СРПСКИ УЧИТЕЉИ У СЕВЕРНОЈ ДАЛМАЦИЈИ

ИЗ заоставштине Радета Лежаића

СОФИЈА БОЖИЋ

Године 1926. У Срuском колу, листу Самосталне демократске странке,

објављен је чланак под карактеристичним насловом ,,два света на два
километра". У том напису указано је на снажан контраст између Дал­
матинског приморја и Загорја. Сунчано Приморје, са својом благом
климом и медитеранским растињем, прелепим градовима и ЖИВСIШ­
сним местима раштрканим дуж обале Јадранског мора, било је сушта
супротност загорским крајевима . На Приморју живот је био лагоднији,
. .

раДОСНИЈИ и весеЛИЈИ, а недалеко одатле, у унутрашњости, суров, пре-

пун људске патње и суза. Шта је разлог да се ова два, територијално са­
свим блиска подручја, толико разликују по квалитету живота? За ауто­
ра чланка, позивати се на виши стандард Приморца од Загорца, значи­
ло Је дати погрешан
. одговор на постављено питање: и становник при-
.

морских краЈева Је, наиме, "пуки сиромах попут свог сународника у

"

унутрашњости. Дакле, то што он живи на цивилизованији начин, воде­

ћи рачуна о својој кући и исхрани, што га одликују ред и чистоћа, по­
следица је искључиво његове веће uросвећеносщu у односу на житеља
континенталног дела Далмације.

у време када је настао овај чланак, иза српске заједнице у Далмацији

било је већ неколико векова континуираних напора да браниоци хри­
шћанства - а са тзв. "Морлацима" ислам никако није успевао изаћи на
краЈ - осим вештине ратовања, овладаЈУ и вештином читаља и писања,
•
•

да одложе сабљу, замене је пером и своју припадност европској зајед­

ници народа потврде усвајањем вредности и достигнућа њене науке,
културе, кљижевности и уметности. Млеци су, међутим, упорно оп­
струисали њихову жеђ за знањем, па су Срби под млетачком влашћу
имали, сматра се, само Једну, приватну, школу, КОЈа Је деловала среди-
• • •

ном 18. века у Скрадину. Непостојање школа за православне Срби су

покушавали да надокнаде уз помоћ приватних учитеља (најзнамеНIIТП­
ји био је Доситеј Обрадовић) из Карловачке митрополије, обично све­
штеника.

275 1 Кт., ,Два свет.! на два КJlлометра", ('рUСКIJ кт(), 16.9. 1926, бр. 37, стр. 4.
Просветне прилике у Далмацији кренуле су набоље тек после пада Ре­ СОФИЈА БОЖИЂ

публике св. Марка: француска управа иницирала је, између осталог, и

оснивање школа. За Србе је то значило почетак рада (1808) њихове пр­
ве вероисповедне школе, основане у Шибенику, средствима из заду­
жбине Јована Бована. Аустријска власт, међутим, из политичких разло­
га није показивала разумевање за подизање образовног нивоа далма­
тинског становништва, обе вере и националности. А уместо да подржи
убрзани развој заосталијих, континенталних, делова северне Далмаци­
је, она је чинила управо супротно, не Дозвољавајући српском свету да
изађе из мрака незнања, некултуре, примитивизма и сујеверја. Стога је
и 19. век протекао у, не нарочито успешним, настојањима Срба да се
изборе за већи број школа на свом етничком простору. Они малоброј­
ни представници српске интелектуалне и политичке елите у Далмаци­
ји више пута су покретали то питање, износећи га и пред чланове по­
крајинског сабора. Нарочито је народни посланик и вођа Српске стран­
ке, Сава Бјелановић, упозоравао на систематско запостављање северне
Далмације, залажући се не само за већи број школа, већ и за њихово
хармоничније лоцирање, како би се премостио јаз који је у погледу пи­
смености постојао између градских и варошких средишта и од њих
удаљених, руралних, заједница.2
Низак образовни ниво становништва био је, међутим, последица не са­
мо помањкања школских зграда него и недостатка наставног кадра, с
обзиром на то да су две учитељске школе, мушка у Арбанасима код За­
дра и женска у Дубровнику, основане тек 1866, односно 1875. године.
Аналфабетизам је било тешко искоренити и због нередовног похађања
наставе, која је само на папиру била обавезна; исто тако, учење је било
отежано и лошим снабдевањем ученика уџбеницима и другим настав­
ним материјалом. Па ипак, како је одмицало 19. столеће, просветне
прилике полако су се поправљале: број школа, наставника и ђака бивао
је све већи, а смањивао се и несразмер између приморских и континен­
талних делова покрајине. У 20. век Далмација је ушла са 423 основне
школе, колико их је било 1900. године, да би се током следеће децени­
је њихов број повећао на 435 (1910. године).3
Први светски рат, међутим, зауставио је, уосталом веома успорен, раз­
вој основног школства. То је било време када су учитељи мобилисани,
школе затваране, и током кога се настава, ионако сведена на минимум,
обављала у полупразним учионицама. Италијанска окупација делова
северне Далмације у првим послератним годинама - која се завршила
припајањем Задра, неколико приморских острва, полуострва Ис'гре, а
затим и Ријеке италијанској држави- нанела је велике штете школама
на том подручју. Школске зграде биле су претворене у касарне и руи­
ниране. Италијанска војска користила је школске клупе, врата 11 прозо­
ре за ложење пећи и куваље, ИЛII за прављеље кревета, сандука и дру­
I'ИХ делова намештаја. Повлачеl1И се, 1а собом је оставила праву пу­
стош. Многе зграде су чак потпуно rюрушеllе и од ЉIIХ су остаЛII само

2 Коста МIIЛУТl1ll0Ilић, "СРПСКIt народни 1I0С:li1I1ИЦII у Јtз-пмапш,;ком C;t(iop,",16VP'lUk ()

Срfi/.ШII У )(рнашској 2, ljCOI"j1JII, 1')<) 1, 1 73. 17')· 180.
� Mirko [.czaic, I'ro!,lost ј ,1'щlll."Ј;'J,V/ ,ЩЈOI'IJ.' IIl/.\ItlI'(· JI Ј)а/таС/ј;, Split, 1922. 6R. 216
сРП СКИ уqИТЕЉ И зидови.4 Тако је школи у српском селу Карину, ко
У СЕВЕРНОЈ
ју су похађала и деца
ДАЛМАЦИЈ И
из суседног, такође српског, села Билишани, недо
стајао сав школски
намештај (к лу п� и наставничка катедра), а оста
ци школе деловали су
�
саб а�но: "Ова Је зграда потпуно уништена, кров
раскривен за преко
20м Je� цигла разметана од силне буре, пак ка д киша
пада све попла­
ве, што Је проузрочило гњилеж греда и подова; проз
ори разлупати и са­
ГЊИЛИ, стакла сва разлупата и што је најневјероватни
је и саме камене
степенице КОЈе воде на први кат - стан учитеља тако ош
•

тећене да зах-
тијевају радикалне поправке. "5
Власти нове југословенске државе, нашле су се пред озбиљни зад
м ат­
ком, пре свега, реконструисања школске мреже како би се створ
или
елементарни услови за наставак рада учитеља и њихових ђака. Срески
школски надзорник Данило Петрановић, жалио се да има "доста посла
у сређивању школа, јер нам је италијан.[ска] окупаторна власт на жа­
лост оставила школе у пустоши и расулу, што сада треба да исправља­
мо и допуњујемо".6 Тај посао текао је споро и уз тешкоће с обзиром на
велике потребе, с једне стране, и сиромаштво државе, с друге. Новија
истраживања показују да је, у периоду од 1921-1930, у Далмацији
утрошено 6.520.555 динара или 6,73% средстава Министарства просве­
те намењених подизању школских зграда у држави.? Њихов број посте­
пено се повећавао, тако да су 1923. године у покрајини постојале 553
основне школе. Али, због недостатка учитељског кадра и одговарају­
ћих зграда, 59 школа остало је затворено, док их је радило 494.8 Међу
љима су и српске вероисповедне основне школе: допуном закона о
основним школама из 1919. године, којом су учитељи основних школа
у Краљевини СХС проглашени државним чиновницима, српске верои­
споведне школе изгубиле су конфесионални карактер, потпавши под
надлежност државних просветних органа. Школске 192411925. године,
пак, у Далмацији је регистровано 530 школа. Једна школа долазила је
на 23,5 км2, односно на 1.143 становника; школу је похађало 47.604 ђа­
ка у 91 О одељења, а један ђак долазио је на 3,8 км, односно на 12,7 ста­
новника; у школама је радило 898 наставника.9
Идентификујући узроке аналфабетизма, који је погађао посебно конти­
ненталне делове Далмације, покрајинска влада је имала и конкретне
предлоге како да се стане на пут ТОЈ негаТИВНОЈ и �епожеЉНОЈ ПОЈави,
• • • •

непримереној савременом друштву. Рецепт се саСТОЈао у следећем: тре-

4 Архив Југославије (даље АЈ), 66-1315-1556, Извештај школског надзорника ;.рР.за

Бенковац, 24. 7. 1925.
5 АЈ, 66 -1464-1612 Општинска управа Обровца - министру просвете, 12 3 1924.
. .

6 APXVB САНУ, 13484/963, Заоставштина Јована Цвијића: Данило ПетраНОВllћ - Јовану

Цвијићу, Книн, 10. 6. 1921.

7 Љубодраг ДИмић. КуЛШУРll11. йолuйшка у Краљевll1IU JyiOC.706ujll 1918 -} 941. 1, Београд,

1 996 , ':18.

