Professional Documents
Culture Documents
Obuka Za Rukovaoca CNC Masinama PDF
Obuka Za Rukovaoca CNC Masinama PDF
МАШИНАМА
Приручник за полазника
1
САДРЖАЈ:
УВОД .............................................................................................................................................................3
2
УВОД
Приручник за полазнике Обуке за руковаоца CNC машинама развијен је у оквиру пројекта
Развој система функционалног основног образовања одраслих у Србији – „Друга шанса“.
Приручник је намењен полазнику који се образује у школи за основно образовање
одраслих и ослања се на принципе, циљеве и исходе функционалног основног образовање
одраслих и на циљеве и исходе програма обуке за руковаоца CNC машинама.
Послови руковаоца CNC машинама припада подручју рада Машинство и обрада метала.
Редовно похађање обуке уз употребу овог приручника омогућује стицање основних знања,
вештина и стручних компетенција на пословима руковање CNC машинама у ручом и
аутоматском моду, сагледавању њихове материјалне вредности и примена мера
безбедности и заштите здравља на раду. Стечена знања, вештине и стручне компетенције
омогућују даљу стручну обуку за послове:
- Оператера машинске обраде – стругар, и глодач
- Руковаоц CNC бушилицама
- Руковаоц CNC машинама за обраду дрвета
Сврха Приручника је унапређење знања и вештина неопходних за успешно обављање
послова руковаоца CNC машина. Посебно је истакнуто како заштитити здравље кроз
указивање на опасности које вребају у машинској радионици. Садржаји дати у приручнику
такође омогућују успешно припремање и полагање испита за обуку.
Приручник се састоји из неколико целина. У првом, уводном, поглављу обрађене су мере
безбедности и заштите на раду у машинској радионици.
У другом поглављу обрађене су неопходне припремне радње које омогућавају да се у
трећем и четвртом поглављу обради тематика руковања CNC машина у ручном и
аутоматском режиму рада.
Пето поглавље посвећено је скидању радног предмета, чишћењу и одржавању радног места
и машине и припрема машине за рад следећег радног предмета у серији.
На крају сваког поглавља дата су питања и задаци чији је циљ провера наученог и
разумевања прочитаног. На крају пиручника, могу се пронаћи дефиниције кључних
појмова који се користе у тексту.
3
- Покретни делова машина као што су: зупчаници, ременице, осовине, ваљци,
лежајеви, спојнице, разне врсте ексцентара, замајци и др. представљају опасну зону
због могућег захватања појединих делова тела или одеће.
- Опасност је још већа ако ротирајући делови, носе на себи разне врсте завртања,
навртки, и сл. Ротирајући елементи могу да буду са испустом или удубљењем, као и
са оштрим завршетком, што још више повећава опасност. Као типичан представник
елемената са испустом и удубљењем може се навести стезна глава код струга.
- Пре укључивања машине треба извући кључ из стезне главе (слика 1), уклонити све
са машине, проверити положај ножа и командних ручица и окружити стезну главу
машине штитником.
Слика 1
- Машине код којих алат има транслаторно кретање могу да представљају извор
повреда у виду укљештења (слика 2), између покретног и непокретног дела, удара,
посекотина, одсецања, прелома итд.
Слика 2
- Кретањем ван транспортних стаза и радног простора око машине улази се у опасну
зону.
- При обради резањем долази до одвајања честица материјала или парчади
изломљеног алата. Ове опасности су утолико веће ако се ради о материјалима или
деловима који имају шиљасте или оштре делове или крајеве.
- У већини добро опремљених машинских радионица, могу се видети и разни типови
дизалица, које нарочито повећавају површину опасне зоне. Њихова потенцијална
опасност прети и у моментима када није у радном процесу, неосигуране куке и
ужад, могу имати за последицу неконтролисано кретање појединих делова дизалице.
1.1. НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ НЕСРЕТНИХ СЛУЧАЈЕВА У МАШИНСКОЈ
РАДИОНИЦИ
Најчешће последице несреће на раду у машинским радионицама су: посекотине, падови,
пригњечења, истегнућа, удари електричне струје итд. А узроци су следећи:
- директан контак са покретним деловима машине и алата,
- удар делова распрснутог алата,
4
- удар дела одрезаног материјала,
- механички неисправна машина,
- неисправне електричне инсталације,
- неисправан радни поступак,
- непостојање уређаја за заштиту на машини,
- недовољно познавање оруђа за рад од стране радника,
- потцењивање опасности од стране радника,
- у производним просторијама не сме се јести, пити и пушити,
- коришћење неисправне заштитне одеће и обуће,
- непримењивање заштитне одеће и обуће, посебно водити рачуна о томе да радно
одело мора бити закопчано са стегнутим рукавима око чланака (слика 3).
