Na putu

redukcionistièko-holistièke
ravnoteže
savremene nauke i društva

Vuk Uskokoviã

5
Posveãeno mojoj Baki,
i svim brižnim ljudima na svetu

6
 Sadržaj:
Predgovor...........................................................................................................................1
Uvod (Zacrtavanje puta).....................................................................................................4
Šta je to nauka?........................................................................................................ 4
Jin i Jang u svemu.....................................................................................................5
U svetu reèi..........................................................................................................................8
O poreklu redukcionizma i holizma u nama............................................................8
O poreklu nauènog redukcionizma........................................................................12
Kvantiteti ili kvaliteti.............................................................................................14
O pitanjima i odgovorima nauke............................................................................18
Redukcionizam reèi i mapiranja Prirode................................................................22
Poreklo redukcionizma u percepciji.......................................................................28
Redukcionistièka linearna uzroèno-poslediènost
i holistièka metaforiènost na misaonom nivou......................................................32
U kvantnom svetu..............................................................................................................39
Od Hajzenbergove relacije neodreðenosti ka kvantnom holizmu.........................39
Epistemološke interpretacije kvantne teorije.........................................................46
O otkriãu nelokalnih skrivenih efekata..................................................................49
Ontološke interpretacije kvantne teorije................................................................55
Problem nauènog odnosa prema otvorenosti nauke..............................................58
Um i Priroda kao hologram...................................................................................64
Um kao kvantni kompjuter....................................................................................71
Redukcionizam i holizam u živome svetu..........................................................................81
Problem redukcionizma u nauci o živom svetu.....................................................81
Redukcionizam i holizam u medicini....................................................................86
Život kao samo-organizacija.................................................................................92
Uèenje kao evolucija...........................................................................................100
Kvantna evolucija...............................................................................................107
Redukcionizam i holizam u savremenom društvu...........................................................111
Redukcionizam i holizam svakodnevnice............................................................111
Redukcionizam i holizam na globalnom društvenom nivou................................117
Redukcionizam i holizam savremenog ekonomskog upravljanja........................124
O redukcionizmu i holizmu u edukaciji...............................................................135
O redukcionizmu i holizmu u umetnosti..............................................................146
Zakljuèak (Posle kiše)......................................................................................151
Odabrana literatura.........................................................................................153

7
 Predgovor II

Dragi èitaoèe,

Knjiga u koju upravo zakoraèuješ pisana je u potrazi za putevima, putevima koji

povezuju nas kao misaona biãa sa raznoraznim detaljima Prirode. Još od kada sam bio
mali, moja zadivljenost knjigama nije imala kraja. Oduvek sam mislio da kao da trenutka
u kome doživim oko sebe prisustvo pisanih reèi, mora knjiga na policama, bivam
preplavljen oseãanjima bliske, prosvetljujuãe mudrosti. Meðutim, sve te mudre knjige su
u biblioteci mojih roditelja još od malena bile podeljene na Mamine i Tatine knjige. Dok
su se u Maminim knjigama prièale prièe o drevnim pametnim predanjima, mudrim
savetima, morima Lepote, zvezdama i poeziji, Tatine knjige su se bavile nauènim
istraživanjima, svetom kristala, tehnike, sa donošenjem više praktiènog, a manje
spiritualnog saznanja prožetog više racionalnim, a manje estetskim zakljuèivanjima. I u
školi su predmeti koji su se odnosili na uoèavanje lepoga i korisnoga u Prirodi bili posve
razdvojeni, iako su te dve osobine u mojim razmišljanjima bile neraskidivo povezane.
Oduvek sam se pitao koji bi to èudesni put bio koji bi povezivao ova dva sveta, svet
savremene nauke i svet Lepote, umetnosti, religije. Ova knjiga predstavlja rezultat jedne
potrage za izgubljenim nitima koje povezuju ova dva èarobna sveta.
Tokom pisanja knjige sam se trudio da poštujem pravilo da isuviše neèega ne
znaèi uvek da je to i mnogo bolje, te je koncepcija ovog rada zadržala tok nepredvidljivog
traženja, od njenog poèetka do kraja. Poglavlja su u svojim fundamentalnim crtama
pisana redosledom koji je dat u knjizi, tako da uvod pre predstavlja cilj koji sam sam sebi
dao u startu pisanja, odakle sam krenuo na Put istovremenog otkrivanja i opisivanja koji
sam zadržao sve do poslednje misli u knjizi. Stoga mi se èini da ova knjiga predstavlja
jednu Sunèanu avanturu, u kojoj bih bio najradosniji ukoliko bih znao da ãeš i Ti kroz nju
pronaãi neke davno zaboravljene misli koje ãe osvetliti nove puteve u daljem istraživanju
Prirode.
Seãam se jedne Zen prièe, koja glasi ovako:
»Dok nisam prouèavao Zen, reke su bile reke, i planine su bile planine.
Kada sam poèeo da prouèavam Zen, reke su prestale da budu reke, i planine su
prestale da budu planine.
Ali, kada sam prouèio Zen, reke su opet postale reke, i planine su opet postale
planine.«
Slièno ovome mudrome misliocu, i ja se nakon pisanja èitave knjige oseãam kao
da sam ponovo sagledao detalje Prirode jednim starim oèima, i na neki naèin se vratio na
njen radoznali poèetak, prepun novih puteva koji se pružaju u nedogled, i još svetlijih
unutrašnjih pitanja.
Na kraju predgovora se moram zahvaliti nekim biãima bez èije pomoãi ova knjiga
nikada ne bi bila napisana. Na prvom mestu su tu moji roditelji i moja èitava porodica,
koja je neumornim inspirisanjem i otkrivanjem svetih pogleda na svet, obasipanjem
pažnjom i Ljubavlju, predanošãu i sreãom, razvila moju želju da se bavim otkrivanjem
novih puteva u Prirodi. Kao nekakav sreãni cvet, bio sam zalivan oseãanjima lepoga,
kreativnošãu i radošãu, što me je odvelo na Put traganja i beskrajne vere da ãe »Lepota

8
zaista spasiti svet«. Zahvalan sam Dejanu Rakoviãu i Momèilu M. Ristiãu, koji su mi,
proèitavši rukopis ove knjige, ukazali na izvesne nedostatke, koje sam, nadam se, verno
ispravio. Mnogi umetnici, koji su širom planete izlivali svoja oseãanja u blažene
harmonije, èinili su, takoðe, da duboko shvatim koliko je važno oplemenjivati živote biãa
svojim skromnim delima. Dugujem veliku zahvalnost i svim ljudima koji su svoje
dragocene misli pisali svuda po svetu i na èiji mali deo sam ja sluèajno naišao, te ih
inkorporirao u ovu knjigu. Mnoge takve misli su razvile i neke nove ideje, te ukoliko sam
i sluèajno isprièao nešto novo u ovoj knjizi, onda je to, naravno, stoga što sam to video
gledajuãi svet sa ramena džinova. I na kraju, nisam zahvalan samo onima za koje znam
da su uticali na moj pogled na svet, veã i svima onima za koje to, možda danas, nisam
svestan; bila to neka, nažalost, nezapažena ili zaboravljena biãa, životinje, biljke, zvezde,
poneki vetriã, morski talas ili kamenèiã, njihov uticaj je sigurno dovoljno veliki da bi im
trebalo pružiti beskrajnu pažnju.

Vuk Uskokoviã, Septembar 2003. – Februar 2004.

9
 Uvod (Zacrtavanje puta)

»Put koji se može oznaèiti nije Veèni Put: Tao.

Ime koje se može izreãi nije Veèno Ime«
Tao Te Ãing I

Šta je to nauka ?

Pod pojmom nauke možemo podrazumevati razne stvari. Nekoga nauka podseãa
na druženje sa knjigom u rukama i pronicanje u tajne raznovrsnih pravila i zakonitosti,
nekoga na more matematièkih formula i zbrku zapletenih logièkih veza, a nekoga na
sveèani svet egzaktne elegancije i univerzalne èistoãe u kome dominiraju pravila zacrtana
po zakonima Prirode koja nas je stvorila i odnegovala kako bismo joj se jednoga dana
divili pomoãu pogleda na nju zvanim nauka. Pod pojmom nauke se mogu podrazumevati
i ne samo njene primarne osobine, vezane za procese i rezultate saznanja, veã èak mnogo
èešãe i posledice ovih saznanja koje su se kroz ljudske delatnosti vremenom preslikale u
nove kvalitete i detalje savremenog sveta. Tako bi nas pomisao na pojam nauke asocirala
ne samo na biblioteke, knjige i matematièke jednakosti, veã i na visoke tehnologije, hitre
kompjutere, svemirske letelice i svetlucave gradove, ali i na atomske bombe, zla oružja,
prašnjave mašine, tmurne fabrike, sredstva veštaèke moãi i zagaðenja Prirode.
U izvornom smislu reèi, nauka bi trebalo da predstavlja pojam koji bi opisivao
civilizacijsko predanje o veènim i predvidljivo promenljivim zakonima koji su imanentni
u svetu koji smo mi i koji je oko nas, svetu koji po shvatanju nauke ostavlja svoje jedine
bitne tragove u mislima ljudi putem opažanja, bilo direktnog, bilo pomoãu raznih mernih
instrumenata. Upravo zato je nauka kao veza izmeðu nas i sveta koja pronalazi nove veze
u svetu, neodvojiva od ljudi, jer samo u njihovim mislima i ostvarenjima postoji. Pod
pojmom nauke stoga možemo podrazumevati ne samo izvesnu metodologiju izuèavanja
sveta, veã i nauèno društvo koje se tom metodologijom koristi. Svet je po tradicionalnom
shvatanju nauke takav kakav je, objektivan i nezavisan od nas, dok ljudi pomoãu nauènih
pristupa istraživanjima pokušavaju da opišu taj svet sa što manje kvaliteta, kao što su na
primer energija, vreme, masa, polje, prostor i sl. Meðutim, danas izgleda kao da
savremena nauka ne samo da više nije u stanju da održi svoju višemilenijumsku težnju ka
objektivnosti, veã i da je pristup zasnovan na merenju kvantitativnih odnosa i korišãenja
što manje kvaliteta èini nepovoljnom za pružanje inteligentnim biãima odgovora na
suštinska pitanja smisla Kosmosa.
Nauka, dakle, nema samo svoj apsolutni karakter, pod kojim možemo
podrazumevati težnju ka spoznavanju istinitosti prirodnih uzroèno-poslediènih veza, veã i
pragmatièni karakter, jer je razvoj nauke implicirao rast ljudskih sposobnosti što
efikasnijeg korišãenja prirodnih resursa, odnosno izumeãe i proizvodnju mnogih stvari
bez kojih bi život veãine stanovnika u veku iza nas bio skoro nezamisliv. Meðutim, i
pored toliko mnogo korisnih izuma koji su za nama, neophodno je da se osvrnemo i
postavimo sebi pitanje: da li je nauka donela više dobrog ili lošeg ? Jer, i pored modernih
sredstava komunikacije pomoãu kojih možemo doživljavati slike i zvuke sa udaljenih

10
delova planete, kompjutera na kome možemo simulirati stvarnost, šahovske igre ili
hemijske reakcije, traktora koji olakšavaju zemljoradnju ili aviona sa kojim možemo
odleteti na suprotni kraj Zemljine lopte za samo nekoliko sati, moramo uzeti u obzir i
silne ratove, destruktivna oruða, nuklearne podmornice i ribe sa živom i plutonijumom u
morima, pohlepne korporacije, preteranu potrošnju prirodnih resursa i sve veãa zagaðenja
Prirode, neravnopravnosti razvoja životnih potencijala, istrebljivanja biljnih i životinjskih
vrsta i dr. Ljudi su posredstvom nauènih saznanja dobili moã koju mogu koristiti u
dvojake svrhe. Priroda se implementacijom nauènih otkriãa može uèiniti još èudesnijim
mestom za život ili još neravnopravnijom i nepristupaènijom za radosno i blagosiljajuãe
življenje nego što to danas jeste. Uticaj nauène misli na sve okvire društvenih
karakteristika i individualnih razmišljanja je neminovan, a skreãuãi pažnju na
neravnoteže koje trenutno vladaju u nauci kao globalnoj sveprožimajuãoj ljudskoj
planetarnoj mreži dejstava, ukazaãemo na Put izlaza iz privremene krize, koji, premda je
u sluèaju promena paradigme najèešãe revolucionaran i praãen oseãajem dezorijentacije,
ne mora biti tako naprasan, te u sluèaju nežnog pomeranja balansa, može biti tih i
neprimetan. Posledice ovakvog uspešnog prilaza sagledavale bi se ne samo u sreãnijim i
zadovoljnijim životima ljudi, veã i u nestanku pohlepe, egoizma, sebiènosti, straha i
drugih negativnih globalnih oseãanja za koje ãemo pokazati da su podrazumevajuãi
pratioci nauènih shvatanja sveta u kome živimo.
Cilj apsolutne nauke kao metode saznavanja u komunikaciji inteligentnih biãa i
Prirode, bi sa njene sopstvene današnje, premda zastarele perspektive, bilo poznavanje
svega što postoji, i kontrola i moã predviðanja svega što bi iz toga što postoji u buduãim
trenucima moglo da nastane. Iz razmišljanja o realnoj ostvarljivosti ovakvih shvatanja se
raða ideja da bi se èoveku mogla pripisati staromodna slika dominantnog Boga na zemlji,
kako bi se svet uèinio ravnopravnijim i boljim mestom za život, iako ovakav prilaz u
svojoj osnovi najèešãe sadrži stvaranje još veãih socijalnih razlika i nejednakosti. Danas
je jasno da je poduhvat opšteg poznavanja svega postojeãeg neizvodljiv korišãenjem
logièki struktuiranog nauènog pogleda na svet. Da bismo nauènom svešãu dostigli
proroèanstvo »kraljevstva Božijeg« na Zemlji, moraãemo da izmenimo njen pristup
prema istraživanju sveta, a uz ovo bi i primenjene nauke, odnosno upravljanje
implementiranim i industrijski razvijenim tehnologijama, nastalim na temeljima nauènih
otkriãa, moralo sagledati svoj karakter u širim vidicima, i obuhvatiti efektivno otvoreniji,
holistièki pristup.

Jin i Jang u svemu

U svemu možemo pronaãi dva “suprotstavljena” polariteta, te kao posledicu toga

pretpostaviti postojanje položaja ravnoteže u kontekstu njihovog dejstva. Na sam položaj
ravnoteže sa velikom izvesnošãu ponekad možemo ukazati, kao na primer u sluèaju
klackanja na klackalici. Sve što nam je potrebno tada su mase tela koja se klate, i uz
nekoliko matematièkih pravila lako ãemo izraèunati udaljenost na kojoj bi trebalo da
budu tela od centra klackalice da bi se uspostavio položaj ravnoteže u kome ãe se oba tela
nalaziti na istoj visini. U nešto složenijem sluèaju pronalaženja ravnotežnih stanja
hemijskih reakcija moramo meriti koncentracije reaktanata i proizvoda, te pretpostaviti ili
znati stehiometrijsku formulu reakcije. U još komplikovanijem sluèaju traženja

11
ekosistemske ravnoteže izmeðu date putanje industrijske proizvodnje i potrošnje
planetarnih resursa, morali bismo poznavati funkcije veoma mnogo parametara, kao što
bi mogle biti stope zagaðenja i degradiranja jedinjenja u svakom koraku proizvodnje i
potrošnje, brzine kruženja obnovljivih resursa kroz planetarne cikluse materije, posledice
planetarnog zagrevanja i slièno. Opet, u sluèaju pronalaženja ravnoteže izmeðu
raznovrsnih posledica nauènih metodologija i otkriãa, koja bi ukazala na optimalni put
kako tehnološkog, tako i ekonomskog progresa, bilo bi nam potrebno nebrojeno mnogo
realno nemerljivih parametara, ukljuèujuãi sve subjektivne kvalitete kojima ljudska biãa
pridaju smislenost bezbrojnim detaljima savremenog postojanja, tako da bi jedna ovakva
analiza bila apsolutno neizvodljiva bez uvoðenja grubih aproksimacija koje se èesto,
nažalost, mogu podesiti tako da pružaju željene rezultate. U sluèajevima tako složenih
ravnoteža, ostaje nam da se koristimo izvoðenjem zakljuèaka bez pozivanja na striktne
kvantitativne dokaze, što nauka kakvu poznajemo obièno osuðuje, te veãinu
nekvantitativnih analiza odbacuje kao nerelevantne. Meðutim, jedna od poenti ove knjige
ãe biti i uviðanje važnosti insistiranja na kvalitetima, jer se samo pomoãu korišãenja što
više kvaliteta u opisima sveta možemo približiti suštinskim, obogaãujuãim i
prosvetljujuãim putevima koji nas povezuju10 i pružaju smislenost postojanju.
U drevnim spisima sveta spominje se sveprisutna ravnoteža izmeðu vrhovna dva
polariteta, koji se èesto usled najoèiglednije biološke analogije nazivaju muškim i
ženskim principom: u kineskoj drevnoj kulturi to su Jang i Jin, u indijskoj mitologiji Šiva
i Šakti, u hrišãanskoj tradiciji je prisutan simbol krsta kao unakrsne ravnoteže izmeðu
nebeskih i zemaljskih principa itd. Dva suprotstavljena polariteta izmeðu kojih postoji
životni naboj, ne samo što su uzrok nastanka živoga sveta, veã se mogu pronaãi u svim
stvarima, najèešãe u višestrukim i razlièitim oblicima koji postaju oèigledni zavisno od
interaktivnog nivoa sa koga posmatramo, odnosno uèestvujemo. Tako bi nam sa
meðugalaktièkih razmera, gravitaciona sila koja teži da privuèe galaksije u taèku
ponovnog nastanka Kosmosa, izgledala suprotstavljena silom koja stoji u osnovi
njihovog meðusobnog udaljavanja. Zagledajuãi se u jednu nebesku zvezdu, primetili
bismo da ona postoji upravo zahvaljujuãi ravnoteži izmeðu gravitacione sile koja teži da
je prostorno sažme i nuklearnih reakcija fuzija koje održavaju visoke pritiske unutar nje,
a o kojima nam svedoèi treptanje zvezde na nebeskom svodu. U sluèaju našeg Sunca, ova
ravnoteža je ta koja implicira prisustvo svetlosti i postojanje živog sveta na našoj planeti,
te i nas samih. Zvezde u našim oèima se, pak, ureðeno kreãu kroz Mleèni put zahvaljujuãi
ravnoteži izmeðu gravitacione sile koja teži da privuèe zvezde ka centru Galaksije i
centrifugalne sile koja teži da ih uputi van njega. Jedna snežna pahuljica je postojana
zahvaljujuãi ravnoteži privlaènih i odbojnih meðumolekulskih sila, a ukoliko se spustimo
u kvantni svet, videãemo da složena ravnoteža izmeðu naelektrisanja elektrona i protona
održava stabilnim atome, gradivne elemente materije kakvu primenjena nauka poznaje.
Stabilne ravnoteže izmeðu protona i neutrona, zahvaljujuãi precizno podešenim
zavisnostima privlaène i odbojne jake nuklearne sile od rastojanja, postoje u atomskim
jezgrima, i one su odgovorne za održavanje snažno pozitivno naelektrisanih atomskih
jezgara u stabilnim stanjima. Sliène ravnoteže mogu se pronaãi i u okvirima društvene
zajednice u kojoj živimo, kao i koristeãi se apstraktnijim i sveobuhvatnijim pojmovima
od onih iz konkretnog jezika nauke. Živa biãa koja su se na našoj plavoj planeti pojavila
na mestu dodira kristalnih tektonskih sistema koje pokreãe unutrašnja planetarna toplotna
energija i atmosferskog sistema koga pokreãe Sunèeva toplota, postoje u ravnoteži

12
katabolièkih i anabolièkih procesa metabolizma (èije su posledice najoèiglednije u
pokretima udisanja i izdisanja), simpatièkog i parasimpatièkog nervnog sistema, dveju
moždanih hemisfera, rada i odmaranja itd. Ukoliko bismo nekim posebnim oèima mogli
da posmatramo èitav Kosmos, možda bismo ga mogli celoga sagledati u
multihijerarhijskoj sveprisutnoj igri izmeðu Jina i Janga. Širenje – sažimanje, uzimanje –
davanje, kolièina – put, razum (logièko rezonovanje) – intuicija, analitiènost –
sintetiènost, reprezentacionizam – solipsizam, diferencijacija – integracija, nauka –
religija, snaga – milostivost, poredak – sloboda, hrabrost – èednost, mudrost – lepota još
su neki od široko obuhvatnih harmoniènih polariteta koji odgovaraju respektivnom
odnosu izmeðu Janga i Jina. Igra uravnotežavajuãih procesa koji prividno teže da
promene sistem u razlièitim smerovima dovodi do pojava kvaliteta sveta, odnosno
èudesnih putanja razmišljanja i oseãanja inteligentnih biãa i Prirode. Dva suprotstavljena
polariteta koji ãe se slièno idejnom kristalnom embrionu nalaziti u centralnom mestu ove
knjige, oko kojih ãe se otelotvoriti mnogi drugi pogledi na svet, su redukcionizam –
holizam (svetost), jer je ova dualnost prisutna ne samo na nivou nauènih opisa i
objašnjenja, veã i u životnim i saznajnim procesima svih živih biãa, te i u samom
ustrojstvu sveta u kome živimo i koji jesmo. Pokazaãemo da je za dalji napredak nauke
neophodno njeno vraãanje u ravnotežu preuzimanjem holistièkih viðenja na raèun dela
zastarelih redukcionistièkih shvatanja. Bitno je primetiti da dva arhetipska polariteta ne
pripadaju odvojenim kategorijama, veã su ekstremni polovi jedne celine. Sve prirodne
pojave su ne samo dinamièke ravnotežne igre izmeðu Jina i Janga, veã i neprekidne
oscilacije izmeðu dva pola, jer se samo takvim postepenim i tihim prelazima opstaje na
putu Prirode. Ovaj Put beskrajnih kosmièkih procesa poznat je kao Tao.

13
 U svetu reèi
»Na cilj ãeš stiãi kada doðeš na poèetak i prepoznaš predeo«
T. S. Eliot

O poreklu redukcionizma i holizma u nama

Premda mnogi smatraju da se istorijski koreni redukcionizma mogu pronaãi u

samoj nauènoj misli, ovakvo shvatanje je delimièno pogrešno, jer iako je pojam
redukcionizma verovatno nastao u svrhu opisivanja izvesne nauène metodologije tokom
vrhunca njene perspektivnosti, poèetak redukcionizma se na civilizacijskom nivou
izražavanja i misaonog opisivanja Prirode nalazi u prvim mislima stanovnika naše
planete. Redukcionistièke misli mogu biti toliko jednostavne da ne moraju biti ni logièki,
a ni uzroèno-posledièno konzistentne, te im se stoga ni ne mora pripisati nauèni karakter.
Ono što se nalazi u njihovoj osnovi je, kao što ãemo videti, proces imenovanja, i to u bilo
kojoj formi. Ali, najpre, šta su to redukcionizam i holizam?
Redukcionizam, koji se èesto naziva i merizmom od grèkog meros, što znaèi
»deo«, po standardnoj definiciji je smatranje da je vrednost celine jednaka sumi vrednosti
njenih delova. Drugim reèima bi se ova tvrdnja mogla iskazati tako da pojam celine u
potpunosti po redukcionistièkim pravilima može biti zamenjen sumom svojih delova, a
ovakav stav se nalazi u osnovi nauke kakvu poznajemo. S druge strane, standardna
definicija holizma* glasi da je vrednost celine daleko veãa od sume vrednosti njenih
delova, kao i da se celina ne može predstaviti sumom ili funkcijom bilo kojih njenih
delova. Naime, razlika vrednosti celine i vrednosti svih njenih delova bi bila jednaka
vrednosti takozvanih emergentnih** osobina (kvaliteta) celine, što je posledica
jednostavne èinjenice da izmeðu delova sistema postoje relacije koje ne bi postojale bez
postojanja sistema kao celine, kao i toga da je interakcija celine sa svojom okolinom
razlièita u odnosu na interakciju njenih pojedinaènih ili razmeštenih delova sa istom
sredinom. Premda iz ovakve dve definicije može izgledati da su redukcionizam i holizam
meðusobno iskljuèivi i nekompatibilni, u daljem toku knjige ãemo pod pojmovima
redukcionizma i holizma podrazumevati široke aspekte ne samo nauènog pristupa
spoznaji sveta, veã i svakodnevnog razmišljanja, te ãe se tako ukazati izvesna
komplementarnost ovih dveju, naizgled nespojivih naèina sagledavanja sveta. Pošto su
sve definicije po definiciji redukcionistièke, tada je sagledavanje ovih dveju pojmova iz
slobodnijih perspektiva razumljivo. Redukcionizam ãe stoga, za nas biti svako opisivanje
ili objašnjavanje Prirode njenim redukovanjem na »delove«, dok ãemo pod holizmom
doživljavati misaono i oseãajno obuhvatanje svih naizgled razdvojenih prirodnih entiteta
u neraskidivu i smislenu celinu.
Primer jedne emergentne osobine bi mogao da bude akord sa gitare. Harmonija
tog zvuka poèiva u putanji koju iznedruje odnos izmeðu pojedinaènih tonova, i

*
Reè »holizam« potièe od grèkog holos, što znaèi »celina«, dok i englesko hal znaèi zvuk, celina, zdravlje.
**
Ovaj pojam potièe od engleske reèi emergence, što znaèi pojavljivanje, izranjanje, a opisuje i
astronomsku pojavu izranjanja nekog do tada zaklonjenog nebeskog tela na videlo.

14
smislenost akorda se nikako ne može pronaãi u pojedinaènim tonovima, veã samo u
odnosu njihovog meðusobnog odnosa sa umom slušaoca. I sam akord je dalje deo neke
kompozicije, tako da uèestvuje u formiranju nekih drugih emergentnih semantièkih
kvaliteta koje je nemoguãe objasniti pomoãu pojedinaènih akorda i njihovih smena.
Poznato je, takoðe, da se osobine hemijskih jedinjenja ne mogu svesti na osobine
njihovih sastavnih atoma. Tako, ukus molekula šeãera kao jedna emergentna osobina
odgovarajuãe interakcije izmeðu atoma ugljenika, vodonika i kiseonika ne poèiva ni u
jednom od ovih atoma posebno, veã u interakciji èitave celine molekula sa èulnim
ãelijama ukusa na jeziku. I smisao svake knjige u umovima èitalaca se ne nalazi u
slovima, reèima ili reèenicama, veã u njihovoj zajednièkoj celini. U sluèaju pojava
emergentnih osobina sistema, jednostavnost i prirodnost koji se primeãuju na jednom
nivou potièu iz kompleksne organizacije na nižim nivoima. Tako je, na primer, ureðen,
smiren, jasan i ponekad naizgled statièan svet koji percepiramo emergentna posledica
sveprisutne igre atoma za koju naša èula nisu osetljiva. Do opisa holistièkih sistema usled
prisustva emergentnih pojava i osobina po definiciji se ne može doãi dedukcijskim
zakljuèivanjem iz teorija u koje su ukljuèeni samo niži organizacijski nivoi, što znaèi da
redukcionistièka nauka, èijim shvatanjima je i dalje (pod)svesno naklonjen najveãi broj
nauènika, i koja je skoro potpuno zastupljena u savremenoj nauènoj edukaciji, nije u
stanju da pruži adekvatan opis pojava na bilo kom holistièkom nivou, koji ne mora biti
samo onaj sa koga ljudska biãa percepcijom i oseãanjima doživljavaju svet.
Priroda izgleda razlièito na svakom novom nivou posmatranja, odnosno sa svake
nove taèke gledišta. Sa menjanjem konteksta posmatranja odreðenih pojava, primetiãemo
potpuno razlièite kvalitete, jer su oni zapravo putanje koje povezuju, najèešãe um sa
prirodnim pojavama. Stoga ãe svaka nauèna teorija posedovati neogranièene moguãnosti
za uvoðenje beskonaènih novih kvaliteta, entiteta, sistema, nivoa i sl. za koje ãe, što je
najvažnije, važiti posebni zakoni Prirode. Ovakvo gledište je naravno nekompatibilno sa
shvatanjima redukcionistièke nauke po kojima svet poseduje ogranièen broj moguãih
vidova osnovnih svojstava i kvaliteta, što eventualno može dovesti samo do
kvantitativnih beskonaènosti koje potièu od neogranièenog broja kvalitativno odreðenih
entiteta iste vrste. Iako je iz pojavljivanja novih kvaliteta sa svakim složenijim nivoom
prouèavanih pojava jasno da se do opisa složenijih nivoa ne može doãi jednostavnom
ekstrapolacijom osobina sa nižih nivoa, u nauci je danas i dalje gotovo u potpunosti
zastupljena redukcionistièka paradigma po kojoj je pristup svoðenja celine na delove
realan. Tako se smatra da bi se zakoni koje prouèavaju nauka o materijalima mogli svesti
na atomske zakonitosti, zakoni hemije na zakone fizike više tela, zakoni molekularne
biologije na zakone hemije, zakoni psihologije na zakone fiziologije, odnosno
molekularne biologije, a zakoni socijalnih nauka na zakone psihologije4. Prirodne
zakonitosti, koje danas figurišu u odvojenim nauènim oblastima, bi se na osnovu
redukcionistièkih shvatanja mogle sveste na zakone koji upravljaju elementarnim
èesticama, dok bi se u »idealnom« sluèaju èitav svet i sve postojeãe moglo objasniti
pomoãu najfundamentalnijih kosmièkih entiteta, koji se, kao što ãemo kasnije videti,
putem tradicionalne nauène metodologije verovatno nikada neãe razluèiti. Oèigledna
prednost prihvatanja ideje o beskonaènom broju kvaliteta koji izranjaju sa svakim novim
nivoom složenosti sistema je u tome što bi nauèna istraživanja sa ovakvom polaznom
pretpostavkom bila lišena ogranièenja koja proizilaze iz pretpostavke da je skup opštih
svojstava, kvaliteta i zakona Prirode konaèan, te da ga je neophodno koristiti u svim

15
kontekstima, uslovima i stepenima aproksimacije18. Ovakvo shvatanje koje bi uèinilo
nauku veènom ljudskom istraživaèkom delatnošãu, ne slaže se naravno sa zastarelim
težnjama o poznavanju èitavog sveta i predviðanju svih kosmièkih i zemaljskih pojava iz
perspektive èoveka i to na bazi matematièkih zakona.
Redukcionizam se, u opštem sluèaju, ne mora formulisati samo kao shvatanje u
okviru koga je suma delova sistema jednaka po vrednosti celini, veã i kao tvrdnja da je
svaku opaženu pojavu moguãe redukovati do sitnijih detalja, kao i da je svaki uzroèno-
posledièni proces moguãe sintaksièki formulisati, ili da je svaki proces koji je moguãe
definisati, moguãe i proraèunati. Redukcionistièki pogled na svet se bazira na traženju
uzroka postojanja svih opažajnih pojava na nižim, iz redukcionistièkih vidika
fundamentalnijim nivoima, pomoãu kojih se sve pojave na višim nivoima mogu objasniti.
Nauka se, kao što je poznato, bavi prouèavanjem veza izmeðu procesa merenja i
dobijenih rezultata u vezi sa uslovno razdvojenim delovima našeg sveta, odnosno
prividno odvojenim »skupovima entiteta« koje karakterišu svojstveni odgovori na
delovanja mernih aparata. Dakle, da bi svet bio razdvojen na izabrane delove, odgovor na
dejstvo izvesnih mernih aparata na svakoga od njih mora biti specifièan, odnosno oni
moraju biti razlièito primeãeni i posmatrani, što se u preciznim crtama nauène
metodologije opisuje pridavanjem kvantitativnih vrednosti izvesnim kvalitetima. Ukoliko
držimo na dlanu jedan kamenèiã, on nam može izgledati relativno kompaktan i nedeljiv,
ali pogledamo li ga pod mikroskopom, primetiãemo da je sastavljen od mnoštva manjih,
meðusobno spojenih zrnaca. Koristeãi se dalje, na primer, difraktografskom analizom
otkrili bismo izvesnu kristalnu ureðenost ovih zrnaca, a koristeãi se zatim, na primer,
atomskom spektroskopijom pronašli bismo i koji su to atomi ili joni poreðani u
periodiènim i simetriènim kristalnim strukturama ovih mikro-zrnaca. Tako bismo lako
mogli da zakljuèimo da se kamenèiã može egzaktnije i opširnije predstaviti kao skup
povezanih atoma, te nam lako smisao koji nosi njegova celina koju držimo na dlanu i
divimo joj se, može izmaãi iz ruke. Mnogo drastiènija situacija se odigrava kada na slièan
redukcionistièki naèin, nauèna razmatranja svode živa biãa kod kojih holistièke osobine
dolaze do sakramentalnih izražaja, na skupove organa, tkiva i ãelija, te na kraju krajeva
na genetsku šifru, odnosno sekvencijalni, uprošãeni raspored nukleotida u spiralnom
lancu DNK.
Dok je redukcionistièka težnja da analitièki pronalazi razlike u stvarima, holistièki
pristupi se sagledavaju u sintetièkom pronalaženju veza izmeðu naizgled razlièitih stvari.
Holistièki pristup prevazilazi kvantitativne razlike, koje, u opštim crtama, predstavljaju
glavne parametre redukcionistièkog potenciranja razlika, i bazira se na uoèavanju
sliènosti, bilo da su to nepromenljive simetrije, jednaki delovi ili interakcije sa okolinom,
ili neki drugi putevi koji povezuju stvari (zajednièki kvaliteti) uprkos razlièitim
kvantitativnim odnosima10. Karakteristièno poreðenje redukcionistièkog i holistièkog
naèina upoznavanja Prirode je dato na primeru istraživanja jednog cveta87 pomoãu ova
dva prilaza. Analitiènost redukcionizma bi sasekla cvet na delove ne bi li pronašla i
dotakla izvor njegove lepote, pri èemu cvet, postojan samo kao celina, nestaje, dok
redukcionistièki istraživaè nije ispunio cilj upoznavanja, niti je u stanju da vrati
rasparèane stvari na svoje mesto. S druge strane, svestan da se zbližavanje i upoznavanje
ne odigrava putem dominantnog i èesto, kao u ovom sluèaju, destruktivnog redukovanja,
holistièki um dopušta upoznavanje i razmenu informacija na višem, ravnopravnijem
nivou, pokušavajuãi divljenjem da podstakne Puteve koji povezuju, bilo da su oni

