*Kod vecine pitanja potrebno je prvo putem clana 11.

zmpp odrediti drzavljanstvo

lica, pa posle clan 32. odnosno 33., 34. i 35. za odredjivanje merodavnog prava

• А, лице без држављанства са пребивалиштем у Бечу и Б, држављанка

Хрватске са пребивалиштем у Љубљани, желе да закључе брак у
Београду, где су се и упознали. За услове закључења брака биће
меродавно:

• искључиво право Србије,

• у погледу лица А биће меродавно право Србије ( јер нема

држављанство), а у погледу лица Б право Хрватске,

• у погледу лица А биће меродавно право Аустрије, а у погледу

лица Б право Словеније,

• у погледу лица А биће меродавно право Аустрије, а у погледу

лица Б право Хрватске

У претходном примеру, матичар РС:

• није међународно надлежан за закључење овог брака, јер

ниједан од будућих супружника није држављанин Србије, нити
има пребивалиште у Србији,

• венчаће А и Б ако су испуњени сви услови за закључење брака,

• тражиће одобрење председника општинеда би закључио овај

брак,

• тражиће одобрење дипломатско-конзуларних представништава

Аустрије, Хрватске и Словеније у Београду да би закључио овај
брак
• Српска држављанка и грчки држављанин- обоје са пребивалиштем у
Београду- одлучили су да, после годину дана забављања, озваниче
своју везу . након вишемесечних припрема, брак су склопили пред
свештеником у грчкој православној цркви у Солуну. За разлику од
српског права, по грчком праву, брак закључен пред свештеником
грчке православне цркве сматра се пуноважним, док су правила за
одређивање меродавног права за форму брака идентична у српском и
грчком праву. Да ли ће, са становишта српског права, овако закључен
брак у Грчкој бити пуноважан?

• хоће, јер су испуњени услови предвиђени грчким правом,

• неће, јер нису испуњени услови предвиђени српским правом,

• неће, пошто оба супружника имају пребивалиште у Београду, па

закључење брака у Солуну има фраудулозан карактер јер се
избегава примена грађанске форме брака

• Српска држављанка и француски држављанин одлучили су да после

годину дана забављања озваниче своју везу. Након вишемесечних
припрема и дискусија са родитељима и пријатељима, брак су одлучили
да склопе пред конзулатом РС у Паризу, имајући у виду захтеве обе
породице: српске, да брак буде закључен пред српским органом и
француске, да брак буде закључен у француској. Да ли ће, са
становишта српског права, овакво закључење брака бити могуће и
зашто?

• Хоће

• Неће

Зашто? Zato sto nisu oba lica srpski drzavljani a izmedju Francuske i Srbije
ne postoji sporazum koji bi takav brak dozvolio
 • Материјална и формална ништавост брака по српском ЗМПП-у утврђује
се:

• искључиво према српском материјалном праву,

• према праву последњег заједничког пребивалишта супружника,

• кумулативно, према праву држављанства супружника,

• праву које је, према ЗМПП-у, меродавно за развод брака,

• према праву места закључења брака

Materijalni uslovi za sklapanje braka se odredjuju prema drzavljanstvu supruznika

a ako su razlicitog drzavlastva onda je kumulativno. To je dakle C. Formalna
punovaznost se ceni prema mestu sklapanja braka a to je E. Ali C nema vremenski
factor pa moze a i ne mora da bude tacan odgovor.

• Који су услови за пуноважност дипломатско-конзуларног брака?

• Da diplomatsko predstavnistvo ima ovlascenje za to

• Da se ta strana drzava ne protivi obavljanju te aktivnosti

• Da su oba lica srpski drzavljani

• Da je jedno lice srpsi drzavljanin i da je to predvidjeno medunarodnim

sporazumom

• Које сметње експлицитно предвиђене српским ЗМПП-ом (чл.32)

спречавају закључење брака са елементом иностраности у Србији?
_postojanje ranijeg braka, srodstvo i nesposobnost za rasudjivanje (cl 32.)

• Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља

експлицитно предвиђа да ће се сметњом за закључење брака са
елементом иностраности у Србији сматрати:
 • неспособност за расуђивање будућих супружника,

• постојање ранијег брака, осим уколико је у питање брак закључен у

складу са шеријатским правом,

• непостојање ранијег брака,

• сродство између будућих супружника,

• различите вероисповести брачних другова,

• ЗМПП не предвиђа експлицитно сметње, већ само упућује на

меродавно право које предвиђа сметње,

• пунолетство будућих супружника,

• ништа од понуђених одговора

• А и Б су супружници и живе и раде у Бриселу. А је држављанин

Шведске и Белгије, а Б је држављанка Белгије и Србије. Меродавно
право за развод њиховог брака пред судом РС је:

• искључиво право Србије,

• искључиво право Белгије,

• кумулативно права Шведске, Белгије и Србије,

• кумулативно права Белгије и Србије,

• право које су супружници изабрали, уколико право државе њиховог

заједничког држављанства то дозвољава
• А и Б су супружници, држављани Филипина. Филипинско право не
дозвољава развод брака између филипинских држављана, па А и Б,
осећајући да им брак полако запада у кризу, долазе у Србију, где стичу
и пребивалиште. Своје брачне проблеме не успевају да реше, те А
одлучи да поднесе тужбу за развод брака српском суду. Које право ће
бити меродавно за развод брака између А и Б?

• право Филипина,

• право Србије,

• кумулативно, права Србије и Филипина,

• право Србије или право Филипина, зависно шта су странке

изабрале,

• примарно би требало да буде меродавно право Филипина, али ће

српски судија применити српско право због јасне фраудолозне
намере А и Б

• А и Б, након десет година брачног живота проведених у Београду селе

се на Тајланд где обоје стичу пребивалиште. А је држављанин
Шведске, Белгије и Тајланда, а Б је држављанка Шведске, Белгије и
Србије. Након неколико година живота проведених у Банкоку, А и Б
одлучују да се разведу. Б подноси тужбу Првом основном суду у
Београду за развод брака. Меродавно право за развод њиховог брака
пред судом РС је:

• искључиво право Србије,

• искључиво право Белгије,

 • кумулативно права Шведске, Белгије и Србије,

• кумулативно права Белгије и Србије,

• право које је у најближој вези са заједничким држављанством

супружника,

• право које су супружници изабрали, уколико право државе њиховог

заједничког држављанства то дозвољава,

• право Тајланда и Србије, кумулативно

• А и Б, након десет година брачног живота проведених у Београду

селе се на Сејшеле где обоје стичу пребивалиште. А је држављанин
Мађарске, Француске и Сејшела, а Б је држављанка Мађарске,
Француске и Србије. Након неколико година живота проведених у
Викторији (главном граду Сејшела), А и Б одлучују да се разведу.
Б подноси тужбу Првом основном суду у Београду за развод брака.
Меродавно право за развод њиховог брака пред судом РС је:

• искључиво право Србије,

• искључиво право Француске,

• кумулативно права Мађарске, Француске и Србије,

• кумулативно права Француске и Србије,

• право које је у најближој вези са заједничким држављанством

супружника,

• право које су супружници изабрали, уколико право државе њиховог

заједничког држављанства то дозвољава,

• право Сејшела и Србије, кумулативно

• Г и С, након десет година брачног живота проведених у Лондону, где
обоје имају пребивалиште, реше да се раставе. Г се само привремено
пресели у Берлин због посла, а С одлучи да оде у Париз (Француска)
где стиче пребивалиште. Г је држављанин Енглеске и Немачке, а С је
држављанка Србије, Енглеске и Француске. Меродавно право за
развод брака Г и С пред судом РС је:

