Предмет: Увод у информационе системе

Тема: Примена ГИС-а у ЈП „Пошта Србије“

Професор: Студенти:

Зоран Ж. Аврамовић Јелена Секешан ПС110141

Петра Марић ПС110267

Београд, 2016
Садржај

Увод.................................................................................................................................................3
Историјат развоја Географског Информационог Система..........................................................5
Техничке карактеристике ГИС-а....................................................................................................8
Компјутерски хардвер.............................................................................................................10
Компјутерски софтвер.............................................................................................................10
База података...........................................................................................................................11
Процедура................................................................................................................................12
Koрисници................................................................................................................................12
ГИС данас......................................................................................................................................13
Врсте модела података који се користе у ГИС-у...................................................................13
Растерски модел података.................................................................................................15
Векторски модел података................................................................................................17
Хибридни модел података.................................................................................................19
Примена и задаци ГИС-а.............................................................................................................19
Начин функционисања ГИС-а......................................................................................................23
Унос података..........................................................................................................................24
Обрада података.....................................................................................................................25
Чување података и управљање базом података..................................................................27
Упити и анализе.......................................................................................................................28
Формирање и презентација извештаја.................................................................................28
Визуелизација података..........................................................................................................29
Поступак пројектовања ГИС апликације....................................................................................29
Идентификација проблема.....................................................................................................30
Пројектовање модела података.............................................................................................31
Управљање пројектом............................................................................................................32
Проблеми имплементације....................................................................................................33

1
 Оцењивање пројекта..............................................................................................................33
ГИС у пословној примени............................................................................................................33
8.1 ГИС тржиште......................................................................................................................34
8.2 Формирање и интеграција ГИС мреже............................................................................35
8.3 Корисници ГИС технологије..............................................................................................35
Потреба Поште за развојем ГИС-а.........................................................................................36
Развој ГИС-а у ЈП ПТТ саобраћаја „СРБИЈА“...............................................................................36
Циљеви пројекта „Развој ГИС-а“.................................................................................................37
Затечено стање........................................................................................................................38
Централизован унос података....................................................................................................38
Позиције пошта.......................................................................................................................39
Улична мрежа..........................................................................................................................39
Унос зграда...............................................................................................................................40
Унос осталих капацитета поштанске мреже: ПАК-ова, реона и поштанских ковчежића. 41
Начин прикупљања и порекло просторних података поште...................................................48
Прикупљање података на терену..........................................................................................49
Недостаци прикупљања података без апликације за централизован унос.......................50
Избор платформе за апликацију за централизован унос података........................................51
Апликација за централизован унос и преглед података.....................................................52
Рад са просторним подацима у Oracle бази.........................................................................53
Постигнути резултати применом апликације за централизован унос података....................54
Квалитет ГИС података Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ и апликативни систем
контроле квалитета......................................................................................................................56
Значај просторних података...................................................................................................56
Обим прикупљених података.................................................................................................56
Геореференцирање уличне мреже Србије................................................................................57
Изазови везани за квалитет података...................................................................................58
Закључак.......................................................................................................................................62
Литература:...................................................................................................................................63

2
Увод

ГИС (Географски Информациони Систем) је област информационих технологија која се

развија великом брзином. ГИС је релативно нова, али широко примењена технологија,
која је своју примену нашла у великом броју наука, дисциплина и вештина, али и у
решавању свакодневних проблема.

Нажалост, сам термин, колико год тачан у случају примене ових информационих система у
географији, није баш најбољи избор за дефинисање нечег тако широког као ГИС данас, јер
како је наука усвајала ГИС као алатку за решавање проблема у свом домену, тако се
технологија прилагођавала специфичним захтевима корисника.

У обимној литератури о ГИС-у постоји веома велики број различитих дефиниција, описа и
тумачења. Ниједна од дефиниција није погрешна, али ниједна није ни апсолутно тачна и
прецизна. Различити аутори су са свог становишта и у контексту конкретне примене,
описивали ГИС.

Због широког скупа области у којима се ГИС користи, дефиниција напросто не може да
буде апсолутно јединствена и прецизна. Као последица раста популарности и све веће
примене ГИС-а у најразличитијим подручјима, појављују се нове дефиниције и
терминологије, прилагођене конкретним задацима и циљевима.

Између стручњака, који се баве овом проблематиком постоји стална расправа о основним
дефиницијама ГИС-а. Чињеница да професионалци данас не могу да се сложе око
јединствене дефиниције ГИС-а је пре предност него недостатак. Ово указује на велике
могућности које ГИС има за примену у свим областима.

Појам „географски информациони систем“ се може посматрати на следећи начин:

 Географски – представља платформу за просторне податке, који се приказују у

облику дигиталних мапа, табела и сл.
 Информациони – омогућава обраду и преглед просторних и других података,
применом алата и њихов унос, чување, обраду и презентацију.
 Систем – повезивање корисника и рачунара у циљу подршке управљању, анализу
и доношење одлука при пројектовању.

Дакле, можемо да закључимо да је ГИС један од најмоћнијих алата који помаже да се

разуме природа простора. Он је успео да обједини оно што је најбоље из два тотално
одвојена подручја: картографије и информатике.

3
Географски Информациони Систем пружа могућност обједињавања графичких садржаја и
табеларних података у циљу решавања проблема из реалног пословног и радног
окружења. Главна карактеристика ГИС-а је способност да постави најразличитије типове
података у просторни контекст и да анализира њихове односе.

Кроз могућност креирања географских мапа, ГИС омогућава визуелизацију односа,

образаца и трендова који се јављају између информација у пословном окружењу,
омогућава увид у расположиве податке на лако разумљив начин, омогућава различитим
деловима организације да те информације деле, тако да организација лакше одговори
изазовима и проблемима у пословању. Користећи све што је до сада речено, може да се
формулише прецизнија дефиниција ГИС-а:

Географиски информациони систем је организован скуп рачунарских хардвера, софтвера,

географских података и корисника.

Пројектован је тако да омогућава ефикасно прикупљање, чување, обраду, анализу и

просторно приказивање географских и свих других информација које су од интереса за
корисника.

Из овако формулисане дефиниције, закључујемо да се Географски Информациони

Системи могу користити у областима: просторног планирања, управљања некретнинама,
менаџмента ресурса, имовине и средстава, у продаји, маркетингу, логистици, научним и
индустријским истраживањима, у процесима визуелизације просторних садржаја и у
изради општих географских, тематских и специјалистичких карата, у анализи просторних
података и опште у пословној аналитици.

Користећи могућности за интеграцију и анализу података корисници могу да искористе

ГИС за доношење бољих одлука, планирање пословања, смањење трошкова и повећање
прихода у пословању, повећање ефикасности и контроле над процесима.

У даљој обради ове теме биће објашњено:

 Историјски развој ГИС алата,

 Техничке карактеристике ГИС-а,
 Могућности које ГИС пружа,
 Потребу, значај и примену ГИС-а у ЈП ПТТ „Србија“.

4
Историјат развоја Географског Информационог Система

На зидовима пећине Ласка у Француској пронађени су цртежи животиња које су

кромањонски ловци нацртали пре 35.000 година. Поред животиња, на тим цртежима су
нацртане и стазе за које се претпоставља да приказују путеве миграције. Ти најранији
запису се сматрају претечом модерног географског информационог система због
двоелементне структуре: графичка датотека повезана са атрибутном базом података.

Сл.1.цртежи из пећине Ласка, Француска

Савремене геодетске технике за топографско картирање уз раније верзије тематског

картирања (научни подаци, или подаци пописа становништва) примениле су се тек у 18.
веку.

Основна идеја ГИС-а је идеја о преклапању више различитих карата (слојева) које
приказују различите географске објекте на истој територији (тематске карте).

Други пример коришћења ове идеје везује се за доктора Џона Сноуа који је током
епидемије колере 1854. у Лондону пронашао положај жаришта заразе уцртавајући
положаје смртних случајева на карти.

Развој „фотографске литографије“, у којој су карте биле одвојене у слојеве, обележио је

рани двадесети век.

Развој рачунарског хардвера подстакнутог истраживањем нуклеарног оружја водио је

применама рачунарског „картирања“ опште намене у раним 1960-им годинама.

5
Године 1967. развој првог правог светског операционог ГИС-а у Отави, Онтарио
подстакнуло је федерално министарство енергије, рударства и ресурса. Развио га је Роџер
Томилинсон, а назван је „Канадски ГИС“ (Canadian GIS; CGIS) и користио се за
складиштење, анализирање и руковање подацима прикупљеним за канадски земљишни
инвентар. Као иницијатива за одређивање способности земље у руралној Канади
картирањем информација о тлу, пољопривреди, рекреацији, дивљини, воденим птицама,
шумарству и употреби земљишта у размери 1:250 000.

Канадски ГИС донео је побољшање над применама картирања пошто је дозвољавао

могућности преклапања, мерења, дигитализовања, скенирања, а подржавао је
национални координатни систем који се проширио континентом. Кодиране линије попут
„лукова“ имале су праву уграђену топологију, те је памтио особине и локацијске
информације у одвојеним датотекама.

Канадски ГИС је трајао до 1990-тих и за време свог рада изградио је највећу дигиталну
базу података о земљишњим ресурсима у Канади. Развио се као главни базни систем за
подршку федералног и провинцијског планирања и управљања ресурсима. Његова снага
је била у анализи комплексних скупова података широм континента. „CGIS“ никад није
био доступан у комерцијалном облику. Његов почетни развој и успех подстакао је
различите комерцијалне примене картирања које су продавале фирме као на пример
„Intergraph“.

Неке од новина које је „CGIS“ пројекат донео биле су:

 Коришћење специјалних скенера који су омогућили унос података са папирних

карата у рачунар (векторизација података – превођење растерске слике у векторски
формат),
 Разврставање података у тематске слојеве (чување геометријски различитих
података (тачке, линије, полигони) у различитим тематским слојевима),
 Чување атрибутивних и просторних (географских) података у одвојеним фајловима
(тзв. описни и графички сет података („descriptor dataset“ – DDS и „image dataset“ –
IDS),
 Коришћење функција које омогућавају анализе преклапањем полигона, мерења
површине, као и оних које омогућавају кориснику да коришћењем круга или
полигона сам означи област коју жели да анализира.

Други историјски битан корак у развоју ГИС-а уследио је крајем 1960-тих у САД увођењем
„DIME“ стандарда за кодирање (Dual Independet Map Encondig). Овај стандард, заједно са
„GBF“ стандардом (Geographic Base Files) који је из њега произашао, представља
историјску прекретницу у развоју ГИС-а.

6
Ова два стандарда су омогућила повезивање атрибутивних података и просторних
података не само ради њиховог просторног приказивања, већ и у циљу да се сагледа
дистрибуција података и њихова географска повезаност.

На Харвардском универзитету је 60-тих година 20. века у оквиру лабораторије за

компјутерску графику и просторне анализе развијен први софтвер за ГИС опште намене –
„SYMAP“.

Софтвер „SYMAP“, кодног назива ОДИСЕЈ настаје 1970. и представља једну од

најутицајнијих верзија софтвера за ГИС на чијим основама су касније настали многи
комерцијални софтвери.

Први комерцијални софтвер је развила компанија „ESRI“ под називом „ArcInfo“ који је
намењен мини рачунарима.

Током хладног рата долази до развоја нових технологија за унос просторних података које
су касније утицале на развој сателитског система за GPS.

У периоду од 70-их до 90-их година 20. века дошло је до пада цена хардвера, а раст
перформанси рачунара, што је отворило могућност за развој ГИС софтвера и на другим
платформама (мини компјутери, персонални рачунари и портабл уређаји, а данас и
мобилни телефони).

Осамдесетих година развијали су се програмски језици. У почетку „FORTRAN“, касније 90-

их година 20. века објектно-оријентисани програмски језици, који су омогућили:
изменљивост компонената, интерактивни графички интерфејс и једноставније
коришћење, као и могућност прилагођавања различитим компјутерским платформама.
Прешло се са командног на графички интерфејс што је коришћење ГИС-а учинило знатно
једноставнијим.

Нове технологије у области производње монитора, штампача са високом резолуцијом,

телекомуникација и рачунарских мрежа такође су значајно утицали на развој ГИС-а. У
овом периоду се појављују и први стандарди за ГИС, као и први „open-source“ софтвери.

Први комерцијални софтвер који је омогићио повезивање дигиталних карти са подацима

из релационе базе података је развијен 1995. године у компаније „ESRI“ и познат је под
називом „Spatial Database Engine (SDE)“.

Две године касније, та иста компанија је развила софтвер „ArcView Internet Map Server
(IMS)“, који је омогућио директан приступ подацима смештеним у географским базама
података, путем интернета.

7
 Таб.1.произвођачи ГИС софтвера

ПРОИЗВОЂАЧ Назив Софтвера

ESRI ArcGis, AcrSDE, ArcIMS, ArcWeb
Autodesk 3D MAP
Oracle Oracle Spatial
GeoMedia, GeoMedia professional, GeoMedia
Intergraph
WEBmap
MapInfo MapInfo Professional, MapXtreme
WinSTAR, STAR GIS, производи намењени
серверима: STAR Server, STAR NeXt,
STAR-APIC (Eвропски произвођач)
GEOSpatial Hub, Пословна решења:
AquaSTAR, STAR ELEC, Pipe Guardian...
Microsof MapPoint
Cadcorp Развој OpenGIS стандарда
Caliper Maptitude, TransCAD, TransModeler
SuperGis Desktop, SuperPad suite, Super
SuperGeo
WebGIS
SuperMap iServer .NET/Java, SuperMAP
SuperMap GIS
Deskpro, SuperMAP Objects...
Black Coral Inc. Софтвер за војне потребе
Софтвер отвореног кода
GRASS GIS
SAGA GIS
Quantum GIS

У табели 1.приказани су произвођачи комерцијалног ГИС софтвера, као и називи

комерцијалних ГИС софтвера, док у дну табеле стоје називи софтвера „отвореног кода“.