8 АЈ, 66 -459-7'25 Покrајинска управа за Далмацију - Министарству просвете, Спли т 6. ,

6.1923.
9 АЈ, 66-1291-153 1 ()�НОIШС школс У Краљевини СХС, по покрајинама у ШКОЈ!ској 1'0-
277 ДИНII 1924125.
бало би да оп шт ин е, сам е ил и уз др жа вн у по мо ћ, са гр ад е но ве и по пр а­ СОФИЈА ЈЮЖИЋ

ве старе школске зграде, ук љу чујући и станове за наставнике, да се да­

ровитија загорска деца школују у препаЈ?андијама (о трошку општина
или владе), чак и у онима изван ДалмацИЈе, У ун�трашњости земље, ако
постоји опасност да их привикавање на лаГОДНИЈИ приморски живот ка­
сни је може одв ратити од рад а по сел им а уда ље ним од оба ле; тре бал о би,
затим, појачати надзор над родитељима како би се утврдило да ли редов­
но шаљу децу у школу, и повећати казне за оне који задржавају своје си­
нове и кћери код куће, повећати дневнице школски м надзорницима како
би могли чешће да прегледају школе, у свим војним и морнаричким по­
садама увести предавања у циљу описмењавања и моралног, национал­
ног и социјалног васпитања војника и, најзад, требало је дати Далмаци­
ји много више средстава намењених ширењу писмености.ЈО
Проблеме у области основног школства, као и просвете уопште, било
је, међутим, тешко савладати и у томе се није успело ни до краја посто­
јања прве југословенске државе. То су нарочито осећали Срби, пошто
је школска инфраструктура и даље била неравномерно развијена: одго­
варајућим бројем основних школа нису били покривени управо они
крајеви Далмације у којима је српска заједница живела у компактним
масама. у бенковачком школском срезу је 1927-1928. године постојало
само 36 школа, а у книнском само 35.11 Године 1935. на подручју бен­
ковачког школског среза радила је 41 основна школа, а 1940. године-
45. Тај благи пораст броја основних школа није, међутим, могао утица­
ти на значајније поправљање просветних прилика, будући да су Срби
били већином сконцентрисани у мањим селима и насељима, у којима
школе уопште нису постојале.12
За школе на српском етничком простору у северној Далмацији каракте­
ристично је и то да су, због недовољне материјалне основе, једва опста­
јале; у њима се тешко радило, уз велика прегнућа и наставника и њи­
хових ђака. У Кистањама су, на пример, због шкрипе трошних, Дотра­
јалих и расклиманих клупа, деца једва успевала да чују учитеља.13 У
бенковачком срезу, учила су била утлавном уништена за време итали-
Јанске окупаЦИЈе, па су свим ШКОЛаЈ.1а недостаЈала геомеТрИЈска тела,
О ' • •

мере и утези, рачунаљке, слике и остали предмети потребни приликом

изучавања географије, историје или природних наука.Ј4 Школске би­
блиотеке биле су врло скромне или нису ни постојале, па је понекад
сам Двор интервенисао како би књига допрла до оних којима је најпо­
требнија. Краљ је, на молбу школског надзорника бенковачког среза
Николе Рашка, најсиромашније школе тог среза (у Бенковцу, Обровцу,

0
1 АЈ, 66-2201-2126 Школски одсск покрајинске владе за Далмацију - Министарству
просвете, Сплит, 31. 3. 1921.

11 Краљевlша Срба, Хрваluа и С�овеllаца АЛЈ\tQ}ЩХ, св. IП. 1927-1928, Загреб. 476,
]2 Mate Zainovic, Skolsnm и Benkm'cu i njego\'U kraju, [)eIIковаЧКII крај кроз вје,.;ове 2,
Бенковm{, 1988,276-379.

13 Милан ШтрбаЈ\, I1рmалОСЙl !UКОJlсЙiщ.l КlIСllll1Љl1 11 Е,vковlщt! (од (]'ЙСl(" lIарm)н(' 1111(0-
!/е 11156. до 0I11 ".fО(Ю Mapluuh ) К.I1стзш:, 1989, Ј 07
" ,

14 ЛЈ, 66-13]5-1556 И1ВСIIJтај ШКОЛСКОl'нм'юрника epe'la !.icHКOBaH, 24, 7. 1925. 27S

српСКИ УЧИТЕ ЉИ Кистањама, Смилчиhу, Кули, Јагодљи, Бргуду, Карину, Жегару, Буко­
У с('ВЕрНОЈ
вићи и Билишанима) претплатио на Библиотеку српсю!х писаца.15
ДАЛМАЦИЈИ
Управа �Bopa плаћала је . п�етплату издавачком предузећу "Народна
просвета , из Београда, КОЈе Је редовно, сваког месеца, школама слало
књиге. Проблем су представљали чак и уџбеници, које родитељи, услед
сиромаштва или небриге, нису набављали својој деци.16 Српско село
.
прихватало Је само збирке народне поезије, па је садржај те литературе
био главни извор сазнања деце и одраслих о свету И положају човека у
.
друштву; ИСТОрИЈска свест, религиозна схватања и морална уверења
грађена су управо на искуствима сабраним у циклусима народних пе­
сама. Народна поезија била је толико омиљена да се дешавало да они
који су добијали на поклон песмарицу, у року од месец дана, са:-.ш или
уз помоћ школованих људи, науче слова, к ако би могли да прате оно
што је записано на њеним страницама.17 Савремене домаће и стране
писце, као и класике, ретко ко је читао: у укупном броју претплатника
на издања Српске к њижевне задруге, Далмација је учествовала, 1925.
године, само са 3,10%.18

И док су мештани српских села, с једне стране, вапили за школама, жа­

лећи се на своју економску заосталост и непросвеhеност која их омета
у разВОЈУ, дотле су, с друге стране, они сами спречавали СВОЈУ децу да
•
•

одлазе на наставу тамо где су школе постојале. Синови и к ћери били су

им потребни за обављаље послова у Домаћинству, чување стоке и сл.
Раде Лежаиh, учитељ који је предавао у школама Далмације, запазио је
. .
да "више од деведссст постотака родитеља НИЈе жељело да им Дјеца
иду у школу, јер су већу корист видјели у томе да им дјеца раде било
што код куће, него да дангубе у школи". На основу личног I!CKYCTBa, тај
учитељ је схватио следеће: "У оно доба народ на селу није уочавао не­
ке веће користи од школе јер је знао да ће њихова дјеца, кад заврше
основну школу, осим ријетких изнимака, остати код куће да живе као и
њихови старији и да ће се бавити земљорадњом и СТО'lарством. Зато су
људи на похађање школе гледали, као на неку дангубу, па су се на све
начине опирали да им дјеца иду у школу. Особито се ово односило на
женску дјецу јер су она била погоднија за помоћ у раду на разним кућ­
ним пословима. Осим тог женска дјеца су требала да уче и раде женске
ручне рад?ве. За женску дјецу поготово није било никаквих из��:да да
би, ПОСJIllје основне школе, могла кренути неГДје даље од куће. 19

Озбиљну препреку образовању деце ЧIIНИО је и .константни MaJ�aK на-

•

ставног кадра, који је био у нссразмсри са БРОЈн?шhу по:генциј3'1 Н ИХ ..

ђака. Становништво севсрне ДалмаЦИЈе изгубило Је, итаЛИЈанском оку­

паЦIlјо" Дслова тс покрајине, учитељску школу у АрбанаСl!ма код За-

15 АЈ. 74-501-723 рСIIJСЊС Управе l\Iюра, 1. 6. 1928.

16 Рад" Лсжаllћ, Сјећаља и yt'I/O\li'/lC /шрm)1/01 Y'lIIlliebll li1 K IIIIII CKe крајш/l', b�oгp:џ.
1<)<)9, 7�
17 АЈ, 66-1315- 1 �':;I) 1118CIl1TJ.; LllKo.:lCKOГ IШ;\lОРIIIIК3 О u IIODIIЩI IIIКОЈШ\Ш БО:IIКЩlа'IК\\Г
среза. J)eIlKOIidl\. 24. 7. 192�.
'
lХ Jl,yii:lll':a :р r'UlJ'lСlшћ, /!Ul/орщtJ (Ј"јске Юhll."II,·.·,m,· Зt/')Р)'l", bC\Hl'<lJI· 1992 . '09.
.

279 19 I'MC ЛС)l:Ullh, 11. " .• 73, �2.

дра. Тим поводом, поставило се питање премештања арбанашке препа­ СОФИЈА БОЖИЋ
рандије у неки други далматински град. У читељску школу тражили су
и Шибеник, и Дубровник, и Сињ, и Книн, па чак и Макарска . Житељи
свих тих места покушавали су да убеде Министарство просвете у
оправданост својих захтева, наводећи многобројне разлоге због којих
би препарандија требало да се пресели из Арбанаса управо у њихов
град. Сињани су, осим чињенице да у урбаним средиштима приморја
већ постоји по неколико школа и да би још једна била потпуно суви­
шна, као главни аргумент истицали географски положај свог града:
смештен у континенталном делу Далмације, Сињ би могао постати
образовни центар већег броја деце из околних, загорских крајева, која
нису имала средстава за одлазак у удаљеНИЈа, приморска места и КОЈИ-
• •

ма је требало приближити школу, учинити је што приступачнијом. Ре­

грутовање учитељског кадра са села било је, према тој аргументацији,
значајно због чињенице да су за рад у руралним срединама били заин­
тересовани само они учитељи који су одатле и потицали. Уколико би се
оспособио довољан број младих људи спремних да се врате у своја
скромна, сирота и запуштена села и ухвате у коштац са врло распро­
страњеном неписменошћу, у догледној будућности могло би се очеки­
вати искорењивање аналфабетизма с подручја северне Далмације.2О
Школски одсек покрајинске владе за Далмацију пледирао је, међутим,
за то да се препараНДИЈа пресели у неки приморски град, и то из вас-
•

питних, здравствених и националних разлога. Наиме, додир са дугом

традицијом и надмоћном културом приморских места, сеоској деци
отворио би један потпуно нови свет, битно другачији од оног из ког су
потекла. Млади људи, пријемчиви за све новине, пренели би, сасвим
сигурно, позитивна искуства стечена у разВИЈеНИЈем окружењу СВОЈИМ
• • •

сународницима чији је живот протицао углавном у свакодневној борби

за опстанак и био још тежи због незнања, рђавих навика и лоших оби­
чаја. Такође, сматрало се битним да пубертет и рану младост, време ин­
тензивног физичког сазревања, будући учитељи проведу тамо где ће
имати повољне услове за телесни развој. Најзад, боравак на далматин­
ској обали требало је да деци из унутрашњости усади љубав и патри­
отска осећања према том крају њихове домовине, угроженом од стране
суседне силе - Италије. Наведене услове испуљавао је, према мишље­
њу покрајинске владе, пре свега, Шибеник, а затим Дубровник.21 Гру­
па студената више педагошке школе у Загребу, Далматинаца, била је,
исто тако, одлучно против премештања учитељске школе у Сињ, и то
зато што је тај град, са својим фрањевачким (;амостаном, представљао
праву "кулу клерикализма" у Далмацији; када би добио препарандију,
фрањевци би вршили велики утицај на ђаке, у духу супротном идеји
националног једипства.22 Сличног је мишљења био JI одбор подружни-

20 АЈ, 66- 2 0 1- 21 6 СIIОМСIIIЩil

2 2 U/lilСШIllIIК<1 ОlIhИIIС Сlllьа - МИIIIICТfJУ просветс, Сиљ,
25.2.1921.

