Univerzitet u Beogradu

Građevinski fakultet
Katedra za geodeziju i geoinformatiku

INŽENJERSKA GEODEZIJA 1
Različiti slučajevi obeležavanja na gradilištu

Prof. dr Zagorka Gospavić dipl. inž. geod.

Školska 2012/2013. godina

 Različiti slučajevi obeležavanja tačaka
2

 Obeležavanje pojedinačnih tačaka

 Obeležavanje tačaka na krajevima pravih i krivih linija oblika

kružnice, klotoide, kubne parabole, kao i na krajevima
proizvoljnih krivih linija

 Obeležavanje detaljnih tačaka na pravim i krivim linijama

 Obeležavanje tačaka koje predstavljaju temena poligona u

horizontalnoj, vertikalnoj ili kosoj ravni

 Obeležavanje karakterističnih tačaka složenih površina

 Obeležavanje pravolinijske ose (pravca)
3
u horizontalnoj ravni
 Pravac je definisan pomoću dve tačke (krajnje)
 Krajnje tačke pravca se mogu obeležiti na neki od načina
objašnjenih na prethodnim predavanjima (polarnom
metodom, ortogonalnom metodom, GPS metodom,...)
 Često se javlja potreba za obeležavanjem većeg broja
međutačaka na pravcu (naročito izraženo kod dugačkih
pravaca), tj. detaljnim obeležavanjem pravca
 U praksi se uglavnom javljaju dva slučaja detaljnog
obeležavanja pravca:
 kada se krajnje tačke pravca dogledaju
 kada se krajnje tačke pravca ne dogledaju
 Detaljno obeležavanje pravca kada se
4
krajnje tačke dogledaju - I način
 Kada se krajnje tačke pravca dogledaju obeležavanje međutačaka je
znatno olakšano
 Najprostiji i najmanje precizan način detaljnog obeležavanja u tom
slučaju je obeležavanje pomoću znački
 Rukovodilac obeležavanja stojeći iza značke na tački A nišani okom ka
znački koju jedan pomoćni radnik drži na tački B, drugi pomoćni radnik
noseći značku od tačke A ka tački B obeležava međutačke kada mu
rukovodilac obeležavanja potvrdi da je na pravcu; prilikom ovakvog
obeležavanja važno je da se značke drže što je moguće vertikalnije

1 B
A
 Detaljno obeležavanje pravca kada se
5
krajnje tačke dogledaju - II način
 Precizniji način detaljnog obeležavanja pravca podrazumeva korišćenje
teodolita
 Instrument se postavi na tačku A i direktno se vizira signal na tački B,
alhidada se zakoči u tom položaju, a na pravcu vizure se obeležavaju
međutačke; ovo obeležavanje se može vršiti u jednom ili dva položaja
durbina (obeležavanje sa običnom ili povećanom tačnošću)

1 B
A
 Detaljno obeležavanje pravca kada se
6
krajnje tačke dogledaju
 Detaljno obeležavanje pravca kada se
7
krajnje tačke ne dogledaju - I način
 Najprostiji i najmanje precizan način detaljnog obeležavanja u tom slučaju je
obeležavanje pomoću znački
 Mora se pronaći mesto između tačaka A i B sa kojeg se istovremeno mogu
videti te tačke (krajnje tačke pravca čije se detaljno obeležavanje vrši)
 Jedan radnik drži značku na tački C, a drugi na tački D, pri čemu su na tačkama
A i B prethodno postavljene značke; radnik koji stoji na tački D pokazuje
radniku koji stoji na tački C gde treba da se pomeri da bi došao na pravac AD;
kada radnik koji stoji na tački C dođe na željeni pravac on govori radniku koji
stoji na tački D gde treba da se pomeri da bi došao na pravac BC; postupak se
naizmenično ponavlja dok oba radnika ne dođu na pravac AB

C D
D
C

A B
A
B
 Detaljno obeležavanje pravca kada se
8
krajnje tačke ne dogledaju - II način
 Ovaj način obeležavanja se primenjuje kada je na terenu moguće odabrati
tačku P koja je približno na pravcu AB, tako da se sa te tačke vide tačke A i B; na
terenu se meri prelomni ugao  na tački P i dužine i a b
P

