Test pitanja iz psihologije

(1)
1. Da li anksioznost zdravstvenog radnika zavisi, pored ostalog, i od njegove strucnosti? DA

2. Anksioznost zdravstvenog radnika zavisi od njegove strucnosti , iskustva, sigurnosti i licnosti.

3. Anksioznost je emocija.

4. Manifestna agresija je fizicka I verbalna.

5. Pasivna agresija se manifestuje kroz:

a. Fizicko nasilno ponasanje
b. Indirektno ponasanje+
c. Vredjanje zrtve

6. Stresori mogu biti:

a. Jedan od etioloskih faktora bolesti+
b. Faktor koji doprinosi odrzavanju bolesti+
c. Spoljasnji I unutrasnji+

7. U Prvom stadijumu sindroma opste adaptacije na stres dolazi do:

a. Aktivacije medule nadbubrezne zl.(simpatikus)+
b. Aktivacije kore nadbubrezne zl.
c. Iscrpljenosti+

8. Reakcija na stresore je individualna I zavisi od:

a. Procene stresora (davanje znacenja) I procene povoljnosti rezervi sa savladavanje

9. Maladaptivni stil preovladavanja stresa obuhvata

a. Odustajanje +
b. Emocionalni stil preovladavanja+
c. Adaptivni stil
d. Izbegavajuci stil
e. Racionalni stil
f. Emocionalni I izbegavajuci stil +

10. Racionalno preovladavanje stresa pored ostalog obuhvata

a. Resavanje “korak po korak” I logican pristup problemu
11. Generalni model ponasanja u vezi sa zdravljem ukazuje da postoje 2 razlicita nacina ponasanja
a. Svakodnevne navike I vestine pojedinca b. Process donosenja odluka

12. Koji su kognitivni faktori koji odredjuju ponasanje u vezi sa zdravljem?

a. Ankcioznost (napetost) +
b. Skola ,vrsnjacke grupe
c. Licni ciljevi pojedinca , uverenje I stavovi +
d. Uzrast

13. Uverenje o pretnji po zdravlje kao deo modela verovanja u zdravlje zavisi od:
a. Uocene koristi I ucenih prepreka
b. Signali za akciju
c. Nacin ovladavanja stresa +
d. Uocene podloznosti I ucene tezine +

14. Socijalni faktori koji odredjuju ponasanje u vezi sa zdravljem su :

a. Automatsko usvajanje oblika ponasanja roditelja u procesu rane socijalizacije, skola, vrsnjacke grupe, kulturoloska
sredina

15. Faktori koji uticu na ponasanje u vezi sa zdravljem su :

a. Socijalni
b. Emocinalni
c. Kognitivnji
d. Osobine licnosti I uzrasta

16. Prema biomedicinskom modelu bolesti zdravlja pojedinac :

a. Je odgovoran za svoju bolest
b. Nije odgovoran za svoju bolest +
c. Je odgovoran za svoju bolest I aktivno ucestvuje u lecenju

17. Bioloski deo biosocijalnog modela obuhvata :

a. Kogniciju, ponasanje, emocije, stres, bol
b. Genetika, viruse, bakterije, lezije, strukturalne defekte+
c. Norme ponasanja pritisak _________, vrednosti zdravlja
d. Socijalnu klasu, etnicku pripadnost, zaposlenje

18. Psiholoski deo bio-psihosocijalnog modela obuhvata:

a. Kognicija, emocija,ponasanje, stres I bol
19. Termin “licnost tipa A” koristi se da opise osobe koje su:
a. Ambiciozne, kompetitivne, imaju potencijal da na frustraciju reaguju burno, radoholicari

20. Osobe koje opisujemo terminu “licnosti tipa A” su pod rizikom da obole od: a. Akutni infarct miokarda

21. Priprema bolesnika za razlicite diagnosticke I terapijske postupke treba da obuhvati odgovore na niz
pitanja:
a. Da li ce da pomogne
b. Kakva je procedura
c. Da li boli
d. Kako ce se osecati nakon intervencije
e. Kako pregled izgleda
f. Sta se od bolesnika ocekuje
g. Koliko ce trajati
h. Kako se priprema

22. Dva vazna stila u prevladavanju bolesti su:

a. Suocavanje sa cinjenicama
b. Poricanje

23. Najznacajniji tipovi reakcije osobe na bolesti su:

a. Depresivna reakcija+
b. Hipohondrijaza
c. Projektivna reakcija+
d. Negacija+
e. Agresija
f. Empatija

24. Objasnite negaciju kao reakciju na bolest

a. Mehanizam odbrane koji predstavlja nemogucnost prihvatanja cinjenice tj. suocavanja sa odredjenim problemom.
Osoba tu cinjenicu odbacuje I proglasava je nemogucom. Kod bolesti je negacija stetna jer samo odlaze lecenje I
terapiju a bolest napreduje.

25. Na koji nacin stav porodice moze ometati oporavak osobe:

a. Kada ne dozvoljava hospitalizaciju

26. Kod akutnih bolesti kada je cilj pratiti izlecenje, dobar stil prilagodjavanja je sublimacija.

27. Proces umiranja obuhvata nekoliko faza, poredjate ih redom: poricanje (negacija), bes, cenkanje, depresija,
prihvatanje.

28. Objasnite fazu cenkanju tokom umiranja

29. Svaka bolest za dete predstavlja manju ili vecu psihicku trauma. Najcesca odbrana koju dete primenjuje je
regresija.

30. Tokom hronicne bolesti deteta odrzavanje kontakta sa vrsnjacima:

a. Smanjuje osecaj usamljenosti I invalidnosti, sprecava negativnost I depresiju

31. Kako se hronicna bolest moze koristiti kao resavnje porodicnih konflikata:
a. Kada dete simulira tegobe, kada se roditelji svadjaju odglumi napad astme.

32. Zaokruzi netacno:

a. Autoritet zdravstvenog radnika I poverenje deteta u njega ne zavisi od stave roditelja prema zdravstvenom radniku
b. Odnos dete-lekar nema karakteristike roditelj-dete

33. Kada dete ostaje u bolnici (zaokruzi netacno):

a. Majka treba da ostane samo uz dete koje sisa
b. Dete kod sebe ne treba da ima igracke koje bi ponelo od kuce jer ce ga to uznemiriti I rasplakati
c. Lekar treba da bude strog I zainteresovan samo za telesnu bolest cime se dete “celici”

34. Zaokruzi tacno:

a. Neke hronicne bolesti dozvoljavaju detetu pohadjanje skole
b. Zdrava okolina deluje protiv regresa bolesnog deteta, a bolesna dece pruzaju zdravoj deci priliku da druzeci se sa
njima, brinuci se o njima, pomazuci im razvijaju socijalne osecaje za slabe I bolesne

35. Psihicki sistem se prema Frojdu sastoje od: ID, Ego, Super-Ego

36. U snu se prema Frojdu odvijaju: Primarni procesi misljenja

37. Faze u razvoju licnosti prema Frojdu su oralna, analna, falusna, faza socijalizacije, faza adolescencije.

38. Ego prema Frojdu funkcionise prema principu realiteta.

39. Bihejvioralni pristup polazi od stanovnista da:

a. Umesto da radi sa pacijentovim osecanjima I mislima terapeut se bavi onim sto pacijent cini, a promena ponasanja
moze dovesti do promena osecanja I stavova

40. Nedostatak potkrepljivanja dovodi do gubljenja odgovora.