Техничке карактеристике ГИС-а

Да би ГИС програм описао географски простор око нас, потребно је извршити одређено
упрошћавање тог простора, јер савремена технологија, уз најбољу вољу и труд, још увек
није способна да се носи са реалним приказом географског простора, већ се у ту сврху
користе модели и апроксимације. Било којем ГИС програму потребна су два атрибута да
би описао реални простор:

 Описни атрибут који бележи шта је присутно и

8
  Локациони атрибут који бележи локацију где се описани објекат налази.

На основу ова два атрибута могуће је развити два основна модела података која ГИС
користи да би описао како се описни и локациони атрибут повезују:

1. Модел континуалног поља података представља простор преко којег неки атрибут
показује одређену врсту варијације која је обично постепена и непрекинута.
2. Алтернативни модел јесте модел ентитета који представља скуп ентитета (целина)
који имају познату локацију и који се карактеришу просторним и/или не
просторним атрибутом.

Основно начело ГИС-а је интеграција података о простору путем увођења компјутерске

технологије. Поред интеграције, ту су и принципи: уређености и доступности, језичке и
терминолошке одређености, тачности и визуелности, као и трансформације информација
у простору.

Комбинација различитих делова у целини, што је дефиниција интеграције, је у ствари

најчешће навођење својство ГИС-а у смислу његове прилагодљивости у односу на захтеве
корисника. Уређеност и доступност као принцип ГИС-а, произилази из саме његове
поставке и постиже се односом пет основних елемената:

1. Хардвер,
2. Софтвер,
3. База података,
4. Процедура,
5. Образовани стручњаци (корисници).

Сл.2.Графички приказ елемената ГИС-а

9
Компјутерски хардвер
Компјутерски хардвер је физичко рачунарско окружење на коме ГИС функционише.
Основне компоненте су:

1. Централни рачунар,
2. Дигитајзер или скенер,
3. Плотер, штампач, монитор,
4. Локална рачунарска мрежа.

Централни рачунар поседује хард дискове за меморисање података и програма. Додатна

меморија се обезбеђује кроз локалну мрежу или касете са дигиталним тракама, компакт
дискове и друге носиоце меморије.

Дигитајзер или скенер се користи за конвертовање папирних карата и докумената у

дигитални облик, како би се применили у компјутерским програмима. Дигитајзер је уређај
за уношење просторних координата, картографских просторних појава са карте или
докумената у рачунар, а скенер је уређај за конвертовање снимака са карата, фотографија
или снимака делова реалног окружења у дигитални облик.

Плотер, штампач, монитор користе се за приказивање резултата обраде података. Плотер

и штампач омогућавају добијање излазних резултата у штампаном облику, а мониторски
уређаји приказују резултате на екрану.

Локална рачунарска мрежа обезбеђује повезивање више рачунара на локалном нивоу у

оквиру једне компаније или система. ГИС може да ради на једном рачунару, а може и на
више умрежених рачунара.

Компјутерски софтвер
Компјутерски софтвер обезбеђује алате за реализацију основних ГИС функција:
прикупљање, анализа, обрада и приказивање података о простору. Може се поделити на
пет основних функционалних група:

1. Унос података,
2. Системи за управљање базама података,
3. Трансформације података,
4. Презентација података и извештаји,
5. Кориснички интерфејс.

10
База података
База података обухвата податке из различитих извора, а који су конвертовани у дигитални
облик.

Систем за управљање просторним базама података описују структуру и организацију

просторних података. Просторна база података обухвата три врсте групе података:

1. Подаци о локацији прецизно описују положај географских елемената у простору у

дефинисаном координатном систему,
2. Атрибути географских елемената су карактеристике географских елемената, који
нису везани за њихову локацију (боја, димензија, тежина, капацитет, и др.),
3. Топографски подаци су подаци који описују простор и просторне особине, везе и
међурелације између географских елемената у простору.

Трансформације података се могу поделити у две врсте операција:

 Трансформације за уклањање грешака на подацима и

 Трансформације за ажурирање података и уклапање са другим скуповима
података.

ГИС софтвери располажу са огромним скупом алата који омогућавају различите

трансформације просторних података. С обзиром да су захтеви корисника за
трансформацијама и претраживањима података неограничени, свакодневно се проширује
скуп софтверских алата, који то омогућавају.

Унутар информацијског дела ГИС-а, могу се употребити два типа података од којих сваки
има своје карактеристике:

1. Просторни подаци,
2. Непросторни подаци.

Подаци могу бити просторни у смислу да описују поједини положај непосредно или
посредно. Подаци се могу приказати у графичком или неграфичком облику.

Карте су основни извор података за ГИС и картографска традиција је од фундаменталног

значаја за начин на који ГИС ради.

Важно је знати да карте нису једини извор података.

Процедура
Процедура примене географског информационог система се односи на формирање
модела за решавање конкретног проблема у ГИС-у. У апликацијама географског

11
информационог система је могућа уградња програмских процедура које могу бити
развијене у оквиру ГИС система, или у неком другом окружењу. ГИС системи поседују
своје програмско окружење за развој корисничког програма, или се програми могу
развијати независно и касније повезати са ГИС апликацијом (могуће је повезивање са
„Fortran“, „Visual Basic“, „C++“,...)

Koрисници
Koрисници ГИС-а су веома бројни: од техничких лица – специјалиста који развијају и
одржавају систем, до крајњих корисника који извршавају свакодневне послове.

Корисници ове технологије су сва предузећа која се на било који начин баве простором,
односно управљањем и експлоатацијом просторних објеката. ГИС користе: просторни
планери, еколози, демографи, планери у саобраћају, аналитичари просторних појава,
финансијски консултанти, војни стручњаци и стручњаци безбедности, наставно особље из
области географије, и многи други. ГИС користе на хиљаде корпорација, научних установа,
државних установа, организације за очување животне средине, јавна предузећа, војска.

Неколико примера како се све ГИС користи:

 Банкарски послови: финансијски аналитичари користе ГИС за постављање својих

банака на основу добијених података о потребама банкарских услуга на територији
једног насељеног места. Банкари се ослањају на ГИС како би побољшали
ефикасност пословања и повећали профит.
 Влада једне државе: владине агенције имају пуно поверење у ГИС технологију када
је у питању политика успостављања, регулисања и побољшања добробити својих
грађана. ГИС је, такође, интелигентно средство за агенције за пружање
информације од јавног значаја.
 Војска: војска користи ГИС за анализу терена, планирање мисија и за планирање
изградње и управљање војних објеката. Географска анализа је критична приликом
планирања војних операцијама, како тактичких, тако и логистичких.
 Здравство: ефективна здравствена услуга и нега зависи од ГИС-а. ГИС не показује
само који ресурси и потребе постоје, већ нам показује и где да их нађемо. Експерти
за здравство користе ГИС за епидемиолошки надзор, за географско праћење
здравствених показатеља, за истраживање делова терена који су од животне
опасности.
 Транспорт: ГИС се употребљава за три различите транспортне потребе: управљање
инфраструктуром, управљање возним парком и логистиком, управљање
транзитом. ГИС нуди увид у мрежу планирања и анализа: праћења возила и
одређивања маршута возила, праћења и усмеравање залиха.

12
  Телекомуникације: у телекомуникационом пословању, ГИС пружа многа решења
као што су: анализа покривености сигнала, анализа потреба корисника итд.

Може се закључити да се географски информациони систем „увукао“ у скоро све споре

свакодневног живота и пословања.

ГИС данас

Људи опажају реални свет и имају перцепцију о свему што их окружује и процесима који
се дешавају. Мерења у реалном свету омогућавају формирање квалитетне представе о
процесима и просторима. Модели података настају као логична последица
систематизације различитих сазнања и мерења о реалном свету.

Врсте модела података који се користе у ГИС-у

На изради модела света, географских података, различитих појава и процеса који се у
свету дешавају, свакодневно раде различити стручњаци из разних области за своје
конкретне потребе и истраживања. Постоје различити приступи моделирању реалног
света и они зависе од следећих фактора:

 Циљ истраживања,
 Област у којој се спроводи истраживање,
 Комплексност процеса и појава које се описују,
 Стручност истраживачког тима, и др.

На основу модела података треба дефинисати структуре података и фајлова, који

представљају основу за физичко креирање базе података у рачунару. Постојање базе
података, као електронске верзије реалног света, омогућава избор и анализу различитих
просторних информација. Географске информације могу да се представе на различите
начине:

 Електронске, или
 Папирне (карте, дијаграми, чартови и др.).

Непрекидна опажања реалног света омогућавају сталну доградњу и проширење модела

података и електронске базе података. Постојање географских информационих система
захтева и пројектовање, одржавање и коришћење одговарајућих просторних база
података.

13
Да би се било који проблем могао пратити и решавати помоћу ГИС-а, неопходно је да се
пројектује модел података, који ће квалитетно описати све карактеристике реалног света.
ГИС модел података се састоји из два дела:

 Модел просторних података,

 Модел просторних процеса.

Модел просторних података описује структуру и дистрибуцију карактеристика географског

простора, а модел просторних процеса описује везу и интеракцију између ових
карактеристика.

Пројектовање модела података представља кључни фактор у развоју ГИС пројекта. Модел
података треба да садржи све релевантне податке о географском простору и процесима,
који су од значаја за проблем који се решава. Прављење модела података реалног света
се ради кроз серију итерација, које представљају различите нивое апстракције података.

Основни нивои апстракције података при моделираљу реалног света могу бити:

1. Концептуални модел који обухвата људски аспект и опажање реалног света.

Представља делимично изграђен модел изабраних објеката и процеса за које се
сматра да су од значаја за одређено подручје конкретног проблема.
2. Логички модел који се најчешће представља дијаграм. Он приказује изабране
објекте и релације између њих. Представља прелазни корак ка физичком
дефинисању без просторних података.
3. Физички модел који описује датотеке или табеле базе података који се користе за
меморисање података, обраду и анализу.

Постоји укупно седам нивоа апстракције при развоју модела просторних података:

1. Концептуални модел: поглед на реалност, апстракцију, презентацију и

упоређивање појава коришћењем људског расуђивања.
2. Аналогни модел: људска концептуализација која од концептуалног модела доводи
до аналогне апстракције.
3. Модел просторних података: формирање аналогног модела без икаквих
конвенција или рестрикција имплементације.
4. Модел базе података: представљање модела података који показује како ће подаци
бити смештени у компјутеру.
5. Физички рачунарски модел: садржи структуру датотека која се налази у меморији
рачунара.
6. Модел манипулације података: скуп свих аксиома и правила за манипулацију
подацима.

14
 7. Графички модел: обухвата правила и поступке за представљање просторних
података корисницима ГИС-а.

Географски информациони систем ради са следећим моделима података:

 Растерски модел података,

 Векторски модел података,
 Хибридни модел података.

Растерски модел података

Растери су релативно једноставне структуре података и користе се у много више области
од ГИС-а. Неки од примера растерског формата података су рецимо фотографије,
геофизичке интерполације мерења, дигитални видео записи. Растерске структуре
података бележе графичке информације тако што га представљају као серије малих
делова или елемената. Растерски модел података користи мрежну структуру у којој је
простор издељен у ћелије које су одређене врстом и колоном којој припадају.

Уобичајено је да све растерске ћелије буду регуларне структуре, тј. да све ћелије имају
исти облик и величину. Ови мали делови информације су познати и као пиксели, што је
скраћеница од енглеске речи „Picture Elements“ (што у преводу значи: елементи слике).

Растерска структура података представља матрицу (решетка) где се свака координата

може лако израчунати. Групе ћелија представљају географске објекте, а вредност у ћелији
репрезентује атрибут објекта. У растерској структури, вредности параметра
(карактеристике земљишта, класе коришћења земљишта и сл.), развијају се за сваку
ћелију у посматраном простору.

Растерски модел података се најједноставније може схватити као фотографија одређене

територије. Растерске подлоге се добијају на више начина:

 Скенирањем карата,
 Конверзијом ортофото снимака,
 Конверзијом векторског модела података, и др.

15
 Сл.3. Растерски модел података

Приказивање појава које схватамо као дискретне ентитете-објекте:

1. Изделимо радно подручје које нас интересује на квадратне ћелије,

2. Региструјемо координате углова радног подручја,
3. Прикажемо дискретне објекте као скуп једне или више ћелија,
4. Прикажемо поља придруживањем атрибутских вредности ћелијама,
5. Много је згодније растерима приказати поља него дискретне објекте.

Тачкасте појаве се приказују као вредност у јединственој ћелији, линијске појаве у виду
низа повезаних ћелија које би требало да укажу на дужину линије и површинске појаве
као група повезаних ћелија које указују на облик. Свака ћелија може бити придодата само
једном ентитету.

Пошто је растерски модел података правилна решетка („grid“), просторне релације су дате
имплицитно. Због тога, експлицитно меморисање просторних релација није неопходно,
као што је то случај у векторском моделу података.

Гридови представљају природни приказ скенираних или података добијених даљинском

детекцијом.

Предности:

 Једноставна структура података,

 Просторне манипулације атрибутивним подацима су једноставне,
 Могу се користити различите просторне анализе и филтрирање података,
 Математичко моделерање је олакшано јер сви просторни ентитети имају
једноставан правилан облик,
 Сателитски подаци се лако повезују са растерским,

16
  Пратећа технологија је једноставна,
 Доступан велики различитих облика података („GIF“, „JPEG“, „PNG“, и др.),
 Мала цена и кратак период изградње система.