Слика 3
Док машина ради, не сме се поправљати, мерити помичним мерилом или контролисати
шаблоном. Док машина ради струготину никада не уклањати руком већ куком (слика 4).
Слика 4
Ово су неки од услова заштите на раду у машинској радоници. Међутим, и најбољи
прописи нису довољни уколико о заштити на раду не брине сваки учесник у производњи.
Провери да ли знаш?
1. Које су најчешће опасне зоне у машинској радиници?
2. Како се безбедно уклања тракаста струготина у току рада?
3. Да ли је дозвољено руковање неисправном машином?
Слика 5
- лењир
- помични клизач
На лењиру и клизачу се налазе краци (3), за спољашња мерења и краци (4) за унутрашња
мерења. На задњој страни лењира, у жљебу, налази се шипка (5) за мерење дубина. С доње
стране помичног мерила налази се кочница (6) која служи за померање клизача.
Да се не би јавиле грешке мерења, мора се водити рачуна о следећем:
- мери се само применом познатог поступка,
- користи се само одговарајуће исправно мерило,
- пре мерења радни предмет се мора очистити,
- мерило се не сме подешавати и поправљати,
- мери се пажљиво, уз евидентирање три очитавања; усваја се средња вредност,
- не мере се топли делови и делови у покрету јер очитана величина мере није тачна, а
може доћи до оштећења мерила и повреде руку,
После мерења очисти се мерило, премаже уљем и остави на одређено место.
7
2.3. АЛАТИ И ПРИБОРИ НА СТРУГУ
На стругу се могу обрађивати спољашње и унутрашње површине и то:
- цилиндричне,
- коничне и профилне,
- резати навој,
- укопавати жљебови,
- осецати и поравнавати радни предмети
Радни предмети обрађени на стругу приказани су на слици 6
Слика 6
При обради стругањем припремак је стегнут у стезној глави струга и изводи главно обртно
кретање. Алат је стегнут помоћу држача на носач алата и изводи помоћна праволинијска
кретања (слика 7).
Слика 7
За центрирање, и стезање радног предмета при обради стругањем најчешће се користе
следећи стезни прибори (слика 8):
- стезне главе,
- еластичне чауре.
8
Слика 8
Стезне главе се учвршћују на радно вретено навојем или са завртњима. Могу бити са:
- две чељусти за стезање пљоснатих делова и цеви,
- са три чељусти за стезање делова кружног пресека и
- са четири чељусти за стезање квадратних профилних и тежих округлих делова.
Радни предмет се стеже чеоном или степенастом страном стезних чељусти. Стезање се
изводи ручно, пнеуматски и хидраулично. Постављање и стезање радног предмета зависи
од пречника припремка, укупне дужине и дужине елемената који се обрађују. Припремак
се поставља у стезну главу и стегне конзолно и са подупирачем.
Пре постављања припремка, чељусти стезне главе се обришу. Између чељусти се постави
припремак. Кључ се постави у стезну главу. Окретањем кључа у смеру казаљке на сату
систем зупчаника се окреће, приближавајући чељусти ка центру главе, при чему долази до
центрирања и истовременг стезања припремка.
Чауре већег пречника могу се стезати са унутрашње стране степенастим деловима чељусти.
Алат у процесу обраде стругањем зове се стругарски нож. Служи да дејством силе на
обрадак уз помоћ кретања врши сечење – резање слоја материјала са предмета обраде.
У зависности од врсте стругарске обраде постоје и различити стругарски ножеви.
Алат је у процесу резања веома оптерећен. Зато материјал за израду алата мора имати
одређене карактеристике. Алат мора бити:
- довољно тврд,
- довољно жилав,
- отпоран на хабање и на повишеним температурама.
Овакве карактеристике имају:
- високолегирани алатни челици,
- тврди метали (синтероване легуре),
- керамички материјали,
- вештачки дијамант.
Данас се све више користе алати са плочицама од тврдог метала или керамике, овакви
алати задовољавају све постављене услове. На слици 9 су приказани различити стругарски
ножеви са изменљивим плочицама од тврдог метала.
9
Слика 9
За забушивање рупа на стругу користе се забушивачи (слика 10).
Слика 10
А за бушење рупа и отвора користе се завојне бургије (слика 11).
Слика 11
10
Слика 12
При обради глодањем припремак је призматичног облика. Позиционирање припремка
врши се према плану стезања. За стезање се користие универзални или специјално
конструисани стезних прибори. Најчешће се користи машинска стега и стезне шапе (слика
13).