16
zajednièko evolutivno poreklo, zajednièki trenutak postojanja ili neka druga putanja
kojom se razmenjuju doživljaji sveta. Dok holistièki pristup neizostavno dovodi do
razvijanja oseãaja neraskidivosti uma od Prirode, uporan redukcionistièki pristup dovodi
do sve veãe epistemološke panike koja rezultuje i u sve veãoj destrukciji i izolaciji
subjekta od okoline.
U svetu postoji mnogo razlièitih nivoa na kojima se odigravaju stvari. Jedni, kao
što su ples zvezda, planeta i galaksija, odigravaju se u kosmièkim razmerama, drugi, kao
što su razna ciklièna strujanja materije, kao posledice postojanja nama poznatog živog
sveta na razmerama planetarne biosfere, sledeãi na nivou lokalnih ekosistema (kao što su
jezero, livada ili grad), pa zatim na nivou individualnih biãa, te organa, tkiva, ãelija,
makromolekula, atoma, kvantnih entiteta itd. Dok se po redukcionistièkim shvatanjima
sve stvari na složenijim nivoima mogu opisati pomoãu pojava na jednostavnijim nivoima,
ovakve jednostrane hijerarhije nema u holistièkim viðenjima sveta. Ne samo da celina,
odnosno složeniji sistem, može uticati na ponašanje njegovih delova, veã svi nivoi
složenosti sistema ravnopravno uèestvuju u njegovoj evoluciji. Redukcionistièki pristup
sagledavanju sveta najèešãe dovodi do ignorisanja svih nivoa do onoga do koga
konzistentno može priãi svojim istraživaèkim oruðima, jer ukoliko se celina može
zameniti sumom delova, onda je ovakva metodologija opravdana. Tako se sve osobine
živih biãa, koje su karakteristiène za njih kao životne celine, po redukcionistièkim
pravilima svode na niz uprošãenih shema na višem i bogatijem logièkom, ali nižem i
siromašnijem ontološkom nivou.
Ukoliko redukcionistièka nauka pokuša da opiše jedan kompleksan doživljaj,
svojstven našim biãima kao celini, onda bi to izgledalo shematski slièno sledeãem
primeru. Zamislite jednostavnu situaciju u kojoj neki spoljašnji opažaj, na primer neki
lepi prizor, izaziva valovita oseãanja u nama. Redukcionistièki opis dogaðaja bi se usled
nemoguãnosti izražavanja na istom logièkom nivou (na kome nema reèi, odnosno
imenovanja prividno izolovanih entiteta) na kome se odigravala unutrašnja komunikacija
posmatraèa sa percepiranim informacijama, usled polazne pretpostavke da se celina može
izraziti kao suma delova, ustalio na nivou veãeg potencijala logièkog rezonovanja, pri
èemu bi za sobom u stvarnom svetu, ostavio mnoge osobine prouèavanog sistema, koje
tako opis dogaðaja èine neizostavno ontološki siromašnijim. Prièa ovakvog opisa bi
verovatno poèela od fotona koji reflektovani od opaženih delova sredine nalaze put do
naših oèiju, da bi se informacija dalje prenosila preko oènog nerva do centra za vid u
mozgu, odakle bi u odreðenom, prijemèivom moždanom stanju inicirala niz složenih
elektriènih procesa, koji u svom toku luèe odreðene molekule, ukljuèujuãi pre svega
verovatno izvesne enzime, u koje spadaju i hormoni, a koji izazivaju izvesna oseãanja na
telesnom nivou. Siromašnost ovakvog opisa je posledica ne samo nedovoljnog
poznavanja bioloških procesa, kao ni zanemarivanja celokupnog konteksta percepcije, te
ni greške u poèetnoj pretpostavci da se celina može svesti na skup njenih sastavnih
delova i što manjeg broja kvaliteta, veã pre svega èinjenice da ime, odnosno reèi i simboli
koji se koriste u nauènim opisima, nisu isto što i imenovana stvar.
Problematika neravnoteže izmeðu redukcionistièkih i holistièkih principa se u
savremenoj nauci odražava na drastièno uprošãavanje stvarnog sveta u njenim opisima i
objašnjenjima, što ponekad doseže granice vulgarnosti (kao suprotnosti lepoti), jer se
tako mistièna velièanstvenost i lepota sveta u svojoj kompleksnosti eliminiše i umesto nje
se nameãe šturo, kruto, preterano pojednostavljeno i za svakoga u svakom trenutku

17
identièno objašnjenje. Postoji mnogo razloga drastiènog uprošãavanja opisa suštinskih
kvaliteta nauènim metodama. Osim jednostrane »odozdo-naviše« hijerarhije u okviru
koje su Um i sva velièanstvena oseãanja samo epifenomeni deterministièkih atomskih
procesa, preterana pojednostavljanja nauènih opisa su posledica i èinjenice da je odnos
nauènih zakona i objašnjenja sa svetom koji percepiramo skoro ekvivalentan odnosu
strukture mape i strukture stvarne teritorije, dok opet svet koji percepiramo predstavlja
samo jedan mali njegov deo, koji možda sa stvarnim svetom opet stoji u odnosu sliènom
odnosu mape i stvarnoga sveta sa svim svojim skrivenim efektima.

O poreklu nauènog redukcionizma

Redukcionistièki princip nauènih istraživanja koji je doživeo procvat u 17. veku i

od tada predstavlja osnovni idejni temelj najveãeg broja istraživanja u nauci, zaslužan je
za neverovatni niz diferencijacija u opisima sveta, najpre potencijalno otkrivenih, zatim
izvedenih, te nauèno dokazanih i u našem društvu opšte prihvaãenih. Kao posledica toga,
danas nauène èinjenice koje nam govore o slici sveta izgledaju u svojim detaljima
izrazito bogatije od nauènih slika i vidika od pre samo nekoliko vekova. Umesto
verbalnih formulacija i rimskih brojeva, danas imamo složene simbolièke izraze
matematike sa svom njihovom logièkom egzaktnošãu*. Umesto èetiri esencijalna
elementa sveta, sada poznajemo èitav periodni sistem elemenata** sa sve subatomskim
èestica i mnoštvom raznih drugih »elementarnih« èestica i antièestica. Umesto statiènog
sferiènog Kosmosa sa još po moguãstvu i Zemljom u njenom centru, danas, zahvaljujuãi
pravilima analitièke geometrije i Njutnovim zakonima kretanja, znamo za postojanje
stotina milijardi galaksija sa još po stotinama milijardi zvezda u njima, sa sve crnim
rupama, kvazarima, pulsarima, bolidima i drugim svemirskim dogodovštinama. Umesto
statièno kreiranog planetarnog živog sveta sa mnoštvom nesrodnih bioloških vrsta, danas
imamo evolutivna stabla, genetske šifre i obrnuto usmereni pravac razvoja kompleksnosti
živih biãa, od manje savršenih ka savršenijim formama. Kao posledica razvoja mašinskih
i mikroprocesorskih tehnologija, imamo kompjutere umesto abakusa, a kibernetièki
strojevi obavljaju nizove teških poslova u koje su ljudi i životinje morali da ulažu svoju
metabolièku snagu. Tehnološki planetarni razvoj i napredak na nivou komunikacija su
posledica sistematiènog otkrivanja sveta od strane redukcionistièke nauke.
Nauka je sa opštim prihvatanjem radova i ideja Njutna, Dekarta, Laplasa,
Bejkona, Loka, Galileja i mnogih drugih zapadnih nauènika i mislilaca prihvatila i krajnje
redukcionistièki pogled na svet u kome je sve što postoji moglo da se svede na
elementarne èestice koje po matematièkim zakonitostima kojima se formulišu sile,
odnosno polja prirode, formiraju svet. Sa poèetkom 20. veka niz eksperimentalnih
potvrda redukcionistièkih vizija sveta je stigao. U Majkelson-Morlijevom eksperimentu
je pokazano da ne postoji etar kao pretpostavljena sredina kroz koju bi se prostirali
elektromagnetni talasi; atomska teorija je potvrðena; otkrilo se da se svetlost sastoji od
diskretnih jedinica, èestica koje danas nazivamo fotonima, te i uopšte da svako prirodno

*
Premda je bitno primetiti da su »neegzaktni« jezièki opisi gotovo uvek prethodili matematièkim
formulacijama nauènih otkriãa.
**
Premda to ne znaèi da se èetiri elementa sveta ne mogu identifikovati sa odreðenog holistièkijeg nivoa od
nivoa atomskih pojava.

18
dejstvo poseduje elementarni i diskretni karakter. Tako je diskretnost umesto
svepovezanosti i kontinuiteta postala fundamentalna karakteristika pojavnog sveta koji se
zamišljao kao splet atoma èija struktura evoluira u skladu sa precizno definisanim
matematièkim zakonima. Èuvena je redukcionistièka ideja o teorijski moguãoj izgradnji
džinovskog superkompjutera (tzv. Laplasovog demona) koji bi, poznajuãi položaje i
energije svih elementarnih delova Kosmosa (tada se mislilo da su to atomi), bio u stanju
da izraèunava i predviða svaki kosmièki dogaðaj buduãnosti. Naravno, u ovakvom svetu,
u kome bi sve što postoji u bilo kom trenutku bilo jednoznaèno odreðeno prošlošãu
sistema, ne bi bilo mesta za slobodnu volju živih biãa, jer bi svaki njihov akt bio
determinisan prošlošãu. Kosmos je zamišljan kao veliki mehanizam, slièan èasovniku, te
odatle se èesto redukcionistièka nauka, koja istovremeno opravdava ideju o determinizmu
naziva i mehanistièkom naukom. Ideja o Kosmosu kao èasovniku, èije bi svako buduãe
stanje uz poznavanje prethodnih stanja i matematièkih zakona Prirode moglo da se
predvidi, u velikoj meri je bilo ohrabrena gotovo savršenom preciznošãu sa kojom su
astronomi pomoãu Njutnovog zakona gravitacije bili u stanju da predvide kretanje bliskih
zvezda, planeta ili kometa. Uopšte, postojanje distinktivnih zvezda i drugih nebeskih tela
pružalo je jasnu indikaciju da i sam svet nije fluidan i neprekidan, veã sastavljen od
diskretnih jedinica. Pošto je i misaonom svetu pridavana važnost, jer je jasno da bez
njega ni svest o svetu kao mehanizmu ne bi mogla da postoji, on je dobio ulogu drugog
sata koji je metaforièno stajao pored materijalnog sata, ali izmeðu njih nije bilo nikakve
interakcije, osim što su oba pokazivala isto vreme. Iz ovakvih shvatanja rodila se ideja o
takozvanom kartezijanskom dualizmu u okviru koga um nije nikako mogao da bude
upleten u delovanje na nivou sveta materije koji je bio jedan nezaustavljivi i potencijalno
potpuno predvidljivi mehanizam.
Još jedan popularni nauèni demon, osim takozvanog Laplasovog, je i Maksvelov
demon èijim posredstvom je bila pretpostavljena realna moguãnost konstrukcije
perpetuum mobile-a. Naime, ovaj demon bi bio u stanju da u gasnom sudu propušta samo
dovoljno brze molekule na topliji kraj suda, ali ne i hladniji, te bi se tako suprotno
oèekivanjima drugog zakona termodinamike, jedan kraj suda zagrevao, a drugi hladio sve
dok bi demon izvodio vešto svoj posao. Meðutim, slièno kao što je konstrukcija
Laplasovog sveznajuãeg kompjutera kasnije pokazana neizvodljivom prvenstveno usled
neodvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema, te i o neodvojivosti uma koji zamišlja
svet kao mašinu od same »mašine«, tako se i usled neophodne prirodne svesnosti
Maksvelovog demona pokazuje da i on mora biti podložan zakonima termodinamike,
ukljuèujuãi i utrošak izvesne energije na raèun svojom veštinom proizvedene. Ideje o
moguãnosti postojanja oba demona su posledica neprirodnog odvajanja uma od Prirode,
bez shvatanja nemoguãnosti postojanja jednog bez drugog.
Sa idejom o kartezijanskom dualizmu spiritualni svet religije je postao
inkompatibilan sa nauènim opisima sveta, a posledice ovakvog rascepa su vremenom
poèele da se primeãuju na raznim suprotstavljenostima i sukobima u razlièitim sferama
postojanja ljudskog društva, kao i ljudskog misaonog sveta. Narodna uzreèica »nema
Boga«, koja se koristi u opisima prirodnih dogaðaja u okvirima kojih se doživljava
neizbežna determinisanost pretpostavljenog ishoda, skladno opisuje ateizam, implicitan u
sagledavanju Prirode iz klasièno-nauène perspektive. Slika o svetu iz vidika
redukcionistièke nauke nije mogla u sebe da inkorporira postojanje božanske volje i
dejstvo božanskih nepredvidljivih principa u svetu i u živim biãima. Iz ideje o Kosmosu

19
kao deterministièkom mehanizmu i demonske neprirodne podvojenosti uma od njega,
rodila se mehanistièka filosofija, èije posledice danas sagledavamo i u opštim
shvatanjima otuðenosti èoveka od Prirode, te i u industrijalistièkom stavu o ulozi èoveka
kao ukrotitelja Prirode, a ne njenog deteta, biãa koje sledi njen Put. Sa prihvatanjem i
implementiranjem demonske ideje o izdvojenosti èoveka od Prirode namesto spiritualne
svepovezanosti, nestalo je odgovornosti u ljudskim delatnostima, a namesto nje se
ustanovila težnja ka kontroli, dominaciji i moãi. Umesto Prirode kao boginje majke, ona
je u najveãem delu nauènog društva postala mašina sa mnoštvom resursa za
eksploatisanje.

Kvantiteti ili kvaliteti

Pošto se matematièki model sveta može predstaviti samo pomoãu faktora kao
veza izmeðu kolièina, tada je jasno da se sam postupak kvantifikovanja nalazi u samoj
srži ideje o poznavanju i predviðanju svih pojava. Korišãenje kvantitativnih relacija i
kartezijanskih koordinata u pokušajima opisivanja Prirode ima poreklo u pretpostavci o
nepromenljivim osnovnim svojstvima materije. Meðutim, nauèna metodologija bazirana
na kvantifikovanju teško je u stanju da se nosi sa pokušajima objašnjavanja iskustvenih
kvaliteta i vrednosti, koji uvek imaju poreklo u neponovljivim i jedinstvenim putanjama
Prirode, te i uma kao entiteta koji stoji na granici »spoljašnjeg« i »unutrašnjeg« sveta, te
stoga i èitavog iskustva. Insistiranje na kvantifikovanju se u nauènim okvirima vrši iz dva
razloga: da se postigne maksimalna preciznost istraživanja, te da se postigne objektivnost
opisa eliminisanjem pozivanja na uticaj posmatraèa. Meðutim, stvari se na najmanjim
obzervabilnim nivoima, kao što ãemo kasnije videti, mogu predstaviti samo kao
sveprožimajuãa mreža procesa koja u sebi ukljuèuje i posmatraèa, a nikako kao izolovani
entiteti. Ideja o kvantifikovanju najmanjih entiteta se stoga jasno pokazuje prepotentnom,
a uz to sam kvantitet po sebi ne može postojati.
U mnogim formulacijama holistièkih sistema se navodi da kvantitativne razlike
raðaju kvalitativne, i pored toga što je oèigledno da je do ovako neprirodnog zakljuèka
moguãe doãi iskljuèivo kao posledica kvantitativnog poreðenja imaginarnih sistema. U
stvarnosti i kada se èini da promena u kvantitetu dovodi do stvaranja novih kvaliteta,
neophodno je shvatanje da su samo putanje, a nikada kvantiteti, u stanju da odreðuju
kvalitete, te da su i date promene kvantitativnih odnosa prouzrokovane promenom neke
putanje, odnosno kvaliteta. Tako, iako se osobine atoma menjaju sa promenama njegovog
atomskog broja, odnosno broja protona u atomskom jezgru, u osnovi promene kvaliteta
atoma stoje nove relacije koje figurišu izmeðu njegovih delova. Slièno tome, i
pojavljivanje novog ostrva nakon oseke nije posledica kvantitativnog spuštanja nivoa
mora, veã u efektivno širem sagledavanju pojave, promene niza putanja kako nebeskih
tela, tako i atoma, te beskrajno mnogo harmonija energetskih tokova.
Kako se penjemo od kvantnog nivoa ka atomskom i molekulskom, te ka nivou
živog sveta, planeta i zvezda, kvantiteti gube svoj smisao i prepuštaju mesto kvalitetima,
odnosno Putevima koji se pružaju izmeðu nas. Sa svakim složenijim nivoom sveta,
pojavljuju se nove uzroène veze izmeðu stvari koje postaju bitne samo iz konteksta
celine, usled èega se moraju pojaviti i novi zakoni i kvaliteti koji se ne mogu svesti na
zakone delova date celine. Svako materijalno telo poseduje ni više ni manje do

20
beskonaèan broj varijabli5 usled neogranièenog broja razlièitih aspekata sa kojih ga
možemo doživeti. Ono što se danas zašušuruje insistiranjem na matematièkom modelu
Kosmosa su kvaliteti, odnosno putanje koje povezuju, a koje èine najvrednije stvari koje
imamo. Estetski kvaliteti, oseãanja, težnje, želje, umetnost, smisao i spiritualnost išèezli
su iz jezika i interesovanja nauke sa sve intenzivnijim protežiranjem kvantifikovanja kao
osnovnog istraživaèkog idejnog akta.
Da bi se analitièki kvantifikacioni postupak primenio u istraživanju sveta, u
opštem sluèaju je neophodno ne samo da su interakcije izmeðu delova sistema ili
nepostojane ili toliko slabe da se aproksimativno mogu zanemariti prilikom izraèunavanja
buduãih stanja, veã i da su relacije kojima se opisuju ponašanja delova linearne13. Samo
kada su ispunjena ova dva uslova, matematièke jednakosti koje opisuju ponašanje celine
mogu biti uslovno i aproksimativno u istoj formi primenjene na opisivanje delova, što je
osnovni uslov èije je ispunjenje neophodno da bi se parcijalni procesi sistema mogli
aditivno superponirati u svrhu opisivanja ukupnih procesa, odnosno da bi se celina
predstavila kao funkcija svojih delova. Meðutim, u stvarnosti, svi delovi bilo kojih
prirodnih sistema su prožeti meðusobnim interakcijama, te se ovakvi sistemi mogu
opisati samo pomoãu skupova simultanih diferencijalnih jednaèina, koje su u opštem
sluèaju nelinearne, te stoga netrivijalne i najèešãe nerešive. U okviru ovakvog sistema
diferencijalnih jednaèina, promena diferencirane velièine je funkcija date velièine svih
delova sistema, te kvantitativna promena bilo kog kvaliteta bilo kog dela u sistemu
uzrokuje promene u svim delovima sistema. Svaki sistem se, stoga, u neaproksimativnom
sluèaju može doživeti kao holistièki, jer su promene svih njegovih »delova« neraskidivo
povezane sa promenama ostalih. Tek nakon razvijanja diferencijalnih jednaèina u
Tejlorove redove, i poistoveãivanja koeficijenata koji bi stajali uz promenljive velièine sa
nulom, sistem ovih jednaèina bi degenerisao u redukcionistièki sistem nezavisnih
uzroèno-poslediènih »vagona« u okviru koga bi promena u izvesnom elementu zavisila
samo od datog elementa, i tek tada bi bila i opravdana tvrdnja da je vrednost celine
jednaka sumi delova. Što su ovi takozvani koeficijenti interakcije veãi, to je životna
svepovezujuãa holistièka svesnost prisutna u biãu, dok, s druge strane, što su ovi
koeficijenti manji, to razmišljanje i ponašanje biãa u veãoj meri podseãa na mašinsko
rezonovanje.
Prirodni sistemi sastavljeni èak i samo od nekoliko komponenti prožetih dovoljno
jakim interakcijama poseduju najèešãe toliko veliki broj stanja koje je neophodno
proraèunati u svrhu apsolutnog poznavanja sistema, da moguãnosti jednog ovakvog
proraèuna gotovo uvek prevazilaze ne samo praktièna, veã i fizièka ogranièenja realno
ostvarljivih raèunskih aparata*. U opštem sluèaju, rezultati klasiènih kvantitativnih
predviðanja približno koincidiraju sa stvarnim ishodima dogaðaja samo kada se
posmatrane pojave mogu razložiti do naigled »izolovanih« uzroèno-poslediènih efekata
ili kada se one mogu predstaviti kao posledica dovoljno velikog broja »nasumiènih«
procesa, kao što je sluèaj u statistièkoj mehanici i termodinamici. Meðutim, kada god se
organizacija sistema na svim njegovim nivoima doživi kao bitna, odnosno kada
prouèavani sistem poseduje konaèno veliki broj »elemenata« ili procesa, tada predviðanje
pojava na bazi klasiènog pristupa predstavlja slab model opisivanja stvarnosti. Dovoljno

*
Ukoliko zamislimo sistem sastavljen od m taèaka, tada postoji 2m(m-1) razlièitih naèina uspostavljanja veza
izmeðu ovih taèaka. Ukoliko je m = 5, tada veã postoji više od milion razlièitih kombinacija, dok za m = 20
njihov broj prevazilazi procenjeni broj atoma u Kosmosu (oko 1080).

21
je da dvema zvezdama, planetama ili elektronima dodamo po treãeg srazmerno velikog
èlana, i apsolutno precizno, èak i potpuno teorijsko (bez uzimanja u obzir neizvodljivosti
potpuno preciznog poznavanja graniènih uslova) predviðanje kretanja ovih, bilo nebeskih
ili atomskih tela na bazi jednostavnih Njutnovih zakona gravitacije i kretanja postaãe
neizvodljivo. Nepredvidljivost ponašanja sveta je, stoga, imanentna u postupcima
sagledavanja prirodnih procesa na bazi matematièkih pravila.
Podsetimo se da je moã kvantitativnog predviðanja prirodnih pojava osnovni
preduslov prihvatanja nauène hipoteze kao teorije. Meðutim, pošto se samo jednostavne,
linearne interakcije mogu definitivno testirati, tada je redukcionistièki nauèni prilaz
stvarnosti u okviru koga se svi kvaliteti celine mogu predstaviti konaènim brojem
kvaliteta delova, logièna posledica insistiranja na preciznim eksperimentalnim
verifikacijama kao jedino relevantnim. Interesantno je da aproksimativno linearizovanje
opisivanih prirodnih sistema u okvirima nauènih istraživanja preko njihove potencijalne
predvidljivosti dovodi i do nedostatka moralne odgovornosti, mudrosti i istinske
kreativnosti u kojoj su logièka i intuitivna rezonovanja uvek isprepletana u neraskidivu
celinu.
Matematièko redukovanje prouèavanih prirodnih sistema od ureðenosti u okviru
koje su svi njihovi delovi efektivno povezani, do prisustva iskljuèivo linearnih uzroèno-
poslediènih »vozova«, analogno je aproksimativnom sagledavanju matematièkih opisa
divergentnih prirodnih putanja kao konvergentnih uzroèno-poslediènih nizova. Naime,
dok se savremeni opisi divergentnih ureðenosti uglavnom odnose na nepredvidljivo
ponašanje pojedinaènih delova sistema, kao na primer, na kretanje pojedinaènih atoma ili
molekula, opisi konvergentnih sistema se tièu najèešãe èitavih klasa, kao na primer,
relativno predvidljivog pomeranja zvezda po nebeskom svodu ili faznih prelaza
materijalnih sistema. Zakoni verovatnoãe posreduju izmeðu ova dva tipa opisivanja
prirodnih putanja, pri èemu se, naravno, ishodi pojedinaènih dogaðaja ne mogu predvideti
ekstrapolacijom ponašanja klase na ponašanje njenih èlanova. Iako sve promene
aproksimativno konvergentnih matematièkih putanja potièu iz prirodno-divergentnih
podruèja, iz poznate temperature kristalizacije teènosti ili poluživota radioaktivnog
jedinjenja se na osnovu matematièkih zakona ne može predvideti ni molekul koji ãe
predstavljati kristalizacionu klicu, a ni trenutak radioaktivnog raspada pojedinaènog
atoma. U opštem sluèaju, ukoliko postoji samo jedan faktor koji na nepredvidljivo
promenljiv naèin utièe na ponašanje zamišljenog deterministièkog sistema u vremenu,
moã predviðanja ponašanja sistema ãe biti sve manja što je dalji trenutak buduãnosti za
koji se traži rešenje. Sve prirodne pojave posmatrane u sveobuhvatnom i beskrajnom
kosmièkom kontekstu se sagledavaju kao divergentne, što je i u naizgled ogranièenim
kosmièkim prostranstvima iz perspektive življenja i saznanja pojedinaènih biãa
karakteristika svih inovativnih i kreativnih procesa. Doživljavanje mnogih savremenih
nauènih problema kao konvergentnih, odnosno formalno jednoznaèno rešivih, reflektuje
se na zanemarivanje gotovo svih životnih, smisaonih, religioznih i estetskih kvaliteta
postojanja, te insistiranju na mehanistièkim know-how prilazima objašnjenjima prirodnih
procesa umesto nesputanog, indeterministièkog sagledavanja Prirode kroz know-why
okvir.
Neuspešni redukcionistièki pristupi u opisivanju suštinskih kvaliteta sveta ukazuju
na neophodnost njihovog prikljuèenja holistièkim principima sagledavanja Prirode.
Odnos izmeðu redukcionistièkog i holistièkog principa u istraživanju sveta se èesto

22
ilustrativno opisuje na primeru posmatranja šume, i naravno pokušaja iscrtavanja njene
mape. Naime, dok bi redukcionista primeãivao uglavnom stabla i godove, mahovinu i
zareze na njima, i pokušavao da kvantifikuje posmatrano, holistièki istraživaè bi uoèavao
putanje šume koje nièu na njenom globalnom nivou. Dok bi redukcionista uoèavao
razlike izmeðu stabala i to prvenstveno pomoãu kvantiteta, kao na primer, razlièitog
obima zelenila, visine i razgranatosti, holista bi zanemarivao velièine, i težio bi
pronalaženju zajednièkih osobina, odnosno stvari koje povezuju mala i velika stabla,
razgranate i uske krošnje i sl. Na kraju krajeva, kao posledica ovakvog pristupa,
redukcionista bi pronalazeãi razlièitosti i posebnosti u svim izdvojenim entitetima šume,
shvatio da ne samo da su sva stabla razlièita, veã da je i on sam razlièit. Osetio bi se kao
stranac, izolovan od živog sveta šume i od èitave Prirode. S druge strane, holista bi se,
uoèavajuãi sliènosti koje prožimaju šumu kroz sve njene razlièitosti, sve vreme
približavao svetu koji prouèava, otkrivao njegov tajni smisao i sve više se oseãao kao
njegov nerazdvojivi deo. Jednoga dana bi shvatio da je i on sam isti kao i stabla šume, i
da kao što meðu njima postoje putanje koje ih povezuju, i on sam je neodvojiv od èitave
šume i od svakog stabla u njoj. Oseãanje kosmièke pripadnosti i neraskidive harmoniène
povezanosti sa svetom oko njega bi ga uèinilo sreãnim i smislenim biãem.
U opštem sluèaju, što je širi kontekst u okviru koga doživljavamo percepirane
pojave, to ãemo više naizgled nepromenljivih, globalnih osobina biti u stanju da uoèimo,
što ãe nam zauzvrat doneti manje saznanja o pojedinaènim osobenostima stvari, a više o
njihovim zajednièkim crtama, odnosno putevima koji ih povezuju. Redukcionistièko
specifikovanje razlika vodi uoèavanju jedinstvenosti detalja sveta, dok holistièki pogled
razvija svest o njihovoj smisaonoj povezanosti. Da bi se stekao pravi uvid u bogatstvo
šume, odnosno da bi se osetile njene globalne osobine koje su karakteristiène ne samo za
skup stabala, veã za samu šumu kao prirodni holistièki sistem, svakako bi trebalo gajiti
ravnotežu izmeðu oba principa, izmeðu uoèavanja supstance i forme, odnosno merenja
kvantiteta i mapiranja kvaliteta. Dok se dobrim kvantitativnim modelima mogu približno
predviðati razne prirodne pojave buduãnosti, dobri kvalitativni modeli doprinose
uoèavanju zajednièkih crta sveta obogaãujuãi ga njihovim razumevanjem u živom svetu,
te na taj naèin, i omoguãavaju sreãnu buduãnost. Èitav svet oko nas koji primeãujemo u
prividno odvojenim delovima je posledica percepcije na bazi razlika, ali je naša dužnost
da kroz nju proniknemo u putanje koje povezuju stvari, te da na taj naèin ostvarimo
misaonu istraživaèku ravnotežu sa Prirodom. Ponekad detaljno prouèavanje »stabala«
može dovesti do vraãanja na globalni poèetak, odnosno na ideju o celoj šumi. Ovakav
stav proizilazi direktno iz »hologramske« strukture sveta, u okviru koje se u najmanjim
njegovim delovima krije tajna o èitavom sistemu kao celini. Tako je kvantna teorija
prouèavajuãi entitete za koje se mislilo da su elementarni, došla najpre do zakljuèka da je
struktura Kosmosa usled nerazdvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema sa
epistemološke strane indeterministièka, te da su svi kosmièki entiteti nerazluèivi od svega
što postoji, kao i da su na lokalnim atomskim nivoima prisutni nelokalni uticaji kosmièke
celine. S druge strane, sistemska teorija zasnovana na prouèavanju sistema sastavljenih
od individualnih i razdvojivih entiteta i od njih èesto neodvojivog posmatraèa, otkrila je
niz holistièkih osobina sistema posmatrajuãi ih prvenstveno kao »šume«, odnosno
putanje koje izviru iz razlièitih formi i procesa, odnosno razlièitih veza izmeðu delova
sistema. Sistemska teorija ignoriše materijal od koga je sistem sastavljen i bazira se na
uoèavanju njegove apstraktne organizacije kao jedine relevantne za definisanje

23
esencijalnih kvaliteta sistema. I savremena kvantna i sistemska teorija došle su do
zakljuèka da delovi bilo kog sistema ne poseduju njegove intrinsiène osobine i da se
mogu razumeti i opisati samo u kontekstu sistema kao celine. Bitna razlika izmeðu ova
dva pristupa nauènom prouèavanju sveta je u tome što dok kvantna teorija predstavlja
nastavak klasiène nauène metodologije zasnovane prvenstveno na eksperimentalnim
merenjima i kvantifikovanjima, redukujuãi tako osobine atomskih entiteta na složene
matematièke formulacije, sistemska teorija se bazira na insistiranju na kvalitetima, te na
zajednièkim iskustvima, umesto proverljivim merenjima, za šta se smatra da ãe biti
osnovni nauèni prilaz buduãnosti (ukoliko se deklasiranje insistiranja na iskljuèivo
kvantitativnim predviðanjima na raèun uvoðenja estetski obogaãujuãih kvaliteta uopšte
može nazvati nauènim pristupom). Kosmos se, u svakom sluèaju, na osnovu rezultata
ovih dveju nauènih teorija više ne može smatrati mašinom, saèinjenom od mnoštva
odvojivih delova, veã samo kao dinamièka celina u kojoj je sve povezano i nerazluèivo
od njegovog Puta.