21 ИСШО, 1I1колски одсек покрајинске мадс '13 )Ј,алМ;Щ НЈ У - МШlIIстарству ЩЮСIIСТС,

Снлит, 20. Ј. 1921.

22 ИСUIО, Слушачи ВIIIIIС леД3ГОШКt: Ш!Љ1<' 111 Дал�IЩИЈС - МIШЈЊ-ТЗРСТВУ ЛРОСIJСТС. '3:1-
Ј'Рсб, 5 7. 1921. И'Ј ИСТОЈ' раЦОЈоа IIРОПШИ;Ш су .'С ЈI IIРСМСUlтин,у у'111 JOCil,CKC ШКО)fС У Ма­
280
о

карску.ИсIIl(J, Слуша'lII више лсдагошкс шк(не ю )(;I;JM3IIllje - МиннстарсlВУ IIросвете,

'Јагрсб, 120 120 1920.
С РПСКИ УЧИТЕЉИ ц е Југо словенске матице у Дубровнику,
У СЕВЕРНОЈ . поткрепљујући идеју о учи­
ДАЛМАЦИ Ј И !еЉСКОЈ школи у граду под Срђем изразито југословенском оријен
ЈОМ његових житеља, ал и и свим осталим таци­
преимућствима која је тај ста­
ри гр ад им ао у области културе.23 И книн
. ска општина претендовала је
на препараНДИЈУ: Книн, као центар према
коме гравитира читава север­
на Далмација, који има добру железничку
везу са Шибеником и Спли­
том и који се налази у непосредној близини
пограничних крајева Лике
и Босне (што значи да би и мали Личани и Бо
санци могли да похађају
ту школу), био је, по мишљењу Книњана, прав
о решење за проблем ар­
банашке учитељске школе; книнска препаран
дија била би приступачна
управо деци из околних сеоских крајева, па би
основне школе северне
Далмације коначно биле покривене довољним број
ем учитеља. Влади­
ми р Јовић, управитељ книнске ОПIПтине, посебно је
упозоравао на чи-
њеницу да су претходни, аУСТрИЈСКИ властодршци, ко •

нцентрисали
средње школе само У приморским средиштима, насељени
м махом стра­
ним, несловенским стаНОВНИIIJТВОМ, док су континентални пр
едели, где
су живели претежно Срби, били намерно запостављени. Јовић
је апело­
вао на нову власт да исправи ту неправду, утолико пре што је баш кн
ин­
ска општина доказала своју оданост чину ослобођења и уједињења, да­
јући више добровољаца српској војсци у Великом рату него сви остали
крајеви Далмације заједно. У спомен на великог српског просветитеља
и његове заслуге за "Малу Шумадију", да се послужимо атрибутом ко­
ји је лидер далматинских Срба Сава Бјелановић крајем 19. века дао
книнском подручју, Јовић је предлагао да учитељска школа у Книну
добије име Доситеја Обрадовића .24
На крају, одлуком министра просвете од 27. августа 1921, решено је да
се препарандија из Арбанаса привремено премести у Дубровник, где је,
16. септембра исте године, почела с радом у згради женске учитељске
школе. Одлуком од 15. јула 1922. некадашња мушка арбанашка препа­
рандија добила је сталне просторије у Шибенику,25 и одатле се више
НИЈе исељавала.
•

Учитељска школа у Шибенику није, међутим, одговарала потребама

српске заједнице у северној Далмацији. Због непостојања интерната,
који би смањио материјалне издатке сиромашних родитеља током че­
творогодишњег школовања њихове деце и који би, у ствари, предс�а­
вљао једино решење за мл�де људе из к�нтиненталних делова покраЈИ­
не, шибеничка препараНДИЈа уписивала Је првенствено ђаке из T�Г гра­
да и ближих приморских места. За двадесетак година рада, из ње Је иза­
шло само 14 Срба учитеља (не рачунајући учитељице).26 Ипак, држава

23 Исiiiо, Одбор подружшщс Југословенске матице У Дубровнику - министру просвете,

7.8. 1921.

24 ИСlllО, 'Iредставка Оllwп!�е Кяин - Министарст�у HPOC���C, 1. 4. ] 92 1; Dr. N. ��'

"Nasi dt)pisi. GJjc sc smjcsll UСltсlЈskз skola - u Кnш 111 �lЬСП1k! , Дубров н и к , 5. 8. 19��,
бр. 62, сТр. 3.
25 АЈ, 66-22 0 12126 Решсн.е �IШIIIСТРП просвете Светозара lIРllбllћевнћа од 15. 7. 1922.

26 ('С(lСРЈ/О /{tL'lltацаја Jlel:m!!i сад, БеОl'рад 1!}Ј!}, 75. �O:CI' �(��' Д8�ДCCC1,I'X ro::1I1l3 lI1нбс­
!1И'lка ОП!l!l'Јша IНЖЛОIIJ1JIа Је од 3.200 м2 ,ш КО"" Је I рс б ал о .\3 буде 11ОДlll ву'
'!СМЉIl11ЈТС
28] IfIlT"P"UT, M.:CIll1 одбор кул ryrll()-'"росн�ТIIOГ друштпа ,,[]росвста" 11'1 CnpnJ�Bn С<lIo.)' ПlIO
је показала вољу да изађе у сусрет далматинским Србима: Министар­ СО ФИЈА БОЖИЋ

ство про свете, на чијем се челу у то време налазио Св�тозар Прибиће­

вић, 7. маја 1925. донело је одлуку да се у Книну ОСНУЈе - "с особитим
обзиром на културне потребе становнишtва загорске Далмације" - др­
жавна учитељска школа и да се, за потребе те установе, подигне посеб­
на зграда о трошку државе. Прибићевић је прихватио понуду книнске
општине од 4. маја исте године, према којој је она преузела обавезу да
обезбеди и бесплатно уступи држави одговарајући терен у непосредној
близини града, у величини од око 6ха, на коме ће се подићи школска
зграда.27 Међутим, иако је почетком тридесетих година заиста подиг­
нута једна модерна "просвјетна катедрала" са интернатом, савремено
опремљена, та зграда, у коју је уложено преко 8 милиона динара, није
послужила сврси којој је била намељена.
С обзиром на све тешкоће с којима се суочавала српска заједница, као
и Далмација уопште, покушавајући да савлада неписменост, не изнена­
ђује податак по коме је у тој покрајини 1921. године било 49,48% анал­
фабета.28 Према попису из 1931. године, на подручју Приморске бано­
вине било је 57,4% неписмених лица старијих од 10 година.2 9 У далма­
тинским крајевима Приморске бановине, по броју аналфабета предља­
чили су срезови са апсолутном већином Срба: кнински (69,3%) и бен­
ковачки (68,2%).30

* * *

Српски свет у Далмацији не само што је и у 19. па чак и током прве по­
ловине 20. века био већим делом неписмен, већ су и међу појединцима
који би савладали вештину читања и писаља, били ретки они који су се
одлучивали на продубљиваље знаља наставком школоваља. Срби са
факултетском дипломом били су зато малобројни, а није било много ни
оних који су завршавали стручне школе, на пример учитељску. Сходно
томе, број учитеља/учитељица Срба није био сразмеран броју српског
становништва. По завршетку Првог светског рата, у основним школама
Далмације радило је 889 наставника, од тога не више од 105 Срба или
11,81%, што је било мање од процентуалног удела Срба (17%) у укупном

је око 60.000 динара, а Главни одбор ,,просвете" у Сарајеву издвојио је 20.000 динара.
Ипак, интернат у Шибенику није подигнут. Т. Калањ, "Просветне прилике у северној
Далмацији", Народна uросвеuш, Београд, 22.11.1923, бр. 87, стр. 1-2.

27 АЈ, 66-736-1193 Одлука министра просвете Светозара Прибићевића од 7. 5.1925.

28 Љубодраг Ди�mћ, н. д., 44. Иако је реч о високом процеюу апалфабета, он је ипак био
нижи него у Србији, Црној Гори, БОСЮ1 11 Херцеговини и Јужној Србији, али зато виши
него у Војводини 11 Словенији. У односу на југословенски lIро<:ек, пнсмсност у Далма­
цији била је већа за 4, 1%.

29 Definitivni rezultati popisu stШlU1Јni.l"hУI оЈ 31, тагtп 1931, god:.'Ie, knjiga 111: pristltllo
stanovnistvo ро pismenosti i stGJvsti, BeogratJ, 1 93 ,8 7-8
30 ИСU<О, 68-69.
282
 ТЕ
сРПСКИ УЧИ ЉИ броју становника. У северној Далмацији, у срезовима са
апсолутном срп­
У СЕВЕРНОЈ ском већином, проценат Срба учитеља!учитељица утлавн
ДАЛМАЦИЈИ
ом је био у
скл аду са националном СТРУКТУРОМ,31 али се то променило већ
. после не­
колико година: иако Је проценат српских учитељаЈучитељица пов
ећан на
13,57%, бенковачки срез (57,7% Срба) сада је имао само 36,52% Срба
учитсљаЈучитељица, а кнински (53,8%) 44,73%. На кра ју тридесетих го­
дина северна Далмација имала је 409 учитељаЈучитељица, међу којима је
било само 72 Србина док је, с обзиром на националну структуру станов­
ништва, требало да их буде 136.32

Један од вредних прегалаца на пољ у просвећивања српске заједнице у

северној Далмацији био је и учитељ Раде Лежаић (1905-1985). Рођен у
буковачком селу Ћеврскама, он је завршио учитељску школу у Дубров­
нику и Шибенику и већ као двадесетједногодишњи младић почео да
подучава децу. Учитељева о је у разним местима Далмације: од Били­
шана и Ислама Грчког, преко Бискупије, Варивода, Ћеврсака и друтих
села, до Книна. Близак комунистичком покрету, током Другог светског
рата Лежаић је обављао повремене задатке на терену, отварао парти­
занске школе у Далмацији и радио у њима. У просвети је остао и после
рата, у прво време као организатор течаЈева за неписмене, потом као ру-
•