Слика 13
Пре постављања приремка неопходно је све површине припремка и прибора очистити како
не би дошло до грешке ослањања – базирања радног предмета у односу на машину.
Алат се поставља на трнове или у стезне главе или чауре. Према начину стезања глодала
могу бити : насадна – са рупом или усадна – са дршком (слика 14.).
Слика 14
Слика 15
Програм за израду радног предмета је учитан у компјутер машине (управљачку јединицу) и
одатле се извршава. На слици 15 приказана је структура CNC машине - струг
CNC технологија је била једна од главних покретача развоја производње у последњих 100
година (повећање квалитета и смањење производних трошкова).
Када, како и зашто је произведена прва машина управљања компјутером?
За време другог светског рата било је потребно произвести повећану количину одређених
производа уз задовољавајући квалитет помоћу приучене радне снаге. Повећањем количине
квалитет се смањивао због утицаја људског фактора који је на то утицао.
Америчко ратно ваздухопловство тражило је начин да реши овај проблем.
Постављени су следећи циљеви:
- Повећање обима производње веома компликованих делова у авио индстрији;
- Побољшање квалитета и тачности произведених делова;
- Стабилизовање цена производње.
Као резултат ратних напора, 1951. године, ангажована је лабараторија Massachusetts
Institute of Technology ( MIT) да развије машину алатку која ће испунити задате захтеве. У
исто време MIT је такође радио на развоју компјутера под именом Whirlwind. Последица је
била да је MIT дириговао укупан даљи развој CNC.
У току 1952. год. конструисана је прва нумерички управљана машина.
Слика 17
- R - референтна тачка машине дефинисана је њеном конструкцијом, представља
граничну тачку радног простора и помоћу ње се успоставља мерни систем машине.
После укључивања, пре било каквог рада на машини, неопходно је учитавање
реферетне тачке.
- М – нулта тачка машине је такође дефинисана конструкцијом машине и представља
почетак координатног система машине. Да би се поједноставило програмирање ова
тачка се обично трансформацијом координатног система пребацује на повољнију
позицију.
- W – је нулта тачка обратка коју бира технолог програмер и поставља је на обратку у
најповољнијој позицији за програмирање.
- B – је стартна тачка алата, тачка из које алат почиње обраду у програмском моду.
Бира је технолог програмер, алат се у ручном моду обично доводи у ову тачку пре
почетка обраде.
13
Слика 18
Слично као код обраде на CNC стругу и на глодалици, морају се знати положаји
карактеристичних тачака. Пре свега то су: референтна тачка R, нулта тачка машине M,
нулта тачка радног предмета W и стартна тачка алата B. Положаји ових тачака на CNC
глодалици приказани су на слици 19
Слика 19
14
3
Слика 20 Слика 21
Управљачке јединице различитих произвођача на први поглед могу изгледати различито,
али све се обично састоји из три целине и то:
1. алфанумеричког дела за унос и корекцију програма,
2. машинског дела за непосредно руковање машином као што је селектор начина рада,
стартовање и заустављање извршења програма, стартовање и заустављање обртања
главног вретена итд. и
3. екрана за приказ програма и различитих подешавања.
Одабиром положаја преклопника селектора начина рада (слика 22) дефинише се начин рада
машине. Постоје три основна начина рада и то:
- Ручно померање носача (држача) алата,
- Програмски (аутоматски) рад и
- Уношење и извршавање наредбе (MDA)
Ако је одабрано ручно померање носача алата, треба подесити величину померања
помоћног кретања. Величине уписане на селектору начина рада на овом типу управљачке
јединице дате су у микрометрима (1µм=0.001 мм).
15
Слика 22
Разлика управљачке јединице струга и глодалице споља гледано углавном није велика.
Основна разлика је у броју управљаних оса. Поред оса X и Z, на глодалици увек постоји
бар још оса Y.
Да би могли да извршимо померање радних органа машине, потребно је укључити је на
електрично напајање. Кључ се постави у отвор и затим окрене у позицију 1, као на слици
23.
Слика 23
Следећи корак је учитавање референтне тачке (R), како би се успоставио мерни систем. За
ову акцију потребно је селектор начина рада (MOD) поставти у позицију каo на слици 23.
Притиском на дугме за ручно померање у правцу X осе, а затим Z, машина се наводи на
референтну тачку.
16
За довођење алата ручно, у неку жељену позицију, на селектор начина рада (MOD)
поставимо величину померања помоћног кретања. Затим у зависности од тога у ком правцу
и смеру желимо да ручно извршимо кретање, притиснемо једно од четири дугмета (+X, -X,
+Z, -Z).
