VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAČA
NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ METODOLOGIJE

ISTRAŽIVANJA U OBRAZOVANJU

TEMA: PROBLEMI ODRASTANJA DECE U

JEDNORODITELJSKOJ PORODICI

PROJEKAT ISTRAŽIVANJA

Student: Milica Stanojević

Grupa: V
Br. Indexa: 126/14

NOVI SAD, januar 2017/18.

 SADRŽAJ
1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA

1.1. Problem istraživanja 3

1.2. Predmet istraživanja

1.2.1. Teorijsko određenje predmeta 4

1.2.2. Operacionalno određenje predmeta istraživanja 6

1.3. Ciljevi istraživanja 7

1.4. Zadaci istraživanja 8

1.5. Hipoteze istraživanja 8

1.6. Klasifikacija i teorijske definicije varijabli (promenljivih) istraživanja 8

2. METODOLOŠKI DEO PROJEKTA

2.1. Metode istraživanja 10

2.2. Operacione definicije varijabli i indikatori 10

2.3. Tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka 11

2.4. Nacrt uzorka 12

2.5. Plan obrade podataka 12

2.6. Plan realizacije istraživanja 12

3. MATERIJALNI DEO PROJEKTA

3.1. Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti 13

3.2. Izdaci potrebni za terenski rad 13

3.3. Oprema,instrumenti i potrošeni material 13

3.4. Troskovi nacina prezentacije rezultata i istraživanja 13

3.5. Finansijski predračun troškova istraživanja 13

PRILOG 15
LITERATURA 16

2
 1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA
1.1.Problem istraživanja
Probleme stvaraju loši programi državne podrške koji postoje za „socijalne
slučajeve“, a nisu prilagođeni specifičnim potrebama samohranih roditelja. Ovakve
porodice čini jedan roditelj sa svojom decom (detetom) i one predstavljaju oblik
nepotpune porodice, koja nema standardnu strukturu, jer joj nedostaje jedan član.
Porodice sa jednim roditeljem su, u današnje vreme sve rasprostranjenija pojava, i
one se među sobom razlikuju verovatno isto onoliko koliko i porodice sa oba
roditelja. (Pavlović, 2007:123).

Razvod – za decu je najteže razdoblje upravo vreme kad se događa razvod roditelja,
a nakon približno dve godine, kada porodica uspostavi mirniju, više organizovanu
dnevnu rutinu, mnogi problemi nestaju.

Privremeni loš učinak razvoda na dečiji psihosocijalni razvoj pripisuje se raznim

činiocima povezanim sa razvodom, kao što su: izloženost sukobima roditelja, nagla
promena u ponašanju roditelja, promena u načinu njihovog vaspitanja deteta i stres
usled znatnog pogoršanja finansijske situacije u porodici.

Određeni problemi ponašanja i prilagođavanja, koji nastaju kao posledica razvoda,

mogu se pojaviti i mnogo kasnije u vreme kada deca uđu u razdoblje adolescencije,
jer tada isprobavaju neke nove oblike ponašanja i mnogo su više u društvu
vršnjaka, tj. bez nadzora roditelja. To su problemi kao što su: neuspeh u školi,
učestalija upotreba droge i alkohola, problemi u ponašanju i lošiji odnosi sa
osobama suprotnog pola. (Pavlović, 2007:124).

3
1.2. Predmet istraživanja

1.2.1. Teorijsko određenje predmeta

Predmet istraživanja biće uopšteno problem u jednorotideljskim porodicama,

odnosno kakva su ponašanja dece (bes, tuga, odsutnost, reakcija, pažnja...) koja
dolaze iz takvih porodica i sa kakvim se problemima (loša adaptacija, depresija...)
deca iz takvih porodica susreću u vrtiću.

