Висока школа електротехнике и

рачунарства струковних студија

SISTEM ODRŽAVANJA
Vrste sistema održavanja
Osnovne funkcije kompleksnog
sistema održavanja
 Elementi organizovanog sistema održavanja

 Primopredaja:
 ima karakter interfejsa izmedju Sistema korišćenja vozila i Sistema
njegovog održavanja
 obezbedjuje faktičko i suštinsko prenošenje odgovornosti za vozilo (u
pogledu ispravnosti i kompletnosti) izmedju vozača i Sistema održavanja
 mesto vršenja primopredaje je izuzetno prikladno kao izvorište podataka o
radu i ispravnosti ili neispravnosti vozila
 mesto za vršenje održavanja je idealno za iniciranje procesa upravljanja
održavanjem - ovo naročito dolazi do izražaja ako je makar deo tog procesa
automatizovan.
 Smeštaj vozila
 tokovi vozila i dokumenata veoma zavise od rešenja načina smeštaja vozila
 za svako dobro projektovano održavanje je od velikog značaja da se u
svakom diskretnom trenutku raspolaže podatkom o lokaciji svakog
pojedinačnog vozila
 na svakom parkingu koji se nalazi u sistemu održavanja mogu da se nalaze
vozila koja:
 su potpuno spremna za izvršenje narednog zadatka,
 tek što su pristigla sa izvršenja zadatka, pa čekaju na red radi ulaska u proces održavanja,
 Su prošla deo procesa održavanja, ali je taj proces privremeno prekinut (zbog
 nedostatka kapaciteta, delova i si.), pa se vozilo nalazi u redu čekanja za nastavak procesa.
 Elementi organizovanog sistema održavanja

 Priprema za izvršenje zadatka

 pranje i čišćenje vozila,
 snabdevanje gorivom i drugim tehničkim tečnostima,
 pregledi sa ciljem provere (i overe) ispravnosti
 Svaki sistem održavanja može da bude projektovan tako da sadrži i obezbeđuje izvršenje svih
komponenata pripreme ili da ove funkcije obezbeđuje delimično (na primer, bez pranja i čišćenja
i/ili bez snabdevanja vozila gorivom i sl.).
 Tehnologije periodično - preventivnog održavanja
 zavisne je od broja i sadržaja viših nivoa ove vrste održavanja: moguće je da jedan sistem održavanja
bude tehnološki opremljen da sam izvršava sve poslove na svim nivoima periodično - preventivnog
održavanja, ali je moguće i da se ovaj vid održavanja jednim delom ili u celini prepusti nekom spoljnjem
specijalizovanom servisu, imajući u vidu da se radi o aktivnostima koje sasvim lepo mogu da se planiraju
 Sve su brojniji slučajevi primene koncepta preventivnih zamena sklopova, i vozila su sve češće opremljena
dijagnostičkim i auto - dijagnostičkim sistemima shodno konceptu održavanja prema stanju
 U pogledu primenjenih tehnologija značajne razlike mogu da nastanu od slučaja klasičnog preventivnog
održavanja (prema unapred utvrđenom planu i programu periodično -preventivnog održavanja), do slučaja
tzv. „prediktivnog" održavanja, zasnovanog na principima održavanja po stanju
 Tehnologije korektivnog održavanja
 Razlikuju se tehnologije koje se koriste za održavanje samog vozila od onih koje primenjujemo
prilikom održavanja sklopova kada su oni izgrađeni sa vozila
 postoji mogućnost da se projektovani sistem održavanja postavi tako da obezbeđuje održavanja
vozila i sklopova na vozilu, uključujući njihovu ugradnju ili izgradnju - za održavanje sklopova
može, na primer, da se predvidi tzv. spoljnja usluga.
 Objekti za održavanje