Провери да ли знаш?
1. Шта можеш да прочиташ са плана стезања?
2. Како се зове основни алат за обраду стругањем?
3. Како се зове основни алат за обраду глодањем?
4. Орјентиши координатни систем помоћу правила три прста десне руке на стругу.
5. Објасни чему служи и како се користи селектор начина рада – MOD.
6. Колико управљаних оса може имати глодалица?
7. Објасни поступак укључивања машине.
ПРОГРАМ ЗНАЧЕЊЕ
... ...
Табела 1
Могу постојати извесне разлике у форми програма у зависности од управљачке јединице и
машине на којој се програм извршава.
Главне функције означавају се у програму са “G” и дефинишу услове (начин) кретања.
Основне G функције су дате у табели 2.
ГАВНА
ЗНАЧЕЊЕ
ФУНКЦИЈА
Табела 2
Помоћне функције се означавају са “M” и зовемо их и функцијама укључивања. Основне М
функције дате су у табели 3.
ПОМОЋНЕ
ЗНАЧЕЊЕ
ФУНКЦИЈА
М0 Програмско заустављање
М6 Измена алата
Табела 3
Основне главне и помоћне функције се при обради на CNC годалици не разликују у односу
струг.
18
3.2. СТАРТОВАЊЕ И ЗАУСТАВЉАЊЕ ИЗВРШЕЊА ПРОГРАМА
Предуслов за почетак рада у аутоматском режиму CNC машине је следећи:
- одговарајући програм је учитан
- сва софтверска подешавања су обављена
- алати су припремљени према плану алата
- измерени алати су постављени на носач алата или револвер главу или магацин алата
- подаци о корекцијама алатима унети у машину
- припремак постављен и стегнут према плану стезања
- радни простор безбедан (уклоњена заостала струготина, алат и прибор)
- врата машине (заштита) затворена
- сви аларми уклоњени
Ако су сви услови за рад испуњени приступа се процедури стартовања програма
- Поставити MOD селектор на аутоматски начин рада
- Поставити - проверити брзину помоћног кретања на 100%
- Поставити – проверити број обртаја главног на 100%
- Покренути програм – START дугметом
Ипак нека вам десна рука буде ВРЛО БЛИЗУ спасоносне “печурке” за хитно заустављање.
После стартовања програм се извршава аутоматски, блок по блок, онако како је технолог
програмер то испланирао. Последња наредба у програму је крај програма (М30), када се сва
кретања заустављају и програм враћа на почетни блок – спреман за ново извршавање.
Међутим има ситуација када је неопходно зауставити извршење програма који је у току.
Постоји више начина заустављања извршавања програма у зависности који је разлог
изазвао овакав захтев.
Дугме за хитно заустављање (печурка) се користи само када је угрожен човек, алат или
делови машине у току реализације програма. Заустављају се сва кретања, без могућности
наставка рада, програм се враћа на почетни блок. Ово дугме се увек налази на
приступачном месту и веома је уочљиво.
Ресет дугме се користи када из било ког разлога желимо да прекинемо извршавање
програма. Обично када се у току тестирања уочи грешка и даље тестирање не би имало
смисла. Прекида извршење програма, без могућности наставка рада, заустављају се сва
кретања.
Привремено заустављање програма када је потребно зауставити рад машине са
могућношћу даљег наставка рада процедура је следећа:
- Програм СТОП
- Помоћна кретања СТОП
- Обртање главног вретена СТОП
Ова процедура се мора испоштовати баш оним редом како је дата.
19
После привременог заустављања програма, програм се наставља по следећој процедури:
- Програм СТАРТ
- Обртање главног вретена СТАРТ
- Помоћна кретања СТАРТ
Заустављање помоћног кретања може се урадити и једноставним постављањем селектора
брзине помоћног кретања на 0%, зауставља се само помоћно кретање. Обрада се наставља
враћањем селектора брзине помоћног кретања на 100%.
Провери да ли знаш?
1. Шта описују подаци у програму?
2. Шта садржи један блок (реченица)?
3. Наброј основне главне – G функције.
4. Наброј помоћне – М функције.
5. Како се хитно зауставља машина?
6. Како се зауставља машина са могућношћу наставка рада?
7. Шта треба проверити на машини пре стартовања програма?
