GIS Prirucnik Za LS PDF

GIS Priru~nik
za Lokalne samouprave u Srbiji
Tehni~ka saradnja izme|u Republike Srbije

i Savezne Republike Nema~ke
Upravljanje zemlji{tem / Katastar u Srbiji
Autori:
Ulrich Voerkelius, Jelena Glavina, Claudia Specht-Mohl, Matthäus Schilcher
Koautori: Bojan Cvetkovi}, Klara Danilovi}, Dejan Petrovi}
Izdava~:
Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbH,
Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO)
GIS PRIRU^NIK ZA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI
Ure|iva~ki odbor:
GTZ: Valjevo:
Branko Begovi} Dragan Kova~evi}
Jelena Glavina
Hans-Ulrich Mohl â~ak:
Claudia Specht-Mohl Darko Grbovi}
Christoph Steinacher Mladen Savelji}
Ulrich Voerkelius
Kraljevo:
SKGO: Du{an Simovi}
Klara Danilovi}
Kru{evac:
RGZ Jelena Sekuli}
Dragana Stepanovi}
Lokalne samouprave:
Kragujevac: Pan~evo:
Predrag Dimitrijevi} Milo{ Stankovi}
Mirjana Marinkovi} Gabari} Vladimir Vukajlovi}
Dejan Petrovi}
Pirot:
Ni{: Jovan Jovanovi}
Miodrag Arsenijevi}
Bojan Cvetkovi} Uìce:
Jovan Mandi} Mile Diki}
Marija Petrovi} Miodrag Mijovi}
Milorad To{i}
Ostale organizacije:
Sombor: MSP
Milanka Krsti} MEGA
Sneàna Mile{evi} PALGO
Du{an Ogrizovi} UN HABITAT
Subotica: Menad`ment projekta:

Joèf îpa Christoph Steinacher, vo|a projekta
Erika Kudlik Branko Begovi}, asistent projekta
\er|ika Mr|anov Reinhold Bäuerle, koordinator projekta
4
PREDGOVOR
5
U svetu u kome je informaciona i komunikaciona tehnologija (ICT) postala sve vi{e dominiraju}a u svim
sektorima, bilo da je u pitanju privatni biznis, nauka ili dràvna administracija, zna~aj Geografskih Informacionih
Sistema (GIS) za efikasno upravljanje u lokalnim samoupravama u Srbiji postaje sve o~igledniji.
Veliki obim poslova planiranja i administrativnih zadataka u lokalnim samoupravama se oslanja na prostorne
podatke. GIS je veoma efikasan instrument za modernu administraciju odeljenja koja se bave prostornim podaci-
ma i postao je sve vi{e cenjen alat za unapre|enje administracije vezane za zemlji{te.
Primena GIS-a u lokalnim samoupravama u Srbiji nije novost. Me|utim, ~esto pojedina odeljenja iste op{tine
odnosno grada razvijaju sopstveni informacioni sistem radi zadovoljenja sopstvenih radnih procedura, ali ne koor-
diniraju te sisteme sa ostalim odeljenjima. Osim toga, mnoge lokalne samouprave u Srbiji razvijaju GIS sisteme
bez strategije usagla{avanja, koncepta i koordinacije. U mnogim slu~ajevima progresivne lokalne samouprave,
koje su prihvatile izazove stvaranja i uvo|enja op{tinskog/gradskog GIS-a, u principu nemaju mogu}nosti da
koriste iskustva drugih lokalnih samouprava u Srbiji, i prinu|ene su da pronalaze sopstvene puteve. Nije posto-
jala zvani~na platforma usmeravanja i podele iskustava za ovako vaàn op{tinski poduhvat.
U cilju podr{ke strategijskom i koordinisanom pristupu razvoja GIS-a u srpskim gradovima i op{tinama,
projekat bilateralne saradnje "Upravljanje zemlji{tem / Katastar u Srbiji" je sproveo inicijativu razvoja i publikova-
nja priru~nika na ovu temu. Ta odluka je potvr|ena op{tim dogovorom tokom nacionalne GIS konferencije
odràne u Beogradu, septembra 2005.
Iako je bilo mogu}e koristiti vredna iskustva sakupljena tokom razvoja nema~kog "Priru~nika za implementaci-
ju GIS-a", publikovanog od strane "Okruglog stola za GIS", pod inicijativom Tehni~kog Univerziteta u Minhenu i
bavarskog Ministarstva finansija, bilo je veoma va`no pripremiti i razviti ovaj priru~nik u bliskoj saradnji sa srpskim
pilot gradovima Kragujevac, Ni{, Sombor, Subotica i Valjevo kao i sa drugim op{tinama koje su razmenjivale
znanje. Srpske institucije, konkretno Stalna konferencija gradova i op{tina, Republi~ki geodetski zavod, ali i inter-
nacionalne organizacije na~inile su fundamentalni doprinos ovoj publikaciji, posebno u smislu specifi~ne
politi~ke, pravne, administrativne i finansijske situacije u Srbiji. @eleo bih da iskoristim ovu priliku da izrazim svoju
zahvalnost ovim institucijama, lokalnim samoupravama i pojedincima koji su dali veliki doprinos veoma
otvorenom, angaòvanom i konstruktivnom radnom procesu.
Nadamo se da }e ova publikacija privu}i va{u pa`nju, da }e se u velikom broju na}i u okruènju kao da }e
biti od koristi onima koji traè informacije i usmeravanja u GIS-u.
Christoph Steinacher
Vo|a projekta
Upravljanje zemlji{tem / Katastar u Srbiji
6
Pred Vama je Priru~nik za uvo|enje geografskih informacionih sistema u jedinice lokalne samouprave - prva
publikacija ovakve vrste u na{oj zemlji. Priru~nik ima za cilj da na jednom mestu objedini tehni~ka, stru~na,
metodolo{ka i druga uputstva namenjena svima koji su se na{oj organizaciji obra}ali za pomo} i savet. Ovaj
Priru~nik treba da posluì stru~njacima iz lokalnih administracija, javnih preduze}a, planerskih ku}a, ali i dono-
siocima odluka na lokalnom nivou, ukoliko jo{ uvek imaju dilemu oko toga da li im je geografski informacioni
sistem potreban.
Broj zadataka i poslova koje lokalne uprave obavljaju raste iz dana u dan, a o~ekivanja gra|ana i potencijal-
nih investitora se pove}avaju. Radi pove}anja efektivnosti i kvaliteta u obavljanju svakodnevnih poslova, lokalne
samouprave su krenule u pravcu uvo|enja savremenih tehnologija, koje su osnov elektronske uprave (e - govern-
ment). Kako je veliki broj poslova u ve}oj ili manjoj meri oslonjen na podatke o prostoru, sve vi{e op{tina i grado-
va odlu~uje se za uvo|enje geografskih informacionih sistema.
Pionirske korake u pravcu uvo|enja geografskih informacionih sistema na~inile su neke od op{tina i gradova
pre desetak godina, koriste}i pri tome svoje sopstvene resurse i entuzijazam pojedinaca koji su èleli da
napredne tehnologije uvedu u svoj svakodnevni rad.
Me|utim, u poslednjih nekoliko godina broj gradskih i op{tinskih administracija koje zamenjuju pojedine
procedure automatizovanim tehnologijama raste, kao i broj onih koje se obra}aju na{oj organizaciji i me|unaro-
dnim organizacijama za tehni~ku pomo} pri odabiru i implementaciji pojedinih softverskih i drugih re{enja.
Ove tendencije su koincidirale sa uspostavljanjem saradnje izme|u SKGO i projekta "Upravljanje zemlji{tem /
Katastar u Srbiji" koji sprovodi Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju GTZ, na osnovu sporazuma o saradnji
izme|u Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nema~ke. Decembra 2005. godine sklopljen je sporazum po
kome GTZ pruà podr{ku Odboru za urbanizam SKGO, kako bi on postao mesto za razmenu informacija u oblasti
efikasnog upravljanja zemlji{tem uz pomo} lokalnog (komunalnog) GIS-a. Osim ovoga ugovorenog cilja, ubrzo
je postalo jasno da je uloga Odbora i zastupanje interesa ~lanica u ovoj oblasti, posebno zbog ~injenice da ne
postoji pravni okvir niti jedinstvena metodologija na nacionalnom nivou koja bi usmeravala pojedina~ne aktivnos-
ti na lokalnom nivou. Neke od inicijativa Odbora upravo su i{le u tom pravcu, kao {to je pokretanje inicijative za
osnivanje neke vrste nacionalnog koordinacionog tela za GIS kod resornog ministarstva. Druga vrsta anga`mana
Odbora bila bi otpo~injanje dijaloga sa Republi~kim geodetskim zavodom oko vrste podataka koje su lokalnim
samoupravama potrebne, na~ina njihovog preuzimanja i drugih pitanja od va`nosti za lokalnu samoupravu, jer
su to grupe pitanja koje zahtevaju zajedni~ki nastup.
U cilju potpunog prilago|avanja pravnom sistemu u Srbiji u procesu izrade ovog dokumenta organizovan je
niz diskusija o radnim verzijama, uz u~e{}e predstavnika iz desetak gradova i op{tina, Republi~kog geodetskog
zavoda i partnerskih organizacija aktivnih u ovoj oblasti.
Ne propu{tamo priliku da na ovom mestu pomenemo poseban doprinos predstavnika Ni{a, Kragujevca, Valje-
va, Sombora i Subotice, koji uz tehni~ku asistenciju GTZ projekta uvode GIS primenjuju}i upravo metodologiju iz
ovog Priru~nika. Nadamo se da }e njihovo iskustvo biti dragoceno svim ostalim gradovima i op{tinama u Srbiji u
njihovim naporima prilikom uvo|enja geografskih informacionih sistema.
\or|e Stani~i}
Generalni sekretar, Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO)
7
Podràvaju}i tranzicione ciljeve Vlade Republike Srbije i dru{tva u celini, Republi~ki geodetski zavod (RGZ)
svestan je da }e trì{te nepokretnosti zajedno sa trì{tem kapitala predstavljati preduslov ostvarenja
pojedina~nog i dru{tvenog razvoja u budu}nosti. Katastar Nepokretnosti (KN), kao jedinstvena svojinska eviden-
cija u nadle`nosti RGZ, predstavlja garant sigurnosti i pravne zasnovanosti svih aktivnosti na upravljanju nepokret-
nostima, odnosno upravljanju zemlji{tem u Republici Srbiji u celini. Pored svojinske dimenzije, podaci KN su od
velikog, ako ne i presudnog, zna~aja za dono{enje odluka u drugim domenima od dràvnog interesa, kao {to su:
prostorno i urbanisti~ko planiranje; izrada budèta, investicionih programa i planova razvoja i upravljanje javnim
finansijama u op{tinama; za{tite prava svojine zagarantovanog Ustavom; utvr|ivanje trì{ne vrednosti nepokret-
nosti; kreiranje politike i strate{kih dokumenata u svim oblastima od op{teg i posebnog dràvnog i dru{tvenog
interesa; i dr.
Kao jedan od glavnih strate{kih ciljeva do 2015. godine RGZ je postavio ostvarenje nedvosmislene pozicije
RGZ-a kao najkompetentnije institucije za prikupljanje, odràvanje i distribuciju prostornih podataka na teritoriji
Republike Srbije. RGZ }e preuzeti primat u definisanju nacionalne geoinformacione politike, kao i lidersku pozi-
ciju u razvoju jedinstvene nacionalne infrastrukture prostornih podataka koja }e podràti sprovo|enje te politike.
U cilju zadovoljenja promenljivih i raznovrsnih potreba i zahteva mnogobrojnih krajnjih korisnika katastarskih
proizvoda, RGZ }e nastaviti da permanentno uskla|uje kvalitet podataka, radnih procesa i usluga sa me|unarod-
nim standardima i normama, dok }e fleksibilno definisana organizaciona struktura obezbediti nesmetanu i
otvorenu dvosmernu komunikaciju izme|u Zavoda i njegovog okruènja.
Republi~ki geodetski zavod podràva objavljivanje GIS priru~nika za lokalne samouprave u Srbiji, koji treba
da pomogne upravlja~kim strukturama u gradovima i op{tinama da bolje sagledaju {ta predstavlja GIS, njegovo
uspostavljanje i funkcija u dono{enju efikasnih odluka. Svakodnevno se susre}emo sa sve izraènijom potrebom
lokalnih samouprava za uvo|enjem savremenih alata za planiranje i upravljanjem prostorom zasnovanih na infor-
macionim tehnologijama. Pored toga, moè se primetiti nedostatak jasne vizije i nepoznavanje zahteva i uloge
GIS-a u redovnim zadacima lokalnih samouprava. Sve to name}e potrebu za dono{enjem priru~nika koji }e upoz-
nati {irok krug kreatora i korisnika GIS-a o prednostima uvo|enja savremenih tehnologija, ali i mogu}im prepreka-
ma prilikom implementacije. GIS je instrument za pove}anje efikasnosti i pouzdanosti rada lokalnih samouprava
i omogu}ava gra|anima i drugim korisnicima bolji pristup uslugama uz manje tro{kove.
RGZ je nadleàn za prikupljanje, odràvanje, ~uvanje i distribuciju osnovnih podataka o prostoru i informaci-
ja koji se oslanjaju na prostorne podatke. Usled toga nezaobilazna je povezanost i saradnja sa lokalnim
samoupravama, u cilju obezbe|ivanja efikasnijeg sistema za dono{enje odluka.
U skladu sa reformskim te`njama Vlade Republike Srbije i najboljom tradicijom razvijenih demokratija i
dràvnih administracija, RGZ }e postati zna~ajan javni servis koji }e efikasno i odgovorno poslovati u korist
dràve, dru{tva i gra|ana.
Nenad Tesla
Direktor Republi~kog geodetskog zavoda
8
Op{ti sadràj
1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2 [ta je Geografski Informacioni Sistem (GIS)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
3 Oblast primene i korist od GIS-a u lokalnim samoupravama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
4 GIS - komponente i sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
5 Podaci u geografskim informacionim sistemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
6 Zakonski okviri za GIS lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
7 Komunikaciona Infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
8 Kompletna procedura uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
9 Primer uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
10 Adrese na internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
11 Popis slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
12 Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
13 Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
14 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
9
Detaljni sadràj
1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.1 Geografski Informacioni Sistemi u lokalnim samoupravama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
1.2 Cilj ovog priru~nika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.3 Kako se koristi ovaj priru~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.4 S kim se konsultovati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2 [ta je Geografski Informacioni Sistem (GIS)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
3 Oblast primene i korist od GIS-a u lokalnim samoupravama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.1 Iz kojih razloga u lokalnoj samoupravi treba uvesti GIS? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.2 Oblasti primene GIS-a lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
3.3 O~ekivana korist od primene GIS-a na nivou lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.4 Tro{kovi GIS-a za lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4 GIS - komponente i sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
4.1 Stoni GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
4.2 Klijent-Server . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
4.3 Internet/mre`ni GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
4.3.1 Mre`ni GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
4.3.2 Google Earth i druge satelitske mape Zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
4.4 Open source sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
4.5 Mobilni GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
4.6 Geoportal (upotreba zajedni~kih podataka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
4.7 Na~in rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
4.8 Koja je najpogodnija arhitektura za GIS lokalne samouprave? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
5 Podaci u geografskim informacionim sistemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
5.1 Prostorni podaci - detaljno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
5.1.1 Referentni sistemi i georeferenciranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
5.1.2 Rasterski i vektorski podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
5.1.3 Osnovni prostorni podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
5.1.4 Tematski prostorni podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
5.2 Objektno orijentisana struktura podataka u savremenom GIS-u
u odnosu na strukturu zasnovanu na CAD-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
5.3 Izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
5.4 Razmena/konverzija podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
5.5 Kvalitet podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
5.6 Standardi i propisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
5.7 Fleksibilan prikaz GIS podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
6 Zakonski okviri za GIS lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
6.1 Pravni okvir GIS-a lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
7 Komunikaciona infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
7.1 Nacionalna komunikaciona infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
7.2 Lokalna komunikaciona infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
10
8 Kompletna procedura uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

8.1 Organizacija projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
8.1.2 Projektna grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
8.1.3 Vo|a projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
8.1.4 Definisanje projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
8.1.5 Dodatna pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
8.2 Grubi plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
8.2.1 Popis stanja - inventar i analiza zahteva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
8.2.2 Grubi koncept . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
8.2.3 Odnos tro{kova i koristi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
8.3 Detaljno planiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
8.4 Odabir i nabavka sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
8.5 Uvo|enje sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
8.6 Tipi~ni problemi i mogu}a re{enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
9 Primer uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
9.1 Proces uvo|enja GIS-a u Kragujevcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
9.2 Proces uvo|enja GIS-a u Ni{u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
9.3 Proces uvo|enja GIS-a u Uìcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
9.4 Proces uvo|enja GIS-a u Subotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
10 Adrese na internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
11 Popis slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
12 Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
13 Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
14 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
14.1 Pomagala za rad, uzorci ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
14.2 Tipski sporazumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
14.2.1 Primer Memoranduma o razumevanju GIS-a lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . 61
14.2.2 Primer Sporazuma o saradnji na GIS-u lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
11
Pregled
[ta je GIS?
Geografski informacioni sistem (GIS) je skup baza Koji su sve na~ini primene GIS-a mogu}i?
podataka, programa i hardvera koji pruà nove U zavisnosti od pojedina~nih okolnosti, postoje
mogu}nosti u manipulacijama prostornim podaci- razli~ite metode primene GIS-a:
ma, povezivanjem grafi~kih podataka o prostoru lokalna samouprava sama primenjuje GIS
sa tabelarnim podacima-atributima. Na taj na~in nekoliko lokalnih samouprava sara|uje
se postiè ve}a efikasnost u upravljanju prostor- lokalna samouprava sara|uje sa privatnim
nim resursima i planiranju budu}ih potreba zajed- dobavlja~em usluga (delimi~no ili u celosti)
nice. GIS je instrument visokog kvaliteta koji po-
dràva proces dono{enja odluka. Koji su koraci nu`ni za implementaciju GIS-a?
Digitalnim mapama u okruènju GIS-a pridruùju Uvo|enje GIS-a u nekoj lokalnoj samoupravi nije
se tabelarni podaci-atributi i one od karata koje lak zadatak. Za tako ne{to mora se pripremiti
sluè za "gledanje" postaju karte koje "govore". projekat. Maksimalno upro{}eno, moraju se
Zahvaljuju}i GIS-u geopodaci se mogu: sprovesti slede}i koraci:
snimati i editovati definisanje potreba lokalne samouprave u
arhivirati i ~uvati odnosu na GIS i razrada koncepta
analizirati i pretraìvati dono{enje odluke o mogu}oj saradnji ili
staviti u èljeni oblik prikaza angaòvanju spoljnih usluga
(Za dodatne informacije, videti poglavlje1 i 2) pronalaènje sposobnih partnera i adekvatan
GIS softver
Kakve koristi ima lokalna samouprava od prikupljanje geopodataka
uvo|enja GIS tehnologije? obuka kadrova
Skoro 80% odluka u datoj lokalnoj samoupravi (Za dodatne informacije, videti poglavlje 8)
odnosi se na prostorna pitanja, na primer, katas-
tarske parcele. Postoje i druge poznate primene Prvi koraci
kao {to su katastar vodova, upravljanje zemlji{tem Da bi se jasno ustanovila korist od uvo|enja GIS-a
i planiranje. i za to izabrao nesporno siguran pristup, mogu se
Primenom GIS-a mogu se o~ekivati slede}e ko- predloìti slede}i koraci:
risti: izbor vo|e projekta, koji se oslanja na GIS tim
pove}anje efikasnosti i smanjenje tro{kova u
koji obuhvata predstavnike svih va`nih organi-
administraciji zacija i preduze}a
brì i bolji proces odlu~ivanja
razrada projektnog plana
bolja povezanost sa gra|anima
organizovanje informativne prezentacije za sve
koji su uklju~eni, naro~ito za lica koja donose
Koji su razlozi da se GIS sada uvede u lokalne
odluke
samouprave?
izrada inventara obaveza lokalne samouprave i
Obaveza lokane samouprave, javnih preduze}a i
potreba u odnosu na eventualno GIS re{enje
drugih javnih slu`bi, da usluge koje pruàju budu
(Za dodatne informacije, videti poglavlje 8)
kvalitetne i efikasne, traì uvo|enje novih tehnolo-
gija koje to obezbe|uju. GIS obezbe|uje ove uslo-
ve. Pove}anje obima zadataka, sve sloènije situ-
acije i okolnosti kod dono{enja odluka, te`nja ka
ve}oj transparentnosti rada, brzo i pravi~no ubira-
nje poreza - sve su to razlozi koji name}u potrebu
za uvo|enjem savremene informacione tehnolo-
gije.
12
1 Uvod Priru~nik nema za cilj da pruì detaljne teh-