A B
T

 Usvaja se: a  b  d AB
 Površina trougla se u tom slučaju može sračunati na dva načina:
ab a b
P e   sin 
2 2
 Odatle sledi:
a b
e  sin 
ab
 Na kraju se tačka P odmeranjem ekscentriciteta e pomera u tačku T; radi
kontrole treba ponovo izmeriti ugao i uporediti ga sa teoretskom vrednošću
od 180°
 Detaljno obeležavanje pravca kada se
9
krajnje tačke ne dogledaju - III način
 Ovaj način obeležavanja se primenjuje kada na terenu nije moguće odabrati
tačku P koja je približno na pravcu AB, tako da se sa te tačke vide tačke A i B,
već se mora odabrati tačka koja je znatno van pravca; na terenu se meri ugao 
na tački P i dužine a i b
A B

P
 Da bi se pravac AB mogao detaljno obeležiti neophodno je primenom
tangensne teoreme sračunati uglove i  :
     ab 
 90  ,  arctg   ctg 
2 2 2  ab 2
       
  ,  
2 2 2 2
 Detaljno obeležavanje pravca AB sa tačke A se vrši tako što se na tačku A
postavi instrument i zauzme ugao u odnosu na pravac AP
 Obeležavanje osa objekta na
10
građevinskim profilima
 Obeležavanje osa temelja i čašice stuba
11
 Detaljno obeležavanje kružne krivine
12
ortogonalnom metodom - I slučaj
 Ova metoda zahteva da prethodno na terenu budu obeležene glavne tačke
kružne krivine (PK, SK, KK)
 Apscisa xise u ovom slučaju odmera duž pravca tangente, a ordinata yiu
pravcu upravnom na prethodno pomenuti pravac
 Za usvojenu vrednost dužine segmenta kružnog luka za svaku tačku računaju se
njena apscisa i ordinata: Tn

180  l

R  SK
i
xi  R  sin i    PK
R
KK
yi  R  1  cosi   
R
Tn-1
Tn+1
O
 Detaljno obeležavanje kružne krivine
13
ortogonalnom metodom - II slučaj
 Ova metoda zahteva da prethodno na terenu budu obeležene glavne tačke
kružne krivine (PK, SK, KK)
 Apscisa xise u ovom slučaju odmera duž pravca tetive PK-KK, a ordinata yiu
pravcu upravnom na prethodno pomenuti pravac
 Za usvojenu vrednost dužine segmenta kružnog luka za svaku tačku računaju se
njena apscisa i ordinata:
  
t  2  R  sin , h  R  R  cos  R  1  cos 
2 2  2 SK
180  l
 i
R 
KK
PK

xi  R  sin    
2  R R
 
yi  R  R  cos     R  1  cos     Tn+1

2   2 n-1
 T
O
' t '
xi   xi , yi  h  yi
2
 Obeležavanje tačaka u novoj horizontalnoj ravni
(pozicija stajališta određena presekom pravaca nazad)
14

Pi S

T1

T2
T3

Ti - tačke sa poznatim koordinatama

S - novo stajalište čije se koordinate određuju presekom pravaca nazad
Pi - tačka čije se obeležavanje vrši
 Obeležavanje projektovane visine tačke
15

Hproj

L=Hproj-Hviz

lR
HR
HR - visina kontrolnog repera
Hviz=HR+lR lR - odsečak na letvi iznad kontrolnog repera
Hviz - visina vizure
Hproj - projektovana visina tačke
 Prenos projektovane visine tačke na
16
visoki objekat

Hproj (projektovana visina tačke)

Pantljika mora biti

dobro zategnuta i
vertikalna!

vagres - ranije
obeležen nivelirom
 Obeležavanje visine tačke kroz
17
vertikalno okno

H T  H R  lR  l B  l A   lT
 Prilikom određivanja visine tačke u podzemnom hodniku trebalo bi uzeti u
obzir i koeficijent istezanja pantljike na radnoj temperaturi, kao i grešku
komparisanja pantljike!
 Visinsko obeležavanje linije
18
projektovanog nagiba
 Linija projektovanog nagiba najčešće predstavlja
niveletu puta, pruge, cevovoda, kanala, itd.