Слика 24
22
ОБУКА ЗА РУКОВАОЦА CNC МАШИНА
Водич за наставника
23
САДРЖАЈ:
УВОД ............................................................................................................................................................25
24
УВОД
Водич за наставнике који изводе Обуку за руковаоца CNC машинама развијен је у оквиру
пројекта Развој система функционалног основног образовања одраслих у Србији – „Друга
шанса“ који се реализује у периоду од 2011. до 2013. године. Водич је развијен као део
подршке наставницима за успешну реализацију обуке.
Функционално основно образовање одраслих (ФООО) представља организациону и
програмску интеграцију основног општег образовања, с једне, и стручне обуке, с друге
стране. Функционално основно образовање одралих је намењено свим особама старијим од
15 година које немају завршено основно образовање и остварује се у оквиру три циклуса
учења од по годину дана. У оквиру првог циклуса полазници завршавају програм који је
еквивалентан програму прва четири разреда редовног основног образовања. У другом
циклусу (V и VI разред) одрасли стичу основно опште образовање. Трећи циклус (VII и
VIII разред) односи се на завршетак основног образовања и стручну обуку за обављање
једноставнијих послова.
Општи циљ Функционалног основног образовања одраслих јесте стицање и унапређивање
знања, вештина, вредности и ставова неопходних за практично и конструктивно решавање
проблема и суочавање са изазовима у свакодневном животу и раду, унапређивање
породичних и личних услова живота, активно учешће у друштвеној заједници, обављање
једноставних послова и даље образовање и учење.
Очекивани општи исходи/међупредметне компетенције наставног програма функционалног
основног образовања одраслих као интегрисане целине су:
- језичка писменост
- математичка писменост
- основе научне писмености
- дигитална писменост
- управљање сопственим учењем
- решавање проблема
- социјалне интеракције и сарадња са другима
- грађанска одговорност у/за демократију
- здравствене компетенције
- еколошке компетенције
- иницијативност и предузетништво
- културна свест, мултикултуралност и креативност.
Општи исходи ФООО су претпоставка за организацију обуке за руковаоца CNC машинама
и постигнуће њених исхода и циљева. Истовремено, обука за руковаоца CNC машинама,
као интегрални део ФООО, својим садржајем и начином његове реализације треба да
допринесе постигнућу општих исхода ФООО. То значи да полазници у току реализације
обуке морају имати могућност да конкретизују, и унапређују своју језичку и математичку
писменост, контекстуализују базичне научне принципе у обављању радних активности,
осмишљавају властите стратегије учења, решавања проблема, разумеју значај здравља и
здравог окружења, буду проактивни, кооперативни и осетљиви на културу и системе
вредности оних са којима раде и уче.
Обука за руковаоца CNC машинама непосредно се ослања на постигнуће исхода
математике, физике и дигиталне писмености, али и на постигнуће исхода модула
примењених наука усмерених на обуку у области машинско-електричарских послова.
25
Водич је конципиран као нека врста упуства за реализацију обуке. По својој основној
структури (исходима на чију реализацију упућује), Водич за наставника је компатибилан са
Програмом обуке за руковаоца CNC машинама, Приручником за полазнике обуке за
руковаоца CNC машинама и Водичем за организацију испита за обуку за руковаоца CNC
машинама.
Централни део овог Водича је план или сценарио за постигнуће општих исхода обуке. План
је кохерентна, садржински и временски избалансирана пројекција активности учења,
неопходних ресурса, материјала и начина провере наученог. План има следеће елементе:
- циљ
- специфични исходи
- потребно време
- потребни ресурси
- потребни материјали
- процедура за реализацију активности
- начин провере наученог (питања и задаци за полазнике).
Водич ипак не представља обавезујући и општеважећи, већ пре препоручени и могући
моделе реализације обуке. Његова је основна функција да усмери наставника, мотивише га
на планиран и систематски приступ обуци и инспирише да трага за начинима реализације
обуке који су најадекватнији за ситуацију у којој они реализују обуку.
Повратна
Информација Демонстрација Увежбавање информација
индивидуално 26
или групно
Начин рада, исто тако треба да омогући и да сами полазници буду у прилици да једни са
другима размењују сопствена искуства, али и да, у разговору са наставником, добију
одговоре на питања са којима се суочавају у процесу рада и учења.
Напредовање полазника потребно је пратити кроз самосталан практичан рад. Повратна
информација о постигнућу мора бити објективна и правовремена. Повратну информацију о
постигнућу полазника наставник добија увидом у извршење задатака и кроз разговор са
полазником. Полазницима који су мање успешни пружати додатну стручну подршку у виду
додатних информација, објашњења и радних задатака.