ni~ke informacije kakve se mogu na}i u drugim
tehni~kim ili nau~nim publikacijama, jer je u sva-
1.1 Geografski Informacioni Sistemi kom slu~aju za ostvarenje implementacije neop-
hodno angaòvanje spoljnih stru~nih saradnika i
u lokalnim samoupravama partnera.
Administrativni poslovi i zadaci u lokalnim sa-
Neutralnost je jedna od kvalitativnih odlika
moupravama najve}im delom su na neki na~in ve-
ovog priru~nika. Upravo zato, ne sadrì preporuke
zani za prostorne podatke. Savremene informaci-
u smislu odre|enog softvera ili dobavlja~a usluga.
one tehnologije mogu da, uz relativno mala ulaga-
Jedan od ciljeva ovog priru~nika je razja{njenje
nja, pruè nove informacione usluge u vezi sa sa-
pojma GIS-a na nivou lokalne samouprave i razli-
mim prostorom, infrastrukturom i suprastruktura-
ka prema drugim geoinformacionim sistemima,
ma u gradskim i drugim zonama, odnosno o pla-
katastru i drugim podacima.
novima svih nivoa pa i mogu}nostima da se neki
novi planovi i realizuju.
Tokom poslednje decenije sve je ve}i broj lo-
kalnih samouprava {irom Evrope koje se oprede- 1.3 Kako se koristi ovaj priru~nik
ljuju za uvo|enje Geografskog Informacionog Sis- Da biste do{li do informacija koje su vam potre-
tema. GIS pruà sasvim nove mogu}nosti skla- bne, nije neophodno da pro~itate ceo priru~nik.
di{tenja i rukovanja podacima i istovremeno omo- Sama struktura ovog izdanja omogu}ava nezavis-
gu}ava da se analize podataka obave znatno no pra}enje i upotrebu pojedinih poglavlja koja su
brè. Sve to zna~i da administrativni i drugi poslo- i napisana za razli~ite grupe ljudi.
vi lokalnih samouprava u raznim oblastima mogu Pored samog priru~nika, postoji i bro{ura koja
da se obave znatno efikasnije. sadrì i pregled osnovnih informacija koje su pre-
vashodno namenjene onima koji donose odluke.
Poglavlja koja su verovatno najva`nija upravo
za donosioce odluka su 2 u kojem su date op{te
1.2 Cilj ovog priru~nika informacije o GIS-u, 3 koje nudi razloge za uvo|e-
Ovaj priru~nik je namenjen svim lokalnim sanje sistema kao i pregled tro{kova koje treba o~e-
moupravama u Srbiji zainteresovanim za uvo|enje kivati i kona~no u manjem obimu poglavlje 9 koje
GIS-a u bilo kom obimu, odnosno za pro{irenje daje uvid u eventualne kona~ne rezultate celog
njihovog postoje}eg sistema te vrste. ovakvog postupka. Projektna grupa treba da se
Tako|e treba da pomogne onima koji donose upozna sa poglavljima 2, 3 i 4 koja navode i mo-
odluke da sveukupno sagledaju koristi, ali i zahte- gu}i izbor tehni~kih komponenti GIS-a, zatim sa
ve Geografskog Informacionog Sistema i da budu poglavljem 7 koje govori o pripremama kontakata
u stanju da odlu~e: GIS - da ili ne? Osim toga pri- sa RGZ-om i najzad 8 u kojem je obra|en tok ak-
ru~nik }e biti od pomo}i i onima koji su u svojoj lo- tivnosti same projektne grupe. Za tehni~are je naj-
kalnoj samoupravi zaduèni za implementaciju va`nije poglavlje 4.
GIS-a da organizuju i da rukovode celim tim pro- Kona~no, slu`benici koji }e raditi na GIS-u, tre-
cesom. ba pre svega da prou~e poglavlje 3 u kom su pri-
Priru~nik je zami{ljen tako da pruì osnovne in- kazane aplikacije, kao i 5 koje daje informacije o
formacije o GIS tehnologiji, o mogu}im oblastima podacima.
primene, tro{kovima i koristima koje GIS podrazu-
meva, kao i o pojedina~nim koracima koji ~ine
proceduru implementacije. 1.4 S kim se konsultovati
Namena je i da bude prakti~an alat za planira- Kada krenu sa formulisanjem plana za uvo-
nje i implementaciju, ali i da obuhvati i elemente |enje GIS-a, lokalne samouprave se lako mogu
strate{kog i organizacionog rukovo|enja. suo~iti sa nizom problema i dilema. Za sve vrste
Priru~nik sadrì tehni~ki deo koji je univerzalno nedoumica i pitanja, postoje razne mogu}nosti
primenjiv, ali i deo koji je posebno prilago|en okol- konsultacija.
nostima u lokalnim samoupravama u Srbiji. S ob- Stalna konferencija gradova i op{tina, prven-
zirom da implementacija GIS-a ne zavisi samo od stveno kroz rad Odbora za urbanizam, prati razvoj
politi~kih, pravnih i finansijskih aspekata, nego i od lokalnih geografskih informacionih sistema u lo-
socijalno-kulturolo{kih elemenata, isti su obra|eni kalnim samoupravama u Srbiji. Pra}en je proces
u poglavlju 8. uvo|enja u svim pilot lokalnim samoupravama
13
GTZ projekta, ali i u drugim jedinicima lokalne sa- njem mapa ili arhiva. Razvojem digitalnih mapa,
mouprave koje su dostavljale podatke o svojim stvorena je mogu}nost da se za mapu veù i
aktivnostima na ovom polju. Sva prikupljena isku- objekti sa svojim direktnim atributnim podacima, a
stva i zapaànja su na raspolaganju zainteresova- te informacije se ~uvaju u pripadaju}im bazama
nim lokalnim samoupravama preko navedenog podataka. Zahvaljuju}i tome, upiti su postali mno-
Odbora. go efikasniji, a istovremeno su stvorene i nove mo-
Ukoliko se utvrdi da postoji interesovanje, po- gu}nosti za pribavljanje informacija.
stoji mogu}nost organizovanja specifi~nih trenin- Kona~no, sve to, dovelo je do tehnologije Geo-
ga iz ove oblasti u okviru Centra za obuku SKGO, grafskih Informacionih Sistema - takozvanog GIS-a.
zasnovanih na metodologiji iz ovog priru~nika. Za GIS predstavlja organizovan skup ra~unarske
vi{e informacija o obukama obratite se SKGO i opreme, programa i postupaka koji su osmi{ljeni
njenom Centru za obuku. tako da omogu}e snimanje, editovanje, upravlja-
Na raspolaganju vam je tako|e i Savetodavni nje, rukovanje, analizu, modeliranje i prikaz poda-
centar ove organizacije, koji pruà raznovrsnu sa- taka sa prostornom referencom, a u cilju re{avanja
vetodavnu podr{ku u ovoj i drugim oblastima od sloènih problema u planiranju i upravljanju. GIS
interesa za lokalne samouprave. daje mogu}nost da se prostorni podaci koji se od-
Pilot lokalne samouprave - Ni{, Subotica, nose na objekte definisanog oblika i lokacije di-
Sombor, Kragujevac i Valjevo - kao i druge lokal- rektno poveù sa atributnim alfanumeri~kim poda-
ne samouprave koje su dosta odmakle u imple- cima.
mentaciji GIS-a, mogu da pruè detaljne informa- Svaki GIS projekat podrazumeva nekoliko ta-
cije o samom postupku, a posebno o mogu}im kozvanih slojeva ili tipova odlika koji sadrè pro-
problemima i tome kako ih izbe}i. Preporu~uje se storne podatke o razli~itim temama. Pomenuti slo-
uspostavljanje mreè zainteresovanih lokalnih sa- jevi se mogu poslagati proizvoljnim redosledom u
mouprava za razmenu iskustava. Neki vid mreè zavisnosti od toga {ta ta~no treba prikazati. Svaki
lokalnih samouprava predstavlja i Radna grupa za sloj je povezan sa sopstvenom tablicom atributa,
GIS osnovana pri Odboru za urbanizam SKGO. odnosno sa svojom bazom podataka. Biraju}i je-
Radna grupa za GIS uspostavila je web site za dan ili vi{e objekata na datom sloju, mogu}e je
razmenu iskustava koji se nalazi na adresi: vr{iti pregled i pripadaju}ih alfanumeri~kih podata-
http://gis.skgo.org ka koji tada postaju vidljivi.
Privatni sektor je jo{ jedan izvor informacija ob-
zirom da je broj privatnih konsultantskih firmi u
stalnom porastu. Ipak, treba imati u vidu da privat-
ni konsultant ne stremi ba{ uvek ka najboljem Korisnici
re{enju za va{u lokalu samoupravu, nego traì i
onu soluciju koja }e njemu doneti najve}i profit. Ulice
Zato, uvek postoji odre|ena zavisnost kada se an-
gaùje spoljni konsultant, jer se njegova neutral-
Parcele
nost ne moè uzeti bezrezervno.
Pokrenut je razvoj nacionalnog konsultantskog
tela u domenu GIS-a ~iji je osnovni cilj uvo|enje Model
visina
nacionalnih propisa i definisanje standardizacije,
posebno za razmenu podataka. Namena
zemlji{ta
2 [ta je Geografski
Informacioni Sistem? Stvaran
svet
Sve do skoro, prostorni podaci prikazivani su
Slika 2.1: Tipi~ni primeri tematskih podataka koji ~ine GIS projekat
analognim mapama (npr. katastarskim, topograf- Izvor: ETHZ, 2006
skim, tematskim). Sve vrste atributnih podataka
(npr. ime vlasnika nekretnine) vo|ene su po spi- Nova mogu}nost skladi{tenja kombinovanih
skovima ili popisima. U slu~aju upita, sve potrebne podataka ~ini da je uvid u prostorne i atributne
informacije su morale da se prikupe pretraìva- podatke vi{estruko brì. Kombinovanjem raznih
14
slojeva otvaraju se i mogu}nosti za sasvim nove

vrste analiza podataka.
Svaki GIS softver mora da ima nekolicinu
osnovnih funkcija, a one su date u slede}im:
Informacije o osobinama putem selektovanja
Biraju se upotrebom opcije "informacije" u
okviru GIS-softvera i potom selektovanjem jed-
nog ili vi{e objekata na mapi. Selekcija postaje
vidljiva promenom boje okvira. Tabela sa
atributima se otvara i tada se pojavljuju podaci
o selektovanim osobinama objekta.
Prostorni upiti (Spatial Queries)
Mogu}e je selektovati osobine koje su locirane
unutar ili izvan odre|ene definisane zone, koje
prelaze granice te zone ili su na odre|enoj udal- Slika 2.3: Primer tematskog mapiranja: gustina stanovni{tva u
jenosti od drugog objekta. (primer: selektovati lokalnoj samoupravi Kragujevac
Izvor: Lokalna samouprava Kragujevac, 2007.
sve gradove u Srbiji kroz koje proti~e Dunav)
Atributni upiti (Attributive Queries) Tabelarne funkcije (Table functions)
Koriste}i drugu funkciju za upite mogu}e je Tabela atributa obuhvata i funkcije kao {to su
pretraìvati mapu na osnovu atributa koji zado- dodaj/obri{i polje pomo}u kojih korisnik moè
voljavaju jedan ili vi{e zadatih uslova (npr. da edituje podatke prema svojim potrebama,
katastarska parcela > 10.000 ha u poljopriv- odnosno da vr{i izra~unavanja na osnovu pos-
rednoj upotrebi, a koja ima odre|eni kvalitet toje}ih podataka. (primer: oblast ili obris polig-
zemlji{ta) (primer: selektuj sve zgrade u gradu ona - area or outline of polygons)
X, ~ija je vrednost > 100.000 EUR) Tematsko kartiranje (Thematic Mapping)
Postavljanje pojasa (Buffering) Tematsko kartiranje se vr{i pomo}u atributa,
Ovom funkcijom se formira jedan ili vi{e prsten- grupe atributa ili osobina.
ova, odnosno pojaseva zadate {irine oko kon-
kretnog objekta, a koji ukazuju na mogu} uticaj
na susedne zone (npr. buka sa auto-puta,
zaga|enje vazduha iz neke fabrike).
(primer: prikaì pojas od 200 m oko obdani{ta.)
Dodatne prostorne funkcije
Presek, prostorna razlika, itd.
(primer: prikazati sve delove parcela koje nisu
unutar pojasa od 100 m du` reke)
Statistika
Ova funkcija omogu}ava izradu dijagrama koji
prikazuju postotnu/klasifikacionu distribuciju
atributa (vidi Sl. 2.2)
Slika 2.4: Digitalna geolo{ka mapa Kragujevca

Prikaz (Layout)
Pomo}u ove funkcije, korisnik moè da pripre-
mi {tampani prikaz uklju~uju}i i razmeru, stre-
licu/indikator severa, legendu, odnosno jednu
ili vi{e mapa.
Slika 2.2
15
3 Oblast primene i korist od 3.2 Oblasti primene GIS-a lokalne

samouprave
Geografskih Informacionih Na~elno, GIS pruà {irok opseg raznih prime-
Sistema u lokalnim na. To pre svega zna~i, da je od koristi u svakoj in-
stituciji koja se bavi prostornim podacima (vidi Sl.
samoupravama 3.1), me|u koje spadaju lokalne samouprave, ko-
munalna preduze}a, turisti~ke informacije, {umar-
stvo i mnoge druge. GIS se moè koristiti za orga-
3.1 Iz kojih razloga u lokalnoj nizovanje i upravljanje resursima koji su vezani za
samoupravi treba uvesti GIS? prostor, planiranje i prostorni razvoj.
Na nivou lokalne samouprave skoro 80% svih
informacija, odluka i zadataka su direktno ili indi-
Upravljanje
rektno u vezi sa prostornim podacima. prirodnim
resursima Planiranje
U okviru procesa decentralizacije, lokalne sa-
mouprave u Srbiji se sve vi{e menjaju u svojevrsna Poljoprivreda
uslu`na i upravna preduze}a koja su na usluzi svo- Telekomunikacije
jim korisnicima. Zahtevi i o~ekivanja koje u odno-
[umarstvo
su na lokalne samouprave u Srbiji iznose gra|ani, Poslovanje
ali i privreda i politika, su sve ve}i. Primena GIS-a
moè da bude na~in da se pomogne ispunjenje tih Transport
o~ekivanja. Upravljanje
zemlji{tem Vodovi
Kako su prostorne informacije u mnogim lokal- Policija
Turizam
nim samoupravama razbacane po raznim uprava-
ma i drugim lokalnim i republi~kim organima i in-
stitucijama, razmena podataka je te{ka i vrlo sku- Slika 3.1: Op{te oblasti primene GIS-a
pa. Mnogi podaci koji se ti~u nekretnina i imovine Izvor: Modifikovano predavanje "Osnove GIS-a" na Tehni~kom uni-
su zastareli i dostupni isklju~ivo u analognom ob- verzitetu u Minhenu, Schilcher, 2006.
liku.
GIS pruà mogu}nost da se ~uvaju i skladi{te Osnovne primene GIS-a u lokalnoj samoupravi
podaci, mape i alfanumeri~ki podaci, ali u digital- oslanjaju se na Katastar nepokretnosti (KN) i Kata-
nom obliku koji nadle`nim organima daje mo- star vodova a sluè za planiranje kori{}enja zem-
gu}nost da razmenu podataka obave mnogo brè lji{ta i razvoja jedinica lokalne samouprave.
i lak{e, pa ~ak i preko interneta. Pored toga, GIS Katastar nepokretnosti osniva i odràva Repu-
podaci moraju da se ~uvaju na standardizovan bli~ki geodetski zavod. Katastar nepokrenosti sa-
na~in tako da podaci dobijeni od neke druge insti- drì neophodne informacije o katastarskim parce-
tucije ne moraju da budu transformisani pre upo- lama, objektima i delovima objekata (prostorne
trebe. podatke, povr{inu, namenu, spratnost, ku}ni broj i
Kada su u digitalnom obliku, podaci se mogu dr.). Tako|e, sadrì podatke o nosiocima prava na
mnogo lak{e kombinovati, odnosno razni slojevi ili ovim nepokretnostima i eventualnim teretima (hi-
tipovi osobina koji sadrè podatke dostavljene iz poteke, slu`benosti i sl.). Promene u prostornim
razli~itih institucija mogu da se prikaù objedinjeni podacima nepokretnosti (deoba parcele, izgrad-
- a to zna~i da se odluke koje zavise od takvih po- nja ili uklanjanje objekta i sl.) i promene vlasni{tva
dataka mogu mnogo brè doneti. Pored toga, po- nad nepokretnostima (re{enja, odluka suda, ugo-
zivanje i aùriranje podataka moè se obavljati uz vori i sl.) vode se u katastru nepokretnosti. Kako je
mnogo manje napora. veliki broj transakcija povezan sa nekretninama,
Sve te ~injenice omogu}avaju da se u lokalnim aùrirani zvani~ni podaci su od ogromne va`nosti.
samoupravama i obrada svakodnevnih zadataka i Katastar vodova pomaè kod organizovanja ele-
pruànje usluga korisnicima obavlja mnogo brè, menata infrastrukture, za vodovodnu, kanalizacionu
a samim tim je i efikasnost rada lokalne samoupra- i drena`nu, toplovodnu, elektroenergetsku, teleko-
ve ve}a. munikacionu, naftovodnu i gasovodnu mreù. (vidi
Sl. 3.2). Na planu katastra vodova prikazani su
podzemni i nadzemni vodovi sa ure|ajima koji
omogu}avaju funkcionisanje sistema (okna, ko-
16
more, pumpe i drugi objekti). Kao atributi prostor-

nih podataka prikazuju se kote, materijal, dimenzi-
je cevi, napon, kapacitet i sli~ne karakteristike. Pri-
kupljeni podaci o vodovima prikazuju se grafi~ki,
numeri~ki i opisno. Republi~ki geodetski zavod
nadleàn je za osnivanje i odràvanje katastra vo-
dova.
Kada se postave specijalni alati moè se, na
primer, za samo nekoliko minuta izra~unati opti-
malna pozicija i trebovanje materijala za nov pri-
klju~ak na cevovod, {to bi bez pomo}i GIS-a po-
trajalo bar nekoliko dana.
Slika 3.4: Generalni plan Subotice sa parcelama

Izvor: Lokalna samouprava Subotica, 2007.
Mogu}e je praviti i planove lokacija pa i profile

zona, kao i uno{enje promena u zonama ili urba-
nisti~kim re{enjima (vidi Sl.3.5).
Slika 3.2: Digitalni katastar vodova Kragujevac

Oblast urbanizma i planiranja namene zemlji{ta

pruà niz mogu}nosti za upotrebu GIS aplikacija,
kao na primer za prostorni plan jedinice lokalne
samouprave, za generalni plan, detaljni regulacio-
ni plan i drugo.
Slika 3.5: Urbanisti~ki plan Kragujevca
Prikaz razli~itih urbanih zona (stambenih, indu-
strijskih, javne gra|evine, zeleni pojas) daje kori-
sniku mogu}nost da lako i brzo pravi i aùrira ma-
Pored onih tipi~nih primena koje se odnose na
pe (vidi Sl. 3.3 i 3.4).
svakodnevne postupke u lokalnim samouprava-
ma, dobro razra|en GIS nudi i unosnije namene u
domenu pruànja usluga. Na primer, mogu se or-
ganizovati groblja, a putna mreà se moè prove-
ravati, odràvati i razvijati tako da se spre~e sao-
bra}ajne gu`ve. U planiranju rekreativnih sadràja,
potrebe za zelenim povr{inama i parkovima se
mogu analizirati, a katastar stabala voditi u digital-
nom formatu. Pored toga, postoje i druge funkcije
u domenu upravljanja kapacitetima za rekreaciju i
odràvanja samih javnih parkova. U oblasti turiz-
ma, mogu se razraditi mreè staza i ruta, a mogu
se bolje voditi i znameniti turisti~ki lokaliteti, odno-
sno turisti~ka infrastruktura. âk se i uticaj izbora
Slika 3.3: Generalni plan Subotice ili ispitivanja javnog mnjenja na politi~ke teme
Izvor: Lokalna samouprava Subotica, 2007. moè lako predstaviti pomo}u GIS-a.
17
Su{tinska pobolj{anja mogu se naro~ito o~eki-

vati u upravljanju najva`nijim resursima jedne za-
jednice, kod vo|enja promena u domenu nekretni-
na kao i kod izvr{enja poslova lokalne samouprave
kao {to su planiranje i upravni poslovi. Lokalne sa-
mouprave u Srbiji mogu da o~ekuju pobolj{anje
efikasnosti uprave {to pak dovodi do smanjenja
tro{kova, kao i bolje i pravednije dono{enje odluka.
Shodno tome, lokalna samouprava kao takva po-
staje vi{e okrenuta gra|aninu odnosno korisniku.
Koristi koje se javljaju uvo|enjem lokalnog GIS-a

mogu se saèti u sedam kategorija:
usluge gra|anstvu - uvid u geodetske podlo-
Slika 3.6: Digitalna mapa putne mreè u Kragujevcu ge, informacije o urbanisti~kim i prostornim
Izvor: Lokalna samouprava Kragujevac, 2007. planovima
dozvole - brì i jednostavniji proces davanja
Uz sve to, dobro razvijen GIS moè da bude i dozvola

izvor dodatnih prihoda za lokalnu samoupravu. ocena poreza - pravi~an i efikasniji postupak
Svaka vrsta podataka uneta u GIS lokalne samou- obra~una i naplate poreza i taksi
prave, moè se lako kombinovati sa novoprikuplje- efikasnost uprave - bolja razmena informaci-
nim podacima ili unosima koji pristignu iz drugih in- ja izme|u upravnih organa
stitucija. Stoga, mogu}e je vr{iti razne analize u za- prostorno i urbanisti~ko planiranje - efikasni-
visnosti od zahteva, a rezultati se mogu prodavati ja upotreba i kontrola nepokretne imovine

zainteresovanim klijentima. Na primer, potencijalni privredni i industrijski razvoj - brà obrada
investitor koji traì novu lokaciju za svoju kompani- upita koje dostavljaju investitori
ju moè biti zainteresovan za slobodne parcele ko- legalizacija - ubrzani proces legalizacije
je su dobro povezane, koje imaju odgovaraju}u stvaranje katastara u nadle`nosti lokalne za-
povr{inu i koje nisu obuhva}ene budu}im planom. jednice (javne rasvete, lokalnih puteva i ulica,
urbane opreme itd.)
Ubrzavanje procesa izdavanja dozvola
Po mi{ljenju stru~njaka, privatnog sektora i lo-