Do nastanka jednoroditeljskih porodica može doći usled smrti bračnog druga,

razvoda, nestanka jednog roditelja ili njegovog napuštanja porodice, vanbračnog
rođenja, zatim, jer je roditelju oduzeto pravo na roditeljsku brigu, roditelj je na
izdržavanju zatvorske kazne ili je odsutan zbog bolesti. Jednoroditeljska porodica
se često smatra rizičnim činiocem u nastajanju devijantnog ponašanja i psiholoških
problema kod dece. Spomenuti činioci utiču na različite stilove života
jednoroditeljskih porodica. Ali, i formalno potpuna porodica, u kojoj je jedan
partner samo pasivno odsutan je isto tako rizična. Najčešće probleme
jednoroditeljskih porodica čini teška ekonomska situacija u kojoj su se našli,
problemi brige za decu, manjak slobodnog vremena koje roditelj i dete mogu
zajedno da provedu, što često rezultira emocionalnim poteškoćama. Učinci razvoda
i nedovoljna pažnja drugog roditelja na detetov uspeh u školi i odnose sa
vršnjacima, problemi nastali usred roditeljeve nove veze sa nekom drugom
osobom, kao i narušavanje odnosa u proširenoj porodici, stvaraju dodatne
poteškoće u funkcionisanju samohranog roditelja. Veliki problem je i zapošljavanje
samohranih roditelja, jer poslodavci znaju za njihove povećane potrebe i teško
usklađivanje radne i porodične uloge, pa se zato često i ne odlučuju na njihovo
zapošljavanje. (Milić, 2007:54).

4
Prilagođavanje dece i adolescenata na nove životne uslove, nakon raspada porodice
nije toliko povezano sa njenom samom strukturom, tj. njenom potpunosti ili
nepotpunosti, koliko sa odnosima u okviru nje, tj. sa kvalitetom komunikacije u
porodici, (ne)sukobima i roditeljskim vaspitnim postupcima. Prilagođavanje deteta
na razvod roditelja, pored uzrasta i pola, zavisi i od temperamenta deteta, prethodne
izloženosti separacijama, postojanja nekog hendikepa, hroničnih bolesti i slično
(Petrović, 1900:81).

Smrt jednog roditelja – iako je sastavni deo života, smrt je najbolnije iskustvo,
najstresniji događaj u životu porodice, iz kojeg mogu proisteći fizičke, psihičke i
socijalne posledice po njene članove. Smrt roditelja je najrazorniji životni stres koji
dete može doživeti, a svest o nenadoknadivom gubitku može imati velike psihičke
posledice. Dok neka deca postaju ranjiva, druga prežive taj stres, ne razvijajući
veću psihičku disfunkciju, ni kratkoročno ni dugoročno. Reakcije dece na smrt
roditelja zavise od njihovih godina, pola, stepena emocionalnog i kognitivnog
razvoja, odgovora preživelog roditelja i adekvatne brige. Mlađoj deci je potrebna
pomoć u prepoznavanju i izražavanju svojih osećanja i njihovog povezivanja s
gubitkom. Kod ove dece, kao i kod adolescenata, neophodno je ostvariti zadatak
životnog ciklusa – međusobno odvajanje roditelja i dece, čije ispunjenje smrt može
omesti i tako „razvojno pomeriti dete. Usled takvih situacija deca ostaju čvrsto
vezana za porodicu. U godini nakon smrti roditelja, deca izražavaju mnoga
ponašanja i emocije viđene u tugovanju odraslih. Prema tome, najuticajniji faktor u
dečijoj reakciji na gubitak roditelja proizlazi iz sposobnosti preživelog roditelja da
ne dopusti stvaranje sopstvene emocionalne distance od dece. Pored toga, kvalitet
odnosa unutar porodice, koji je prethodio gubitku, uticaće, kako na promene u
porodici, tako i na njenu sposobnost prilagođavanja (Pavlović, 2007:126).

5
1.2.2. Operacionalno određenje predmeta istraživanja

Podaci koji će se prikupljati su vezani za osobine dece koja žive samo sa jednim
roditeljem, njihov razvoj, napredak, neželjena dejstva.

1. U ovom istraživanju ću istraživati dečiji bes koji se javlja kada deca

žive samo sa jednim roditeljem.

2. U ovom istraživanju ću istraživati razvoj pažnje kod dece koja

žive sa jednim roditeljem.

3. Istraživaću intezitet reakcije dece, koja žive sa jednim roditeljem.

4. Istraživaću koja se sve neželjena dejstva mogu pojaviti prilikom

života dece sa jednim roditeljem.

6
1.3. Ciljevi istraživanja

Teorijski ciljevi istraživanja:

 Opisivanje (Detaljan opis problema u jednoroditeljskim porodicama,

odnosno detaljan opis dece koja žive samo sa jednim roditeljem, njihovog
razvoja, napredaka, neželjenih dejstva).