• искључиво право Енглеске,

• кумулативно право Енглеске и Србије,

• кумулативно права Енглеске, Француске и Србије,

• кумулативно право Немачке и Француске,

• искључиво право Немачке,

• искључиво право Србије,

• ниједан од понуђених одговора

• За форму брака је меродавно које право? ___pravo mesta u kom se

brak zakljucuje, lex loci celebrationis__________________

• А и Б су супружници и живе и раде у Загребу. А је држављанин

Немачке и Хрватске, а Б је држављанка Хрватске и Србије. Меродавно
право за развод њиховог брака пред судом РС је:

• искључиво право Србије,

 • искључиво право Хрватске,

• кумулативно права Немачке, Хрватске и Србије,

• кумулативно права Хрватске и Србије,

• право које су супружници изабрали, уколико право државе њиховог

заједничког држављанства то дозвољава

• А и Б, након десет година брачног живота проведених у Београду селе

се у Грчку где обоје стичу пребивалиште. А је држављанин Србије и
Грчке, а Б је држављанка Кипра. Након неколико година живота
проведених у Атини, А и Б одлучују да се разведу. Б подноси тужбу
Првом основном суду у Београду за развод брака. Меродавно право за
развод њиховог брака пред судом РС је:

• искључиво право Србије,

• искључиво право Кипра,

• кумулативно права Србије и Кипра,

• кумулативно права Србије и Грчке,

• право које су супружници изабрали, уколико право државе њиховог

заједничког држављанства то дозвољава,

• кумулативно, права Србије, Грчке и Кипра

• А, држављанка Србије, жели да у Београду склопи брак са Б,

држављанином Израела. Б је у почетку мислио да се на материјалне
услове за закључење брака у Србији примењује искључиво српско
право, али када је сазнао да ће српски матичар применити
 кумулативно права Србије и Израела, забрине се јер је он јеврејске
вероисповести, док је А хришћанске вероисповести, а израелско право
забрањује закључење брака између вереника различите
вероисповести. Зато реши да пре закључења брака поднесе захтев за
добијање шпанског држављанства, будући да има рођаке у Шпанији и
да је у Мадриду завршио средњу школу и факултет. Захтев му буде
прихваћен и Б се, стекавши шпанско држављанство, одрекне
израелског и настави припреме за венчање са А у Београду. Да ли ће
српски матичар закључити брак између А и Б?

• не, јер је Б фраудолозно избегао забрану закључења брака

предвиђену правом његовог иницијалног држављанства,

• не, јер иако је променио држављанство, Б и даље има блиску везу

са Израелом, па постоји опасност од појаве тзв. „ шепајућег брака“,

• матичар ће прво питати А и Б у којој држави желе да заснују

заједницу живота, па ће зависно од тога одлучити да ли ће
закључити брак,

• српски матичар ће закључити брак између А и Б,

• ништа од понуђених одговора

• Брачни пар живи у Паризу. Муж има српско и црногорско

држављанство, а жена црногорско и француско држављанство. Које ће
право бити меродавно за развод њиховог брака пред судом РС:

• право Црне Горе,

• право Србије,
 • кумулативно право Србије и Француске,

• алтернативно право Србије и Француске

• Брачни пар, дуго година живели у Београду, преселе се на Сејшеле,

где су стекли пребивалиште. Муж има држављанство Француске,
Немачке и Сејшела, а жена има држављанство Француске, Немачке и
Србије. Одлуче да се разведу. Које ће право бити меродавно за развод
њиховог брака пред судом РС? ___Kumulativno pravo Srbije i
Sejsela_______________________________

• Филип и Беатрис су супружници и живе и раде у Берлину. Филип је

држављанин Француске, а Беатрис је држављанка Француске и
Немачке. Меродавно право за њихов законски брачноимовински
режим пред судом РС је:

• право Немачке, (ako se podrazumeva da u Berlinu imaju prebivaliste)