ководилац Ђачког дома и управник основне школе у Книну. По поли­

тичком опредељењу Раде Лежаић је био присталица левице. Као и ве­
ћина Срба са простора Хрватске, он је, у време Краљевине СХСIJутосла­
вије, био наклоњен Светозару Прибићевићу и његовој Самосталној де­
мократској странци. Аутор је две књиге: Сјећања u усuомене flародНО2
учuшеља из Книнске крајине и Родослов Лежаuћа: коријенu, обuчајu и
леzенде, које су објављене после његове смрти. Лежаићеви мемоари,
иако Је у њима писао првенствено о свом животу, карИЈери и породици,
• •

. . .
представљаЈУ сведочанство о Једном периоду ИСТОрИЈе српског народа
са рубних српских ПОДРУ'Iја, будући да је он читав животни век провео
са својим сународницима, делећи њихову судбину и пролазећи кроз сва
искушења, индивидуална и колективна, кроз која су прошли и они. Из­
носећи своја искуства из просветног рада, Лежаић је оставио и запажа­
ња о општим приликама у којима је живео народ српске Далмације, о
политичким односима и, нарочито, о менталитету становништва, КОЈИ
је имао прилике добро да упозна. У CBoj�j другој књизи он је, мотиви­
сан жељом да напише породичну ИСТОРИЈУ, постигао много више: спа­
савајући своје претке од заборава, портретишући их на основу личних
сећања или према предаљу које је допрло до њега, Лежаић је прикупио
значајну грађу за проучавање културе становања и живљења, . породич­
них односа, положаја жене, веровања и обичаЈа српског паТрИЈархалног
друштва у далматинској Буковици.

Иза Радета Лежаића остао је јОЈ? један необјављен спис, који је похра­
њен у Архиву Српске акадеМИЈе наука и 'уметности, под сигнатуром
) 4942-1-1. Спис има 24 странице, писан Је руком и ћириличним пи-

31ДР'-If('116IШ .'ш':с,u)ар Крllље/ll!}/f! Срба, )(рв,щ/{/ 11 ('яов�наца за годll1lУ 1921, Београд,

1921. 279-2Н9.
283 32 Северна Да'Вll/ljll}ll lIе/{uд 11 сад, 75.
смом. Као место настанка рукописа наведен је Книн, а као датум - 11. СОФИЈА БОЖ ИЋ

јули 1985. Рукопис садржи основне биографске податкс 0 . 25 просвет­

них радника Срба (18 учитеља и 7 учитељица) са ПОдl�УЧЈа Буковице.
Реч је о две генерације учитеља/учитељица: о онима КОЈИ су се школо­
вали у време када се Далмација налазила у саставу Хабзбуршке монар­
хије, у препарандији у Арбанасима, и о онима који су учитељску шко­
лу завршили у периоду између два светска рата, у Шибенику и Дубров­
нику. Ради се, према томе, о учитељима рођеним углавном осамдесе­
тих година 19. века, старијим од Радета Лежаића, и о учитељима/учи­
тељицама рођеним у првој деценији 20. века, или нешто касније, њего­
вим вршњацима или нешто млађим од њега; о просветним радницима
који су били активни у првој половини 20. века . Иако помиње и трећу
генерацију просветних радника, која се школовала по завршетку Дру­
гог светског рата, Лежаић се није задржавао на биографијама њених
припадника; вероватно зато што млађе колеге није познавао, за разли-
.
.
ку од СВОЈИХ вршњака и оних нешто старИЈИХ учитеља, са КОЈима Је ра-
. ,

дио и дружио се.

Подаци о буковачким учитељима/учитељицама кратки су и сажети. Па
ипак, Лежаићу је пошло за руком да у десетак реченица, колико је у
просеку посветио сваком свом колеги, изнесе битне моменте из њихо­
вог живота и рада: места и године рођења и смрти, школску спрему, ток
каријере, али и информације о породици из које су потекли и о породи­
ци коју су засновали. Исто тако, аутор је забележио и занимљиве поје­
диности о карактеру и темпераменту учитеља/учитељица, о њиховој
популарности међу ђацима и мештанима чијој су деци предавали, о
њиховој посвећености позиву. Лежаић није заборавио да запише ни
оно што је знао о политичком опредељењу својих колега. Разуме се, за­
пажања везана за ту врсту ангажмана учитеља изразито су субјективна,
будући да су дата из угла једног левичара, блиског комунистима .
На последњим странама рукописа, Раде Лежаић укратко се осврнуо на
просветне прилике у Буковици после Другог светског рата, када је по­
чела изградња модерних школских зграда и када се поправио животни
стандард наставног кадра. Одрастајући у једној епохи, сазревајући у
другој и старећи у потпуно новој, он је, на крају свог животног пута
(рукопис је настао непосредно уочи ауторове смрти), био у прилици да
направи паралелу између времена свог детиљства и младости и пото­
њег раздобља. Читајући те странице, не можемо се отети утиску да је
Лежаић био разочаран младим генерацијама својих колега, констатују­
ћи да материјални напредак није био праћен и одговарајућим духовним
развојем - напротив. Преданост професији и оданост народу из ког су
потекли и међу којим су живели и деловали, ДУХ мисије с којим су
скромни сеоски учитељи с почетка 20. века обављали своје дужности,
пије имао ништа 'шјеДIIИЧКО, I!JIII нас бар у то уверава Раде Лежаић, са
пуким отаљавањем школских обавезu, својственим IbllXOBIIM наследни­
цима.
Рукопис објављујемо у И'ШОрIlОМ оБJlИКУ, БС1 JIIIТСРВСIЩИЈа у нраВОIIII­
су. Исправљали смо само I'РСIl!КС које су О'lJIIЛСДIIО lIacTaj a:IC омашком;
IIрОllуштсна слова обсш:ж:\Вали смо УШ:IСПlМ 'ЈШ'Р'ЏЏl ма.

284
СР!1СКИ уЧ:ИТЕЉИ Учuшељu са йодручја Буковu
У СЕВЕрНОЈ це
дАЛМАЦИЈИ

Учuшеље који су се родили u радили .

на иод'РУЧЈУ Б ук овице може-
�
м о uодi 'Ј ел ш uи у m:r "Ј
nи "Р · су за вРИј.еме А сш
"1ие. Лрви КОЈИ .
л;
чи ш е ск у Ulкол у Задру, друzи који су
;: завршили уч ш � !:ъ�::/=::а�w;�
у
!! вш е у�о�ла вИје у Шибенику, неки у Дубровнику
. ељ а КОЈа Је за и шрећа 2руuа учu­
ш врш.ил а уч. школу uослujе ов02а задљеza
раша у Шuбе­
ни ку и Задру. Ова Је Ш еtz:! 2руuа најМН020бр
р' ојнujа и из ље uоименuч-
но учишеље нећу nабрщаши и о сваком учишељ
у из 1 и 11 "n
"r' навесш
- ћу
uонешшо колико ЗНaJvl.
_ _

1 2руиа

1.) Кнежевић Сuасе

2. ) Шолаја Сшево
3.) лежаић Мирко
4.) Бјелатювић Дмиzuар
5.) КУUUlача Илија
6.) Малешевић Косша
7.) Олујић Никола
8.) Калаљ Танасија
9.) Королија Владе
10.) (Жуuан у Крушеву)

и сада о сваком uојединачно:

1.) Кне;жевић Сиасе.

Рођен је у Оћисшову (око 1872-1929.), синовац владике Сшевана
Кнежевuћа, жеnа му била домаћица из Бенковца, од дјеце је имао са­
мо једну ћер Наду, која је сад у дубокој сuшросши и сад живи у Задру.
Сиасе је био учuшељ у Ђеврскама од 1894. до 1917 zод, дакле йу­
не 24 20дине. Био је јако наuредаn и йлодан учишељ. Од МНО20бројне
дјеце које је у овоме селу учио MHoze је uреко "Привредника "33 uослао
у разне zрадове да уче занаutе. Ње20вu су ђаци бwlU и учишељи Мирко
Лежаuћ и Дмuшар Бјелановић. Обрађивао је у Ђеврска.ма узорну ба­
ШUlУ у којој је узzајао осим разНО2Q uоврћа ujout разноza цвијећа и 60-
ћа. А др::нсао је и Аюдерни uчелиљак.
Основао је и ирву земљорадничку задруzу у Ђеврскама (1903) и с
њом са УL'ZУехОЈИ руководио.
Био је јако uоuуларан, uа 9' za lt љеzови ђаци lt сељаllи llУIIО вољеш.
Из Ђеврсака се йресмuо у Бенковац u шу сачекао u ЙеНЗI!ју. Као
uеIIЗиОllер. у својој купи ошворио юыlаруy !l у њој радио до с.мрти.
Умро је у UluбеllUКУ. llод оиераЦllјn\! .жучи и сахраљен у Бенковцу.

---- -" --

33 Друшгво које Је О�j(lгућ:шаJlО оспособљаваље СЩlОмаШIlС српске деце 13 баВ'I,еље

1а­

ЩIПiМ(I и 'fjНОНИIIUМ. !IU;Ilюбllије: [kl'Щ) В" Кrспнћ,

СрПско 1/flllвредllО дриm7iво lIPI/­
..

lI{ЈедIllЖ" (11197-1918), !;согрџ, 2002.

 и ја сам код њеш у ЂеврСКаА.tа завршио основну школу, а дјело­ СОФИЈА БОЖИЂ
.лtИЧНО и рођак ми Сава. 34

2.) Шолаја Сшево,

И он је рођен у Оћисшову (Ј 865 -1944 ) био код владике Кнеже­
,

вића у Задру иолуслиzа, иа је узzред завршио и уЧULиељску школу.

Оженио се из Жаzровића са Анђом Рашковић (сељанка-дozuари­
ца35), имао је синове Јову, (иоиа), Душана и Мuлош[а] и ћер Јованку.
Дуzо је службовао у селу Бискуиији код Книна. И он је био узоран
вршлар и ичелар, био је и добар учuшељ у школи, а у дрУZО.fl,t ваншкол­
ском раду није се исшицао.
Пред uензију је дошао да служи у своме селу ОћеСLuову и као иен­
зионер у исшом селу ошворuо крчму, иродао је и крч.лtу и ОС1Uалу имо­
вину и озuдао кућу у Книну, У којој је за вријеме раша од бомбардова­
ња иоzинуо, а кућа срушена.
Син Јово мује UOZUHYO код Босанскоza Пешровца у НОБ., сина ДУ­
шана убиле усшаше, а МШIOUI, у дубокој сшаросши, још живи у Книну.

