Kad je bio mrak

Kad je bio mrak,

kad je bio mrak,
pojurila mačka miša čak, čak, čak.

Pojurila mačka miša čak, čak, čak,

a da l’ ga je progutala,
to ni ona nije znala – jer je bio mrak, jer je bio mrak…

Gde je dlaka

Kao pčela što u stalnom letu

nešto traži u šarenom cvetu,
šetao sam po dalekom svetu
i tražio dlaku u jajetu!

Pored mora, gde maslina drema

nađem jaje, ali dlake nema!
Gde je dlaka? Pojeo je rak!
Dajte raka! Pojela ga svraka!

Gde je svraka?
Pojeo je mrak! Gde je mrak?
Strpan je u džak!
Još sam bio i krepak i zdrav!
Rumen, stasit, fantastično jak!

Najavih im da ću kao lav

progutati i svraku i džak!
Uplaši se stari džak,
rastrča se sivi mrak,
razlete se svraka,
razmile se rak,
pojavi se ona dlaka
– tanka, laka,
dlaka kao dlaka!

I sada je opet sve u redu:

opet dlaka ono jaje krasi…
Navucimo mesečinu bledu,
na prozore dana što se gasi.
PRIČA O MALOM PRSTU

Maloj deci je dosadno.

Protiv dečje dosade izmišljene su igračke.
Jedna igračka su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i prsti.
Druga igračka je čekić. Čekićem se mogu kucati: ekseri, zidovi i takodje prsti.
Treća igračka su šibice. Šibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke i opet prsti.
Deca su mala, a prsti su najmanji.

Bio je tako jednom jedan prst i zvao se Djura. Imao je mnogo braće.
Jednom su braća povela Djuru u fioku. Djura je išao poslednji i prikleštio je nokat.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruće. I Djura se ispekao.
Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a Djura se izbo.
Djuro, Djuro, nisi ti valjda najgori prst?
Jeste!

Kad treba da se čačka nos – hajde ti, Djuro.

Kad treba u hladnu vodu – guraj Djuru.
A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti a ne Djura.
Tog Djuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.