ZAVARENI SPOJEVI

Zavareni spojevi predstavljaju osnovni način spajanja elemenata u nerazdvojivu vezu.

Delovi koji se zavaruju obično su iz istih ili srodnih materijala, koji imaju približno jednaku
temperaturu topljenja, ali mogu biti i raznorodni materijali. Pored čelika, pod posebnim
uslovima mogu se zavarivati i neki obojeni metali (Cu, Al). Ipak može se reći da se zavarivanje
pretežno koristi za delove od niskougljeničnih čelika, po pravilu elektrolučnim postupkom
zavarivanja.

Obim primene zavarenih spojeva kod izrade mašinskih elemenata i metalnih konstrukcija stalno
raste, jer postupci zavarivanja postaju sve kvalitetniji i danas je već moguće postići da
mehanička svojstva zavarenih spojeva budu jednaka onima koja ima sam osnovni materijala, a
često čak i bolja.

Zavarene konstrukcije u mašinogradnji imaju prednost pred livenim, ukoliko se radi o

pojedinačnoj proizvodnji. Zavareni spojevi omogućavaju da se materijal konstrukcije optimalno
iskoristi s obzirom na čvrstoću; odnosno oblik konstrukcije lakše se prilagođava opterećenju,
kako bi se povećala čvrstoća. Zavarene konstrukcije su u proseku i do 30 % lakše od livenih.

Nedostatak zavarenih spojeva pre svega je u tome što na mestu spajanja dolazi do lokalnog
zagrevanja i neravnomernog izduženja i skupljanja, što prilikom hlađenja uzrokuje zaostale
napone i naprezanja. Deformacije koji bi se naknadno javile mogu se da se smanje pogodnim
smerom i redosledom zavarivanja, a čak potpuno odstraniti naknadnim termičkom obradom
(npr. žarenjem, kod čelika približno na 500 - 700°C). Nedostatak zavarenih spojeva je i u tome
što zavise od subjektivnih okolnosti, obučenosti majstora koji zavaruje, radnih uslova i radnog
okruženja i sl.

Zavaruju se:
- limovi (cevi, sudovi pod pritiskom)

Često se izrađuju automatizovano. Zavareni šavovi su kontinualni, velike dužine.

Spadaju u najpovoljnije šavove što se tiče koncentracije napona i zaostalih napona.
Nosivost im je blizu jediničnoj nosivosti osnovnog materijala.
- noseće konstrukcije (stubovi, grede)
- kućišta, postolja
-mašinski delovi (delovi zupčanika …)
Zavaruju se najčešće ručno. Izražena je pojava koncentracije napona i obično se
ojačavaju dodatnim rebrima. Poželjno je da idu na termičku obradu žarenjem radi
otklanjanja zaostalih napona, ako im gabariti to dozvoljavaju.

Šav u zavarenom spoju se formira topljenjem elektrode i površinskih delova koji se spajaju.
Mešanjem ova tri materijala (dva spojena + elektroda) dobija se jedinstvena celina.

Potencijalno slabo mesto u zavarenom spoju je tzv. zona uticaja toplote (ZUT). Ona nastaje u
kontaktnoj zoni spojenog elementa sa varom, karakteristična je po krupnozrnoj strukturi i velikoj
krtosti. Nastaje usled usijanja elementa pri zavarivanju, i dodatnom sagorevanju ugljenika.
Zavareni spoj čine zavareni elementi zajedno sa zavarenim šavom. U zavisnosti od
međusobnog položaja, spojevi mogu biti:

Sučeoni Ugaoni Preklopni

U zavisnosti od debljine limova δ, šavovi se najčešće ostvaruju na jedan od sledećih načina:

Karakteristično je da u zavisnosti od dejstva sile, ugaoni šavovi se ostvaruju na jedan od

sledećih načina:

Šavovi imaju svoje standardne nazive i osnovne oznake:

Naziv Oznaka Oblik

Rubni šav

I šav

V šav

V šav sa jednom
zakošenom stranicom (1/2
V šav)
2
 Naziv Oznaka Oblik

Potkoreni šav (zavar)

Y šav

Y šav sa jednom
zakošenom stranicom (1/2
Y šav)

U šav

J šav

Ugaoni šav

Šav u otvoru

Tačkasti šav

Linijski šav

PRIKAZIVANJE ŠAVOVA NA CRTEŽIMA

Skraćeni prikaz označavanja šavova na tehničkim crtežima dat je na osnovu standarda SRPS
C.T3.011 i 012, koji je u skladu sa ISO 2553 i 4063.
Svrha uprošćenog označavanja šavova vidljiva je sa sledeće slike, na kojoj su prikazani
dvostrani V-šav i jednostrani Y-šav.