O pitanjima i odgovorima nauke

Redukcionizam se èesto definiše kao pogled na svet gde nešto nije nešto, veã
nešto drugo, a ovo nešto drugo opet nije nešto drugo, veã nešto nešto drugo itd., tako da
se na kraju dolazi do granica naših opažanja definisanih u krajnjim sluèajevima
Hajzenbergovom relacijom neodreðenosti ili Velikim praskom, te i do nemoguãnosti
nauènog definisanja, odnosno preciznog ucrtavanja u njenu mapu sveta bilo èega. Ovo
razmišljanje ãemo opisati u primeru, odnosno kratkom izletu na temu davanja odgovora
nauke na pitanja:
Sin: Tata, zašto ja postavljam stalno neka pitanja ?
Tata: Pitanja su naš kljuè za odgonetanje tajni Kosmosa. Izgleda kao da je
postavljanje pitanja samim našim biãima sazdano u samim strukturama naših misaonih
aparata, te nas njihov nastanak u umu postavlja na unutrašnji put evolucije i napretka. Svi
svakodnevni proraèuni i odluke baziraju se na automatskom postavljanju pitanja i
traženja odgovora. Svesna pitanja su izraz èuðenja, a èuðenje je odraz nenaviknutosti na
svakodnevne životne rutinske aktivnosti i prevladavanje sitnog takmièarskog duha našeg
ega. Pomoãu pitanja se možemo stalno vraãati na nivo unutrašnje èistoãe deteta, u odnosu
na koji je tako intenzitet èulnih doživljaja koji izaziva èuðenje i nastanak novih pitanja
velik kao more. Misterija je da li su ljudska biãa jedini deliãi života na našoj planeti koja
su u stanju da postavljaju unutrašnja pitanja, pitanja koja se odnose na smisao i znaèaj
pojava koje prolaze ispred naših oèiju. Živi svet je prepun ekspresije pitanja i odgovora,
ponekad toliko zanimljivih i prepunih detalja kao što su pištanje delfina, ljubopitljiv
pogled nekog psa ili neobièni ples pèela koje ukazuju na pravac na kome je neki medeni
cvet. Ipak, impresija pitanjima je verovatno isto onoliko osobina ljudskog sveta koliko i
rešavanje integrala napamet, komponovanje pesama ili radosno puštanje suza.
Sin: Dobro, ali zašto uvek na moja pitanja dobijam nauène odgovore ?
Tata: Logièni nastavak pitanja na koji smo navikli je obièno odgovor. Nekada
davno, u doba antike, inteligentna biãa koja su razmišljala o poreklu svojih razmišljanja i
same Prirode, sve ideje su postavljali u globalni, kosmièki kontekst, te su u to vreme
odgovori na sva pitanja predstavljali najveãim delom filosofsku intuitivnu misao, ali koja

24
je u sebi sadržala pomalo matematike, fizike i biologije, ali, sve u svemu, sa malo
eksperimentalno proverljivih èinjenica. Meðutim, dalji, sa naše današnje taèke gledišta
istorijski razvoj ljudskih razmišljanja o Prirodi nam naglašava da je sa poveãanjem obima
civilizacijskih pisanih nauènih predanja, postalo neophodno specijalizovati se za
istraživanje odreðenih oblasti nauène vizije sveta kako bi se indukovao dalji globalni,
planetarni saznajni napredak. Takoðe, sa razvojem mnogih tehnologija pomoãu kojih je
postalo moguãe zavirivati kako u atomske dogaðaje u osnovi materije, tako i u zvezdane
poretke iznad nas, za preciznu komunikaciju ljudskih otkriãa je postalo neophodno
korišãenje razlièitih kvaliteta na razlièitim nivoima posmatranja. Stoga je sasvim
spontano, jednom vrstom pitanja poèela uslovno da se bavi fizika kao nauka o prirodi,
drugima hemija kao nauka o transformacijama materije, treãima biologija kao nauka o
živom svetu, èetvrtima umetnost kao nauka o estetici, dok su vrhunska pitanja bila
ostavljana za domen filosofije kao nauke o mudrosti i ljubavi kao što nam samo njeno
ime kaže. Danas, ipak, posebno u delovima planete Zemlje u kojima je tehnologija kao
zbirka raznovrsnih implementiranih nauènih otkriãa našla najplodonosnije tlo za svoj
razvoj, globalni skup nauènih saznanja sazdan na proverljivoj i ponovljivoj veštini
mapiranja direktno nedokuèivog sveta èiji smo deo, poseduje primat u odnosu na
filosofiju, umetnost ili teologiju u davanju odgovora ljudskim biãima praktièno u svim
domenima naših interesovanja, od principa rada lokomotive ili lansiranja svemirskih
brodova, preko razloga okretanja cvetnih latica ka Sunèevim zracima, pa do veènih
pitanja kao što su: »Ko smo mi ? Zašto sve što vidimo i èujemo uopšte postoji ? Zašto
smo se baš ovde rodili ? Šta znaèe sve ove zvezde ?...«, na koja bi nam verovatno
kosmološki proraèuni, a ne više filosofska intuitivna misao, dali odgovor. Nauka se trudi
da daje univerzalne odgovore, premda su najveãa nauèna otkriãa, ukljuèujuãi
heliocentrièni planetarni sistem, teoriju relativnosti i kvantnu teoriju, bila posledice
revizija nauènih odgovora za koje se mislilo da su sveopšti. Ipak, možda postoje i pitanja
na koja nema objektivnih odgovora, veã se oni nalaze skriveni, tako da èak i ako saznamo
odgovor, možda nikada ne možemo posredstvom nauène logièke strukture da ga
prenesemo svetu.
Sin: Evo, da ti pokažem koliko nauka ne može da daje dobre odgovore, pitaãu te
da mi objasniš zašto postoje godišnja doba ?
Tata: Redukcionistièka nauka je zaista u stanju da daje odgovore koji kao da nas
vode na stranputicu. Odgovor na tvoje pitanje bi od biãa do biãa bio svakako razlièit i na
njegov smisao i strukturu bi imao uticaj uobièajeni misaoni tok kome je sklon naš um.
Ovaj tok je moguãe da bude i profesionalno opredeljen, dakle bitno ogranièen. U svakom
sluèaju odgovora je mnogo, pa èak i bezbroj kada uzmemo u obzir da reèi nemaju same
po sebi znaèenje, veã da se njihov smisao formira tek u glavama i telima primaoca, pa i
biãa-odašiljaèa odgovora. Ne samo da tada razlièita sintaksa i dinamika izgovora dovode
do razlièitih znaèenja (ponekad možda i do istih, što bi mogla da bude posledica relativne
neosetljivosti prijemnog misaonog aparata na datu poruku, ili nedostatka dekodirajuãih
kljuèeva, koji su neophodni za razumevanje), veã je i vremenski okvir, te stalno novi
okolni èulni doživljaji u okviru kojih je inkorporiran odgovor, upleten u davanje smisla
odgovorima...
Sin: Dobro, ali ja nisam tražio da filosofiraš o odgovorima uopšte, nego da mi daš
konkretan odgovor

25
 Tata: Pa dobro, ja bih možda prvo rekao da ona postoje zato što se sa ciklusom od
oko 365,245 dana menja kolièina toplote koja doðe do tla po kome ja i Ti hodamo. Ova
kolièina toplote koju apsorbuje tlo utièe direktno na temperaturu vazduha, a ona, zajedno
sa samim fluksom svetlosnih fotona utièe direktno na naèin trenutne adaptacije živog
sveta na uslove iz svoje okoline. Tako, kada je toplo, kao na primer leti, cveãe iz našeg
dvorišta cveta, jer ima dovoljno Sunca na nebu, dok kada poèinje u jesen da se hladi
vazduh, ono prosipa svoje semenke u Zemlju i pušta svoje stabljike da uvenu, te tako
obnavlja proces življenja. Eto, ovo bi verovatno bio jedan solidan nauèni odgovor. Zašto?
Jer smo se pozvali na prisustvo uzroka, odnosno 1-godišnjih periodiènih oscilacija u
kolièini toplote koja stiže na Zemlju, koje za posledice imaju prisustvo onoga što je u
jezicima sa naše planete odomaãeno kao prisustvo godišnjih doba.
Sin: Dobro, a zašto onda dolazi do promena u kolièini toplote koja pada na nas ?
Tata: Sve sama pitanja koja poèinju sa zašto, a koja nam se èine najlepšim
pitanjima koja možemo postaviti sebi i drugima. Pa dobro, radi davanja preciznog
odgovora, možda bismo mogli opet da izbegnemo pravi odgovor koji bi bio više
biološkog ili teološkog karaktera, i otiãi do neke od naših astronomskih knjiga.
Sin: A nauka se uvek koristi preciznim i ponovljivim formulacijama, a nikada
intuitivnošãu, nereèitošãu i neponovljivošãu ?
Tata: Da, insistiranje na matematièkoj preciznosti nauku razlikuje od umetnosti i
religije. Takoðe, nauka insistira na kvantitetima, dok se svete tradicije zasnivaju na
uoèavanju kvaliteta, odnosno putanja koje nas povezuju uprkos razlikama. Dakle, što se
tièe godišnjih doba, periodièno variranje toplote koju primamo sa Sunca, a koje definiše
vremenske kalendarske koordinate i trajanje godišnjih doba, postoji kao posledica
oscilovanja Zemljine polarne ose u odnosu na ravan u kojoj se nalaze centri mase Zemlje
i Sunca, te usled toga, svaka taèka Zemljine površine koja se nalazi ispod 23,5o
geografske širine, bilo severne ili južne, preseca ovu ravan taèno dva puta godišnje. Kada
zamišljena kružna ravan èija je svaka taèka podjednako udaljena od oba pola Zemlje,
poznatija kao ekvator, proðe kroz ravan koja sadrži centre mase Zemlje i Sunca, dešava
sa prelaz godišnjih doba. Na onoj Zemljinoj hemisferi koja od tog trenutka postaje
izloženija Sunèevoj svetlosti, poèinje proleãe, dok na drugoj hemisferi poèinje jesen.
Kada Zemlja dostigne svoju krajnju taèku u ovom oscilovanju, tada se opet dešava prelaz
godišnjih doba, i to tako da na hemisferi bližoj Suncu poèinje leto, dok na drugoj
hemisferi poèinje zima. Ovo objašnjenje je bilo pomeranje za još nekoliko, u stvarnosti
džinovskih koraka na našoj uzroèno-poslediènoj mapi koju crtamo po pravilima opšte
nauène tautologije, koju je sam Ajnštajn zapravo nazvao detinjastom.
Sin: To je jasno, ali zašto sada Zemljina polarna osa osciluje duž ravni po kojoj se
centar mase Zemlje kreãe oko Sunca?
Tata: Sve planete Sunèevog sistema, osim Merkura, poseduju ovaj vid oscilovanja
koji indukuje pojavu planetarnih godišnjih doba, ali nauka danas nije baš sigurna šta je u
prošlosti prouzrokovalo ovo oscilovanje. Održanje ugaonog momenta, zahvaljujuãi
oscilovanju u vakuumu, ga održava, a misli se da su sudari planeta sa nebeskim telima,
kao što su asteroidi ili komete, uzrok oscilovanju polarne ose, pa time i godišnjim
dobima.
Sin: Dobro, ali i ovaj odgovor nam nije dao finalni uzrok, jer šta je onda izazvalo
asteroide da udare u Zemlju, ili bi još lepše pitanje bilo »da li su sudari Zemlje sa

26
asteroidima bili sluèajni, te je za dlaku falilo da ne bude godišnjih doba na Zemlji, ili je to
zapravo delo savršeno osmišljenih božanskih ruku ?«
Tata: Odgovor na prvo pitanje bi morao da se pronalazi najpre u trenucima
formiranja samog Sunèevog sistema, pa zatim bismo preko formiranja zvezdi druge i
prve generacije došli do samog Velikog praska, kao trenutno prihvaãenog naèina
nastanka Kosmosa kakvog ga znamo. Tako bi fluktuacije gustina buduãe materije u
neèemu što bismo mogli nazvati strukturom svesadržajne taèke iz koje je potekao Veliki
prasak možda bio prvi uzrok ne samo nastanku godišnjih doba na Zemlji, veã vrlo
verovatno i šarenim krilima leptira koga smo jutros sreli u parku. Što se tièe odgovora na
drugo pitanje i Božjih ruku, to ãe verovatno kao i mnoga druga pitanja sliène dubine,
odnosno visine, ostati u sferi nauke bez odgovora. Razlog tome je što je nauka zasnovana
na strogo proverljivim èinjenicama, a ono što se ne može pokazati i dokazati, pa ponekad
èak ni zamisliti kao što je sluèaj sa odgovorom na gornje pitanje, jednostavno ostaje van
okvira nauke, i postaje stvar liènog, unutrašnjeg doživljaja svakog od nas.
Odgovori nauke kao ucrtavanje uzroèno-poslediènih veza na mapi sveta, ne daju
finalne odgovore na skoro nijedno pitanje. Logika kojom se koristi nauka, a u kojoj sve
tvrdnje bivaju okarakterisane ili kao istinite ili kao neistinite ili kao besmislene, èesto se
smatra slabom realnom uzroèno-poslediènom slikom sveta. Nelinearne petlje sa
povratnom spregom bi mogle da budu jedan od primera na kojima jasno možemo
sagledati razlièitost »ako...onda« logike silogizma i »ako...onda« u uzroèno-poslediènom
nizu. Iz èinjenice da »ako...onda« zakona uzroènosti sadrži i vreme, dok je »ako...onda«
logike bezvremensko, obièno se zakljuèuje da je logika nekompletno oruðe za
odslikavanje uzroèno-poslediènih efekata u Prirodi. Nauèni odgovori se, kao što vidimo
kreãu od primeãenih pojava do pronalaženja uzroka, uzroka uzroka itd. sve dok se u
traženju finalnog uzroka ne doðe do trenutka stvaranja sveta kao finalnog uzroka.
Ovakvom metodologijom se naravno ne dolazi do sveobuhvatnog, sveprisutnog i
vanvremenskog uzroka, a ukoliko želimo da jednog dana podarimo nauci i ovakve
odgovore, onda bi nauka svakako morala da promeni svoj Put sagledavanja Kosmosa.
Kada su u pitanju odgovori na pitanja koja poèinju sa »zašto«, nauka ne daje traženi
odgovor, veã umesto toga, ukazuje na mehanizam po kome se dati efekat odigrava. Tako,
ukoliko tražimo nauèni odgovor na poreklo naših sliènih, nasleðenih osobina, verovatno
ãemo se naãi u moru isprepletanih procesa preslikavanja i prevoðenja šifrovanih spiralnih
DNK zapisa, odnosno u samim mehanizmima procesa. Nauka tako ne daje odgovor na
pitanje zašto, veã kako.
Najiskreniji odgovor na pitanje porekla godišnjih doba koji bismo sada mogli da
pronaðemo bi bio više ekološko-holistièkog ili teološkog karaktera. Periodiènost
godišnjih doba nam možda ukazuje na opštu periodiènost svih prirodnih pojava, od
kosmoloških preko astronomskih do psiholoških i društvenih. Možda su godišnja doba
sredstvo kojim se Priroda služi da bi koordinirala evolutivnim putem. Možda Priroda
hoãe da nas nauèi da budemo izdržljiviji i spremniji da se navikavamo na promenu uslova
okoline. Možda godišnja doba postoje da se ne bismo navikli na stalno leto ili zimu, jer
kada bi èitave godine bilo leto, da li bismo mu se toliko radovali, kao sada kada naiðe
posle hladne zime, i kada stoga znamo da je svaki dan godine dragocen, poseban i
ponovljiv tek tamo negde za nekih 365 dana. U traženju savršenih odgovora ne smemo
tražiti savršenu sintaksu, veã se moramo koristiti i spontanošãu, trenutnim dodirom sa
svešãu Prirode iz koje ãemo iskrojiti odgovor koji ãe odvesti tragaoca na pravi put,

27
premda on tada možda neãe biti ni svestan toga. Ponekad su metaforièna prièa kroz koju
uvodimo postavljaèa pitanja kao deo sveta èije zagonetke on teži da reši, novo pitanje ili
iniciranje sagledavanja pitanja u širim perspektivama najbolji odgovori koje možemo da
pružimo. I još nešto. Ukoliko ti se uèini da put koji si izabrao u objašnjenju nije onaj
pravi, seti da u Prirodi nema pravog i pogrešnog puta. Kojim god putem da se krene, u
njemu uvek ima dovoljno lepote da se pronikne do suštine èitavog sveta. Paskal je tvrdio
da je Priroda »beskrajna lopta kojoj je površina gotovo nigde, a centar svuda«, a ima i
elemente piramide – sa koje kod cigle podnožja da krenemo, put vodi ka vrhu. Svaki
deliã Kosmosa, svako njegovo biãe i svaki kamenèiã kriju i tajnu i odgovor na sva pitanja
koja možemo da smislimo.
Tako imamo dva odgovora sa dva razlièita pogleda na svet, redukcionistièkog,
dominantnog danas i u nauci i u svakodnevnom razmišljanju, i holistièkog, koji se kao
tajna provlaèi kroz današnji svet. Metodologija redukcionistièke nauke se zapravo svodi
na traženje lokalnih uzroka, koji u ovome sluèaju na kraju, odnosno na poèetku pošto se
smisao odgovora vraãa na sam poèetak vremena kakvo poznajemo, dolazi do trenutka
Velikog Praska pre koga sve fizièke velièine moderne nauke prestaju da postoje, te se
stoga bez davanja pravog odgovora i završava skakanje sa vagona na vagon u uzroèno-
poslediènom vozu koji huji ka novim zvezdanim predelima. U sluèaju nekih drugih
pitanja ili interesovanja, lanac uzroka bismo pratili u suprotnom smeru velièina, odnosno
ka sve manjim i elementarnijim entitetima, od kristala, delfina ili emulzija, preko atoma i
molekula do subatomskih èestica do subnuklearnih èestica pa sve do Plankove dužine
ispod koje bi nam upravo Hajzenbergov princip neodreðenosti onemoguãio dalje traženje
poèetnih uzroka. Na ovom nivou Prirode nauka se susreãe sa mnoštvom pojava koje
nemaju preciznog uzroka, veã se mogu predviðati samo sa verovatnoãama. Ukoliko
pretpostavimo da sve pojave imaju svoje uzroke, tada možemo zakljuèiti da se èitav jedan
novi svet, koji ãe zauvek ostati skriven za ljudske posmatraèe krije ispod granica ljudskih
merenja. Tako je nauka kreãuãi se ka beskrajno velikom ili beskrajno malom
bespomoãna u pronalaženju uzroka pojavama izvan odreðenih granica. Ovo svakako nije
loše, jer bi preterano poznavanje sveta oduzelo inteligentnim tragaèima najlepše trenutke,
koji se, vratimo li se na poèetak Tvog prvog pitanja, i sastoje u pitanjima kao izrazima
èuðenja nad èudesnim svetom Prirode, te koja tako otvaraju beskrajnu petlju unutrašnje
evolucije, kosmièkih otkrovenja i ljudske radosti.

Redukcionizam reèi i mapiranja Prirode

Nauka se slikovito može zamisliti kao proces mapiranja teritorije stvarnog sveta,
te se nauèni zakoni preciznije mogu zamisliti kao zakoni misli o Prirodi, pre nego zakoni
same Prirode. Iz razloga pokušaja opisivanja uoèenih zakonitosti u Prirodi njenom
pretpostavljenom logièki konzistentnom evolucijom u vremenu, sama nauka vrši skok na
viši logièki nivo. Slièno kao što se u geografskim mapama, umesto stena, livada i pravih
mora nalaze odgovarajuãe nijanse, slova i brojevi, tako i nauka predstavlja logièku
strukturu zasnovanu na simbolima, reèima i relacijama koje bi trebalo da daju vernu
mapu sveta skrivenog iza vrata naše percepcije. Kao svaka mapa koja je u detaljima
siromašnija od same opisane teritorije, tako su i nauèni opisi, prilagodljivi ljudskim
sposobnostima vizuelizacije i poimanja uzroèno-poslediènih veza, siromašniji od stvarne

28
strukture Prirode i zakonitosti njenih promena. Slièno kao što mapa teritorije prestaje da
bude relevantna nakon geoloških ili infrastrukturnih promena na njoj, tako se i nauèni
dokazi ne mogu smatrati generalno važeãim. I što je najvažnije, slièno kao što se
geografska mapa crta korišãenjem konaènog broja kvaliteta*, te stoga u njoj i ne možemo
pronaãi tipiène holistièke kvalitete koji su oèigledni u samom svetu, ni na nauènoj mapi
Prirode ne postoje mnogi emergentni kvaliteti koji nastaju iz sveta materije, kao što su
oseãanja, lepota, dragocenost, pažnja i sl. Usled postojanja beskonaènih kvaliteta koji se
pojavljuju sa svakim novim nivoom posmatranja, nemoguãe je pružiti potpune i veèno
važeãe definicije i zakonitosti na bazi konaènog broja kvaliteta, što redukcionistièka
nauka pokušava da uèini.
U okvirima meðuljudske komunikacije nauènih saznanja samo se formalni**
karakter jezika podrazumeva relevantnim. U reèima, koje stoje u funkciji nauènih opisa i
objašnjenja, se stoga, na primer, ignoriše njihova muzika, jer bi zvuèni karakter simbola
uveo dodatne nepotrebne kompleksnosti u opis Prirode koji bi trebalo da bude što strožiji,
ogranièeniji i egzaktniji kako bi se u što je moguãe veãoj meri izbegli prirodni šumovi,
kao što je muzika reèi. Koliko god bili lepi u svojoj tajnovitosti, za prirodne šumove se
smatra da »ometaju« direktne meðuljudske komunikacije. Ogranièavanje konteksta koje
reèi poseduju u svom prirodnom okruženju je stoga neophodan preduslov precizne,
logièki konzistentne nauène komunikacije, koji usput eliminiše iz potencijalnog
semantièkog sadržaja mnoge osobine reèi koje im u svakodnevnoj komunikaciji pružaju
neogranièenu smislenost i beskrajan spektar kvaliteta.
Odnos mape i teritorije je analogan odnosu jezièke sintakse prema semantici.
Pošto je samo znanje (èista semantika) nereèito, tada je formalno jezièko izražavanje, u
svom najizvornijem obliku emanencija znanja o znanju. U svetu u kome smo okruženi
raznovrsnim mapama u vidu, na primer, ljudskih fiksiranih stavova ili proverljivih i
objektivistièkih nauènih opisa i objašnjenja, formalno izražavanje je još veoma retko
ovako blisko stvarnoj teritoriji, s obzirom da svako formiranje znanja na osnovu mape
predstavlja ne znanje o znanju, veã u najmanju ruku znanje o znanju o znanju. Slièno kao
što lanac kopiranja kopija nekog tekstualnog zapisa na fotokopir-mašini daje sve manje
raspoznatljive zapise, tako i svako znanje koje je u lancu “znanja o znanju o…” dalje od
istinskog znanja prenosi i manji potencijalni semantièki sadržaj. Samo znanje je, kao što
ãemo videti, nemoguãe izraziti u formalnom obliku tako da ovakvi izrazi za svakoga
uvek donose jednak smisao. Meðutim, u neformalnom obliku, kada u svaki sintaksièki ili
fonetièki izražaj ukljuèimo celokupan kontekst u okviru koga izranjaju bezbrojni kvaliteti
svake reèi ili zvuka, tada one dobijaju beskrajan i neogranièen smisao koji je, poput svih
prirodnih tokova, neuhvatljiv u bilo kakve fiksne logièko-objektivistièke okvire. U
svakodnevnom jezièkom izražavanju, kontekst u okviru koga se formira semantièki
znaèaj naših reèi nije toliko ogranièen kao u nauci. Lepota reèi je u tome što one zapravo

*
U sluèaju jednostavne prirodno-geografske mape, relativne udaljenosti izmeðu taèaka i njihova rastojanja
od nivoa mora mogu biti jedini neophodni kvaliteti za njeno crtanje.
**
Pod formalnim izražavanjem možemo podrazumevati samo karakter sintakse koji je objektivan i
nepromenljiv u vremenu. Da se podsetimo, svaki jezik poseduje sintaksièki (u pisanom obliku) ili fonetièki
nivo (u glasovnom obliku), koji definišu samo njegova simbolièka ili zvuèna struktura, ali i semantièki nivo
koji predstavlja smisao, odnosno znaèenje koje subjekat pridaje percepiranoj sintaksi. Stoga, svaka knjiga
predstavlja, posmatrano sa jednog nivoa, samo skup sintaksièkih simbola, ali se u biãima koja èitanjem
iniciraju unutrašnje doživljaje pisanih reèi formira i jedinstvena i neponovljiva semantika (smislenost)
knjige.

29
predstavljaju muzièko imenovanje naizgled odvojenih stvari u Prirodi, i upravo se u toj
muzici i njenim suptilnim karakteristikama krije beskrajan spektar kvaliteta svakog
fonetièkog ili sintaksièkog izražaja. Ukoliko težimo komunikaciji samog znanja, onda
moramo otkriti svesnost u okviru koje gotovo neprimetni, neformalni kvaliteti koje nosi
svaki zvuk glasa, svaki spontani izražaj, nalaze svoje mesto u Prirodi, obogaãujuãi njena
biãa i èineãi njihove poglede na svet velièanstvenim.
Ne samo u svrhu nauènih, veã i svakodnevnih komunikativnih opisa stvari i
dogaðaja, koristimo se pridavanjem najèešãe reèi, odnosno jednog ili više, po odreðenim
pravilima povezanih simbola. Stoga, mapiranje sveta od strane nauke poseduje analogan
proces u okviru imenovanja stvari u svakodnevnoj komunikaciji ili doživljajima sveta.
Meðutim, kao što znamo, ime nije ekvivalentno onome što je imenovano, veã se odnosi
na jedan drugaèiji logièki nivo, jer klasa nije isto što i èlan klase. Najveãi broj problema
savremenog doba, koji se oèitava u životnim nezadovoljstvima ljudi, je postojan
zahvaljujuãi poistoveãivanjima mape sa teritorijom. Gotovo sve svakodnevne
nesuglasice, rasprave i sukobi bi se izbegli ukoliko bismo razumeli da su jezièki opisi
samo znanja o znanju, te da ime nije isto što i imenovana stvar. Naime, svako od nas zna
mnogo o znanju, ali da li te stvari i zaista znamo ? Znamo da je poštovanje Prirode i
prihvatanje svih biãa u zajednicu srca neophodno za sreãno življenje i otkrivanje sveta,
ali da li je ova etika imanentna u svim našim mislima, delima i pogledima na svet.
Ukoliko poznajemo mapu, to nipošto ne znaèi da poznajemo teritoriju, slièno kao što
proèitana sintaksa ne znaèi da smo je zaista razumeli. Shvatanje da su ime i imenovana
stvar suštinski razlièite stvari, te da su imena samo nekakvi vidovi fotografija ili etiketa
na delovima stvarnosti koje tako redukuju njihove vrednosti, neophodno je za
razumevanje jedinstva i odvojenosti uma od Prirode. Svako naše znanje o Prirodi je samo
delimièno usled prisustva beskonaènog broja kvaliteta koji postaju uoèljivi sa svake nove
taèke gledišta. Shvatanje da svako od nas na jedinstven i neponovljiv naèin vidi Prirodu,
otvara vrata jednom dubokom vidu tolerancije prema raznovrsnim prirodnim
rasuðivanjima, iz koga izviru obogaãujuãa radoznalost i èuðenje nad svetom oko nas.
Svesno ili nesvesno registrovani opažaji kojima, uz misaone asocijacije koje oni
iniciraju, pridajemo odreðene osobine percepiranim objektima subjektivan je proces u
kome je imanentno nepotpuno sagledavanje i doživljavanje posmatrane stvari ili
dogaðaja. Odavno je poznata empiristièka ideja da percepirani predmeti ne predstavljaju
ništa drugo do niz osobina koje im pridaje naš um. Osobine naravno ne bivaju u
potpunosti percepirane svaki put pri èulnom doživljaju predmeta, veã samo delimièno,
tako da se ostatak osobina zakaèenih za opaženi predmet dopunjuje iz asociranih
umemorisanih doživljaja datog predmeta iz prošlosti. Meðutim, doživljaj percepiranog
objekta nije samo suma svih njegovih pojedinaènih osobina, veã ãe usled njihovog
holistièkog objedinjavanja u celinu, celokupni doživljaj posedovati i niz emergentnih
osobina koje se ne mogu opisati u funkciji pojedinaènih osobina, a koje se u obliku
emocija èesto mogu odslikavati na telesnom nivou*. Naša svesnost o produktu opažanja
nekog objekta uvek ãe se sastojati od ogranièenog i nepotpunog spektra osobina, a njen
karakter ãe biti i subjektivan usled asocijacije produkata percepcije na umemorisane
utiske ili dodatni niz osobina koji bismo automatski pridali tom telu. Ukoliko

*
Stoga, usled nerazdvojivosti psiholoških i fizioloških aspekata doživljavanja stvarnosti, moã vizuelizacije
može imati veoma širok spektar holistièkih dejstava, koje redukcionistièka paradigma nije u stanju da
objasni.

30
posmatramo jedan cvet, ne samo da neãemo primetiti svaku poruku koju nose njegovi
detalji, veã ãe i veliki deo našeg utiska o cvetu poticati od umemorisanog znanja o opštim
osobinama cvetova, te i iz niza memorija èije ãe priseãanje nesvesno indukovati priliv
informacija, pri èemu ãe najveãi broj ovih asocijativnih utisaka ostati ispod praga njihove
misaone i emotivne aktuelizacije. Ono što samom percepcijom doživljavamo je samo
jedan deliã moguãe opažajnih prirodnih procesa i formi, te ãe sami naši pokušaji davanja
objektivne slike o svetu biti nepotpuni. U svakoj slici ima više skrivenih tajni nego što
smo ikada u stanju da otkrijemo, te pošto se imenovanja odnose samo na registrovana
otkriãa, tada ãe se ona odnositi samo na deo stvarnosti.
Iste reèi za svakoga od nas imaju razlièit znaèaj, i kod svakoga od nas izazivaju
druga oseãanja, druge misaone asocijacije, svesnog ili nesvesnog sadržaja, što sve zavisi
od specifiènog i uvek promenljivog konteksta u kome doživljavamo reè. Iz ovog razloga
je uzaludno tražiti savršenu sintaksu koju ãe svi jednako razumeti, a što je jedan od
polaznih pokušaja objektivistièkog nauènog pristupa opisivanju sveta, èijim se razvojem
u mnogim nauèno-istraživaèkim oblastima postepeno izgubila gotovo sva intuitivna
mudrost zakljuèivanja. Imena percepiranih kvaliteta koje želimo da komunikacijom
opišemo i prenesemo nekome predstavljaju šifrovane poruke, za èije dešifrovanje je
neophodno posedovati odgovarajuãi kljuè, koji u najprostijem sluèaju može biti
poznavanje jezika, dok bi se komplikovaniji kljuèevi odnosili na odgonetanje dinamike i
tempa govora, smisla odašiljanja poruke u datom trenutku i odreðenom kontekstu i svih
drugih suptilnih semantièkih korena poruke iz koje je ponikla sintaksièka forma imena.
Svako od nas u razlièitim trenucima na osnovu sopstvenog iskustva poseduje drugaèiji
kljuè za dekodiranje skrivenog semantièkog sadržaja koji se krije iza sintakse koju
izgovaramo.
Reèi, koje u svakodnevnoj meðuljudskoj komunikaciji predstavljaju delove mape
koji bi trebalo da ukazuju na odreðena mesta na teritoriji, same po sebi su
redukcionistièke, jer opisuju izolovane delove sveta, iako one realno imaju smisla samo u
odreðenom ili ukupnom konteksu, odnosno delimiènom ili potpunom okruženju u kome
se nalaze. Iz objektivistièkih nauènih vidika potièe èesto pogrešno interpretirana ideja o
moguãnosti jednoznaènog pridavanja intrinsiènih osobina predmetima, iako je za
pridavanje bilo koje osobine neophodno izraziti je u odnosu na nešto. Svaka osobina je
posledica interakcija stvari (koju smo izdvojili iz Prirode kao deo stvarnosti koji daje
specifièan odgovor na dejstvo mernog aparata) sa svojom sredinom, ukljuèujuãi i merni
aparat. Meðutim, sa stalnim promenama samog sveta menja se i kontekst koji objektu
pruža izvesne uoèljive osobine, te bi se stoga i imena kao opisi kvaliteta morali shodno
tome menjati, što oni gotovo nikada ne èine. Razumevanje kao smisleno semantièko
uklapanje odreðene sintakse u prethodno nauèeni kontekst uvek mora posedovati
promenljivi karakter usled stalnog prirodnog toka beskrajno širokog apsolutnog konteksa
koji pruža smislenost datoj sintaksi.
Poreklo gramatièke strukture jezika u redukcionistièkoj formi subjekat-glagol-
objekat, te postojanje imenica kao intrinsiènih osobina razlikom oivièenih objekata,
predstavlja zanemarivanje interakcija i svepovezanosti stvari, te stoga klasièna forma
jezika pruža i neistinitu sliku stvarnosti u kojoj je sve prožeto interakcijama i gde se
upravo iz njih izvode svi jednostavni ili složeni kvaliteti. Ovakvo poimanje sveta u okviru
koga se objektima pripisuju intrinsièni, autonomni i nepromenljivi kvaliteti dovodi do
niza klasifikacija u savremenom svetu, što za posledicu ostavlja ideje o odvojenosti,

31
negiranju (negacije postoje samo u mapama), razdvajanju subjekta i predikata,
opravdanosti ogranièavanja posmatranog konteksta, te o egu, dominaciji i kontroli nad
onim što se doživljava kao okolina. U stvarnom, svepovezanom svetu oko nas i u nama
stvari nemaju nikakav smisao same po sebi, dok je doživljavanje njihovog potpunog
smisla, a time i svih njihovih kvaliteta moguãe samo u celokupnom kontekstu njihovog
postojanja. Da bi se prevazišao put odvojenosti, korišãenje simbola i zakonitosti mora biti
korišãeno ne samo u svrhu komunikacije univerzalnog poznavanja sveta, veã pre svega
za uoèavanje puteva kojima simboli povezuju prividno razlièite stvari. Samo na ovaj
naèin redukcionistièka nauka može prihvatiti holistièki princip i postiãi ravnotežu èije bi
posledice namesto savremenog egocentrizma bile naklonjene blagonamernosti i opštoj
dobrobiti.
Nivo semantièkog direktnog kontakta sa Prirodom koji prethodi procesu
imenovanja je onaj na kome je moguãe stupiti u potpuno jedinstvo sa njom, ali se za
potrebe opšteg saznajnog napretka, naša otkriãa moraju uopštiti, odnosno pretoèiti u
meðuljudsku komunikaciju i ostaviti u amanet civilizaciji i buduãim nadovezujuãim
istraživanjima. Opaženim objektima se daju imena u obliku reèi, koje predstavljaju samo
zvuke ili simbole koji nas asociraju na kvalitete imenovanih stvari. Imenovanje je
neophodno za potrebe ljudske komunikacije, ali je poistoveãivanje imena stvari sa njima
samima proces u okviru koga se produbljuje redukcionistièka mašinerija u našim
misaonim konstrukcijama, ogranièavajuãi izvornu, direktnu komunikaciju. Logièki nivo
možda postaje konkretniji, ali manje realan u nedostatku svoje prirodne kompleksnosti.
Proces imenovanja u okviru koga percepiranim stvarima dajemo ne njihov stvarni i
neponovljivi znaèaj, veã jednostavno i nepromenljivo ime, posebno je važan, jer
predstavlja karakteristièan element doživljavanja Prirode u stanju udaljenosti i izolacije
od nje.
Da bismo lakše razumeli ovaj redukcionistièki proces imenovanja koji se
svakodnevno dešava i koji bitno osiromašuje naše intimno jedinstvo sa svetom èiji smo
neraskidivi deo, koristiãemo se jednostavnim primerom. Zamislite da sedimo na obali
mora i posmatramo zalazak Sunca iza horizonta. U potpunom holistièkom doživljaju
spajamo se sa predelom, jer smo mi, kao svesnost koja pokušava da dopre do srca tajne,
samo jedna ili nijedna nit koja povezuje naš nedodirljivi um i posmatrani predeo, koji se
sa smislom, neponovljivošãu i zadivljujuãom složenošãu stvara pred nama. Meðutim,
obuèena redukcionistièka misaona nastrojenost bi nas lako mogla navesti da
uprošãavamo posmatrani predeo i pokušamo da ga imenujemo. Da bismo izolovali bilo
koji deo ovog predela, kao i bilo kog drugog opažaja, moramo ga formalno (ne mora biti i
bukvalno) imenovati, i tako bismo napravili prvi korak u procesu odvajanja našeg uma od
prirode. U jedinstvu sa Prirodom jednostavno nema procesa imenovanja. Savršena
inkorporiranost i funkcionalnost živih biãa se u Prirodi može postiãi samo na istom
logièkom nivou na kome i ona figuriše. Ovaj jezik srca ili jezik Prirode na kome su
zasnovani naši procesi saznavanja i uzajamnog otkrivanja nas i sveta moramo sami
pronaãi i on se svakako ne sastoji od kontekstualno ogranièenih, jezièkih reèi kakve
poznajemo. Niži logièki nivo (sam svet u ovom sluèaju) se može opisivati i javno
razmatrati samo sa višeg logièkog nivoa, i naravno, reèi su te koje su najpre izmišljene
kao veze izmeðu dva logièka nivoa – nivoa na kome figuriše naša percepcija i nivoa
opisa tih percepcija, jer da bismo razmatrali neki prividno izolovani objekat specifiènih
opaženih osobina, moramo mu dati ime.