Недостаци:

 Датотеке заузимају велик простор меморије (велика запремина фајлова),

 Смањена резолуција смањује запремину датотеке, али и квалитет података,
 Грубе растерске структуре нису визуелно допадљиве посебно сада када је
компјутерска графика технолошки напредовала,
 Координате трансформације су прилично сложене и захтевају доста времена,
 Мала флексибилност у избору размере,
 Отежано повезивање са базом података,
 Проблем мешовитих пиксела.

Векторски модел података

Термин вектор потиче из математике где се њиме објашњава једна (или више) координата
која служи за дефинисање неког објекта у простору.

Векторски модел података представља реалан свет тако да су сви географски објекти
представљени ентитетима који могу бити: тачке, линије и полигони. Ови геометријски
елементи чувају се као парови (х,у) координата.

Локација корисника на некој парцели дефинише се скупом тачака, мрежа. Саобраћајница

је скуп линија, а локација неког депоа је скуп полигона.

Користећи ова три типа елементарних података: тачку, линију и полигон, поступком
агрегације могуће је описати произвољно сложен просторни објекат.

Векторски модел података омогућава да се ГИС алатима може приступитии сваком објекту
на географској подлози (зграде, улице, продајна места, фабрике). На тај начин могуће је
независно посматрање конкретног објекта на мапи, могуће је изабрати скуп објеката,
могуће је променити симболизација објекта (симбол, боја, величина), итд.

17
 Сл.4. три елементарна типа векторског податка

Предности:

 Добра презентација објективно орјентисаних концептуалних модела,

 Компактна структура података,
 Топологија се може експлицитно описати, што је добро за мрежне анализе,
 Координате трансформације су лако изводљиве,
 Тачна графичка презентација у свим размерама,
 Могуће је претраживање, ажурирање и генерализација графике и атрибута,
 Ентитетима се може придружити велики број атрибута,
 Велика палета улазно/излазних уређаја,
 Флексибилност у избору размере.

Недостаци:

 Комплексна структура података,

 Приказивање и плотовање могу бити дуготрајни и скупи, нарочито код
висококвалитетних цртања, бојења и сенчења,
 Скуп и дуготрајан начин уношења података,
 Дуг временски период изградње система.

18
Хибридни модел података
Хибридни модел података представља комбинацију векторског и растерског модела.
Примену овог модела података омогућава савремани пристип у пројектовању и
реализацији информационих система. У информационим системима се обично,
организују у тематске слојеве који се затим повежу у односу на заједнички простор или
део простора.

Хибридни модел обезбеђује повезивање растерских и векторских тематских слојева

користећи предности оба система. У последње време типчни корисници најчешће купују
стандардне пакете географских података и комбинују их са својим личним подацима у
ГИС-у. Већина произвођача ГИС софтвера („GeoPlan“, „KingsVood“, „MapInfo“, ...) бави се
продајом одговарајућих сетова података.

Сл.5. настајање хибридног модела података

Примена и задаци ГИС-а

Географски информациони системи омогућавају решавање различитих проблема из
свакодневног живота. ГИС може дати важне информације које доприносе квалитетном
решавању свакодневних проблема. Многе базе података могу директно ући у ГИС. ГИС

19
може претворити различите дигиталне информације које нису у њему познатом формату,
у формат који он може препознати.

Примена ГИС-а даје нову димензију у поступку истраживања и решавања конкретног

проблема, јер обезбеђује:

 визуелно представљање различитих информација,

 сагледавање различитих просторних утицаја,
 брже закључивање из визуелних приказа,
 различите могућности приказивања појава и процеса, и др.

Произвођачи ГИС софтвера, данас нуде различите производе, који обједињују велики скуп
функција за обраду просторних података. У зависности од конкретног производа и циљне
групе корисника, могућности ових софтвера могу бити фокусиране на:

 унос и обраду географских података, различите просторне анализе,

 презентације географских података, или
 обједињавање свих ових могућности.

Задаци ГИС-а су:

1. Аутоматско мапирање подразумева прављење дигиталних карата од карата на

папиру. Дигиталне мапе се могу добити поступком дигитализације или поступком
скенирања.

Сл.6. аутоматско мапирање

2. Тематско мапирање: повезивање просторних података са пословним подацима

компаније, како би се добио нови тематски слој. На пример, могуће је повезивање
просторних података о општинама у Србији са статистичким подацима о
производњи у свакој општини, на основу чега се добија нови слој података.

20
 Сл.7. тематска мапа насеља са уличном мрежом

3. Сложено мапирање: Добија се комбинацијом података из више тематских слојева.

Подаци могу бити подаци о простору, подаци о атрибутима или пословни подаци
из базе. Комбинацијом различитих података може се добити нови тематски слој.

Сл.8. сложено мапирање

4. Просторни упити: Реализују се над просторним подацима једног или више

тематских слојева. Као одговор на просторни упит добијају се извештаји о простору
у форми табела, карата, дијаграма, и др.

21
 Сл.9. просторни упит

5. Просторно претраживање: обухвата претраживање по дефинисаном услову. Услов

може бити комбинација различитих карактеристика, које морају бити испуњене.
Просторно претраживање се реализује у бази података и обухвата све податке из
базе.

6. Анализа просторних података: обухвата различите аспекте анализе просторних

објеката по њиховим атрибутима. Анализа може бити: просечна величина парцела
на некој територији, просечна величина територије продаје за све продавце, ниво
продаје у зависности од других параметара, и др.

Сл.10. анализа просторних података

22
 7. Креирање просторних статистика: поступак дефинисања различитих статистичких
величина, којима се описују објекти или процеси на некој територији. Прво је
потребно изабрати статистичке величине, затим се оне математички дефинишу у
односу на неке податке из базе, и одређивање тих величина се ради једнократко
или периодично. Просторне статистике могу бити: просечна површина парцеле
класе А у свим општинама, просечан лични доходак на нивоу општине у
ванпривреди, просечно растојање превоза возила јавног градског превоза, и др.
8. Анализа просторних статистика: претходно креирање просторне статистике могу се
анализирати и доводити у везу са различитим атрибутима просторних објеката. На
пример, веза између броја и распореда спортских објеката и здравственог стања
школске деце, и др.
9. Просторне анализе: обухватају различите комплексне задатке над просторним
подацима, симулације неких процеса или догађаја, коришћење различитих
просторних статистика, решавање локацијских и алокацијских проблема и др.

Сл.11. анализа густине становништва

Начин функционисања ГИС-а

Набрајање дефиниција о ГИС-у и успостављање трвдњи о могућности ГИС-а да бележи и

манипулише просторним подацима неће резултовати увидом у функционалност ГИС-а.
Можда је, стога, упутније поделити операције које један ГИС пакет може да уради у шест
основних група:

1. Унос података,

23
 2. Обрада података,
3. Чување података и управљање базом података,
4. Упити и анализе,
5. Формирање и презентација извештаја,
6. Визуелизација.

Унос података
Примарни просторни подаци су они подаци који нису били подвргнути значајној обради
или трансформацији од тренутка када су забележени. Главни извор сирових просторних
података, још увек су резултати мерења разним уређајима за мерење простора и
резултати даљинског снимања.

Дигитално снимање простора је метода снимања података која је нарочито била

популарна 90-тих година двадесетог века. Са рапидном минијатуризацијом електронских
уређаја за мерење простора, као и јачањем и већој приступачности преносивих рачунара
за складиштење ових дигиталних информација, омогућено је снимање великих количина
просторних података у релативно кратком временском интервалу и уз релативно мале
трошкове (уколико се занемари почетни трошак куповине или изнајмљивања саме
опреме и оператера).

Кључни уређаји код оваквог мерења просторних података су:

1. Самолоцирајући тахометри или тоталне станице и

2. Системи глобалног позиционирања (популарни GPS уређаји).

Тотална станица је електронски уређај којим се може забележити хоризонтални и

вертикални угао неке тачке у простору, као и њена праволинијска удаљеност од самог
уређаја којим се врши мерење. Ове вредности мере се путем контакта ласером или
инфрацрвеним светлом са мереном тачком након чега се тригонометријским формулама
добија вредност тачке у декартовом координатном систему. Снимљени подаци бележе се
или у интерној меморији уређаја или на посебном уређају за бележење података (тзв.
„data logger“) одакле их је, по завршетку мерења могуће преснимити на рачунар, било
путем приложеног софтвера произвођача уређаја или директно кроз ГИС програм (тако,
на пример, у склопу софтверског пакета Arc GIS постоји додатак Survey Analyst који служи
да омогући комуникацију између уређаја за мерење просторних информација и самог
програма).

Системи за глобално позиционирање представљају заправо уређаје који преко

комуникације са сателитима у високој орбити око Земље могу да одреде позицију неке
тачке на планети. Ови уређаји, познатији по скраћеници GPS, заснивају се на технологији

24
коју је осмислила војска САД касних 70-тих година двадесетог века (први сателит почео је
са радом 1978. године). GPS уређај, који може бити, ручни или стационарни такође
поседује интерни часовник помоћу којег може да израчуна колико је времена потребно да
сигнал од сателита стигне на уређај, а самим тим може да израчуна и раздаљину од
сателита. Теоретски, три сателита су довољна да би се, уз помоћ тригонометријских
операција, добила позиција тачке у простору (географска дужина, ширина и надморска
висина), али у пракси интерни часовници на већини комерцијалних GPS уређаја нису
толико прецизни. Па је често потребно и више сигнала за прецизнији резултат.

Постојећи комерцијални географски информациони системи користе следеће начине за

уношење просторних података: дигитализација постојећих карата дигитајзером.
Дигитализација скенираних постојећих карата на екрану. Дигитализација сателитских и
аероснимака земљине површине. Поновни премер земљишта савременим електро-
оптичким средствима који имају магнетну меморију и директну везу са рачунарским
уређајима.

Сл.12. ГИС хардвер за прикупљање података

Обрада података
Способност трансформисања података у погоднији облик једноставном и једносмерном
конверзијом. Након уноса података обично је неопходна њихова дорада у смислу
потпуног прилагођавања систему. Често је потребно извршити формирање топологије или
ускладити размере различитих карата. Одређени елементи морају се уклопити или
поједини дорадити. ГИС пружа много алата за обраду дигиталних планова.

25
У многим случајевима пребацивање података из постојећћих медијума складиштења
просторних података (попут папирних карата) у ГИС програме је уобичајена процедура за
прибављање просторних података. Секунрадни извори, било дигитални (постојеће базе
података, било комерцијалне или бесплатне) или аналогни су по правилу већ прошли кроз
обраду и интерпретацију и употреба оваквих података би требало да увек иде уз свест о
потенцијалним изворима грешака у подацима. Више или мање, све папирне или
дигиталне мапе су субјективна интерпретација реалног простора и карактеристика, често
интензивно трансформисани и интерпретирани примарни подаци и самим тиме
неизбежно садрже у себи предрасуде (свесне или несвесне) и намере појединаца или
институција које су их креирале.

Секундарни извори података такође могу у себи садржати и значајне просторне грешке
којих се свакако мора бити свестан, поготово ако се ради на већој размери, када чак и
мања грешка у просторним подацима може довести до одступања од пар десетина метара
у реалном простору.

Да би се секундарни просторни подаци успешно искористили и интегрисали у примарна

мерења на терену потребно је задовољити следеће критеријуме

1. Различите мапе са којих треба преузети секундарне податке и интегрисати у

пројекат могу бити исцртане различитим координатним системима. Стога је
потребно те податке репројектовати координатном системом који се користи као
примарни у оквиру пројекта.
2. Комбиновање примарних и секундарних података који су мерени на различитој
размери може изазвати разне тешкоће. Оупштено гледано, композитна мапа
настала од две или више основних мапа биће само онолико прецизна колико је
прецизна лошија од две основне мапе. Поред тога, комбиновање два растерска
сета различитих резолуција подразумева одређене операције конверзије група
пиксела у јединствену вредност, што опет може довести до уопштавања и губљења
информација.
3. Професионално дизајнирана и естетски прегледна карта или скица показује да је
подједнака брига у изради посвећена прикупљању података који су коришћени као
основа за израду карте или скице, као и самом финалном производу. Често је
немогуће на основу финалног производа закључити да ли је и квалитет полазних
података био добар. Стога је важно забележити и податке о изворима
информација, инструментима којим су мерени, грешци у просторним подацима
уколико постоји и слично.
4. Интегрисање секундарних података захтева и разумевање система класификације
који је коришћен и његову компатибилност са циљевима пројекта.

26
 5. Уколико се користи карта висина, или нека друга врста карте континуално
променљивих вариабли мора се разматрати метод прикупљања података, густина
прикупљених узорака, методи интерполације снимљених вредности и слично.

Чување података и управљање базом података

Чување података и управљање базом података подразумева смештање и организовање
података у форми која омогућава брз приступ подацима који се користи за анализу, као и
брзо и прецизно ажурирање ових података у бази.

Способност ГИС система да управља неком базом података, да је попуњава и претражује

на основу мапа, објеката на тим мапама или просто на основу задатих координата
представља основну меру његове функционалности.

Географски информациони систем могу се успешно развијати само уз коришћење система

за управљање базама података.

Као и велика већина програмских решења која је дизајнирана да анализира унете податке
и ГИС програми се у томе ослањају на примену релационих база података. Релационе
базе, изум лабораторије IBM-a са краја 70-тих година двадесетог века нису прва метода
бележења података на начин који касније омогућује екстракцију жељених података из
масе постојећих.