Aplikativni ili praktični cilj istraživanja:

 Aplikativni cilj ovog istraživanja je taj da rezultati ovog istraživanja će biti

upotrebljeni za unapređenje života dece koja žive samo sa jednim
roditeljem, odnosno unapređenje njihovog razvoja, napredka.

7
1.4. Zadaci istraživanja
1. Utvrditi koliki je prag osetljivosti dece iz jednoroditeljskih porodica.

2. Utvrditi osobine te dece.

3. Utvrditi posledice na kasniji razvoj kod te dece.

4. Utvrditi sa kakvim se sve problemima deca susreću u vrtićima.

1.5. Hipoteze istraživanja

Opšta hipoteza:

Pretpostavlja se da je odnos dece i odraslih uslovljen načinom i kvalitetom

života u toj porodici, a ne društvenim slojem porodice.

1.6. Klasifikacija i teorijske definicije varijabli (promenljivih)

istraživanja
Teorijske definicije varijabli:

Ophođenje roditelja – Pod ovim sam smatrala nedovoljnu pažnju drugog roditelja
na uspeh u školi i odnose sa drugim vršnjacima, tj. problemi koji su nastali usled
roditeljeve nove veze sa nekom drugom osobo, što kod deteta izaziva dodatne
probleme i frustracije, samim tim otežava funkcionisanje samohranog roditelja.

Uslovi u kojima žive – Pod ovim sam smatrala problem koji se javlja prilikom
zapošljavajna samohranog roditelja, jer poslodavci znaju njihove povećane potrebe
i teško usklađivanje radne i porodične uloge, pa se zato često i ne odlučuju da
zaposle takve roditelje.

8
Smrt jednog roditelja – Pod ovim sam smatrala teškoće i otežane emocije koje se
kod dece javljaju prilikom gubitka jednog roditelja, jer je gubitak roditelja najveći
strest za dete bilo kog uzrasta.

Razvod – Pod ovim isključivo smatram to kad razvod utiče na sam razvoj detetove
ličnosti, kako utiče na dečje ponašanje i kako deca reaguju na odvajanje roditelja.

Klafisikacija varijabli:

Varijable koje ću koristiti u ovom istraživanju su zavisne i nezavisne. Na

osnovu pojedinačnih varijabli vrši se njihova klasifikacija koja glasi:

1.1.1.1. Zavisna varijabla: Ophođenje roditelja

1.1.1.2. Nezavisna varijabla: Pol deteta.

1.1.2.1. Zavisna varijabla: Životne navike

1.1.2.2. Nezavisna varijabla: Stepen zainteresovanosti roditelja.

1.2.1.1. Zavisna varijabla: Osobine dece

1.2.2.1. Nezavisna varijabla: Uslovi u kojima žive.

1.2.2.2. Zavisna varijabla: Posledice nedoličnosg ponašanja

1.2.1.2. Nezavisna varijabla: Obrazovanje.

9
 2. METODOLOŠKI DEO PROJEKTA

2.1. Metoda istraživanja

Metoda koju sam koristila u ovom istraživanju je deskriptivna, tj.
neekseprimentalna metoda. Ovom metodom želim detaljno da opišem problem u
jednoroditeljskim porodicama, odnosno kakve su osobine dece koja dolaze iz
takvih porodica i sa kakvim se problemima deca iz takvih porodica susreću u
vrtiću. Ova metoda mi je najpogodnija iz razloga što ću preko nje na najlakši način
doći do željenih podataka.

2.2. Operacionalne definicije varijabli i indikatori

Operacionalizacija zavisnih varijabli:

 Ophodjenje roditelja: primereno ponašanje,uvažavanje jednakosti.

 Zivotne navike: kvalitetan život, povoljni uslovi rasta, razvoja i obrazovanja.

 Osobine dece: pozitivne karakteristike i negativne karakteristike.

 Posledice nedoličnog ponašanja: kažnjavanje.

Operacionalizacija nezavisnih varijabli:

 Pol deteta: decaci i devojčice.

 Stepen zainteresovanosti roditelja: nizak,visok.

 Uslovi u kojima žive: povoljni, nepovoljni.

 Obrazovanje: oss, sss, vss, fakultet.

10
Indikatori u ovom istraživanju su:

 Roditelji prave razlike u deci.

 Roditelji se ophode isto prema svoj deci.