Практични део обуке треба конципирати као већи број појединачних радних задатака. При
сачињавању радних задатака треба водити рачуна да буде заступљена она проблематика са
којом ће се кандидати сусретати када се укључе у свет рада.
Посебну пажњу треба посветити усвајању одговарајућих норми и правила понашања,
спремности за сарадњу и комуникацију, способности за самоконтролу, правилан однос
према раду и обавезама и способност за функционисање у тиму.
27
3. РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ОБУКЕ
Основу за организацију обуке чине три кључе стручне компетенција (општих исхода) са
којима полазници морају овладати током обуке. Њиховој реализацији претходи уводни
блок који је посвећен упознавању полазника са мерама безбедности и заштите на раду.
Сходно томе, обуку за руковаоца CNC машина потребно је организовати у оквиру четири
тематска блока:
1. Уводни блок - Мере безбедности и заштита здравља на раду
2. Руковање CNC стругом или глодалицом у ручном режиму рада - припремне
радње
3. Руковање CNC стругом или глодалицом у аутоматском режиму рада
извршавање програма
4. скидање радног предмета и припрема машине за рад следећег радног
предмета у серији
Реализација тематских блокова од 2, 3 и 4 на стругу или глодалици се одвија као
континуирани, сукцесиван и репетитиван процес. Практичан рад и увежбавање полазника
одвија се на основу логике, правила и процедура радног процеса, што значи да после
постављања и центрирања радних предмета и алата, провере услова за извршење програма,
следе обрада на CNC стругу или глодалици у аутоматскм режиму. На крају се готови радни
предмети чисте и одлажу на за то одређено место. Чисти се и машина како би била спремна
за израду следећег радног предмета. При томе се сваки пут врши теоретска надградња
везана за поједине исходе, а што се тиче практичног рада инсистира се на све већој
прецизности и све већем степену самосталности у изради радних предмета на CNC
машинама.
Циљ:
Специфични исходи
1. Процедура
Информативно-инструктивни блок
Пре него што се укључе у процес рада, наставник је дужан да информише полазнике о
опасностима на послу.
Први корак: Упознавање полазника са Правилником о заштити на раду и последицама
које могу настати непридржавањем датих упутстава.
Упозорити полазнике са опасним зонама у машинској радионици.
Навести најчешће узроке несрећа на раду у машинској радионици:
- директан контак са покретним деловима машине и алата,
- удар делова распрснутог алата,
- удар дела одрезаног материјала,
- механички неисправна машина,
- неисправне електричне инсталације,
- неисправан радни поступак,
- непостојање уређаја за заштиту на машини,
- недовољно познавање оруђа за рад од стране радника,
- потцењивање опасности од стране радника,
- коришћење неисправне заштитне одеће и обуће,
- непримењивање заштитне одеће и обуће.
29
Корисни извори и/или литература за наставника:
С. Симић и З. Симић - Практична настава 1 оператер машинске обраде
Циљ:
Специфични исходи:
Процедура
31
систематизвати облике припремака са којима ће се полазници сретати у току рада.
Приказати различите облике и димензије припремака. Указати како димензије припремка
могу утицати на тачност обратка.
Четврти корак. Показати различите приборе за стезање припремака на стругу:
- стезне главе,
- еластичне чауре,
- шиљке.
Показати различите приборе за стезање припремака на глодалици
- машинска стега,
- степенаста стега,
- специјални стезни прибор.
Водећи дискусију навести полазнике да изведу закључак који је прибор најприкладније
користити у зависности од облика и димензија припремака.
Демонстрирати постављање различитих прибора за стезање припремка на стругу и
глодалици.
Демонстрирти постављање, центрирање и стезање припремка.
Дискусијом са полазницима извести закључак који се проблеми могу јавити при стезању
различитих припремака и како се ти проблеми превазилазе.
Посебно указати на проблем стезања витких обрадака на стругу.
Указати на потенцијалне опасности услед лошег стезања и центрирања припремка.
Пети корак. Упознати полазнике са различитим врстама резног алата на стругу и
глодалици.
Користити узорке алата и каталоге алата.
Упознати полазнике са материјалима за израду резног алата и специфичностима сваког
материјала у односу на обраду резањем.
Демонстрирати постављање резног алата на стругу коришћењем различитих држача
(брзоизменљиви револвер итд).
Демонстрирати висинско подешавање резног алата – указати на проблеме који могу
настати током обраде у случају да алат није добро постављен по висини.
Указати на проблеме који се могу јавити у случају недовољног стезања алата.
Демонстрирати постављање резног алата на глодалици коришћењем различитих држача
алата.
Указати на проблеме који се могу јавити у случају непоштовања плана алата.