Уопштен гледано, структуре података могу се садржати у четири главна типа:

1. Равни подаци (flat file),

2. Хијерархијска структура,
3. Релације и
4. Објектно орјентисани подаци.

Равни подаци су најједноставнија форма структуре података, где су подаци забележени у

хоризонталним редовима, а атрибути у вертикалним колонама. Један ред садржи све
атрибуте за један просторни ентитет (објекат) у бази. Уколико објекти у бази имају неке
или све атрибуте исте, онда се они морају понављати сваки пут за сваки просторни
ентитет. Због овога долази до појаве непотребних репетитивних података, или празних
поља без уноса.

Хијерархијска структура података се успешно примењује, јер се објекти ређају у бази у

виду дрвета повезаних података по принципу отац-син (тј. млађе-старије). Овакав вид
структуре података има највећу примену у менаџменту културних ресурса где постоје

27
велике количине података којима је потребан ефикасан и брз приступ зарад претраге и
обраде.

Релациона структура података је тренутно најуобичајенији тип базе података и заснива се

на релационом моделу података. Ова структура се најлакше описује ако се замисли сет
табела које су сличне скраћеним равним подацима, а које су међусобно повезане преко
специфичних и јединствених поља која дозвољавају комплексне упите међу различитим
сетовима података.

Објектно орјентисане структуре података су најновија форма структуре података и

тренутно веома мали број ГИС програма их користи. За разлику од релационе структуре
података која се бави описом објеката тако што опис дели у појединачне редове који
постоје у многобројним одвојеним табелама које су међусобно повезане, објектно
оријентисане структуре података дозвољавају постојање описаних атрибута за просторни
ентитет у виду једног уноса на једном месту, па је тако и географска локација једног
објекта само још једна његова карактеристика, као што је то и функција, датовање,
димензије.

Комерцијално и слободно доступни ГИС програми углавном не поседују део програма

специјално осмишљен за дизајнирање базе података, већ у ту сврху користе комерцијално
или слободно доступне програме којима се могу креирати, попуњавати и одржавати базе
података (нпр. „Microsof Access“, интегрални део софтверског пакета „Microsof Office“).

Упити и анализе
Упити и анализе се односе на преузимање података из базе у вези са постављеним
упитом, као и формирање различитих аналитичких прегледа и извештаја, на основу којих
се доносе одлуке.

Формирање и презентација извештаја

Формирање и презентација извештаја је резултат обраде података који су у вези са
постављеним задацима и која представљају подршку доносиоцу одлуке. Менаџмент
система дефинише форму и скуп извештаја које жели да добија. ГИС омогућује креирање
различитих форми извештаја од тематских карата и 3D модела терена преко
мултимедијалних приказа до класичних табеларних извештаја и графика. Део система за
приказивање и излаз података омогућава генерисање графичких видео приказа,
картографских докумената и табеларних извештаја који приказују информације добијене
обрадом и анализом просторних података.

28
Визуелизација података
Визуелизација података представља значајну функцију географских информационих
система. Као одговор на већину упита добија се извештај у форми тематске карте.
Визуелизација информација у форми карте има низ значајних предности у односу на
нумеричке извештаје.

Поступак пројектовања ГИС апликације

Пројектовање ГИС апликације подразумева поступак развоја софтвера у ГИС окружењу у

циљу решавања неког конкретног проблема.

ГИС апликација је скуп компјутерских програма намењен реалнизацију одређеног

задатка.

ГИС се може користити за решавање најразличитијих задатака:

 Праћење возила на мрежи градских улица,

 Праћење рада претоварне механизације у неком складишном комплексу,
 Приказивање мреже путева на територији државе,
 Приказивање цркава и манастира у републици,
 Приказивање продајних објеката неке компаније,
 Решавање проблема пројектовања рута,
 Решавање локацијских проблема, и др.

При развоју ГИС-а примењују се:

 Технике обликовања пројекта,

 Технике руковођења пројектом.

Технике обликовања пројекта помажу да се идентификују природа и обухватност

проблема, дефинише систем који треба да се формира, одреди количину и тип потребних
података, дефинише модел просторних података и просторне анализе које се са њима
раде.

Технике руковођења пројектом помажу да се пројекат заврши на време и осигура

квалитетан рад. Добро обликовање пројекта и његово руковођење су есенцијални за
постизање применљиве и ефикасне ГИС апликације.

29
У свакој литератури постоји велики број радова који се баве пројектовањем ГИС
апликација и у којима су дати различити приступи пројектовању. Могу се уочити два
основна приступа пројектовању ГИС апликације:

1. Пројектовање ГИС-а на нивоу целе компаније (пословног система),

2. Пројектовање појединачних ГИС апликација.

Пројектовање ГИС апликације на нивоу целе компаније или неког пословног система
захтева познавање пословања система, његових делова и веза које постоје, како би се
пројектовала ГИС платформа за целу компанију. ГИС платформа треба да омогући
постојање једне или више просторних база података које би биле доступне свим
корисницима из система, и могућност пројектовања различитих ГИС апликација према
захтевима и потребама појединачних корисника.

Поступак пројектовања ГИС апликације обухвата следеће кораке:

1. Идентификација проблема,
2. Пројектовање модела података,
3. Управљање пројектом,
4. Проблеми имплементирања,
5. Оцењивање пројекта.

Идентификација проблема
Постоје две групе проблема, који се могу решавати применом ГИС-а:

 Структуирани проблеми које је релативно лако дефинисати и повезати са

просторним подацима. Постоји велики број практичних проблема који се могу
доста једноставно повезати са просторним подацима: приказивање распореда и
карактеристика различитих објеката, за које се зна географска локација, и др.
 Неструктуирани проблеми су проблеми чије је решавање неодређено и најчешће
поступак решавања зависи од појединачних корисника система и самих
пројектаната. Пример неструктуираног проблема је развој ГИС-а за службе за
промет некретнина, када у ГИС треба уградити критеријуме купаца.

Идентификација проблема и његових карактеристика се може урадити применом две

методе:

 Богата слика,
 Основна дефиниција.

30
Богата слика је шематски приказ проблема на који се односи ГИС пројекат. Богата слика
садржи:

 Различите аспекте посматрања проблема,

 Различита размишљања о проблему,
 Мишљења више учесника и корисника, и
 Симболе који повезују објекте на слици.

Основна дефиниција ГИС-а је наставак богате слике са циљем да се јасно прецизира

будући ГИС и превазиђу све нејасноће и супротна мишљења. То је дефинисање
обухватности и циља будућег ГИС-а, око чега ће се усагласити сви корисници и
учесници у поступку пројектовања. Различити корисници имају различито виђење
проблема (лични аспект, заштита интереса одређене компаније или државне управе,
различити стручни аспекти, и др.).

Пројектни тим мора доћи до заједничке основне дефиниције, у којој ће бити помирени
и усклађени сви различити приступи и конфликтна мишљења. На пример, код
одређивања локације новог складишта, потребно је да и државне управе, меродавних
министарстава, корисника и др.

Пројектовање модела података

Пројектовање модела базе података може се реализовати кроз:

1. Креирање концептуалног модела података,

2. Креирања физичког модела података, и
3. Картографско моделирање.

Креирање концептуалног модела података: концептуални модел података се надовезује

на богату слику направљену у претходном кораку. Овај модел података пружа просторне
детаље богатој слици укључујући и елементе простора и просторних процеса. У
литератури постоји листа активности преко којих се развија концептуални модел:

1. Прављење богате слике и основне дефиниције,

2. Формирање листе активности које систем мора бити у могућности да изврши,
3. Идентификовање листе улаза и излаза система,
4. Груписање активности, улаза и излаза у логичан, хронолошки редослед.

Креирање физичког модела података: физички модел података је презентација

концептуалног модела и организација података у рачунару. У овом моделу су одређени
сви детаљи око структуре базе података, табела и односа између њих, векторских,
растерских и хибридних модела података, шеме просторних анализа, повезаност

31
просторних података са пословним подацима компаније, и др. У оквиру физичког модела
дефиниише се и шема просторних анализа, која обухвата све активности поређења
просторних података.

Картографско моделирање: картографско моделирање се може описати као методологија

обраде просторних података, организовање скупа метода којима се просторне
информације бирају, пореде и обрађују. Картографско моделирање је методологија
процесирања географских података која види мапе као променљиве у алгебарским
једначинама.

Управљање пројектом
Управљање пројектом обухвата период од почетка рада, идентификације проблема до
примене ГИС апликације и даље у току експлоатације. ГИС апликација се може
интегрисати у информациони систем компаније и повезати са другим примењеним
технологијама (GPS, RFID, BarCode,...). често се дешава да примена прве ГИС апликације у
компанији повлачи за собом развој нових и примену ГИС технологије у различитим
областима рада. Добро управљање ГИС пројектом може да има низ позитивних
последица.

У области ГИС постоји два начина управљања пројектом:

 Пристум животног циклуса,

 Прототипски приступ.

Приступ животног циклуса подразумева секвенцијални развој ГИС апликације. Пројекат се

реализује корак по корак, и када цео систем буде завршен, тек тада се ради инсталација
код корисника и пуштање у експлоатацију. Овај приступ се још назива и „модел
водопада“, јер излаз једног корака представља улаз у следећи корак.

Прототипски приступ је настао као последица негативних карактеристика приступа

животног циклуса. Овај приступ подразумева постојање заједничког радног тима
корисника и пројектаната ГИС апликације. Систем се развија као прототип, тако да се у
свакој фази може видети основна структура система. Корисници активно учествују у
развоју система. Могуће су модификације у односу на почетне постављене циљеве
пројекта.

32
Проблеми имплементације
При обликовању и развоју ГИС-а увек ће се наћи проблеми који не могу да се припреме у
претходном планирању.

Најчешћи проблеми су:

 Погрешан формат податак за ГИС софтвер,

 Недостатак ГИС знања везаних за техничка и концептуална ограничења пројекта, и
 Корисници ГИС-а често мењају мишљење о томе шта желе да ГИС ради.

Оцењивање пројекта
На располагању су три теста која могу да се примене за проверу да ли ГИС апликација
испуњава скуп постављених циљева:

1. Могу да се питају сви актери укључени у процес обликовања и развоја ГИС-а да ли

они користе апликацију у сврху за коју је она обликована. Ако не користе, или се
чак окрећу коришћењу старих метода, то је сигурно знак да је негде нешто кренуло
погрешно.
2. ГИС излаз може бити проверен у реалности. Овај тип тестирања треба да покаже
какви су ефекти од примене ГИС апликације. Ефекти могу бити директни и
индиректни али и позитивни и негативни.
3. Адаптација и промене који су учињене од богате слике кроз ГИС модел података до
имплементације ГИС-а могу бити предмет евалуације. Тако се може оценити да ли
је то учињено због недостатка знања, лоше дефиниције проблема или адаптације
система јер софтвер или подаци нису дозвољавали планирану примену модела.

ГИС у пословној примени

ГИС је данас један од доминантних алата, који омогућава ефикасно и стабилно
планирање и управљање у различитим областима, од картографије, на којој се базира
израда географских информационих система, до војних, јавних и пословних система.
Корисници ГИС технологије су сви пословни системи, који се на било који начин баве
простором, односно управљањем и експлоатацијом просторних објеката. ГИС технологије
омогућавају развој апликација за анализу, решавање и презентацију решења конкретног
проблема. У оквиру информационог система компаније најчешће постоји више ГИС
апликација различите намене.

33
У зависности од начина и нивоа примене, свеобухватни ГИС се може посматрати као скуп
три основна елемента:

1. Геовизуелизација
2. Гео-базе података
3. Геопроцесирање

Геовизуелизација: ГИС је скуп интелигентних мапа и других приказа који показују

карактеристике земљине површине и љихове односе.

Гео-базе података: ГИС је свеобухватна база података која садржи скупове података у
векторском и/или растерском облику.

Геопроцесирање:примена ГИС технологија пружа бројне предности у односу на друге

информационе технологије. Те предности се могу поделити у три основне категорије.

Визуелизација података се може описати као могућност да се велика количина података о

простору прикаже у визуелном, једноставном и кориснику блиском облику.
Презантационе мапе ГИС-а су динамичке, тако да се све промене у бази података одмах
рефлектују на изглед мапе.

Повезивање просторних и атрибутивних података, њихово уношење у дигиталном облику,

анализа и обрада стварају велике могућности анализе, закључивања и логичког
интерпретирања.

Интердисциплинарно повезивање различитих области и мултимедијални карактер

просторних података представљају велики потенцијал географских информационих
система. У решавању неког сложеног проблема ГИС може повезати погледе многих
научних области и струка релевантних за тај проблем.

8.1 ГИС тржиште

ГИС произвођачи нуде различите варијанте система и производа који у суштини имају
заједничку сврху: корисницима су потребне адекватне информације као подршка
пословном одлучивању.

Овај циљ обухвата широк скуп апликација, као што су Системи за планирање ресурсима
предузећа или Системи за подршку одлучивању.

34
8.2 Формирање и интеграција ГИС мреже
Количина просторних података који се прикупљају и обрађују у дигиталној форми рапидно
се повећава употребом нових сателитских видео система и глобалних система за
позиционирање, а такође и повећањем броја људи и организација који користе ове
податке.

Заједничка карактеристика ових метода је да су оне развијене углавном независно једна

од друге, са различитим форматима података и уз коришћење најразноврснијих
рачунарских и техничко-технолошких средстава и теоријских принципа.

ГИС мрежа има три кључна структурна елемента:

1. ГИС каталог портал,

2. ГИС чворови,
3. ГИС корисници.

Велики број корисничких сајтова публикује, отквира и користи заједничке географске

податке путем интернета. Географско знање је дистрибуирано и слободно интегрисано.
ГИС корисници рачунају једни на друге за делове њихових података. ГИС мреже дају
могућност корисницима да се повежу и поделе своје географско знање.