kalnih zvani~nika, jedan od glavnih razloga za sa-
da{nji nizak obim direktnih stranih ulaganja u Srbi-
ji je vrlo komplikovan proces dobijanja gra|evin-
skih dozvola za nove objekte. Potrebno je od mno-
gih organa - kako lokalnih tako i republi~kih - pri-
baviti preko 100 razli~itih dokumenata. Taj proces
katkad traje i nekoliko meseci pa i preko godinu
dana. Tokom tog perioda, investitor lako moè da
Slika 3.7: Aplikacije i korisnici GIS-a lokalne samouprave se predomisli i svoju investiciju prebaci drugde.
Izvor: Modifikovano - Specht-Mohl, 2006. Lokalne samouprave, koje ~ine napor da ne{to
unaprede u tom smislu, ve} koriste softver za obra-
du upita koje dostavljaju investitori, imaju organizo-
3.3 O~ekivana korist od primene van jedinstveni {alter za njih, a primenjuju i druga
re{enja da privuku i pomognu potencijalnim investi-
GIS-a na nivou lokalne torima da dobiju sve potrebne dozvole brè i lak{e.
samouprave GIS lokalne samouprave tako|e spada u dobra
Mnoge lokalne samouprave o~ekuju da se re{enja za bolju saradnju izme|u raznih lokalnih
upravljanje zemlji{tem znatno pobolj{a nakon organa koji su uklju~eni u postupak dobijanja
uvo|enja GIS-a. gra|evinske dozvole.
18
Zemlji{ne takse i druge da`bine munalnih preduze}a. Dobri katastarski podaci i ka-
lokalne samouprave tastar vodova predstavljaju osnovne ulazne podat-
ke za izradu urbanisti~kog plana.
Novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave
u Srbiji usvojen je 2006. godine. Po tom zakonu, Proces legalizacije
porez na nekretnine je zaista pre{ao u nadle`nost
i budèt lokalnih struktura. To zna~i da jedinice lo- U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz
kalne samouprave postaju direktno nadle`ne za 2003. godine, pokrenuta je velika kampanja za lega-
ubiranje pomenutog poreza. Kako bi ispunile po- lizaciju divlje gradnje. Ovim putem, trebalo je da bu-
menuti zadatak, one moraju da imaju preciznu ba- du obuhva}eni svi objekti podignuti bez gra|evinske
zu podataka o svim gra|evinama i imanjima na dozvole kao i sva neregistrovana imovina. Kao rezul-
svojoj teritoriji. Po{to su postoje}e baze podataka tat prve kampanje, a potom i druge iz 2006. godine,
koje su do sada vodile lokalne poreske uprave vr- {irom Srbije podneto je preko 450.000 zahteva za le-
lo neprecizne, lokalne samouprave }e morati da galizaciju. Po zvani~nim podacima Ministarstva za in-
aùriraju te baze koriste}i sveè podatke u nameri frastrukturu, do sredine 2007. godine, tek je 10% zah-
da postignu odgovaraju}u efikasnost u ubiranju teva uspe{no re{eno. Razlozi za tako nisku stopu
poreza. Sve do sada, prihodi od poreza na nepo- re{avanja predmeta leè pre svega u lo{oj dokumen-
kretnosti nisu predstavljali zna~ajan deo lokalnog taciji, slabim kapacitetima uprave lokalnih samoupra-
budèta. Uvo|enjem GIS-a u lokalnu samoupravu, va i nedostatku aùriranih urbanisti~kih planova.
moè se ostvariti zna~ajno pobolj{anje ubiranja Neke lokalne samouprave u Srbiji ve} koriste
poreza na nepokretnosti, {to za lokalne organe GIS aplikacije za re{avanje zahteva za legalizaciju.
vlasti moè da predstavlja i opipljiv rezultat. GIS je sredstvo kojim se postiè ve}a efikasnost
Pored poreza na nepokretnost, postoji jo{ ne- procesa legalizacije.
koliko vrsta lokalnih da`bina koje su direktno ili in-
direktno vezane za zemlju i koje se ubiru lokalno.
Da`bine za gra|evinsko zemlji{te (najamnina za
3.4 Tro{kovi GIS-a za lokalne
upotrebu) ili da`bine za upotrebu javnih povr{ina samouprave
(letnje ba{te, tezge itd.) samo su primeri lokalnih Prilikom odlu~ivanja o uvo|enju Geografskog
prihoda koji se mogu efikasnije ubirati i koristiti uz Informacionog Sistema u nekoj lokalnoj samou-
pomo} GIS-a lokalne samouprave. pravi u okviru procesa mora se uvek sprovesti i
analiza ekonomske isplativosti. Tokom prve faze
Prostorno i urbanisti~ko planiranje - uvo|enja GIS-a javljaju se i zna~ajni dodatni tro{-
fizi~ko planiranje kovi. Ve}i deo tih tro{kova su jednokratni tro{kovi,
ali odre|eni deo budèta mora da bude odre|en i
Ve}ina lokalnih samouprava u Srbiji ima pro- za teku}e tro{kove.
blem zbog od stalnog nedostatka kvalitetnih urba- U nastavku su izloèni glavni ~inioci u strukturi
nisti~kih i prostornih planova. I pored toga {to su tro{kova (vidi Tabelu 3.1).
zakonom obavezane (Zakon o planiranju i izgrad- Tehnologija predstavlja okosnicu GIS-a i opre-
nji iz 2003. godine, dopune istog iz 2006. godine) ma mora da bude instalirana pre upotrebe bilo ka-
da izrade i usvoje prostorni (razvojni) plan u roku kve aplikacije. Hardver podrazumeva same ra~u-
od dve godine, tek mali broj lokalnih samouprava nare, ali i dodatnu opremu kao {to su skener,
je uspeo da ispuni taj zadatak. Mi{ljenje je da ne- {tampa~ i ploter kao jednokratne tro{kove, a po-
dostatak planskih dokumenata predstavlja glavni tom i njihovo odràvanje kao teku}e tro{kove.
razlog za vrlo nizak nivo lokalnih direktnih stranih Softver podrazumeva GIS-program koji danas
ulaganja. Nedostatak planova prouzrokuje i divlju obuhvata bazu podataka i pretraìva~ tih podataka
gradnju, {irenje gradske teritorije i nekontrolisano u najuèm smislu. Pored toga, treba nabaviti i
zauzimanje zelenih zona oko gradova i manjih na- za{titne programe kao {to su firewall i antivirusni
seljenih mesta u Srbiji. softver i to pre pokretanja sistema, a potom ih pe-
Stru~njaci i lokalni predstavnici saglasni su oko riodi~no obnavljati. Iz tog razloga se ova stavka
toga da priprema i usvajanje urbanisti~kih planova pojavljuje i u pregledu jednokratnih i teku}ih tro{-
treba da bude prioritet za sve lokalne vlasti u Srbi- kova.
ji. GIS lokalne samouprave treba shvatiti kao od- Kako podaci ~ine su{tinu svakog GIS-a i pripa-
li~no sredstvo za izradu takvih planova, posebno daju}i tro{kovi mogu da budu znatni. Formiranje
kada sadrì precizne podatke iz RGZ-a i javnih ko- prve, odnosno, polazne baze podataka, {to podra-
19
zumeva pribavljanje i organizovanje raznih vrsta }e pove}anjem upotrebe GIS-a blago porasti i po-
prostornih, tematskih ili alfanumeri~kih podataka, tro{nja materijala za rad, kao {to su papir ili medi-
treba smatrati jednokratnim tro{kom. Redovno ji na kojima se skladi{te podaci, jer se ~esto {tam-
aùriranje pomenute baze kao i prikupljanje novih paju uzorci mapa ili se kopiraju radi razmene.
Tabela 3.1: Pregled tro{kova

Izvor: RT GIS, 2006
podataka, u zavisnosti od analiti~kih zahteva, stva-

raju i teku}e tro{kove koji se mogu razlikovati od
godine do godine.
Kadrovski tro{kovi pre svega zavise od toga da Raspodela tro{kova
li se moraju zaposliti novi ljudi ili se postoje}i kad-
rovi mogu stru~no osposobiti za rad u oblasti GIS-a. Analizom raspodele tro{kova uo~ava se da po-
Kako je upravljanje projektom vrlo zahtevan zada- daci i tro{kovi koji su vezani za podatke predsta-
tak, posebno u prvim fazama uvo|enja, prepo- vljaju vi{e od polovine ukupnih rashoda (vidi Sl.
ru~ljivo je da se angaòvanim licima ostavi dovolj- 3.8). Tehni~ka oprema, odnosno hardver i softver
no vremena za rad na samom GIS-projektu. Stoga ~ine oko tre}inu ukupnih tro{kova. Tro{kovi za
je mogu}a potreba da se angaùje nekolicina no- konsultante i obuku mogu da se razlikuju od jedne
vih ljudi. Pored kadrova za zadatke rukovo|enja, do druge lokalne samouprave. Oni, s jedne strane,
na po~etku realizacije treba uzeti u obzir i kadrov- zavise od veli~ine pa time i zahteva same lokalne
ske potrebe za izradu baze podataka i ra~unar- samouprave, a s druge strane, od znanja kojim
skog sistema. raspolaù zaposleni u lokalnoj samoupravi.
Kadrovi koji vode obuku na temu upotrebe
GIS-a obi~no se obezbe|uju eksterno - preko Raspodela tro{kova
partnera, ali te tro{kove ipak treba voditi kao ka-
drovske tro{kove. U koloni teku}i tro{kovi, stav-
ka za kadrove se jasno umanjuje. Administracija
podaci
sistema i sama upotreba GIS-a tako|e podrazu-
hardver
mevaju odre|ene kadrovske tro{kove, ali kako
GIS-aplikacije {tede vreme u svakodnevnim po- softver
stupcima i radu , ti tro{kovi se me|usobno kom- konsalting
penzuju. obuka
U daljim tro{kovima, najzna~ajnija stavka u
smislu jednokratnih rashoda moè biti eventualna
reorganizacija zgrada da bi se dobio adekvatan
radni prostor za tehni~ku opremu i radne stanice. Slika 3.8: Raspodela tro{kova za GIS
Kada je re~ o teku}im tro{kovima, mogu}e je da Izvor: Voerkelius, 2007.
20
4 GIS - komponente
i sistemi
Kako je prikazano na ilustraciji, GIS se sastoji
od tri osnovne komponente. To su: hardver, softver Snaga svakog GIS-a zavisi od navedenih kom-
i baza podataka. ponenti. Kada je re~ o softveru za GIS, postoje raz-
li~iti koncepti, koji su ipak me|usobno komple-
mentarni. Mada nije uvek mogu}e napraviti jasnu
podelu, mogu se navesti slede}e arhitekture:
Stoni GIS
Klijent/server GIS
Internet GIS
Mobilni GIS
4.1 Stoni GIS

Stona (desktop) re{enja za GIS postavljena su na
personalnim ra~unarima na radnom mestu. êsto su
ti sistemi specijalizovani za odre|ene aplikacije, pri
~emu podràvaju osnovne GIS funkcije. Na~elno su
jednostavni za upotrebu i zahtevaju skromnu obuku.
êsto se koriste kao samostalna radna mesta
ili u mreì kada koriste zajedni~ku bazu podataka.
Slika 4.1: GIS komponente
Kao umanjena verzija ovakvih sistema postoje
Izvor: Preuzeto uz izmene iz predavanja "Osnove GIS-a" na
Univerzitetu u Minhenu, Schilcher, 2006. i iz RTGIS, 2003. takozvani "niskobudètni" sistemi koji sluè samo
za pretraìvanje podataka, pregled i za {tampanje
Hardver obuhvata ra~unar, obi~no personalni pripremljenih blokova podataka.
kompjuter, medij za skladi{tenje podataka i ulazno Ipak, i u domenu stonih re{enja postoje sistemi
izlazne komponente. koji imaju sve funkcije vrhunskog GIS-a.
Osnovni softver za GIS stavlja korisniku na ras- Dakle, stonim GIS re{enjem se, s jedne strane,
polaganje brojne GIS-funkcije za editovanje, pre- mogu postaviti vrlo jednostavne solucije, na pri-
traìvanje podataka i njihov prikaz. U zavisnosti od mer, za samo jedno radno mesto. S druge strane
sistema, mogu biti na raspolaganju i napredniji mogu se formirati i sloèniji sistemi sa radnim me-
alati za programiranje i modeliranje. stima za pregled, editovanje i vrhunsku upotrebu
Uz oslanjanje na taj osnovni softver, mogu se GIS-a, sa zajedni~kim skladi{tenjem podataka ko-
primeniti i brojne druge aplikacije. One korisniku jima se pristupa preko intraneta. (vidi Sl. 4.2).
pruàju dodatne funkcije i alate za specijalne na-
mene, kao {to je katastar vodova ili urbanisti~ko
planiranje. Pomo}u njih, GIS je mnogo napredniji i
prilago|eniji korisniku kada je re~ o primeni u po-
sebnim oblastima.
Podaci koji su neophodni za upotrebu GIS-a,
skladi{te se u fajlovima ili u bazi geopodataka. Po-
red geografskih informacija za geo-objekte kao {to
su koordinate ta~aka, linija i poligona povezani su
sa atributima koji opisuju te geo-objekte. U zavis-
nosti od modela podataka, mogu se skladi{titi i
dodatne vrste podataka na primer meta-podaci ili
multimedijalni podaci. Savremeni softver za GIS
obi~no obuhvata i sistem za upravljanje bazom
podataka, a daje i mogu}nost povezivanja sa
spoljnim bazama geopodataka.
Ove komponente imaju razli~it radni vek, a nje-
govo orijentaciono trajanje dato je u slede}oj tabeli: Slika 4.2 Varijanta stone GIS solucije
21
4.2 Klijent-Server Funkcije mre`nog GIS-a su dosta ogra-

Klijent/Server sistemi se zasnivaju na druga~ijoj ni~ene. U na~elu, koristi se za funkcije pregleda
filozofiji. U sredi{tu se nalazi snaàn serverski sa prostim upitima. Delimi~no su dostupne i jed-
ra~unar koji takozvanim "klijentima" pruà sve geo- nostavne funkcije editovanja, manje, vi{e u smi-
podatke i GIS-funkcije. Klijent-ra~unari se naj~e{}e slu ozna~avanja zona. Samo malobrojni sistemi
koriste kao terminali pa u tom slu~aju mogu samo dozvoljavaju puno editovanje baze geopodataka
da prosle|uju upite serveru od kojeg dobijaju od- preko interneta.
govore u obliku ekranskih prikaza. To zna~i da
zahtevaju vrlo malo ra~unarske snage. Ceo pro-
4.3.2 Google Earth i druge satelitske
ces obrade podataka odvija se na serveru. mape Zemlje
Nakon {to su se 2005. godine na internet pre-
traìva~u Google pojavile usluge Google Map i
Google Earth, nekoliko drugih kompanija je na
trì{te iznelo sli~ne satelitske mape Zemlje.
Kakve su to mape - poznatije pod imenom
Earth Viewer?
re~ je o javnom sistemu koji se oslanja na in-
ternet, a koji korisniku daje mogu}nost da

pregleda osnovni set prostornih podataka
sa~injenih na osnovu aero i satelitskih sni-
maka
obi~no se koriste za privatne potrebe, ali i u
domenu turizma, prodaje nepokretnosti, ili

osiguranja
nude i mogu}nost implementacije sopstve-
nih podataka
Najpoznatiji servisi iz kategorije Earth Viewers:
GoogleMaps i GoogleEarth (Google)
Virtual Earth (Microsoft)
Slika 4.3: GIS re{enje tipa klijent/server Map24 (Mapsolute)
Yahoo!Maps (Yahoo)
NASA World Wind (NASA)

Ukratko, funkcije klijentskih ra~unara mogu da
ArcWeb Explorer (ESRI)
variraju od prostih pregleda pa sve do punih GIS
funkcija sa editovanjem i obradom podataka. Kod Po{to su za Google Earth osnovne usluge bes-
ovakvih re{enja obi~no je na server-ra~unaru in- platne, postao je i najpopularniji servis tipa Earth
staliran vrhunski GIS softver. Viewer. Njegove glavne prednosti su:
Google Earth korisniku stavlja na raspolaganje
set globalnih snimaka visoke rezolucije koji se re-
4.3 Internet/mre`ni GIS dovno aùriraju. Interfejs kojim se pristupa ovom
4.3.1 Mre`ni GIS servisu je jednostavan za upotrebu ~ak i po~etnici-
Postoji jo{ jedan oblik klijent/server sistema ko- ma pa ne zahteva nikakvu obuku. Trodimenzional-
ji se obi~no naziva mre`ni (internet) GIS. Server- ni prikaz Zemljine kugle moè se okretati u bilo
ra~unar klijentima informacije {alje preko interne- kom pravcu, potom uve}avati i smanjivati ili obe-
ta. U tom slu~aju se klijent postavlja kao internet leìti sopstvenim markerima. Daljim uve}anjem
pretraìva~. Stoga, kao i sve ostale internet aplika- prikaza, prelazi se sa satelitskih na aero-fotografije
cije, pretraìva~ {alje upit serveru koji je na interne- ako iste postoje (ve}inom se odnose na gradove).
tu. Za takve aplikacije nije potrebno instalirati bilo Postoje i dodatne funkcije kojima korisnik moè da
koji drugi softver. Samo su ponekad potrebni java uobli~i svoje podatke sa prostornim reperima i da
plugin dodatni moduli. ih onda prikaè na odgovaraju}i grafi~ki na~in.
Upravo zbog svega ovoga, obim administrira- Mogu se sa~uvati i ponovo koristiti sve vrste sop-
nja je vrlo mali. S druge strane, umesto preko in- stvenih podataka.
terneta, ovi sistemi se mogu postaviti i preko inter- Pojava earth viewer servisa, naro~ito kod pre-
ne mreè u nekoj instituciji u okviru koje se inter- traìva~a Google, Microsoft i Yahoo, izazvala je
net mapiraju}i server koristi unutar intraneta. zna~ajan razvoj trì{ta geoinformacija. Sasvim no-
22
ve grupacije korisnika sada pokazuju zanimanje

za geopodatke, a razvijaju se i nove mogu}nosti
komercijalne eksploatacije.
U domenu klasi~nih GIS aplikacija, EarthView-
er servisi otvaraju nove mogu}nosti integracije po-
dataka, a mogu se koristiti i dodatno za prezenta-
ciju podataka. Ovo omogu}avaju takozvani KML
interfejsi (keyhole mark-up language) i interopera-
bilnost izme|u mre`nog GIS-a i Google Earth pre-
ko postoje}ih OGC interfejsa (Open Geospatial
Consortium Interfaces).
Trenutno je aktivno nekoliko eksperimentalnih
projekata. Osnovni cilj im je akvizicija podataka,
prilago|enost korisniku i 3D-animacije.
Pomenuti sistemi ne mogu da zamene klasi~ni
GIS.
4.4 Open source sistemi Slika 4.4: Mobilni GIS instaliran na PDA ra~unaru
Ovi sistemi se zasnivaju na softveru ~iji izvorni
programski kod nije patentno za{ti}en i koji se
moè besplatno preuzeti sa interneta. Za njih 4.6 Geoportal
uglavnom nema re{enja za specijalne aplikacije (upotreba zajedni~kih podataka)
kao {to je katastar vodova. Stoga takve sisteme Korist od upotrebe GIS-a raste u skladu sa ras-
moraju da dorade i prilagode stru~njaci. Postoje poloìvo{}u geopodataka. Zato je veoma va`no
specijalizovane privatne kompanije koje se time da postoji mogu}nost da se objedine razli~iti izvo-
bave. ri geopodataka. U bliòj budu}nosti bi}e na raspo-
U domenu open source programa postoji GIS laganju sve vi{e i vi{e geopodataka stavljenih na
softver za stone ra~unare, ali i solucije za mre`no raspolaganje na raznim internet serverima. Tako-
mapirani GIS. Treba imati na umu i to da naj~e{}e zvani geoportali su ~vori{ta na kojima korisnik
nema ozbiljne komercijalne podr{ke ili obuke za te moè da integri{e ponu|ene geopodatke i geo-
sisteme, kao i da oni nisu obavezno jeftiniji od "ku- mre`ne usluge. Ovakav pristup podacima moè ali
povnih" sistema. Da bi se to pojasnilo, neophodno i ne mora da podrazumeva naplatu.
je diferencirano razmatranje. Sve ovo pove}ava zna~aj i sposobnost sistema
Naime, neke softverske ku}e imaju vrlo jedno- da pruàju takve servise zasnovane na OGC stan-
stavna re{enja za pregled podataka, koja su dardima kao {to su WMS ili WFS.
naj~e{}e besplatna ili spadaju u kategoriju share-
ware.
4.5 Mobilni GIS

Za upotrebu GIS tehnologije na otvorenom raz-
vijeni su specijalni sistemi. Oni rade na takozvanim
tablet ra~unarima ili ~ak na PDA-ru~nim ra~unari-
ma ~ime postaju vrlo korisna alatka. U prvom
slu~aju oni mogu da imaju i sve GIS-funkcije, Internet
uklju~uju}i i sloèno editovanje geopodataka.
Kada se GIS koristi na ru~nim ra~unarima
(PDA) oni su naro~ito upotrebljivi za korisnike koji-
ma su potrebni geopodaci, u kombinaciji sa pro- Lokalni Stacionarni Korisnik
korisnik korisnik GIS-a
stim GPS ure|ajem za pozicioniranje. Uz upotrebu GIS-a GIS-a na terenu
formulara oni ~ak omogu}avaju i unos atributskih

podataka. Neki sistemi dozvoljavaju i editovanje.
Slika 4.5: Direktni (online) pristup zajedni~kim geopodacima na
Ipak, zbog ograni~ene veli~ine samog ekrana nji- osnovu OGC standarda
hova upotreba je prili~no neudobna. Izvor: Schilcher, 2004.
23
4.7 Na~in rada 5 Podaci u geografskim

U zavisnosti od pojedina~ne situacije, mogu}i
su razli~iti na~ini rada GIS-a: informacionim sistemima
lokalna samouprava sama vodi i koristi GIS
nekoliko lokalnih samouprava radi zajedno Prostorni podaci se odnose na bilo koju vrstu
lokalna samouprava radi sa privatnim predu- podataka koji se referi{u na lokaciju ili oblik obje-
ze}em za usluge (delimi~nih ili kompletnih kata. Kao takvi, ~ine najva`niji deo GIS-a, kao {to
usluga) }e biti detaljnije obja{njeno u poglavlju 5.1. Pored
njih, sistem ~ine i druge vrste podataka koje ga
4.8 Koja je najpogodnija arhitektura upotpunjuju i produbljuju.
za GIS lokalne samouprave? U datom GIS projektu, neprostorni podaci, po-
Ne moè se nedvosmisleno re}i koja arhitektu- znati i kao atributni podaci, obuhvataju alfanume-
ra GIS-a najbolje odgovara nekoj lokalnoj samou- ri~ke podatke koji su referentno vezani na pripada-
pravi. Ipak, postoje aspekti koji se u tom pogledu ju}e prostorne podatke. Obi~no se ~uvaju u tabe-
moraju uzeti u obzir. lama ili bazama podataka koje se mogu povezati
Izbor prevashodno zavisi od individualnih po- sa GIS projektom. Atributna tabela sadrì nekoliko
treba date lokalne samouprave, softvera koji je ve} redova tematskih informacija o geometrijskim ele-
u upotrebi i postoje}eg znanja. Tako|e je va`no mentima za koje su ove vezane.
uzeti u obzir i to s kim }e se razmenjivati podaci.
Da bi se svi ti ~inioci uzeli u obzir, u poglavlju 8
dat je razloèn postupak za uvo|enje GIS-a.
Treba sagledati ko }e koristiti GIS. Nije re~ o
alatu namenjenom samo specijalistima. U okviru
lokalne samouprave, vrlo je korisno omogu}iti
mnogim slu`benicima da imaju pristup GIS-u, ka-
ko bi se ostvarila najve}a korist. U tom smislu tre-
ba izdiferencirati ko }e imati pristup kojim funkcija-
ma. Tek }e malobrojnim stru~njacima trebati sve
funkcije GIS-a i oni za to moraju biti i osposoblje-
ni. Ve}ini slu`benika }e, s druge strane, biti potreb-
ne samo jednostavne funkcije za pregled geopo- Slika 5.1: Veza grafi~kih i alfanumeri~kih podataka u GIS-u
dataka, {to se moè posti}i putem prostih sistema Izvor: Stuttgart University of Cooperative Education,
Specht-Mohl, 2004.
koje je lako koristiti.
Kako bi se posao obavljao bez zastoja u
slu~aju da se geopodaci koriste unutar mreè, Meta-podaci predstavljaju saèti dokument ko-
neophodno je obezbediti i sna`nu mreù u infor- ji sadrì opisne informacije o podacima koji su ko-
mati~kom smislu. ri{}eni u projektu. Taj dokument moè da pokriva
sadràj, kvalitet, vlasni{tvo, poreklo, referentni sis-
tem i prostorne informacije o nekom skupu poda-
taka. Moè se ~uvati u bilo kom formatu kao {to je
tekstualni fajl, XML (Extensible Mark-up Language)
fajl ili kao unos u bazi podataka. Zbirke unetih me-
ta-podataka predstavljaju osnovu za kataloge po-
dataka koji se mogu pretraìvati prema potencijal-
nim korisnicima takvih podataka. Meta-podaci
olak{avaju razmenu podataka i smanjuju duplici-
ranje podataka. Na taj na~in su informacije o po-
stoje}im podacima lako dostupne svima kojima su
potrebne.
Multimedijalni podaci nisu obavezan deo GIS
projekta, ali nude mogu}nost za privla~niji prikaz
samog projekta. Sastoje se od prostih tekstualnih
dokumenata ili slika, ali mogu biti i simulacije, ani-
macije i audio ili video fajlovi.
24
5.1 Prostorni podaci - detaljno 5.1.2 Rasterski i vektorski podaci

5.1.1 Referentni sistemi i georeferenciranje Prostorni podaci se mogu podeliti u vektorske i
Podaci razli~itog porekla mogu da se odnose na rasterske podatke. Tip podataka obi~no zavisi od
razli~ite referentne sisteme i projekcije. Na primer, namene. U slu~aju vektorskih podataka, osnovni
neki podaci mogu da imaju UTM projekciju, a drugi grafi~ki elementi su ta~ke, linije i povr{ine sa sop-
da budu u Gaus-Kriger projekciji ili da su referentno stvenim koordinatama, dok se rasterski podaci sa-
vezani za razli~ite meridijane u istoj projekciji. Stoga, stoje od piksela. Mogu}a je konverzija iz jednog u
prilikom unosa podataka u GIS okruènje, potrebno drugi tip podataka, ali podrazumeva i eventualan
je da se podaci transformi{u ili konvertuju u lokalni gubitak podataka.
kordinatni sistem ~ije parametre defini{e RGZ. Ubu- Grafi~ki Vektorski podaci Rasterski podaci
Element
du}e }e zvani~na projekcija za sve biti UTM.
Zatamnjenje
Ta~ka
Referentni sistemi pixela
Referentni sistem opisuje poloàj geopodataka XY koordinate Pixel

na zemlji. On obuhvata geodetske podatke (refe-
Linija
rentni elipsoid i lokalno fiksiranje na njemu), koor-
dinatni sistem i njegovu projekciju. U tom smislu, Niz koordinata Pixel
treba pomenuti i Evropski zemaljski referentni sis-
tem (European terrestrial reference system - Povr{ina
ETRS) (vidi internet adresu u poglavlju 10).
Zatvoreni niz koordinata Pixel
Slika 5.4: Razlika izme|u vektorskih i rasterskih podataka