 To može biti prava linija definisana dvema krajnjim

tačkama ili kriva linija definisana većim brojem
tačaka

 Za obeležavanje linije projektovanog nagiba mogu

se koristiti niveliri, teodoliti, GPS uređaji, a u
određenim slučajevima i tzv. vizurni krstovi
 Obeležavanje linije projektovanog
19
nagiba nivelirom
 Obeležavanje linije projektovanog nagiba nivelirom podrazumeva pre svega
određivanje kota niza tačaka kojima će biti diskretizovana ta linija, a zatim i samo
obeležavanje tih tačaka na terenu:

H
H  H B  H A  H i  H A  hi  H A  d
D i

H i - kota tačke na liniji projektovanog nagiba na proizvoljnom rastojanju d i

H A , H B - kota početne, odnosno krajnje tačke linije projektovanog nagiba
D - horizontalno rastojanje između krajnjih tačaka linije projektovanog nagiba
d i - horizontalno rastojanje između tačke za koju se računa kota i početne tačke
linije projektovanog nagiba
 Obeležavanje linije projektovanog
20
nagiba nivelirom - nastavak
 Sam postupak obeležavanja tačke na liniji projektovanog
nagiba na terenu podrazumeva određivanje kote kočića kojim
se materijalizuje ta tačka (nivelanjem) i upoređivanje te kote
dobijene nivelanjem sa projektovanom kotom tačke

 Na kočiću se upisuje razlika projektovane i nivelane kote

 ( h  Hproj  Hniv ; H proj  H i sa prethodnog slajda), pri čemu
pozitivna vrednost razlike ukazuje na to da je na tom mestu
potrebno nasuti teren (za naznačenu vrednost visinske
razlike), dok negativna vrednost ukazuje na to da je na tom
mestu potrebno vršiti iskop terena (takođe za naznačenu
vrednost visinske razlike)
 Obeležavanje linije projektovanog
21
nagiba teodolitom
 Ovakav način obeležavanja primenjuje se za duže trase sa
većim nagibima kada je potrebno u nizu (praktično u
kontinuitetu) obeležiti tačke na projektovanim visinama

 Kod obeležavanja linije projektovanog nagiba u kontinuitetu

mogu se pojaviti dva slučaja:
 da su krajnje tačke obeležene na projektovanim visinama
 da krajnje tačke nisu obeležene na projektovanim visinama

 Suština ovakvog načina obeležavanja linije projektovanog

nagiba (bez obzira na prethodno pomenute slučajeve) je u
uspostavljanju paralelnosti vizure instrumenta sa linijom
projektovanog nagiba koju treba obeležiti
 Obeležavanje linije projektovanog
22
nagiba teodolitom - I slučaj
 Kada su krajnje tačke obeležene na projektovanim visinama, na tačku A
se postavi instrument i izmeri njegova visina i , a na letvi postavljenoj na
tački B se navizira čitanje l B  i čime se uspostavlja paralelnost vizure i
linije projektovanog nagiba
Nakon toga se na željenim mestima na pravcu AB obeležavaju
projektovane visine tačaka i to tako što se na kočićima upisuju razlike
H i  li  i koje i u ovom slučaju ukazuju na potrebu nasipanja ili iskopa
terena na konkretnom mestu
 Obeležavanje linije projektovanog
23
nagiba teodolitom - II slučaj
 U ovom slučaju je potrebno da budu poznate projektovane kote krajnjih
tačaka H A i H B , kao i da te tačke budu obeležene na terenu i sračunate
razlike njihovih projektovanih i obeleženih kota H A  H A  H ' A i
H B  H B  H 'B , gde su H ' A i H 'B obeležene kote krajnjih tačaka

 Nakon što se instrument postavi na tačku A i izmeri njegova visina i , na

letvi postavljenoj na tački B navizira se čitanje l B  i  H A  H B čime se
uspostavlja paralelnost vizure i linije projektovanog nagiba
 Obeležavanje linije projektovanog
24
nagiba teodolitom - II slučaj (nastavak)
 Nakon uspostavljanja paralelnosti vizure i linije projektovanog nagiba na
željenim mestima na pravcu AB obeležavaju se projektovane visine
tačaka i to tako što se na kočićima upisuju razlike H i  li  lB  H B 
koje i u ovom slučaju ukazuju na potrebu nasipanja (pozitivna vrednost
visinske razlike) ili iskopa (negativna vrednost visinske razlike) terena na
konkretnom mestu
 Obeležavanje linije projektovanog
25
nagiba vizurnim krstovima
 Ovo je pomoćna metoda kojom se postiže manja tačnost obeležavanja
linije projektovanog nagiba