8.3 Корисници ГИС технологије

ГИС је постао део главних пословних и менаџмент операција широм света како у јавном
тако и приватном сектору. Поред тога што се намеће као технологија, ГИС све више постаје
и концепт управљања почевши од малих и средњих организација, па све до корпорација,
јавних установа и државне управе.

Занимања која би у будућности требала да се баве ГИС-ом као примарном струком су:

 Просторни планери,
 Еколози,
 Демографи,
 Планери у саобраћају,
 Аналитичари просторних појава,
 Финансијски консултанти,
 Војни стручњаци и стручњаци безбедности,
 Наставно особње из области географије и други.

35
Географски Информациони Систем се, од 2002.године користи и у пословању ЈП ПТТ
„Србија“, за анализу територијалне доступности поштанске услуге грађанима.

Потреба Поште за развојем ГИС-а

Као јавни поштански оператор, Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија“ има обавезу
пружања универзалне поштанске услуге, константно, на територији целе Србије. У складу
са овом законском обавезом и осталим документима који дефинишу квалитет рада Поште
постављају се питања: који је оптималан број поштара поребан да би се доставом покрила
цела територија Србије? Да ли су поште и поштански сандучићи распоређени тако да буду
доступни грађанима у складу са Методологијом праћења квалитета у поштанском
саобраћају и Општим планом поштанске мреже?

Чак и ако Пошта испуњава своје законске обавезе, поставља се питање да ли је поштанска
мрежа дефинисана на рационалан начин, или је могуће направити квалитетнију
организацију са мање трошкова.

Већина докумената која дефинишу квалитет поштанске мреже и услуге садрже неку
просторну компоненту. То значи да, без рада у ГИС-у и просторних упита, ни на једно од
ових питања не можемо добити тачан и квалитетан одговор. Због тога је Јавно предузеће
ПТТ саобраћаја „Србија“ почело са развојем ГИС-а.

Развој ГИС-а у ЈП ПТТ саобраћаја „СРБИЈА“

Почетак рада у ГИС-у кроз пројекте „Анализа локације“ и „Транслација адресе у адресни
код“

Јавно предузеће ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ је почело са радом у ГИС-у 2002. године због
потребе за анализом локације при отварању нове поште. Пројекат је рађен у сарадњи са
Поштом Канаде, и узима у обзир гравитацију становништва у анализираној зони на основу
густине становања, броја правних лица (кретања запослених), величине трговинских зона
и линија јавног превоза. Поређењем параметара предвиђене локације са сличним
параметрима локације већ отворене поште, дефинише се величина поште, структура
шалтера, број запослених, и предвиђају продуктивност и приходи.

Пројектом „Транслација адресе у адресни код“ од 1. јануара 2005. године ЈП ПТТ

саобраћаја „Србија“ уводи ПАК, 6-цифрени поштански адресни код који треба да замени
5-цифрени поштански број. ПАК-ом се кодирају најмањи недељиви делови територије
(улица, део улице или један објекат) на који се врши достава, за разлику од поштанског

36
броја који означава пошту одакле се врши достава. За потребе овог пројекта је креирана
апликација за попис улица и ПАК-ова (на пр. ПАК: 104101, Кнез Михајлова улица, део
непарне стране од броја 1 до броја 5), као и апликација која је омогућила упаривање
адресних података великих корисника ПТТ-а (фирми и институција) са ПАК-ом.

Инфотех у Будви је 2006. године прогласио пројекат „Транслација адресе у адресни код“
као најбољи. Влада Србије је 2008. године овај пројекат прогласила за пројекат од
стратешког значаја за Србију, и обавезала сва министарства да га примене. У јулу 2010.
године стручњаци за адресовање Светског поштанског савеза су били „врло
импресионирани квалитетом креиране базе података. По њиховом мишљењу ЈП ПТТ је
креирала једну од најбољих структура адресног кода у Европи...“.

Да би координатори, задужени за креирање ПАК-ова, могли што квалитетније да попишу

те „најмање недељиве делове територије“, рад у ГИС-у је проширен из Дирекције за
поштанску мрежу на радне јединице са подручја целе Србије. Током 3 године набавељене
су ТК25 мапе, основни лејери (насеља, општина) и обучено је чак 70 људи да раде у ГИС-у.
Њихов задатак је био да уцртају (геореференцирају) уличну мрежу и ПАК-ове целе Србије.

Циљеви пројекта „Развој ГИС-а“

До 2008. године ГИС се развија као део пројекта „Транслација адресе у адресни код“, а
2008. године се издваја као посебан пројекат дефинисан Стратешким планом ЈП ПТТ
саобраћаја „Србија“ за 2008-2010. Циљ овог пројекта је да се уведе системски приступ за
рад у ГИС-у на нивоу предузећа, да се просторно лоцирају капацитети поштанске мреже и
да се обезбеде алати за њухово оптимално планирање као и организовање пословних
процеса у свим фазама преноса поштанских пошиљака. Предузеће се определило да се
сви потребни информатички алати развију из сопствених ресурса, па је средином 2008.
године формирана Служба за анализу просторних података чији је задатак да реализује
планове пословодства.

Затечено стање

У моменту покретања пројекта није био познат ни квантитет ни квалитет постојећих

просторних података, јер су били смештени на локалним рачунарима координатора.
Структуре табела које су дефинисали координатори су биле другачије, па и сами ГИС
објекти: неки су уцртавали улице и ПАК-ове као полигоне, а неки као линије.

37
Централизован унос података

ЈП „Пошта Србије“ је започела развој ГИС-а 2002. године. За платформу је иницијално

изабрана десктоп апликација Maplnfo Professional. За потребе пројекта „Транслација
адресе у адресни код“ обучено је око 60 координатора на територији целе Србије, ради
реореференцирања података у ГИС-у (улична мрежа, кућни бројеви, позиције пошта,
доставни реони и ПАК-ови).

Координатори су на почетку податке уносили и чували локално на својим рачунарима.

Први проблем оваквог начина рада био је тај што се тешко пратила динамика уноса
података. Други проблем огледао се у одстпању од прописаних правила цртања објеката.
Наиме, иако су дате инструкције да се улица, на пример, црна као линија неки
координатори су је цртали као полигон у локалним слојевима. Даље, у својим локалним
табелама координатори су за објекте формирали различите пратеће атрибуте у
зависности од тога шта је свако од њих сматрао значајним за тај објекат. Све ово је довело
до проблема приликом покушаја обједињавања података на нивоу целог предузећа.

Како би се ови проблеми решили, Пошта је 2008. године израдила софтверско решење за
унос ГИС података у центализовану Oracle базу. Уведен је нови принцип по коме се кроз
ГИС уноси искључиво просторни податак са јединственом шифром објекта, без било
каквих пратећих алфанумеричких атрибута. Сви пратећи алфанумерички подаци се вуку из
одговарајућих алфанумеричких апликација и приказују уз просторни податак

Први задатак је био да пропишу правила у цртању објеката, да унифицирају табеле и да

обезбеде алат који ће омогућити да сваки координатор креира податке на свом подручју,
а да се они држе централизовано на једном месту, ради праћења обима и квалитета
података. Определили су се за двослојне апликације које ће као базу да користе Oracle
10g, а за клијента MapInfo програмиран потребним опцијама помоћу MapBasic-a.

Позиције пошта
Први задатак за координаторе је био да кроз апликацију за централизован унос података
унесу позиције свих пошти на подручју Србије, са информацијом о поштанском броју. На
серверу су креиране процедуре које унети поштански број контролишу и везују за остале
податке о поштама које имају на систему. Па ако је уцртаној пошти додељен погрешан
поштански број апликација аутоматски мења симбол и пошта постаје црвена са поруком
грешке. Кад се пошта привремено затвори у неком периоду због реновирања, на мапи
симбол поште аутоматски промени боју у белу до момента поновног отварања, што је
врло важно због анализе просторне доступности поштанке услуге у том периоду.
Креирани су и спискови пошта које нису геореференциране, ради лакшег праћења рада.

38
Логови трансакција
Креирани су логови трансакација, тако да се за сваку трансакцију чува и информација о
томе када је трансакција одрађена и ко је одрадио. Креирани су различити извештаји који
прате дужину трајања трансакције, што је било јако важно у почетку при анализи рада
система, нарочито при трансакцијама које раде унос или ажурирање већег броја података.

У циљу стимулисања координатора за рад, креирани су извештаји који сабирају број

укупно унетих података, број унетих података током последње недеље, и у складу са тим
рангирају радне јединице. На овај начин је у року од две недеље добијен лејер са око
1500 пошта.

Улична мрежа
Следећи скуп података који се уносио је био слој улица. Креирана је апликативна опција
која је омогућавала координаторима да аутоматски увуку слој зграда на сервер, ако су га
током претходног периода креирали и држали у локалним табелама. На овај начин смо у
старту унели око 30% уличне мреже Србије.

С обзиром да једна радна јединица покрива више општина и да координатор не може да

познаје целу територију, посао пописа просторних података се ради у сарадњи са
поштарима. У почетку су координатори штампали мапе и носили их код поштара да са
њим утврде положаје улица. Затим би те податке прецртавали кроз апликацију на сервер.
НИП је 2008. године одобрио, а 2009. набавио лаптоп рачунаре који треба да омогуће рад
координаторима директно на терену.

Поред тога што су са поштарима требали да утврде положаје улица званично објављених у
службеним гласницима, задатак координатора је био да уцртају и оне улице које немају
дефинисан званичан назив, и да их именују онако како, по сазнањима поштара, локално
становништво зове ту улицу. Ове услице су означене као птт-интерне.

Пописом званичних, птт-интерних и међумесних путева у Србији, добили смо уличну

мрежу са 67.141 улица. Комплетна улична мрежа је геореференцирана до 31.12.2009.
године.

39
 Слика 13.улична мрежа

Сарадња са локалним самоуправама

С обзиром да су локалне самоуправе задужене за именовање улица, ПТТ је покренуо
сарадњу са општинама на утврђивању уличног система. Креирали су типски уговор којим
је дефинисано да ће пошта да покрене иницијативу за именовањем неименованих улица
и да геореференцирану уличну мрежу општини. Општина ће на добијеној уличној мрежи
да уради евентуалне измене и унесе све нове називе улица које додели. Тако ажурирану
уличну мрежу општина ће да врати пошти.

Унос зграда
У досадашњем раду, ПТТ је сакупио око 800.000 геореференцираних кућних бројева:
Београд 166.000, Нови Сад 56.000, Ниш 36.500, Крагујевац 23.000... Тачке које означавају
позицију зграде су постављене у темељ зграде и рађене су на орто-фото или сателетским
снимцима потребног квалитета. Свака зграда, уз информацију о позицији, садржи и
информацију о шифри и називу улице, броју и под броју. Постоји још једно ограничење
при геореференцирању зграда, а то је постојање великог броја ненумерисанх (ББ) зграда.

Унос осталих капацитета поштанске мреже: ПАК-ова, реона и поштанских

ковчежића
Иако је рад у ГИС-у почео управо да би ПАК-ови били што квалитетније дефинисани,
креирањем централизованог уноса и складиштења података, утврђено је да су
координатори геореференцирали мање од 10% ПАК-ова, од око 105.000 ПАК-ова у том
тренутку на подручју Србије. Да бисмо им обезбедили лакши, квалитетнији и бржи унос,
креиране су тематске мапе које су бојиле зграде истом бојом уколико припадају истом

40
ПАК-у. Уцртавајући ПАК-ове кроз ГИС и анализирајући их на мапама, координатори су
направили ревизију претходно пописаних ПАК-ова, урадили све потребне исшравке и тако
повећали квалитет ПАК-а.

Повезивање просторних података са осталим подацима из система

„Празни“ просторни подаци, тј. просторни подаци без других битних информација о
уцртаном објекту, немају тако велики значај. Тек интеграцијом различитих текстуалних
података са просторним подацима добија се квалитетан систем који може да помогне при
анализи, оптимизацији и одлучивању.

С обзиром да су обезбедили да се сви просторни подаци налазе на једном централном

серверу, и да је сваки од њих шифриран на јединствен начин и то на онај исти начин на
који је шифриран у матичној текстуалној апликацији, било је могуће њихово повезивање.
Креиране су процедуре који ноћу пребацују и повезују све оне податке који су од значаја
(за сад превенствено за пријем и уручење пошиљака).

Упарени корисници, оптимизација доставних реона

Сва предузећа која имају потребу да управљају простором или организују неки процес у
простору, имају потребу за развојем ГИС-а. ПТТ је по закону дужан да обезбеди
универзалну поштанску услугу на подручју целе Србије. То је доста велики простор и
оптимизација је неопходна због великих трошкова. Некада су организатори доставе
морали да обилазе цео терен и да мере пређени пут. Помоћу ГИС-а, тај посао се сада ради
из канцеларије. На тај начин су смањени трошкови организације. Други важан податак за
квалитетну организацију доставе и мерење продуктивности поштара је податак о броју
пошиљака које треба доставити на то подручје. ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ има око 20
милиона нерегистрованих пошиљака месечно. Захваљујући апликацији за упаривање
адресних података великих корисника имамо информацију о адреси доставе за око 14
милиона пошиљака. Обједињујући ове податке на једном месту, креирали смо алат уз
помоћ којег може да се дефинише најоптималнији број и величина реона.