3.) Лежаић Мирко,

Мој браш сшричевић, а рођени браш учишеља Саве. Рођен у Ђе­
врскама 1887. zод., умро у Шибенику 1950. и сахрањен у Ђеврскамс.
ЗаврulUО је учишељску школу у Задру, најирије је учuшељевао у
Биовичину селу (у њему је основао и задруzу), иа у Доброuољцима и у
Брибuру. Из Брибuра је био 1914 zод . .любилисан у AyczиpиjCKY војску,
ио завршешку раша uродужио школовање и uосшао uрофесор.
Неко вријеме служиоје у Но воме Саду, иа у и[н]сuекuюрazuу иро­
свјеше (шк. одсјеке) у Сйлuшу и uосшављен за дирекшора УЧllшељске
школе у Шибенику.
Оженио се из Сuлиша, домаћицом. Од дјеце је имао само једну
ћер ЖиваllУ, која је удаша за йравllика Каровића из Книна. Сад Жuва­
на живи у Аусшралији. Удовица је, uрофесор сшранuxјезика и и:мајед­
ну ћерку, која је завршила акаде.лшју у.лtjеUlllOСШИ у Аусшралији.

4.) Бјелановић Дмитар.

И 011 је као и учишељ Шолаја био 1l0ЛУСЛУza у Задру у фа.МИЛllјu
йознашоz йравника, Ђевршчанца, Саве БјелановuћаЗ6 II завршио уз шај
llосао учuшељску школу.
- -

34 Вишс о С. КJlсжсвиhу: Рад!; Лежuпli, 11. д., 4 1 -46.

35 Миражџика.

36 Сава Бјелановић (1850-1897), IIОЛИТИ'lар И публициста, уредник за,царског С'РllclШI

Jluсшапласа 1 880-1 897; лидер Српскс странке у Далмацији; 1I0СЈНШИК у ДалмаТIIНСКОМ
сабору 1 883-1 897.
286
 српСКII уЧ ИТЕЉИ Рађен је у Ђеврскама ако. 1886. га
д., а умро. u сахрањен )' Ђевр­
У ПВEI'НОЈ скама 1943. гад. Дуга је гадина био. уч
ДАЛМАЦИЈИ
uшељ у селу Варuвада.ма:у Варu­
вадш,ю се 11 ажеmю са сељанкљн Мuл
ицам Дабијевuћа, каја ."у је радu­
�a дв а снна. Одмах lla адлаСЈо.:У Сllасе Кllе;жевића ю Ђеврсака, да
Је из Варивада у Ђеврске, lIекалика гади1lа шаа
радио. у Ђеврсачкај lUКо.ш,
абалuа u Йрекавре.мена [о}luuшаа у llеllЗuј
у. Пред СЈ\tрЩ у цеlllиру Ђе­
врсака, йачеа зидcnuи дааиа велику кућу, сйре
'lllла га болесU/ u раiП, uа
је није ни даградиа.
у уч uа/lU А1еђу ђаЦИАЩ био. је дaczиa
дабар учuzиељ, а сарађива о. је
нека вријеме и у "Прасвјешнам дРУ1Uшву" у Ђеврскам
а, али био. је не­
Юl зашварени, самаваљни шиll иа није у.ж
иваа иаuуларна сиш ни међу
свајим ђацима ни сељацима. Њаави СU1lОви Младен и Слабад
ан бuли су
у u.раUIЛа.ие рщиу на злу гласу и сарађујући са aKYllalllapo.H, дасiПа
су
зла lta1lијелu свал.tе нараду. Пред завР1Uешак раша са мајка.н су ешарu­
рали у инасшрансiПва, Ащјка и А1Лађu CUIl Слабадан су умрли, а сшарu­
ји браu.l Младен јаш је жив.
Недаграђеllа кућа је у ЂеврСКaJlta канфисковаllа, да2рађеllа и СllУ­
:жи за друuаuвеllе uаlllребе.

5.) КУlШlача Илија.

Илија је рађен у Ивашевцu,ltа ако. 1886 гад., умро. у СилuUlУ 1951.
2ад и сахрањен у ИвOluевЦUAta. Био. је aJlceIbe/l са учиiUељицаЈ\t II имао. с
ња.Н двllје ћери. Једна ,\IУ је иагин)�ш у IlрOlШIOМ рашу, друга била уда­
lua и a/la у,ltрла II ад ље ЈICиви јаUl једl/а ћер.

Па завршеLUКУ учишељске Ulкале у 3адру, радио. је у llIкаЛCLltа у

Радучuћу, ИваUlевЦll..ltа lt У Кисшаљалta.
Д\lzа 20дНllа радио је у !lIкалска,,, надзаРl/lllllluв)' ) Сl/Л!lШУ ' 11 1Iа
щаме uо.1аж'ају u uензианuсан.
Био је јако llаuуларан и уzледан uросвјешнu радннк, а његав рад
ван tuкале није ми давољна иаЗ1ЮШ.

6.) Малеluевић КОСlllа.

Рађеll је у K1Ic[uaIbCL\ta ако. 2ад. 1885., а умро 11 c xpa aIbell у Ђевр-

CKCL\ta 1950.
Ожеm/О се са сељанкам llЗ Варивада као 11 Бје1Qна� ић са
11 011
СшаlЮ\l rajIlIfo.\I. Окућllа се и иЈ/ао. IOtaIbe у Ђеврска.на II lшаа Је сед­
,неро дјеце 11 од /b1lX са.НО j('tJlla шкалаваllО.
I 11ајЙРllје је радио у ltIка:1lI у БllОв1lЧl�НУ се7)" у B ap l I � \! a 11 Б�1I­ ��
бuру . Кад је оiйuzиао у lIеНЗllју 11еко Је 6p'lljelle вод1l0 UОllllllЈ ) Ђевр( "а­
,на 11 apYl�\I се (Ш/ll/Il\о.7СКlI.\l zlаСЛО.\1 Ј1l1jе бавl/О.
Као 11 Цје.Ul1lав1llz, mtje бuо У нараду I/ap0 l ll ll/ O ЙОUЈ�7арQlI HlIiйuje
'

.}',Жllвао вс/т уг1ед.

f{'ао 11 rЦ',1 11111']1'1 Ь','С!/(1/106I1fш СUII(>(Щ 1lI(/1\() IIlbсговll Bqjul/, '}[J01lI 1I То-
. •

Ј'ако Ј/егm/tиЮI!I, IIlljl(}(�' ) /lllllpa6lL711 U)'НО 'З.7tl 11

- -

) (ј11/'1/1
(е . ('}' V (l\I"ј}айiV
_

: ' .
llJюltL7 . . .
а /lща)' Ј)СlIрска,\tll 11 окош-
,
_

pat)u UШlU Је Ibt'г(' )lIа /-/()"ю t дUl/1l бюtllltlj"m1f! ,ЈК"I! - .

-
287 .
-

.
-
1111. ЈЬ ezornl СlШ1РЩll С'и II()�U ., B � OiU/l1I >/" ЈОШ (�\II1IJlItJl(L lII ('\,
. . }'II/IOСШРlllIСllUiO.
 7.) Олујић Никола -Цоле. СОФИЈА БОЖИЋ

Био је хром јоlU од дјеШllњсшва и народ 2а је ословљавао најви­

ше учиlllељ Цоле. Родио се око 1885. год. у Задру, а ошац .му UОlllјече
од Олујића из села Бuлишана.
До свршешка uрв02а Свјещскоzа pazua радио је у школи села Бц­
.�UlllaHa и у ДоБРОUОЉЦUJиа. Оженио се са сељанко.И из Ервенцка и с
ЊОЈ.t иЈ.ЩО 5-6 дјеце.

Није се исzuакао као вриједан радник ни у школи ни ваll школе.

Био је немиран (йиu и човјек свађалuца.
За вријеме llрве Талијаllске окуuације наших крајева, ltослије uрвога
СвјеiUскоzа paiUa оuuшрао је за ИiUaлију и кад 9' се uовукли ИUlалllјанu
из наши крајева и он је са фамuлцјаи ушекао из Доброuољаца у Задар.

У Задру је био Талијански УЧUluељ и шу и ул/ро око 1 946. 'iод. Ве­

ћина му је дјеце uребјеzло из Задра још у бившу Јуzославију, а од љих
је најйознашији у нашем крају УЧllшељ YpOUI Олујић, који је УЧlllllеље­
вао дуг о година у Книнској крајини и умро у Шuбенику 1980. год.

8.) Калањ Танасија.

Он је рођен 1 9 0 0 год. у Калањевој драzи у БјелиllИ, у uеllЗuји је u
још :Ј/Сиви у Зmребу. Послије завршене школе у Задру био је дуго 20дu­
на учишељ у се?у Буковићу код Бенковца. Ту се и ожешto са ЙОllовОЈ.t ће­
ри имао је два сина Мишу и Свеlllу.
Као уzледни и вриједни У'lllшељ бllО је uосищвљен у срезу Бенко­
вац за ШКО.7скоzа lIа[д}зорmlка, а По llаду бивше Југославије радzю је у
ОС�tOгодтиљој ЩКО.llI у Бенковl[V док IIltje Оllшшао у llе1/Зltjу.

9.) Королија Владе.

Рођен је )' Киаиањама, око 1900. 2Одиllе као II Калањ. УЧUlllе.љо­
вао је 1IeKO вријеА1е у Кuсшаља,иа и још у l/eKU,\1 дРУZIШ .ијеСlllu.на ван
Буковlще. За бuвше Јуzославије, иред салfU раш 1l0сшавље1l је био 1а
UIKO.1. надзорника у срезу КНll1l. По uаду бuвше Jy'iOC.7aeuje склонио се у
своје родно .\tjeclllo Кllсшање.
Био је ожењен са сесйiро,н Лазе Шегана, lllрговца из Кисйlаља,
Koje'ia су I/all/e в.7асши као раlllн()га З:IOЧll1ща осудIL7е и Сlllре,ьа07е, Шl
се и УЧlllllељ Владе у овшtе paili1lD.\te ePll/;102y уз својега llIЈРУ изlубlЮ.
Сuщвио се lШ че1О KuczuaIVcKe lJеUII/llчке банде, йаје Il онјОIll йрије Ла­
зе био yxeahel/ од йарzйиЗllllll 11 йрu 1авРШс!11lК)' рашCl убије/l /lelдje IП­
међу БеНКО(fца 11 Задра.