32
 Nedostatak prirodne spontanosti i oseãaja sveopšte povezanosti i jedinstva sa
Prirodom je upravo posledica redukcionistièkog mapiranja stvari koje sreãemo na Putu na
neku našu posebnu mapu sveta. Nauène teorije su zapravo mape sveta koje se odnose na
njegove izabrane delove, jer naravno, ne postoji nijedna nauèna teorija koja obuhvata
èitav opseg stvarnosti, niti je ijedna teorija to u stanju da izvede korišãenjem konaènog
broja kvaliteta. Nefleksibilne nauène teorije koje se odnose na fiksne, nepromenljive i
uopštene delove stvarnosti nisu nikako u saglasnosti sa njenim jedinstvenim,
neponovljivim i stalno promenljivim svojstvima, koja se uvek definišu samo posredstvom
interakcije subjekta sa njima. Ovakva misaona nastrojenost na bazi fiksnih ideja, koja
oèigledno vodi poreklo od fragmentišuãe nauène misli, u savremenom društvu se
odražava na osuðivanje delova sveta, te potom i na neprijateljstva i sukobe izmeðu ljudi
usled pogrešnih pretpostavki o njihovim i sopstvenim nepromenljivim i objektivnim
osobinama. Pogrešna uverenost u opšte važenje date nauène teorije se odražava i na
oèekivanja prirodnih pojava u skladu sa njom, što dovodi do orijentisanja ka cilju, a ne
Putu, odnosno samom èinu postojanja, a što za posledicu ima svakodnevno
zanemarivanje okoline. Ovakvo shvatanje je posledica zaboravljanja èinjenice da nauène
teorije postoje samo kao naša skica sveta, sveta koji smo i mi istovremeno, a ne sveta koji
je objektivan i odvojen od nas. Pogrešno poistoveãivanje mape sveta sa samim svetom
dovodi do iluzije o nauènim teorijama kao direktnim opisima stvarnosti takva kakva je,
što dovodi do pretvaranja razlika na kojima je bazirana naša percepcija na podele i
redukovanje sveta do odvojenih fragmenata. Slièno tome, i bilo koja eventualna nauèna
holistièka teorija sveopšteg ujedinjenja, kao i logièki stroga tehnika uèenja meditacije kao
eliminacije imenovanja u svakodnevnim životnim tokovima biãe neophodno fiksna kao i
svaka teorija, te ãe morati da se koristi podeljenim pojmovima, što je neãe uèiniti realnim
opisom stvarnosti.
Jedinstvo, a time i potpuni mir, uma i Prirode možemo postiãi samo
približavanjem holistièkom pristupu uma u spoznavanju Prirode, a to je pronicanjem u
njene tajne bez korišãenja reèi u misaonim formama. Ovakvi misaoni tokovi su ono što se
u istoènjaèkim religioznim tradicijama naziva meditacijom, odnosno prepuštanjem uma
spontanom toku Prirode. Drevni indijski mudraci su ne samo za zaustavljanje karmièkog
toèka, odnosno reinkarnacijskih nizova, što bi u hrišãanskoj tradiciji odgovaralo pojmu
spasenja, veã i za transcendentalni oseãaj jedinstva, povezanosti* sa svetom i životnog
zadovoljstva savetovali iskorenjivanje misli, odnosno negovanje praznog misaonog
sadržaja u kome nema mesta za imenovanja, koja, kao što smo videli, èine temelje
redukcionistièkog doživljavanja stvarnosti. Na kraju krajeva, i ne samo da reèi kao što su
holizam, transcendentalnost, sveopšta povezanost i sl. predstavljaju opisivanje neèega što
postoji van opsega naših vizuelnih moãi, odnosno neèega što ne može posedovati ni
približno adekvatan sintaksièki opis, veã je na slièan naèin nemoguãe pružiti univerzalan
opis bilo kog, i najjednostavnijeg opažajnog objekta posredstvom postupka imenovanja,
jer nikada nismo u stanju da razluèimo njegov odnos sa okolinom koji je neophodan za
definisanje svih njegovih kvaliteta, dakle njega samog.
Ogranièenost reèi u okvirima samih misaonih sadržaja ne znaèi, naravno, da bi
trebalo da se odreknemo jezika na nivou meðuljudske komunikacije, jer je prelivanje
muzike koju poseduju reèi, koje u kontaktu sa spletom informacija kojima su namenjene

*
Reè ”religija” vodi poreklo od latinske reèi religare, što znaèi “snažno vezati”, dok sanskritska reè “joga”
znaèi “jedinstvo”.

33
mogu lako indukovati oseãaj sveopšte povezanosti, jedna od najlepših stvari koje imamo.
Reèi saèinjavaju elementarne veze kojima se prenose semantièki, smisaoni izražaji naše
svakodnevne meðuljudske komunikacije. Bitno je samo da budemo svesni ogranièenja i
nerazumevanja koje nam sama egzistencija karaktera reèi nameãe, što do kljuènog
znaèaja dolazi kako u pokušajima pridavanja objektivnih simbolièkih formi detaljima
opisa prirodnih pojava, tako i u pokušajima ukljuèivanja široko povezujuãih saznanja u
direktnu komunikaciju. Jezièke konstrukcije, kao i svi sistemi sastavljeni od delova, u
formama reèenica, eseja ili knjiga poseduju semantièki znaèaj daleko veãi od sume
korišãenih reèi. Emergentne osobine ovakvih komunikacionih shema putem metaforiènog
ukazivanja na beskrajnost pružanja njihovih kvaliteta mogu indukovati holistièki oseãaj u
biãima koja spontanošãu uspevaju da pronaðu odgovarajuãi promenljivi kljuè za
dešifrovanje primljenih percepiranih poruka. Umetnièka i religiozna dela su bazirana na
korišãenju metafora èime se preskakanjem logièkih nivoa ukazuje na jedinstvo èitaoca
koji prihvata primljene poruke sa celom Prirodom. Muzika, poezija, Zen prièe i koani*
koji ukazuju na celovitost Prirode, kao i »èudan jezik«, blizak proroèkom ili
isceliteljskom jeziku, o kome je u Bibliji reè, predstavljaju primere ovakvih svestranih,
interaktivno promenljivih i povezujuãih jezièkih konstrukcija.
Jezik, dakle, nije oruðe otkrivanja i razumevanja sveta Prirode u nama samima,
veã iskljuèivo sredstvo indukovanja oseãaja zajedništva u komunikaciji sa drugim
biãima, te divljenja istovremenoj jedinstvenosti životnih procesa saznanja raznovrsnih
biãa i sveprožimajuãim nitima koji nas povezuju u jednu celinu. Primena reèi u svrhu
pronalaženja Puteva, odnosno veza sliènosti izmeðu naizgled razlièitih stvari je put ka
jedinstvu redukcionistièkih i holistièkih viðenja sveta. Uviðanje sebe kao neodvojivog
dela èitavog sveta je istinsko unutrašnje oseãanje holizma. Iz ovakve vizije se raða i
oseãaj svepovezanosti i jedinstva sa drugim biãima i za tako nešto nije potrebno nikakvo
nauèno znanje, jer se ono, kao što smo videli bazira na imenovanju, koje je samo po sebi,
udaljavanje uma od Prirode. Težnja ka uoèavanju lepote kao èudesne igre bezbrojnih
puteva je znak vrhunske religioznosti i u istinskom kontaktu sa svevišnjim holistièkim
svetom nema reèi, ni slika ni simbola, veã samo prepuštenost spontanom Putu prirode.
Holistièki dodir zahteva novi jezik koji se negde naziva jezikom srca i koji predstavlja
stapanje nerazdvojivog monistièkog uma i tela u preciznu rezonancu sa Prirodom èiji smo
smisleni deo. Redukcionistièka vera, vera zasnovana na samim strogim sintaksièkim ili
simbolièkim formama, kao i šablonizovanim ritualima, kojima nije pridruženo
odgovarajuãe iskreno holistièko sveprožimajuãe oseãanje, teži da postane sujeverje.
Stoga se i kaže da Bog ima mnoge koje crkva nema, te i da nema mnoge koje crkva ima.

Poreklo redukcionizma u percepciji

U prošlom odeljku smo videli da se stvarno poreklo redukcionizma ne nalazi u

samoj zvaniènoj nauènoj misli, veã u polaznom procesu imenovanja prividno izolovanih
entiteta u svrhu nauènog opisa, koji tako odvaja um od Prirode. Definisanje je u svojoj
osnovi objektivizacija znanja iz koga neizostavno sledi razdvajanje posmatraèa i
posmatranog, onog koji zna i znanja, što je u nesaglasju sa oseãanjima svepovezanosti.

*
Zen prièe jasno demonstriraju prisustvo suštine Prirode u svakom njenom detalju, kao i ogranièenost
jezika i drugih izražajnih tehnika kada je u pitanju prenošenje najsuštinskijeg spiritualnog znanja.

34
Najveãa zabluda mehanistièke nauène ideje poticala je od prividnog objektivnog stava
prema svetu, odnosno od ideje da se posmatraè može izolovati i bez ikakvih uticaja na
svet, otkrivati ga. Meðutim, sve danas dokumentovane nauène ideje, te i nauène »mape«
sa sve simbolima i relacijama koje figurišu u njima, imaju svoje poreklo u percepciji
iskljuèivo ljudskih posmatraèa, gde se, kao što ãemo videti, može naãi još dublji koren
redukcionistièke misaone nastrojenosti. Nauka je neodvojiva od pojma posmatraèa, jer se
ona, kao mapiranje veza koje posmatraè vidi u Prirodi, dešava samo u umu posmatraèa.
Da bi se stvari imenovale one najpre moraju biti opažene, a sama percepcija nije
zasnovana ni na èemu drugom nego na razlikama. Naime, sve što smo u stanju da
opazimo predstavlja razliku nastalu poreðenjem misaonih impulsa date percepcije sa
odgovarajuãim podacima neke prethodno, trajno ili privremeno umemorisane percepcije.
Ukoliko posmatramo jedno drvo, mi ga primeãujemo samo zahvaljujuãi postojanju i
neèega drugog, razlièitog od tog drveta u našem vidnom polju. Èak i ukoliko drvo
obuhvati èitavo naše vidno polje, tada bismo uoèavajuãi karakteristiène razlike izmeðu
dubinskih nivoa površine njegove kore, odnosno tipiènih i prepoznatljivih zareza, bili u
stanju da poreðenjem percepirane kore sa trajnije umemorisanom misaonom skicom
neèega što smatramo opštom strukturom kore drveta, doðemo do zakljuèka šta je to što
vidimo. U opštem sluèaju, statiène razlike koje se ne menjaju duže od nekoliko sekundi
moguãe je opaziti samo putem skeniranja, dok je veoma spore promene moguãe
registrovati samo zajednièkom spregom skeniranja i priseãanja, odnosno poreðenja
rezultata trenutnih percepcija sa umemorisanim rezultatima nekih prethodnih. Tako,
trenutno pomeranje zvezdanog svoda kao posledica rotacije Zemlje oko svoje ose nije
moguãe detektovati golim okom, ali ukoliko neku zvezdu postavimo u vidno polje
teleskopa, vrlo brzo ãemo primetiti da je zvezda izašla iz njega, što ãe nam sugerisati
njeno kretanje u odnosu na nas kao posmatraèa. Tako se u nauènim eksperimentima,
merni instrumenti koriste kako bi pojaèali razlike koje se nalaze ispod granica osetljivosti
naše percepcije.
Na osnovu klasiènih ideja o percepciji kao procesu u okviru koga neuroni mogu,
posmatrano sa najopštijeg nivoa, biti u jednom od dva moguãa digitalna stanja, odreðeni
senzualni prag mora biti prekoraèen da bi se izvesna fizièka razlika pretvorila u svesno
registrovani èulni opažaj. Da bi nastala perceptivna informacija, uvek mora postojati
najmanje dva entiteta, bilo stvarna, bilo imaginarna, pri èemu je razlika izmeðu njih
sadržana u njihovom meðusobnom odnosu. Meðutim, ova razlika ne stvara kvantitativno
srazmeran odgovor, veã se pomoãu samo-organizacione metabolièke energije pruža kako
moguãnost »pokretnog« ispoljavanja dragocene informacije iz okoline, tako i sposobnost
samostalne »kontrole« izbora i intenziteta odgovora. Pošto su digitalna neuronska stanja
po prirodi kvalitativna, te i pošto perceptivna razlika najèešãe predstavlja
bezdimenzionalni odnos para varijabli, tada je sam proces percepcije i sa klasiène taèke
gledišta kvalitativan. Uopšte, bilo koju prirodnu pojavu je nemoguãe objasniti
pozivanjem na pojedinaène kvantitete, ali se uvoðenjem samo dva ili više kvantitativna
odnosa najèešãe mogu predoèiti putanje koje stoje u osnovi date pojave.
Razmišljanja, procesi biološke samo-organizacije i komunikacije se sa klasiène
taèke gledišta ne mogu zamisliti bez diskontinuiteta, odnosno razlika. Uèenje konteksta u
okviru koga sve primljene informacije mogu biti doživljene kao smislene, bazira se na
uporeðivanju opisa stvarnosti, što je uvek posledica perceptivne interakcije biãa sa
svojom sredinom. Inteligentno rasuðivanje se bazira na uoèavanju granica, jer s obzirom

35
da se svaki prenos informacija dešava na granicama, bilo stvarnim, bilo zamišljenim, one
su neophodne da bi se otkrili raznovrsni putevi koji povezuju naizgled razdvojene stvari u
jedinstvenu i smisaonu prirodnu celinu.
Informacija koju primamo sa bilo kojim opažajem, uopštenije se, dakle, može
definisati kao razlika koja pravi razliku10 nego kao energetska putanja, što je još jedan
primer polariteta (odnosa) neophodnog za postojanje našeg sveta. Pojam razlike
fundamentalniji je od pojma energije, pogotovo ukoliko uzmemo u obzir da informaciju
kao perceptivnu razliku može predstavljati i nikakva energija. Ukoliko kuãnom ljubimcu
zaboravimo da damo jedan dnevni obrok, to ãe za njega predstavljati znaèajnu
informaciju, slièno kao i senka nekog oblaka za cvet ili morsku zvezdu. I energija bilo
kog fizièkog entiteta se uvek mora definisati u odnosu na njegovu okolinu. Tako se
kinetièka energija èestice definiše u funkciji njene brzine kroz datu sredinu, dok je za
definisanje potencijalne energije neophodno uzeti u obzir potencijalno polje sredine u
taèki u kojoj se nalazi posmatrani entitet. Slièno kao što reèi nemaju nikakav smisao van
datog im konteksta, i svaka osobina se mora definisati u odnosu na nešto. Bilo koja
osobina, dakle ne postoji kao subjektivna intrinsièna osobina entiteta, veã iskljuèivo kao
relacija datog entiteta sa neèim drugim. Nešto kasnije u okviru razmatranja poimanja
sveta do koga je došla moderna kvantna teorija, videãemo da se i same èestice za koje se
u okvirima redukcionistièke nauke smatralo da predstavljaju fundamentalne, samostalne i
nepromenljive entitete sveta pokazalo da nemaju nikakav smisao same po sebi, veã se
slièno kao i sve osobine bilo èega na svetu moraju definisati u obliku procesa, odnosno
veza sa svojom okolinom.
U svakom èulnom opažaju na neurološkom nivou imanentno je, dakle, poreðenje,
što za posledicu na logièkom nivou nauènog mapiranja sveta i konvencionalnog uèenja
ostavlja moguãnost definisanja osobina objekta samo u odnosu na njegovu okolinu.
Ukoliko primetimo da je jedan cvet lep, ovakvo pridavanje osobina ne samo da zahteva
posmatraèa u èijem umu ãe se razviti data slika, odnosno ideja, veã datom cvetu
poreðenjem sa njegovim okruženjem posmatraè pridaje osobinu. Ovakva razmatranja,
ukoliko su neuravnotežena sa holistièkom svešãu o jedinstvu i nerazdvojivosti, vode svet
od pojedinaènih opažanja preko pridavanja intrinsiènih osobina do formiranja misaonih
svetova78 u inteligentnim biãima u kojima se potencira razlièitost izmeðu onoga što je
naizgled sa nivoa percepcije neodvojivo i zajedno se pokreãe (telo) i drugih sliènih
sistema, što dovodi do svesne dominacije ega, a što se u globalnim razmerama
manifestuje kao nemilosrdna borba za opstanak, neprijateljstvo, sebiènost i ratovi. Uzrok
zablude o pridavanju ili posedovanju intrinsiènih osobina je u zanemarivanju interakcije
koja ne samo da je neophodna da bi se opazila izvesna razlika, te da bi se data percepcija
dalje misaono procesovala, veã je upravo ona ta koja definiše osobine, koje bez nje ne bi
postojale.
Zakoni razlike na kojima je bazirana naša percepcija jasno se preslikavaju i na
naše moãi vizuelizacije. Ljudski um, zahvaljujuãi moãi opažanja samo razlika što u
celokupnoj slici percepcije datog èula, što u odnosu na slike iz memorije, odnosno utiske
percepirane u prošlosti, u stanju je vizuelno samo redukcionistièki da razmišlja,
formirajuãi figure koje poseduju granice, što u prostoru, što u vremenu. Vizuelne stvari
koje prave razlike uvek poseduju granice, te takva tela možemo i zamisliti. Pitanje je da li
je naša, iz percepcije izvedena, imaginacija u stanju da zamisli stvari koje nikada ne
prave razliku u odnosu na nešto, odnosno koje su sveprisutne i bezgranièno se prostiru.

36
Pošto je nauka oduvek težila objašnjavanju pojava sveta koristeãi se slikovitim
pojmovima koje lako možemo zamisliti, tada je neophodno ogranièena na sliène razlike
kao i ljudska percepcija. Nauèni pojmovi kao što su èestice, polja opisana linijama sila ili
talasi opisani bregovima i doljama, karakteristièni su po prilagoðavanju svojih osobina
ljudskim moãima vizuelizacije. Meðutim, sa razvojem kvantne teorije poèetkom 20.
veka, nauka se našla u situaciji da je postalo nemoguãe bilo koji izdvojeni entitet sveta
vizuelno zamisliti, a da se ne ode daleko od istinitog opisa.
Redukcionistièka nauèna metoda prouèavanja sveta se odslikava na razvijanju
analitièkih sposobnosti razlikovanja za potrebe nauènih istraživanja. Naime, metodologija
ispitivanja sveta od strane redukcionistièke nauke je zasnovana na otkrivanju delova
sveta koji daju razlièite odgovore na dejstvo mernih aparata u odnosu na nešto drugo.
Ovako otkriveni delovi sveta, bili to atomi, molekuli, njihove konfiguracije ili
svakodnevni predmeti, tada dobijaju imena i svoje mesto na nauènoj mapi sveta.
Meðutim, kada ne bi bilo razlike izmeðu ogranièenih i izdvojenih delova sveta, ne bi bilo
ni nauènog redukcionizma, jer se nikakve podele ne bi mogle izvesti. Bez razlikovanja ne
bi postojala ni percepcija, ni opisi Prirode, ni razumevanje koje iz njih potièe, kao ni
oplemenjujuãe težnje živih biãa ka otkrivanju puteva koji povezuju i jedinstva u svetu
beskrajne i neponovljive raznovrsnosti. Poreklo redukcionizma se stoga, usled svesne
moguãnosti opažanja samo razlika, ne može tražiti u korenima ljudskih misli, odnosno
svesnosti, veã u samoj osnovi sveta, èija je percepcija inteligentnih biãa samo jedan deo.
U drevnim indijskim svetim spisima se navodi da je svet u kome živimo nastao iz razlika
i kao takav, posledièno izaziva redukcionistièki naèin razmišljanja, dok se iza Maje,
odnosno vela naše percepcije, krije stvarna, holistièka, sveprožimajuãa osnova sveta u
kojoj razlika nema i u kome sve prividno razlièite i odvojene stvari èine neraskidivo
jedinstvo. Uopšte, arhetipska podeljenost izmeðu redukcionistièkih i holistièkih principa
bi lako mogla da se svede na podeljenost izmeðu nauène metodologije i religijskih
doživljaja jedinstva sa Prirodom. Upravo nam iz religijskih tradicija stižu najstarija
predanja o holistièkim vidicima kao neophodnoj protivteži redukcionistièkom svetu,
odnosno Maji èije poistoveãivanje sa apsolutnom stvarnošãu potièe iz neznanja, odnosno
nedostatka dodira sa holistièkim shvatanjima.
Redukcionistièka forma razmišljanja i logièkog zakljuèivanja, izvedena iz naèina
funkcionisanja naše percepcije, imanentna je, dakle, u samoj Prirodi èiji smo deo, te ne
moramo korene ovakvih stavova tražiti u istorijskom razvoju nauène misli, veã je mnogo
bitnije razvijati i kontrast redukcionistièkom ustrojstvu Prirode, èija je primena
neophodna kako bi nauka dostigla saznajno-metodološku* ravnotežu, èijim ãe
pravovremenim koracima voditi našu planetu ne samo u dalji saznajni i tehnološki
napredak, veã i ka sreãnijem, bezbrižnijem i ispunjenijem živom svetu na njoj.

*
Bitno je primetiti da nauèna, i uopšte ljudska, saznanja definišu metodologiju istraživanja u kojoj je
implicitan karakter, njenom primenom izvedenih, saznajnih otkriãa; novi skup saznanja modifikuje
metodologiju istraživanja koja definiše karakter novih saznanja itd.

37
Redukcionistièka linearna uzroèno-poslediènost i holistièka metaforiènost na misaonom
nivou

Pitanje koje je posle svega izloženog prirodno postaviti je ukoliko su reèi i

simboli kao sredstva izražavanja kojima se imenuju prividno izolovani entiteti sami po
sebi ogranièenog redukcionistièkog karaktera, u kojoj meri je moguãe njima preneti
holistièku svest. U nauci postoje opisi i objašnjenja koja povezuje skup predloženih
logièkih aksioma poznatih kao tautologija. Logièka ideja koja stoji u osnovi
redukcionistièkog prilaza spoznaji i opisivanju sveta je ta da bi svi njegovi kvaliteti i
pojave mogli da se objasne (deduktivno izvedu) pomoãu konaènog broja aksioma
definisanih u okviru date tautologije. Meðutim, nepromenljivost i objektivnost same
tautološke forme nauène mape je u oèiglednom kontrastu sa subjektivnim realnim svetom
oko nas koji je u neraskidivom kontaktu sa svetom posmatraèa i gde su oba u stanju
stalne promene. Stoga se i predviðanja nauke kao generalizovani i svevažeãi sluèajevi i
ne moraju shvatiti kao krajnji u svetu jedinstvenosti i stalne promene. Iako su reèi i
simboli u nauci predodreðeni da imaju univerzalni i opštevažeãi karakter, poimanje reèi u
stvarnom svetu zavisi od naših iskustvenih doživljaja koji su uvek jedinstveni, tako da bi,
na primer, reè “more” kod svakoga izazvala drugaèiji utisak i unutrašnju sliku, koji bi
takoðe bili promenljivi u vremenu kao reka. U samom klasiènom svetu, Put koji nam se
ukaže u direktnom kontaktu sa Prirodom, postaje nemoguãe podjednako jasno izraziti
reèima, te ga tako ni direktno preneti drugima. Meðutim, postojanje holistièkih kvaliteta
nam jasno ukazuje da su život i izražaji života znatno više od samih njegovih reèi, i
ukljuèujuãi njihovu dinamiku, muziku i uopšte kontekst u kome se postavljaju, pružaju
beskrajne moguãnosti za opisivanje Prirode. Ovakvi neponovljivi prirodni opisi koji u
sebi sadrže imanentnu etiku i skrivenu lepotu ne moraju da prièaju ni o etici, ni o lepoti.
U tome je Tajna lepih i èudesno isceljujuãih reèi.
Dok je klasièan, objektivistièki naèin sagledavanja stvarnosti zasnovan na
jednoznaènoj korespondenciji percepiranih kvaliteta i njihovog mesta na nauènoj mapi
sveta, holistièki put doživljavanja Kosmosa vodi od uoèavanja porekla kvaliteta u od
njega reflektovanim odbljescima stvarnosti do svesnosti o postojanju svih kvaliteta u
svemu i pomoãu svega. Na taj naèin, svaka reè predstavlja osim oèigledne veze izmeðu
direktno percepiranih kvaliteta i saznajnog sveta drugog biãa i beskrajne skrivene puteve
koji povezuju sve delove Kosmosa meðu sobom. Pošto kvalitete sveta definiše njegov
celokupni kontekst, tada se i kvaliteti odslikavaju preko ostatka sveta. Ne samo da se
svaka naša odluka odražava i na kosmièkom nivou, veã je i svako biãe postojano samo
kroz druga biãa. Ovaj stav je u osnovi zaboravljene svesnosti o neraskidivom jedinstvu
Uma i Prirode.
Posmatrano sa izvesnog nivoa u hijerarhijskoj ureðenosti procesa razumevanja
kao povezujuãih rezultata saznajne nervne obrade percepiranih podataka, nauka i religija,
te sa njom i holistièka umetnost, koriste se dvema potpuno razlièitim logikama, što ãemo
ilustrovati sa nekoliko primera. Najpre, zakljuèivanje logike nauke bi izgledalo sledeãe:

Tvrdnja I: Drvo ispred mene ima sve žute listove

Tvrdnja II: Stavljam na dlan jedan list sa tog drveta
Zakljuèak: Taj list mora biti žut

38
 Ili u opštem sluèaju, ako iz A jednoznaèno sledi B, a i iz B uvek sledi C, tada ãe i
iz A slediti C, odakle se lako može sagledati poreklo klasifikacija (u ovom sluèaju
skupova lišãa kojima je zajednièka osobina žuta boja) koje èine elementarna oruða
formalne logike i posledice ureðivanja svakodnevnih misaonih mapiranja sveta kojima se
udaljuje um od Prirode. Klasifikacije su neophodan preduslov ovakvog rezonovanja kako
bi se razdvojili subjekat i pridev (ili predikat ili objekat), što je odlika redukcionistièkih
prilaza doživljaju sveta, postojanih samo u objektivistièkim jezicima i drugim formalnim
mapama sveta. Ovakvo linearno logièko rezonovanje je veoma retko u Prirodi i skoro da
ne postoji u živom svetu9, osim u razmišljanjima inteligentnih biãa i naravno, nauènim
idejama. Naime, u Prirodi se gotovo sve stvari odigravaju u vremenu i to u okviru
kružnih povratnih sprega* umesto linearnih uzroèno-poslediènih veza. Meðutim, pošto
cirkularne uzroèno-poslediène petlje uvode nelinearne èlanove u matematièke jednakosti
koje opisuju takve veze, ponašanje ovakvih sistema je za razliku od uobièajenih
kompjutera netrivijalno, odnosno nepredvidljivo. Nauka se tada, u svrhu predviðanja
ponašanja netrivijalnog sistema najèešãe koristi aproksimacijama i traženjem pogodnog
logièkog nivoa na kome se linearni niz dogaðaja može primeniti u svrhu opisa. Ipak, ne
postoje linearizujuãe aproksimacije kojima bi se apsolutno mogla matematièki sagledati
nepredvidljivost, odnosno uvek prisutan beskrajan spektar iznenaðenja u karakteristikama
živih biãa i Prirode.
S druge strane, logika koju ãemo nazvati umetnièkom i koja je imanentna u
poeziji, religiji, muzici, pa i ljubavi bazira se na svesnim ili nesvesnim zakljuèivanjima
sledeãeg tipa:

Tvrdnja I: Ti voliš da gledaš zalazak Sunca

Tvrdnja II: Ja volim da gledam zalazak Sunca
Zakljuèak: Ja sam onda (kao) Ti

Ili, u opštem sluèaju, ako iz A sledi C (uživanje u gledanju zalaska Sunca), a i iz

B sledi C, tada je B = A. Krug se iscrtava, metaforièkim poistoveãivanjem smo došli do
taèke iz koje smo krenuli. Put ovakvog razmišljanja je pronalaženje putanja koje nas
povezuju, odnosno sliènosti uprkos razlikama na koje nas navode rezultati percepcija i
nauène slike sveta. U ovome se krije tajna veãe estetske vrednosti umetnièkog doživljaja
sveta u odnosu na klasiènu nauènu logiku. Rezultate umetnièkih rezonovanja nauèna
misao nikako ne bi mogla da prihvati kao relevantne, što je jedan od razloga zašto u
nauènoj literaturi danas nema mnogo mesta za estetsko oblikovanje, inspirisanje i
popularizaciju, jer su za tako nešto neophodni metaforièni skokovi izmeðu logièkih
nivoa. Razdvajanje dveju naèina viðenja sveta, redukcionistièkog i holistièkog, te stoga
najèešãe i njihova nekompatibilnost u ljudskim razmišljanjima, postoji u insistiranju na
zatvorenoj rigoroznosti nauène logike za svet nezaobuzdavajuãih maštovitih poleta
istinski umetnièkih, sveujedinjujuãih misli. Umetnièka logika je prosvetljujuãa, jer nas u
trenutku razumevanja dovodi na misaoni cilj, jer nam za jedan deliã približava svet i

*
Povratne sprege su cirkularni uzroèno-posledièni mehanizmi u okviru kojih se izvesne izlazne informacije
sistema koriste kao ulazne, a sve u svrhu regulisanja rada sistema tokom kretanja ka izvesnom cilju.
Podsetimo se da informacija, za razliku od energije može biti preneta na drugo mesto, a da istovremeno
ostane na prvom.

