TEKST 赤い繭

Smrkava se. Vreme je kada ljudi žure nazad svome domu, ali ja nemam kuću kojoj bih se
vratio. Polako koračam uskim procepom između kuća. Po čitavom gradu je poređano toliko puno
kuća, ali zašto nijedna nije moja iznova se zapitam nekoliko desetina hiljada puta.
Kada sam mokrio naslonjen na banderu ponekad je tamo ležao komad konopca, poželeo
sam da se obesim. Gledajući kraičkom oka popreko u moj vrat kanap mi je rekao: „Brate,
odmorimo se“. Zaista, i ja bih da se odmorim. Nema mi odmora. Nisam kanapov brat, a osim
toga ne nalazim razloga koji bi me ubedio zašto nema moje kuće.
Svake noći dolazim. Ako je noć, moram se odmoriti. Da bih se odmorio treba mi kuća.
Stoga nema razloga da moje kuće nema.
Najednom mi pade na pamet. Možda sam u velikoj zabludi. Nije da nemam kuću, možda
sam je prosto zaboravio. Sasvim je moguće. Recimo, zastadoh ispred kuće pored koje sam
slučajno prolazio i pomislih: „A da nije ovo možda moja kuća“. Naravno, nije da u poređenju sa
drugim kućama ima posebnu karakteristiku koja bi nagovestila tu mogućnost, ali to može da se
kaže i za bilo koju drugu kuću, a i nema dokaza koji bi porekli da to jeste moja kuća. Skupi
hrabrost, ’ajde pokucaj na vrata.
Srećom, kroz poluotvoreni prozor provirilo je nasmejano lice naizgled ljubazne žene.
Vetar nade mi pirnu oko srca i moje srce se spljosnu i proširi, pretvori se u zastavu i zavijori. Ja
sam se osmehnuo i poput gospodina poklonio.
„Izvinite, samo da vas pitam, nije li ovo moja kuća?“
Ženino lice se naglo sledi.
„Oh, ko ste vi?“
Htedoh da joj objasnim, ali zanemeh. Nisam znao kako da objasnim. Kako da je ubedim
da to ko sam ja u ovom trenutku nije bitno. Osetivši blago očajanje rekoh: „U svakom slučaju,
ako mislite da ovo nije moja kuća, zamolio bih vas da mi to dokažete“.
„O Bože!“: odvrati žena uplašena lica. To me rasrdi.
„Ako nemate dokaz, onda možemo da smatramo i da je ovo moja kuća, zar ne?“
„Ali ovo je moja kuća.“
„Pa šta s tim? Ako je ovo vaša kuća, ne mora da znači da nije moja, zar ne?“
 Umesto odgovora, ženino lice se pretvori u zid i ona zatvori prozor. Ah, ovo je pravo lice
ženinog osmeha. Uvek ta metamorfoza koja potkrepljuje tu besmislenu logiku da nešto što je
nečije bude razlog da to nije moje.
Međutim zašto, zašto je sve nečije, a ne može biti moje. Ne, ako već nije moje, zašto
barem jedna stvar nije ničija.

NEPOZNATE REČI:

割目– napuklina, pukotina, procep

万遍–nekoliko desetina hiljada
疑問–pitanje, problem, sumnja
電柱–bandera
時折–ponekad
横目– popreki pogled, pogled postrance
可能性– potencijalnost, mogućnost
証拠– dokaz
勇気– hrabrost
心臓– srce
吹き込み– lepršati, duvati
旗– zastava
紳士– džentlmen
気味– senzacija, osećaj
正体– istinsko lice, istinski karakter, kako zaista jeste
論理– logika
小便（する）- urinirati (kolokvijalno)
納得（する） - saglasnost, razumevanje
否定（する）– negacija, poricanje
会釈（する）– klimnuti glavom, salutirari
証明（する）- dokazivanje
変貌（する）– transformacija, promena, transfiguracija
暮れる – smračiti se
詰る– izgrditi
おびえる–uplašiti se
限る– ograničiti, postaviti limit
重大–ozbiljno
偶然– odjednom, neočekivano

TEKST I I 小学校五年（当時満五歳）原田弘子(はらだひろこ)