Sever
Izvor: Bill & Fritsch, 1991., modifikacija Specht-Mohl
5.1.2.1 Vektorski podaci

Istok
Za vektorske podatke u GIS-u neophodno je
imati i topolo{ku strukturu podataka. Topologija
opisuje relativni poloàj grafi~kog elementa prema
svakom drugom u njegovoj blizini. Mnogi prostor-
Slika 5.2: Dodeljivanje direktne prostorne reference prostornim podacima ni upiti mogu se re{iti ako je poznata topologija.
Izvor: Tehni~ki univerzitet u Minhenu, Schilcher & Voerkelius, 2006. Na primer, topolo{ke informacije su potrebne za
Georeferenciranje traènje optimalnog puta izme|u dve lokacije. Re-
Analogni planovi i karte mogu se skeniranjem dundantni podaci, odnosno duplikati podataka,
prevesti u digitalni oblik, odnosno raster. Skenirani mogu se eliminisati samo ako je sa~uvana i topo-
planovi i karte georeferenciraju se transformacijom logija. Na primer, zajedni~ku me|u izme|u dve
iz rasterskog u dràvni ili lokalni koordinatni sis- parcele je dovoljno zabeleìti samo jednom.
tem. Georeferenciranje se obavlja posredstvom Vektorski podaci zahtevaju minimalni prostor
ta~aka ~ije su koordinate poznate u dràvnom ili za arhiviranje, a istovremeno korisniku daju mo-
lokalnom koordinatnom sistemu, kori{}enjem od- gu}nost da izradi precizne i atraktivne grafi~ke pri-
govaraju}eg softvera za georeferenciranje. Nakon kaze. Pored toga, aùriranje i procesi generalizaci-
georeferenciranja planovi i karte mogu se koristiti je su jednostavni. Ipak, mogu se javiti problemi
za potrebe GIS-a. kod analize ovakvih podataka.
5.1.2.2 Rasterski podaci

Rasterski podaci u GIS-u ve}inom se koriste na
rasterskim mapama, ortofoto-u i satelitskim snim-
cima (vidi Sl.5.5). Sastoje se od }elija (piksela) ras-
pore|enih po redovima i kolonama. Svaka }elija
ima jedinstvenu x-y adresu i dodeljena joj je speci-
fi~na vrednost.
Rasterske mape se koriste za manje razmere,
Slika 5.3: Od skenirane do georeferencirane mape posebno u domenu analiza ìvotne sredine i pripa-
Izvor: Technical University of Munich, Schilcher & Voerkelius, 2006. daju}eg planiranja. Rasterski podaci olak{avaju
25
sloène analiti~ke procese (npr. prostorne analize,

hidrolo{ke analize). U smislu prikupljanja podata-
ka i strukture podataka, rasterski podaci funkcio-
ni{u brzo i jednostavno. U pore|enju sa vektor-
skim podacima, hardverski zahtevi su vrlo obimni.
Upotrebom }elije, diskretne osobine bivaju nepre-
cizno prikazane, a osim toga i {tampana verzija
ima manje atraktivan izgled od one dobijene po-
mo}u vektorskih podataka.
U nastavku su detaljnije obja{njene neke od
naj~e{}ih primena rasterskih podataka.
Vektorski format Rasterski format

Slika 5.6: Ortofoto Ni{a
Izvor: Lokalna samouprava Ni{a
ili ortorektifikacijom uz upotrebu digitalnog mode-

la visina (DEM). Zapravo je maksimalna rezolucija
na zemlji 0.61 m. Ova vrsta snimaka se koristi za
izradu ili aùriranje mapa, prikupljanje podataka o
upotrebi zemlji{ta i digitalne modele terena.
Digitalni modeli terena

Digitalni modeli terena opisuju povr{inu terena
Slika 5.5: Povr{ina predstavljena u vektorskom i rasterskom formatu
Izvor: Tehni~ki univrzitet u Minhenu, Schilcher & Voerkelius, 2006. trodimenzionalnim ta~kama (X, Y, Z koordinate). Te
"visinske ta~ke" se potom, na primer, integri{u u tri-
Rasterske mape angulisane nepravilne mreè (Triangulated Irregu-
Rasterske mape predstavljaju skenirane i geo- lar Network - TIN) ili pak u regularne mreè. Uz
referencirane analogne mape ili su dobijene kon- upotrebu alata za vizualizaciju, mogu se generisa-
verzijom vektorskih podataka. Koriste se kada je ti trodimenzionalni prikazi. Ta vrsta aplikacije
potrebno prikazati samo jednu vrstu klasifikacije. obi~no ne spada u svakodnevni rad slu`bi lokalne
Tipi~ni primeri te vrste primene su prikazi vrste ze- samouprave, ali moè da bude od velikog interesa
mlji{ta, teksture zemlji{ta, namene zemlji{ta, vrste za turizam, na primer, kod trasiranja planinarskih
vodene mase, klase puteva ili vrste stambenih staza.
objekata.
Ortofoto
Kako snimci iz vazduha nikada nemaju homo-
genu razmeru, oni se moraju korigovati. Standard-
ni postupak je diferencijalna rektifikacija kojom se
garantuje visoki geometrijski kvalitet. Tim se pos-
tupkom snimak projektuje u malim deonicama na
X-Y ravan (ortoprojekcija).
Osim toga, kvalitet digitalnog modela terena
(DEM - digital elevation model) uveliko uti~e na
kvalitet ortofoto snimka. U novije vreme kod orto-
foto snimka rezolucija na tlu (GSD - ground reso-
Slika 5.7: Digitalni model terena (DGM)
lution) moè da bude i do 5 cm. Izvor: ETHZ, 2006.
Ortofoto ~ini vizuelnu orijentaciju jednostavni-
jom i pruà dodatne topografske informacije.
5.1.3 Osnovni prostorni podaci
Satelitski snimci Osnovni prostorni podaci u GIS-u lokalne sa-
Satelitski snimci se dobijaju iz orbite pomo}u li- mouprave uglavnom predstavljaju podatke koje
nijskih senzora. Na kraju se oni georeferenciraju dostavljaju javni geodetski organi i koje propisuje
pomo}u planimetrijskih polinomnih transformacija zakon. U slu~aju Republike Srbije, nadle`na insti-
26
tucija je Republi~ki Geodetski Zavod (RGZ). Katastar vodova - podzemni i nadzemni vo-
Planski i tematski podaci sadràni u GIS-u, trebalo dovi i ure|aji za sve mreè komunalne infra-
bi da koliko god je to mogu}e, budu bazirani na strukture i to: vodovod, kanalizacija i dre-
zvani~nim podacima koje dostavlja RGZ. Za sada, naà, toplovod, elektroenergetika, telekomu-
ve}ina dostavljenih podataka postoji samo u ana- nikacije, naftovod i gasovod.
lognom obliku, ali u toku su skeniranje i digitaliza- Topografski plan - sadrì podatke o zgrada-
cija. ma i drugim gra|evinskim objektima, materi-

Republi~ki geodetski zavod nadleàn je za jalizovane granice parcela (ograde), na~in
odràvanje slede}ih podataka: kori{}enja zemlji{ta i vegetaciju, saobra}aj-
Katastar nepokretnosti - sastoji se od kata- nice, vodotokove, vidljive delove vodova, re-
starskog plana, operata i zbirke isprava. ljef, nazive, ku}ne brojeve, geodetske ta~ke i
Katastarski plan se izra|uje za podru~je ka- dr. Topografski planovi va`ni su za funkcioni-
tastarske op{tine. Plan sadrì podatke o sanje slu`bi lokalne samouprave za planira-
ta~kama geodetske osnove, parcelama, nje i urbanizam. Topografske planove iz-
objektima i nazivima (katastarske op{tine, ra|uju ovla{}ene geodetske organizacije na
potezi, saobra}ajnice, vodotokovi, ku}ni zahtev investitora.
brojevi i sl.). Podaci katastarskog operata nalaze se u digi-
Celokupna teritorija Srbije pokrivena je kata- talnom obliku za celu teritoriju Srbije i odràvaju se
starskim planovima. Najve}i deo planova u DBF datotekama.
ura|en je u Gaus-Krigerovoj projekciji (raz- Podaci digitalnih katastarskih planova, registra
mere 1:500, 1:1000, 1:2000, 1:2500 i prostornih jedinica i katastra vodova mogu se raz-
1:5000). Postoji manji broj planova u stereo- menjivati u standardnim formatima za razmenu
grafskoj projekciji u Vojvodini (razmere podataka (DXF, SHAPE, ASCII, DBF, ...). Podaci
1:1440 i 1:2880) i u Zoldnerovoj projekciji u adresnog registra mogu se razmenjivati u ASCII
centralnoj Srbiji (razmere 1:2500). formatu.
Katastarski operat se izra|uje po katastar- Katastarski planovi, planovi katastra vodova i
skim op{tinama i ~ine ga listovi nepokretno- registar prostornih jedinica naj~e{}e su u analog-
sti. U listove nepokretnosti upisuju se poda- nom obliku. U toku je prevo|enje u digitalni oblik.
ci o parcelama, objektima, delovima objeka- Digitalni model terena se dobija iz stereomode-
ta (stan, poslovni prostor, garaà) i nosioci- la i za sada postoji samo za manje povr{ine zem-
ma prava na nepokretnostima (vlasnicima, lji{ta, ali je u razvoju.
dràocima, korisnicima), teretima i ogra- Trenutno se prave snimci iz vazduha kako bi
ni~enjima na nepokretnostima (hipoteke, se iz njih dobio ortofoto. Rezolucija }e biti 40 cm
slu`benosti, dozvole). u seoskim oblastima, odnosno 10cm u urbanim
Zbirka isprava predstavlja skup dokumenata zonama.
(ugovori, re{enje, odluke i sl.) na osnovu ko- Katastar nepokretnosti, katastar zemlji{ta,
jih se upisuju prava i tereti. adresni registar i katastar vodova izra|uju se i
Adresni registar - obuhvata podatke o ulica- odràvaju u lokalnim slu`bama, koje su nadle`ne
ma i ku}nim brojevima. za teritoriju op{tine ili grada na kojoj se nalaze.
Registar prostornih jedinica - obuhvata po- Javni i privatni sektor ovim podacima trenutno pri-
datke o granici, nazivu i mati~nom broju (ili stupa na lokalnom nivou u slu`bama za katastar
{ifri) za dràvu, pokrajine, lokalne samoupra- nepokretnosti. U srednjoro~nom periodu dostup-
ve, naselja, katastarske op{tine, mesne za- nost }e biti omogu}ena na regionalnom nivou u
jednice i statisti~ke krugove. centrima za katastar nepokretnosti, a u dugo-
Osnovna dràvna karta - izra|uje se u raz- ro~nom periodu bi}e omogu}ena dostupnost cen-
meri 1:5000 i 1:10000. tralnoj bazi podataka Republi~kog geodetskog za-
Ortofoto - digitalna slika u ortogonalnoj voda.
projekciji iz digitalnog aerofotogrametrij- Radovi u oblasti osnovnih geodetskih radova,
skog snimka, satelitskog snimka ili snimka premera dràvne granice, projektovanje i stru~ni
dobijenog ostalim metodama snimanja iz nadzor u centralnoj su nadle`nosti Republi~kog
vazduha. geodetskog zavoda. Tako|e, na centralnom nivou,
Digitalni model terena - kontinualna povr{ prikupljaju se i odràvaju podaci registra prostor-
sa objektima i pojavama koje su vidljive, sa nih jedinica, osnovna dràvna karta i topografsko-
poznatim X, Y i Z koordinatama. kartografski proizvodi.
27
Za kori{}enje podataka premera, katastra ne- Bitni su i statisti~ki podaci iz ranijih perioda,
pokretnosti, kao i za usluge koje pruà Repu- da bi se mogli analizirati i projektovati tren-
bli~ki geodetski zavod pla}a se naknada u skla- dovi na bazi statistike.
Slika 5.8: Geopodaci kao su{tinski deo GIS-a

Izvor: RT GIS, 2003.
du sa Uredbom o visini naknade za kori{}enje 5.2 Objektno orijentisana struktura

podataka premera i katastra i pruànje usluga
Republi~kog geodetskog zavoda (~lan 131. stav
podataka u savremenom GIS-u u
1. Zakona o dràvnom premeru, katastru i upisi- odnosu na strukturu zasnovanu
ma prava na nepokretnostima, ("Slu`beni glas- na CAD-u
nik RS", br. 83192, 53193, 67193, 48194, 12196, Mnogi ~esto me{aju GIS sa CAD-om, jer oba
15/96,34/2001 i 25/2002). sistema daju mogu}nost grafi~kog prikaza prosto-
ra. Ovo poglavlje ima za cilj da objasni osnovne
5.1.4 Tematski prostorni podaci razlike i da ukaè da su ovi sistemi namenjeni raz-
Tematski prostorni podaci su oni podaci koji se do- li~itim zadacima i primenama.
bijaju iz posebnih disciplina, kao {to su slu`be za pla- Projektovanje uz pomo} ra~unara, odnosno ta-
niranje gradova i namenu zemlji{ta, za groblja, {umar- kozvanog CAD-a (Computer Aided Design), je na-
stvo, za{titu ìvotne sredine, saobra}aj, vode itd. menjen oblikovanju objekata u oblasti mehanike i
Sledi nekoliko primera: arhitekture. CAD sistemi imaju izvesnu mogu}nost
Saobra}ajna infrastruktura koja obuhvata uli- povezivanja sa tabelama (na primer MDB), ali je to
ce, puteve, saobra}ajne znake, rasvetu, sao- za specifi~ne potrebe. Ozbiljan rad na tom polju
bra}ajne objekte, putni~ki prevoz, podatke o ipak obezbe|uje GIS. Istovremenu manipulaciju
njihovom stanju, o gustini saobra}aja itd. sa ogromnim bazama podataka i prikazivanje sa-
Javni prostori koji obuhvataju zelenilo, par- mo potrebnih delova tih podataka na pravi na~in
king prostor, povr{ine za sport, zabavu i re- obezbe|uje GIS. Za{titu i autorsko pravo nad po-
kreaciju, groblja, pijace, zdravstvene, {kol- dacima na jednostavan na~in omogu}uje GIS. Sa-
ske, kulturne i verske objekte. vremeni GIS alati omogu}avaju i rad sa osnovnim
Prirodna bogatstva kao {to su vazduh, vode, CAD funkcijama.
podzemne vode, {ume, mineralni izvori, pri- GIS je namenjen za izvo|enje prostornih po-
rodni izvori energije, prirodna bogatstva sa dataka iz baza geopodataka. Dok je pretraìvanje
naznakom njihovog kvaliteta, opasnosti, iz- informacija sasvim nemogu}e u programima tipa
vori buke itd. CAD, u GIS okruènju postoji nekoliko mogu}no-
Statisti~ki podaci postaju vaàn deo prostor- sti formiranja upita uz upotrebu posebnih funkci-
nih podataka za analize stanja i planiranje. ja koje poseduje GIS ili sama baza podataka.
28
CAD se sastoji od grafi~kih elemenata uz koje po- metode (DGPS) i stati~ke metode (PP). Detaljnije
stoje tekstualni elementi kao napomene. Razli~iti u poglavlju 10, Internet adrese. Pored AGROS-a u
tipovi grafi~kih elemenata su diferencirani po slo- nekim predelima postoje i privatni servisi.
jevima.
S druge strane, savremeni GIS obuhvata i pro- 5.4 Razmena/konverzija podataka
storne entitete koji su geometrijski formirani (ta~-
ke, linije, poligoni), a uz njih i atribute koji se ~uva- Prenos podataka
ju u bazi podataka. Po{to razli~ite institucije ~esto koriste razli~ite
Stoga, CAD sistem moè da se koristi za pre- formate za podatke, potrebno je obezbediti tran-
gled i za editovanje grafi~kih podataka, ali za kom- sfer podataka da bi GIS lokalne samouprave pra-
pleksnu analizu prostornih podataka samo GIS vilno funkcionisao. U te svrhe koriste se takozvani
nudi dovoljno opse`ne funkcije. interfejsi za eksportovanje prostornih podataka iz
Ipak, danas se CAD sistemi ~esto koriste za ne- jednog sistema u drugi. Me|utim, kako ne postoji
ke funkcije koje su tipi~ne za GIS, dok GIS progra- standardizacija formata, transfer bez ikakvog gu-
mi {ire svoje funkcije prema CAD-u. bitka podataka nije uvek mogu}. Naj~e{}e se ko-
riste slede}i formati: TIFF (Tagged Image File For-
5.3 Izvori podataka mat) za rasterske podatke, DXF (Drawing
Postoje razne mogu}nosti za prikupljanje pro- Exchange Format) za CAD-podatke i DWG, SQD ili
stornih podataka u zavisnosti od toga koja je vrsta Shape File za GIS-podatke. Radi optimalne pripre-
i kvalitet podataka potrebna, odnosno kakvi poda- me transfer {ema, poèljno je angaòvati spoljnu
ci ve} postoje. Naj~e{}e metode za akviziciju po- uslu`nu firmu specijalizovanu za konverziju poda-
dataka su: taka. U na~elu, {to je jednostavnija struktura poda-
skeniranje analognih mapa za dobijanje taka, to je lak{a i njihova razmena.
rasterskih podataka
digitalizacija analognih mapa za dobijanje 5.5 Kvalitet podataka
vektorskih podataka
konverzija digitalnih podataka iz jednog for- Kako definisati kvalitet?
mata u drugi Izraz "kvalitet" se ~esto koristi kao obele`je su-
prikupljanje novih podataka premerom ili periornosti nekog proizvoda ili robe. Kada je re~ o
kartiranjem podacima, kvalitet uvek zavisi od konteksta i svrhe,
Naravno, za digitalizaciju je potrebno mnogo {to zna~i da podaci mogu samo da budu bilo od-
vi{e vremena nego za skeniranje, ali je i rezultat govaraju}i ili neodgovaraju}i za odre|enu namenu.
srazmerno kvalitetniji. Tro{kovi premera i izrade Kvalitet podataka defini{u slede}i parametri:
mapa mogu da budu pozama{ni u zavisnosti od
oblasti i od potrebnih podataka. Ipak, u slu~aju da
jedini postoje}i podaci nisu aùrirani, ovo je metod
koji dugoro~no gledano daje najbolje rezultate.
Tradicionalno je priprema geoprostornih poda-
taka bila u nadle`nosti dràvnih organa (RGZ, vidi
poglavlje 5.1), ali danas je privatni sektor sve pri-
sutniji u oblasti prikupljanja podataka. Privatne
kompanije, na primer geodetski biroi, na zahtev
pruàju i usluge kartiranja i premera.
Upotrebom GPS sistema za premer, {to je sa-
svim primenljivo u odre|enim okolnostima, mo-
gu}e je smanjiti pomenute tro{kove. Da bi se do-
bila visoka preciznost, nudi se kao mogu}nost i
upotreba usluga permanentnih stanica kao na pri-
mer AGROS - Aktivna geodetska referentna mre-
à (Active Geodetic Referent Network). AGROS je
u nadle`nosti Republi~kog geodetskog zavoda
(RGZ) i uspostavljena je 05.12.2005. Izme|u osta-
log, nudi se servis za precizno pozicioniranje pri- Slika 5.9: Parametri kvaliteta podataka
menom kinemati~ke metode (RTK), diferencijalne Izvor: Modifikovano RT GIS, 2005.
29
Aùrnost Provera kvaliteta

Aùrnost podataka podrazumeva stepen us- Kada se naru~uju prostorni podaci preko neke
kla|enosti podataka u okviru odre|ene baze poda- institucije ili kada se prikupljaju novi podaci, njihova
taka sa stvarnim stanjem na terenu. U zavisnosti od namena mora biti jasna, ba{ kao i zahtevani kvalitet.
vrste podataka, datum vr{enja premera moè da Obi~no se pripremi model podataka koji sadrì
uti~e na rezultate analize. Primera radi, podaci o vr- op{te informacije o strukturi, razmeri (originalnog
sti upotrebe zemlji{ta se stalno menjaju, dok poda- digitalizovanog dokumenta) i formatu, kratak opis,
ci o stanju zemlji{ta (agrarni kvalitet) vaè decenija- naznaku prostornog referentnog sistema, na~inu
ma. Podaci koje daju dràvni zavodi mogu da ima- ~uvanja podataka i metapodacima. Kvalitet podata-
ju i ograni~en rok vaènja. ka mora biti proveren pre pokretanja analize, kako
bi se izbegli problemi sa doradom i ispravkama. [to
Preciznost su zahtevi vi{i, to su ve}i i tro{kovi.
Preciznost se odnosi na obim detalja koji se GIS-softver je u mogu}nosti da proveri dosled-
mogu videti, a kada je re~ o rasterskim podacima, nost podataka. Uzorkovanjem malog postotka po-
to je poznato pod nazivom rezolucija. Rezolucija je dataka mogu se brzo proveriti i ostali elementi kvali-
uvek ograni~ena, zato {to nijedan sistem merenja teta. Tako|e se moè ugraditi i program koji auto-
nije beskrajno precizan i zato {to se podaci matski proverava proces u okviru samog softvera.
uop{tavaju radi formiranja baza podataka. Pome- Ako podatke prikuplja privatna uslu`na firma, in-
nuta generalizacija uklju~uje i eliminaciju i spajanje stitucija koja je naru~ilac treba da dobije isklju~ivu li-
entiteta, smanjenje detalja, uskla|ivanje (smoot- cencu i pravo upotrebe tih podataka.
hing), prore|ivanje (thinning) i klasifikaciju. Rezo- Ako GIS jo{ ne postoji u nekoj instituciji, ali je u
lucija baze podataka mora da odgovara nivou de- fazi planiranja, podatke treba prikupljati tako da se
talja neophodnih za odre|ene zadatke i direktno je kasnije mogu integrisati u sistem bez tehni~kih po-
povezana sa razmerom podataka od koje zavisi te{ko}a. Stoga, podaci iste vrste moraju uvek da
ta~na pozicija objekata. [to je nià rezolucija na imaju istu strukturu (npr. slojeve, legende, tablicu
nekom prikazu, to manje podataka mora da se atributa). Ako je mogu}e, treba koristiti standardi-
skladi{ti. Iz tog razloga je u odre|enoj meri niska zaciju (vidi poglavlje 5.6). Metapodaci pruàju do-
rezolucija i poèljna. voljno informacija, a CAD-podaci treba da budu ta-
kve strukture da se mogu integrisati u GIS.
Ta~nost Ova pravila mogu da zahtevaju ne{to malo do-
Ta~nost postoji ako nema neslaganja izme|u ar- datnog napora tokom prikupljanja podataka, ali
hivirane i stvarne vrednosti odre|enog parametra, dugoro~no gledano, obezbe|uju uslove za dobija-
atributa ili geometrijske pozicije. Problemi sa nje preciznih podataka, {to pospe{uje efikasnost u
ta~no{}u podataka javljaju se u slu~aju gre{aka pri- radu.
likom premera, klasifikacije ili georeferenciranja.
Naj~e{}a neslaganja su prostornog, vremenskog ili 5.6 Standardi i propisi
tematskog tipa. Kao posledica neslaganja moè se Da bi se omogu}ila fleksibilna razmena podataka
do}i do pogre{nog rezultata u analizi podataka. izme|u raznih institucija i sistema, va`no je pridràva-
ti se odre|enih me|unarodnih, doma}ih i internih
Potpunost standarda. Na taj na~in transfer podataka biva
Potpunost se odnosi na koli~inu podataka sa- zna~ajno pojednostavljen. Stoga, sisteme treba po-
drànih u datoj kolekciji (dataset). Mora biti pokrive- staviti tako da budu fleksibilni i ako takva sistemska
na cela zona koja se analizira (na primer, ne sme bi- arhitektura moè da podrazumeva i vi{e tro{kove.
ti oblaka na snimku iz vazduha), uklju~uju}i i sve Na me|unarodnom nivou, postoje dve standar-
objekte sa svim njihovim atributima i vrednostima. dizacije koje se odnose na GIS: ona koju je definisao
OGC - Otvoreni geoprostorni konzorcijum (Open
Konzistentnost Geospatial Consortium), koji okuplja vode}e svetski
Konzistentnost podrazumeva odsustvo vidljivih proizvo|a~e GIS-a sa ciljem da se pospe{uje stan-
kontradikcija u bazi podataka. Podaci moraju biti dardizacija i interoperabilnost i ISO - Me|unarodna
bez redundancija/ dupliranja i stoga uneti samo organizacija za standarde (International Organiza-
jednom. Pored toga, bilo kakvi alfanumeri~ki poda- tion on Standardization). Na internetu se mogu na}i
ci moraju biti jasno povezani sa prostornim podaci- i besplatno preuzeti pomenuti standardi (vidi pogla-
ma. Kada je re~ o vektorskim podacima, ne sme bi- vlje 10). Spisak najva`nijih standarda koje su defini-
ti nikakvih razmaka niti preklapanja. sale ove dve organizacije:
30
Primeri OGC standarda: tografskog prikaza sadràja digitalnog geodetskog