39
stavlja nam do znanja da smo samo jedno, maleno inteligentno biãe, ali u kome se
odslikavaju svi kvaliteti Kosmosa.
I pored svega, u stvarnom svetu se uzroèno-poslediène pojave pružaju mnogo
sliènije umetnièkoj, nego linearnoj logici. Naime, sva živa biãa u sebi imaju imanentne
kružne povratne sprege u okviru kojih je svaki uzrok istovremeno i posledica, i obrnuto.
Èitav proces evolucije sazdan je po principu umetnièke logike, što se jasno sagledava u
postojanju zajednièkih osobina, kako istih, tako i razlièitih vrsta živih biãa. Slièno tome,
ukoliko pažljivo sagledamo bilo koji pokušaj nauènog rezonovanja koji ide od
postavljanja polaznih tvrdnji, odnosno tautologije, preko opisa do objašnjenja, odnosno
posledica, primetiãemo da je èitav ovakav razvoj dogaðaja opet posledica i to svog
sopstvenog programa20. I uopšte, što se Priroda dalje sagledava kroz okvire polaznih
teorijskih koncepata i stavova, to u veãoj meri postaje oèigledno i shvatanje da sva
izvedena otkriãa i zakljuèci nisu ništa drugo do refleksija ovih temeljnih ideja i verovanja
sa kojih je poèelo zidanje zgrade saznanja. Slièno svim kvalitetima koji imaju uticaj i
vode svoje poreklo od svih i najmanjih deliãa Kosmosa, te na osnovu èega i ljudska biãa
mogu sagledavati sebe samo u lepoti drugih biãa, i svako prirodno rezonovanje se uvek
vraãa na svoj poèetak. Kroz ovakvo holistièko zakljuèivanje primenjeno na percepiranim,
redukcijom izdvojenim delovima sveta, dolazimo do saznanja da mi i jesmo svet, te da je
sve ono što primeãujemo samo refleksija jednog bogatijeg unutrašnjeg sveta. Kao u svim
religijskim predanjima, u trenucima prosvetljenja, posmatraè i posmatrano, um i znanje,
srce i Ljubav, Ja i Ti, subjekat i objekat se sjedinjuju u nerazdvojivu celinu.
Umetnièka logika ekvivalentna je metaforiènim poreðenjima, a navoðenje na
ovakav tip razmišljanja koji dalje isceljujuãe deluje sa nivoa svesnosti na niže strukturne
nivoe materije, u osnovi je prenošenja svih religijskih znanja. Sposobnost doživljavanja
metafora stoji u osnovi svakog apstraknog znanja, kao i moãi imaginacije. Metaforièni
procesi predstavljaju osnovne misaone crte u formiranju semantièkog doživljaja jezika,
kao i gotovo svih apstraktnih koncepata, te i gramatièkih ili kulturoloških kategorija.
Uoèavanje kvaliteta u svetu Prirode u mnogome zavisi od konteksta u kome percepiramo
stvari, a upravo ovo imaginarno postavljanje rezultata percepcije u izabrani kontekst
predstavlja jedan vid asocijacija misli i oseãanja na bazi našeg iskustva, što èini odreðeni
vid metafore. Buðenjem unutrašnjeg holistièkog sveta u nama budi se i oseãaj
doživljavanja metafora, odnosno oseãaj povezivanja sa sve veãim morem »elemenata«
sveta koje doživljavamo èulima ili pronalazimo u kutcima naše svesti. Osnovna metafora
èija metafora su veze koje se izvode iz, sa nauènih vidika, odvojenih stvari, je razvijanje
oseãaja da je spoljašnji svet, svet koji vidimo, èujemo, doživljavamo èulima i koji je baš
takav kakav je, upravo refleksija jednog unutrašnjeg sveta na èijem nivou je naša
povezanost sa svetom i nerazluèivost od njega veèna.
Ukoliko je bitna razlika na misaonom nivou izmeðu redukcionizma i holizma u
njihovoj razlièitoj uzroèno-poslediènoj, odnosno logièkoj misaonoj obradi, onda se
nameãe prirodno pitanje hoãe li oni ikada moãi da se spoje na kompatibilan naèin kao u
igri staklenih perli44, jer kao što je poznato, nauka sa svojom matematièkom
konzistentnošãu ne toleriše nikakve metaforiène izlete, i pored toga što se ponašanja
razlièitih živih biãa i vrsta, njihova anatomija i èitava evolucija povezuju u smislenu
celinu putem zakljuèivanja analognih umetnièkoj logici. Ne samo nauèna logika u kojoj,
osim u izuzetnim i najèešãe šablonizovanim sluèajevima, nema mesta za metafore, veã i
preveliko bukvalizovanje, koje ne mora da bude samo posledica èisto nauènih, veã i

40
svakodnevnih konkretnih izraza, može biti toliko dosadno našem centru za doživljavanje
metafora, da ono maltene zakržlja. Zato nas lepa umetnièka dela uvek vraãaju u stanje
jedinstva sa Prirodom budeãi iznova našu svest za doživljavanje metafora. Pokušaji da se
religijskim prenosnim shvatanjima ukine metaforièna struktura, kao na primer u sluèaju
Protestanata koji su insistirali na egzaktnijim i sintaksièki proširenijim, te i manje
estetskim tvrdnjama, po svojoj bezuspešnosti ravni su analognim pokušajima da se
redukcionistièko-nauènim mapiranjima sveta dokažu holistièki kvaliteti na koje ukazuje
religija. Bitno je primetiti da pošto umetnièka logika nije pritisnuta ogranièavajuãim
zakonitostima, jer slobodno možemo biti što god hoãemo, u njoj logièki ispravno
mišljenje nije koren mudrosti ili umeãa ljubavi, pa stoga i nema potrebe da ga nameãemo
bilo kome, ili da se borimo sa razlièitim tumaèenjima do koga su druga biãa došla
razmišljanjem. Za razliku od linearnog logièkog odluèivanja u okviru koga postoje
objektivno utvrðena pravila sleda dogaðaja, na nivou metaforiènog poimanja Prirode se
pojavljuje subjektivna moã uoèavanja uvek iznova promenljivih kvaliteta Kosmosa, što
sa sobom povlaèi oseãaj odgovornosti kako za zamišljeni metaforièni sadržaj, tako i za
našu interakciju sa svetom koja iz ovakvih, svepovezujuãih misli nastaje. Poistoveãivanje
subjekta sa svetom posredstvom umetnièke logike je stoga zadivljujuãi put ka
semantièkoj toleranciji i milostivom poštovanju svega postojeãeg.
Nauèna formalna logika se bazira na linearnim uzroèno-poslediènim
zakonitostima, i ovakvo zakljuèivanje je vekovima razvijano da bi se dostigla današnja
kompleksna matematika. Pozitivistièko je shvatanje da se smisao nekog misaonog sklopa,
kao na primer reèenice, može izvesti iz matematièke logike i to procedurom
karakteristiènom za nauku uopšte - pridavanjem simbola pojavama, tako da se oni mogu
povezivati po odreðenim pravilima, te da se èitave tvrdnje o pojavama mogu prikazivati
kombinacijom simbola. Meðutim, za kombinaciju simbola koja se ne pokorava pravilima
se ne kaže da je pogrešna, veã da nema smisao u datoj tautologiji. Ovde se javlja
poteškoãa u nauèno-pozitivistièkom pristupu, jer je definitivna odluka o istinitosti,
odnosno smislenosti neke tvrdnje moguãa jedino ukoliko reèenica pripada zatvorenom
sistemu koncepata i aksioma, što je u svetu Prirode i samih prirodnih nauka pre izuzetak
nego pravilo. Poznato je da su zakljuèci o besmislenosti nekih pojava tokom istorije
nauke èesto dovodili do naglih progresivnih otkriãa, kao na primer u sluèaju orbita(la)
elektrona u atomu, idealnog merenja, razdvojivosti uma od Prirode, talasno-èestiènog
dualizma i sl., koje sa sobom nose klasiène opise koji su u suprotnosti sa klasiènim
smislom. Priroda je prepuna pitanja na koja se ne može dati jednoznaèan odgovor, jer je
tako nešto u suprotnosti kako sa redukcionistièkim karakterom simbola ili reèi koji se
koriste u svrhu opisa, tako i sa stalnom promenljivošãu prirodnih kvaliteta èijem se
opisivanju teži, te i neophodnom subjektivnošãu opisa koji je posledica jedinstvenog i
neponovljivog biranja konteksta u kome se definiše kvalitet iz njegovog celokupnog
okruženja. Stoga se u nauènoj formalnoj logici razdvojeni, opisi i objašnjenja, pitanja i
odgovori, posmatraè i posmatrano, te življenje i saznanje, u svetu Prirode stapaju u
nerazdvojivo jedinstvo.
Svaka logika bazirana na matematièkim zakonitostima je po definiciji
nekompletna. 1931. godine je Kurt Gedel dokazao da u okvirima svake matematièki
konzistentne logièke mreže postoje pretpostavke koje se ne mogu pokazati ni istinitim ni
neistinitim pomoãu aksioma i pravila date logike. Da bi se nedokaziva pretpostavka
istinitosno potvrdila neophodno je izaãi iz datog logièkog sistema i uvesti nove aksiome i

41
pravila, ali pri tome ãe se pojaviti nove tvrdnje koje neãe moãi biti istinitosno dokazane.
Aksiomi bilo koje tautologije se stoga umesto tvrdnji koje niti zahtevaju dokaz niti se
mogu dokazati, pre mogu zamisliti kao pravila igre, dok se dokazi izvedeni iz nje ne
mogu prihvatati kao univerzalne potvrde hipoteza o objektivnoj stvarnosti, veã samo kao
dokazi da se logièko zakljuèivanje u okviru opisa iskustva odigravalo po
pretpostavljenim pravilima. Stoga u Prirodi ne postoji ništa što bi se moglo slobodno
okarakterisati kao besmisleno, jer se pojam besmislenosti javlja samo u zakljuèivanjima
inteligentnih biãa u okviru kojih se neke tvrdnje ne uklapaju u iskustvo formulisano na
osnovu »pravila igre«. Ukoliko ne pronalazimo smislenost u bilo kom detalju Kosmosa,
to samo znaèi da je neophodno promeniti taèku gledišta, sve dok se pred nama ne otvore
novi i beskrajno raznovrsni putevi koji povezuju.
Pošto se postulirane polazne pretpostavke nauène metodologije istraživanja
Prirode preslikavaju na njena otkriãa i artikulisane zakljuèke, tada su kako odgovori na
sva nauèna pitanje, tako i objašnjenja svih opisa, ogranièeni na okvire koje je formalno
zacrtala data tautologija. Slièno kao što je etika unutrašnjeg sagledavanja sveta živih biãa
implicitna u svakoj njihovoj reèi bez obzira na iskljuèivo sintaksièku smislenost, tako i
èitav obogaãujuãi opseg nauènih rezultata i formalnih saznanja potièe iz polaznih,
nedokazivih pretpostavki koje saèinjavaju tautologiju korišãenog logièkog sistema
rasuðivanja. Pošto temelj polaznih nauènih ideja u odnosu na koje se »meri« smislenost
postuliranih logièkih veza, potièe iz pozitivistièkog i empiristièkog sagledavanja sveta iz
koga su iskljuèeni svi metafizièki, estetski i neobzervabilni kvaliteti, tada je razumljivo
zašto se Priroda iz okvira nauèno-redukcionistièkog sagledavanja sveta doživljava kao
nasumièni poredak atoma, koji u sebi ne sadrži nikakvu holistièku smislenost za
inteligentna biãa koja iz njega nastaju. Meðutim, odgovor na svako kosmièko pitanje je
implicitan ne samo u formalnim tautologijama, veã i u samoj postavci svakog
eksperimenta, te i u širini saznajne perspektive iz koje živa biãa sagledavaju Prirodu.
Spiritualna, otvorena biãa koja postavljaju pitanja sa metafizièkim i duboko moralnim
idejnim i životnim temeljima dobijaju odgovore u skladu sa ovim, nereèitim i
sveobuhvatnim neformalnim tautologijama srca. Stoga je jasno zašto istinska vera mora
biti polazno shvatanje iz koga ãe se kroz samo življenje rascvetati blistavo razumevanje,
saznanje i poštovanje Prirode.
Sa Gedelovom teoremom potonuo je brod nauènih ideja o razvijanju zatvorenog
skupa aksioma iz kojih bi se mogle izvesti sve pojave sveta oko nas. Drugim reèima,
matematièka logika nije u stanju da nedvosmisleno opiše svet, upravo usled neophodne
refleksije saznajnih procesa biãa od Prirode i obrnuto, što uslovljava nerazdvojivost uma
od Prirode, kao i posmatraèa od posmatranog u stanju apsolutne spoznaje. Gedelova
teorema se može ilustrovati na jednostavnom primeru. Naime, zamislimo da postoji
»univerzalni« kompjuter koji je uz pomoã svog »univerzalnog« programa u stanju da da
taèan odgovor na sva moguãa pitanja, odnosno da ispita i dokaže istinitost bilo koje
tvrdnje u Kosmosu. Da bismo pokazali da kompjuter na bazi »savršene« matematièke
logike koja je u njemu imanentna ipak nije savršen, zadaãemo mu kratku tvrdnju:
»Univerzalni kompjuter koji pokreãe univerzalni program nikada neãe reãi da je ova
reèenica istinita«. Reèenicu ãemo radi jasnijeg daljeg izlaganja obeležiti sa L. Dakle, ako
kompjuter kaže da je L istinito, onda je tvrdnja da »univerzalni kompjuter nikada neãe
reãi da je L istinito« neistinita. Meðutim, ako je tvrdnja da »univerzalni kompjuter nikada
neãe reãi da je L istinito« neistinita, tada je i L neistinito. Ako, pak kompjuter kaže da je

42
L neistinita tvrdnja, tada ãe L biti zapravo istinit iskaz, i kompjuter bi, u tom sluèaju,
pružio neistinit dokaz. Stoga, univerzalni kompjuter koji pokreãe univerzalni aritmetièki
algoritam nikada neãe reãi da je L istinito. Ali, Ti i ja znamo da je L zapravo istinita
tvrdnja, zar ne ? A sveznajuãeg kompjutera koji bi nam na bazi matematièke logike
jednoga dana pružio jednoznaèan odgovor na pitanje o smislu našeg postojanja u poretku
velièanstvene kosmièke harmonije života verovatno ne može biti.
S druge strane, postoji jedna prièa10 o jednom drugom univerzalnom kompjuteru
koji je navodno bio u stanju da daje odgovore na sva pitanja. Tako mu je jednoga dana
neko postavio pitanje (definitivno o tajnama i smislu ljudskog postojanja): »Da li raèunaš
da ãeš ikada misliti kao ljudsko biãe ?«, i nakon dovoljno dugog raèunanja, kompjuter je
izbacio odgovor: »Postoji jedna prièa...«. Razmišljanje u formama prièa kao
metaforiènog pridavanja neponovljive relevantnosti svim naizgled razdvojenim i
statiènim stvarima tipièno je za ljudska biãa. Meðutim, i ponašanje svih drugih živih biãa,
posmatranje prirodnih tokova i kretanja zvezda po nebeskom svodu doživljeno kroz
kontekst znanja o Prirodi iz vidika bilo kog živog biãa predstavlja metaforièno
odslikavanje smislenosti u svemu, jer sve za šta znamo da postoji predstavlja zajednièke
delove prièa, odnosno puteve koji nas povezuju.
Dok je redukcionistièki pristup razmišljanju evidentan pri kalkulisanju kao naèinu
postizanja odreðenih ciljeva, meditativni um, um u kome nema misli, orijentisan je ne na
cilj, veã na Put, oseãanje otvorenosti prema samom postojanju. Kvantitet i kvalitet,
forma i proces ili stvaranje radi plodova rada i stvaranje radi samog stvaranja samo su
neki suprotstavljeni polovi izmeðu ova dva naèina viðenja Kosmosa. Bez razmišljanja
kao pitanja usmerenih na kontempliranje znaèaja svega što postoji, a što predstavlja
jedinstvenu osobinu ljudi u odnosu verovatno na sve druge žive vrste na našoj planeti,
naš um postaje kalkulativan, te i sam život prostiji nego što stvarno jeste. Imenovanja,
modelovanja i mapiranja sveta percepcije podržavaju kalkulativan, a potiskuju
meditativan naèin razmišljanja koji izvire iz metaforiène logike muzike, poezije i religije.
Traženje smisla postojanja redukcionistièkim metodom podseãa na Platonove stanovnike
peãine koji su sve svoje znanje o svetu formirali na osnovu senki koju je igra Sunèeve
svetlosti i njih samih ostavljala na zidovima peãine sve dok neko od njih nije izašao na
svetlost dana i uvideo pravu, osvetljenu stvarnost.
Strogi nauèni uzroèno-posledièni niz odluka se za mistiènog tragaoca pretvara u
izbezumljenu mrežu, sliènu lavirintu u kome možemo dugo hodati u potrazi za poèetkom,
a da ga ne naðemo sve dok ne primimo k srcu holistièko poimanje sveta. A tada nam se u
sjajnim intenzivnim semantièkim formama njenih krugova èini kao da u trenutku
prelazimo put od bezbroj milja30. S druge strane, ne koristeãi se logikom nauke (što je
izgleda potpuno nemoguãe, èak i za jednog Moglija koga su odgajali vukovi), svet bi nam
izgledao nedodirljiv i nestvaran, te »drveãe ne bismo mogli prepoznati od šume«. Ne
bismo sebi mogli postavljati ona veèna pitanja o svrsi nas, drugih biãa i èitavog Kosmosa,
dok opet bez doživljavanja holistièke svepovezanosti, zadovoljavajuãi nejednoznaèni
odgovori na ova pitanja, koji najèešãe proširuju kontekst zadivljujuãih pitanja, ne bi nam
se mogli pružiti. Stoga moguãnosti ujedinjenja stroge linearne nauène logike i religioznih
metafora ostaju otvoreno pitanje. Osnovna pokretaèka težnja analitièkog logièkog
rezonovanja redukcionistièke nauke je sumnja, dok je pokretaè sintetièkog poimanja
spiritualne holistièke svepovezanosti i kosmièke pripadnosti vera, a vera se ne može
dokazati, jer dokazivanje za pretpostavku ima sumnju, a sumnja ne može dokazati i

43
shvatiti veru*. Nauèna skeptièna logika zahteva da viðenje bude pre verovanja, odnosno
da se spiritualne prakse i njihovo blagotvorno dejstvo na materijalni svet mogu sa
proverljivom pouzdanošãu ponavljati i, verovatno predviðati (jer predviðanje je prvi
korak ka kontroli koju mora posedovati primenjena nauka kada data oblast, odnosno
saznajno polje koje ona opisuje, dostigne odreðeni, zavidni nivo). S druge strane,
osnovna pretpostavka svih teologija je da verovanje bude tu pre viðenja, što je i potpuno
razumno. Kakva je to vera koja bi postala to tek kada bi se dokazala. Stoga se i vera kojoj
se priklone ljudi nakon upoznavanja sa raznim èisto nauènim pokušajima logièki
konzistentnog dokazivanja postojanja božanske (nat)prirode (na primer, putem
dokazivanja dejstva molitve), sigurno nije ona prava, a uostalom ne bi se ni mogla
nazvati verom, jer je nauèno opravdana. Vera je slièna nekom od veènih unutrašnjih èisto
semantièkih (nesintaksièkih) pitanja koje nas obogaãuje sa svakim njenim pojavljivanjem
u našem umu, i koje nas možda zadržava na veènom Putu otkrivanja tajni, jer kakav bi to
svet bio u kome bi sve tajne bile otkrivene i nauèno ili nenauèno objašnjene? Uopšte,
težnja ka ubeðivanju na veru pomoãu èuda bi mogla pre biti beg materijalistièkog, a ne
spiritualistièkog Uma od sputavajuãeg sveta materije. Zaista spiritualna biãa nemaju
mnogo vremena od lepote sveta koju primeãuju svuda oko sebe i posveãenosti drugim
biãima da razmišljaju o onome što je izvan sveta. Sveprisutna lepota koja izvire iz
dubokog reda znak je Božji na Zemlji.

*
Èuvena Dekartova misao »mislim, dakle jesam« lepo opisuje nauèni put otkriãa u okviru koga moramo
stvari dovesti pod sumnjièavu analizu kako bismo dokazali, odnosno efektivno izveli bilo koju
pretpostavku, dok s druge strane, u svetu religije, imamo samo jednostavno sanskritsko »so ham« - ja
jesam.

44
 U kvantnom svetu

»Stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša«

Jovan Duèiã

Od Hajzenbergove relacije neodreðenosti ka kvantnom holizmu

Da bismo predstavili naèin na koji je nauka od svoje težnje ka redukcionistièkom

opisivanju sveta došla do zakljuèka o svepovezanosti i nerazluèivosti svih stvari u
Kosmosu kao celini, neophodno je opisati glavne holistièke putokaze koji su kao
posledica prirodno nadovezujuãih istraživanja na osnovu klasiène vizije sveta postepeno
nicali na putu nauke. Jedini naèin da se otelotvori ideja klasiène redukcionistièke nauke o
realnoj moguãnosti poznavanja i predviðanja svih prirodnih pojava je bilo prouèavanje i
identifikovanje elementarnih delova materije i polja, odnosno sila koje upravljaju
njihovim kretanjima i interakcijama. Sa ovom idejom, fizika elementarnih èestica bi
postala osnova nauke iz koje bi se mogle izvesti sve pojave sveta na bilo kojim nivoima,
od atomskih dogaðaja do ljudskog, društvenog ili galaktièkog ponašanja. Meðutim,
upravo su se istraživanjima, sa redukcionistièke taèke gledišta, najfundamentalnijih,
atomskih i subatomskih nivoa materije na vidiku pojavile najfundamentalnije slike
holistièkog sveta oko nas. Kvantna teorija nastala poèetkom 20. veka predstavila je,
nakon niza otkriãa, u svojim mapama svet koji je od tada postao ne samo više nezamisliv
za ljudski um oslonjen na percepcijom ogranièena, slikovita razmišljanja, veã je, osim u
makroskopskim aproksimacijama, postao nesaglediv i nekompatibilan sa svetom klasiène
nauke. Kvantna teorija ne samo što je dala odgovore na niz problema koji su bili nerešivi
u okvirima klasiène nauke, od objašnjenja stabilnosti atoma do fizièkog mehanizma -
uzroka sijanja Sunca u vidu nuklearnih reakcija fuzije, veã je i na njenoj teorijskoj osnovi
postavljen niz otkriãa èiji su tehnološki razvoj i industrijska implementacija doveli do
današnjeg postojanja lasera, superprovodnih šina iznad kojih putuju lebdeãi vozovi i
tranzistora, osnovnih elektronskih komponenti savremenih kompjutera.
Pojam kvanta dejstva potièe od Maksa Planka koji ih je 1900. godine uveo u
teoriju zraèenja crnog tela kao diskretne i nedeljive energetske pakete, jer se samo uz
njihovo uvoðenje mogla prevaziãi takozvana ultraljubièasta katastrofa, odnosno pojava
da bi emitovana kolièina energije zagrejanog tela pod pretpostavkom kontinualnog, a ne
diskretnog spektra rasla ka beskonaènosti na višim frekvencijama. Uskoro se na osnovu
Ajnštajnovog objašnjenja pojave fotoelektriènog efekta* ispostavilo da se fotoni, kvanti
svetlosti mogu najjasnije predstaviti kao takozvani talasni paketi, odnosno diskretni talasi
koji zahvaljujuãi svojoj strogoj lokalizovanosti imaju i èestièna svojstva. Za razliku od

*
Fotoelektrièni efekat predstavlja pojavu izbijanja elektrona sa površine metala pod dejstvom svetlosti, ali
tako da broj izbijenih elektrona ne zavisi samo od intenziteta svetlosti, odnosno broja fotona, kao što je
predviðala klasièna teorija, veã prvenstveno od njihove boje, odnosno frekvencije svetlosti. Bez obzira na
intenzitet upadne svetlosti, elektroni iz odreðenih energetskih nivoa atoma bivaju izbijeni samo kada je
njihova energija veze u atomu manja ili jednaka proizvodu frekvencije upadne svetlosti i Plankove
konstante.

45
klasiènih predstava sveta u okviru kojih se smatralo da svi fizièki entiteti mogu biti ili
talasi ili èestice, rezultati kvantnog pristupa stvarnosti su pokazali da je sve što je èestica
istovremeno i talas, i obrnuto. Tako se energija jednog kvanta svetlosti, odnosno njenog
èestiènog aspekta, može predstaviti kao jednaka proizvodu Plankove konstante i
frekvencije date svetlosti, dok se posredstvom relacije koju je izveo Luj de Brolji dolazi i
do èinjenice da se talasna dužina bilo koje èestice može opisati kao koliènik Plankove
konstante i impulsa èestice. Meðutim, talasi koji se pripisuju èestici ne mogu se shvatiti
kao realni, fizièki talasi, veã se obièno opisuju kao apstraktni talasi verovatnoãe, iako je,
kao što ãemo videti, najverovatnije da oni predstavljaju nešto što stoji izmeðu ideje o
dogaðajima i njihovog istinskog ostvarenja.
Sledeãi problem klasiène nauke koji je kvantna teorija rešila ticao se neslaganja
klasiènim putem teorijski predviðene specifiène toplote kristala na niskim temperaturama
sa eksperimentalnim opažanjima. Primenom kvantne hipoteze na elastiène vibracije
atoma u kristalima dobili su se znatno realniji rezultati. Meðutim, najveãa nesaglasnost sa
kojom se susrela klasièna fizika ticala se pojave stabilnosti elektrona u atomima. Naime,
smatralo se da elektroni kao èestice kruže oko atomskih jezgara slièno kao što planete
kruže oko Sunca. Meðutim, po klasiènoj teoriji svako naelektrisano telo u kretanju
emituje oko sebe elektromagnetnu energiju, te bi se kao posledica ovog procesa elektron
u deliãu sekunde spiralno sunovratio u atomsko jezgro, što je pojava koja nikada nije bila
primeãena. Nijedan planetarni sistem ne bi nakon sudara sa sliènim mogao da povrati
identièni unutrašnji poredak, što je s druge strane bilo oèigledno u svetu atoma. Pojava
stabilnosti elektrona u atomima je bila elegantno objašnjena tako što je slièno talasno-
èestiènoj dualnosti fotona, i elektronima pripisana ista. Naime, svaka elektronska orbitala
se može predstaviti kao poseban mod oscilovanja u vidu stojeãeg talasa sliènog
oscilujuãoj žici na gitari. Talas koji kruži oko jezgra, odnosno koji je ogranièen na
odreðeni prostor, iz geometrijskih razloga mora biti stacionaran, odnosno stojeãi, što u
sluèaju elektrona u atomu odgovara kvantovanom, tj. diskretnom stanju. Kao što su
frekvencije viših harmonika, odnosno oktava istog tona jednake celobrojnom umnožku
osnovne frekvencije, na slièan naèin se i energije viših (visokofrekventnijih) elektronskih
orbitala u atomu mogu izraziti. 1927. godine Verner Hajzenberg je izveo relaciju
neodreðenosti, fundamentalni zakon koji je postavio donju granicu moguãnostima
ljudskih saznanja, a 1926. godine Ervin Šredinger je izneo teoriju talasne mehanike koja
je davala jednaka predviðanja kao i Hajzenbergova matrièna kvantna teorija, te su danas
ove dve teorije praktièno nerazdvojive i èesto se nazivaju kvantnom mehanikom, ili
jednostavno kvantnom teorijom, pojmom koji ãemo koristiti nadalje, jer je danas jasno da
struktura materije nije mehanièka.
Kvantna teorija je prepuna slikovito nezamislivih stvari, što verovatno najlepše
ilustruje èuveni eksperiment sa propuštanjem pojedinaènih fotona (jedan po jedan) kroz
zastor sa dva proreza. Ukratko reèeno, izborom mernog sistema odluèujemo da li ãe foton
proãi kroz samo jedan prorez i ostaviti na detektoru signal karakteristièan za èestice ili ãe
proãi istovremeno kroz dva proreza ostavljajuãi kao rezultat interferencionu putanju,
karakteristiènu za talase. U ovom eksperimentu je sa nivoa klasiènog pogleda na svet
praktièno nemoguãe opisati ovako višestruko razlièita ponašanja fotona (kao na primer,
interferenciju sa samim sobom), te se ona redukcionistièki mogu interpretirati samo tako
da posledica (klasièno ili kvantno ponašanje) preduhitrava uzrok (da li gledamo ili ne
gledamo iza proreza). Ponašanje fotona u ovom eksperimentu zaista u saglasnosti sa

46
njegovom talasnom funkcijom dovelo je do zakljuèka da ili klasièna logika nije u stanju
da pruži konzistentan jezik za opisivanje kvantnih pojava ili da postoje skriveni efekti
koji diriguju fotonu kojom putanjom da krene. Talasno-èestièna dualnost kvantnih
entiteta koja se pojavljuje tek sa pokušajima njihovog opisivanja u vidu jezièkih slika i
poreðenja na lep naèin nam stavlja do znanja ogranièenosti naših opisa sveta i same
imaginacije u poreðenju sa nerazluèivim i jedinstvenim kvantnim pojavama. Oèigledno je
da ni pojam talasa ni pojam èestice ne može opisati bogatstvo svojstava materije u
kvantnom domenu. Kvantna teorija je »otvorila vrata mnogih misterija« u okvirima
nauène epistemologije, koja ãe kasnije dovesti do neverovatnih otkriãa za tadašnju nauku
klasiènih shvatanja, tièuãi se pre svega svepovezanosti èitavog sveta putem nelokalnih
holistièkih efekata.
U poèetku razvoja kvantne teorije, izgledalo je kao da ona ide u prilog
redukcionistièkim opisima sveta usled svoje diskretnosti, nedeljivosti i reda na kvantnom
nivou, koji se u to vreme èesto smatrao elementarnim nivoom materije. U Komptonovim
eksperimentima sudaranja fotona i elektrona 1923. godine, ovi su energetski paketi
sagledani ne samo kao talasi, veã i kao èestice koje se strogo pokoravaju zakonu održanja
impulsa, slièno bilijarskim kuglama u makroskopskom svetu. Ovakva zamišljanja
subatomskog sveta su i dalje bila konzistentna sa klasiènim mehanistièkim idejama o
svetu koji je Tvorac »navio« i ostavio da »otkucava« sve dok kosmièki sistem sam ne
dostigne termodinamièku ravnotežu, bez ikakvih moguãnosti svoga uticaja na njega, bilo
direktnog, bilo indirektnog putem svesnih biãa koja u njemu obitavaju. Meðutim, ovakav
model Prirode kao neumoljivog èasovnika, zasnovan skladno ljudskim sposobnostima
imaginacije, bio je nekompatibilan sa èinjenicom da je geometrija kvantnih entiteta usled
njihove talasno-èestiène dualnosti nezamisliva iz perspektiva klasiènog pogleda na svet.
Uz pojam klasiène nauke gotovo uvek se podrazumeva i pojam determinizma, za koji se
smatralo da je posledica prostorno i vremenski nepromenljivih zakona izolovanog
kosmièkog mehanizma. Ideja o ostvarenju apsolutnog nauènog determinizma odražava
pragmatièni cilj ne samo klasiène, veã i savremene nauke: poznavanje i moã predviðanja
svih pojava kojima možemo biti direktni ili indirektni svedoci, odnosno èije strukturne
elemente možemo èulno identifikovati.
Meðutim, razvoj kvantne teorije i njeno opšte prihvatanje od strane nauènog sveta
poljuljalo je dalje težnje i insistiranja na deterministièkom pristupu. Hajzenbergov princip
neodreðenosti, stub oslonac39 na kome je sagraðen èitav monument kvantne teorije,
postavio je granicu do koga ljudski posmatraèi mogu imati uvid u prirodni tok stvari, te je
stoga i doveo do neophodnog indeterministièkog pogleda na svet, barem sa perspektive
bilo kog misaonog biãa u sprezi sa mernim aparatom. Podsetimo se najpre kako je
klasièna nauka pretpostavljala proces idealnog posmatranja jednog materijalnog sistema,
te i savršeno preciznog poznavanja njegove evolucije u vremenu. Naime, ukoliko bismo
neki sistem u proizvoljnom poèetnom trenutku uspeli apsolutno precizno da
okarakterišemo pomoãu mernih instrumenata i tako mu pripišemo savršeno preciznu
strukturu, odnosno intenzitete osnovnih polja u svakoj taèki prostor-vremena, tada bi ova
precizno definisana forma definisala procese u prvom narednom inkrementu vremena,
koji bi zahvaljujuãi prethodno usavršenim znanjem o zakonima Prirode, mogli apsolutno
precizno da se predvide. Nakon infinitezimalnog vremena trajanja skupa identifikovanih
procesa, struktura sistema bi se promenila, te bi ova nova struktura definisala nove
procese koji bi doveli do nove forme sistema, koji bi definisali nove istovremene procese

47
i tako dalje. Dakle, uz moguãnost apsolutno preciznog merenja strukture sistema, i uz
poznavanje matematièkih formulacija koje definišu evoluciju sistema u beskrajnom
uzroèno-poslediènom lancu forma-proces-forma-proces..., jedan džinovski kompjuter sa
savremenim principom rada bi u konaènom vremenu mogao da predviða buduãnost. I
èitav Kosmos bi kao jedan izolovani sistem menjao svoju formu potpuno predvidljivo i
bez trenutnih naèina izmene Puta bilo svesnim odluènim delovanjima živog sveta
(slobodnom voljom), bilo božanskim uplivom. Meðutim, klasièna nauka je u ovakvoj
težnji ne samo precenila svoje moguãnosti u pogledu poznavanja svih osobina praktièno
bilo kog, pa i najjednostavnijeg moguãeg sistema sastavljenog od jedne jedine
elementarne èestice u vakuumu, veã je i previdela postojanje nelokalnih holistièkih
uticaja celine na njene delove, koje je neophodno inkorporirati u jednu sveobuhvatniju
nauènu metodologiju.
Poèetna poenta zablude u koju je upala deterministièka nauèna filosofija je, dakle,
u nemoguãnosti potpuno preciznog istovremenog odreðivanja strukturnih i energetskih
parametara jednog realnog sistema koji su nam zajedno neophodni za predviðanje
evolucije sistema u vremenu, o èemu nam govori upravo Hajzenbergova relacija
neodreðenosti. Ona se zapravo odnosi na bilo koje dve konjugovane varijable, kao što su
prostorna koordinata i impuls; ili energija i vreme; ili dve komponente spina i sl. Hajde
da se podsetimo kako ona izgleda. Vrlo jednostavno, u sluèaju položaja duž jedne
prostorne koordinate i njemu konjugovanog impulsa:
x  px  h/4
Proizvod neodreðenosti merenog položaja èestice duž proizvoljne ose (x) i
neodreðenosti impulsa èestice duž iste ose (px) mora biti veãi ili jednak od koliènika
Plankove konstante (h = 6,62  10-34 Js) i 4. Naime, uzmimo za primer odreðivanje
položaja neke elementarne èestice, na primer elektrona. Da bismo odredili njegov položaj
moramo upotrebiti barem jednu drugu èesticu koja ãe biti deo našeg mernog aparata i èiju
ãemo interakciju sa posmatranom èesticom koristiti za odreðivanje položaja i energije
elektrona (impuls je srazmeran kvadratnom korenu kinetièke energije, odnosno brzini).
Na primer, ako hoãemo da vidimo šta se nalazi u sobi, moramo da upalimo svetlo, ako
veã nema Sunèeve svetlosti u njoj. Isto tako, da bismo detektovali jedan elektron, barem
jednim fotonom moramo da ga pogodimo, te da se zatim ovaj »merni« foton još i vrati u
detektor i da nam odgovarajuãi signal. Meðutim, prilikom interakcije ovih dveju èestica,
odnosno izmeðu interakcije izmeðu mernog aparata i merenog sistema, doãi ãe do
prenosa energije sa prvog sistema na drugi, tako da merimo li položaj èestice, ostaãe nam
njen impuls nepoznanica u okvirima definisanim Hajzenbergovom relacijom
neodreðenosti, i obrnuto, merimo li impuls èestice, ostaãe nam nepoznanica položaj date
èestice. Ukoliko želimo što preciznije da odredimo položaj èestice, moraãemo da
koristimo foton sa što veãom frekvencijom, jer je odreðivanje preciznosti položaja
direktno srazmerno frekvenciji svetlosnog talasa. Ipak, sa porastom frekvencije fotona
raste i njegova energija, koja ãe, preneta na mereni sistem srazmerno poveãati i
neodreðenost impulsa merene èestice. S druge strane, ako želimo da odredimo što
preciznije impuls èestice tada moramo koristiti foton što nižeg impulsa. Meðutim, tada ãe
talasna dužina fotona biti veoma velika, što ãe dovesti do velikog ugla difrakcije u
soèivu, te stoga i do nepreciznog merenja položaja elektrona. Što se više jedna od dveju
komplementarnih velièina neodreðenosti približava nuli, to ãe ona druga više težiti
beskonaènosti u duhu Hajzenbergove relacije. Drugim reèima, da bi bio apsolutno

48
precizno definisan, sistem mora biti izolovan, ali da bi mogao da bude definisan mora da
bude i izmeren, odnosno interaktivno posmatran, što je u suprotnosti jedno sa drugim.*
Bitno je primetiti da princip neodreðenosti nije prouzrokovan nesavršenošãu merne
aparature, veã èinjenicom da se sam proces merenja nalazi u osnovi našeg
indeterministièkog odnosa prema svetu. Da bismo izmerili potpuno precizno neki sistem
ili dogaðaj, potreban nam je izvestan merni aparat, ali i ovaj merni aparat je potrebno
potpuno precizno izmeriti ukoliko oèekujemo da nam on da apsolutno taènu vrednost
svoga merenja. Tako bismo ušli u beskrajan proces merenja, odnosno kalibrisanja mernih
aparata koji mere, odnosno kalibrišu druge merne aparate i tako dalje sve dok èitav
Kosmos, ukoliko bi nam baš i bio pri ruci, ne bio postao jedan velièanstveni merni
instrument, što u neku ruku on i jeste, jer Kosmos se iz vidika moderne kvantne teorije
èesto vidi kao misao koja misli samu sebe.
Slièno kao što je Ajnštajn svojom teorijom relativnosti otkrio postojanje
makroskopskog limita jednakog sferi polupreènika kao proizvoda brzine svetlosti u
vakuumu i vremena, do koga uticaji dogaðaja mogu stiãi**, ili kao što je otkriãe Velikog
praska kao trenutka nastanka Kosmosa onemoguãilo njegovim stanovnicima da poznaju
bilo šta pre tog trenutka, tako je i Hajzenberg svojim otkriãem postavio donji limit do
koga indirektnom percepcijom možemo iãi u posmatranju mikro-sveta. Ispod granica
definisanih Hajzenbergovom relacijom neodreðenosti i pojmovi kao što su prostorna
koordinata, brzina ili putanja prestaju da imaju smisao, jer oni tada prestaju da postoje,
slièno kao i u singularitetima Velikog Praska ili crnih rupa. Sve što se nalazi ispod ovog
limita, moãi ãe da postoji kao deterministièko u ontološkim okvirima, ali ãe ostati van
opsega naše dokuèivosti, te ãe stoga i svet sa svake epistemološke taèke gledišta biti
apsolutno indeterministièki***.
U kvantnoj teoriji se svaki mereni sistem predstavlja talasnom funkcijom koja opisuje
njegovu evoluciju u vremenu. Talasna funkcija u kvantnoj teoriji predstavlja apstraktnu
kompleksnu velièinu èiji tek kvadrat modula (odnosno, proizvod matematièki realne i
njoj konjugovane, imaginarne talasne funkcije) ima fizièki smisao, s obzirom da
predstavlja verovatnoãu nalaženja èestice koju karakteriše data talasna funkcija u nekoj
taèki prostora i u nekom trenutku vremena. Rešavanjem Šredingerove jednaèine u kojoj

*
Postoji prièa o ðaku koji je nakon što je uèiteljica u školi zatražila od njega domaãi zadatak, izjavio da je u
njemu impuls bio toliko precizno odreðen, da bi ovaj mogao da se nalazi na bilo kom mestu u Kosmosu.
Naravno, kada je impuls sistema poznat sa potpunom preciznošãu (p = 0), tada je neodreðenost položaja
sistema beskonaèno velika (x = ∞). Uèenik je naravno namerno pomešao dva odvojena logièka nivoa
(neodreðenost impulsa imaginarne èestice i neodreðenost položaja sveske), što je veoma èesta greška u
nauci, koja nastaje kao posledica nekonzistentnog simbolièkog preslikavanja smisla, ali klasièni humor
gotovo da ne bi ni postojao bez ovakve logièke greške brkanja klase sa èlanom klase.
**
Premda je ova ogranièenost uticaja nekompatibilna sa postojanjem nelokalnih skrivenih veza u okvirima
kvantne teorije. Uopšte, jedan od najveãih problema savremene nauke je nekompatibilnost kvantne teorije i
teorije relativnosti, što je potpuno razumljivo ukoliko uzmemo u obzir da je svet iz ugla teorije relativnosti
kontinualan, deterministièki i lokalan, dok ga kroz ogledalo kvantne teorije vidimo kao diskontinualnog
(kvantovanog), indeterministièkog (probabilistièkog) i nelokalnog (komunikacija prividno udaljenih delova
kvantnog sistema nije ogranièena brzinom svetlosti). Temeljne, implicitne razlike izmeðu ovih dveju teorija
se najèešãe prevazilaze tako što se jednaèine kvantne teorije polja biraju tako da budu eksplicitno
invarijantne u odnosu na Lorencove relativistièke transformacije.
***
Ontologija je filosofski pristup koji pronièe u stvarni svet, dok je epistemologija filosofski pristup
saznanju, odnosno svetu kakvog ga mi vidimo, bilo putem percepcije, bilo posredstvom mernih
instrumenata.