Kada je pala ona strašna atomska bomba, nas četvoro, ja, mama, mlađa sestra i mlađi brat bili
smo evakuisani kod bake u selu u prefekturi Šimane. Stoga ja baš nisam upoznata. Kasnije ja
sam razne priče čula od tate i starije sestre. Pošto je tata vodio računa o gradu, a sestra pohađala
školu za devojčice, oboje su bili u Hirošimi.
Tata nije bio povređen, ali sestra je bila zadobila teške povrede. Pošto je, kao deo radne akcije,
bila na mestu pomeranja zgrada blizu mosta Curumi, od glave do stopala, po celom telu je
zadobila teške opekotine. Neko vreme su govorili da joj više nema pomoći, i majka je plakala.
Sada je dobro.
Ali lice i telo su joj skroz u ožiljcima, i i dalje ne može da koristi levu ruku. Čak dva puta je
operisana u Tešin bolnici, ali i dalje se nije oporavila. Kada jesen pređe u zimu, koža na
delovima ruku i nogu gde ima opekotine stanji joj se, i otvaraju joj se rane, što je problem. Često
bi gospoda iz okupacione vojske došla kolima (da je pokupe?) i pregledala je. Ali sestra je uvek
govorila da joj je dosadno da ide, jer koliko god puta je išla, samo bi je pregledali i uopšte joj ne
bi pružali medicinsku brigu. Pošto je sestra zadobila teške povrede i nismo znali da li će moći da
se uda, mama je uvek brinula i bila tužna. I ja se isto rastužim kad pomislim kako je bila lepa
ranije. Uprkos tome, s obzirom da je većina sestrinih prijatelja poginulo, a oni koji su preživeli
uglavnom su zadobili povrede, meni je drago što je ona spašena i odustala sam od žaljenja. Ali u
poslednje vreme komšije govore da joj se crvenilo opekotina na licu prilično povuklo i
popravilo. Čuvši to, i ja sam se obradovala.
Mamin tata, moj deda, živeo je u komšiluku u blizini policije u gradu Nobori. On je bio odsutan
jer je bio otišao u rat. Deda, baba i deca svi su pogođeni atomskom bombom, i i kuća, i stvari,
sve im je bilo spaljeno, pa su bez ičega pobegli u kuću babine mame u Ivakuniju. Deda je posle
toga došao kod nas u kuću, ali pošto je udahnuo otrov i povredio grlo, čak i kada je bio gladan i
hteo da jede hrana mu nije prolazila kroz grlo i ništa nije mogao da pojede. Čak četrdeset dana
samo je vodu pio, i kažu da je konačno preminuo 30. oktobra. Pošto sam ja bila na selu, mama
mi je ispričala kada se vratila, jer je išla da vodi brigu o dedi.Kada sam to čula, bilo mi je jako
žao dede i nisam to mogla da podnesem.
Smatram da rat i atomsko bombardovanje ne smeju da se ponove. Molim se da će mirovna
Hirošima stići makar dan ranije.

NOVE REČI:

そかい = evakuacija
きんろうほうし = radna akcija
たてものそかい = pomeranje zgrada; zgrada za pomeranje
きっぽ = ožiljak
あかぎれ = dermatološke laseracije (ispucala koža)
しんちゅうぐん = okupaciona vojska/sila
手あて= medicinska briga
うすれる = izbledeti; povući se (crvenilo)
みよい = prijatan na pogled
こす = proći kroz ~
かいほう = nege/davanje nege; vođenje brige

TEKST II II 小学校五年（当時満五歳）馬場昌夫(ばばあきお)

