% 8%
•Usvojiti da su na strani 30kV
reaktanse direktnog i inverznog
redosleda jednake i da iznose
0.35Ω/km, kao i da je nulta
KS impedansa trostruko veća.

•Primeniti metodu simetričnih

komponenti
8%
 LITERATURA
¾Z.Radaković, М. Јovanović, Specijalne električne
instalacije niskog napona, Акаdemska misao,
Beograd, 2008.
¾J.Nahman, V.Mijailović, D.Salamon, Zbirka zadataka-
RAZVODNA POSTROJENJA, Akademska misao,
Beograd, 2012
¾Westerman-Elektrotehnički priručnik, Građevinska
knjiga, 2003
¾B.M.Noblat, F.Dumas,G.Thomasset, Cahier technique
no. 158-Calculation of short-circuit currents ,
Schneider Electric, September 2001.
VISER
Mart 2014