- Proste funkcije plana (digitalni katastarski plan, digitalni topografski
Svrha ovih specifikacija je da se da opis interfej- plan, katastar vodova) i pravila za izradu biblioteka
sa, koji softverskim inènjerima koji rade na razvoju topografskih znakova. Digitalni topografski klju~ stu-
GIS programa, omogu}ava da osmisle aplikacije pio je na snagu 09.08.2005. godine.
koje poseduju funkcije potrebne za pristup i mani- Pored toga, u ovoj instituciji se razmatra i pita-
pulaciju geoprostornim informacijama, koje obuh- nje prenosa podataka izme|u postoje}ih organa i
vataju i osobine odre|ene prostom geometrijom, a institucija, pa }e mo`da rezultat tih napora biti i na-
uz upotrebu razli~itih tehnologija, cionalni standard u tom domenu.
- WMS - Servis internet mapa (Web Map Service) U oblasti katastra vodova, RGZ je objavio
Standardi o tome kako se zahteva i dostavlja "Stru~no uputstvo za izradu i odràvanje digitalne
mapa u obliku slike ili skupa odlika, informacije o baze katastra vodova", koje je stupilo na snagu
sadràju mape i informacije o tipovima mapa koje 2005. godine. Zahvaljuju}i tom priru~niku, regulisa-
neki server moè da isporu~i, ni su sadràj, tehni~ke norme, na~in izrade i arhivi-
- WFS - Internet servis odlika (Web Feature Service) ranja baze podataka, pa i za{tita takvih podataka.
Omogu}ava klijentu da preuzme i aùrira geo- Osim toga, svaka institucija moè da defini{e in-
prostorne podake zapisane u GML jeziku (Geogra- terne standarde, kojim se olak{ava razmena poda-
phy Markup Language) sa vi{e servisa internet od- taka izme|u njenih radnih jedinica.
lika. Specifikacija defini{e interfejse za pristup po- êsto se smatra da je proizvo|a~ softvera taj koji
dacima i operacije manipulacija na geografskim postavlja standarde. To je, u na~elu, pogre{no vi|enje.
odlikama. Korisnik moè da kombinuje, koristi i Standardi ne zavise od sistema, jer su op{ti sistemi
upravlja geopodacima iz razli~itih izvora. kompatibilni sa brojnim razli~itim standardima. Zato
Primeri ISO standarda: je vrlo va`no da se defini{u standardi za vrste odlika.
ISO 19115: 2003 - Geografske Informacije -
Metapodaci (mogu}i sadràj metapodataka, 5.7 Fleksibilan prikaz GIS podataka

minimalni uslovi i dodatne informacije, zajed- Na~in prikazivanja rezultata dobijenih odre|enom
ni~ki XML format), analizom moè da ima presudan uticaj na njihovo tu-
ISO 19106: 2003 Prostorna {ema, ma~enje. Zato je va`no odabrati odgovaraju}u formu
ISO 19110: 2005 Metodologija za budu}u kata- prikazivanja. Razmera i boje treba da budu odgova-
logizaciju, raju}i, a sama mapa mora biti lako razumljiva.
Oko 400 drugih standarda Kada se geo-objekti unesu u bazu GIS-a, njihova
Navedene dve standardizacije se me|usobno vizualizacija, odnosno prikaz, moè se lako menjati
ne potiru ve} su komplementarne, tako da }e sva- prema razli~itim potrebama. Grafi~ki prikaz se u GIS
ki sistem koji je saglasan sa jednom od njih svaka- sistemima generi{e na osnovu atributa. Iz istih sku-
ko funkcionisati i sa onom drugom. pova GIS podataka samo pritiskom na jedno dugme
Posebno u slu~aju kada se baza podataka mora mogu se dobiti potpuno razli~ite mape i tematske
formirati iz razli~itih izvora, strogo po{tovanje posto- mape. U zavisnosti od cilja prezentacije poligoni sa
je}ih standarda u velikoj }e meri uprostiti taj proces. istim atributima mogu se prikazati zasebno ili kao za-
Na evropskom nivou postoji inicijativa INSPIRE - jedni~ka povr{ina parcele (vidi primer).
infrastruktura za prostorne informacije u Evropi (Infra-
structure for Spatial Information in Europe), koja ima
za cilj evropske baze geoprostornih podataka sa inte-
grisanim uslugama pruànja prostornih informacija.
Postoji i uputstvo EU kojim se obavezuju zemlje ~lani-
ce da obezbede interoperabilnu bazu geopodataka.
Uputstvo je stupilo na snagu maja 2007. godine. Vre-
di napomenuti da je radna grupa Nema~ke geodet-
ske uprave - AdV dala zna~ajan doprinos projektu IN-
SPIRE (vidi internet adresu u poglavlju 10).
Na nacionalnom nivou u toku je formiranje save-
todavnog tela za GIS, koje }e verovatno definisati do-
datne standarde.
Republi~ki geodetski zavod doneo je Digitalni to- Slika 5.10: Fleksibilan grafi~ki prikaz u GIS-u
pografski klju~ (DTK), kojim su utvr|ena pravila kar- Izvor: Specht-Mohl, 2006.
31
6 Zakonski okviri za GIS 6.1 Pravni okvir GIS-a lokalne

samouprave
lokalne samouprave Pored postojanja nacionalnog pravnog okvira
koji je neophodan za realizaciju GIS-a lokalne sa-
Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik
mouprave, a koji se ogleda u nacionalnim zako-
RS", br.129/07) utvr|uje delokrug nadle`nosti
nima iz oblasti delokruga Republi~kog geodet-
lokalne samouprave. Na osnovu Zakona o fi-
skog zavoda, oblasti delokruga lokalne samoup-
nansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik
rave, kao i samih informacionih sistema, neop-
RS", br.62/06), porez na imovinu postaje naj-
hodno je postojanje lokalnog pravnog, okvira ko-
va`niji prihod lokalnih organa, koji direktno ubi-
ji }e definisati pravni okvir i odnose izme|u orga-
ru lokalne samouprave. Naravno, porez na imo-
nizacija u~esnica u kreiranju GIS-a lokalne samo-
vinu je blisko povezan sa ta~nim prostornim po-
uprave. Pravni okvir dat u donjem delu se sastoji
dacima.
od tri dela:
Zakonom o planiranju i izgradnji, ("Slu`beni
glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), ure|uju se uslovi
1. Memoranduma o razumevanju
i na~in planiranja i ure|enja prostora, ure|ivanja
2. Sporazuma o saradnji
i kori{}enja gra|evinskog zemlji{ta i izgradnje
3. Protokolima o saradnji
objekata. Zakon utvr|uje osnovna na~ela za
ure|enje prostora, osnovne vrste planskih akata,
Memorandum o razumevanju je op{ti pravni
odnosno prostornih i urbanisti~kih planova. Za-
akt, kojim se na visokom deklarativnom nivou or-
kon utvr|uje nadle`nosti dràvnih i lokalnih or-
ganizacije u~esnice opredeljuju da u~estvuju u
gana u postupcima planiranja i ure|enja prosto-
projektu GIS-a lokalne samouprave. Sporazum o
ra, kao i izgradnje objekata, pitanja parcelacije
saradnji je direktniji pravni akt, kojim se defini{u
zemlji{ta, ure|enja i kori{}enja gra|evinskog ze-
op{ta prava i obaveze organizacija u~esnica pro-
mlji{ta, legalizaciju objekata izgra|enih bez gra-
jekta GIS-a lokalne samouprave. Protokoli o sa-
|evinske dozvole.
radnji predstavljaju ne jedan, ve} grupu pravnih
dokumenata, kojim organizacije u~esnice reguli{u
Oblast dràvnog premera i katastra ure|ena je
me|usobne odnose u oblastima od interesa za
slede}im propisima:
uspe{no sprovo|enje projekta GIS-a lokalne sa-
Zakon o zemlji{nim knjigama, ("Slu`bene
mouprave. Primeri za ovo su: "Protokol o razmeni
novine Kraljevine Jugoslavije", br.146 - L111
podataka GIS-a Lokalne samouprave X", zatim
(od 1. jula 1930.), "Slu`bene novine Kraljevi-
"Protokol o finansiranju GIS-a Lokalne samoupra-
ne Jugoslavije", br. 281 - HS (od 1. decembra
ve X" i mnogi drugi. Va`no je re}i da su pravni do-
1931.))
kumenti memoranduma i sporazuma jedinstveni i
Zakon o dràvnom premeru, katastru i upisi-
nepromenjivi dok pravnih dokumenata protokola
ma prava na nepokretnostima, ("Slu`beni
ima onoliko koliko oblasti postoji u kojima organi-
glasnik RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94,
zacije u~esnice GIS-a lokalne samouprave smatra-
12/96, 15/96,34/2001 i 25/2002)
ju da bi trebalo regulisati me|usobne odnose. Ta-
Spisak propisa koji se odnose na kori{}enje po-
ko|e, svaki protokol o saradnji se u preambuli do-
dataka i usluga Republi~kog geodetskog zavoda:
kumenta poziva na dokumenta memoranduma i
Uredba o na~inu ~uvanja, kori{}enja i razgle-
sporazuma kao op{te, odnosno, prethodne prav-
danja podataka premera, katastra zemlji{ta,
ne akte. U prilozima su dati op{ti primeri Memo-
katastra nepokretnosti i vodova, ("Slu`beni
randuma o razumevanju i Sporazuma o saradnji.
glasnik RS br. 47/03)
Uredba o visini naknade za kori{}enje poda-
taka premera i katastra i pruànje usluga Re-

publi~kog geodetskog zavoda ("Slu`beni
glasnik RS", br. 45/02)
Na internet prezentaciji Republi~kog geodet-

skog zavoda mogu se pregledati i preuzeti ovi i
ostali propisi koji se odnose na dràvni premer,
katastar i druge geodetske delatnosti.
32
7 Komunikaciona RGZ je nadle`ni organ za prikupljanje i odrà-

vanje osnovnih podataka. Stoga, uspe{no uvo-
infrastruktura GIS-a |enje GIS-a u velikoj meri zavisi od odnosa izme-
|u lokalnih samouprava i RGZ-a.
Uspe{no uvo|enje GIS-a u velikoj meri zavisi od Minimalne zahteve u pogledu osnovnih poda-
spremnosti onih koji raspolaù podacima da vide taka treba definisati kao:
svrhu njihovog udruìvanja u jedan ovakav sistem. ortofoto snimci cele teritorije lokalne samou-
prave
katastar nepokretnosti koji sadrì granice
7.1 Nacionalna komunikaciona parcela i zgrada (prikazanih poligonima), po-
infrastruktura GIS-a daci o vlasni{tvu (...),
Osnovni podaci koji su potrebni za rad su: adrese za sve gra|evine koje sadrè ime uli-
ortofoto planovi ce, broj i po{tanski broj.

ulice i ku}ni brojevi infrastrukturne mape koje sadrè podatke o
digitalni katastarski planovi ili skenirani pla- komunalnim sistemima (vodovod, kanalizaci-
novi sa pozicijama brojeva parcela ja, elektri~na energija, gasovod, toplovod...)
podaci katastra nepokretnosti osnovni podaci za urbanisti~ko planiranje
digitalna baza vodova uklju~uju}i i granice parcela koje su obu-

urbanisti~ka dokumentacija hva}ene planom, podaci o nameni i upotre-
statisti~ki podaci bi zemlji{ta
Ustanove koje raspolaù ovim podacima su: Pored toga, RGZ treba da obezbedi da bilo koja
organi lokalne samouprave vrsta podataka koju ovo telo prikupi, bude dostupna
komunalna preduze}a u digitalnom obliku i da bude visokog kvaliteta. Sve
RGZ mape treba da budu objektno orijentisane i povezane
Republi~ki zavod za statistiku sa tabelom atributa preko jedinstvenog identifikatora.
urbanisti~ka preduze}a Ovo su zahtevi za budu}nost, kojima se teì.
Potrebno je definisati formate za razmenu od- Trenutno ne mogu svi ti zahtevi biti ispunjeni,
re|ene vrste podataka, na~in njihovog predavanja i naro~ito jer ne postoje digitalni podaci za celu teri-
periodi~no aùriranje baza zvani~nim podacima. Po- toriju.
Slika 7.1: Organizacija distribucije baza podataka u RGZ-u

Izvor: RGZ, 2005.
red zvani~nih podataka kojima raspolaù odre|ene Da bi se obezbedio istovremen razvoj i njegovo
vrste ustanova, za potrebe GIS-a moè se vr{iti i na- planiranje, lokalne samouprave moraju neizostavno
mensko prikupljanje postoje}ih podataka sa terena da dobiju bazne podatke, a na zahtev i njihovo aùri-
koji nemaju zvani~nost, ali odraàvaju stvarno stanje ranje najmanje dva puta godi{nje. Preporu~ljivo je
u prostoru i time doprinose aùrnosti baza podataka. da se radi toga sa~ini ugovor izme|u RGZ-a i poje-
Razmena se moè vr{iti preko intranet mreè ili dina~ne lokalne samouprave ili grupe lokalnih sa-
na odgovaraju}im medijima (CD, DVD i sl.) mouprava iz istog regiona. Isporuka pomenutih po-
33
dataka moè se obavljati bilo putem eksternih sred- Privatne opti~ke mreè predstavljaju najbolji
stava za skladi{tenje podatka ili nakon razvoja viso- na~in za realizaciju komunikacione infrastrukture
ko kvalitetnih mreà - preko interneta. neophodne ne samo za GIS projekat, ve} i za osta-
le potrebe jedne lokalne samouprave. Iako inicijal-
no predstavlja ve}e ulaganje od ostalih tehnologi-
7.2 Lokalna komunikaciona ja, kori{}enje i odràvanje je prakti~no ravno nuli
infrastruktura GIS-a pa je, posmatrano na duè staze, ubedljivo naji-
Za GIS, kao jedan specifi~an informacioni sis- splativija tehnologija za lokalnu samoupravu. Mno-
tem, komunikaciona infrastruktura je jedan od naj- ge lokalne samouprave su ve} strate{ki krenule u
va`nijih preduslova realizacije. Posebno, ovo vaì ovom pravcu izgradiv{i svoje privatne opti~ke
za projekat GIS-a lokalne samouprave, jer su orga- mreè ili su u finalnom postupku njihove izgradnje
nizacije u~esnici GIS projekta deo lokalne samou- (lokalne samouprave Ni{, Valjevo, Mladenovac,
prave, javna i javno-komunalna preduze}a pod in- Kragujevac, Subotica).
gerencijom lokalne samouprave kao i republi~ka Privatne beì~ne mreè predstavljaju dobar na~in
javna preduze}a koja posluju na teritoriji lokalne za brzu realizaciju komunikacione infrastrukture.
samouprave. Poznato je da sva danas dostupna Osnovni problem za{to ih ovom prilikom ne moèmo
GIS re{enja uklju~uju istovremeni pregled i/ili pre- preporu~iti je {to u sada{njem stepenu razvoja ne za-
nos velikih koli~ina podataka od strane velikog bro- dovoljavaju nijedan od prethodno postavljenih kriteri-
ja korisnika. Tako|e, prilikom realizacije lokalne ko- juma komunikacione infrastrukture (kvalitet, robust-
munikacione infrastrukture, ne moè se o~ekivati nost i pouzdanost, {irina propusnog opsega). Ova
da ona bude potpuno "posve}ena" poslovima GIS- tehnologija }e postati prihvatljiva tek naglim razvo-
a, ve} je sasvim o~ekivano da se, iz razloga po- jem, prihvatanjem standarda i {irenjem WiMax mreà
vra}aja investicija (eng. Return on Investment), kao i njihovih naslednika po standardu.
ovakva infrastruktura koristi i za mnoge druge po- Privatne VPN mreè realizovane putem iznajmlji-
slove, kao {to su npr. klasi~an prenos podataka, vanja od provajdera, pri ~emu se ovde pre svega mi-
VoIP, video nadzor i dr. Dodatno, zbog pruànja sli na tzv. L2 i L3 VPN usluge Telekoma Srbije, su
usluga gra|anima i drugim klijentima putem inter- kvalitetan, robustan i pouzdan na~in sa dovoljno
neta, postoji potreba za {irokopojasnim pristupom {irokim propusnim opsegom, koji moè zadovoljiti
internetu kao i za stalnim prisustvom lokalne samo- GIS, ali i druge primene lokalnih samouprava, i to
uprave na internetu. Iz svega prethodno navede- pre svega na lokacijama organizacija u~esnica, koje
nog, mogu se izvu}i slede}i zaklju~ci: su veoma udaljene do te mere da to ne opravdava
komunikaciona infrastruktura mora biti kvali- realizaciju privatne opti~ke mreè (makar u prvoj fa-
tetna zi GIS-a i drugih sistema koji koriste komunikacionu
komunikaciona infrastruktura mora biti robu- infrastrukturu, dok ne po~ne povra}aj investicija).
sna i pouzdana Na ovaj na~in, i veoma udaljene lokacije, kao
komunikaciona infrastruktura mora biti za- {to su, na primer, fabrike za pre~i{}avanje vode sa
snovana na najve}em mogu}em trì{no do- upravnim zgradama javno-komunalnog predu-
stupnom propusnom opsegu ze}a vodovoda i kanalizacije mogu efikasno, u pr-
Na nacionalnom trì{tu danas su lokalnim samo- voj fazi, biti povezane u jedinstvenu komunikacio-
upravama dostupne mogu}nosti realizacije komuni- nu infrastrukturu. Neke lokalne samouprave, kao
kacionih infrastruktura putem slede}ih tehnologija: na primer Grad Ni{, ve} koriste uslugu L2 VPN Te-
tehnologija realizacije privatne opti~ke mreè lekoma Srbije za povezivanje svojih udaljenih loka-
tehnologija realizacije privatne beì~ne cija, dok su neke, kao Grad Kragujevac, u finalnoj
mreè fazi njene implementacije.
tehnologija realizacije privatne VPN mreè Privatne opti~ke mreè, kao i privatne beì~ne
putem iznajmljivanja od provajdera mreè, realizovane putem iznajmljivanja od provaj-
tehnologija realizacije beì~ne mreè putem dera, predstavljaju dobar na~in za brzu realizaciju
iznajmljivanja od provajdera komunikacione infrastrukture. Osnovni problem
tehnologija realizacije opti~ke mreè putem za{to ih ovom prilikom ne moèmo preporu~iti je u
iznajmljivanja od provajdera veoma velikom godi{njem iznosu koji se pla}a za
Ovom prilikom ovde su predstavljene na nacio- njihovo kori{}enje, i koji, kada se napravi investicio-
nalnom trì{tu najdostupnije i najkori{}enije tehno- na analiza, jasno ukazuje da je mnogo isplativije
logije dok druge, mnogo manje dostupne i moè se uloìti u izgradnju privatne komunikacione infra-
re}i egzoti~ne tehnologije, ovde nisu predstavljene. strukture.
34
8 Kompletna procedura nosti podbaci zato {to su zapostavljeni neki vrlo

va`ni aspekti.
uvo|enja GIS-a u lokalnoj
Nekoliko argumenata u prilog planiranom pri-
samoupravi stupu (RT-GIS (2003)):
Kako je uvo|enje GIS-a sloèn proces, on se
Uvo|enju GIS-a na nivou lokalne samouprave moè ostvariti samo po fazama. Stoga, svi
najvi{e pomaè motivacija i re{enost pojedinih neophodni zadaci moraju da budu definisa-
slu`benika, koji su uo~ili prednosti kori{}enja ni uklju~uju}i i redosled prioriteta.
GIS-a u svom svakodnevnom radu. No, da bi ovak- Nije mogu}e izvr{iti procenu razli~itih soft-
vo angaòvanje bilo i uspe{no, neophodna je i poli- verskih paketa na osnovu prezentacija, a da
ti~ka podr{ka. pre toga nisu jasno definisani zahtevi i neop-
Uvo|enje GIS-a uvek podrazumeva objedinja- hodne funkcije koje treba da ispune.
vanje nekoliko razli~itih odeljenja, pa ~ak i razmenu Ulaganjem u jasno postavljen koncept dola-
podataka i znanja sa drugim organizacijama, {to zi se u poziciju da se moè reagovati u smi-
sve ovo ~ini vrlo ambicioznim procesom. On u ve- slu budu}eg razvoja, uz istovremenu dugo-
likoj meri zavisi od visokog stepena komunikativno- ro~nu upotrebu odabranog sistema. Time se
sti i socijalnog ume}a zainteresovanih kadrova. {tedi i vreme i novac.
Tokom samog procesa, moè se javiti potreba S druge strane, treba izbe}i i to da se neodgo-
da se preispita postoje}a organizaciona struktura, varaju}im i previ{e sitni~avim fazama planiranja
odnosno sprovede reorganizacija. uvo|enje sistema otegne u nedogled. U tom slu-
Uvo|enje GIS-a, pribavljanje podataka, sveu- ~aju, nesta}e i motivacija i angaòvanost grupe
kupno postavljanje i organizovanje ovog procesa zagovornika GIS-a.
nije lak zadatak. Stoga, uvo|enje GIS-a u lokalnoj Dakle, umetnost uvo|enja GIS-a je upravo u to-
samoupravi treba postaviti kao projekat sa odgo- me da se osmisli dobar koncept i fazni pristup, jer }e
varaju}im vo|enjem projekta. se tako vrlo rano do}i do vidljivih rezultata i istovre-
Kako je pomenuti proces uvek individualan, meno o~uvati i neophodna motivacija svih u~esnika.
predloèna procedura treba da bude prilago|ena Da bi se ba{ to postiglo, slede}ih pet koraka u
specifi~nim okolnostima. uvo|enju GIS-a lokalne samouprave mogu biti od
velike pomo}i (Sl. 8.1).
êmu toliki trud? Re~ je o pet faza koje pokrivaju ceo proces
Bez sistematske procedure, postoji veliki rizik uvo|enja GIS-a. Treba ih shvatiti vrlo pragmati~no
da se ostvare samo delimi~ni rezultati ili u potpu- i naravno prilagoditi posebnim okolnostima.
Slika 8.1: Uvo|enje GIS-a u lokalnu samoupravu u pet koraka