Подаци о поштама
ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ је велики систем са информатичким решењима на различитим
платформама и базама података: Oracle, SQL server, SAP... Када су у питању подаци везани
за поште, успели су да сакупе све релевантне податке из различитих система и омогуће
њихов комбиновани преглед на једном месту, кроз ГИС. Раније, када је требало направити
нпр. анализу броја урађених транскација на шалтеру по врстама (новчане, писмоносне,
пакетске..) из шалтерских апликација (SQL server), приходе по врстама услуга (SAP) и

41
структуру поштанских шалтера (Oracle), било је потребно да контактирате 3 различита
запослена у Дирекцији који имају овлашћења за наведене апликације. Сада је могуће те
информације добити у пар кликова, и то за више пошти у једном тренутку, или збирно за
више пошти на једном подручју.

Алат за аналитику
С обзиром да је немогуће предвидети све просторне анализе за које може да се укаже
потреба, немогуће је направити ни све потребне извештаје. MapInfo има једноставне
опције које омогућују селектовање различитих подручја и дају збирне и просечне податке
на изабраном подручју. Да би олакшали различите анализе кроз ГИС, креирали су опцију
која омогућава селектовање података по различитим критеријумима.

Рад са Google-овим мапама

Google-ове мапе имају два основна недостатка: нису геореференциране у оном
координатном систему који је стандрад за Србију. Због тога је потребно радити
трансформације за пребацивање података из једног система у други, чиме се губи
прецизност. Друга мана је то што снимци нису свуда квалитетно спојени, и у неким
деловима постоји значајно одступање.

Без обзира на то, постоје и одређене предности при коришћењу Google мапа. Прво,
подручје Србије није у целости покривено квалитетним орто-фото снимцима, па је преглед
података на Google мапама некада знатно квалитетнији. Друго, постоји могућност
тродимензионалног прегледа простора. То је од значаја за дефинисање доставе, јер у
зависности од конфигурације терена поштари добијају бицикл, мопед или ауто, као и
надокнаде за гориво. Због ових потреба, у ПТТ-у су развијене опције за пребацивање
тачака, линија и полигона на Google мапе.

Услуга анализе и продаје просторних података

ЈП „Пошта СРбије“ је креирала ГИС рaди унапређења свог пословања, а истовремено и за
пружање широког спектра услуга тећим лицима. ГИС који је развијен је креиран тако да је
омогућен централизован унос геореференцираних података са једне стране, а са друге се
у ГИС-у интегришу алфанумерички подаци који се уносе из различитих извора и из
различитих база. Подаци који се у ГИС-у интегришу омогућавају брзу и једноставну израду
анализа, подиже се квалитет података и значајно повећава квалитет рада.

Основи разлог због кога се ГИС развија у ПТТ-у јесте уштеда и бољи квалитет поштанске
мреже. Међутим, постоји потреба да се и друга предузећа баве ГИС-ом. Већина тих
предузећа нема капацитета да се бави самосталним прикупљањем и одржавањем
података са терена (улице, зграде...), па су се јавили заинтересовани да купе те податке од

42
ПТТ-а. Крајем 2009. године дефинисали су услуге анализе и продаје просторних података
зграда и ПАК-ова. До сада је од продаје зарађено преко 8,5 милиона динара.

Валидација и повезивање и просторних података са алфа-нумеричким подацима

Приликом геореференцирања објеката, нпр. ПАК-а, координатори у ГИС уцртавају објекат

(у овом случају полигон) коме од пратећих атрибута додељују само јединствени
идентификатор објекта (у овом случају 6-то цифрен број ПАК-а). То значи да у моменту
уноса, полигон ПАК-а у ГИС-у нема своје основне податке о улици коју покрива, опсегу
бројева, као ни податке о пошти и реону којима припада.

Приликом снимања података у бази право се врши валидација испавности

идентификатора просторног податка у односу на одговарајући шифарник. У овом случају
шестоцифрени број ПАК-а се упоређује са шифарником ПАК-ова из апликације територија.
Уколико је ПАК валидан сваком полигону се аутоматски додељују основни атрибути, у
овом случају опсег бројева улице коју покрива, пошту и реон ком припада. Овако
исконтролисани и допуњени ПАК-ови се у ГИС-у приказују у различитим бојама у
зависности од реона ком припадају. На крају процеса повезивања и валидације се
излистава контролни списак ПАК-ова који су пописани у шифарнику, а нису
геореференцирани кроз ГИС.

Слика 13.приказ ПАК-а

Интеграција ГИС података са различитим ИТ система и њихова доступност

Сви радници предузећа, свако из своје уже стручне делатноси, свакодневно обезбеђују
низ информација које се уписују у различите базе (шалтерски радници, радници на
позадинском уносу у поштама, администратори). Ти подаци се интегришу у ГИС и заједно
са просторним подацима омогућавају читав низ извештаја и анализа.

Највећи спектар извештаја и анализа је доступан ГИС координаторима кроз МапИнфо

дескоп апликацију. Израдом web ГИС апликације 2012. године велики број извештаја је

43
постао доступан свим запосленима у Пошти, а приступ делу података је преко Интернета
омогућен у трећим лицима (www.postagis.rs). Од 2015. године део података се пребацује
поштарима на 230 Андроид мобилних уређаја.

Интеграција података из апликација које користе Oracle базу

Са једне стране, ово је најзначајнији вид интеграције, јер највећи број апликација Поште
користи Oracle. У исто време ово је најједноставнији начин интеграције, јер је и ГИС
конципиран так да ради над Oracle базом.

Међутим, ГИС не приступа дирекно матичним трансакционим табелама чији подаци се

одражавају кроз поменуте алфа-нумеричке апликације. За потребе ГИС-а креиране су и
индексиране посебне табеле које се пуне преко ноћи посебно дефинисаним
процедурама. Мана оваквог начина рада је тај што су подаци у ГИС-у стари један дан.
Међутим, на овај начин ГИС не успорава рад трансакционих алфа-нумеричких апликација,
а при том подаци су оптимизовани за креирање „тешких“ просторних упита.

Пример овакве интеграције су подци о 2.763.829 домаћинстава и 337.816 правних лица

који су интегрисани у ГИС и приказују се уз са просторни положај зграде, ПАК-а, реона и
поште.

Наиме, због проблема у достави ЈП „Пошта Србије“ је покренула акцију провере, пописа и
обавештавања грађана о исправности њихових сандучића на територији Србије. Такође, у
апликацији „Кућни сандучић“ смештени су и подаци о правним лицима добијеним од
АПР-а (Агенције за привредне регистре). Након провере тих правних лица на терену од
стране поштара, као и након пописа оних правних лица која не постоје у бази АПР-а, а
поштар је потврдио њихово потојање на терену, подаци се пребацују у ГИС.

Измене у бази правних лица се редовно преузимају од АПР-а и заједно са подацима о

домаћинтвима редовно проверавају и ажурирају од стране поштара.

Уз помоћ ових података на мапи могуће је направити читав низ анализа: оптимизација
подручја доставе, мапа доступности пооште грађанима, мапа густине становања у циљу
анализе локације за отварање нове поште, локације правних лица за одређену шифру
делатности, итд.

Интеграцијом података добијени су и нови слојеви у ГИС-у. На пример, у складу са

пописом ПАК-ова на којима се врши специјализована дотава ПАК-ови су спојени (од више
полигона направљен је један полигон) и креиран је нови слој зона специјализоване
доставе. На сличан начин креирани су слојеви подручја испоруке и тачака размене.

44
Интеграција података из различитих система ЈП ИТ „Пошта Србије“

У свом пословању, ЈП „Пошта Србије“ користи врло значајне ИТ системе (САП, ПостТИС,
TrackAndTrace) који своје податке сакупљају ван централне базе података Поште (Oracle).
Подаци ових система се посебно дефинисаним процедурама обједињују и на месечном
нивоу спуштају у Oracle ГИС базу.

Ови системи су по својој природи изоловани и само одређени број запослених има
могућност приступа. Пре него што су подаци САП-а и ПостТИС-а интегрисани у ГИС било је
потребно неколико дана да се од више запослених из различитих служби сакупе и
обједине информације о нпр. пакетској услузи: колико пакетских шалтера има у једној
пошти (База пошта), колико запослених ради на тим шалтерима (Кадровска), колико је
пакета примљено у тој пошти (ПостТис), колики је приход од пакетске услуге у тој пошти
(САП). Након интеграције ових података, извештаји су, уз одговарајућа овлашћења,
доступни у пар кликова и то на мапи.

На овај начин, уз просторни приказ објеката поште, у ГИС-у је могуће приказати преко 100
пратећих алфа-нумеричких атрибута по избору, потреби и овлашћењима корисника
статистика шалтерских радника и поштара, капацитети, суме пензија, велики корисници,
покривеност испоруком, размена, специјализована дотава, приходи, услуге. На исти начин
је урађено за свих 19 лејера које Пошта у овом тренутку одржава.

На основу ових података ГИС координатори могу по потреби да раде различите просторне
анализе, а креирано је преко 70 „на један клик“ најчешће коришћених тематских мапа и
извештаја.

Мапе просторног приказа услуга су доступне и трећим лицима преко ГИС портала Поште:
www.postagis.rs, Аналитика => Просторни приказ услуга.

Интеграција података у ГИС-у који стижу из других ГИС ситема

ЈП „Пошта Србије“ је развила и два система за прикупљање GPS координата:

 АПВ – систем за Аутоматско праћење возила којим су обухваћена сва технолошка

возила у предузећу.
 ПоштарМап – систем који обезбеђује анализу итинерера поштара помоћу Андроид
уређаја. Овај систем је за сад инсталиран на 230 телефона.

45
 Слика 14.праћење једног возила

Ови системи раде на сличан начин у смислу да омогућавају оптимално управљање возним
парком и оптимизују руте поштара. Али пун значај добијају тек интегрисањем и
анализирањем тих руга са просторним подацима који се налазе у ГИС-у и алфанумеричких
апликацијама које прописују очекивана кретања. Ово ћемо приказати кроз пример
управљања паркинг местима.

Надлежни координатори кроз апликацију „Гаража“ воде шифарник паркинг места и

прописују која су дозвољена паркинг места за које возило. Даље, координатор за ГИС
геореференцира свако паркинг место и додељује му шифру. На начин описан у тачки 2 у
ИГС се аутоматски пребацује списак возила која су везана за свако паркинг место. Све
измене у апликацији „Гаража“ се аутоматски превлаче у ГИС, тако да ГИС координатор не
треба да води рачуна о ажурности тих података. Укрштањем података апликације
„Гаража“, слоја паркинг места у ГИС-у и рутама кретања возила које добијано из АПВ-а, на
једноставан начин за изабрани период добијамо извештаје Евиденција паркирања и
Контрола паркирања.

На сличан начин, троструком интеграцијом алфанумеричких података, ГИС-а и система за

прикупљање координата креиран је низ извештаја: праћење реда превоза, поштовање
времена размене пошиљака, креиране су зоне специјализоване доставе, мерење
пређеног пута и времена провереног на реону, тачке задржавања достављача.

Креирањем софтверског решења за централизован унос података у Oracle базу омогућена

је аутоматска интеграција података различитих ИТ система са ГИС-ом. Увођењем принципа
по коме се кроз ГИС уноси искључиво просторни податак са јединственом шифром објекта
(без било каквих пратећих алфанумеричких атрибута), а да се алфанумерички подаци
интегришу из одговарајућих алфанумеричких апликација постигнуто је следеће:

 смањен је унос података кроз ГИС,

46
  свако уноси и одржава податке из своје надлежности,
 подаци тачни и ажурни,
 доступност података из више система на једном месту,
 повећан број алфанумеричких атрибута који се виде у ГИС-у,
 омогућено креирање просторних извештаја за различите потребе,
 креирано преко 70 „на један клик“ извештаја који обједињују различите податке,
 стандардизован и убрзан начин рада,
 повезивањем алфанумеричких података са ГИС подацима креирани су и нови
слојеви на мапи из различитих области рада.

Сопствено софтверско решење ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ за централизован унос

геореференцираних просторних података

У циљу квалитетног планирања поштанске мреже од 2001. године се врши прикупљање и

геореференцирање просторних података: позиције пошта, линије транспорта, реони
поштара, улични систем, кућни бројеви, полигони ПАК-а и др. Они представљају део
поштанске инфраструктуре и имају посредни утицај на пословне процесе.

До 2009. године просторни подаци су уношени на локалним рачунарима, дислоцирани на

целокупној територији Србије, без апликације за централизован унос. То је доводило до
низа проблема: различити формати, обједињавање података, ажурирање, низак ниво
квалитета, немогућност контроле квалитета и праћења динамика рада.

Због наведених проблема, приступило се тражењу решења у циљу примене апликације за

преглед и ажурирање просторних података у централизовану базу.

Пошта се определила за развој сопственог софтверског решења, јер се куповином

софтвера не могу подржати специфични захтеви, а све накнадне измене су скупе и
времснки неизвесне.

Апликација је успешно креирана и имплементирана након годину дана и у потпуности

прати специфичне захтеве Поште.

Пројектом „Транслација адресе у адресни код“, рад у ГИС-у се проширује са нивоа

Дирекције за поштанску мрежу на ниво радних јединица, које оперативно покривају рад
Поште по регионима за подручје целе Србије. Циљ овог пројекта је био да се дефинише
ПАК, шестоцифрени поштански адресни код који треба да замени петоцифрени поштански
број. ПАК-ом се кодирају најмањи недељиви делови територије (улица, део улице или
један објекат) на који се врши достава, за разлику од поштанског броја који означава
пошту одакле се врши достава.

47
Начин прикупљања и порекло просторних података поште

Просторни подаци који представљају основ за развој ГИС-а и прикупљање осталих

просторних података су геореференциране растерске подлоге: топографске мапе, орто-
фото и сателитски снимци одређених подручја. Поред растерских подлога, Пошта је од
надлежних институција набавила и основни лејере: границе насеља и општина.