Шести корак Кроз дискусију навести полазнике да изведу закључак о основним
карактерисикама CNC машина.
Седми корак Упознати полазнике са структуром и принципом рада CNC машина
посебно указати на појмове:
- функционалне целине управљачке јединице
- координатни системи CNC машина
- орјентација оса CNC машина помоћу правила три прста десне руке
- положај карактеристичних тачака (R, M, W, B).
32
Осми корак Анализирати поједине функционалне целине управљачке јединице:
- садржај екрана
- алфанумерички део
- машинског дела
Посебно обратити пажњу на могућност коршћења селектора начина рада.
Девети корак Демонстрирати укључивање машине. После укључивања електричног
напајања, објаснити полазницима неопходност учитавања референтне тачке у циљу
успостављања мерног система
Десети корак Демонстрирати учитавање референтне тачке на CNC стругу и глодалици
Једанаести корак Демонстрирати руковање CNC стругом и глодалицом у ручном режиму
рада.
Избором различитих опција на селектору начина рада вршити померања радних органа
машине помоћу JOG тастера различитом брзном, или различити инкрементима померања.
Демонстрирати ручно укључење и искључење главног вретена и подешавање броја обртаја
главног вретена.
33
Задатак 3.2.4 Припрема CNC струга
Сваки полазник индивидуално вежба постављање, центрирање и стезање припремка у
прибор.
Полазници један другом проверавају центирање припремка.
34
3.3. РУКОВАЊЕ CNC СТРУГОМ ИЛИ ГЛОДАЛИЦОМ У АУТОМАТСКОМ
РЕЖИМУ РАДА – ИЗВРШАВАЊЕ ПРОГРАМА
Циљ:
Специфични исходи:
Процедура:
Први корак - у информативном блоку објаснити појам и структуру програма CNC машина
а затим основне G и M функције.
Други корак - кроз дискусију навести полазнике да наведу предуслове за почетак рада у
аутоматском режиму.
Трећи корак - демонстриати процедуру стартовања програма и праћења извршења
програма на ЦНЦ стругу и глодалици.
Четврти корак - демонстрирати различите начине прекидања – заустављања извршавања
програма. Посебно указати када и како се користи дугме за хитно заустављање.
35
Пети корак Указати на све потенцијалне проблеме који се могу јавити у току рада као што
је:
- Погрешан програм учитан
- Погрешан алат постављен
- Алати постављени на погрешно место у магацину алата
- Припремак лоше постављен
Упозорити да се рад CNC машина одвија аутоматски, и да може бити веома опасно
улажење у радну зону. Никада не прилазити алату у покрту.
Задатак 3.3.1. Наставник подели полазнике у групе, даје им једноставне програме како
би полазници препознали научене главне и помоћне функције и објасни њихову улогу у
програму.
Задатак 3.3.3
Сваки полазник добија комплетну технолошку документацију, припремак, алате и
програм учитан у CNC струг, уз надзор наставника вежба постављање припремка,
постављање алата, укључивање машине, стартовање програма и прекидање рада.
36
Задатак 3.3.4
Сваки полазник добија комплетну технолошку документацију, припремак, алате и
програм учитан у CNC глодалицу, уз надзор наставника вежба постављање припремка,
постављање алата, укључивање машине, стартовање програма и прекидање рада.
Задатак 3.3.5 Када сви полазници ураде свој први радни предмет, наставник водећи
дискусију наводи полазнике да искажу све евентуалне недоумице.
Циљ:
Специфични
Процедура:
37
се сва кретања зауставе.
Објаснити шта је неопходно урадити са сваким изратком после скидања са машине.
- Чишћење обратка од заостале струготине
- Визуелна контрола
- Мерење појединих кота
- Заштита обратка од корозије ако је неопходно
- Слагање на за то одређено место.
Указати да је сређивање радног места и контрола исправности средстава за рад обавеза
извршиоца на свом радном месту!
Указати шта је неопходно урадити:
- после израде сваког радног предмета,
- на крају радне смене,
- према плану превентиве.
Демонстрирати чишћење машине и простора око машине. Очистити струг, покупити
струготину. Са пода померити патосницу, покупити струготину и одложити је у сандук за
струготину. Покупити и оставити памучњак на одређено место. Није дозвољено чишћење
струготине ваздухом под притиском.
После чишћења демонстрирати подмазивање клизних стаза на радном столу струга.
Док мотор ради и радно вретено се окреће минималним бројем обртаја, демонстрирати
проверу нивоа уља у контролницима. Ако је потребно, зауставити машину и долити уље.