Izvor: Mohl/Gauly LF1
35
8.1 Organizacija projekta Me|usobne podre|enosti raznih odeljenja i in-

stitucija su neizbe`ne, a uvo|enje GIS-a uvek ima
U okviru organizacije projekta treba razjasniti dalekose`ne posledice na sve koji su uklju~eni.
nekoliko aspekata (Sl. 8.2) kao {to su: Upravo zato grupa treba sebe da vidi kao tim koji
odre|ivanje nadle`nosti vo|e projekta
radi za dobrobit svih njih.
jasna dodela zadataka i nadle`nosti projekt-
Za projektnu grupu treba jasno definisati pode-
ne grupe lu zadataka i odgovornosti.
ko je nadleàn za dono{enje odluka?
Cilj projekta
Oranizacija projekta Definicija projekta
[ef projekta Plan projekta
Projektna grupa Procena

tro{kova
Kontroling
Realizacija
projekta
Analiza rizika
Dokumentacija
Prezentacija
rezultata
Radna procedura Slika 8.3: Obuka za kori{}enje GIS-a
Vremenski plan Izvor: Lokalna samouprava Kragujevac
Planiranje kapaciteta
Plan mreè
Slika 8.2: Aspekti organizacije projekta 8.1.3 Vo|a projekta

Izvor: Schilcher, 2006. Za uspe{nu realizaciju GIS projekta, imenova-
nje vo|e projekta je od presudnog zna~aja. Kao
Potreban je dobro definisan opis procesa do- klju~na osoba u procesu realizacije, vo|a projekta
no{enja odluka (transparentnost), razumevanje treba da ima inicijativu, da je kooperativan, komu-
donetih odluka (stalni zapisnik o procesima) i brz, nikativan i stru~an.
potpun i ispravan prenos informacija odgovara- Tako|e, vo|a projekta bi trebalo da bude pri-
ju}im osobama. hva}en od strane ~lanova grupe. S obzirom na to da
Organizacija projekta bi trbalo da obuhvati sle- predstavlja najva`niju sponu izme|u GIS-projekta i
de}e osnovne ~inioce: struktura koje donose odluke, moraju se obezbedi-
projektna grupa
ti dobri odnosi sa njima i istovremeno stalna prisut-
vo|a projekta
nost teme GIS-a. Samo tako }e oni koji donose od-
definisanje projekta
luke uvideti prednosti i dobitak koji donosi GIS pro-
ciljevi projekta i njegovo obrazloènje
jekat, pa time i biti motivisani da pomognu.
definisanje projektnih zadataka
Vo|a projekta mora da bude zvani~no imeno-
odre|ivanje trajanja projekta i definisanje
van na tu funkciju. Mora mu se dodeliti i nad-
mernih ta~aka le`nost da donosi interne odluke unutar projekta.
nova unutra{nja organizacija, prelazak na
Vo|a projekta treba da bude organizator pro-
novi na~in rada jektnog tima i treba da deluje kao spona izme|u
administracije i njenog nadre|enog. Treba da bu-
8.1.2 Projektna grupa de u stanju da preuzme inicijativu, da sara|uje, da
Projektnu grupu treba da ~ine predstavnici naj- ube|uje i da bude objektivan. Osim toga, treba da
va`nijih odeljenja i institucija koje su uklju~ene u se razume i u informati~ku tehnologiju. Ne sme da
proces. Osim toga, ti ljudi treba da imaju heteroge- se gubi u detaljima, ali mora da omogu}i da se rad
no obrazovanje, s tim da budu pokrivene i naj- na projektu adekvatno odvija.
va`nije oblasti, kao {to su informatika, urbanizam, Vreme koje zahteva anga`man oko vo|enja
geodezija. Svaki ~lan projektnog tima bi trebalo da projekta nije za potcenjivanje. Upravo zato, treba
bude poznat po imenu i da ima zamenika. Sam sa- obezbediti uslove da vo|a projekta bude {to ma-
stav grupe ne bi trebalo da se su{tinski menja to- nje optere}en rutinskim obavezama, kako bi se
kom trajanja projekta. posvetio prevashodnom zadatku.
36
Vo|a projekta, pre svega, ima slede}e zadatke: noj samoupravi. Pored toga, analiza isplativosti
koordinacija projektnog osoblja moè da bude od koristi.
koordinacija razli~itih interesa, zahteva i ci- Postavljanje nadzornog organa moè da bude
ljeva velika podr{ka radu vo|e projekta, a da istovreme-
odre|ivanje realnih ciljeva, kojim se dokazu- no to lice ima neutralnu funkciju.
je uspe{nost projekta Kako je uvo|enje GIS-a neizbe`no povezano
odre|ivanje merljivih zahteva u pogledu kva- sa dodatnim tro{kovima na nivou lokalne samou-
liteta prave, treba unapred razmotriti sve mogu}nosti i
ostvarenje realnih procena varijante finansiranja.
razrada planova rada
provera rezultata i usmerene intervencije u 8.2 Grubi plan

slu~aju odstupanja Slede}i korak u uvo|enju GIS-a je izrada gru-
usmeravanje svih uklju~enih ka èljenom bog plana kome sledi detaljno planiranje. To je pri-
cilju. stup koji se zove planiranje "odozgo nadole", a ko-
ji {titi od velikog priliva detaljnih informacija na sa-
8.1.4 Definisanje projekta mom po~etku, odnosno omogu}ava jedan {iri uvid
Vo|a projekta i projektna grupa prvo moraju da u situaciju. U praksi, granicu izme|u grubog i de-
pripreme definiciju projekta za "Uvo|enje GIS-a". taljnog plana nije lako povu}i. Ponekad, u jedno-
Definisanje projekta treba da obuhvati slede}e stavnijim slu~ajevima, ako se grubi plan uradi pe-
merljive elemente koji se mogu i korigovati: dantno i detaljno, potreba da se kasnije izvodi de-
Ta~na definicija ciljeva projekta i njegovo taljan plan nije potrebna.
obrazloènje: Grubo planiranje podrazumeva slede}e korake:
- Koji cilj treba ostvariti? popis stanja / inventar
- Kako se moè posti}i? analiza zahteva
- Kako se postignuti ciljevi mogu izmeriti? grubi koncept / - koncept mogu}eg re{enja
- Na kojim se propisima/zakonu zasniva projekat? procena tro{kova i koristi
- Kakva }e biti korist i efikasnost GIS projekta? Preliminarna definicija osnovnih ciljeva moè
Definisanje zadataka koji }e morati da se iz- da pomogne prilago|avanju ovih koraka. U stan-
vr{e u okviru projekta, eventualno i definicija dardne ciljeve spada unapre|enje obrade infor-
projektnih zadataka i uticaja, koji se ne mo- macija radi pove}anja efikasnosti i pruànja kori-
gu sprovesti unutar projekta (npr. obuka ka- sniku boljih geo-informacija, a radi unapre|enja
drova, uklju~enje spoljnog konsultanta, itd.) kvaliteta odluka.
Odre|ivanje trajanja projekta i faznih ciljeva êtiri komponente uvek prate proces planira-
projekta nja (vidi Sl. 8.4):
Definisanje projekta mora biti usagla{eno sa koji su zadaci
strukturama koje donose odluke (predsednik lokal- ko izvr{ava koje zadatke
ne samouprave, ve}e lokalne samouprave), a po- koje vrste informacija su raspoloìve
tom ta definicija mora ostati vaè}a i bez promena koja su sredstva na raspolaganju
tokom celog trajanja projekta. S druge strane, defini-
cija projekta se mora stalno proveravati pore|enjem
sa postoje}im uslovima i op{tom situacijom. Treba
proveriti i to da li ima smisla i da li je razumna. Ako
su neophodne promene, treba o tome napraviti spo-
razum sa svima koji su uklju~eni u projekat.
8.1.5 Dodatna pomo}

Pronalaènje saveznika unutar ili izvan lokalne
samouprave, i to osoba koje imaju uticaj ili znanje
kojim mogu da potpomognu projekat, ~esto moè
da ima veliki uticaj na uspeh poduhvata. Ako je
ideja da se uvede GIS proistekla iz same uprave,
trebalo bi privoleti politi~ke predstavnike da prihva-
te tu ideju. êsto je najbolji argument u tom smi- Slika 8.4: Komponente GIS planiranja
slu, navo|enje primera GIS-a u nekoj drugoj lokal- Izvor: RT-GIS, 2003.
37
Sve te komponente su polazi{te za analizu za-

dataka i GIS aplikacije. Za komplikovanije situacije Kadrovi
postoje jo{ neki aspekti, koji mogu da budu od Koji slu`benici obavljaju koje zadatke?
zna~aja za analizu realizacije poslova: Da li }e u budu}e te zadatke obavljati ne-
prenos informacija i podataka izme|u zada- ka druga osoba?

taka Koje kvalifikacije treba da imaju zaposleni?
prenos informacija i podataka izme|u zapo- Ko dostavlja informacije ili podatke koji su
slenih neophodni za obavljanje zadatka?

sekvenca zadataka Koji }e zaposleni ili spoljna lica videti ili
koristiti rezultate zadatka i da li imaju od-

8.2.1 Popis stanja - inventar i analiza zahteva govaraju}i kvalitet?
Sva odeljenja ili kompanije uklju~ene u
uvo|enje GIS-a, moraju da sa~ine inventar svojih Informacije/podaci
podataka (grafi~kih i alfanumeri~kih) i radnih pro- Koje su informacije (podaci, mape) neop-
cedura i procesa. hodne za ispunjenje zadatka?

Svrha ovog koraka je da se uo~e nedostaci u Da li su te informacije digitalne ili analogne?
radnim procedurama, a koji se mogu eliminisati Jesu li te informacije vi{estruko arhivirane
upotrebom GIS-a. ili aùrirane nekoliko puta?

Takav postupak moè biti od koristi za: Da li postoje zasebne informacije koje se
razja{njenje toga koga treba uklju~iti mogu integrisati u jedinstven informacioni

pode{avanje procedure, kako informisati sklop?
u~esnike, na~in ispitivanja Ima li informacija/podataka koje treba
razja{njenje procesa evaluacije, sistematika konvertovati u neki drugi format?

prikupljanja i analize podataka, na~in objav- Da li se konverzija moè obaviti u samoj
ljivanja rezultata lokalnoj samoupravi ili je nu`no an-

odre|ivanje prioriteta gaòvanje uslu`ne firme?
Va`no je napraviti razliku izme|u stvarnih po- Ima li potrebnih podataka koji se mogu
treba lokalne samouprave i eventualnih èlja i koristiti preko mreè/interneta?

prohteva pojedinaca. Ima li podataka koje tek treba prikupiti?
Predmet provere su komponente navedene na Kako }e se ti podaci prikupljati i ko je nad-
Slici 8.4, zadaci, kadrovi, alati i podaci. U nastavku leàn za njihovo aùriranje?
je dat i spisak va`nih pitanja. Pomo}u pomenutih
pitanja analiza popisa stanja }e razjasniti koji su GIS alati i funkcije
zadaci (procesi) najvi{eg prioriteta za GIS i koje su Koji su softverski sistemi u upotrebi?
funkcije i zadaci neophodni. Da li }e te sisteme zameniti novi?
Za male jedinice lokalne samouprave }e biti Da li postoje mogu}nosti povezivanja (in-
dovoljne jedna do dve radionice, a druge lokalne terfejs) na GIS?

samouprave }e zahtevati brojne zasebne radioni- Koji se informati~ki standardi moraju ispu-
ce po odeljenjima, odnosno detaljne intervjue sa niti?

pojedincima. Koji je obim funkcija neophodan za ispu-
njenje zadataka (samo pregled, editova-

nje, javni internet servisi)?
Popis stanja i analiza zahteva -
Koje su GIS funkcije potrebne za obavlja-
klju~na pitanja:
nje zadataka?
Zadaci
Koji se zadaci sa prostornim odlikama
Izvor: RT-GIS, 2003.
moraju obavljati u lokalnoj samoupravi?
Kakvi se nedostaci mogu uo~iti u posto-
je}em na~inu rada?

Za koje je zadatke primenjiv GIS? 8.2.2 Grubi koncept
Postoje li zadaci koji se izvr{avaju na vi{e Analiza zahteva je osnovica za izradu grubog
razli~itih mesta? koncepta. Pomenuti koncept mora da obuhvati
Koji je prioritet zadatka koji se treba iz- slede}e aspekte:
vr{avati koriste}i GIS? glavni cilj GIS aplikacije
rezultat inventara - popisa stanja
38
oblast primene GIS-a Strate{ka korist

prioritet pravni aspekti se lak{e sagledavaju
faza ekspanzije ve}a javnost rada
zahtevi u pogledu bolji imid` lokalne samouprave
informati~ke infrastrukture optimizovano planiranje namene zemlji{ta
GIS-podataka i snimanja novih podataka
GIS-funkcija Eksterna korist

kadrova bolje i brè informacije za javnost
organizacije servis sa geopodacima preko interneta
analiza tro{kova/koristi mogu}nost daljeg pro{irenja usluga
koncept akvizicije podataka

odluka o tome kom }e odeljenju biti dodelje- 8.3 Detaljno planiranje
na prevashodna nadle`nost za GIS Odluka o razradi detaljnog plana zavisi od
sloènosti situacije i nivoa detalja u postoje}em
8.2.3 Odnos tro{kova i koristi grubom planu.
Prora~un odnosa tro{kova i koristi je teàk i U tom pogledu korisno je imati:
obiman. Priru~nik koji bi se samo time bavio zah- detaljan koncept
tevao bi posebno izdanje. Zato }e u vezi sa tim bi- formular za specifikacije za odabir sistema
ti nazna~eno samo nekoliko aspekata. odabir sistema
Razradom tog elementa moè se do}i do od- Treba imati u vidu:

govora da li je uvo|enje GIS-a rentabilno ili koji fine specifikacije
metod rada treba izabrati (vidi poglavlje 4.7). detaljan koncept koristi
Istraìvanja su pokazala da je tokom raznih faza koncept aùriranja podataka
uvo|enja sistema odnos tro{kovi/korist naj~e{}e koncept obezbe|enja kvaliteta
negativan, odnosno da postaje pozitivan tek dugo- analizu tro{kova
ro~no. U tom smislu, zna~ajan uticaj imaju sama koncept realizacije
sloènost sistema i stanje podataka. koncept preseljenja podataka
Na~elno se moè re}i da je najve}a korist od koncept obuke
uvo|enja GIS-a uo~ljiva, pre svega, u pove}anoj finansiranje i promociju za realizaciju
efikasnosti radnog procesa i pove}anju kvaliteta Slede}i spisak sadrì nekoliko sugestija u vezi
rada. sa neophodnim funkcijama i drugim aspektima
Elementi za definisanje tro{kova su: prilikom odabira sistema:
tro{kovi nabavke sistema (hardver, softver,
mreà,...)
Osnovne funkcije GIS-a
tro{kovi odràvanja
Podr{ka za rasterske, vektorske, atribut-
tro{kovi za kadrove, cena obuke
ske i metapodatke
pribavljanje geopodataka i njihovo aùriranje.
Standardni interfejs za uvoz i izvoz poda-
Na slici 3.8 prikazana je tipi~na raspodela
taka (DXF, SHAPE,...)
tro{kova. Sledi prikaz strukture raznih oblika koris-
Slojevita struktura ili objektna struktura za
ti koje proisti~u iz GIS-a.
razne tematske mape
Funkcije za prikaz, {tampu i ploter; karto-
Kvantitativna korist
grafske funkcije
smanjenje tro{kova automatizacijom radnih
Formulacija upita za pretraìvanje atributskih
postupaka
podataka i zumiranje selektovanih objekata
smanjenje tro{kova na osnovu zadataka ko-
Funkcije za prostorne upite (prona|i sve
ji se sada mogu samostalno obaviti (analize,
objekte u radijusu od 1000m, prona|i sve
mape)
katastarske parcele koje preseca vodo-
ve}a efikasnost u procesu rada
vodna cev)
Alati za merenje i dimenzionisanje
Operativna korist
Funkcije za editovanje geopodataka i atri-
ranije i jednostavnije dono{enje odluka
butskih podataka
brì postupak izdavanja odobrenja (gra|evin-
Sprezanje sa GPS, mernim instrumenti-
ske dozvole)
ma, brzinometrom...
nove mogu}nosti za statisti~ku analizu.
39
Funkcije geo-obrade kao {to su preklapa-

8.5 Uvo|enje sistema
Nakon odabira konkretnog sistema, treba
nje, odsecanje, saìmanje (overlay, clip,
pa`ljivo pripremiti njegovo uvo|enje u upotrebu.
buffer)
Pre svega, tokom celog procesa uvo|enja u rad
Otvorena arhitektura (ekstenzije za dalji
mora da postoji odgovorno lice, odnosno neko
razvoj aplikacija, programski jezik...)
(mo`da tim) ko }e kasnije biti odgovoran za
Nadogradnja i pro{irenje u pogledu vrsta
upravljanje sistemom, odnosno za zadatke odrà-
podataka, interneta, razvoja aplikacija,
vanja.
(OGC standarda).
Kako se uvo|enjem GIS-a stvaraju nove radne
procedure, one moraju da se unapred isplaniraju i
Dodatni aspekti prilikom odabira sistema:
opi{u. Tako|e treba uzeti u obzir reorganizaciju
jednostavnost upotrebe
radnih mesta/stanica i soba.
pouzdanost
Obi~no je prva reakcija zaposlenih na promene
servisiranje
negativna. Zato je va`no, motivisati i ohrabriti ljude
kvalitet dokumentacije
koji }e raditi na GIS-u. Ako je potrebno angaòva-
ti nove kadrove treba uzeti u obzir i nove zahteve
u smislu njihovih kvaIifikacija. Neophodno je orga-
nizovati i dodatnu obuku u raznim oblastima, po
8.4 Odabir i nabavka sistema mogu}nosti unutar slu`be lokalne samouprave i
Kod odabira sistema, predlaèmo slede}e kona njenim ra~unarima.
rake: Pojedina~ni koraci u promeni sistema moraju
priprema pregleda tehnologija i sistema
biti organizovani tako da zna~ajno ne ometaju te-
razraditi ponude
ku}e poslove. Eventualna pro{irenja postoje}ih
testiranje i ocena sistema
GIS aplikacija kao i uvo|enje sasvim novih, tako|e
odabir sistema
treba razmotriti na vreme.
Da bi se stekao adekvatan uvid u situaciju to- Tokom perioda promene sistema mogu}e je da
kom celog procesa treba prikupljati informacije o }e biti neizbe`no uspostaviti dvostruki tok poslova
raspoloìvim sistemima i ponu|a~ima. Razgovori za pribavljanje podataka. Iz tog razloga, odre|eni
sa pojedinim ponu|a~ima, ali i posete namenskim kompleti podataka }e se javljati i u digitalnom i u
sajmovima opreme, imaju}i u vidu analizu zahteva analognom obliku. Ako je s druge strane re~ o pri-
i koncepta, mogu biti korisni. bavljanju sasvim novih podataka, onda oni treba
Grubi koncept i fine specifikacije predstavljaju da zadovolje zahteve novog sistema.
osnovu za pregovore, odnosno za traènje ponu-
de. Analiza prispelih ponuda }e ukazati na najza-
nimljivijeg ponu|a~a. Formular za ocenjivanje dat
Zaklju~ak i preporuke
u Prilogu moè olak{ati tu analizu.
Da bi se doneo kona~an izbor, neophodno je
Izmena postoje}ih postupaka mora biti
obaviti obiman test sistema za najmanje dva
isplanirana i ne sme se pokrenuti bez
re{enja. âk i ako ponu|a~i zahtevaju da se test
pripremljenog koncepta.
sistema plati, takav postupak je mnogo jeftiniji ne-
Imati u vidu da je obuka kadrova neiz-
go pogre{an odabir. Elementi navedeni u slede}oj
be`na.
listi mogu da olak{aju testiranje sistema:
Problemi i ka{njenja su normalne pojave
Organizovati obuku u~esnika u testiranju za
bez obzira na prethodno planiranje.
softver iz ponude
Preduzeti mere da svakodnevni postup-
Tokom faza testa mora da postoji podr{ka
ci ne budu prekinuti tokom procesa pro-
softverske ku}e
mene sistema.
Test treba sprovoditi uz upotrebu originalnih
GIS aplikacije treba uvoditi jednu po jed-
podataka kojima raspolaè lokalna samou-
nu.
prava
Kriti~ka analiza celokupnog procesa i
Test treba da traje nekoliko nedelja
njegovo upore|ivanje sa pripremljenim
U~esnicima u testiranju obezbediti dovoljno
konceptom pomaè u otkrivanju gre-
vremena da izvedu sve faze testa
{aka.
Nakon zaklju~enja svih faza testa ne smeju
da postoje otvorena pitanja
40
8.6 Tipi~ni problemi i êsto je, usled druga~ije organizacije poda-

taka i obrade poslova, neophodno da se izvr{i
mogu}a re{enja reorganizacija administrativnih struktura u lokal-
Treba naglasiti da uspeh u implementaciji noj samoupravi. U okviru implementacije GIS-a
GIS-a u velikoj meri zavisi od ljudi koji na njoj ra- pojavi}e se novi poslovi u oblasti administracije
de. Na korist od implementacije uti~e motivacija, sistema, tehni~kog odràvanja i editovanja digi-
tehni~ko znanje i ume}e, kao i sposobnost raz- talnih podataka. Ponekad je mogu}e da se
mi{ljanja u okvirima GIS-a, {to podrazumeva pro{ire postoje}e slu`be u lokalnoj samoupravi,
na~in razmi{ljanja koji odgovara strukturi GIS-a. ali u ve}im lokalnim samoupravama moè da bu-
Kako bi se obezbedilo da ~lanovi radne grupe de korisnije da se formiraju posebne slu`be/ode-
budu dobro pripremljeni za ovakav projekat, ljenja za potrebe GIS-a. Zavisno od dimenzija
va`no je da im se da realna informacija u vezi na- GIS-a lokalne samouprave mogu nastati nova
pora, tro{kova i vremena koji su neophodni za radna mesta.
implementaciju GIS-a. Kao integrativan i interdisciplinaran instru-
Radi o~uvanja motivacije radne grupe koja ment, GIS primorava ~itavu grupu za GIS da sa-
obi~no postoji na po~etku procesa implementa- ra|uje. To zna~i da svako mora da deli svoje zna-
cije, veoma je va`no da se generi{u vidljivi rezul- nje i podatke sa ostalima. On zahteva i veliku flek-
tati u najranijem stadijumu. Ni{ta nije tako obes- sibilnost u razmi{ljanju, po{to obavezno dovodi
hrabruju}e kao dugotrajna faza planiranja koja do promena postoje}ih radnih procedura. Koo-
kulminira u beskona~nim detaljnim specifikacija- perativan timski rad svih u~esnika u ovom ambi-
ma ili obustavljanje procesa usled administrativ- cioznom projektu proizvodi efekte sinergije.
nih ili politi~kih okolnosti. Za obezbe|enje rezul- Na kraju, proces implementacije GIS-a zah-
tata u ranom stadijumu od pomo}i moè da bu- teva potpunu podr{ku od strane menad`menta
de razvoj neke lake aplikacije u probnom regionu lokalne samouprave. Neizbe`no je da me-
sa ograni~enim obimom podataka. nad`ment dovoljno obezbedi radnu grupu ka-
Da bi svi u~esnici dostigli neophodan stepen drovima, vremenom, finansijskim sredstvima
znanja i ume}a, potrebna je obuka kojom se pre- kao i ostalim odlu~uju}im faktorima. Sam me-
nose znanja o osnovnoj strukturi GIS-a, radu sa nad`ment treba da bude u potpunosti uveren u
geoobjektima prezentovanim kroz atribute i radu budu}e koristi GIS-a. Zbog toga, ako se ideja
sa kombinacijom podataka i geometrije. Primeri GIS-a prvo pojavi u jednom od odeljenja lokal-
iz prakse mogu da ukaù na nove mogu}nosti ne samouprave, a ne kod samog menad`men-
koje pruà ova aplikacija. To zna~i da treba izbe- ta, bilo bi potrebno obezbediti menad`mentu
gavati produbljivanja u pravcu nau~nih aspekata pregledne informacije o strukturi GIS-a, tro{ko-
GIS-a. Upoznavanje osnovne strukture GIS-a tre- vima i posebno o o~ekivanoj koristi u efikasno-
ba da bude obezbe|eno preko lakih primera. sti rada lokalne samouprave. Iskustva u pilot lo-
Detaljnija znanja iz oblasti implementacije GIS-a kalnim samoupravama pokazuju da proces
moraju biti na raspolaganju preko eksperta koji ube|ivanja moè biti naporan i dugotrajan, ali
moè biti ~lan grupe za GIS ili nekog eksternog da je to od odlu~uju}e va`nosti za uspeh imple-
eksperta. mentacije GIS-a.
41
9 Primer uvo|enja GIS-a le`nostima u realizaciji GIS projekta

defini{e softverske i hardverske platforme
u lokalnoj samoupravi koje }e se koristiti za prikupljanje podataka u

