OJ KRAJINO

Gradu Knine, srpska prestonice,

nece tebe krasit �ahovnice.
Onu na�u Srbin ce da stavi,
da lepr�a na kninskoj tvrdavi.
Onu, �to se vekovima vila
s belim orlom ra�irenih krila.
Velebitu, ponosita goro,
nadaj mi se, doci cu ti skoro,
da pogledam sa tvojih vrhova,
sela, �to su bila Srbinova,
da mi oko samo pogled baci,
gde su srpski ginuli junaci.
Kad pomislim na Ravne Kotare,
na Kotare, na rodne �egare,
ja o�ivim uspomene stare.
Oj Kistanje, ne volim te manje,
samo vi�e, za te du�a di�e.
Oj Drni�u grade na Cikuli,
godinama mene du�a boli,
progoni me �elja svakog sata,
da zakucam na drni�ka vrata.
Kostajnice moja nesanice,
meni suza jo� umiva lice,
kako ne bi oko zaplakalo,
sve �to imam tamo je ostalo,
i detinjstvo, i momacki dani,
vraticu se, ko da mi zabrani.
Sa Papuka sivi soko klice,
hoce� li se vratit' prognanice?
Kol'ko puta li�ce menja boje,
tebe nema na proplanke moje.
Koliko je Grubi�ino polje,
od Srbina niko ne zna bolje.
�elja mi je da jednoga dana,
zaigram na njemu tarabana.
Kad se setim Banije, Korduna,
ofanziva, usta�kih plotuna,
kad se setim Tenje, Mirkovaca,
izginulih svojih saboraca,
i Vojnica na Petrovoj gori,
Kraji�nik bi opet da se bori.
Vukovare, jo� rane krvare,
rane stare peku me i �are,
Vukovare i Borovo selo,
u tom selu sve je zapocelo.
Protera�e Srbe iz Krajine,
prkoseci i pravdi i Bogu,
u avgustu devedeset pete,
iz du�e je isterat' ne mogu.

Od kada je i svijeta i vijeka,

od kada je Boga i covjeka,
od davnina,srpska je krajina.
uvek ce je Srbin svojatati
i �eleti da se u nju vrati,
vratice se bar peto koljeno,
na ognji�te �to je napu�teno,
vratice se pokolenja nova,
na ognji�ta svojih pradjedova

Vasilije od Semberije