 Za primenu ove metode potrebna su tri vizurna krsta (letve zakovane u

obliku slova T) iste dužine (tj. visine), a neophodno je i da krajnje tačke
linije projektovanog nagiba budu obeležene na projektovanim visinama

 Ova metoda se često koristi u građevinarstvu za kontrolu iskopa ili nasipa

 Geodetska kontrola pozicije i
26
vertikalnosti stuba pri montaži
 Obeležavanje krivolinijske ose (krivine)
27
u vertikalnoj ravni
 Na prethodnim predavanjima bilo reči o krivinama u
vertikalnoj ravni, tj. vertikalnim krivinama
 Date formule za računanje kota glavnih i detaljnih tačaka tih
krivina
 Samo obeležavanje kota može se vršiti nivelirom uz uslov da
je na terenu prethodno obeležena neka tačka sa poznatom
visinom koja bi se koristila kao polazni reper
 Obeležavanje vertikalne ravni
28

letva

teodolit (za
uspostavljanje
vertikalne ravni)
pomoćna osa

nivelir (za prenos

visina na
objektu)
 Visinsko obeležavanje projektovane
29
površi
 U praksi se često javlja potreba za visinskim obeležavanjem
ravnih ili zakrivljenih površi
 Geodetski posmatrano te površi se moraju podeliti na
manje segmente u vidu mreže pravougaonika ili kvadrata
čija temena (čvorove mreže) treba visinski obeležiti na
terenu
 Gustina grida zavisi prvenstveno od toga da li se radi o
ravnoj ili zakrivljenoj površi (gušća mreža za zakrivljene
površi)
 Površi su visinski definisane podužnim i poprečnim
h  padom
f Y , X 
(ravne površi) ili nekom matematičkom funkcijom
(zakrivljene površi)
 Obeležavanje površi zadatog nagiba
30
(ravne površi)
 Najčešće je u pitanju obeležavanje nekog igrališta, platoa i sl.
 Projektovana površ je definisana graničnim tačkama čije su koordinate i
kote poznate
 Obeležavanje površi zadatog nagiba
31
(ravne površi) - nastavak
 Pre samog obeležavanja potrebno je za sve čvorne tačke grida sračunati
njihove visine (za plato prikazan na slici na prethodnom slajdu):

d A B  (YB  YA ) 2  ( X B  X A ) 2
d AC  (YC  YA ) 2  ( X C  X A ) 2
HB  H A H  HC
i1%  100  , i2 %  100  A
d A B d A C
d d
m  A  B , n  A C
4 8
i i
H 2  H A  m  1 , H10  H A  n  2
100 100
 Na sličan način se računaju i kote svih preostalih čvornih tačaka
 Za obeležavanje na terenu bi se u ovom slučaju veoma uspešno mogla
primeniti ortogonalna metoda obeležavanja tačaka primenom totalne
stanice (linijske tačke i tačke na upravnoj)
 Obeležavanje visokog nasipa
32

 Najčešće se javljaju kod nasutih brana, a mogu predstavljati i

odbrambene nasipe za regulaciju vodenih tokova
 Specijalni instrumenti za visinsko
33
obeležavanje
 Za visinsko obeležavanje mogu se koristiti i:
 laserski niveliri
 optički ili laserski viskovi (tzv. ZNL instrumenti)

laserski nadirni optički zenitni optički visak

nivelir visak
 Visinsko obeležavanje laserskim
34
nivelirom

Rotaciona ravan:
- horizontalna
- vertikalna
- kosa (projektom definisan pad)
 Primena laserskih nivelira u
35
građevinarstvu

Betoniranje
ploče

Iskop kanala
 Visinsko obeležavanje optičkim ili
36
laserskim viskom (ZNL instrumentom)

Prelom vizure:
- ka gore
- ka dole

Umesto ZNL-a može

se koristiti teodolit
 Obeležavanje vertikalne linije ZNL-om
37
 Obeležavanje vertikalne linije ZNL-om
38
(nastavak)

specijalna
markica
 Izgradnja puta
39
 Proširenje puta
40
 I za kraj...
41