/Ј 'јруйа
уч[и}iUe.iba којаје завpullL1Q своје ШКа7овање IШfеhу ЙРОШ1а два райја:
1 . ) Малеluевић Војин
2.) Королuја Тодор
3.) Кресшuћ Ђорђе
СРПСКИ УЧИТЕЉИ 4 .) Лежаић Сава
У СЕВЕРНОЈ
ДАЛМAUИЈИ
5 .) Лежа и ћ Рад е
6.) Вујасиновић Неда
7 .) Мшьущ Пеш ар
8 .) Лакић Душан
9 .) Мар ш и ћ Јово
10.) Цвјешковић Појка
1 1 .) Добрић Милева
1 2. ) Јанковић Сеја
13 . ) Вујасиновић Дара
14 .) Мандић Бранко
15.) Јела ча Бранка
16.) Јелача Сшојанка

Појединачно о свако.м:
1.) Малешевић Војин.
Син је Малешевића Косше, рођен 1902 20д. У Ђеврс
_

. кш.ta и y�tpO
не 2дје у Америци, био је о:жењен са Рашковић Ирено.м уч ий
Ј.ељиЦО,lt lLЗ
Др ниша, има два сина. И жена и синови још су :жuви и :жи
ве негдје .v
Ам ери ци .
Учищељску lUКОЛУ uочео је учиши неиосредно иза свРLuеЙlка Пр­
вош св). раша у Задру и завршио је у Дубровнику. Радио је у основнUJl!
luколам а у Шибенику, Плавну, оuещ у Шибенику, у Бенковцу II у ДрНll­
шу. Као одани режUJItлија намјешшаје и uремјешшаје добаваоје 110 lio­
лищичкој линији.
Између осшалих ње20вих рашних з.70дјела која је uочинио служећu
окуиmиору, он је 2Лавни кривац за вјешање уч[и}шеља Саве Леж:аића.
Кадје Сава био заробљен од сшране Њемаца u доведеп у Дрнищ Војипје
код чешника и усutaша [чинио} све LUUlO је могао да Саву убију и то �ty
је усијело. За ово ТbeZOBO ЗJlодјело имајоиl :жuвихДрНUlllана (Н. и. Тоде ЛОН­
чар, уч., Вид Трлаја иСlllО УЧUluељ и дРУ2их) који за ово llOуздшlO знаду.

2.) Королuја Тодор.

Рођен је у КиСluањш.tа 1905. год, YJ�tPO 1938. и сахрањен у Кuс­
шањском 2робљу. Био је О;Jlсењен LlЗ ДрНlllllа са даиаћuцщt и није И!I1йО
�jeцe . Дуго је боловао од шуберкулозе и од ll102а је умро. ЗавРU/ll О је
учиш. tIIколу у Шuбе1lUКУ.
Најuрије је бzlO flш.tjеUll lleJl у основну lUКОЛУ Ђеврске, радио у љој
неколике године и из Ђеврсака био uрелtjеUlluе/l у OCI/OB/lY Ulкту Ј' 1/!'1{()­
Јне Mjeczliy у Бос/ш II ра ди о у њо ј до к za бол еСl ll lluје савладсиа.

3.) Кресйјић Ђорђе.

}' 19 06 . го д., По че о )'Ч l/lТ iu j''1 l1ll le,!: cKY шко.�1· у
Ро ће
I u ј'е Oo po elI
. v
бСJl I У. !Ја д 1/0 је' "е ко 71/КО l Oal lllG l' се.71,
ДубровllllК}' lt завР Ш / l О је )' Ш и l К . ._
.

у 06 РО 6I О'. 11 1 Ol ip o6 lIa је ЙР t�щ еI/{Ш<'Н .1'

БU'lUщаJlа.�ta. у ОСlювll�ј !IlК О.Ш
2Н9 u др :нс ав е 11 () љ е.н у Нl III I<, 1Il1l111lЩ I/{! "Шll.II.
He�o .ијесiU о у )l1I)'tllpallllhoctU
 4 . ) Лежаuћ Сава. СОФИЈА БОЖИЋ

Рођенје 1 9 0 7. 20д. У Ђеврскама, УЧUluељску је школу заuочео учи­

ши у Дубровнику и завршио у Шибенику 1 926. 20д.
Најuрије је радио у основној школи у Брибиру, у којој је llекад ра­
дио и браш му Мирко, uослије у Вариводама и у Гошићу.
Прије ње2а у Гтиићу није ни било школе и он, како се о;женио из
Гош ића са Же;жељ Савом и она .>иу донијела добру дOLиу37, школу је са-
2ради о о своме шроиlКУ, на њезином шерену. Био је јако вриједан и на­
иредан учишељ. Главни му је ваюuколски рад био задру zaРСUl80.
Основао је за Ђеврске и околна села " Сељачку т<.редишну задРУ2У "
и с њом руководио.
Одмах ио иаду бивше ЈУ20славије између uрвих се укључ ио у НОП
и 1 . јануар[а] 1942. са већом 2РУUОМ Ђевршчана Талијани су 2а ухаuси­
ли и био у њиховом зашвору све до иада Ишалије.
у uрољећ е 1 944. радио је крашко вријеме у Буковици на OLивара­
њу uаршизанскux школа, uа је из Буковиц е ошишао на ДУ2и ошок да
ради у неком омладинском шечајv.
И шу је крашко вријеме радио, јер су га ЊеЈНЦU заробuлu и довели у
Дрнuш. Из дРЩlLuкогаје зашвора изведен и објешеl/ у селу Шuрuшовцuма
о шеле2рафски сшуб крај цесШе. Навео сам и ирије нешшо оuшиРlluје, да
је Војин Малешевић био 2лавни виновник његовош вјеишња.
Свршешком раша ње20ве су косши из ШириUlOваца upelletUeHe и
сахрањене у Кисшањама у uодно;жју сиоменика uалuм борцuма.
Основна школа у Ђеврскама носи ње20во име.
Жена му је Сава рано умрла, llедавтю му је УА1рО и једини син Не­
вен, вешерuнар и јти мује жива СаАШ ћер Љиљана. Удашаје, нема дје­
це, завршилаје економију. И Невен се није ;женио, нема дјеце и Савино
се uошомсшво гаси.

5.) Лежаић Раде.

Рођен сам у Ђеврскама 1 905. 20дине и сад кад ово � utueм uрожи­
вљавам осамдесешу. Посебно сам и оuш иртю оuисао сво] живош и сво­
је уси оме не и овђ е ћу да наu ишем оно иlШО је најzлавније.
Уи оредо сам учи о и заврш ио учишељск},-школу са учишеЉОАt Са­
вом и заврш ио је 1 926. 20д . У uензију сам ошииtaо са иуним радним
сша ;жом од 40 20д.
Радио сам у ов иА1 мјесишм а: Бuлишаllе, ИСЛаЈН Грчки,- Бuскуuија,
е, М одр ин о се ло, Па рч ић и, Н Уll ић , До бр оu ољ ци , Ки с­
Вариводе, Ђе врск
. Ор za ни зu ра о C(!.�1 йр ве uа рш изан ск е шк ол е у ��K06ици,
ша ње и Кн ин
и би о He K� ep Uje .tte за дуж е1l за U�­
ш еч ајеве за ои uсмеља ва ље одра сл uх
иlк ол а у К НU I!С 7Ш 1 ! ср езу . у КТ ШI IУ Ор Ul 1lu зuрао ђа чк u
'ipadlbY ОСIЮ61IИХ .
дом 2имназије и у љему ради о ок о 3 гu диlle.

290
37 Треба: доту - мираз .
срПС КИ уЧНГ
ЕЉll А кш uв ан био у си нд иктuу upoce
jeumzLY. рад/-IИка II чесщо слшii ш
у СЕВЕРНОЈ К ни на у села ра ди lI3вршавања разНllХ задатак
а.
ДАЛМАЦИЈ И
_ _ЧUZllаво сам вр ије.ме кроз бивши ра ш био aK Lll llBall у НОБ. II UЛ /lL lI
czитuyc бор ца.

И жена м и је, бllвша Шолаја Душанка, бll

ла УЧl/Ulељuца, радlL7а
у Ел Шашу, Ђеврска" ю и Книну и ио сједује сш
ащус борц а.
Имам двије ћер u и једнош сu/щ 11 све шроје су завРШ
llла веће шко­
ле. Преко дјец е има;н uеш еро унучадu и једно uрауну
че.
у ЙрО UlЛОМ pazиy су .ми неuријащ е.љu заuалuли РодllУ кућ
у и у љој
жu воz а ]ио zа оца .

На обновљеној родној кућu уzрађеllа је од с/иране КОJllунисшuчке

uapu luje сиомен uлоча за усиО.мену да се у њој орzа нuзирала ирва uар­
ш uјска ћелија Доље Буковице -год. 1941.

6.) ВујаСШlOвић Неда.

Ћер је uроше Сшевана Вујасиновића из Ивошеваца. РодtUlа се

1 906. -године у Бјелини, завршtmа УЧUUI. UIКОЛУ у Дубровнику.
Радила је крmико вријеме у основној школи у Бјелинu. Тешко се раз­
болича од luуберкулозе и након ду.Јlсеzа љече1Ьа Jlшада, неудтиа у/vtрла.

7.) Миљуш Пешар.

Родио се у Обровцу 1908. lод., заврuшо У'lиlllе.љску школу у Ши­
беllUКу. УЧИlllељовао је цијело вријеме у МOtuковцима llа у Обровцу.

О;же1Ьеll је са дОJltаћuцом, није UJltao дјеце, а није се исшакао ни у

ваНШКОЛСКОJl1 раду.

Бави се са наиредним ll'lелаРСUlвОJl1.

у UРОШЛОJlI је рашу био неza шuван.

8.) Лакић Дуишн.