49
figuriše talasna funkcija datog sistema mogli bismo u granicama Hajzenbergovog
principa neodreðenosti poznavati kretanje sistema u buduãnosti, premda su talasne
funkcije bez upotrebe aproksimacija najèešãe analitièki nerešive*. Usled ogranièenja koja
u èinu merenja uvodi Hajzenbergova relacija neodreðenosti, u kvantnoj teoriji se dogaðaji
predviðaju sa izvesnostima odreðenih ishoda, što nije posledica nasumiènosti prirodnog
sleda dogaðaja, veã ljudske epistemološke nauène nemoguãnosti da dopre do apsolutno
preciznih rezultata i njihovih konkretnih uzroka. Talasna funkcija** u sebi sadrži
superpoziciju svih potencijalno moguãih stanja*** u kojima možemo naãi sistem nakon
što zaista, èinom merenja odredimo njegovu datu osobinu. Broj ovih stanja je
potencijalno beskonaèno veliki, što znaèi da mereni sistem sa nekom, u najveãem broju
sluèajeva malom, ali konaènom verovatnoãom možemo naãi na bilo kom mestu u
Kosmosu, ili sa bilo kojom zamislivom vrednošãu energije. Dokazi za postojanje ovakvih
anti-klasiènih pojava se stalno dešavaju na kvantnom nivou, gde talasna funkcija
omoguãava realnu verovatnoãu èesticama da proðu kroz energetske barijere koje su veãe
od energije samih èestica. Ova pojava takozvanog tuneliranja koja se stalno odigrava u
mnogim elektronskim ureðajima èiji je rad zasnovan na tom efektu (na primer,
skenirajuãi tunelirajuãi mikroskop), u potpunoj je suprotnosti sa oèekivanjima klasiène
nauke, u okviru kojih su takve pojave bile okarakterisane kao neizvodljive.
Izloženi slikoviti opis Hajzenbergovog principa neodreðenosti na osnovu koga on
potièe kao rezultat interakcije mernog aparata sa merenim sistemom podrazumeva se kao
slabi princip neodreðenosti. U njegovoj jakoj interpretaciji èiji je proponent bio i sam
Hajzenberg smatra se da je ovaj princip deo fundamentalnog ustrojstva Kosmosa, te je
kao takav opštijeg karaktera od same posledice èina merenja. Da bismo izraèunali
odreðenu fizièku vrednost iz talasne funkcije, moramo na njoj primeniti takozvani
svojstveni operator date velièine. Ona ãe uzimati taèno definisanu vrednost samo kada je
talasna funkcija takozvana svojstvena funkcija (odnosno, jedno od superponiranih stanja)
odgovarajuãeg operatora, dok ãe u suprotnom sluèaju rezultat merenja moãi da bude
poznat samo sa odreðenom verovatnoãom. Usled nekomutativnosti nekih operatora (kao
što su operator rastojanja i operator impulsa ili operator vremena i operator energije) koji
*
Za jedan desetoatomski molekul je, èak i uz zanemarivanje relativistièkih efekata i uvoðenje Born-
Openhajmerove aproksimacije (na osnovu koje se zavisnost elektronskih talasnih funkcija od položaja
atomskih jezgara uzima kao parametarska), neophodno proraèunati oko 1024 elektronskih Šredingerovih
jednaèina, što je brojèano oko milion puta veãe od procenjene starosti Kosmosa u sekundama.
**
Još uvek se vode polemike o tome koliko je talasna funkcija realna, odnosno imaginarna. U nekim
interpretacijama se ona povezuje samo sa verovatnoãom odgovora mernog aparata, dok se negde smatra
realno postojeãom velièinom, a u svakom sluèaju ona je razlièita od posmatraèa do posmatraèa, te se stoga
obièno kaže da se u njoj mešaju subjektivni i objektivni karakter.
***
Talasna funkcija (koja se nešto modernijim reènikom naziva još i vektorom stanja) èitavog sistema se
može predstaviti na sledeãi naèin:

 = C11 + C22 + ... + Cnn,

gde 1, 2 ... predstavljaju superponirana stanja od kojih ãemo samo u jednom naãi sistem kada ga
izmerimo, odnosno kada mu èinom merenja pridamo odreðenu, takozvanu svojstvenu vrednost osobine
koju dato rešenje talasne funkcije odreðuje, dok C1, C2... predstavljaju koeficijente èija je suma kvadrata
modula jednaka jedinici i koji definišu verovatnoãu sa kojom možemo naãi sistem u stanju koje definiše
talasna funkcija koja stoji uz dati koeficijent. Èitav skup superponiranih stanja èini takozvani talasni paket,
a proces prelaska stanja sistema iz superpozicije beskonaènog broja superponiranih stanja u samo, jedno,
izmereno stanje, naziva se kolaps talasne funkcije.

50
odgovaraju promenljivim velièinama èije se kvantitativne vrednosti moraju simultano
odrediti u svrhu potpunog poznavanja strukturnih i energetskih parametara sistema, sledi
da ne postoji talasna funkcija koja je istovremena svojstvena funkcija svih operatora.
Stoga ukoliko odredimo položaj sa apsolutnom preciznošãu, impuls ãe fluktuirati oko
neke vrednosti, i obrnuto. Iz jake verzije principa neodreðenosti proizilazi sa jedne strane
ekvivalencija ontološkog i epistemološkog indeterminizma, što odgovara ideji
empirijskog idealizma (tj. da drveãa koja padnu ne prave zvuk ukoliko nema ko da ih
èuje), dok se sa druge strane izvodi ideja o stalnim fluktuacijama èestica u prividnom
stanju mirovanja èak i na temperaturi apsolutne nule. U suprotnosti sa klasiènom naukom
koja je predviðala da fluktuacije èestica potièu od fluktuacija graniènih uslova ili sila koje
deluju na èesticu, prihvatanjem jakog principa neodreðenosti postaje jasno da je kretanje
svega što postoji neprekidno, te tako, na primer, i atomi u kristalnom telu poseduju
minimalni mod vibriranja èak i na temperaturi apsolutne nule. I vakuum za koji se nekada
mislilo da predstavlja prazan prostor ne može to biti jer bi u tom sluèaju bio narušen
princip neodreðenosti, veã predstavlja konstante fluktuacije i kontinualne procese
nastajanja èestica i antièestica i njihove ponovne dezintegracije. Iz postojanja
vakuumskih energetskih stanja izvode se mnogobrojni moderni inspirativni pogledi na
svet u okviru kojih se nagoveštava postojanje fundamentalnijeg, implicitnog reda iz koga
izranja pojavni svet oko nas.
Princip neodreðenosti u osnovi našeg odnosa sa Prirodom odražava celovitost i
neprekidnost atomskih procesa, što spreèava pravljenje razlike izmeðu rezultata merenja i
»nezavisnog« ponašanja objekata, postupka karakteristiènog za objektivistièku
mehanistièku nauku. Klasièna ideja o moguãnosti poznavanja svih uzroka u obliku
lokalnih mehanièkih interakcija izmeðu najelementarnijih prirodnih entiteta neodrživa je,
isto kao i ideja o objektivnosti prikaza prirodnih pojava. Dok je u klasiènoj nauci
postojala ideja o objektivnosti sveta, kao i nezavisnosti rezultata merenja od samog
naèina merenja, u kvantnoj teoriji se pokazuje da je tako nešto neizvodljivo. Jedna od
najvažnijih implikacija principa neodreðenosti je nerazdvojivost posmatraèa od
posmatranog sistema zahvaljujuãi kojoj se ruši kartezijanska ideja o postojanju uma
odvojenog od Prirode koji bi mogao makar i potencijalno teorijski da predvidi èitavu
buduãnost. Indeterminizmom na kvantnom nivou otvorena su vrata za efekte kreativnosti,
slobodne volje, pa èak i prisustvo božanskih efekata u krutom svetu tadašnje nauke. Iz
rezultata do kojih je došla kvantna teorija se jasno pokazuje da svet nije prostorno-
vremenski ogranièeni mehanizam, veã nerazdvojiva mreža procesa koji »plutaju« na za
ljude nedodirljivoj stvarnosti, stvarnosti èiju samo površinu možemo posmatrati
posredstvom èula.
Sa dokazivanjem neizvodljivosti otelotvorenja nauène ideje o apsolutnom
determinizmu, postalo je nemoguãe zadržati njenu objektivnost u opisu prirodnih pojava.
I pored toga što nam kvantna teorija jasno stavlja do znanja da smo sve što smo opazili ili
izmerili i sami izmislili, savremene nauène ideje i dalje teže otkrivanju fundamentalnih,
svevažeãih i nepromenljivih zakona Prirode koji bi se mogli opisati matematièkim
jezikom. U kvantnoj teoriji, èin merenja definiše u kakvom stanju ãemo naãi posmatrani
sistem. Proces merenja je jedan vid postavljanja pitanja na koje svako od nas dobija
drugaèiji odgovor u zavisnosti od konteksta èitavog eksperimenta, koji se menja iz
trenutka u trenutak. Stoga govoreãi o Prirodi kao rezultatima naših merenja, mi
istovremeno govorimo i o sebi, te se kvaliteti u opisima Prirode ne mogu doživljavati kao

51
objektivne osobine sveta materije, veã samo kao rezultati posmatranja interakcije nas i
Prirode. Na ovaj naèin ne samo da se ukida ideja o objektivnosti nauènih rezultata, veã se
i nauèni odnos napokon èini takvim da neophodno inkorporira idejne vrednosti. Pošto su
putanje koje nauka otkriva u Prirodi neodvojivo povezane od putanja samih njenih misli,
tada se i sve misaone ideje, želje i koncepti preslikavaju na nauènu sliku Prirode, što
unosi napokon posebnu intelektualno-moralnu odgovornost na polje istraživanja Prirode.

Epistemološke interpretacije kvantne teorije

Formulisanje principa neodreðenosti je dovelo do saznanja da je posmatraè

neodvojiv deo posmatranog sistema, i da za razliku od sveta redukcionistièke klasiène
nauke u okviru koga se razvijala ideja o izolovanju i nezavisnom posmatranju i merenju
prirodnih pojava, u stvarnosti tako nešto nije moguãe, jer posmatraèa i posmatrani sistem
ni uslovno nije moguãe razdvojiti. Kvaliteti u okvirima nauènih opisa Prirode ne
predstavljaju nezavisno postojeãe objekte i osobine, veã interaktivne putanje, te je odatle
besmisleno kako zamišljanje postojanja Prirode bez posmatraèa, tako i postojanje
posmatraèa bez Prirode. Ova dva sveta, posmatraè i posmatrani sistem, Um i Priroda se u
originalnim interpretacijama kvantne teorije, slièno kao i u drevnim religijskim
tradicijama, stapaju u nerazdvojivo jedinstvo. Izgleda kao da je nauèna mapa sveta sa
prihvatanjem neodvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema postala daleko
velièanstvenija od svih mehanistièkih modela sveta koje je iscrtavala deterministièka
nauka u kojima je Um bio posve odvojen od Prirode i u kojima nije bilo mesta za njihovu
svesnu interakciju.
Beskonaèan broj stanja u kojima možemo naãi sistem u trenutku merenja dovodi
do èinjenice da u kvantnoj teoriji kao savremenom, jedinom relevantnom opisu pojava
sveta na nivou atoma, epistemološki determinizam ne opstaje, te se usled nerazdvojivosti
posmatraèa i posmatranog sistema, umesto preciznih merenja koja su postojala u svetu
klasiène redukcionistièke nauke, prirodne pojave opisuju samo sa (ne)izvesnostima,
odnosno verovatnoãama odreðenih ishoda. Meðutim, to što od beskonaènog broja
potencijalno ostvarljivih stanja, nismo u stanju da predvidimo jednoznaèno stanje u kome
ãemo naãi mereni sistem u trenutku merenja, ne znaèi da se ovaj proces izbora stanja
odigrava nasumièno. Ono za šta bismo u nekoj situaciji rekli da je nasumièno zavisi od
konteksta pojave, od našeg znanja, kao i od taèke gledišta. Kodirane poruke, kao na
primer digitalni signal kompjutera, ponašanje pokretnog živog biãa ili šum Prirode, bi
nam mogle izgledati nasumiène ukoliko ne poznajemo kljuè za dešifrovanje tih poruka.
Meðutim, pošto odluke ovakvih, u savremenoj nauci zvanièno nasumiènih pojava
poèivaju u detaljima sveta nepristupaènim za naše merne aparate, tada smislenost i
uzroènost ovakvih efekata neizostavno spada u domen vere, iako kao što ãemo videti, i
moderna napredna nauka pokušava ontološki da opiše ove deterministièke predele iako
bez moguãnosti klasiènog potvrðivanja i provere.
Proces merenja u okviru koga dolazi do kolapsa talasne funkcije, odnosno
prelaska iz superpozicije beskonaènog broja moguãih stanja u samo jedno izmereno
stanje, predstavlja jednu od misterija moderne kvantne teorije. Proces kolapsa talasne
funkcije je nelinearne prirode, što nije u saglasnošãu sa Šredingerovom jednaèinom, s
obzirom da linearnost samog principa superpozicije ne opravdava svoðenje ukupne sume

52
na jedan od njenih èlanova. Osim što su nauèna mišljenja podeljena po pitanju realnosti
ili apstraktnosti kolapsa talasne funkcije, i uzroènik ovog procesa je nepoznat. U
saglasnosti sa najstarijom i najprihvaãenijom interpretacijom kvantne teorije koja se èesto
po rodnom gradu Nilsa Bora, jednog od utemeljivaèa ove teorije, naziva kopenhagenskim
tumaèenjem, sistem se pre trenutka merenja nalazi u svakom od superponiranih stanja.
Ova stanja dakle nisu potencijalna, veã svako od njih postoji sa odreðenom
verovatnoãom, odnosno istovremeno i postoji i ne postoji. Ovakav pogled na Prirodu je
posledica principa komplementarnosti na osnovu koga naše iskustvo ne pripada domenu
objektivne stvarnosti nezavisne od posmatraèa, veã naše interakcije sa Prirodom. Osim
odavde oèigledne èinjenice da ne samo da se izabrana osobina sistema ne može
poznavati, veã i da formalno ne postoji dok se ne izmeri, smatra se da i sam kolaps
talasne funkcije nije moguãe izmeriti, te ni njenog uzroènika locirati. Pitanje uzroènika
izbora samo jednog od bezbrojnih superponiranih stanja je u srcu misterije kvantne
teorije i moderne nauke.
Upravo iz razloga krucijalnog uticaja merenja na rezultate koje dobijamo ne samo
u eksperimentima baziranim na formulama kvantne teorije, veã i u svakodnevnom životu,
jer èitava materija pluta na kvantnoj osnovi, u nekim interpretacijama kvantne teorije,
koje se èesto nazivaju kvantnim teorijama merenja, ljudska svest se postavlja u prvi plan
tako da je materijalni pojavni svet oko nje produkt njenih izbora kolapsiranih stanja.
Pošto je merni aparat i sam sastavljen od kvantnih atomskih i subatomskih èestica,
neophodno je i da njegova talasna funkcija kolapsira da bi se registrovao kolaps merenog
sistema, a kolaps mernog aparata mora biti indukovan drugim mernim aparatom, koji
može biti na primer oko ili um posmatraèa èija talasna funkcija mora biti dalje
kolapsirana nekim drugim mernim aparatom itd. Odavde se izvodi zakljuèak da je ljudska
i/ili božanska svesnost upletena u proces kolapsa talasnih funkcija. Svest se odatle može
èak i definisati kao deo uma koji indukuje kolaps talasne funkcije, pri èemu razlièita
stanja svesti, odnosno razlièita neurofiziološka stanja indukuju kolapse u razlièita stanja.
U okvirima ovakvih interpretacija kvantne teorije, proces merenja, a time i kolapsi
talasnih funkcija nebrojivo mnogo kvantnih dogaðaja kao sastavnih delova
makroskopskih primetnih dogaðaja, odvijaju se kao prethodnice svih naših èulnih, bilo
svesnih ili nesvesnih opažanja ili razmišljanja. U svetu percepcije oko nas uvek smo
svesni samo klasiènih efekata, odnosno kolapsiranih stanja talasnih funkcija, jer da bi se
nešto izdvojilo iz skupa moguãnosti i konkretizovalo u »trajnom« kontekstu ono mora
biti jednoznaèno odreðeno stanje.
Svet nakon kolapsa talasne funkcije predstavljao bi potencijalno deterministièki
sistem, ali se sam proces kolapsa talasne funkcije u samo jedno nepredvidljivo stanje
nalazi u jezgru našeg apsolutistièko-indeterministièkog odnosa prema Prirodi. U nauènoj
slici sveta nakon kolapsa talasne funkcije opet se može figurisati sa konkretnim
matematièkim jednakostima osloboðenim verovatnoãa dogaðaja. Naravno, neizvesnost
ishoda se uvek pojavljuje prilikom upuãivanja nauènih pogleda na buduãnost ili dogaðaje
kojima ljudski posmatraèi, bilo direktno, bilo posredstvom mernih aparata nisu bili
svedoci. Stoga se praãenjem bilo kog dogaðaja kroz vreme neizostavno dolazi do sve
neizvesnijeg poznavanja uzroka i efekata. Pošto se izvesnosti na koje ukazuje talasna
funkcija mogu interpretirati kao izvesnosti povezanosti sistema sa ostatkom Kosmosa,
tada se i potpuna neizvesnost može opisati kao potpuna nerazluèivost sistema od svega
postojeãeg.

53
 Svaki proces merenja se može zamisliti kao pitanje koje Um postavlja Prirodi i u
kome istovremeno dobija odgovor koji širi kontekst postavljenog pitanja. Ne samo u
kvantnoj teoriji, veã i u svakodnevnom iskustvu, proces merenja predstavlja naš prozor
prema svetu koji nam pruža nove informacije putem naše percepcije. U saglasnosti sa
kvantnom teorijom, nije samo objektivni svet taj koji ostavlja utiske na nas, veã smo to u
mnogo veãoj meri mi sami, jer našim postupcima merenja delimièno biramo onaj rezultat
koji ãe od bezbroja moguãih, ispasti izabran. Objektivni svet bez njegovih posmatraèa u
nauènim skicama sveta ovde prestaje da postoji, veã se na njegovom mestu ucrtava
nerazdvojivost posmatraèa i sveta, odnosno prisustvo svesnih biãa pred kojima se otvara
svet onakvim kakvim ga ona sama vide u dodiru sa nelokalnom, globalnom svešãu.
Lepotom u oèima posmatraèa dajemo smisao svetu koga vidimo. Nije svetlost samo ona
koja ulazi u prozore naših oèiju, veã i ona skrivena od nauènih instrumenata, koja
obasjava stvari kada u njima vidimo lepotu. Svet ovde prestaje da bude redukcionistièki
mehanizam, veã božanska misao koja kroz inteligentna biãa misli sebe. Posmatrane
putanje su samo refleksije putanja našeg uma, te su i lepe slike sveta, kao i njegova
muzika, samo odsjaj bogatijeg sveta u nama do èijeg otkrivanja smo stigli.
U interpretacijama kvantne teorije u okviru kojih je ljudska svest u stanju da bira
buduãa stanja sveta kolapsima talasnih funkcija, podrazumeva se da je ona u stanju i da
procesira kvantna superponirana stanja. Kvantna stanja su koherentna, odnosno
predstavljaju superpoziciju mnoštva stanja za koja se nikako ne može reãi da su »ili ovo
ili ono ili...« stanje, veã da sva superponirana stanja istovremeno postojeãa u jednom
drugaèijem sagledavanju realnosti. Ipak, pošto pre izvoðenja bilo kog postupka
komunikacije kojim bismo nekome preneli oseãanje povezanosti sa kosmièkom svešãu,
(koja je saglasno hologramskoj strukturi holosveta prisutna kao celina u svim delovima)
neophodno dolazi do kolapsa talasne funkcije u samo jedno stanje koje se izdvaja i dalje
klasièno nesvesno procesuje u mozgu, nemoguãe je bilo kome opisati oseãaj mistièke
povezanosti, predanosti i sveobuhvatne kosmièke Ljubavi, koji se može mapirati samo
posredstvom superponiranih stanja talasnih funkcija. Tako, možda samo »možemo
pronaãi svoj Put, ali drugima samo ukazati na njega«. Mudri ljudi su se stoga, želeãi da
drugima prenesu iznutra doživljenu tajnu Prirode, poèeli u domenima umetnosti koristiti
poezijom, odnosno izražavanjem deliãa primeãene lepote vezama reèi, crpeãi njihov
identitet i smislenost redosleda ponekad direktno iz kosmièke holosvesti; u domenima
muzike, jednostavno prenošenjem muzike koja na neki naèin i jeste sam Kosmos, na
lokalni nivo prisustva slušalaca; a u domenima religije, na korišãenje parabola i alegorija
kao tekstualnog metaforiènog ukazivanja na izvesne relacije korisne za uèenje
uspostavljanja kontakta sa globalnom holistièkom, božanskom svešãu.
Kao kritika idealistièkim interpretacijama kvantne teorije na osnovu kojih ništa ne postoji
osim onoga što opažamo, te i da Mesec ne postoji sve dok ga ne pogledamo, èesto se
iznosi njen antropomorfni karakter, koji nas kao posledicu vodi do doživljaja prirode kao
sna koji se samo zbog nas izvodi. Iako nedostatak objektivnosti koji proizilazi iz ovakvih
interpretacija kvantne teorije može implicirati samosvešãu, što može imati loše posledice
na razvijanje duha zajedništva, esencijalnog za holistièko spoznavanje i poštovanje sveta,
istina je da je nastanak inteligentnih živih biãa u koje bismo mogli da ubrojimo i nas,
verovatno i smisao postojanja èitavog Kosmosa. Èinjenica je da u savremenoj
kosmologiji kao sintezi nastanka, porekla i poretka svega što znamo da postoji nema
mesta za um, osim kao posledica klasiènih i redukcionistièkih vizija moždanih elektriènih

54
tokova. Uopšte, èitava nauka, zapadna filosofija i svakodnevna iskustva zasnovana su na
pogrešnoj kartezijanskoj ideji o svetu kao objektivno postojeãem, te o umu koji je
odvojen od takve stvarnosti. Ipak, sagledavajuãi stanovište ortodoksnog, takozvanog
idealistièkog subjektivizma, teško je zamisliti da drvo koje padne u šumi ne pravi nikakav
zvuk ukoliko ga niko ne èuje, barem zbog travki iz njegovog podnožja.*
Uporedo sa idejama o inteligentnoj svesnosti kao inicijatoru kolapsa talasnih
funkcija, a time i o projekciji ideja uma na prirodne pojave, postoje i interpretacije
kvantne teorije koje podržavaju shvatanje da jedna dublja, fundamentalnija stvarnost koja
se može opisati kao sveprisutna božanska stvaralaèka inteligencija vrši kolapsiranje
bezbroja talasnih funkcija iz svojih superpozicija beskonaènih i svemoguãih stanja u
taèno one koje naš um percepira. Talasna funkcija èitavog Kosmosa se može zamisliti
kao eterièni kosmièki Um koji od beskonaènog broja potencijalno moguãih stanja,
kolapsima talasnih funkcija bira evoluciju Kosmosa, te i nastanak zvezda, planeta i
inteligentnih biãa na njima. Na globalnom kosmièkom nivou nema kolapsa talasne
funkcije, ali se ovaj efekat pojavljuje lokalno, odnosno individualno, tek nakon podele
kvantne celine Kosmosa u posebne delove (kao na primer, na posmatraèa i posmatrani
sistem). Slièno tome i pojam slobodne volje, postojan na nivou individualnog postojanja,
gubi svoj smisao sa prihvatanjem kosmièkog jedinstva, jer kada su subjekat i èitav
Kosmos u nerazluèivom jedinstvu, tada nema »spoljnih« uticaja i sva delovanja su
spontana i slobodna, usklaðena sa Prirodom. Pošto nauka ima cilj da objasni klasièni svet,
svet razlika koji percepiramo, tada mora da koristi pojam kolapsa talasne funkcije usled
deljenja celine na delove, te se tako pojavljuje još jedna nekompletnost pokušaja davanja
finalnih odgovora, jer usled problema kolapsa talasne funkcije, samog posmatraèa,
odnosno identitet ili entitet koji inicira kolaps ostaje nemoguãe definisati.

O otkriãu skrivenih nelokalnih efekata

Od kada je postalo jasno da je Hajzenbergova relacija neodreðenosti postavila

prepreku nauènom determinizmu**, poèelo se sa pokušajima eventualnog otkrivanja
takozvanih skrivenih promenljivih velièina lokalnog karaktera, koje bi, premda možda i
nedetektabilne, bile u osnovi nepoznatih dejstava ispod granice teorijski moguãih
merenja. Identifikujuãi ove skrivene promenljive i pridavajuãi im odreðene numerièke
vrednosti postojale su nade da bi redukcionistièka nauka opet mogla postati teorijski
deterministièka. Mnoge atomske pojave (kao što su, na primer, odnosi intenziteta

*
O ovakvom shvatanju govori i jedna pesmica65:

»There was once a man who said Then came reply:

'God Dear Sir, Your astonishment's odd:
Must think it exceedingly odd I am always about in the quad.
If he finds that this tree And that's why the tree
Continues to be Will continue to be,
When there's no one about in the Since observed by Yours,
Quad' Faithfully, God.«
**
Ovde je akcenat na nauènom indeterminizmu; ni na epistemološkom, ni na ontološkom, o èemu nam
mnoge takozvane prekognitivne moãi govore.