 U dosadašnjoj praksi, većina objekata za održavanje vozila, pa shodno

tome i većina sistema za održavanje u našoj zemlji a i izvan nje, može
da se smatra netipiziranim - ovo je direktan rezultat razlika između
vozila koja se u takvim objektima, odnosno sistemima održavanja
koriste i održavaju
 Sve dok se vozila koja se koriste i održavaju u jednom organizovanom
voznom parku međusobno razlikuju po nameni, broju, vrsti, tipu,
performansama i drugim obeležjima, teško je govoriti o tipizacii
održavanja u organizacijskom, koncepcijskom i tehnološkom smislu
 Isto važi i za slučaj manjih ili srednjih servisa koji su specijalizovani u
pogledu vrste postupaka održavanja koja sprovode, ali nisu
specijalizovani u pogledu marke i tipa vozila
 Sve češće se susreće praksa velikih proizvođača vozila da svojim
ovlašćenim servisnim organizacijama nude tzv. „tipizirane" sisteme,
odnosno objekte održavanja koji u velikoj meri počivaju na pravilima
standardizacije, unifikacije i tipizacije oganizacijskih, koncepcijskih,
tehnoloških i logističkih obeležja
 Održavanje u velikim sistemima

 Objekti održavanja su deo kompleksnog privrednog

objekta - autobaze
Pogon za održavanje vozila
 Struktura savremenog objekta za
održavanje putničkih vozila

 veliki izložbeni prostor, sa velikim skladištem novih i polovnih vozila,

odnosno skladištem rezervnih delova,
 specijalizovano savetovalište za klijente sa integracijom najbolje
ponude u pogledu sadržaja održavanja i odgovarajućih troškova,
 centar za izdavanje vozila kao deo velikog rent-a-car sistema,
 atraktivan i savremen servis za brze intervencije preventivnog
karaktera (Citroen „Chrono" ili Quick-Service „Renault Minute" na
primer),
 benzinska pumpa sa svim vrstama goriva, maziva i tehničkih tečnosti,
otvorena neprekidno 24 časa,
 ovlašćeni servis (linija) za korektivna održavanja, otvoren sedam dana
u ne-delji, neprekidno u toku 24 časa,
 snažan informativni centar,
 široka ponuda alternativnih programa za pranje i podmazivanje,
shodno potrebama klijenata, i to:
 „Tandem" linija za brzo pranje, sa kompleksnim programom, sa minimalnim
zadržavanjem klijenata,
 Perionice za pranje vozila pod pritiskom,
 Boksovi za kontrolu nivoa, dolivanje odnosno zamenu tehničkih tečnosti,
 Boksovi sa usisivačima za detaljno čišćenje vozila.
 Izgradnja objekata za održavanje vozila

 U odnosu na tehnologiju održavanja, a posebno sa stanovišta pogona,

odnosno garaže ili autoservisa, tj. objekata, radnih mesta i opreme za
održavanje, treba imati u vidu zakonske odredbe: kao „objekt"
posmatra se građevinski objekt sa svim instalacijama, uređajima,
postrojenjima i opremom neophodnom za ispunjenje namene tog
građevinskog objekta, obezbeđujući njegovu funkcionalnost prema
investicionom programu, odnosno programu ulaganja sredstava za tu
namenu
 objekt mogu da budu i same instalacije, uređaji, postrojenja i oprema
koji čine tehničko-tehnološku i funkcionalnu celinu, odnosno ako se
ugrađuju u neki građevinski objekt
Donošenje odluke o izgradnji
 Prethodni radovi

 Osnova za izradu investicionog programa

 investicioni program u
celini, ili po pojedinim
segmentima, može da
izradi sam investitor ili
ovlašćena organizacija za
vršenje tehničko -
ekonomskih usluga koju
bi investitor za to mogao
da angažuje
 Projektni zadatak

Izbor vrste sistema održavanja:

 „zatvoreni" sistem održavanja za vozila iz poznatog
organizovanog voznog parka, gde je poznato početno
stanje u pogledu vrste, tipa i broja vozila,
 „zatvoreni sistem održavanja za neorganizovani vozni
park“ (ili „nepoznate korisnike"), gde je zadato početno
stanje u pogledu vrste, tipa i broja vozila (slučaj kada
proizvođač vozila projektuje tehnologiju održavanja za
potrebe ovlašćenog servisa) i
 „otvoreni'" sistem održavanja za nepoznate korisnike,
gde su poznati vrsta i tip vozila za koja se projektuje
sistem održavanja ali broj vozila nije poznat, pa se
procenjuje, odnosno zadaje kao projektna osnova.
 Projektni ciljevi sistema održavanja

 postizanje zadatog odnosa između ukupnog vremena

rada na korektivnim održavanjima prema ukupnom
vremenu rada na preventivnim održavanjima,
 obezbeđenje uslova da ,,x%" svih postupaka održavanja
traje najviše ,,n" časova rada i
 ostvarenje zadatog nivoa gotovosti (raspoloživosti)
vozila po različitim kriterijumima klasiranja u odnosu na
vreme (u određenom trenutku u toku dana, prosečno po
smeni, radnom danu, nedelji, mesecu, tromesečju,
polugodištu, godišnje i si.) ili u odnosu na strukturu
vozila (po jednom vozilu, grupi vozila ili za ceo vozni
park).
Projektovanje tokova vozila
 Projektovanje tokova vozila

 uslovljeno je detaljnom analizom svih makro tehnoloških potreba -

olne nastaju u trenutku kada vozilo ulazi u pogon za održavanje -
garažu ili servis - bilo da je u pitanju redovan povratak posle izvršenog
zadatka ili je reč o prinudnom povratku usled neispravnosti vozila ili iz
drugih razloga
 projekt tokova vozila veoma zavisi od sklopa objekata u sistemu za
održavanje, odnosno tzv. dispozicije pojedinih objekata
 projekt tokova vozila, a zatim i projekt tokova dokumenata u osnovi
nema zadatak da odredi način uspostavljanja veze između pojedinih
segmenata sistema održavanja, već se samo rešavaju pitanja
redosleda aktivnosti
 U teoriji održavanja se uređenje tokova vozila, materijala i
dokumenata rešava izborom tzv. politike održavanja:
 prvi došao, prvi opslužen (ili prvi ušao, prvi izašao - FIFO),
 poslednji došao, prvi opslužen (poslednji ušao, prvi izašao - LIFO),
 slučajni raspored opsluge (sekvencijalni ulaz, slučajni izlaz),
 raspored prema utvrđenom prioritetu.
 Informatička i računarska podrška

 Projektovanje elemenata informacionog sistema, posebno uključujući

projektovanje dokumenata o radu vozila, primopredaji i nekim
elementima informisanja o stanju (overa ispravnosti, evidentiranje
neispravnosti), kao i njihovih tokova (uključujući izvore podataka,
njihove nosioce i sl.) trebalo bi da se izvrši paralelno sa
projektovanjem tokova vozila, a najkasnije nakon definisanja
dispozicije
 Podloge svakog efikasnog informacionog sistema ogledaju se u
iznalaženju najboljih rešenja za sledeće:
 utvrđivanje subjekata kojima su informacije zaista potrebne kao osnova za njihovo
odlučivanje
 definisanje vrste i broja podataka i informacija neophodnih za realizaciju postavljenih
zadataka i ciljeva
 definisanje najboljeg načina korišćenja podataka i informacija;
 utvrđivanje najboljeg načina prikazivanja podataka i informacija i
 predviđanje učestanosti potrebe za obezbeđenjem podataka i informacija.
 Informatička i računarska podrška