у ибе­
Родио се у Кар ину 1908. -год ., завршио учи zиељску школу Ш
ен са дО! иа ћицом , UJlт јед нош син а uр авн ика Чеду (Чеда Ла ­
Hи кv, о;жењ
"
ки ћ дО llllСНIIК " ПО.Ш IUuке О)
оzраду Н.М ., у Срем ској
Службовао је у БtUlиш�/-ltша, Кар ину, Би
.
Митро ви ци , Беоzраду и сад је у ие1i3ијН

бll вlU е ЈV 20славu је биоје одан !! ре:ж:uмл uја, а у НОБ-у негаишван.

За "
.
р уч ит ељ , а У ea HUI KO JlC,(O"�t ра ду, није био lIа-
у Ulколи је био до ба
РОЧl/UlO aKiUuea/(.

9. ) Mapi/lUfz .Јово.

v Кистањама ок о г од lт е 19 10 . 11 ЙО l 1lН:" О у народноо-

Родtю се
. 11 tуело вР Iljе."е ра-
29 1 иу 1 943 .
СЛОбо() Ш/. рm- и К
[. О7
-'11ј·
.
С за вр шu о )' 11l1lБС llll КУ
дио на ОС1Ю61lOј школи у Кисшањш.ta. Био је добар и уzледан учишељ СОФИЈА ЬОЖИЋ
иа осим Ibezoeoza рада у школи бавио се U разним дpyzиM дРУШUtвеl/llAf
lLOсловима, а uосебно задруzаРСluвОАt и lIаиредmд! uчеларсzuвОА1.
Орzаlluзашор је lIарод1l0zа УСИШllка у БуковиЦll, 1/0силац је иар­
ш изанске CUOAfeHUlje U био је јако цјењен и lLOuуларан борац нашеzа
краја. Није био о:ж:ењеll.
Основllа школа у КuсШањш.ta носи JЬe'ioeo uмe " Јово МаРШllћ ".

1 0.) Цвјешковuћ-Лалuћ Појка.

Родила се у Кисшањама zодине 1 911. ћер је шрzовца Љубе Лали­
ћа, а УЧllluељску је школу завРШU1а у ШибеНlIКу.
По завршешку УЧ. школе била је најирије 1/амјешutен[а] у llеКОЛ1
селу среза Беllковачкоzа и IUY радила zодину, двије дана. Са школом у
Кисшањш.ta руководила је и йрије и uослије раuш са велиКUA1 У2ЛедОЛt и
аушорuzuеULOАf. Необично је била врједни и Аtaрљuви иросвјеиl1-lи рад­
ник све до своје смрши.
У сш.tOме рашу није била нарочuшо акшивна, али U ирије lt йосли­
је раша учесшвовала је у .MHOZUМ друшшвенuм иословuма, а uосебно се
uсшицала на uросвјеШНОАf иољу.
Умрла је још ирије Hezo је ошишла у uензuју и сахрањена у ки­
сшањском 'iробљу.
ИА1а и ћер uросвјешноzа радника која је наслиједu�а своју мајку у
uсшој школи, а још UAШ 11 једноzа сина. Ћер је неудаша, а снн неожењен.

1 1 .) Добрuћ Милева.
Рођена је у ДоБРОUОЉЦllма 1909. -год., училаје учишељску ltIКОЛУ у
Дубровнику и Шибенику. По завРluеlUКУ учишељске luколе радилаје неко­
лико zодиllа у своме родноме селу и кад се удала за Бuлuћа, неzдашњеzа
шефа llореске уuраве у Кисшањама, uреселила се с ЊШI! у Мосшар.
Радилаје у мосшарској ОСl/Овl/Ој школи до ltада бивше Јуzослави­
је U кад су јој УСUlQше убиле Аfу.жа, ltобјеzла је са своје lIејаке дјеце к
свО.не оцу Љуби Добр uћу, IUрzо вцу у Доб[р}ойољzџша и с љzш осzuала
до свршешка paii:i.a.
По завршеlUКУ ртиа на.ltjещшеllа је бwta у ОСЈ!ов1lУ IIIКО:IУ у Бе1l­
ковцу и у љој радила све до своје Йешuје.
У 1ltКОЛll је бwzа добар радтшк, а својzш радо. н eall школе, Ilије се
IIСlUlщала.
Своју дјецу је уз ЙО.1tоћ оца )'�дuгла l/ ltIКО.'10ва.Щ С/Ш J�eKap, ћер
.
йрофесор, јОИI је у Беllковцу О'Јuдала себll К\'ћу 11 ('ад :Жllвu у UСlI1lУll.

] 2.) Јаllковllћ Сеја.

ЛII IОl О. ЋеРКll је йо щ а{UОlll КlIС1ШlЉСКОl О
LU'!.lOflIIa
- - -

о љој не 'Ј1ШЛI 292

СКУ шко.'lУ, /lекодu ко lодШIll
lIике J01IK�вићa, СвРШ llЛQ је /lе гдје уч uii i еЈh
CPI ]CK(\ УЧIПЕ - -
Љll IIред рщ u и не lll lll О .Шl. 70 о д.11(1-' иза ра
у СЕВ Г:Р Н О Ј
lll а. радll.711 је у 11lKo.m са ПО/ко"
,1АЛМАЦИ Ј II у КU СZl lаља.1Щ била је удтиа, разбо.7lLЮ
се од lй \'6еРКУ1Озе 11 1'нр-т

1 3 . ) ВујаСlllювuћ Дара.
И Дара јећерка uро ( йе Сшеве Е.1јаСШI06uћа. Рођена је 01\0 1 9(}8
20д., била је боле:JIC.ъuва и дУl О је )" 1U.7а Y'I lIlI le.b CI<.J ' шк
о.7У )' УБР06I1Ш':у.
д
Када је ше lUКОдI ЛIУКОЛI завРИlllла У'lllшељсl<.У шк лу, најuрuје
. о је
�uла 1/ � 1jel lllella у Бјел uну, 2дје јој је и Оlll ац II..1 IaO своју lIаРох!!
!!.. ЈЈ'. Још
Је uрще раl llа у 1/еюш селuлtа СЛУЈlсбовала, а UОСЛllје раl llа .v БUО6I1Ч
IIII.'r'
селу, у БUСКУШУll и сад је у llеюujи.

Није се неКИАI наРОЧUlUIШ радан lШ уСЙје.;'(ОЛI у раду UСllIак;ш 'ILI у

Ulко.Ш ни ван lUколе.

Удал а се за Милу Каблара, сељака, дјеце llе.иа 11 сад J/C1I6U са .111'-

•

жем у КНllНУ као uензuонерка.

1 4.) Мандић Бранко.

Син је ироше 1. Мандuћа из Ђеврсака. Рођен је у БаЉЦUАlа 1 9 1 7.

20д., а УЧUlUељску uжолу је завршио у Шибенuку неиосредно uред йад
бивше Јуzославuје.

Уз рођака Бунду Мацуру, Гојка Ле.жаuћа u друzuх укључује се у

НОП, ироводи у ишалијанско;и зашвору до иада Ии/алије и долаСКО.1I
кућ и llонов1l0 се укључује у НОБ.

У борби, већиНОАI у Лици, осшаје све до иред KOI/ali 1 944. и враћа

се на zиepeH Буковице да ОlИвара u орzаниЗllра Иlколе ио селzыtа.

По заврUlешку раша у друzој uоловицu 1945. одлази у Исшру да

ради ио исш иAt задацима.

Син јеЗ8 ироше Јакова Маllдuћа из Ђеврсака. Рођен у МеiПковuћу

191 7 20дuне.

ЗаврUlUО је учишељску Ulколу у ШибеllUКУ неuосредllO иред uад бuв. 1.

Jlз рођака БУllду Мацуру, Гојка Лежаић а 11 друiux рано се укљу­

ЧllO у 110п. ХаиUlеllје од Ишшnуаllа II lЮ иаду Ишал ије укључ)је се у
u.аРШ ll'Ј. једuюще II бори се у разнll.М мјесшUAШ Лllке йрош uв усlП. ! l
оку иаш ора.
- -

Пред KOllalf 1 944 zод. враћа се из Лuке и УКЉУ'lује се у иросвј. рад

на шереllЈ' БУКОfiLще, а йосебно се иСШll'lе у орzaнu зацtуu и ошварању
школ а. Неiдје у другој IlО.106ици 1 945. zод. одлази Ilа Ulepell ИСluре II
lUШI О о lПвара и ор?аlluзира llllшле. На йовраlП ку uз ИсiПре дола з и у
СЙЛ ll lП и ради llа раЗl/l1JI,f задаЦ lша школсшва све до одласка у Йеюuју.

38 OB:I� Риде )\еЖЗllћ IIОIIОИО rlOЧИIЬС биorрафију l;риJl ка i\1шщиhа, НРИВОДСПII ј е крају,
н ри че му понавља 0110 што Ј е већ напllсао у претходним редовима. До овог понзвљаЊЈ
је ОЧИIЛСДIIО iIouuro ом ашком, Ј1Ј11 се УО Ј а ва да ЈУЮРОВО сећаље
' вије сасвим JIоузда llО'
као м есто рођења УЧlIтеља МаНДllћа он је навео два различита податка .
293
 По одоласку у йензujу, иовре.мено :Ј/Сиви у Ђеврска.иа u орumuзu­ С()ФИЈЛ БО){<,1IЋ
ра " Просв. Дvлц Ард. " у које.му и да1lас 1IеуЛ1Ор1l0 ради.
О;жељен је са УЧ. РУ:Ј/Солt АНШУ1Iац из Шибеlluка, ш/а сш/а и ћер
и обоје су завр. високу ШКОЛУ.

1 5 .) Јелача Бранка.
Ћер је иоuа Мuливоја Јела че, рођена у Ивошевцима око 1 920.
год., завРШWlа учишељску школу у Шuбенику lIред uочеzuак Другога св.
раuш. Радша у ОСlюв. школи у ПлавllУ, гдје јој је бl/О и ошаll иарох, а
1 942. до свриlешка у БјеЛUНl/. Кад се удала за Црногорца, учишеља Пе­
Ulрановића 1 946, одселuла с љим у Црну Гору и сад је у uензuјu.

1 6.) Јелача Сuюјанка.

Она је друга ћер иоиа Јелаче, неtuшо је млађа од ceci«pe (Ј 922.
г од.) Браllке и она је завршuла учишељску школу у Шuбе1lUКУ.
При крају 1 944. и до завршешка pazua радила је у засеоку Крље­
уве код Ђеврсака (uаршuзанска шк.), удала се за Калинића ДУluана,
ИН2. и одселWlа с ЉЮf у Ријеку. Сад је у uеllзијll.