55
spektralnih linija pojedinaènih atoma i molekula ili spontane transformacije subatomskih
èestica), koje se danas mogu predviðati samo u obliku verovatnoãa odreðenih ishoda, uz
otkrivanje lokalnih skrivenih efekata bi mogle biti uzroèno objašnjene i predviðane sa
potpunom preciznošãu.
EPR (Einstein-Podolsky-Rosen) eksperiment misaonog karaktera bio je jedan od
pokušaja da se ukaže na nekompletnost kvantne teorije, kao i na neophodnost potrage za
skrivenim varijablama. S obzirom da je sam Ajnštajn bio jedan od utemeljivaèa ovog
eksperimenta, za skrivene varijable se oèekivalo da budu lokalnog karaktera, što znaèi da
njihov uticaj ne bi mogao da se prostire brzinama veãim od brzine svetlosti, jer bi u
suprotnom sluèaju teorija relativnosti bila narušena. Suština eksperimenta je sledeãa:
zamislimo da, recimo nekim visoko-energetskim sudarom u atomskom akceleratoru,
stvorimo istovremeno dva elektrona za koje, što je realno sasvim ostvarljivo, znamo da
im je rezultujuãi spin (kvantna osobina èestica koje imaju masu) jednak nuli. Pošto
znamo da elektron može posedovati spin jednak +1/2 ili –1/2, tada bismo merenjem spina
na jednom od ova dva elektrona, trenutno znali spin drugog elektrona, pa makar on bio i
milionima milja daleko. Zapravo, bilo kakva modulacija talasne putanje jedne od para
èestica prouzrokuje istu modulaciju na drugoj èestici EPR sistema iako sa klasiène
perspektive ne postoji nijedan fizièki put kojim bi se trenutno prenela ovakva dejstva sa
jedne èestice na drugu. Ovaj efekat korelacije koji je u stanju da prevazilazi i granice
svetlosnih »kupa« teorije relativnosti predstavlja jedan od vidova prostiranja bešumnih
supersvetlosnih signala na kome se baziraju današnji skromni sistemi teleportacije, a koji
nam ukazuje na postojanje takozvanih skrivenih varijabli nelokalnog karaktera, koje
povezuju èak i najudaljenije kutkove Kosmosa.
Takozvani EPR-sistemi su svi oni sistemi kod kojih se kvantni objekat razdvojio
na delove koji i dalje ostaju povezani svojim talasnim funkcijama, te su stoga u
meðusobnoj kontinualnoj, vanvremenskoj korelaciji. Èinom merenja na jednoj od para
EPR èestica indukujemo kolaps talasne funkcije superpozicije mnoštva potencijalnih
stanja u samo jedno, detektovano stanje i to ne samo direktno izmerene èestice, veã i
druge èestice para koja može biti neogranièeno udaljena. Kolièina informacija koju
poseduje koherentna ureðenost EPR para èestica prevazilazi stoga sumu kolièina
informacija pojedinaènih èestica, što ukazuje ne samo na èinjenicu da je celina uvek veãa
od sume delova, veã i na veãu ureðenost koju Kosmos poseduje na višim, holistièkijim
nivoima organizacije sa kojih se postepeno uviða trenutna povezanost sve veãeg spektra
njegovih delova. Pod pretpostavkom realnosti talasne funkcije i zajednièkog porekla
celog Kosmosa iz taèke Velikog praska, tada je i sve postojeãe povezano ovakvim
nelokalnim kvantnim efektima. Svaki eksperiment, svako posmatranje, svaka naša misao
se mogu zamisliti takvim da poseduju realne implikacije na èitav Kosmos. Potraga za
lokalnim skrivenim varijablama je skoro završena nakon što je 1965. godine prvi put, a
zatim i mnogo puta kasnije6, i eksperimentalno pokazano 1964. godine teorijski
predviðeno odstupanje rezultata kvantne teorije od Belove nejednakosti za sluèaj
korelacije izmeðu dveju korespondentnih osobina èestica u EPR eksperimentu. Pokazano
je da svaka nauèna teorija koja bi bila u saglasnosti sa kvantnom teorijom mora uzeti u
obzir trenutnu, nelokalnu vezu izmeðu svih delova stvarnosti.
Hajde da se najpre da se podsetimo kako izgleda Belova nejednakost. Ako
uzmemo tri bilo koje osobine a, b i c koje neki, bilo koji objekat može imati, tada Belova
nejednakost glasi:

56
 N(a  not b) + N(b  not c)  N(a  not c)

Dakle, suma broja èlanova bilo kog skupa koji poseduje osobinu a, ali ne i
osobinu b i broja èlanova istoga skupa koji poseduje osobinu b, ali ne i c, mora biti veãa
ili jednaka od broja èlanova istoga skupa koji poseduje osobinu a, ali ne i c. Ovu relaciju
je jednostavno dokazati. Naime, ako imamo objekat x koji zadovoljava (a  not c), tada
on ili poseduje osobinu b ili je ne poseduje. U prvom sluèaju, objekat x zadovoljava
(b  not c), dok u drugom sluèaju zadovoljava (a  not b). Stoga se svaki element koji se
nalazi u skupu N(a  not c), mora nalaziti ili u skupu N(b  not c) ili u skupu N(a  not b).
Belova nejednakost je podvrgnuta eksperimentalnoj proveri na nizu merenja
razlièitih osobina koje èestice mogu imati ili nemati, ukljuèujuãi merenja spina elektrona
i smera polarizacije fotona duž tri razlièite ose. Iz neslaganja Belove nejednakosti najpre
sa predviðanjima, a kasnije i sa rezultatima eksperimentalnih merenja, izvedena je Belova
teorema, koja nam u svojoj originalnoj interpretaciji kaže da nijedna nauèna teorija ne
može istovremeno:
1. davati opšta predviðanja (bez èina merenja) pojedinaènih rezultata merenja,
2. biti kompatibilna sa statistièkim predviðanjima kvantne teorije,
3. zadovoljavati lokalne uzroke.
U nešto uprošãenijoj interpretaciji, najmanje jedna od sledeãe tri pretpostavke nije
istinita:
1. nauèna logika je ispravna, odnosno predstavlja konzistentno oruðe u
ispitivanju sveta,
2. realni svet postoji i van naše percepcije, odnosno nezavisno od svesnih biãa,
3. skrivene promenljive su lokalnog karaktera.
Ukoliko pretpostavimo da je nauèna logika, i pored svoje nekompletnosti u samo-
referentnim sluèajevima (o èemu govori Gedelova teorema), ispravna u tolikoj meri da se
Priroda može konzistentno opisati pomoãu nje, ostaje nam da izaberemo neistinitost samo
jedne od naredne dve pretpostavke. Negiranje druge pretpostavke predstavlja osnovu za
formulisanje takozvanih teorija mnogih svetova u okviru kojih se na trivijalan naèin
rešava problem nelinearnog kolapsa talasne funkcije, kao i lociranja njenog uzroènika.
Naime, u okviru ove teorije se merenjem odreðenog sistema ne izaziva jednoznaèni
kolaps njegove talasne funkcije, veã se bira samo jedno od superponiranih stanja na koji
se dalje nadovezuje naša buduãnost. Bivamo svesni samo ovog izabranog stanja, dok se i
sva druga moguãa superponirana stanja kojih nismo svesni odigravaju u drugim
svetovima, što predstavlja jedan vid neteistièke alternative ideji o transcendentalnom
posmatraèu sveta. Negiranjem treãe pretpostavke dolazimo do pretpostavke o moguãnosti
postojanja skrivenih varijabli nelokalnog karaktera, èije se dejstvo prostire trenutno,
dakle veãom brzinom od brzine svetlosti. Prihvatanje ove pretpostavke nas vodi i do
prekida mehanistièko-deterministièkog uzroèno-poslediènog lanca pojava, barem na
lokalnom nivou.
Belova teorema u svojoj originalnoj, neuprošãenoj interpretaciji83 pokazuje da
zahtevi uzroèno-poslediènosti, lokalnosti i individualnosti (odnosno, moãi preciznog
predviðanja pojedinaènih rezultata merenja, bez rezultata u vidu verovatnoãa kao u
kvantnoj teoriji) ne mogu biti ispunjeni ni u jednom nauènom opisu sveta u kome živimo.
Odricanje bilo uzroèno-poslediènosti, lokalnosti ili individualnosti u nauènim opisima

57
sveta, vodi nauku u tri razlièita pravca: ili u takozvanu teoriju više svetova, odreknemo li
se individualnosti, odnosno prihvatimo li pretpostavku da se sva moguãa bezbrojna
superponirana stanja u talasnoj funkciji odigravaju, ali u razlièitim svetovima; ili u
takozvani novi determinizam ukoliko bismo prihvatili èinjenicu da bi merenja koja nisu
izvedena imala isti rezultat kao da su bila izvedena*; ili u novu, otvorenu i spiritualnu
nauku koja bi prihvatila postojanje nelokalnih dejstava u Kosmosu. Podsetimo se da su
sve svete religijske tradicije održive zahvaljujuãi predanjima o postojanju skrivenog reda
koji sjedinjuje sve aspekte Kosmosa.
Zajednièka osobina ova tri savremena pravca istraživanja kvantnih svojstava
Prirode je polazna pretpostavka o realnoj moguãnosti pružanja ontoloških (bilo
holistièko-kvalitativnih ili kvantitativnih) objašnjenja koji bi povezivali opise stvarnosti.
S druge strane, epistemološke interpretacije kvantne teorije, ukljuèujuãi i najpopularniji,
kopenhagenski prilaz negiraju realnu moguãnost iscrtavanja ontološkog modela
stvarnosti. Kopenhagenska interpretacija kvantne teorije nemoguãnost postizanja sva tri
gore pomenuta zahteva zadovoljava principom komplementarnosti. Kao što se nekad neki
opažajni entitet smatra èesticom, a drugi put talasom, tako kvantna teorija u
ekstrinsiènom opisu sveta daje pojedinaène lokalizovane rezultate, ali bez uzroèno-
poslediènog sadržaja, dok u intrinsiènom opisu poseduje uzroèno-poslediènu
konzistentnost, ali zato, zahvaljujuãi neophodnom uplitanju u procesu merenja, koji
opisuje Hajzenbergova relacija neodreðenosti, predviða samo verovatnoãe beskrajnih
moguãih rezultata merenja, a ne i pojedinaène rezultate. Drugim reèima, u èinu merenja
na osnovu kopenhagenskog tumaèenja, posmatraè opisuje mereni sistem pomoãu
verovatnoãa odreðenih ishoda (dakle, govori kvantnim jezikom), dok se u opisu pojava
koristi klasiènim jezikom, koji je naravno, skovan skladno moguãnostima ljudske
imaginacije i razumljivosti meðunauènièke komunikacije, ali koji nije u stanju da
precizno opiše prirodne pojave, te èesto dovodi do paradoksalnih protivureènosti, kao na
primer kada su u pitanju talasno-èestièna dualnost ili opis superponiranih stanja talasnih
funkcija. Kvantna teorija tako, u cilju ispunjavanja konzistentnosti sa Belovom
teoremom, a da pri tome ne postane nerazumljiva i neprimenljiva u svakodnevnoj
komunikaciji, deli fizièki svet na posmatraèa i posmatrani sistem. Kao posledica ovakve
podele, lociranje samog posmatraèa kao inicijatora kolapsa talasne funkcije postaje
neizvodljivo, te se on neuhvatljiv poput nekakve elementarne èestice na koju je
primenljiv princip neodreðenosti, ili najlepših pojmova sveta, prikazuje kao projekcija
celokupnog stanja Kosmosa61. Tako, Kosmos u ljudskim biãima zapravo ostvaruje
ogledala za posmatranje sopstvene lepote.
Belova teorema nam kaže da svaka grana kvantne teorije koja bi ukljuèivala i
skrivene varijable, a koja bi davala ista statistièka predviðanja kao standardna kvantna
teorija, mora ukljuèiti i supersvetlosne, odnosno trenutne signale, što je naravno u
suprotnosti sa postulatima Ajnštajnove teorije relativnosti. Pretpostavka o ogranièenosti
prostorno-vremenskog prostiranja informacija na brzinu svetlosti nije nekompatibilna
samo sa nelokalnim EPR efektima, veã i sa samim diskontinuitetima kvantnih prelaza,

*
Ova interpretacija se protivi ideji o slobodnoj volji, odnosno moguãnostima slobodnog izbora
kontekstualne postavke eksperimenta. Ovaj novi determinizam po kome bi svaki trenutak kosmièkog
postojanja bio unapred jednoznaèno odreðen i nepromenljiv, bio bi zasnovan na potpunom odricanju
postojanja sadašnjosti, te bi uz neophodno preureðivanje forme samog logièkog zakljuèivanja bio daleko
kruãi od determinizma klasiène fizike.

58
kao što su prelazi elektrona izmeðu energetskih stanja u atomu, transformacije
subatomskih èestica, te i kolaps talasne funkcije, koji se, kao što je poznato, odigravaju
bez intermedijarnih stanja. Uopšte, nedeljivost Plankovog kvanta dejstva neizostavno
vodi do ideje o prostiranju trenutnih dejstava »na daljinu«. Odbacivanjem pretpostavke o
lokalnosti i opštim prihvatanjem postojanja nelokalnih skrivenih varijabli bio bi uèinjen
veliki korak za èoveèanstvo, jer za razliku od zakljuèka da je Kosmos bezakonit i posve
sluèajan, što bi u slikama sveta bilo evidentno ukoliko bi nauka prihvatila odbacivanje
prve pretpostavke, odbacivanje pretpostavke o lokalnosti vodi do istinski spiritualnog
zakljuèka, a to je da je èitav svet zapravo nerazluèiv. Sve stvari su povezane putem
nelokalnih skrivenih varijabli, što su drevni mudri ljudi odavno znali propovedajuãi da
dobre misle neguju èoveèanstvo delujuãi moãno na èitavu globalnu svest. Kvantna teorija
podržava jedinstvenost prirode, s obzirom da jasno stavlja do znanja da se Priroda ne
može rašèlanjivati do nezavisno postojeãih elementarnih nedeljivih entiteta, što za razliku
od redukcionistièko-deterministièkog pogleda na svet klasiène nauke, otkriva sveti,
meðupovezani, nerazdvojivi i nepredvidljivi svet. Najmanje detektabilne èestice u njenim
oèima ne postoje kao nezavisni entiteti, veã samo kao niz nerazluèivih efekata koji one
imaju na druge stvari.
Zahvaljujuãi Belovoj teoremi koja nam kaže da se makroskopski svet ne može
razvijati u skladu sa strogo deterministièkim, predvidljivim i nestatièkim (u rezultatima
ljudskih merenja) izvedenim zakonitostima koje bi èak i u aproksimaciji bile lokalne,
razbija se kruta slike Prirode strogog determinizma, i u mozaiku sveta koji iscrtava
moderna nauka otvaraju se beskonaène moguãnosti za nepredvidljivu evoluciju,
ispoljavanje slobodne volje, odigravanje èuda i prisustvo božanskog. Prelazak bezbrojnih
moguãnosti sadržanih u superponiranoj talasnoj funkciji pre poèetka merenja, u samo
jedno, primeãeno stanje se u skladu sa Belovom teoremom ne može dogoditi dejstvom
lokalno prisutnih informacija. Makroskopski mereni odgovori ne mogu nikako biti
nezavisni od udaljenih uzroka, koji su u matematièkim formulacijama teorije merenja
skriveni pod imenom nelokalnih skrivenih varijabli.
Što se više približavamo domenima kvantne fizike od domena svakodnevnog
opažanja, odnosno takozvanog makroskopskog sveta, to nelokalni uticaji, odnosno
trenutne veze sa Kosmosom kao celinom postaju izraženije i delove materije je, kao
posledica toga, nemoguãe odvojiti od celine, pa se zakoni Prirode formulišu samo u
pojmovima verovatnoãa. Gravitacione sile koje figurišu na nivou planeta, zvezda i
Galaksija, znatno su slabije od elektromagnetnih sila koje imaju najdominantniju ulogu u
formiranju naše percepcije i uopšte, sveta posmatranog iz perspektive planetarnih biãa.
Nuklearne sile koje održavaju subatomske èestice stabilnim u atomskim jezgrima još su
intenzivnije od elektromagnetnih sila, dok su kvarkovi kao materijalni entiteti od kojih su
»saèinjene« subatomske èestice toliko nerazluèivi od svoje sredine da se nakon visoko-
energetskih sudara atomskih èestica u akceleratorima, gotovo trenutno utapaju u procese
sredine. Poznato je da na ovim, kvantnim nivoima materije, sami pojmovi èestica gube
smisao usled njihovih stalnih dezintegracija u druge forme energije, te i stalnih nastanaka
parova èestica i antièestica praktièno ni iz èega. Na kvantnom nivou je, stoga postojano
kretanje, ali ne i izdvojivi nosioci tog kretanja. Predviðanje ponašanja materijalnih
entiteta na kvantnom nivou po uzoru na primenu Njutnovih zakona kretanja i gravitacije
na dogaðaje makroskopskog sveta, neizvodljivo je. Meðutim, ono što je najvažnije je da
se statistièki rezultati koje daje kvantna teorija, odnosno kolaps talasne funkcije u jedno,

59
odreðeno stanje, ne mogu više interpretirati kao sluèajni, odnosno nasumièni, upravo
zbog postojanja nelokalnih faktora dejstva. Klasièna »bilijarska« uzroènost se više ne
može koristiti na kvantnom nivou, te je stoga jasno da se i ruši ideja o Kosmosu kao
predvidljivom mehanizmu.
Postojanje ogranièenosti merenja koju opisuje Hajzenbergova relacija
neodreðenosti, zajedno sa postojanjem nelokalnih dejstava razlozi su utemeljenja
indeterministièkog stava u modernoj nauci. Osnovni razlog nekompatibilnosti klasiènih i
kvantnih putanja koje nastaju u pokušajima ljudskih opisa prirode su u tome što je
klasièna nauka podrazumevala da se uticaji, odnosno interakcije izmeðu entiteta, mogu
dešavati samo posredstvom neposrednog fizièkog kontakta ili pod dejstvom polja èiji se
uticaji prostiru kroz prostor-vreme brzinom koja je ogranièena na brzinu svetlosti.
Takoðe, klasièna nauka je precenila svoje moguãnosti kada je u pitanju uspostavljanje
veze izmeðu »stvarnih« mehanièkih kvantiteta i našeg znanja o njima u okviru procesa
merenja. Pretpostavka klasiène nauke da se Kosmos može deliti do krajnjih, nedeljivih
elementarnih entiteta koji bi se lako mogli izolovati da bi im se pripisali odreðeni
kvaliteti pada u vodu, jer nam kvantna teorija jasno pokazuje da je postojanje razlika
izmeðu stvari samo granièni sluèaj koji se sreãe tek u makroskopskom svetu, dok su u
domenima atomskih velièina, stvari, odnosno entiteti koje nauènim metodama
pokušavamo da opišemo nerazdvojivi od svoje sredine, meðusobno povezani i
nerazluèivi. Redukovanje sveta do sve manjih i manjih entiteta, zahvaljujuãi postojanju
holistièkih, sveobuhvatnih i supersvetlosnih efekata, nema smisla u cilju objašnjenja
pojava pomoãu njihovih sastavnih delova. Na osnovu rezultata kvantne teorije jasno se
pokazuje i ne samo da se celina ne može predstaviti kao funkcija njenih delova, veã pre
svega da celina preko nelokalnih dejstava odreðuje ponašanje njenih delova.
Usled oèiglednog postojanja dejstva celine na njene delove, postaje nam jasno da
i svi drugi holistièki emergentni kvaliteti mogu uzroèno delovati na nižim nivoima svoje
organizacije. Svesne odluke koje se sa emergentnog misaonog plana prenose na
funkcionisanje telesne neuronske mreže, te i na okolni svet predstavljaju oèigledne
primere ovakvog dejstva celine na njene delove. Uzroèno delovanje na svoje sastavne
nivoe od strane emergentnih osobina sistema je posledica toga što se ovi složeni kvaliteti
pojavljuju kao posledica nastajanja novih prostorno-vremenskih faktora koji nisu
ukljuèeni u zakonitostima koje upravljaju delovima sistema. Ponašanje atoma povezanih
u molekul potpuno je koordinisano hemijskim interakcijama kao posledicama
konfiguracionih osobina molekula, ali i ponašanje ovih molekula u nekom živom biãu ãe
biti potpuno predodreðeno biohemijskim procesima koje reguliše ãelija, dok ãe ponašanje
ãelije biti koordinirano ukupnom, holistièkom dinamikom živog biãa. Slièno tome, i
misaone imaginacije i oseãanja, percepcije, saznanja ili prazan misaoni sadržaj imaãe
efekat na ponašanje svih jednostavnih elektriènih tokova, ãelijskih, molekulskih i
atomskih procesa u živom biãu. Meðutim, ni misaona biãa ne predstavljaju krajnju taèku
u hijerahijskoj ureðenosti Kosmosa, veã smo i mi inteligentni deliãi naše planetarne
biosfere u kojoj se atomi i molekuli ciklièno kreãu, dok je i sama Zemlja deo jedne još
veãe kosmièke celine. Slièno kao što nam ponašanje i kretanje atoma može izgledati
nasumièno dok ne saznamo molekulske i ekološke zakone koji njima upravljaju, radi
uoèavanja opšte smislenosti kretanja materije i postojanja svih lokalnih pojava
neophodno je pronaãi njihove razloge na sveukupnom holistièkom nivou sveta. Sa
otkriãem nelokalnih kvantnih efekata u okviru kojih celina upravlja ponašanjem delova,

60
redukcionistièka metoda ispitivanja sveta od strane kvantne teorije nam je jasno stavila
do znanja da se delimièno moramo vratiti tamo odakle je nauèno ispitivanje sveta krenulo
- na nivo ljudske svesti i njena znatiželjna pitanja o kosmièkim formama i procesima,
odakle ãemo holistièkim shvatanjima ponovo uspostaviti redukcionistièkim idejama
pokidane veze našeg uma sa esencijalnim delovima Prirode.

Ontološke interpretacije kvantne teorije

Sve veãa uloga u postojanju èitavog sveta koji je nedodirljiv i nevidljiv za ljudske
posmatraèe premda sve što je pojavno oko nas potièe iz njega, pripisuje se samom
vakuumu. Nekada se smatralo da vakuum predstavlja prazan prostor. Sa èuvenim
Majkelson-Morlijevim eksperimentom dokazano je nepostojanje etra, odnosno sredine
koja bi bila medijum za prostiranje elektromagnetnih talasa, te je umesto toga vakuum
kao »nešto što ostane kada iz njega izvadimo sve što znamo da postoji« preuzeo ovu
ulogu. Svet na nivou atoma se sa èisto redukcionistièkih shvatanja vidi kao skup atoma i
praznog prostora, ali zahvaljujuãi Hajzenbergovom principu neodreðenosti danas je
poznato da vakuum kao jednostavno reèeno »ništa« ne može postojati, jer bi tada obe
njegove konjugovane varijable (na primer, neodreðenost položaja i neodreðenost
impulsa) bile poznate sa potpunom preciznošãu, jer bi obe bile jednake nuli. Stoga se u
svakom trenutku iz »nièega« raðaju nizovi èestica i antièestica. Poznat je i energetski
opravdan proces nastanka èestice i antièestice ni iz èega, tako da se one zatim,
zahvaljujuãi zakonu o održanju momenta, razilaze u suprotnim smerovima. Ono što
vidimo kao èist i nedirnut prostor zapravo je veliki ples nevidljivih, ali verovatno
smislenih i uticajnih èestica koje se stvaraju i ponovo nestaju. Neizmerno velike kolièine
energije (procenjene na džinovskih 10108 J/cm3) i aktivnosti, ali bez bilo koje od nama
poznatih formi, postojane su u vakuumu, a procesi koji se u njemu odigravaju su
neprimetno brzi za našu moã ne samo percepcije, veã i detekcije. Bitno je primetiti da se
medijum ispod nivoa savremenih elementarnih èestica može sagledavati u obliku
vakuumskih stanja, ali pod uslovom da se njima ukine mehanièka konotacija, te se
umesto toga zamisli dostizanje granica mehanistièko-redukcionistièkih okvira.
Redukcionistièko traženje mehanièkih dejstava u subkvantnom ili vakuumskom
medijumu zasigurno predstavlja uzaludan pokušaj, i to usled postojanja nelokalnih
efekata, kao i nemoguãnosti analiziranja stvari ispod odreðenog kvantnog nivoa usled
njenih radikalnih promena pod dejstvom procesa merenja, što, sve u svemu, inicira
nerazluèivost kvantnih entiteta i procesa od njihove sredine. U opštem sluèaju, što su
prouèavani materijalni sistemi manjih dimenzija, to je sa nauèno-redukcionistièke taèke
gledišta veãa nepredvidljivost njihovog ponašanja i evolucije u vremenu.
U formulaciji kvantne teorije Dejvida Boma eksplicitni red, odnosno materijalni
svet u vidu atoma èijoj smo igri svedoci na nivou naše percepcije, predstavlja samo
izdvojene delove jednog za nas nevidljivog, skrivenog sveta, poznatog kao implicitni
red16, koji ãemo u okvirima ove knjige zvati holosvet i o èijem prisustvu i znaèaju nam
svedoèe vakuumska stanja prostor-vremena. Èitava implicitna stvarnost je »uspavana« u
svakom i najmanjem obzervabilnom delu materije, odakle potièe ideja holonomije,
odnosno prisustva celine u svakom njenom delu. Vakuumske fluktuacije i prisustvo
skrivenih varijabli nelokalnog karaktera odslikavaju svojstva nedokuèivog holosveta u

61
okviru koga su sve stvari povezane i meðusobno nerazluèive. Samo mali deo, praktièno
»vrh ledenog brega« (ako ne i manji) preslikava se iz implicitnog reda procesima kolapsa
talasnih funkcija u eksplicitni svet razlika koji opažamo oko nas. Ono što
podrazumevamo pod materijom predstavlja zapravo kvazistabilne poluautonomne crte
procesa koji se odigravaju u holosvetu. U ovakvoj interpretaciji kvantne teorije,
epistemologija (mapa) se ne poistoveãuje sa ontologijom (teritorijom) kao u
kopenhagenskoj interpretaciji kvantne teorije, i ne prihvata se pozitivistièko shvatanje da
stvari ne postoje sve dok se ne izmere. Talasna funkcija stoga ne predstavlja samo
potencijalni odgovor mernog aparata, veã realno postojeãu pojavu. Kvantni
indeterminizam na epistemološkom nivou opstaje, ali se o uzrocima, usled ovog
indeterminizma, neopisivih pojava ipak može prièati, jer oni potièu iz jednog za nas
skrivenog sveta koji svojim izborom eksplicitnih prirodnih procesa stvara galaksije,
zvezde, život i sve prateãe pojave. Pojam uzroka se teško može koristiti na nivoima ispod
granica naših spoznajih moãi definisanih principom neodreðenosti, pre svega jer sam
pojam uzroka najèešãe podrazumeva linearan sled dogaðaja, i premda se ponekad može
doãi do njega vremenskom rekonstrukcijom opažanja unatrag, ovakav pojam najèešãe
gubi svoj realan smisao pri susretu sa prvim nepredvidljivim kolapsom talasne funkcije,
sa èije druge strane nas uvek èeka beskonaèan broj potencijalno ostvarljivih stanja. Uz
poimanje postojanja holosveta kao istinske stvarnosti, postaje nam jasno da je èitav svet
ne samo prožet beskrajnom božanskom svešãu, veã je ono što doživljavamo èulima
slièno pukotinama u sveprožimajuãoj, razumu neprikosnovenoj lepoti.
U odnosu na epistemološke interpretacije kvantne teorije u okviru kojih ne samo
što se prirodne pojave ne mogu opisati bez postojanja posmatraèa, veã se smatra da
spominjanje bilo èega èemu nije prisustvovao posmatraè nema smisla, u ontološkim
interpretacijama kvantne teorije se postulira postojanje bogatih kvantnih procesa i
struktura ne samo u subkvantnom domenu ispod koga po principu neodreðenosti ljudski
posmatraè nikada ne može zaãi, veã i u vakuumskom domenu izmeðu granica definisanih
principom neodreðenosti, približno jednakim Plankovoj dužini, odnosno 10-33 cm, i
dimenzijama elektrona od oko 10-15 cm. Klasièna nauka je opisivala elektron kao taèku,
što je izazivalo teškoãe kod pokušaja analitièkog opisivanja realnih moguãnosti
matematièke taèke da procesuje informaciju svog sopstvenog polja koje joj se vraãa iz
okoline, ali se danas zna da elektron poseduje veoma složenu strukturu konaènih
dimenzija. Posmatrajuãi implicitni red prisutan u osnovi prostor-vremena, elektron bi se
video kao èestica koja u èudesnom plesu nastaje iz holosveta da bi se opet u njemu
utopila, opet nastala i tako dalje45. Svaka èestica se može predstaviti kao projekcija
jedinstvene višedimenzionalne stvarnosti, pri èemu sve ove projekcije poseduju nelokalne
i neuzroène korelacije. Efekti ovakve strukture fizièkih èestica se sagledavaju, na primer,
u sluèaju superprovodljivosti kada nelokalno navoðeni elektroni mogu prelaziti prepreke
u vidu kristalnih defekata bez rasipanja na njima. Holosvet u sebi sadrži poreklo
vakuumskih procesa koje ne možemo posmatrati ili meriti usled neophodnog narušavanja
simetrije dejstvom merenja, ali za koje znamo da èine osnovu razlièitih vakuumskih
stanja, a pomoãu transformacija izmeðu njih se može objasniti niz kvantnih fenomena,
kao što je, na primer, superfluidnost.
Svako neobjašnjivo kretanje èestica u prostor-vremenu se može generalno opisati
promenama u implicitnom redu koje su odgovorne za koordiniranje èestica u
primeãenom kretanju. Za razliku od klasiènog polja èija amplituda stvara direktno

62
srazmeran potencijal, smatra se da je intenzitet odgovora na informaciju primljenu iz
holosveta nezavisan od amplitude, slièno radio-odašiljaèima koji šalju signale veoma
niskog intenziteta, ali koji se radi slušanja na radio-aparatima pojaèavaju pomoãu
energije baterije ili napona elektriène mreže do iznad praga naše èujnosti. Slièno kao što
u živom svetu biãa poseduju sopstveni metabolizam èiji produkt je energija koja se
koristi za nesrazmerno odgovaranje na percepirane informacije iz okolnog sveta, tako i na
relaciji izmeðu implicitnog i eksplicitnog reda, kvantni entiteti poseduju svoje sopstvene
energije (koje, naravno, uvek postoje samo u odnosu na ostatak sveta), ali njihovim
ponašanjem koordinira holosvet. U svakom sluèaju, informacije koje dolaze iz holosveta
su realne, ali kvalitativno potpuno drugaèije od nauci poznatih sila svakodnevnice.
Mnogobrojni su pokušaji da se nepoznatim uticajima koji potièu iz holosveta i
koji izazivaju otklone od klasiènih uzroèno-poslediènih zakonitosti, pripiše funkcija
dodatnog, lokalnog ili nelokalnog kvantnog polja. U okviru izvesnih ontoloških
interpretacija kvantne teorije je u svrhu izbegavanja opadanja intenziteta polja sa
kvadratom rastojanja, kao što je sluèaj sa mnogim klasiènim poljima, predložen
mehanizam procesovanja informacija od strane kvantnih entiteta baziran na reagovanju
na brzinu ili ubrzanje promene amplitude informacije koja dolazi iz holosveta. Meðutim,
ukoliko bi efektima holosveta pokušala da se unapred pripiše uloga u talasnoj funkciji
sistema èiju evoluciju pratimo, tada se ne bi mogao objasniti fenomen da se dva identièna
sistema sa identiènim prostorno-vremenskim koordinatama razlièito ponašaju. Izgleda
kao da se nepredvidljivi, jedinstveni i racionalno nesagledivi efekti putanja holosveta ne
mogu svesti pod efektivno uske redukcionistièke okvire deterministièkih i univerzalnih
opisa. Iz tog razloga se implicitnom redu ni ne može pripisati unapred predviðeni efekat
polja koje pilotira èestice15, odnosno unapred definisana funkcija položaja u talasnoj
funkciji sistema.
Nelokalni efekti nedodirljivog holosveta u okviru kojih je postojana celokupna
kreacija i smislenost kretanja kvantnih entiteta, èijom se harmoniènom igrom razvija svet
percepcije oko nas i u nama, mogu se u sferama nauke iskljuèivo kvalitativno opisivati,
što lepo ilustruje slika o èitavoj Prirodi kao jednom velièanstvenom »zvezdanom brodu«
sa sve blještavim, distinktivnim inteligentnim biãima, koji se spontano formira i nežno
pluta na površini šumeãih talasastih putanja svenoseãeg »kvantnog mora«. Svaka èestica
je samo odraz puteva implicitnog reda, a sve što postoji u svojoj najdubljoj tajni èuva
svetlost sveobuhvatnog holosveta. Iz ovakvog, ontološki bogatog viðenja materijalnog
poretka Kosmosa postaje oèigledno da je popularan prilaz savremene fizike visokih
energija i elementarnih èestica u okviru koga se teži redukovanju èestica do njihovih sve
manjih, sastavnih, »elementarnijih« podèestica u nadi da ãe se, eventualno doãi do
fundamentalnih kosmièkih »opeka«, uzaludan pokušaj, jer se na kraju ovakvog
analitièkog puta dolazi do procesa, odnosno invarijantnih crta kretanja u holosvetu iz
kojih izranjaju detektabilni kvantni entiteti. Pošto je ovo holokretanje nemoguãe
definisati usled njegove nemerljivosti, tada ãe svaka nauèna teorija neophodno morati da
bude sazdana na sagledavanju samo ogranièenih aspekata stvarnosti. Postojanje holosveta
kao nedetektabilne implicitne prirodne stvarnosti ostavlja za posledicu i moguãnosti
formiranja neogranièenih nauènih i umetnièkih pogleda na svet, s obzirom da svaka nova
perspektiva otkrivanja Prirode raða i nove kvalitete koje je zgodno primeniti u svrhu
opisivanja i doživljavanja stvarnosti.