3
 Prema pravilima tehničkog crtanja Uprošćeno označen

Pored osnovnih oznaka šavova koje su ovde prikazane, postoje i dopunske oznake, koje opisuju
oblik površine šava. Ukoliko nema dopunske oznake podrazumeva se da oblik površine šava
nije posebno utvrđen (tj. u datom slučaju nije od važnosti).

Oblik površine šava Oznaka

- ravna
- ispupčena
- izdubljena

Nekoliko primera dopunskih oznaka:

Naziv Oznaka Poprečni presek

Jednostrani V ravni šav

Dvostrani V ispupčeni šav

Ugaoni izdubljeni šav

Jednostrani V ravni šav sa

potkorenim ravnim
zavarom

4
Pored oznake (osnovna + dopunska) vrste šava, način prikazivanja obuhvata i :
- strelicu (1) na spoj
- pokaznu liniju (2), koju čine neprekidna (2a) i isprekidana (2b) linija. Na osnovu njihovog
međusobnog položaja utvrđuje se da li je lice šava na strani strelice ili na suprotnoj (praktično
isprekidana linija simbolizuje koren šava). U slučaju simetričnih šavova isprekidana linija se
izostavlja.
- oznake oblika šava i brojnih vrednosti mera (3)

Još nekoliko primera:

Lice šava na suprotnoj strani

Simetrični šav Lice šava sa strane strelice
od strelice
Svaka oznaka za šav mora sadržati i brojne vrednosti mera. Mera se upisuje na sledeći način (u
pitanju je I-šav, oznaka na crtežu ):

Određivanje mera ugaonih šavova (šav u obliku pravouglog trougla) vrši se na dva načina prema
slici, zavisnosti da li se meri visina šava a ili dužina katete šava z :

U slučaju šava sa zakošenim stranicama kao mere a i z upisuju se visina i stranica najvećeg
trougla koji se može upisati u preseku šava :

5
Kod isprekidanog šava, pored dužine segmenta šava l upisuje se I rastojanje između susednih
segmenata šava e :

Kada je šav izveden oko celog komada (šav po zatvorenoj konturi), oznaka je krug (bez obzira
na oblik konture):

Vrsta postupka zavrivanja se označava brojem upisanim u račvi kao na sledećoj slici a prema
usvojenoj brojčanoj nominaciji.

U sledećoj tablici dat je niz primera upotreba osnovnih oznaka zavarenih spojeva:

6
7
STATIČKI PRORAČUN ZAVARENIH SPOJEVA
Tablične vrednosti dozvoljenih napona za osnovni materijal ( σ d 0 , τ d 0 )umanjuju se pri
proračunu zavisno od vrste sastavka i načina opterećenja pomoću faktora zavarivanja ξz, koji
zavisi od oblika (ξz1) i kvaliteta (ξz2) šava:
ξz = ξz1 · ξz2

Vrsta sastvka ξz1 Kvalitet šava ξz2

sučeono 1 Visoki B 1
ugaono 0,8 Srednji C 0,9
preklopno 0,8 Niski D 0,8
Navedene vrednosti su za statička naprezanja
Dozvoljeni naponi sada imaju vrednost:
σ d = ζ z ⋅σ d0 , τ d = ζ z ⋅τ d 0

Materijali koji se koriste za zavarene konstrukcije su u prvom redu čelici, kao npr.:
- Č.0360, Č.0460, .Č0461, Č.0462, Č.0560, Č.0561, Č.0562, Č.0245, Č.0345, Č.0445:
- ugljenični čelici Č.1200, Č.1208, Č.1120, Č.1208:
- legirani Č.4120, Č.4320, Č.4720, Č.5420:
- čelični liv i razne vrste obojenih metala i njihovih legura.