Сада да видИ]IЮ и неке разлике UЗАlеђу најсшарије геЈ/ерације учи­

шеља бuвше Аусшрцје и ове бuвше .Југославије.
Иако су се најсuшрији учиu.iељи у уч[иЈшељској IUКОЛll сире-нали 2
uа 3 и 4 г одине за свој uозив, а за бивше .Југославије 5, 6 uа 1Iајзадни и
9 година (4 раз. гu/vmазије и 5 год. учщuељске), сищрuја генерација је у
1Iароду бll.1а више цјељена u имала јачи аушорuii.i.еш него Аиађа.
А ево заЩllЮ.
Сйшра учиUl.ељска и/кода у ЗадаРСКОАI uредграђу Арбанаса u.ttG.7a
је уз свој)' з граду вerшки шереu lIа KOjetlY се узzaјало: llовршларсшво,
воћарсiuво, цвјећарсzuво, Ј1аuред1l0 йчеларсшво tI Оllдашњи УЧtlшељи,
OCIHt сшјецаља сiuручнога знаља у разреду, ,иеђу чейiuри зида сшјеца­
.Ш су uракzuиЧIIО и О'lU2лед1lО Зllаље llЗ наведеllllХ йодру чја која су Ј/
О и
йреносWlИ lIa село, а ОЈ/дашља се.1а бll.7t1 су У ШСLUкоЛt незнаљу, 11 овакав
рад, осим онога .иеђу " чеllillJJlI зида ", учuiliе.ьюю је доносио вe.7иКlI
vгле д. Свак а сеоска шко.7l1 lшала је 11 свој !ШШ.'/СКll врт, Kojela 9' Y'I/ I­
'
шељи .\lОр али обавезllО обрађиваuш 11 lIајбоље како су J/lП:1U да буде
узор II сељаку II љеговој дјеllи.
Дру z о, у 0110 доба, Йuс.не1//lХ јс . ьуоu бll.�О AIiL'/O lIа се.'/)', Ш� 9' би­
zellepa­
ли овиСllијu о учи/llеЉ l/JU 1 7Ј(! го што су бuд() 06l1ClltI од .ltлаl):IХ
ција кад се uucA1eHociii /Ш ce�'IY УМIЮЖILUl.
.i.ељ из сiТ шр е lel lep lllIuje и
u.. ао је свој>!. Kyh llY бu­
Скоро сва ки уч иii 294
еii.i. Й.л аii.i. ни цu С рu ск е кљ uж ев не за друz е у Но вом
бл ио Ш еку. БWlи су Йр
СРПСКИ учИТЕЉИ
у СЕВЕРНОЈ
?
Са у3 9 и �a езиllu.м КЉUlама uуни
� лu своје кућ1/е бuблиОULеке. Ни један
НИЈ е �IРОl lУСШUО uрuлику да нема бар
ДАЛМАЦИЈИ зб ирку народm(Х йјеса,�tа и lшрод­
ни х llр uч а од Вука К ар аџ ић а. Онда су
. излазuли и обилаЙi.и калеllдари са
б0 2а ш и.\f�адРЈIC(ljе.н uрил а2 0ђеним за
UО Ul ребе се ла иа су u Њ lП куио­
ва ли уч ищ ељu 11 за себе и за сељаке. Њ
ихови су сu щн ов и би ли окићени
са Зllа.ЛIеllUUlll.М и ХU Сl uорuјСКИЈU ЛU'lносш
uма као: Краљевић Марко,
МиЈ/ОШ Обилић, Вук Караџић, Бирчаниll Или
ја, Ње'i.ош, Вечера цара Ла­
зара, Крунисање цара Душана, Сеоба Срба и
Мn 02 иА! дРУ2 юt . Кад би
lIa � сељак у 0110 до ба, кад се у њему uочела буди
ши јача национална
свИЈесш ущао у сшаll ci"йapo'i.a учишеља, осјећао се
као даје ушао у не­
ку све ши њу.
За !!F ujeJ.�e AYClupuje уч ишељ и су имали шако звано, Аtj
есшо
_

сzиаЛnОСluи, КОЈе би доб или ио natuje'lajy. Кад би 'i.a овако добuли н"
би
2 а Ato2JlO нико uремјесzaиши без ње'i.ове воље у неко дРУ 2 0 мјесиlO, OCIO/
у случају неКО2а јако Kpy uHo za разлО2а . На овај начин се већина од њих
задржавал о ио десешке zоди на на једllој школи и у једном селу и сваки
је и.мао uрилике да у своме мјесшу кроз ово дуzо вРеЈне нешLUО КРУllllи-
. . .
Је учини и у свОЈОЈ иlколи II ван ње.
Свршешком oBoza Дpyzo za свјешскоza раша смањио се број учи­
z ueJЪa lЮ шеришорији Буковице на MUIl UJItYM, а све школе од раииlO2 а
ztусшошења биле су срушене или јако ОШUlећене. По заврUlешку раша
шребало је сйi.аре школе uоиравuшu, ио селима, у којИАЮ upltje /lије би­
ло школе нове са2радuши, а исшо шако нови учишељски кадар lUколо­
ваши.
Како се ово нzye ,НОZЛО на брзу руку Hll вреиенски HII ради llомањка­
ња Аюшеријалнuх ни финансијских средсшава учuнииlU, а није се Л1ОZЛО
Н1I чекаши, радllЛО се онако како су МО,Нr!ншалне uршшке дозвољавале.

Школске З2vаде, које су биле .�юње ошшећене, на брзу руку су се

како шако uоиравиле, а друzе су се ошварале у сељаЧКUА1 кућаАШ.
За шако зване, ltoA1OhHe учuшеље, који су uрије раша заврzuилu
4-5 разреда основне школе, узимаzии су бuсшрији момци и дјевојке, а
уuоредо су се ошварали и учишељски zuечајеви, који су шрајали 4-5
лtjесецu на којzша би се uомоћllИ учишељu осuособљавалu да MOZY ра­
диzиu у lUКОЛаАfа. Кад су се у Шuбенику и Задру llOlIOBO ошвОР1Ul е u учи ­
шељ ске tuколе, OBll Йо.110ћllll УЧllluеЉll слаши су у lыl.X на дво?од ишље
ШКО.10вање да ЙОllуне своју czиpYKY 1I да се враше у своје llIKo:l e. Са ово.н
lшдойуном бl!.1ll су lIзједначеНll У свим uрави�fП и дУJlClЮСlllll.\Ш са сiПа­
ЈJlI.Н upcvpaiu!lU,!t )''1 11iИељима.
Кад " е II(/KOII неколике годZlllе осјеш.uла llошреба да се ОСН0611е
!IIХО7е йо се"\' uоди гн)' на већu czиeйeH, на осмогодишње 1lI1\0.71!, сад ни­
је би.И IШСIТlа61111'1lшга I\аора, !Ш се 11 ово на БРЗUIlУ рјешавало.
у Ш/!r!СЈ/Ш,'V и Задру ozi!eopell e 9' ltедаzошкс U1l\оле 11 уз oczиa7 e
l i осје!ШЮI (е, Ј њ;tt С\' (".uuTtu са се"!(/ O!lCLl Il/ !.1O.'1Оћlll' У'I:lluеЉ Il, (/ 1I�1\1l
Ј(ојl l ЈШ[), МОl.Ш UСlшtmtlll'l !!.IK(bl)', У'/UШ С)' I/pll(la llll�O, 1/0�a2(/.7lI IICI/ II­
йie 1/{/ l/e{)al()ll/I\oj IlIКО:;1I 11 /IlШ:О 11 ()1Il: до6,иа;ш Рll1l? IIllСI/Ш61 1I11Ш.

-----
-
_ .. --�. . --

295 39 I'r�ба: у Uсогrа;\у.

 ('т! ORllX }/ОtШХ ),'lllше,ыt 11 1I1IСй1llЮIllЈ\tl /1lI l{од/�\'Чју 1J.\'}iOHII/{C I(J\Ш r()ФИ1Л ЬОЖl l h
ШРll чеU/IIЈ1l1 iiу ш а IO/lIIe "сго ШU/О је (i1l:Ю uрс()раiШIl/\ Y'IlII1lC,bll

Кад су се йо Б\'КОНIIl{lI \юдејЈ/lС 11 JllIjcl I lIIC lШШ.'је СUЗI/()lI Н', \"1lI­

{(le.hCКlI 11 lIаС/ I/(UilIlI ЧКlI '",llI! ар )�\I/(()')!{,II(), uорmЙЈ(С IlРll 'IIlк(! /I0/Ш(UU1l/­
ра.7е, OHII LJ" ''1I11ш';ы l
насlйавmЩll рад ЮIl llод lleU�\tj(!pHU :lltjelllllll.lt
LI
- .
lIPlL7I1Ka.Ma 1Ie20 сшаре генерацще,
�-- -

Дт: јс, скоро у сви.Н lUколама, радио са.но По један УЧlllllељ сщ)а
. - .
.1 е шо Р llj е U Il';'О СШ,

Сада сви сеоски УЧllйtеЉll l!.\lajy Пристојне Clиаllове, 60ду, CIltpy­

ју, саврен сн е UУllIеве, uр ()uaelll II{(', а већllliа љих 11 своје особне аУlllе,

ИАta UрU.711чан број и l!lШ;(lIIХ који "еnе да ('шаJlују у C(';IY него

1О:

бје.же у -град. ВласiUIIlТt.1Ш аУПIШ! IIЛIl ауmоб,1-'со.lI од.7азе на село да у

ЩКО.7u, којој uриПадају, /1(/ БРЈУ руку оuр;же 'юс.:Оliе 1I од,шLY: се враћају
назад у -град. Бје:же l/3 села, како би народ рекао, " као IJpaz од б.·югосо­
вене воде ",

Па је ли ова нова -геliерација, уза све ове llредНОСLllи задово.ЪЈlllја

са својим ЈICивОlUОЛ1 од сшарuх ieHepalfuja?

Мислим да није. Цун о маље у љој 1ща ;)JCUIJOiUl-tllX l I деал а II вlllие

•

Је склона CaA1OYJlClIBaIby.

Книн, 1 1 . Хl1 - 85, Раде

296