• право Француске,

• право Србије,

• право које су супружници изабрали, уколико иначе меродавно

право такав избор дозвољава,

• право које су супружници изабрали, уколико право државе њиховог

заједничког држављанства то дозвољава,

• алтернативно, права Немачке и Француске

• А и Б су супружници и живе и раде у Москви. А је држављанин Русије
и Казахстана, а Б је држављанка Русије и Србије. Меродавно право за
њихов брачноимовински режим пред судом РС је:

• кумулативно права Русије, Србије и Казахстана,

• кумулативно права Русије и Србије,

• искључиво право Русије,

• искључиво право Србије,

• право које су супружници изабрали, уколико право државе њиховог

заједничког држављанства то дозвољава

• А и Б су супружници и живе и раде у Бечу. А је држављанин Србије и

уједно држављанин Македоније, а Б је држављанка Македоније и
Аустрије. Меродавно право за њихов брачноимовински режим је:

• право Македоније,

• право Аустрије,

• алтернативно, право Македоније или Аустрије,

• кумулативно, права Македоније и Аустрије

• А и Б су супружници. А је држављанин Шпаније и Немачке са

пребивалиштем у Мадриду, а Б је држављанка Италије и Немачке са
пребивалиштем у Хамбургу. Венчали су се пре три месеца и, због
природе послова којима се баве, још увек нису отпочели заједнички
живот, већ се виђају сваког другог викенда у различитим европским
 градовима. Које је право меродавно за законске имовинске односе А и
Б према српском међународном приватном праву? (заокружити све
тачне одговоре) :

• право Шпаније,

• право Италије,

• право Немачке,

• права Шпаније, Италије и Немачке, кумулативно

• права Шпаније, Италије и Немачке, алтернативно,

• право оне државе у којој су стекли имовину у погледу које треба да

се одреди меродавно право,

• право држава у којима проводе заједничко време,

• право које А и Б изаберу,

• право Србије (zato sto nemaju ni zajednicko drzavljanstvo, ni

zajednicko prebivaliste, ni poslednje zajednicko prebivalise, cl 36.)

• А и Б, након десте година брачног живота проведених у Берлину,

реше да се раставе. А се пресели на Сејшеле, где стекне пребивалиште,
а Б у Београд где стекне пребивалиште. А је држављанин Мађарске и
Сејшела, а Б је држављанка Србије, Мађарске и Француске. Меродавно
право за законске имовинске односе А и Б пред судом РС је:

• искључиво право Србије,

• искључиво право Француске,

 • кумулативно права Мађарске, Француске и Србије,

• искључиво право Сејшела,

• искључиво право Мађарске,

• искључиво право Немачке ( ako se podrazumeva da su tu imali

prebivaliste)

• Које је право меродавно за личне и законске имовинске односе

брачних другова у српском међународном приватном праву?
(заокружи све тачне одговоре)

• право заједничког боравишта брачних другова,

• право заједничког пребивалишта брачних другова,

• право заједничког држављанства брачних другова,

• право РС,

• право последњег заједничког пребивалишта брачних другова,

• lex loci celebrationis,

• право последњег заједничког држављанства брачних другова,

• право последњег заједничког боравишта брачних другова

• А и Б су супружници и живе и раде у Минхену. А је држављанин РС и

уједно држављанин Црне Горе, док је Б држављанка Црне Горе и СР
Немачке. Меродавно право за њихов брачноимовински режим је:

• право њиховог заједничког држављанства,

 • право њиховог заједничког пребивалишта,

• lex fori,

• кумулативно, права Србије и Немачке,

• кумулативно, права Србије, Црне Горе и Немачке

26. А и Б, после неколико година брачног живота проведених у Београду,

селе се на Тајланд где обоје стичу пребивалиште. А је држављанин Немачке,
Француске и Тајланда, а Б је држављанка Србије и Француске. Након
неколико година живота проведених у банкоку, главном граду Тајланда, А
одлучи да се врати у Србију и поново стекне пребивалиште у Београду, а Б
остане у Банкоку. Меродавно право за законске имовинске односе А и Б
пред судом РС је: право Тајланда