 Roditelji ne brinu o dečijoj higijeni.

 Roditelji ne zadovoljavaju decije potrebe.

 Roditelji zanemaruju decu.

 Roditelji koriste fizičku kaznu.

 Roditelji povisuju ton I kad nije potrebno.

 Deca su povučena.

 Deca su stidljiva.

 Deca su ne sigurna u sebe.

 Deca se ugledaju na roditelje.

2.3. Tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka

Tehnika koju ću koristiti u istraživanju je tehnika intervjuisanja, kako bih vodila

razgovor sa vaspitačima.

Instrument koji ću koristiti je osnova za razgovor, sa unapred pripremljenim

pitanjima i mogućnosti da se još neka pitanja dodaju ako se uoči da je to
neophodno.

11
2.4. Vrsta uzorka

U ovom radu uzorak će biti prigodan, iz razloga što će mi ispitanik biti na

raspolaganju. Smatram da bi vaspitači mogli biti najbolji ispitanici kada se radi o
dečijim kućnim problemima.

2.5.Plan obrade podataka

S obzirom da je tehnika prikupljanja intervjuisanje, plan obrade podataka će biti
kvalitativan, obradu ću uraditi tako sto ću podatke svrstati u jednu grupe, tu grupu u
će činiti podaci vaspitačice sa radnim stažom do 10 godina. Prikazaću one
rezultate koji su mi bitni na osnovu kojih će se videti kako sam došla do zaključka
kako razvod roditelja u porodici utiče na decu (iz ugla vaspitača).

2.6. Plan realizacije istraživanja

Plan realizacije istraživanja svodi se na to: da kontaktiram glavnu vaspitačicu,

koja treba da obavesti ispitanika koji je spreman za saradnju i da se dogovori sa
njim kada je slobodan da uradimo istraživanje i od koje ću dobiti dozvolu da
uradim istraživanje.

12
 3. MATERIJALNI DEO PROJEKTA

3..1.Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti

Saradnik koji će mi pomoći u samoj organizaciji realizacije istržaivanja je glavna

vaspitačica vrtića i naravno vaspitačica sa kojom ću obaviti razgovor.

3.2. Izdazi potrebni za terenski rad

Troškovi za ovo istraživanja su mali, ceo trošak se svodi na štampanje osnova za

razgovor i štampanje samog projekta.

3.3.Oprema, instrumenti i potrošeni materijal

Od opreme potreban mi je samo računar na kom ću otkucati seminarski rad.

3.4.Troskovi načina prezentacije rezultata istraživanja

Štampanje seminarskog rada: 100 dinara.

Koričenje seminarskog rada: 100 dinara.

3.5. Finansijski predračun troskova istraživanja

Osnova za razgovor: 50 dinara.

13
PRILOG

14
1.1.Osnova za razgovor sa vaspitačicom:

1. Da li ste nekad u grupi imali dete iz jednoroditeljske porodice?

2. Kako se takvo dete prepoznaje?

3. Kakve osobine ispoljavaju takva deca?

4. Da li se razlikuju od ostale dece?

5. Da li se teže socijalizuju sa vama i sa drugom decom?

6. Da li nekad traže pomoć od Vas?

7. Kakav Vi odnos imate sa tim roditeljima?

8. Da li su oni spremni za saradnju?

9. U kakvim uslovima žive ta deca?

10. Da li im roditelji obezbeđuju normalne uslove za razvoj?

11. Da li dolaze na aktivnosti u vrtiću u kojima učestvuju i deca i roditelji?

12. Da li ima više samohranih majki ili očeva?

13. Da li na dečiji kasniji razvoj može da utiče to što je dete u najranijem uzrastu
raslo samo sa jednim roditeljem?

15
14. Zašto?

15. Možete li da kažete nešto uopšteno o jednoroditeljskim porodicama?

LITERATURA

1. Mišković, M. (2012): Metodologija istraživanja u obrazovanju, drugo

prošireno izdanje, Pedagoško društvo Vojvodine, Novi Sad.

2. Milić, A. (2007): Sociologija porodice, Filozofski fakultet, Beograd.

3. Pavlović, Z. (2007): Porodične vrednosti, Institut društvenih nauka,

Beograd.

4. Petrović, K. (1990): Dete u nepotpunoj porodici, Filozovski fakultet,

Novi Sad.

16
17