Zbog bombe, velika kuća nam je pretrpela štetu, stariji brat je povredio uvo, a mlađa sestra je
bila ispod krova pa su sa krova crepovi popadali na nju i sravnili je. Mama i moja mlađa sestra
koja je imala samo oko dve godine bile su u kući i tu i tamo su povređene. Pošto niko od nas nije
mogao da hoda, strancisu nas odvezli u selo.
Pre bombe, imali smo veliku kuću i bavili smo se pamukom, ali pošto je tata umro, ne možemo
više to da radimo, i sada nas odgaja samo mama. U poslednje vreme, pošto je tata umro, kuća
nam je siromašna. Stariji brat svakog dana od rano ujutru ide da radi, a mama podržava nas
četvoro dece preprodavajući polovne stvari. Starija sestra priprema hranu, a mi radimo druge
poslove.
Pre bombe, imali smo dvospratne sobe i sve je bilo prostrano, a sada živimo u dotrajaloj kući.
Zbog bombe nam je kuća nepravedno osiromašila. Pošto nam je kuća uništena, bili smo u selu.
Ubrzo smo izgradili kuću u gradu. I tako smo se mi svi vratili u grad i tamo živeli.
Pošto je mlađa sestra oslepela na desno oko, svi su je mrzeli, ali ona je to trpela a da nije ni suzu
pustila. Međutim, pošto bi joj se ponekad svi se smejali i ona bi se vratila kući uplakana, i kada
bih ja otišao da ih upozorim, pošto su svi bili mali i nisam mogao da ih udaram, prestao sam da
im govorim da to ne rade. Kada sam to uradio, polako su počeli da se druže. Tako se i moja
mlađa sestra zajedno sa svima srećno igrala. Tada je meni bilo lakše.
Kada bismo imali tatu, mogli bismo da izlečimo sestrino oko, ali pošto nam je tata poginuo i
sada smo siromašni, nikako ne možemo da ga izlečimo. I kad idem u školu, i kad idem u selo, ja
samo o mlađoj sestri razmišljam. Pa opet, brinujući da možda moju sestru ne mrze ljudi iz
komšiluka jer je slepa na jedno oko, da je možda ne rasplakuju, ni u školi nekako ne mogu da
učim. Sestru čak i odrasli ljudi potcenjuju zbog njenog slepog oka. Ali ja ???

NOVE REČI:

やられる = pretrpeti štetu

かわら = crep
ぺっしゃんこ = spljosnut; sravnjen
ピカドン = atomska bomba (dečiji izraz)
わたや = bavljenje pamukom; jorgandžija
こぶつ = razmena/preprodaja starih/polovnih stvari
やしなう = podržavati, prehranjivati
ひどう = nepravedan; nehuman
つぶれる = biti smrskan/zdrobljen
気がすっとする = osetiti olakšanje

TEKST III 小学校六年（当時満六歳）中森敏夫(なかもりとしお)

Kada ja ponekad odem u grad, često ugledam decukoja se šetaju držeći ruke sa tatom i mamom.
Kad god vidim tu decu koja srećno, veselo šetaju, setim se svojih roditelja kada su bili živi. Učini
mi se kao da se njihov nežni lik pojavljuje predamnom.Čak i kada im se obratim šaptom srca,
„tata, mama“, oni mi ništa ne uzvraćaju. Ja sam u takvim trenucima tužan, toliko tužan da to ne
mogu da podnesem. I zavidim svojim prijateljima.

Ali ja sam odustao od roditelja koji su otišli u daleki raj... „Bilo ko kad poraste susreće se s tim
da mu tata i mama umru, samo sam ih ja rano izgubio.“ ... ja uvek tako mislim.
Sada odrastam u bakinoj kući. Ovo je sve zbog rata. I to što je Hirošima spaljena je zbog rata!
Mrzim rat. Mrzim borbe. Tako ja mislim!

NOVE REČI:

手をひく = vodeći za ruku

見かける = ugledati
ありし日 = dani kada je neko bio živ
つぶやく = šapnuti, promrmljati

ESEJ O UTISKU SA ČASA

授業はとてもすばらしかった。すぐに時間が過ぎました。テキストはとてもおもしろかった。私の一番好きなテキストは「赤い繭

」です。

漢字の勉強は本当に面白いのに、時々数の多さに圧倒される。まだまだいくらでもあるよねー！一生懸命がんばります!

新しい授業が楽しみです。

Časovi su bili sjajni. Vreme je brzo prošlo. Tekstovi su bili veoma zanimljivi. Moj omiljeni tekst
je "crvena čaura".
Učenje kanđija je zaista interesantno, ali ih ima sve više i više. Daću sve od sebe da ih naučim.
Radujem se novim časovima!