С обзиром да је основна делатност Поште достава и уручење на адреси, било је

неопходно доћи до просторних података о улицама и кућним бројевима у Србији. У том
тренутку, институције надлежне за ове податке нису имале чак ни ажурне спискове улица
и кућних бројева, а камоли њихове дигитализоване просторне положаје. Ово је значило
да, поред података за које је Пошта надлежна (поше, реони, полигони поштанског
адресног кода, поштански сандучићи...), било је потребно прво обавити обиман посао
пописа, по потреби именовања, шифрирања и геореференцирања комплетне уличне
мреже, и пописа и геореференцирања зграда.

Подаци се прикупљају на нивоу доставног реона – поручја које покрива један поштар. У
Србији има око 3.580 доставних реона и већина просторних података је прикупљена и
ажурира се у директној сарадњи са поштарима, који најбоље познају стање на терену.

Оваквом организацијом посла, у рад у ГИС-у укључено је преко 3.600 радника поште.

Дирекција за
поштанску мрежу

60 координатора
ГИС-а у 28 радних
јединица

48
 3.580 поштара на
доставном реону

Шема 1: Организације рада у ГИС-у

Сви пописани подаци су „подаци са терена“, а не званични подаци. То значи да, ако је
локална самоуправа прописала нове називе улица, а при томе није окачила табле са тим
називима, поштари ће доставити информацију о старом називу улице. Слично, када су
кућни бројеви у питању, Пошта нема евиденцију о легалности неког објекта, већ само
улицу и број који су доступни поштару током рада: ознаке са називима улица и кућним
бројевима на зградама, или адресни подаци са поште коју носи.

Прикупљање података на терену

Да би координатори у радним јединицама, задужени за креирање ПАК-ова на подручју
које покривају, могли што квалитетније да дефинишу те „најмање недељиве делове
територије“, било је неопходно да буду обучени за рад у ГИС-у. Током три године рада,
одржано је и по више обука на годишњем нивоу, током којих су координатори обучавани
да користе ГИС алате, ГПС- уређај, прописивани су сандарди при уносу података и
дефинисане су динамике уноса. У том периоду обучено је преко 60 људи за рад у ГИС-у.
Комплетна обука се односила на рад на дислоцираним локалним рачунарима и локалним
слојевима, јер није постојала могућност централизованог уноса података. Током целог
периода развоја ГИС-а набављане су топографске мапе, орто-фото и сателитски снимци
оређених подручја и основни лејери (насеља, општина).

Координатори су добијали задатак да геореференцирају:

 целокупну уличну мрежу Србије,

 кућне бројеве у оним деловима где је Пошта успела да набави квалитетне
растерске мапе,
 позиције пошта,
 доставне реоне,
 ПАК-ове.

Подаци су прикупљани на нивоу доставног реона, што представља подручје које покрива
један поштар. У Србији има око 3.500 доставних реона и већина просторних података је
прикупљена и ажурира се у сарадњи са поштарима који најбоље познају стање на терену.

49
Недостаци прикупљања података без апликације за централизован унос
Рад на локалним рачунарима и локалним слојевима у ГИС-у имао је низ проблема.

Основни проблем се јављао у немогућности праћења квалитета и динамике рада

координатора на подручју.

Такође, више проблема се јављало и при обједињавању података на ниво територије

Србије. При првом покушају обједињавања слојева, уочено је да нису сви пратили
препоруке везане за структуру и прописани тип података. На пример, у неким локалним
слојевима улице су биле уцртане као линије (што је и била званична препорука), али у
неким слојевима су биле уцртане као полигони. Поред тога што није испоштован
прописани начин цртања објеката, сваки координатор је формирао локалну табелу са
сопственим скупом пратећих атрибута, у зависности од тога које атрибуте је сматрао да су
значајни.

Један део података (слојева) је враћен на исправку, а овај део, који је испуњавао минимум
услова (тип вектора и потребних алфанумеричких атрибута) је форматиран на исти начин
и обједињен.

Упоређивањем унетих поштанских бројева, ПАК-ова и шифара улица који представљају

атрибуте векторских података на основу којих се врши њихова идентификација са
постојећим објектима (пописани у званичним списковима или апликацијама у Пошти),
испоставило се да имеђу 20% - 30% података није могуће повезати, јер нема исправно
унете податке. На пример, ако је уз геореференцирану позицију поште унет поштански
број 12345 који не постоји у званичном шифарнику пишти, тај податак је неисправан, и
одбацује се.

Приликом анализе унетих података, уколико се уоче неке нелогичности или грешке при
уносу података, вршиле су се корекције на нивоу Дирекције, јер је систем враћања
података и корекције у радним јединицама, па затим поновно форматирање,
обједињавање и контрола били сувише компликовани, и водили су у потенцијалне нове
грешке у раду.

Међутим, овај начин корекције података је доводио у питање ко је одговоран за

исправност унетог податка.

Процес обједињавања геопросторних података трајао је неколико месеци, што је имало

утицај на квалитет доношења одлука на основу ГИС-а због неажурности свих података.

50
Уколико занемаримо чињеницу колико је компликовано прикупити и објединити податке,
поражавајућа чињеница је била и мали обим векторизованих података. Било је
геореференцирано око – 66% пошта, 22% уличне мреже, 14% доставних реона и испод
10% ПАК-ова. Без могућности редовног праћеења рада и система критике и награђивања
за урађени посао, подаци једноставно нису били прикупљани.

Избор платформе за апликацију за централизован унос података

У циљу централизованог прикупљања података, апликативне контроле исправности уноса,

праћења квалитета и динамике рада ГИС координатора, пристуило се тражењу
софтверског решења за централизован унос просторних података.

По угледу на већину фирми које су имплементиране ГИС, разматрана је могућност да се

купи неко од готових софтверских решења. Такође, у Пошти нису постојали програмери
који су претходно имали било каквог искуства у раду са ГИС-ом, који би евентуално
познавали просторне типове података и просторне односе, или програмске језике који би
омогућили потребан специфичан начин програмирања.

Међутим, купљено софтверско решење често не подржава специфичне потребе

корисника, а све накнадне измене су врло скупе и временски неизвесне. У Пошти постоји
велики број података смештених у Oracle бази, прикупљених кроз квалитетна сопствена
софтверска решења, која су у потпуности прилагођена специфичним потребама Поште.
Ово позитивно искуство са сопственим решењима је утицало на опредељење за развој
сопственог софтверског решења и за ГИС.

Oracle база података као основна база података која се користи у Пошти с једне стране,
као и 60 обучених координатора за рад у програму MapInfor Proffessional с друге стране, је
утицало да се Пошта определи за развој двослојних апликација које ће на клијентској
страни имати MapInfo, а на серверској страни као базу Oracle 10г.

Oracle корпорација је, кроз Oracle Spatial (опција Oracle Database 10g Enterprise Edition)
развила напредне опције у раду са просторним подацима у циљу развоја ГИС-апликација.
Oracle Spatial управља са просторним подацима на исти начин као са било којим другим
тиом података, иако омогућавајући искусним програмерима и пројектантима Oracle базе
једносавно проширрење области свога рада на просторне податке.

51
MapInfo Professional 8.5 подржава рад са Oracle Spatial, почев од верзије Oracle 9i. Опција
ажурирања просторних података развијена је помоћу MapInfo „линкованих табела“.
Овакав начин рада омогућава измене директно над подацима у бази, а за корисника који
познаје алат делује као да ради на стандардан начин са MapInfo слојевима. Пре снимања
измена над линкованим табелама у базу, MapInfo води рачуна о конфликтима.

Поред тога, примењен је и програмски језик MapBasic који омогућава кастомизацију и

аутоматизацију MapInfo кроз креирање додатних алата, менија и функционалности.

Апликација за централизован унос и преглед података

Помоћу програмског језика MapBasic креирано је преко 60 опција менија која омогућавају
читав низ различитих прегледа, ажурирања, претрага, тематских мапа и извештаја над
подацима који се налазе у бази.

Израда сваке нове опције се састоји од рада у три сегмента:

 Рад са алфа-нумеричким подацима у Oracle бази.

 Рад са просторним подацима у Oracle бази.
 Програмирање клијентске апликације.

Рад са алфа-нумеричким подацима у Oracle бази

Прво се врши прикупање свих алфа-нумеричких података који су од интереса за рад у ГИС-
у. То могу бити било који подаци генерисани кроз неку од апликација које се користе у
Пошти: подаци из САП-а, PosNet апликације (SQL sever), Система за аутоматско праћење
возила и других стандардних апликација (Oracle база). Прикупљање података је
неопходно из два разлога: ради валидације креираних просторних података и ради
омогућавања различитих просторних анализа.

Ако је потребно да се омогући унос неког новог типа просторних података (нпр.позиције
пошта) потребно је да претходно постоји нека стандардна апликација која се бави
прикупљањем алфа-нумеричких података о тим објектима, као што су на пример за
пошту: поштански број, адреса и ПАК, радно време, број телефона. На основу ових
података се касније, при уносу просторног положаја поште, врши валидација: провера
постројења поштанског броја или провера да ли је пошта уцртана у полигон одговарајућег
ПАК-а.

У овом сегменту рада се врши прикупљање и оних алфа-нумеричких података који треба
да се прикажу кроз извештаје или да се вежу за неке просторне податке (нпр. структура
остварених услуга по поштама) и да се затим анализирају кроз ГИС.

52
У овој фази је потребно да се дефинишу старуктуре табела и динамика прикупљања
података, као и да се креирају процедуре и програми који се покрећу аутоматски
(најчешће једном дневно) и захтеване податке пребацују у дефинисане табеле.

Рад са просторним подацима у Oracle бази

Овај сегмент подразумева креирање табела у којима ће бити чувани просторни подаци,
просторни индекси и метаподаци. Важан део овог сегмента је креирање процедура и
тригера које врше аутоматску валидацију унетих података у односу на податке
прикупљене у претходној фази. Уз сваки просторни податак координатор уноси шифру
објекта (у слоју пошти то је поштански број, у слоју ПАК-ова то је ПАК, у слоју улица то је
шифра улице...), и на основу те шифре се ради провера постојања унетог објекта у
шифарнику објеката, као и повезивање осталих атрибута тог објекта. На пример, ако
координатор геореференцира пошту за коју у шифарнику пошта постоји информација да је
привремено затворена због реновирања, уз просторни податак биће додата и
информација о статусу поште, а симбол који показује позицију на мапи ће аутоматски
променити боју у бело из стандардне жуте.

Важно је напоменути да, осим шифре објекта и геопозиције, координатори за ГИС не

уносе ни један други податак. Сви подаци о објекту који постоје у алфа-нумеричким
табелама се аутоматски повезују са просторним подацима и могу се приказати на мапи. У
претходном примеру, кликом на белу пошту добили бисмо информацију о датуму и
разлогу привременог затварања.

У овом сегменту су дефинисане и процедуре које врше бележење свих трансакција у log
трансакција са следећим информацијама: која трансакција је извршена, ко је извршио
трансакцију, време почетка трансакције, време завршетка трансакције.

Такође, уз сваки податак налази се информација о датуму последње измене и ко је ту

измену извршио.

Програмирање клијентске апликације

Овај сегмент рада подразумева програмирање у програмском језику MapBasic у циљу

креирања нових процедура, функција и опција менија које су доступне кориснику MapInfo.

Једна од функционалности је логовање координатора за рад у некој од ГИС апликација

над одређеним подручјем за које има овлашћење за рад.

Један од примера испрограмиране и ново креиране опције менија која се појављује у

MapInfo је „Ажурирање података“. Избором ове опције нудимо списак свих слојева за које

53
је омогућен унос и ажурирање. Избором одређеног слоја (нпр.ПАК-ови) и подручја за које
се ради (нпр. општина Вождовац) приказују се подаци на мапи. Координатор затим на
уобичајен начин ради измене над подацима. Избором програмиране опције „Сними“,
подаци се снимају у базу података, при чему се аутоматски покреће процедура валидације
нових или измењених података у бази.

Поред тога, испрограмиране су и опције менија „Прикажи мапе“ и „Преглед слојева“ који
омогућавају упоредно приказивање различитих слојева за изабрано подручје. При
приказивању тих слојева корисник може по потреби да бира један или више различитих
атрибута који су везани за просторне податаке. Па тако, може изабрати да анализира
податке везане за неки од критеријума: структура прихода у поштама, структура шалтера,
структура и број запослених или може да направи комбинацију било којих атрибута који
су понуђени.

Постигнути резултати применом апликације за централизован унос

података

Апликацијом за централизован унос података решен је читав низ проблема:

 Знатно је подигнут квалитет и брзина рада, јер нема више мукотрпног прикупљања
и обједињавања података.
 Просторни подаци Поште се уносе на подручју целе Србије, тамо где се физички
налази поштар који то подручје најбоље и познаје, а сви подаци се аутоматски
обједињују и чувају на једном месту, у централизованој бази.
 Значајно је подигнут ниво квалитета података, јер се ради валидација сваког
податка у моменту уноса или измене.
 Стандардизована је структура података.
 Смањен је унос непотребних података, јер се уз сваки просторни податак уноси
само информација о шифри, а сви други подаци се повлаче из система и по
потреби приказују. На овај начин су смањене и грешке, јер су координатори за
потребе различитих анализа у ГИС, посебно уносили оне податке које су сматрали
значајним за свој рад (нпр. податке о приходима). По новом начину рада, подаци
су најтачнији и најажурнији, јер стижу дирекно из апликација које одржавају
радници задужени за своју област.
 Урађено је повезивање читавог низа информација из различитих софтверских
система на ГИС, и тако је омогућена додатна функционалност просторне анализе
тих података у циљу анализе квалитета и рационализације процеса.
 Позната је старост сваког податка и зна се ко је одговоран за његову исправност.