Када машина мирује, отворити бочни поклопац, како би се уочио пренос снаге ременом са
мотора до главе струга и изменљивих зупчаника за помоћно кретање. Демонстрирати
притезање ремена.
Указати да је периодично (једном недељно) потребно контролисати течности за хлађење и
подмазивање. Ако је потребно очистити филтер и резервоар, долити или заменити течност.
Увежбавати полазнике путем следећих задатака.
38
4. Одложити алат
39
ОБУКА ЗА РУКОВАОЦА CNC МАШИНАМА
Водич за организацију испита за обуку
40
НАЧИН ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИСПИТА ЗА ОБУКУ
Према Правилнику о програму огледа функционалног основног образовања одраслих
(„Службени гласник РС“ бр. 6/11) право на полагање испита за обуку има кандидат након
завршеног осмог разреда, односно стеченог основног образовања и након похађања
програма обуке.
Стручна школа образује комисију за обављање испита за обуку. Комисија има најмање три
члана. Председник комисије је наставник практичне наставе за дату обуку. По једног члана
комисије предлажу унија послодаваца, привредна комора или занатска комора и филијала
Националне службе за запошљавање, а на захтев стручне школе.
За председника или члана комисије за обављање испита за обуку не може да буде одређен
наставник који је обављао обуку или лице које је обављало обуку, али је дужан да
присуствује испиту.
Испитом за обуку проверава се постигнуће стручних компетенција, односно општих исхода
програма. За сваку предвиђену стручну компетенцију утврђује се листа радних задатака.
Радни задаци за испит за обуку дефинисани су тако да интегрално проверавају вештине и
знања за јединице компетенција које су савладане током обуке.
У оквиру испита за обуку кандидати извршавају по два радна задатка. Један задатак
реализују на CNC стругу, а други на CNC глодалици. Полазник извлачи радне задатаке
непосредно пре почетка испита за обуку, с тим да има довољно времена за припрему за
извршење радног задатка. Током извршења радног задатка чланови комисије могу
захтевати од кандидата да образложи и објасни поступке и процедуре извршења задатка.
Радни задаци за испит за Руковаоца CNC машина:
42
ПРИЛОГ 1
ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНОГ ЗАДАТКА НА ИСПИТУ
ЗА ОБУКУ CNC РУКОВАОЦА
Назив радног задатка
Назив школе
Седиште
Назив обуке Руковаоц CNC машинама
Име и презиме кандидата
44
ЗБИРНИ ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ РАДНОГ ЗАДАТКА НА
ЗАВРШНОМ ИСПИТУ
Подаци о школи
Назив установе
Седиште
Школска година
Испитни рок
Датум одржавања завршног
испита
Подаци о полазнику
Име и презиме кандидата
ПРОГРАМ ОБУКЕ Руковаоц CNC машина
1.
ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ:
Председник: ________________________________
Други члан: ________________________________
Трећи члан: ________________________________
45
ПРИЛОГ 2
1.1. Елемент компетенција (стандард). Руковање CNC стругом у ручном режиму рада
- припремне радње
Опис Критеријуми обављања Потребна знања
Рукује CNC стругом у - Одговарајући програм - Чита план стезања
ручном режиму рада селектован - Центрира припремак
у току припремних - Координатни систем машине - Стеге припремак
радњи успоставље - Рукује тастатуром
- Преклопник за избор начина рада управљачке јединице
у положају ручни рад - Рукује CNC струг у ручном
- План стезања анализиран режиму рада
- Припремак стегнут у стезној - Разликује координатни
глави машине систем машине и припремка
- Дужина припремка ван стезне - Користи потребан ручни
главе усаглашена са планом алат
стезања - Примењује мере
- Припремак центриран у стезној безбедности и заштите
глави машине здравља на раду у машинској
- Нема активних аларма радионици
47
Стартује и прати - Селектор начина рада - Рукује тастатуром
извршење програма у постављен на аутоматски управљачке јединице
аутоматском начину рада - Селектор брзине помоћног - Рукује CNC глодалицом у
кретања постављен на 100% аутоматском режиму рада
- Селектор броја обртаја - Примењује процедуру
постављен на 100% заустављања машине у
- Извршење програма случају нерегуларног рада
стартовано - Примењује мере
- Програм се извршава у безбедности и заштите
аутоматском начину рада здравља на раду у
- Руковалац прати извршење машинској радионици
48
ПРИЛОГ 3
ЗАДАТАК 1
49
ЗАДАТАК 2
50
ЗАДАТАК 3
51
ЗАДАТАК 4
52
ЗАДАТАК 5
53
ЗАДАТАК 6
54