 Primena računarske podrške

 formiranje baza podataka o pouzdanosti i održavanjima koje se
mogu upo-trebiti za predikciju vremenskih karakteristika
pouzdanosti i održavanja,
 stvaranje uslova za adaptaciju vremena između dva uzastopna
održavanja,
 definisanje potreba za rezervnim delovima,
 podrška sprovođenju održavanja u radionici, odnosno na terenu,
 stvaranje osnova za optimizaciju procesa upravljanja (kratkoročno,
srednjoročno, dugoročno), a naročito za automatizaciju
upravljanja održavanjem,
 identifikacija komponente ukupnih troškova životnog ciklusa koja
se odno-si na eksploataciju sistema i drugo,
 otkrivanje grešaka u konstrukciji ili izradi, pa se podaci mogu
upotrebiti i u programima rasta pouzdanosti,
 utvrđivanje trendova kvaliteta i pouzdanosti.
Tok podataka u informacionom sistemu
 Broj vozila za održavanje

 vrsta i tip vozila su definisani projektnim zadatkom, kao rezultat nivoa

specijalizacije koji se želi, dok je broj vozila nepoznat, pa je neophodno
da se pribegne procenama, za koje se zna da nisu previše sigurne i da
mogu znatno uticati na rezultat projektovanja (slučaj „otvorenih"
sistema održavanja), ili
 vrsta i tip vozila, kao i njihov broj su, u osnovi, poznati ili tako što se
održavanje projektuje za model voznog parka (tipizirani sistemi
održavanja) koji će biti predmet održavanja ili za tzv. „zatvoreni"
sistem održavanja
 Sa stanovišta projektovanja tehnologija održavanja i odgovarajuće
logističke podrške najpovoljnije je ako je broj vozila koja treba
održavati unapred poznat ili bar zadat (u slučaju kada održavanje i
logistiku projektuje proizvođač vozila, formirajući modele sistema za
održavanje, po kojima će postupati njegovi ovlašćeni zastupnici –
servisi - u većini drugih slučajeva, međutim, broj vozila za koja se
projektuju održavanje nije poznat unapred, pa se javlja potreba da se
taj broj procenjuje
 Određivanje broja vozila prema
amortizacijskoj stopi

 Ako se posmatra vozni park koji se ne obnavlja novim vozilima, onda

će se u njemu broj vozila svake godine u proseku smanjivati za 14,3%
 Ako se usvoji da se vozila koja se otpisuju zamenjuju novim, onda će
vozni park u proseku svake godine imati 14,3% manje „starih" vozila
koja će biti zamenjena istim brojem novih vozila - veliko je pitanje,
kod toga, da li se na nova vozila odnose potpuno iste tehnologije
održavanja kao i na stara
 Sličan problem postoji i u sluččaju proširenja voznog parka novim
vozilima, pogotovo ako se radi o vozilima druge marke, vrste ili tipa
Određivanje broja vozila prema
amortizacijskoj stopi – radna vozila
Određivanje broja vozila prema
amortizacijskoj stopi – drumska i ostala vozila
 Odredjivanje broja vozila
prema prosečnoj stopi porasta

 Kod otvorenih sistema održavanja postoji problem u tome što

potencijalni korisnici usluga jednog takvog sistema nisu
unapred poznati - zbog toga se ovakvi sistemi projektuju na
bazi zadatog broja vozila koja treba održavati u posmatranom
vremenskom intervalu (kao što je, npr., jedna kalendarska
godina)
 Procene broja vozila se metodološki gledano, svode na procene
promena broja vozila iz godine u godinu koje nastaju zato što
se ukupni broj vozila, sa jedne strane, povećava zbog uvođenja
novih vozila, a sa druge strane smanjuje zbog otpisa vozila
koja vise nisu upotrebljiva - te analize mogu da se vrše na bazi
statističkih podataka koji se vode po pojedinim regionima (ili
celim državama, pa i šire)

- Broj vozila u i-toj godini

- Stvarna godišnja stopa

promene broja vozila
 Odredjivanje broja vozila
prema prosečnoj stopi porasta

 Određivanje broja vozila na osnovu broja nvih i broja otpisanih vozila

- Broj vozila u i-toj godini

 Određivanje broja vozila na osnovu stvarne godišnje stope promene

broja vozila

- Stvarna godišnja stopa

promene broja vozila

- prosečna godišnja stopa promene

broja vozila ,,p" za posmatrani region
(za n godina)

- Broj vozila u drugoj godini posmatranog perioda

- Broj vozila u n-toj godini posmatranog perioda