GIS bazu
formuli{e saradnju Slu`be za katastar nepo-
kretnosti i Grada na preuzimanju podataka

9.1 Proces uvo|enja
premera i daljeg u~estvovanja u realizaciji
GIS-a u Kragujevcu GIS-a
formuli{e saradnju GIS centra i gradskih i
drugih slu`bi na realizaciji GIS-a

prati izvr{enje poslova, planira i kontroli{e
sredstva za dalji razvoj GIS-a preko GIS centra

Istorija Koncept GIS-a Grada Kragujevca ~ine {est
Inicijativa za razvoj Geografskog Informacio- projektnih celina:
nog Sistema (GIS) Kragujevca potekla je svojevre- pravni okvir (definisanje odnosa me|u ~lani-
meno od strane JP Direkcija za urbanizam Kragu- cama GIS-a)

jevac (Direkcija), kao preduze}a zaduènog za prostorni podaci (nabavka podataka)
prostorno planiranje, koje samim tim prikuplja i ob- logistika sistema-Radna grupa, GIS centar
jedinjuje sve relevantne informacije o prostoru. ITK mreà
Od 2001. godine, u lokalnoj samoupravi su se softver
pojavili kadrovi koji su prepoznali interes lokalne prilago|avanje gradskih uprava i institucija
samouprave u ovom projektu pa je on dobio i ~lanica GIS-a novom na~inu rada

neophodnu politi~ku podr{ku. Od 2002. godine
kao u~esnik - konsultant u razvoju GIS-a pojavlju- Sada{nje stanje
je se USAID kroz projekat SLGRP i kompaniju DAI Izvr{ena je nabavka opreme, hardvera i softve-
a od 2005. ovu ulogu preuzima Nema~ka organi- ra kao i povezivanje ~lanica Radne grupe sa Gra-
zacija za tehni~ku saradnju GTZ. dom i Direkcijom.
Osnovni cilj pokretanja ovog projekta je dobija- Kao aplikacija GIS-a za interni i javni portal ko-
nje pouzdanog zajedni~kog informacionog siste- risti se softver firme "Manufaktura" iz Subotice raz-
ma na nivou lokalne samouprave, koji }e sluìti vijen u saradnji sa Direkcijom i Zavodom za urba-
kao alat za efikasnije, ekonomi~nije i modernije nizam iz Subotice. Pored toga, izvr{ena je i nabav-
upravljanje gradskim resursima a neposredan po- ka softvera razli~itih namena za potrebe pojedinih
vod je duga procedura izdavanja gra|evinskih do- ~lanica GIS-a a u svrhu obrade podataka i funkci-
zvola i nepostojanje informacija o prostoru grada onisanja sistema.
na jednom mestu, dostupnih svim u~esnicima u Osnovan je GIS centar pri Direkciji sa svojim
razvoju i odràvanju grada. nadle`nostima:
Ideja je da korisnici ovog GIS-a budu sve grad- administriranje i odràvanje sistema u funkci-
ske i republi~ke slu`be od ~ijeg rada zavisi isprav- onalnom stanju

no funkcionisanje grada. U saradnji sa Zavodom priprema baza podataka i aplikacija za ko-
za urbanizam iz Subotice i firmom "Manufaktura" iz ri{}enje u sistemu

Subotice, Direkcija je u{la u razvoj softvera za GIS koordinacija poslova na kreiranju baza po-
i izdavanje gra|evinskih dozvola kao modula koji dataka pojedinih ~lanica

}e koristiti kapacitete GIS-a. obuka korisnika sistema
Po~etkom 2002. godine IO Grada Kragujevca permanentni razvoj sistema
doneo je re{enje o obrazovanju Koordinacionog ti- Potpisani su slede}i dokumenti:

ma za formiranje GIS-a. Ovaj tim je 2005. godine Izjava o partnerstvu u procesu uvo|enja,
re{enjem gradona~elnika Kragujevca preimeno- odràvanja i kori{}enja GIS-a Grada Kragu-

van u Radnu grupu. jevca, potpisana izme|u Grada kao nosioca
Zadatak Radne grupe je da: posla i 18 organa, organizacija i preduze}a
defini{e koncept GIS-a Sporazum o saradnji na GIS Grada Kragujev-
ostvaruje kontakt sa relevantnim firmama i ca, potpisan izme|u Grada kao nosioca po-
institucijama radi izrade i realizacije projekta sla i 17 organa, organizacija i preduze}a,
defini{e izvore finansiranja projekta predstavlja pravni akt koji defini{e prava i
formira GIS centar sa pripadaju}im nad- obaveze u~esnika u GIS-u grada Kragujevca.
42
Ugovor izme|u Grada i RGZ-a o izradi digi- 9.2 Proces uvo|enja

talne baze katastra vodova, a zatim Grada i
sufinansijera/vlasnika vodova
GIS-a u Ni{u
Uporedo sa tim radilo se na prikupljanju poda-
taka. Do sada su obezbe|eni:
ortofoto planovi iz 2002. i 2005. godine
Uvod
statisti~ki i popisni krugovi sa bazom popisa
Tokom perioda stvaranja Geografskog Informaci-
1991. i 2002. godine
onog Sistema, organizacija Grada Ni{a kao lokalne
digitalni plan ulica sa pozicijama ku}nih bro-
samouprave se menjala iz organizacije grada sa dve
jeva za potrebe pretraìvanja po adresi
lokalne samouprave, jedinstvenom gradskom upra-
urbanisti~ki planovi (oko 350 planova u PDF
vom i sekretarijatima i slu`bama kao nadle`nim orga-
formatu)
nizacionim jedinicama za pojedine oblasti u organi-
skenirani katastarski planovi
zaciju grada sa pet gradskih op{tina i pojedina~nim
digitalni katastarski planovi (pola gra|evin-
gradskim upravama i slu`bama kao nadle`nim orga-
skog podru~ja)
nizacionim jedinicama za pojedine oblasti lokalne sa-
karta geologije
mouprave. U ranijem periodu oblast GIS-a kao infor-
baza gradske rente
macionog sistema je spadala pod nadle`nost Sekre-
digitalna baza katastra vodova
trijata za razvoj i informacioni sistem dok danas, pre-
ma postoje}oj organizaciji Grada Ni{a, pripada pod
Dalji razvoj
nadle`nost Uprave za informati~ke i komunikacione
U pripremi su Protokoli o saradnji koji defini{u
tehnologije Grada Ni{a (Uprava za IKT Grada Ni{a).
procedure sistema, na primer:
Protokol o razmeni podataka
Istorija
Protokol o aùruranju podataka
Ideja o stvaranju GIS-a Grada Ni{a je stara vi{e
Protokol o ustupanju podataka tre}im licima
decenija, tokom kojih su postojali odvojeni poku{aji
Protokol o izradi novih funkcija sistema
da se realizuju projekti GIS-a Grada Ni{a na nivou
Protokole defini{e Radna grupa za GIS Grada
pojedinih institucija, pre svega u okviru JP Direkcije
Kragujevca a usvajaju institucije-~lanice i Grad
za izgradnju Grada Ni{a i JP Zavod za urbanizam
Kragujevac.
Grada Ni{a a u saradnji sa akademskim sektorom.
Ura|en je idejni projekat za razvoj opti~ke
Ve} duè od 15 godina, JP Zavod za urbani-
mreè. Do tada }e se koristiti usluge zakupa veza
zam i JP za izgradnju Grada Ni{a sistematski kori-
preko Telekoma.
ste digitalizovane geodetske podloge i ortofoto
snimke prilikom izrade urbanisti~ko-planske doku-
O~ekivani efekti GIS-a Grada Kragujevca
mentacije koriste}i CAD aplikaciono okruènje.
brà reakcija nadle`nih slu`bi na zahtev klije-
Geo-podatke veoma dugo u svom radu koriste i
nata kao i otvaranje mogu}nosti za detaljnije
ve}ina komunalnih javnih preduze}a kao {to su na
analize i planiranje
primer, JKP Naisus (vodovod i kanalizacija), JKP
mogu}nost za sre|ivanje prostornih podata-
Toplana i drugi. Prilikom izdavanja akata iz oblasti
ka i usagla{avanje istih sa postoje}om doku-
planiranja i izgradnje, geo-podatke od 2001. godi-
mentacijom
ne po~inje da koristi i nadle`na organizacija Grad-
mogu}nost lak{eg planiranja, projektovanja i
ske uprave Grada Ni{a, Sekretarijat za urbanizam
odràvanja svih infrastrukturnih mreà
i komunalne delatnosti, kada se i javlja zahtev za
smanjenje {teta na vodovima davanjem na
sloènije kori{}enje geo-podataka u vidu formira-
uvid trasa drugim komunalnim infrastruktur-
nja odre|ene vrste GIS-a Grada Ni{a.
nim preduze}ima
pobolj{anje komunikacije sa svim u~esnici-
Preduslovi za stvaranje GIS-a
ma koji na bilo koji na~in u~estvuju u planira-
Marta 2005. godine Grad Ni{ imenuje Radnu
nju razvoja grada
grupu za GIS Grada Ni{a sa zadacima:
privla~enje investicija preko GIS javnog por-
izrada vizije i koncepta
tala
analiza postoje}eg stanja
analiza usagla{enosti sa GIS standardima
analiza logistike i organizacije sistema
definicija profila sistema
43
definicija funkcionalnih specifikacija sistema

uvo|enje sistema
Novembra 2007. godine potpisan je pravni okvir

GIS-a Grada Ni{a koji se sastoji od Memoranduma o
razumevanju i Sporazuma o saradnji. Potpisnici ovog
pravnog okvira su Grad Ni{, sva javna i javno-komu-
nalna preduze}a pod ingerencijom Grada Ni{a kao i
republi~ka javna preduze}a ~lanice Radne grupe za
GIS, uklju~uju}i i Republi~ki geodetski zavod.
Jo{ od 2002. godine, tada nadle`ni Sekretarijat za
razvoj i informacioni sistem, a danas nadle`na Upra-
va za IKT Grada Ni{a, stvara preduslove za realizaci-
ju GIS-a Grada Ni{a. Pomenuti preduslovi se pre sve- Slika 9.1: GIS lokalne samouprave Ni{a
ga ti~u realizacije komunikacionih kapaciteta u vidu Izvor: Lokalna samouprava Ni{a
jedinstvene gradske ra~unarsko-telekomunikacione Postoje}e baze podataka su slede}e:
mreè, koja je u svom ve}em delu realizovana kao ortofoto snimak Grada Ni{a iz 2006. godine
privatna opti~ka mreà a u svom manjem delu ko- digitalizovani popisni i statisti~ki krugovi
ri{}enjem telekomunikacionih kapaciteta nacional- poslednji rezultati popisa (2002. godina)
nog provajdera Telekoma Srbije. Dodatno, stvarani rezultati poslednjih izbora
su neophodni informati~ki kapaciteti i resursi neop- ulice i ku}ni brojevi (sa funkcijom pretraìvanja)
hodni za realizaciju GIS-a kao {to su serveri, radne generalni plan Grada Ni{a
stanice, prate}i softveri i sl. Tako|e, svaka od ~lanica gradsko gra|evinsko zemlji{te
Radne grupe za GIS je, nezavisno od Grada Ni{a, katastar lokacionih investicija
imala odre|ena ulaganja kako u informati~ke tako i u katastar vodova
komunikacione kapacitete svoje organizacije. Poseb-
no, ono {to smatramo veoma va`nim korakom ne Dalji razvoj
samo ka GIS-u ve} i ka punoj e-Upravi, u prethod- Dalji razvoj je usmeren na povezivanje GIS Por-
nom periodu je realizovana veza {irokog propusnog tala sa primenama u organizacijama u~esnicama
opsega ka Internetu kao i ka Vladi Republike Srbije. GIS projekta kao i pripremi za {ire kori{}enje i pri-
menu GIS Portala od strane gra|anstva. U tom
Sada{nje stanje smislu GIS Portal je dobio svoj za{ti}eni Intranet
U okviru jedinstvene gradske ra~unarsko-teleko- deo, ~iji }e dalji razvoj biti usmeren u smislu po-
munikacione mreè povezane su 23 lokacije {irom dr{ke za razmenu geo-podataka izme|u organiza-
Grada Ni{a, od kojih 15 optikom i 8 kori{}enjem mo- cija u~esnica GIS projekta, kao i za podr{ku reali-
derne L2 VPN usluge (2Mbit/s) Telekoma Srbije. U ra- zacije zadataka putem slede}eg skupa aplikacija:
du jedinstvene gradske ra~unarsko-telekomunikaci- aplikacija za izdavanje odobrenja za izgradnju
one mreè koristi se profesionalna Cisco oprema. (tzv. gra|evinskih dozvola) i komunalnih naknada
Mreà pokriva sve gradske uprave i slu`be, odre|eni aplikacija za re{avanje odobrenja za nelegal-
broj javnih i javno-komunalnih preduze}a, lokalni nu gradnju u procesu legalizacije

RGZ i Telekom Srbije (napomena: iako mreà lokacij- aplikacija za pomo} u obradi inspekcijskih
ski pokriva ove organizacije, njihovo uklju~enje u predmeta

mreù }e uslediti nakon potpisivanja Protokola o raz- aplikacija za pomo} u obradi imovinskih
meni podataka ili nekog sli~nog akta). predmeta

Operativni sistemi na radnim stanicama, odno- aplikacija za pomo} u obradi predmeta iz sa-
sno klijentima ve}ine organizacija je u najve}em bro- obra}ajne, komunalne i oblasti energetike
ju slu~ajeva Windows XP. Primetno je sve ve}e aplikacija za izradu tematskih mapa na osno-
usmerenje ka primeni open-source re{enja, u ~emu vu rezultata popisa, izbora, itd.

prednja~i OpenOffice aplikacija, bilo na Windows, Tako|e, ve} postoje}i Internet deo }e biti pro-
bilo na Linux platformi. Platforme servera su Linux, {iren novim funkcijama i uslugama ka gra|anima.
Debian (u poslednjoj verziji), dok je GIS server open- Naravno, oba dela portala }e biti stalno dopunjava-
source MapServer (u poslednjoj verziji). GIS Portal na novim geo-podacima.
se nalazi na adresi http://gis.ni.sr.gov.yu. U sklopu Svi podaci i aplikacije se nalaze na serverima u
prelaska na novi nacionalni domen .rs predvi|ena nadle`noj Upravi za IKT Grada Ni{a, koja i vr{i ad-
nova adresa GIS Portala je http://gis.ni.gov.rs. ministraciju celog sistema.
44
9.3 Proces uvo|enja Ocena i definisanje nivoa detaljnosti svih po-

dataka
GIS-a u Uìcu Sagledavanje mogu}nosti konverzije poda-
taka iz razli~itih formata u ESRI format (digi-

talizovanje mapa i podataka koji nisu raspo-
loìvi u toj formi)
Upoznavanje sa budu}im planovima veza-
Lokalna samouprava Uìce je zapo~ela razvoj nim za prostorni plan lokalne samouprave i
GIS-a lokalne samouprave sa pilot projektom generalni plan Uìca
"Baby GIS". Koriste}i jedan plan detaljne regulaci- Stvaranje uslova za izradu centralnog mo-
je, koji je pokrivao oko 7% teritorije grada, prikaza- dela podataka geoprostorne baze podata-
no je funkcionisanje sistema "u malom", sa ciljem ka i integraciju svih podataka pod centralni
da se zaposleni u slu`bama lokalne samouprave i model
javnim preduze}ima upoznaju sa novim tehnologi- Definisanje potrebnog nivoa podataka u
jama i da se na taj na~in stvori osnova za razvoj centralnom modelu po detaljnosti i koli~ini
GIS-a lokalne samouprave. informacija koji je potreban lokalnoj samou-
Uvo|enje sistema je sprovedeno uz angaòva- pravi
nje spoljnih konsultanata iz firme "GISDATA" Beo- Definisanje prava i nivoa ograni~enja na cen-
grad i njegov tok je prikazan na internet stranici lo- tralnom serveru
kalne samouprave (vidi poglavlje 10). Stvaranje uslova za povezivanje svih potpi-
Osnovna obuka je izvedena sa zaposlenima u snika Memoranduma sa bazom podataka.
slu`bama lokalne samouprave, javnim predu- Po zavr{etku svakog pojedina~nog zadatka iz
ze}ima i republi~kim preduze}ima iz Uìca. Kada stava 1. ovog ~lana, Koordinacioni tim je duàn da
je re~ o realizaciji ovog projekta, moè se zameriti napi{e izve{taj o realizaciji kako bi svi potpisnici
velikom oslanjanju na stru~ni kadar konsultanata i verifikovali navedene aktivnosti i definisali one ko-
neblagovremeno formiranje sopstvenog stru~nog je jo{ predstoje.
tima, koji bi uz konsultante realizovao projekat do ^lan 7.
kraja i bio spreman da planira realizaciju daljih ak- U skladu sa ovim memorandumom, a po{to su
tivnosti, uz minimalno u~e{}e konsultanata i spolj- ispunjene obaveze navedene u ^lanu 6. potpisni-
nih saradnika. ci }e detaljnije i u posebnom ugovoru objaviti da-
Pozitivno je, me|utim, to {to se shvatilo da ne- lje aktivnosti za realizaciju GIS-a za lokalnu samo-
ma napredovanja bez tog tima i formiranja nekog upravu Uìce.
tela (predstavnici svih u~esnika u realizaciji GIS-a) Trenutno, koordinacioni tim radi na analizi sta-
koje bi jasno definisalo procedure za prikupljanje i tusa svih u~esnika u razvoju GIS-a kako bi organi-
razmenu podataka. Formiran je Koordinacioni tim ma lokalne samouprave podneo predlog daljih ko-
od predstavnika lokalne samouprave, kao i javnih raka koje treba sprovesti.
preduze}a lokalne samouprave i Republike. Nje- Jedan predlog, koji }e sasvim sigurno biti iznet,
gove su obaveze definisane memorandumom koje formiranje "centralnog tima" pri lokalnoj samou-
ji su potpisali svi u~esnici u daljem razvoju GIS-a. pravi i timova u svakom javnom preduze}u, sa za-
Dva bitna ~lana pomenutog memoranduma: datkom da rade na digitalizaciji raspoloìvih poda-
^lan 6. taka radi lak{e konverzije i razmene. Predloì}e se
Obaveze Koordinacionog tima: i takva arhitektura GIS-a koja }e omogu}iti o~uva-
Analiza prostorno-planske dokumentacije nje i odràvanje resursa koji ~ine GIS u predu-
kojom raspolaè lokalna samouprava ze}ima koja su i odgovorna za te resurse, ~ime }e
Analiza podataka kojima raspolaù potpisni- se obezbediti najefikasnija obrada podataka i ispo-
ci memoranduma ruka usluga krajnjim korisnicima.
45
9.4 Proces uvo|enja Septembra 2004. godine Izvr{ni odbor S.O. Su-
botice imenuje Radnu grupu za organizaciju izra-
GIS-a u Subotici de Geografskog informacionog sistema sa zadat-
kom da:
defini{e projekat u celosti
utvrdi projektne ciljeve

(Detaljan opis procesa uvo|enja dat je na CD-u)
utvrdi definiciju projektnog zadatka
odredi trajanje projekta i