8
Vrednosti nominalnih opterećenja za varenih sastavaka trebalo bi uvećati za faktor
neravnomernosti opterećenja ϕ , koji zavisi od karaktera opterećenja.
Karakter opterećenja φ
Mirno opterećenje 1 ... 1,1
Sa umerenim udarima 1,2 ... 2
Sa jakim udarima 2 ... 3

Za određivanje radnih napona koriste se obrasci poznati iz otpornosti materijala. Noseća

površina je poprečni presek šava preko koga se pronosi opterećenje sa jednog zavarenog
elementa na drugi. U tablici su dati karakteristični primeri sa obrascima za izračunavanje
napona. Noseća površina šava može biti umanjena ako nije završen koren šava u odnosu na
poprečni presek elemenata u zavarenom spoju. Obično se usvaja umanjenje dužine šava za
debljinu šava sa jedne i sa druge strane (na slici lk = l – 2a). U slučaju da je kontura šava
zatvorena (npr. jedna cev zavarena za drugu) to smanjenje nije potrebno.

Sučeoni spoj opterećen na istezanje uzdužnom silom F i savijanjem momentom Mx ili My .

Istezanje:
F
σe ,
δ ⋅ lk
najčešće se usvaja: δ = a

Savijanje:
6 ⋅ Mx 6 ⋅ My
σx = ; σy = 2
lk ⋅ δ 2
lk ⋅ δ

Vrednost momenta savijanja zavisi od geometrije zavarene konstrukcije, npr.

9
Zavareni ugaoni sastavak prema slici, opterećen na: istezanje, savijanje i uvijanje

Istezanje:
F
σe
π ⋅ ( d + 2 a ) 2 ⋅ (1 − ψ 2 )
4
Savijanje:
Mf
σf =
π ⋅ (d + 2a ) 3 ⋅ (1 − ψ 4 )
32
Uvijanje:
Mt
τt =
π ⋅ (d + 2a ) 3 ⋅ (1 − ψ 4 )
d
ψ= 16
d + 2a
U slučaju ugaonog sastavka prema slici opterećenog na savijanje, obrtni moment sastavka
I1 − I 2
imaće vrednost: Wz =
e
Gde je I1 moment inercije preseka definisanog spoljnom konturom sastavka, a I2
unutrašnjom konturom. Veličina e predstavlja najudaljeniju tačku konture od neutralne ose.

Kod preklopno zavarenih spojeva račun se može obaviti na dva načina. Po prvom, sastavak
se raščlani na delove pod pretpostavkom da svaki deo sastavka nosi odgovarajući deo
opterećenja.

Za slučaj čistog savijanja moment

savijanja M = M1 + M2, gde je:
M1 = a c (h + a) τd i odgovara
horizontalnom delu sastavka,
a ⋅ h2
M2 = τd i odgovara
6
vertikalnom delu sastavka.

U oba slučaja merodavan je dozvoljeni napon na smicanje.

10
DINAMIČKI PRORAČUN

Elementi naftnih i gasnih instalacija vrlo retko mogu biti opterećeni dinamičkim silama. Zbog
toga se na ovom mestu ne izlaže detaljno ovaj proračun. Inače detaljno se prikazuje u predmetu
Osnovi konstruisanja na Modulu za mehanizaciju.
4

∏ζ ⋅ σ i A
Proračun se obično vrši na osnovu dinamičkog stepena sigurnosti SD : S D = i =1

σa
koji uzima u obzir:
- amplitudni napon σa ,
- dinamičku izdržljivost σA ,
- uticajne faktore ζ :
ζ1 - faktor vrste sastavka i opterećenja,
ζ2 – faktor klase kvaliteta,
ζ3 – faktor koncentracije napona (1/βk),
ζ4 – faktor radnih uslova,
ζ4 – faktor ostalih uticaja (korozija, povišene temperature …)

PRIMER
Za vertikalni stub je zavarena konzola, koja nosi cevovod. Zavarena konstrukcija je od Č.0370,
zavarena ugaonim šavom, niskog kvaliteta. Jedinična masa cevovoda je 9,90 kg/m’, a navedene
konzole su raspoređene na udaljenosti od 3 m. Odrediti stepen sigurnosti zavarenog spoja
konzole i vertikalnog stuba ako se zna da je šav Z3.

11