54
  Креиран је читав низ извештаја који прате динамику рада координатора као
појединца, као и напредак целе радне јединице при прикупљању података.
Захваљујући овим могућностима, подигнута је ефикасност рада, па су од момента
пуштања апликације у продукцију, у року од 6 месеци (до краја 2009. године)
геореференцирани сви планирани објекти: око 900.000 зграда, 108.000 ПАК-ова,
68.000 улица, 3.500 реона, 1.500 пошта и 2.600 поштанских сандучића.
 Свако приступа подацима у складу са својим овлашћењима.
 Праћењем лога трансакција било је могуће уочити проблеме везане за време
трајања појединих трансакција, а затим их, по потреби, исправити и/или
оптимизовати.
 Омогућавањем приступа у сваком тренутку било ком податку, добијен је читав низ
могућности. на пример, могуће је, на Поштином корпоративном сајту приказати на
мапи позицију било које поште или ПАК-а.

Пошта је у року од годину дана врло успешно креирала сопствено софтверско решење за
преглед и унос просторних података у централизовану базу података.

Апликација у потпуности прати специфичне захтеве Поште.

Технолшки је интегрисана и подацима повезана са осталим софтверским системима.

Развојем апликације оспособљен је и кадар да врло брзо имплементира све додатне
захтеве.

Квалитет ГИС података Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ и

апликативни систем контроле квалитета

Један од највећих изазова у развоју ГИС-а за било које предузеће или институцију је
прикупљање квалитетних података. О томе најбоље говори истраживање по коме
трошкови прикупљања просторних података представљају 55% укупних трошкова развоја
ГИС-а. С друге стране, животни век ових података је, по истом итраживању 5-10 пута дужи
од животног века осталих ГИС компоненти.

Пошта Србије је успела да именује, попише, шифрира и геопозиционира комплетну

уличну мрежу Србије, као и 900.000 кућних бројева у свим већим градовима. Поред тога,
Пошта је пописала и геопозиционирала и велики број података који су од интреса за њену
делатност. За тај посао било је ангажовано преко 3600 људи током 9 година.

55
Овај рад описује организацију и методе прикупљања просторних података Поште. Такође,
рад приказује квалитет и квантитет прикупљених података, као и апликативне методе
контроле квалитета ГИС података које је развила Пошта Србије.

Значај просторних података

Колики је значај просторних података види се из података које нам је представио GTZ –
Немачка организација за међународну техничку сарадњу. У приручнику за увођење ГИС-а
у локалне самоуправе дате су нам процене о вредности и значају просторних података,
кроз однос животног века и цене просторних података, кроз однос животног века и цене
просторних поатака у односу на друге ГИС компоненте.

Обим прикупљених података

До момента креирања апликације за централизован унос 2009 године, практично није био
познат ни квантитет, ни квалитет просторних података који су сакупљани претходних 6
година, јер су били смештени на локалним рачунарима координатора. Од момента
пуштања у рад ове апликације и обуке координатора за рад у њој, постављен је циљ да се,
у сарадњи са поштарима, у року од 6 месеци формирају: целокупна улична мрежа Србије,
кућни бројеви у оним деловима где је Пошта успела да набави квалитетне растерске
подлоге, позиције пошта, доставних реона, полигона ПАК-ова и поштанских сандучића.

Да би овај захтеван и амбициозан задатак био реализован, формирани су извештаји и

листе који су пратиле и рангирале рад сваког координатора појединачно, напредовање
броја унетих поатака по сваком лејеру посебно, напредак радних јединица укупно, итд.

Применом методологије награде и критике за рад, на основу ових извештаја, Пошта је

успела да оствари планирано. До краја 2009. године геореференцирано је:

1. 68.000 улица (96%)

2. 900.000 кућних бројева у свим већим градовима у Србији
3. 1.500 пошти (100%)
4. 3.500 реона (96%)
5. 96.000 полигона ПАК-а (90%)
6. 2.500 поштанских сандучића (100%)

Геореференцирање уличне мреже Србије

56
Пошта је на основу Службених листова, званичних гласила локалне самоупаве која је
задужена за именовање улица, пописала 43.691 званично именованих улица у Србији. Из
ГЕЦ-a (Градског електронског центра Градског завода за статистику), који је надлежна
институција за шифрирање Београдских улица, Пошта је преузела званичне шифре улица
Београда и применила их. Истом методологијом којом је ГЕЦ креирао шифре улица у
Београду, Пошта је креирала алгоритам за шифрирање свих улица у Србији.

Због проблема у достави које имају поштари због великог броја неименованих улица у
руралним подручјима, Пошта се одлучила да сама именује те улице. Улице су именоване у
складу са сазнањима поштара како локално становништво зове неку улицу, на пример –
Пут за млин, Симића крај, Косовке девојке други прилаз, и тако даље, и свака од ових
улица је шифрирана у складу са формираним алгоритмом за шифрирање. На овај начин,
Пошта је именовала и шифрирала 24.292 „ПТТ-интерних“ улица у Србији.

У јулу 2010. године, Пошта је покренула иницијативу за потписивање уговора са свим

општинама у Србији, по ком ће Пошта доставити општини спискове и гео-просторне
положаје свих званичних и ПТТ-интерних улица на подручју општине и шифре тих улица.
Овим уговором Пошта истовремено даје предлог за иницијативу за покретање поступка за
утврђивање назива улица. Овај уговор је до краја 2010. године потписало 57 општина у
Србији.

Пошта је пописала све кућне сандучиће (домаћинства) у Србији:

 2 763 829 домаћинстава,

 1 755 369 адреса,
 1 223 142 адреса без ББ-ова.

Изазови везани за квалитет података

Кратак рок за геопозиционирање великог броја података је утицао на квалитет података:
нису сви подаци били унети, улична мрежа није била у потпуности повезана, полигони
(пакова или реона) су се секли. Због истовременог рада више кординатора долазило је до
преклапања унетих објеката, различити лејери међу собом нису били потпуно усаглашени,
и тд.

Уочено је пет основних типова грешака:

1. Контрола истоветности структуре и типа поатака.

2. Контрола валидности шифре објекта.

57
 3. Контрола броја геопозиционираних података.
4. Контрола квалитета уцртаних објеката унутар једног лејера.
5. Контрола квалитета уцртаних објеката у односу на друге, повезане лејере.

Чим су уочени ови проблеми, приступило се тражењу апликативног решења које би

помогло да се грешке у подацима уоче, а затим и исправе. Формирано је 27 опција над
различитим лејрима, које су показале да постоји значајан број грешака. Неки примери
броја грешака:

1. Број дупло уцртаних улица: 38.

2. Број нодова делимично прекопљених улица: 6.125
3. Број улица које се секу, а немају креиран заједнички нод у просеку: 8.519.
4. Број зграда уцртаних у погрешним ПАК-овима: 7.543.
5. број самопресецања ПАК-ова: 28.

Период од 2010. до 2011. године Пошта је одредила као период за подизање квалитета
података у ГИС-у.

Контрола исправности структуре и типа података

Овај проблем је био нарочито значајан у време рада у ГИС-у на локалним рачунарима, без
постојања апликације за централизован рад. У то време се дешавало да, без обзира на
препоруке добијене на обукама, неки координатори цртају улице као полигоне, а не као
линије. Постојање стандарда везано за тип просторног податка је основни услов
квалитетних података.
Овај тип проблема је аутоматски превазиђен увођењем апликације за централизован унос
података. При самом покушају уноса улице као полигона у Oracle базу, појављује се порука
грешке, и трансакцију није могуће извршити док се не употреби валидан тип објекта.

Истоветност скупапратећих атрибута објекта је, од нешто мањег, али такође великог
значаја, Док један координатор за ГИС сматра да је за објекат поште важно уносити
информацију о приходу поште, други координатор сматра да је то број шалера и радника у
пошти.

58
Од пратећих атрибута, при креирањуновог објекта, постављен је стандард да се уноси
само шифра објекта.

Контрола валидности шифре објекта

Уобичајен начин рада у Пошти је, да за све објекте за које се ради геопозиционирање,
претходно постоји сандардна алфа-нумеричка апликација кроз коју се уноси комплетан
шифарник објеката. Поред тога, крозову апликацију се уноси и комплетан скуп пратећих
астрибута објеката, као и веза са другим подацима у систему.

При уносу геопозиције за ове објекте, од пратећих атрибута уноси се само шифра објекта
(на пример – поштански број). При том се аутоматски покреће тригер који проверава
валидност шифре у односу на алфа-нумеричку апликацију. За потребе различитих
просторних анализа, формиран је читав низ апликативних опција које омогућавају да
координатор за ГИС повуче један или више различитих атрибута из алфа-нумеричке
апликације која му је у том тренутку значајна.

Контрола броја геопозицираних објеката

Сви подаци (осим просторног) се пописују кроз алфа-нумеричку апликацију, па се тај

списак сматра за валидан списак података.

У односу на њега се формира апликативна листа неуцртаних објеката.

У циљу провере уноса исправног броја података, ради се и апликативна провера оних
објеката који су дупло уцртани, као и њихово означавање.

Контрола квалитета уцртаних објеката унутар лејера

Уочен је низ типичних грешака на просторним подацима који се јављају унутар једног
лејера. Неке од тих грешака тешко је уочити, па су формиране опције у апликацији које
омогућавају означавање објеката са грешкама.
Делимично или потпуно поклапање објеката: на пример: идентичан положај две тачке
које представљају зграду или идентичан положај две линије које представљају улицу.
Дешава се да се и две улице не поклапају у потпуности, већ у неколико нодова (а требало
би да имају само један заједнички нод). Ову врсту грешке је немогуће визуелно уочити, и

59
зато је тешко пронаћи и исправити. Кликом на одговарајућу опцију апликације, врши се
означавање свих објеката (бојењем у упадљиву боју) које је потребно исправити.

Слично је и за полигоне. Свака тачка у простору може припадати само једном полигону
(реону или ПАК-у). У циљу реализације овог захтева за квалитет података, креирана је
опција у апликацији којом се формира нови слој у ком су приказана сва подручја на
којима има преклапања, тј. која нису на јединствен начин додељена само једном од
полигона у лејеру.

Неповезаност објекта: на пример – неповезаност уличне мреже (тип објекта: polyline). Све
улице треба да буду међусобно повезане, тј. да имају по један заједнички нод са улицама
са којима се додирују или секу. Ово не важи једино у случају надвожњака, подвожњака
или тунела. Овакав квалитет уличне мреже значајан је због могућности аутоматског
формирања руте возила.

Сличан захев постоји и за полигоне: потребно је да суседни полигони имају све заједничке
нодове у оном делу где су им заједничке границе. Избором опције у апликацији која
контролише овај захтев, врши се формирање слоја „рупа“ између полигона.Валидност
графике полигона: да бисмо били сигурни у исправност просторних упита са полигона, они
морају имати валидну графику. У том смислу урађене су контроле које означавају
полигоне који се самопресецају.

Контрола квалитета уцртаних објеката у односу на друге повезане

Сви ГИС подаци чине један повезан систем у простору. То значи да објекти из различитих
лејера у ГИС-у морају бити у исправном међусобном односу. На пример, ако се реон
састоји од скупа ПАК-ова, онда и просторни положај реона у ГИС-у мора обухватити све
просторне положаје ПАК-ова који му припадају.

60
Закључак
Процес пописивања и геопозиционирања просторних података је најзахтевнији процес и
зато пресудан за развој ГИС-а.

У циљу оптималног планирања пословних процеса, Пошта је геопозиционирала све

капацитете поштанске мреже: поште, реоне, ПАК-ове, поштанске сандучиће, уговорне
шалтере, линије рад превоза, и др. Поред тога, Пошта је једина институција у Србији која
је именовала, пописала, шифрирала и геопозиционирала комплетну уличну мрежу Србије
и око 900.000 кућних бројева у свим већим градовима. Због тога представља значајног
партнера у развоју ГИС-а локалних самоуправа, министарства и предузећа чија делатност
зависи од развоја ГИС-а.

Значај просторних података Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ није само у
њиховом обиму, него и квалитету. У циљу формирања што квалитетнијих просторних
података, формирано је 27 различитих апликативних опција које указују на евентуалне
грешке у подацима.

61
За 2016-ту, буџетом је предвиђена имплементација пројекта којим ће великим
корисницима бити омогућен интерни ГИС прилагођен индивидуалном кориснику. У
оквиру ГИС портала, корисник ће моћи да се улогује на портал који ће бити прилагођен
корисниковим потребама. Велики корисници чине 80% укупног профита и зато Пошта
предузима потребне мере да их задржи. Пошта не рекламира услуге које нуди, јер се
ослања на вирални маркетинг, што се тиче предузећа и правних лица којима се јављају
као потенцијални купци. Услуге ГИС-а које Пошта пружа грађанима, су бесплатне и налазе
се на ГИС порталу поште (www.postagis.rs).

У прилогу се налазе статистике посећености ГИС портала за претходне три године.

Литература:

[1] Закон о поштанским услугама („Службени гласник“),

[2] www.postagis.rs,

[3] www.posta.rs,

[4] Сенић Слободан (2013), „Географски информациони систем у пошти Србије”,

[5] Личне белешке из консултација са Сандром Козомаром програмером и творцем ГИС

портала у ЈП Пошти Србије, и председницом ГИС Форума Србије,

[6] www.gisday.rs,

[7] www.gisforum.rs,

[8] Момчило Кујачић (2010), „Поштанске услуге и мреже“

62