Istorija vr{i druge poslove u funkciji organizacije iz-
Ideja o stvaranju komunalnog Geografskog in- rade GIS-a
formacionog sistema (GIS) Subotice je stara skoro Maja 2006. godine potpisan je Sporazum o sa-
18 godina, kada su Zavod za urbanizam, J.P. Vodo- radnji na organizaciji izrade i uvo|enje Geograf-
vod i kanalizacija i Gra|evinski fakultet u Subotici skog informacionog sistema lokalne samouprave
zajedni~kim sredstvima nabavili i koristili Arc-Info Subotica. Potpisnici ovog sporazuma su Lokalna
(DOS verzija) na nekoliko ra~unara serije AT 286. samouprava Subotica, sva javna preduze}a i jav-
Zavod za urbanizam je od sredine 1990. godina-komunalna preduze}a, nekoliko dràvnih pred-
ne zapo~eo sistematsku digitalizaciju geodetskih uze}a.
podloga i izradu urbanisti~ko-planske dokumenta-
cije u CAD okruènju. Zahtev za zajedni~ko ko- Sada{nje stanje
ri{}enje ovih vektorskih baza podataka javlja se Trenutne veze (iznajmljene linije na 2Mbit/s pre-
krajem 1997. godine, prvenstveno od strane Elek- ko Zyxel i Cisco opreme) se koriste za razmenu
trodistribucije Subotica i KDS Subotica. podataka i za kori{}enje GIS aplikacija.
Na inicijativu Zavoda za urbanizam, konkretna Operativni sistemi na radnim mestima - klijenti-
realizacija uvo|enja Komunalne Info Mreè za- ma su na platformama je u najve}em broju slu~a-
po~eta je novembra 1998. godine usvajanjem za- jeva Windows, Win98, WinME, Win2000 i WinXP.
jedni~kog programa za formiranje. Na nekoliko radnih mesta ima i Linux platforma sa
Nakon prihvatanja koncepta Komunalne Info grafi~kim interfejsom. Platforme servera su Linux,
Mreè, krenulo se sa realizacijom. Realizacija se Debian 3.1. (sarge), GIS server je Open Source
odvijala sve do marta 1999.godine, do kada se MapServer 5.0.0.
uspelo sa pokretanjem fizi~kog nivoa mreè i soft- Postoje}e baze podataka su slede}e:
verskog dela prema Internetu kao i FTP servisa. ortofoto snimak grada Subotice, Pali}a iz
Sredinom 1999. godine, realizacija projekta je na- 1999. godine
stavljena ali usporenim tempom. Zavod je jedino digitalna podloga lokalne samouprave Su-
razvijao i dalje sistem uz podr{ku Elektrodistribuci- botica (digitalizacija je trajala preko 10 godi-
je. Zavod za urbanizam je nabavio GIS alat (Auto- na, tako da su neki podaci zastareli i razli-
deskov MapGuide R5 sa 10 Authora) i pokrenut je ~itog su kvaliteta)
prakti~no prvi GIS u Subotici. Imena ulica, ku}ni digitalizovani popisni i statisti~ki krugovi
brojevi i brojevi katastarskih parcela su povezane rezultati popisa iz 1991. i 2002. godine
sa grafi~kim bazama (geodetskim podlogama). rezultati poslednjih izbora
Od 2001. do 2002. godine za prezentaciju nacr- rezultati merenja kvaliteta vazduha u zadnjih
ta Generalnog Plana Subotice koristi se ovaj alat. S 5 godina.
obzirom na nepovoljne uslove nabavke -upgrade GIS aplikacija je skup aplikacija koje su pisane
MapGuide-a, krajem 2002. godine Zavod napu{ta za razmenu podataka i ispunjavanje specijalnih za-
kori{}enje istog i zapo~inje razvoj sopstvenog GIS- dataka. Konkretno se radi o slede}im aplikacijama:
a uz angaòvanje programera koji imaju iskustva u GIS aplikacija za razmenu i pregled podataka
programiranju u intranet/Internet okruènju. aplikacija za izdavanje gra|evinskih dozvola
Od sredine 2003. godine povezivanjem Direk- i komunalnu naknadu
cije za izgradnju lokalne samouprave i JKP Vodo- aplikacija za re{avanje odobrenja za nelegal-
vod i kanalizacije sa iznajmljenim telefonskim lini- nu gradnju u procesu legalizacije
jama GIS je u funkciji. Koristi se u radu Zavoda za aplikacija za izradu tematskih mapa na osno-
urbanizam, deo je na Internetu i sluì gra|anima, vu rezultata popisa, izbora, itd.
delimi~no koristi Odeljenje za gra|evinarstvo lo- Podaci i aplikacije su na serverima u Direkciji.
kalne samouprave Subotica i delimi~no JKP Vodo- Administraciju servera vr{i spoljna organizacija-
vod i kanalizacija. firma.
46
U toku je: gradnja opti~ke mreè sa kojom bi se obezbedilo

izrada i aùriranje baze podataka podzemne povezivanje svih ~lanica sistema.
i nadzemne komunalne i energetske infra- GIS je vlasni{tvo Lokalne samouprave Suboti-
strukture i objekata. ce, sprovo|enje je povereno JP Direkciji za iz-
radovi na prikupljanju podataka po{to je ku- gradnju lokalne samouprave Subotica. Zbog to-
pljen GPS ure|aj za akviziciju GIS podataka ga u Direkciji za izgradnju potrebno je formirati
na terenu. GIS centar. Funkcija centra treba da bude: admi-
nistriranje i odràvanje sistema u funkcionalnom
Dalji razvoj stanju, priprema baza podataka i aplikacija za ko-
GIS Lokalne samouprave Subotice je u funkci- ri{}enje u sistemu, koordinacija poslova na kreira-
onalnom stanju, sa ograni~enjima kori{}enja zbog nju i odràvanju baza podataka pojedinih ~lanica,
nedostatka odgovaraju}eg povezivanja ~lanica u obuka korisnika sistema i permanentni razvoj si-
intranet/extranet mreù. Zbog toga se planira iz- stema.
Slika 9.2: Kompletna arhitektura GIS-a u Subotici

Izvor: Lokalna samouprava Subotica
47
10 Adrese na internetu
Javni GIS portal Lokalne samouprave Kragujevac:

http://gis.kragujevac.org.yu
Javni GIS portal Lokalne samouprave Ni{:

http://gis.ni.rs
Javni GIS portal Lokalne samouprave Subotica:

http://suboticagis.rs
http://map.subotica.co.yu
Javni GIS portal Lokalne samouprave [abac:

http://sabacgis.org
Javni GIS portal Lokalne samouprave Uìce:

http://opstinauzice.org.yu
Internet prezentacija Stalne konferencije gradova i op{tina:

http://skgo.org
Slu`bena internet prezentacija RGZ-a:

http://rgz.sr.gov.yu
Centralna evidencija hipoteka (CEH):

http://rgz.sr.gov.yu/ceh
Preuzimanje sa interneta dokumentacije o standardima OGC (besplatno):

http://opengeospatial.org/standards
Runder Tisch GIS e. V. (okrugli sto o GIS-u pri Tehni~kom univerzitetu u Minhenu):
http://rtg.bv.tum.de/
INSPIRE:
www.inspire-geoportal.eu
http://inspire.jrc.ec.europa.eu
http://eur-lex.europa.eu
ETRS89:
http://de.wikipedia.org/wiki/ETRS89
http://en.wikipedia.org/wiki/ETRS89
AdV:
www.adv-online.de
AGROS:
http://agros.rgz.sr.gov.yu/
48
11 Popis slika
Slika 2.1: Tipi~ni primeri tematskih podataka koji ~ine GIS projekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Slika 2.2/3: Primer tematskog mapiranja: gustina stanovni{tva u Lokalnoj samoupravi Kragujevac . . 15
Slika 2.4: Digitalna geolo{ka mapa Kragujevca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Slika 3.1: Op{te oblasti primene GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Slika 3.2: Digitalni katastar vodova Kragujevac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Slika 3.3: Generalni plan Subotice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Slika 3.4: Generalni plan Subotice sa parcelama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Slika 3.5: Urbanisti~ki plan Kragujevca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Slika 3.6: Digitalna mapa putne mreè u Kragujevcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Slika 3.7: Aplikacije i korisnici GIS-a lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Slika 3.8: Raspodela tro{kova za GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Slika 4.1: GIS komponente . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Slika 4.2 Varijanta stone GIS solucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Slika 4.3: GIS re{enje tipa klijent/server . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Slika 4.4: Mobilni GIS instaliran na PDA ra~unaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Slika 4.5: Direktni (online) pristup zajedni~kim geopodacima na osnovu OGC standarda . . . . . . . . 23
Slika 5.1: Veza grafi~kih i alfanumeri~kih podataka u GIS-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Slika 5.2: Dodeljivanje direktne prostorne reference prostornim podacima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Slika 5.3: Od skenirane do georeferencirane mape . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Slika 5.4: Razlika izme|u vektorskih i rasterskih podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Slika 5.5: Povr{ina predstavljena u vektorskom i rasterskom formatu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Slika 5.6: Ortofoto Ni{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Slika 5.7: Digitalni model terena (DGM) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Slika 5.8: Geopodaci kao su{tinski deo GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Slika 5.9: Parametri kvaliteta podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Slika 5.10: Fleksibilan grafi~ki prikaz u GIS-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Slika 7.1: Organizacija distribucije baza podataka u RGZ-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Slika 8.1: Uvo|enje GIS-a u lokalnu samoupravu u pet koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Slika 8.2: Aspekti organizacije projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Slika 8.3: Obuka za kori{}enje GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Slika 8.4: Komponente GIS planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Slika 9.1: GIS Lokalne samouprave Ni{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Slika 9.2: Kompletna arhitektura GIS-a u Subotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
49
12 Izvori i literatura
- Bil, R. i Fri~, D. 1991: Osnove geoinformacionih sistema, izdanje Vihman, Karlsrue
(Grundlagen der Geoinformationssysteme, Wichmann Verlag, Karlsruhe)
- ETHZ 2007: Savezni {vajcarski institut za tehnologiju, Institut za geodeziju i fotogrametriju, geografske
informacione sisteme i teoriju pogre{aka na URL: http://www.ethz.gis.ch (jul 2007.)
(Geographic Information Systems and Theory of Errors, Swiss Federal Institute of Technology, Institu-
te of Geodesy and Photogrammetry)
- RGZ 2007: Pisani komentari dostavljeni u decembru 2007.

(RGZ (2007): written comment delivered in December 2007)
- RT GIS 2003: Okrugli sto za GIS reg. udruènje, u saradnji sa Tehni~kim univerzitetom u Minhenu, In-
stitutom za geodeziju, GIS i upravljanje zemlji{tem: Geoinformacioni sistemi - priru~nik za po~etnike
na komunalnom nivou, grupa autora, Minhen
(Geoinformations systeme - Leitfaden für kommunale GIS-Einsteiger, Runder Tisch GIS e. V.)
stitutom za geodeziju, GIS i upravljanje zemlji{tem: Geoinformacioni sistemi - priru~nik o kvalitetu po-
dataka za inènjerska preduze}a i dràvne organe u oblasti planiranja), grupa autora, Minhen
(Geoinformations systeme - Leitfaden zur Datenqualität für Planungsbüros und Behörden, Runder
Tisch GIS e.V. c/o Technische Universität München)
stitutom za geodeziju, GIS i upravljanje zemlji{tem: Isplativost GIS-a - vodi~ za elektronsku upravu na
komunalnom nivou), grupa autora, izdava~: Sig Media d.o.o. & Co. k.d, Keln, Nema~ka
(Wirtschaftlichkeit von GIS - Leitfaden für das kommunale eGovernment, Runder Tisch GIS e.V. c/o
Technische Universität München)
- [ilher, M, 2004: Tehni~ki univerzitet u Minhenu, istraìva~ki projekat: "GeoPortal" - izve{taj za upravu.
(Forschungsprojekt "Geoportal", Technische Universität München)
- [ilher, M i Ferkelius, U, 2006: Tehni~ki univerzitet u Minhenu, predavanje "Osnove GIS-a"

(Basics of GIS, Technsiche Universität München)
- [peht-Mol, K, 2004: [tutgartski univerzitet kooperativnog obrazovanja, predavanje "Geoinformatika"

(Geoinformatics, Stuttgart University of Cooperative Education)
- [peht-Mol, K, 2006: IntergeoIst: "Ortofoto, unosna zamena za karte ili ne{to vi{e? Stvarne alternative
i prakti~na korist"
(Orthophoto, a profitable map substitute or more? "True" alternatives and practical benefits, Intergeo East)
- [peht-Mol, K. I Gauli J. 2006: Priru~nik za GIS, prvi nacrt

(GIS-Guideline, first draft)
50
13 Skra}enice
51
14 Prilozi
14.1 Pomagala za rad, uzorci ugovora
Formulari za:
definisanje projekta
fine specifikacije
Svi formulari predstavljaju prevod sa nema~kog iz Priru~nika za GIS (RT-GIS 2003).
52
53
54
55
56
57
58
59
60
14.2 Tipski sporazumi

14.2.1 Primer Memoranduma o razumevanju GIS-a lokalne samouprave
Grb Lokalne Memorandum o razumevanju Geografskog

Samouprave informacionog sistema lokalne samouprave
^lan 1
U cilju planiranja integralnog razvoja lokalne samouprave, modernizacije usluga koje lokalna samouprava sa orga-
nizacijama potpisnicama memoranduma pruà svim zainteresovanim stranama, jedna je od najva`nijih aktivnosti koju
zajedno sprovode lokalna samouprava i Organizacije potpisnice. Lokalna samouprava uvodi Geografski informacioni
sistem, kao alat za efikasno pruànje usluga zainteresovanim stranama. U ovom poslu neophodna je saradnja me|u
organizacijama koje pruàju svoje usluge zainteresovanim stranama na teritoriji lokalne samouprave.
^lan 2
Lokalna samouprava i Organizacije potpisnice izraàvaju svoju nameru da uvedu Geografski informacioni si-
stem lokalne samouprave.
^lan 3
U ovom poslu lokalna lamouprava i Organizacije potpisnice }e sara|ivati u okviru zakona i dobre poslovne prakse.
^lan 4
Lokalna samouprava i Organizacije potpisnice zapaàju korist od postojanja Geografskog informacionog si-
stema i zato }e staviti na raspolaganje svoje resurse za sprovo|enje ovog projekta.
^lan 5
Lokalna samouprava i Organizacije potpisnice }e urediti svoje me|usobne odnose u uvo|enju, odràvanju i ko-
ri{}enju Geografskog informacionog sistema lokalne samouprave sporazumom o saradnji i protokolima o saradnji.
^lan 6
Uskla|ivanje rada lokalne samouprave i Organizacije potpisnice vr{i}e se preko ~lana svake institucije u Rad-
noj grupi za Geografski informacioni sistem lokalne samouprave.
^lan 7
Lokalna samouprava i Organizacije potpisnice su saglasni da je memorandum otvoren za pristupanje drugih orga-
nizacija od zajedni~kog interesa uz saglasnost Radne grupe za Geografski informacioni sistem lokalne samouprave.
^lan 8
Ovaj memorandum je zaklju~en u __ (slovima: __________) istovetna primerka, od kojih svaka strana zadràva
po 3 (tri) primerka.
RGGIS RGGIS RGGIS

Organizacija 1 Organizacija 2 Organizacija 3
odgovorno lice odgovorno lice odgovorno lice
__________________________ __________________________ __________________________
potpis odgovornog lica, funkcija potpis odgovornog lica, funkcija potpis odgovornog lica, funkcija
RGGIS Lokalna Samouprava

Organizacija 4 funkcija
odgovorno lice (Predsednik Op{tine / Gradona~elnik)
__________________________ __________________________
potpis odgovornog lica, funkcija ime i prezime
61
14.2.2 Primer Sporazuma o saradnji na GIS-u lokalne samouprave
Grb Lokalne Sporazum o saradnji na Geografskom Informacionom

Samouprave sistemu lokalne samouprave
OP[TI DEO
^lan 1
U smislu Geografskog informacionog sistema lokalne samouprave (u daljem tekstu GIS lokalne samouprave)
u~esnikom se smatraju lokalna samouprava i Organizacije potpisnice memoranduma o razumevanju GIS lokalne
samouprave. Korisnicima GIS-a lokalne samouprave se smatraju tre}a lica, organizacije ili pojedinci, zaintereso-
vani za kori{}enje usluga GIS-a lokalne samouprave.
^lan 2
Sporazumom o saradnji na GIS-u lokalne samouprave (u daljem tekstu Sporazum) defini{u se prava i obave-
ze lokalne samouprave, u~esnika i korisnika u GIS-u lokalne samouprave.
^lan 3
Lokalna samouprava i u~esnici u GIS-u lokalne samouprave saglasni su da je GIS lokalne samouprave od pre-
sudne va`nosti za budu}e kvalitetno upravljanje gradskim resursima.
^lan 4
Svi poslovi vezani za GIS lokalne samouprave, uklju~uju}i uvo|enje, kori{}enje, dalji razvoj i unapre|enje
GIS-a lokalne samouprave, defini{u se kroz Radnu grupu za GIS lokalne samouprave, formiranu od strane Pred-
sednika/Gradona~elnika lokalne samouprave re{enjem broj _________ od __.__.200_. godine.
^lan 5
Cilj Radne grupe za GIS lokalne samouprave je izrada vizije i koncepta GIS-a lokalne samouprave, ana-
liza postoje}eg stanja, analiza usagla{enosti sa GIS standardima, analiza logistike neophodne da podrì
uvo|enje GIS-a lokalne samouprave, def-ja profila korisnika sistema, def-ja skupova i kvaliteta neophodnih pro-
stornih podataka, def-ja funkcionalnih specifikacija sistema i uvo|enje sistema u operativnu upotrebu.
^lan 6
Logistika neophodna za uvo|enje GIS-a lokalne samouprave, njegovo kori{}enje, dalji razvoj i unapre|enje
GIS-a lokalne samouprave, defini{e se kroz protokole o saradnji za svaku oblast logistike pojedina~no. Protoko-
le o saradnji defini{e i predlaè Radna grupa za GIS lokalne samouprave a usvajaju lokalna samouprava i Orga-
nizacije u~esnika.
^lan 7
Finansiranje GIS-a lokalne samouprave vr{i se iz namenski odre|enih sredstava Budèta lokalne samo-
uprave, Budèta u~esnika, donacija i od pruànja usluga korisnicima {to }e se utvrditi posebnim Protokolom o
saradnji u ovoj oblasti.
PRAVA I OBAVEZA POTPISNIKA

^lan 8
Svi u~esnici GIS-a lokalne samouprave imaju pravo i obavezu da koriste GIS lokalne samouprave u svom sva-
kodnevnom radu u cilju unapre|enja usluga krajnjim korisnicima.
^lan 9
Pravo i obaveza lokalne samouprave i u~esnika je da preko imenovanog ~lana Radne grupe za GIS predlaè
inicijative u okviru uvo|enja GIS-a lokalne samouprave, njegovog kori{}enja, daljeg razvoja i unapre|enja u skla-
du sa odgovaraju}im Protokolima o saradnji.
^lan 10
Pravo i obaveza lokalne samouprave i u~esnika GIS-a lokalne samouprave je da prikupljaju, objedinjavaju, ob-
ra|uju, vr{e analizu i odràvaju prostorne podatke u skladu sa odgovaraju}im Protokolima o saradnji.
62
ZAVR[NE ODREDBE
^lan 11
Vlasni{tvo lokalne samouprave i u~esnika GIS-a lokalne samouprave nad podacima i uslugama koji su u nji-
hovim direktnim nadle`nostima je neotu|ivo.
^lan 12
Podaci i usluge koji ~ine GIS lokalne samouprave mogu se davati, ustupati, preuzimati ili distribuirati van
GIS-a lokalne samouprave samo na osnovu definisanih odgovaraju}ih Protokola o saradnji. Svaka zloupotreba
podataka je strogo zabranjena.
^lan 13
U~e{}e lokalne samouprave i u~esnika GIS-a lokalne samouprave kod uvo|enja, kori{}enja, daljeg raz-
voja i unapre|enja GIS-a lokalne samouprave ne ograni~ava U~esnike da samostalno uvedu, koriste, razvijaju i
unapre|uju sopstvene GIS sisteme.
^lan 14
U slu~aju spora lokalna samouprava i u~esnici }e poku{ati da sve mogu}e sporove re{e u duhu dobre
poslovne prakse. U slu~aju spora koji lokalna samouprava i u~esnici ne mogu re{iti sporazumno, spor }e se
re{avati pred stvarno nadle`nim sudom u lokalnoj samoupravi.
^lan 15
Ovaj Sporazum je zaklju~en u __ (slovima: _________) istovetna primerka, od kojih svaka strana zadràva
po 3 (tri) primerka.
RGGIS RGGIS RGGIS

Organizacija 1 Organizacija 2 Organizacija 3
odgovorno lice odgovorno lice odgovorno lice
__________________________ __________________________ __________________________
potpis odgovornog lica, funkcija potpis odgovornog lica, funkcija potpis odgovornog lica, funkcija
RGGIS Lokalna Samouprava

Organizacija 4 funkcija
odgovorno lice (Predsednik Op{tine / Gradona~elnik)
__________________________ __________________________
potpis odgovornog lica, funkcija ime i prezime
63
64
65
66

GIS Prirucnik Za LS PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

GIS Prirucnik Za LS PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GIS Priru~nik

za Lokalne samouprave u Srbiji

Tehni~ka saradnja izme|u Republike Srbije

Upravljanje zemlji{tem / Katastar u Srbiji

Subotica: Menad`ment projekta:

2 [ta je Geografski Informacioni Sistem (GIS)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

3 Oblast primene i korist od GIS-a u lokalnim samoupravama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

4 GIS - komponente i sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

5 Podaci u geografskim informacionim sistemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

6 Zakonski okviri za GIS lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

7 Komunikaciona Infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

8 Kompletna procedura uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

9 Primer uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

8 Kompletna procedura uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

1 Uvod Priru~nik nema za cilj da pru`i detaljne teh-

slojeva otvaraju se i mogu}nosti za sasvim nove

Slika 2.4: Digitalna geolo{ka mapa Kragujevca

3 Oblast primene i korist od 3.2 Oblasti primene GIS-a lokalne

more, pumpe i drugi objekti). Kao atributi prostor-

Slika 3.4: Generalni plan Subotice sa parcelama

Mogu}e je praviti i planove lokacija pa i profile

Slika 3.2: Digitalni katastar vodova Kragujevac

Oblast urbanizma i planiranja namene zemlji{ta

Su{tinska pobolj{anja mogu se naro~ito o~eki-

Koristi koje se javljaju uvo|enjem lokalnog GIS-a

Uz sve to, dobro razvijen GIS mo`e da bude i dozvola

visnosti od zahteva, a rezultati se mogu prodavati ja upotreba i kontrola nepokretne imovine

Ubrzavanje procesa izdavanja dozvola

Po mi{ljenju stru~njaka, privatnog sektora i lo-

Tabela 3.1: Pregled tro{kova

podataka, u zavisnosti od analiti~kih zahteva, stva-

4.1 Stoni GIS

4.2 Klijent-Server Funkcije mre`nog GIS-a su dosta ogra-

ternet, a koji korisniku daje mogu}nost da

domenu turizma, prodaje nepokretnosti, ili

Virtual Earth (Microsoft)

Slika 4.3: GIS re{enje tipa klijent/server Map24 (Mapsolute)

NASA World Wind (NASA)

ve grupacije korisnika sada pokazuju zanimanje

4.5 Mobilni GIS

formulara oni ~ak omogu}avaju i unos atributskih

4.7 Na~in rada 5 Podaci u geografskim

5.1 Prostorni podaci - detaljno 5.1.2 Rasterski i vektorski podaci

Referentni sistem opisuje polo`aj geopodataka XY koordinate Pixel

Slika 5.4: Razlika izme|u vektorskih i rasterskih podataka

Izvor: Bill & Fritsch, 1991., modifikacija Specht-Mohl

5.1.2.1 Vektorski podaci

5.1.2.2 Rasterski podaci

slo`ene analiti~ke procese (npr. prostorne analize,

Vektorski format Rasterski format

ili ortorektifikacijom uz upotrebu digitalnog mode-

Digitalni modeli terena

cija. ma i drugim gra|evinskim objektima, materi-

Slika 5.8: Geopodaci kao su{tinski deo GIS-a

du sa Uredbom o visini naknade za kori{}enje 5.2 Objektno orijentisana struktura

A`urnost Provera kvaliteta

Primeri OGC standarda: tografskog prikaza sadr`aja digitalnog geodetskog

Metapodaci (mogu}i sadr`aj metapodataka, 5.7 Fleksibilan prikaz GIS podataka

6 Zakonski okviri za GIS 6.1 Pravni okvir GIS-a lokalne

taka premera i katastra i pru`anje usluga Re-

Na internet prezentaciji Republi~kog geodet-

7 Komunikaciona RGZ je nadle`ni organ za prikupljanje i odr`a-

ortofoto planovi ce, broj i po{tanski broj.