63
Problem nauènog odnosa prema otvorenosti nauke

Nakon rezultata istraživanja sveta do kojih se došlo razvojem kvantne teorije

postalo je jasno da redukcionistièki nauèni pristup opisivanju Prirode ne može biti
konzistentan sa stvarnošãu. Ne samo što »izdvojeni« materijalni entiteti postaju sve
povezaniji sa svojom sredinom ukoliko su manji, veã je u kvantnom svetu oèigledno
prisustvo nelokalnih, holistièkih efekata kojima kosmièka celina upravlja kretanjem
njenih delova. Ovakva, sa taèke gledišta inteligentnih kosmièkih biãa, nepredvidljiva i
nesaglediva fizièka dejstva bi se, napravivši paralelu sa drevnim religijskim predanjima,
mogli nazvati božanskom svešãu koja svojim dejstvima vuèe konce stvarnosti oko nas i
otkriva nam èarobnu predstavu života. Povezivanjem indeterministièkih holistièkih
elemenata u savremenu nauku možda bi zaista mogla da nastane jedna, nova, prosvetljena
nauka èiji cilj ne bi bilo apsolutno precizno predviðanje i kontrola prirodnih pojava, veã
sticanje i prenošenje znanja u saglasnošãu sa Prirodom, u onolikoj meri koliko je to
potrebno da se nama poznati svet i dalje ravnomernim koracima evolutivno razvija.
Redukcionistièko-holistièka ravnoteža možda i nije neophodna nauci, ali je svakako
neophodna ljudima.
Iz savremenih vidika kvantne teorije se èitava materija može sagledati kao brod
koji plovi na moru skrivene nelokalne stvarnosti. Holistièke osobine se slièno kao i
nelokalne kvantne veze ne mogu lokalizovati ni u entitetima, ni u lokalnim vezama
izmeðu delova sistema, bili to atomi ili još elementarnije subatomske èestice ili
vibracioni modovi superstruna, veã izranjaju kao posledica globalnih interakcija. U
saglasnosti sa kvantno-holistièkim viðenjem sveta, iz sveprožimajuãeg holosveta izranja
svet materije i svet razlika. Pošto je priroda holosveta nelokalna, te se njegovi uticaji
pružaju trenutno i van vremena, tada naš jezik naviknut na razdvajanje subjekta, glagola i
objekta u gotovo svim osmišljenim jezièkim konstrukcijama verovatno nije u stanju da u
istom stilu opiše dogaðanja na nivou svepovezanog holosveta.
Nauka, sa svojom metodologijom istraživanja Prirode baziranom na logièki
konzistentnim pretpostavkama koje se zatim eksperimentalno verifikuju, navikla je da su
entiteti koje ona meri i prouèava lokalizovani. Iz ovog razloga je shvatljivo prisustvo
velikog otpora nauène zajednice kada je u pitanju uvoðenje uzroènih dejstava koji se ne
prenose putem mehanièkog kontakta ili konaènom brzinom prostiruãih talasa. Rezultati
kvantne teorije jasno pokazuju da je klasièna nauka u sebi sadržala reènik koji je isuviše
slikovito prilagoðen ljudskim sposobnostima vizuelizacije da bi pouzdano opisivao pravi
tok prirodnih pojava. S obzirom da se pod informacijom podrazumeva razlika koja pravi
razliku, nije ni èudo da umu koji koordinira percepcijom na bazi razlikovanja, odnosno
konstantnog poreðenja percepiranih signala sa nekim referentnim signalom, odgovara
vizuelizovanje u obliku razlièitih delova. U stanju smo da zamišljamo samo ono sa èime
se susreãemo u svetu oko nas. Tako sa lakoãom možemo zamisliti loptu ili knjigu, ali ne i
neko hiperdimenzionalno telo, što u najjednostavnijem sluèaju može biti
èetvorodimenzionalni prostorno-vremenski kontinuum. Zato smo, kada je u pitanju
razmena nauènih ideja, skloniji da se koristimo slikovitim, klasiènim pojmovima èije su
razlike manifestovane u vidu granica. Nelokalni efekti, talasno-èestièna dualnost,
superponirana kvantna stanja ili neki drugi meðusobno komplementarni kvantno-
mehanièki opisi bliži su stvarnijim opisima Prirode, ali su neshvatljivi za naše
percepcijom oblikovane sposobnosti zamišljanja. Uopšte, kako jedna žaba može da

64
zamisli Šekspirovu poemu, a kako bi joj tek bilo teško kada bi neku intuitivnu misao o
njoj morala da prenese nekom od žaba prijatelja.
Redukcionistièki princip je baziran na našoj percepciji, jer smo u stanju samo da
èulno registrujemo razlike izmeðu percepiranih impulsa i nekih referentnih impulsa (koji
mogu biti, na primer, umemorisan skladan skup percepiranih nervnih impulsa). Da bi
nastala èulno prihvatljiva informacija neophodno je da postoje barem dva entiteta tako da
je u njihovom odnosu imanentna razlika. Osim razlika kao granica vizuelnih objekata ili
rezultata bilo kojih drugih èulnih opažaja, one su prisutne i prilikom pridavanja osobina
bilo èemu, jer na svetu ne postoje intrinsiène osobine, veã su one posledice odreðenih
relacija izmeðu objekta kome pridajemo datu osobinu i izdvojenog konteksa njegove
sredine. Svaki kvalitet je zapravo putanja koja povezuje. Slièno tome, i kvantitativni
rezultati merenja datih kvaliteta moraju se uporediti sa nekom referentnom vrednošãu.
Tako, ako merimo temperaturu, dobiãemo izmerenu vrednost u odnosu na kalibrisani
opseg termometra, a takoðe i u odnosu na apsolutnu nulu, odnosno temperaturu na kojoj
bi bilo moguãe funkcionisanje perpetuum mobile-a (premda bi drugi perpetuum mobile,
odnosno mašina bez toplotnih gubitaka bila neophodna da dostignemo tu temperaturu), ili
u odnosu na temperaturu kljuèanja vode ili mržnjenja leda pri atmosferskom pritisku itd.
Merimo li dužinu, dobiãemo vrednost u odnosu na jedan metar, odnosno dužinu izvesnog
odseèka jednog Zemljinog meridijana ili put koji svetlost preðe za 3,33 nanosekunde u
vakuumu, pa i ako merimo velièinu slona, kako bismo zamislili koliko je velik ukoliko ne
znamo koliko smo mi ili jedan miš veliki. Stoga u Prirodi ne može postojati ništa što je
objektivno, odnosno što poseduje svoje kvalitete nezavisno od konteksta svoje sredine.
Redukcionistièka ideja o Prirodi kao mehanizmu ogranièenih kvaliteta predstavlja
spuštanje beskrajnih vrednosti Kosmosa na skromne sposobnosti ljudske vizuelizacije i
sklonosti ka njoj kada je u pitanju objašnjavanje prirodnih procesa i pojava. Korak u
korak sa njom ide èesto danas i veã zastarela ideja o determinizmu, iako se sa razvojem
kvantne teorije došlo ne samo do zakljuèka o našem neophodno indeterministièkom stavu
prema Prirodi, veã i o èinjenici da elementarne èestice nisu nezavisni entiteti koji se sami
po sebi mogu analizirati, veã relacije, odnosno odnosi koji se pružaju ka ostalim stvarima.
Proces merenja se ovde nalazi u jezgru neophodnosti našeg kontakta sa bilo kojim
uslovno razluèenim entitetom koji želimo da okarakterišemo, a samo iz interakcije nas
kao posmatraèa sa datim entitetom možemo izvesti informaciju o njemu. Bez interakcije
sa mernim aparatom, »entitet« se može nalaziti bilo gde u Kosmosu, koji je kao celina
nedeljiv. Èuvena je biblijska metafora o zrnu koje baèeno u zemlju mora umreti, odnosno
izgubiti svoju individualnost, i pretvoriti se u relacije koje se pružaju izmeðu stvari, da bi
dalo plod, i ovakva ideja je u potpunoj saglasnosti sa naèinom viðenja svepovezanosti
stvari iz okvira kvantne teorije.
Dakle, klasièna nauka je zamišljala svet kao potpuno deljiv do odreðenih entiteta
koji bi predstavljali nedeljive jedinice graðe Kosmosa, te zapravo njegove elementarne
opeke. Meðutim, suprotno od oèekivanja otkriãa fundamentalnih delova sveta, analiza
sveta materije na najmanjim obzervabilnim nivoima je dovela do otkriãa neogranièene
raznovrsnosti kvaliteta, te i do èinjenice da su oni podložni transformacijama koje zavise
od uslova, odnosno konteksta merenja. Drugim reèima, kvaliteta postoji beskonaèno, jer
ne samo da oni zavise od svoje substrukture kao što je bila pretpostavka redukcionizma,
veã i od svoje opšte sredine. Štaviše, postojanje uzajamnih relacija dovodi do èinjenice da
svaki »izdvojeni« entitet daje izvestan doprinos kvalitetu Kosmosa kao celine, te i da

65
ništa ne može imati potpunu samostalnost u svom naèinu postojanja, s obzirom da
osnovne karakteristike tog neèega zavise od veze sa ostatkom Kosmosa. Na ovaj naèin je
celina prisutna u svakom od svojih delova, i ona je ta koja odreðuje njihovo ponašanje i
kvalitete. Pošto je pojam »stvari« apstrakcija pojmovno izdvojena od svoje beskonaène
sredine i substrukture, svet se ne može smatrati tako da je sastavljen od «stvari«, veã su
one rezultat analize u izvesnim kontekstima i pod odreðenim uslovima, odnosno
aproksimacijama. Uzajamne povezanosti svih stvari u Kosmosu impliciraju i da nijednoj
»izdvojenoj« stvari u njemu ne može biti pridodata veèna i nepromenljiva definicija. Ta
stvar ãe u nekom drugom kontekstu biti nešto drugo, ali ãe u svakom sluèaju biti više od
svake potencijalne definicije. Takoðe, i nijedna stvar ne može ostati identièna sa samom
sobom tokom vremena, jer su svi beskonaèni faktori koji oblikuju njene kvalitete u stanju
stalne promene. Ne samo što je svaka stvar u Kosmosu u stanju stalne promene povezana
sa svim njegovim aspektima, veã je ona u svakom trenutku i jedinstvena, jer na nju uvek
deluje jedinstvena i neiscrpna kombinacija uticaja koji joj pružaju jedinstven spektar
kvaliteta. Usled neraskidive povezanosti sa svojom, u nedogled pružajuãom okolinom,
svaki nauèni eksperiment je stoga, neponovljivog karaktera sa beskrajnim refleksijama
svega postojeãeg, slièno kao i svako sagledavanje Prirode iz bilo koje perspektive.
Kada je u pitanju kartezijanski dualizam u okviru koga postoje uzroèno-
posledièno razdvojene materijalne i misaone ili duhovne sfere postojanja, postavlja se
pitanje da li je on postojan u okviru holistièke teze, barem u okvirima nauke, ili je
neophodno svoðenje i usvajanje monistièkog karaktera sveta u okviru koga su uslovno
reèeno materijalni i duhovni pojmovi sveta meðusobno prožeti i nerazdvojivi.
Kartezijanski dualizam se èesto prevlaðuje time što se pod pojmom materije smatraju
materijalni entiteti koji saèinjavaju mozak (drugim reèima, forma), kao npr. shema
neurona, dok se pod pojmom misaonih struktura podrazumevaju procesi koje definišu
komplikovani spletovi neuronskih veza. Tako se akcenat na misaone forme zapravo
stavlja ne na ontološke forme, veã na procese koji se po principu samo-organizacije
odigravaju vremenskom evolucijom ovakvih formi. Meðutim, kvantna teorija veã u startu
merenja, odnosno pokušaja definisanja ontologije sistema, dolazi do shvatanja da ništa
nije moguãe izmeriti bez prethodne interakcije sa merenim sistemom. Tako dolazimo do
neraskidive povezanosti ontoloških premisa i epistemoloških moãi. Drugim reèima,
ontologiju i epistemologiju nije moguãe razdvojiti, kao ni mereni sistem ili samog
posmatraèa od ostatka Kosmosa. Neraskidiva povezanost èitave materije duž svih skala
Kosmosa je u skladu sa monistièkim viðenjem sveta, slièno kao i umovi inteligentnih
biãa koji pomoãu svojih materijalnih formi, te i eventualnih uticaja na procese kolapsa
talasnih funkcija crpe inspiraciju za bogatstva perceptivne spoznaje i tako postaju
direktno ukljuèeni u materijalne procese oko sebe. Tako dolazimo ne samo do
neraskidive povezanosti svih materijalnih pojava, veã i do indukovanja ovih pojava
misaonim formama svesnosti. Na kraju krajeva, sama podela na duhovne i telesne ili
materijalne strukture je redukcionistièkog karaktera, kao i svaka podela, te bi sama
Priroda sa sveobuhvatne, kosmièke taèke gledišta bila monistièna.
Svi pojmovi, odnosno imena koja nameãemo prividno izdvojenim objektima u
svetu percepcije i klasiènog merenja ne mogu, dakle, biti intrinsiène osobina datog
sistema, veã se uvek moraju definisati u odnosu na svoju okolinu. Slièno kao što
definisanje osobina makroskopskih termodinamièkih sistema nema smisla bez postojanja
pojma okoline, tako i osobine živih biãa nemaju znaèaj bez postojanja sredine kroz koju

66
se efekti date osobine povratnim spregama vraãaju do subjekta. Energija se može
definisati samo u odnosu na svoju okolinu, statistièke termodinamièke velièine u odnosu
na interakciju izmeðu delova sistema i ravnotežni položaj, dok nam kvantna teorija
stavlja do znanja da i pojmovi èestica gube smisao same po sebi, veã mogu postojati
samo kao relacije izmeðu drugih sliènih entiteta. I pojam polja* za koji se mislilo da je
jedini koji se može pridodati fizièkim entitetima bez pozivanja na sredinu, ipak se tako ne
može opisati. Ajnštajn je u teoriji relativnosti, kao što je poznato, potpuno odbacio pojam
èestice i umesto njih uveo sveobuhvatniji pojam polja**, ali je pri tome zanemario potrebu
kvantovanja gravitacionog polja. Da bismo opisali polje, neophodan nam je prostorno-
vremenski kontinuum koji mora biti klasièan. Meðutim, sa kvantovanjem gravitacionog
polja, pojavljuju se fluktuacije polja kao u vakuumskim stanjima, u kojima se praktièno
iz onoga što se smatralo da je »ništa« konstantno stvaraju i nestaju èestice i antièestice, i
koje su verovatno najveãe približavanje moderne nauke holosvetu iz koga ceo svet
razlika potièe. Pojam polja ne može da opstane u kontekstu prostorno-vremenske sredine
koja je postojana zahvaljujuãi kvantnim procesima, i koja stalno fluktuira, nastaje i
nestaje.
Prelazak jezika fizike na pojam polja kao osnovnog pojma, bio je prvi korak
udaljavanja ovog jezika od razumevanja ljudi, jer je pojam èestica daleko bliži našem
jeziku zasnovanom na percepciji na bazi razlika. Polje je sinonim za kontinuitet, a èestica
za diskontinuitet, te se stoga javljaju teškoãe u nauènom formalizmu kada se pomoãu
pojmova polja žele opisati procesi individualizacije, te i obrnuto, kada se pomoãu
pojmova èestica (ovaj formalizam je slièan i govornom jeziku) žele opisati holistièke,
univerzalne karakteristike. Distinktivna tela izvedena iz polja koja ispunjavaju èitav
prostor, odnosno sve što postoji, predstavljaju se u funkciji intenziteta polja u svakoj
taèki prostora kao svojstva koje osnovno polje poseduje. U teoriji polja je za razliku od
atomistièke èestiène teorije moguãe postojanje ne samo razlièitih osobina, veã i razlièitih
kvaliteta u istim taèkama po principu superpozicije. Kvantna teorija predstavlja teoriju
polja, s obzirom da u njoj u svrhu glavne opisne funkcije figuriše talasna funkcija koja se
pruža duž èitavog prostora i vremena. Realnost merljivih osobina èestiènih talasa, kao što
su masa, energija ili naelektrisanje, izvodi se iz talasne funkcije, tako da se ovim
velièinama mogu sa razlièitom izvesnošãu predvideti brojne vrednosti u svim taèkama
prostora. Èestice su u kvantnoj teoriji samo »pena na talasima osnovnog supstrata
Kosmosa«, koje bismo u još dubljoj interpretaciji mogli shvatiti kao talase zaboravljenog
etra, vakuumski kvantni ples bez plesaèa96 ili otelotvoravanje puteva nedodirljivog
izvornog holosveta.
Ovakva metodologija ostavlja i dalje prostora za mehanicizam, doduše
indeterministièke Prirode. Naime, pošto statistièki karakter predviðanja pojava na
kvantnom nivou sa poveãanjem èlanova ispitivanog agregata sužava verovatnoãe
pojedinih ishoda, tada se makroskopska predviðanja mogu èesto izvoditi veoma precizno.
Stoga se negiranjem objektivne realnosti mikroskopskih domena, ukljuèujuãi i nelokalne
efekte, te odricanjem uzroènosti i kontinualnosti omoguãuje karakteristièna mehanistièka

*
Polja se u nauci najèešãe manifestuju kao talasi.
**
Ajnštajnova teorija relativnosti je predstavljala prvi ukazatelj neadekvatnosti redukcionistièkih nauènih
vidika, s obzirom da u okviru nje pojam nezavisno postojeãih èestica gubi smisao, jer sama masa
predstavlja oblik energije. Èestica se u okviru teorije relativnosti pre može smatrati putanjom kretanja,
nego èvrstim odvojenim objektom koji je postojan stalno i samostalno.

67
ideja da se svako svojstvo sveta može izraziti iskljuèivo pomoãu skupa èisto
kvantitativnih zakona verovatnoãe koji se uklapaju u izvesnu apsolutnu i konaènu
matematièku shemu. Mnoge savremene nauène teorije ujedinjenja (M teorija, takozvane
teorije svega, teorija superstruna...) za koje se misli da ãe ujediniti sva ljudska znanja, a
koje se baziraju na prouèavanju savremenih najelementarnijih nivoa u fizici, predstavljaju
primere naizgled perspektivnih pokušaja primene redukcionistièke metodologije u svrhu
pružanja odgovora na sva moguãa pitanja pomoãu ogranièenog broja kvaliteta. Meðutim,
bitno je primetiti da ove teorije predstavljaju samo dosada najkompleksnije, ali
podjednako nerealne redukcionistièke pokušaje da se sa lokalnog najmanjeg
obzervabilnog nivoa opišu pojave na makroskopskim nivoima, što opet predstavlja razvoj
polazne pretpostavke o tome da celina nije ništa više od sume sastavnih delova. Takoðe,
slièno odnosima izmeðu nauènog opisa sveta, odnosno mape, i stvarnog sveta – teritorije,
i rešenja izvedena iz primene eventualno povezanih svih eksplicitnih zakona koji stoje u
osnovi fundamentalnih sila u jednu teoriju ujedinjenja, stajaãe usled neophodnog
narušenja simetrije u sliènom odnosu sa stvarnim zakonima Prirode, te kao posledica toga
i predviðanje stvarnih pojava neãe biti izvodljivo. I raèunanje gotovo bilo kojih realnih
problema iz jedne ovakve teorije bi zahtevalo uzaludno puno vremena da bi moglo biti
ostvarljivo u praksi. Redukcionistièki pristup nauènih teorija ujedinjenja, zahvaljujuãi
prouèavanju pojava iskljuèivo na najmanjim saznajnim dimenzijama, neãe biti u stanju ni
da objasni poreklo i moã svesti, kao verovatno ni poreklo Kosmosa, a i fundamentalne
konstante Prirode, kao što su elementarno naelektrisanje, mase elementarnih èestica i sl.,
takoðe imaju male šanse da budu izvedene iz teorije. Takoðe, s obzirom da su i ovi, danas
zvanièno najperspektivniji redukcionistièki nauèni pristupi »fundamentalnoj« spoznaji
sveta, zasnovani na dedukciji u okvirima formalnih sistema, tada ovakav standard
nauènih objašnjenja biva uz pomoã Gedelove teoreme lako pokazan kao nekompletan, te
stoga i ne u stanju da pruži odgovore na sva pitanja, èak ni u probabilistièkim okvirima
kao posledice principa neodreðenosti.
Postojanje sveprisutnih, nelokalnih nivoa interakcije koji su epistemološki
nedokuèivi pomoãu standardne nauène metodologije znaèi ne samo da ljudsko saznanje
poseduje granicu u složenosti opisa sveta kao univerzalnog civilizacijskog predanja, veã i
da ovaj opis mora ostati otvoren za nesagledive holistièke uticaje kako bi zadržao svoju
relevantnost. Standardni nauèni put se od opštevažeãih i dualistièko objektivnih saznanja
mora okrenuti jedinstvenim i monistièko subjektivnim crtama Uma i Prirode. U nauci je
neophodno postojanje beskonaènog broja kvaliteta da bi se verno opisao svet, te ona
mora ostati kolekcija aproksimacija, tj. teorijskih modela koji ãe pokrivati ogranièeni
opseg uslova, i to u onolikoj meri u kojoj nam je to u skladu sa Prirodom dopušteno da
èinimo svet boljim i tehnološki naprednijim. Sa ukidanjem redukcionistièkog viðenja
nauke, jasno je da se fizika elementarnih èestica i visokih energija ne može smatrati
važnijom od ostalih grana nauke, te da ãe najplodonosnija istraživanja u buduãnosti
poticati iz prouèavanja koja se nalaze na granici dveju ili više nauènih oblasti,
orijentisanih naravno na uoèavanje putanja koje povezuju nešto što je naizgled razlièito i
odvojeno.
Ljudska težnja za kontrolom nad Prirodom veoma je prisutna u domenima
dominantnog postavljanja nauènih teorija, u okviru koga se veoma èesto one ne
doživljavaju kao skromne aproksimativne mape sveta, veã gotovo apsolutno poznavanje i
moã predviðanja; drugim reèima, pobeda nad Prirodom. Ovakva shvatanja nisu posledica

68
nauènih istraživanja, veã egocentriènih težnji za samo-dokazivanjem kod nauènika, kao i
produžetku Laplasove ideje o èoveku koji distanciran od Prirode može poznavati i
predviðati sve njene pojave. Premda mnogi smatraju da je Ajnštajnova teorija
relativnosti, koja je u odnosu na klasiènu nauku uvela relativnost referentnog sistema i
posmatraèa kao poruku, pobila Njutnovu teoriju gravitacije, zapravo se samo pokazalo da
je potonja teorija bila aproksimacija teorije relativnosti za niske brzine i male mase.
Stoga, Ajnštajn nije pobio Njutnovu teoriju, veã njene idejne propagatore, koji su se
hvalili idejom o njenom sveopštem važenju èak i pri brzinama bliskim brzini svetlosti, što
se tada nije moglo proveriti. Uzrok prepotentnih i neskromnih širenja paradigmi na veãe
okvire od onih kojima ona pripada na mapi nauke je posledica posedovanja cilja nauke,
koji je najèešãe potpuno poznavanje svih prirodnih pojava, i moã nad njihovom
kontrolom i predviðanjem. S druge strane, sama evolucija nas uèi da se Priroda ne kreãe
ka nekom prethodno ucrtanom cilju, veã je ona pre na Putu, i da bi nauka zauzela zdrav
stav oèuvanja prema Prirodi, i ona bi morala da prihvati skromni put razvoja. Slièno
ovome, i nada da ãe stvari koje nauka podaruje svetu izaãi na dobro ne mora se opisati
kao išèekivanje dobrog ishoda ili uverenost u njega, veã pre kao oseãanje da nauène
misli, reèi i dela imaju smisla22, te ne narušavaju put Prirode.
Iz prouèavanja istorije nauke50 poznato je da u sluèaju opšteg važenja jedne
paradigme*, nauèni rezultati i èinjenice koje govore u prilog druge paradigme izgledaju
nerelevantno, te se uglavnom odbacuju i u nauènim obaveštajnim medijima ne dobijaju
prilike da privuku pažnju. Projekti èiji ishod ne pada u polje date paradigme bivaju
odbaèeni kao istraživaèki podbaèaj i to koji se odnosi ne na Prirodu, veã na nauènika, što
implicira sve veãu krutost date paradigme. S obzirom da redukcionistièka nauka
predstavlja pokušaje sabijanja svih složenih prirodnih pojava u mapu sa što manje detalja,
tada u njenom cilju i nije otvaranje interesovanja ka novim pojavama, posebno ukoliko su
ona nekompatibilna sa pravilima crtanja mape. Èinjenica je da se nauèno prihvaãeni
noviteti (koji gotovo nikada nisu kumulativnog porekla) pojavljuju uvek uz teškoãe koje
se ispoljavaju u obliku otpora na krutoj podlozi uma koju stvara oèekivanje. Nije sluèajno
što su zapadni astronomi videli prve promene na do tada idejno nepromenljivom nebu tek
nakon što je Nikola Kopernik predložio obrt tadašnje paradigme, dok su kineski
astronomi u nedostatku ukruãavajuãih nauènih teorija viðenja sveta, primeãivali živahne
nebeske promene od davnina. Sa razvojem jedne paradigme, kao što je danas još uvek
sveprisutna redukcionistièka paradigma, poveãava se nivo specijalizacije i
profesionalizacije što neizostavno dovodi do ogranièavanja istraživaèkih vizija, te ovakav
nedostatak otvorenosti dovodi do velikog otpora promeni paradigme. Što je važeãa
paradigma veãa, to veãa profesionalna nesigurnost mora pratiti period njenog obrta, jer
on zahteva velike promene problematike, tehnika i teorija. Pošto se sa odbacivanjem
jednih nauènih paradigmi, uvek prihvatala neka druga, postavlja se pitanje u kojoj meri je
moguãe oèekivati da nauka zasnovana na kvantitativnim merenjima i rigoroznim
matematièkim formulacijama može promeniti svoju metodologiju u smislu prelaska na
kvalitativno razmišljanje. Neophodno je uzeti u obzir da jedna paradigma definiše ne
samo probleme i metodologije kojima se dolazi do eksperimentalnih podataka, veã i
pojmove koji se koriste u interpretaciji ovih rezultata. Meðutim, interpretacija podataka u
okviru paradigme je samo u stanju da je artikuliše, ali ne i da je izmeni. Umesto toga, kao

*
Paradigma predstavlja opšte prihvaãena nauèna otkriãa koja nekoj grupi nauènika za odreðeno vreme
pružaju modele problema i njihovih rešenja.

69
posledica linearnog nauènog progresa, moguãe je samo uviðanje nepravilnosti i kriza u
nauci, èemu smo izmeðu ostalog, i danas svedoci. Nova paradigma se ne raða kao
rezultat logièkog nadovezivanja na prethodne rezultate i radove, veã u iznenadnim,
prosvetljujuãim bljescima saznanja. Kao posledica moguãnosti samo kritikovanja nauke
njenim jezikom, ali ne i ukazivanja na nove puteve, oèigledno je da su tipièno ljudski
naèini metaforiènog razmišljanja neophodni za otvaranje novih paradigmi i novih
odgovora.
Istorija nauke je prepuna sluèajeva uvoðenja razlièitih entiteta i efekata pre nego
što su postojale procedure za potvrðivanje njihovog postojanja. Meðutim, težnje
redukcionistièke vizije nauke ka potpunoj kontroli Prirode i moãi predviðanja svih pojava
ne slažu se sa otvaranjem nauke u nepredvidljivi, holistièki svet u kome bi kvaliteti
predstavljali važnija opisna sredstva od kvantiteta. Nelokalna dejstva bi možda
predstavljala samo deliã mora skrivenih efekata koje bi ostalo van dodira konvencionalne
nauke. Promena paradigme u smeru kvaliteta, indeterminizma i spiritualne
svepovezanosti bi sa strogo nauènih pogleda dovela do priznavanja malenosti ljudske
vrste u odnosu na beskrajno mudriju Prirodu, što je stav koji je kartezijanski nauèni
mentalitet kao definiciju odbacivao, i to usled katastrofalne greške u poèetnoj
pretpostavci da je Priroda nešto neprijateljsko što treba da se ukroti, a ne nešto što nam je
dalo poklon postojanja i èiji smo jedan neodvojivi, simbiotièki deo. I za holistièku nauku
buduãnosti bogatiju kvalitetima postojaãe na Putu ka jedinstvu tako mnogo stvari vrednih
istraživaèkog truda - stvari uravnoteženog pragmatiènog i saznajnog karaktera u vidu
tehnološkog unapreðenja planete u harmoniji sa zadovoljstvom i sreãom živog sveta na
njoj.

Um i Priroda kao hologram

Usled èinjenice da se na osnovu rezultata kvantne teorije pokazuje svepovezanost

svih delova Kosmosa, te odslikavanje osobina celine u svakom od njegovih delova16,
danas su veoma popularne teorije uma i Kosmosa koje se baziraju na inspirativnom
poreðenju sveta sa hologramima. Hologrami predstavljaju trodimenzionalne fotografije,
koje se mogu snimati ne samo na tankim slojevima nekog srebro halida, kao što je sluèaj
sa slikama svakodnevnih foto-aparata, veã i na katodnim cevama ili kristalima. Da bi se
napravio jedan hologram, laserski snop se usmerava na posrebreno ogledalo, tako da
jedna polovina fotona ove intenzivne monohromatske koherentne svetlosti* prolazi kroz
njega i pada direktno na fotografsku ploèu ili kristal, dok druga polovina biva
reflektovana i usmerena na objekat koji želimo snimiti u 3D obliku. Laserska svetlost se
zatim odbija od datog predmeta do fotografske ploèe, gde se, noseãi informacije o telu od
koga se reflektovala, susreãe sa snopom propuštenim kroz polu-propustljivo ogledalo.
Ova dva snopa svetlosti, od kojih je jedan »video« predmet, a drugi nije, interferiraju
(sabiraju se) i rezultujuãi snop ostavlja svoj trag na fotografskoj ploèi. Sa pomeranjem
ugla upadne svetlosti pri konstantnoj frekvenciji (što se naziva faznim pomerajem) ili
rotiranjem fotografske ploèe može se snimiti kretanje 3D tela, a uz pomoã svetlosti
razlièitih frekvencija i neogranièen broj pokretnih hologramskih slika se može snimiti na
istom filmu.
*
Ove tri osobine svetlosti, koje je èine laserskom, važne su kako bi se dobila jasna reproduktivna slika.

70
 Posmatrajuãi jedan hologram, on bi nam verovatno izgledao kao nasumièni
svetlosni trag dveju interferiranih putanja, premda su u njemu zapravo ucrtani zakoni
harmoniènog silogizma – holologike. Slika originalnog objekta se rekonstruiše prateãi
unatrag proceduru same konstrukcije, te usmerimo li lasersku svetlost prave frekvencije
pod pravim uglom na film, holistièki implicitni snimak ãe se preslikati u
redukcionistièku eksplicitnu 3D sliku i to bez upotrebe soèiva. Za razliku od razvijanja
slika klasiènih foto-aparata, u sluèaju reprodukcije holograma u vidu 3D slike koristi se
inverzna ne samo tehnièka, veã u svojoj osnovi i matematièka procedura postupka
njegovog snimanja. Svakako najinspirativnija èinjenica vezana za holograme je ta da se u
svakom i najmanjem delu holograma krije informacija o celom predmetu. Ukoliko
fotografiju sa obiènog 2D foto-aparata podelimo na dva dela i razvijemo samo jednu
polovinu, dobiãemo samo polovinu i prizora koji smo snimili. Meðutim, ovako nešto nije
sluèaj sa holografskim zapisom, jer koliko god mali deo jednog ovakvog zapisa izdvojili,
dobiãemo sliku èitavog predmeta, a samo bi rezolucija bila osetljiva na dimenzije dela
fotografske ploèe pomoãu koga se slika projektuje. Dok se pri snimanju fotografije svaka
taèka objekta preslikava u samo jednu respektivnu taèku na snimku, pri pravljenju
holograma se svaka taèka snimanog objekta preslikava u svakoj taèki holograma.
Fotografije nose informaciju samo o amplitudi (osvetljenosti) svetlosnih talasa
reflektovanih od snimljenog objekta, dok hologram beleži ne samo amplitude, veã i
nedegradabilne fazne razlike dveju interferiranih talasa. Hologramska ureðenost, u ovom
sluèaju jednostavnog optièkog snimka, predstavlja jedan primer nelokalne ureðenosti, po
svemu sudeãi imanentne u osnovi sveta u kome živimo i koji jesmo. Cvet suncokreta,
stenovite planine, ivice oblaka, elektrièna korona, pahulja snega, obale mora, ušãa reka ili
krvnih sudova samo su neki od primera fraktalne ureðenosti u okviru koje su oblici
delova na bilo kojim dimenzijama slièni obliku celine.
Hipoteza o postojanju holosveta kao implicitnog reda iz koga u vidu
poluautonomnih crta izranja pojavni svet u skladu je sa pretpostavkom o hologramskom
kosmièkom ustrojstvu. U eksplicitnom redu svaka stvar se nalazi samo u svojoj taèki
prostor-vremena, te i u drugim oblastima pripadajuãi drugim stvarima, dok implicitni red
pretpostavlja prisustvo svega u svemu. Rezultati kvantne teorije su pokazali da se
prouèavanjem materijalnih entiteta sve manjih prostornih dimenzija dolazi do njihove sve
veãe nerazluèivosti od ostatka Kosmosa, te i do èinjenice da se kvaliteti svake, u svrhu
opisa uslovno izdvojene stvari mogu u potpunosti opisati samo u funkciji njene
interakcije sa èitavim Kosmosom, te i njegovim najudaljenijim delovima. Premda je
hologram samo slika implicitnog reda u kome je celina prisutna u svakom od delova,
ovakav red je i u strukturi drugih polja (zvuènog, gravitacionog itd.) prisutan svuda oko
nas i zapravo sadrži èitav prostorno-vremenski kontinuum u svakoj njegovoj oblasti. U
teorijama hologramskog uma se smatra da analogno pojavi prirodnog preslikavanja
implicitnog u eksplicitni red, i ljudska svest birajuãi pravu »svetlost« može naãi put iz
eksplicitnog perceptivnog sveta u fundamentalni, implicitni red koji je postojan u
njegovoj osnovi.
U sluèaju svetlosti kao nosioca hologramske informacije, prelaz od holistièkih u
redukcionistièke vidike se dešava upravo u trenutku percepcije. Naime, svetlost prisutna
oko nas, reflektujuãi se od predmeta nosi informacije o njihovom obliku, velièini, boji,
udaljenosti itd., i to u hologramskom obliku. Slika celine, doduše sa rezolucijom obrnuto
srazmernoj intenzitetu svetlosti koji se koristi za reprodukciju slike pejzaža, nalazi se u

71
svim i najmanjim delovima svetlosti koja dolazi do naših oèiju*. U svakom delu svetlosti
oko nas se nalaze informacije ne samo o našoj neposrednoj, vidljivoj okolini, veã i o
neogranièeno udaljenim galaksijama, zvezdama, te odsjajima svetlosti sa površina mora i
zrnaca peska nekih dalekih obala. Meðutim, naš vid nije u stanju da èulno percepira
hologramsku informaciju, veã je da bismo detektovali od prepoznatljivih nam »delova«
sastavljenu vizuelnu celinu, neophodno da prelamanjem pomoãu soèiva ka mrežnjaèi, te
daljim procesiranjem nervnim putanjama do centra za vid u mozgu, prevedemo
hologramsku svetlost u redukcionistièki niz informacija. Soèivo zapravo izvodi efektivnu
inverznu Furijeovu transformaciju prevodeãi funkciju frekvencija koju nosi svetlost iz
hologramskog domena u funkciju vremena koja se zatim dalje misaono procesuje. U
svakom sluèaju, svetlost je za nas hologramskog karaktera sve do trenutka njenog
prelamanja od strane oènog soèiva (ili soèiva kamere ili projektora i sl.), što znaèi da je
holistièki svet blizu, ali i dalje van dodira naše percepcije, barem na ovom stadijumu
evolutivnog razvoja.
U okviru teorija o hologramskom umu68,70,71 se smatra da je jezik samog mozga
na odreðenom nivou hologramski. Poznato je da se neuroni mogu povezati sa specifiènim
osobinama samo u sluèaju anesteziranih životinja i to u visoko kontrolisanim unutrašnjim
i spoljašnjim uslovima, dok se nervni odgovori budnih životinja u njihovom normalnom
okruženju odnose na èitav kontekst izabranog èulnog pobuðaja i nikako se ne mogu
interpretirati stupnjevitim procesovanjem informacija. Koji god deo mozga (naravno ne
ceo) da se odstrani životinji, njena kompletna memorija bi uspela da se regeneriše. Svi
pokušaji lokalizovanja vizuelnih memorija u mozgu završeni su neuspehom, te se stoga
došlo do zakljuèka da memorijski zapisi nisu prostorno lokalizovani kao u sluèaju
magnetnih ili morfoloških zapisa savremenih kompjutera, veã se u vidu meðuneuronskih
putanja prostiru duž èitavog mozga, tako da je celina skrivena u svakom od delova
mozga. Posedovanje zapanjujuãe velikih memorijskih kapaciteta** holograma, kao i
èinjenica da su razlièite reèi ili drugi rezultati percepcije uvek asocijativno povezani sa
umemorisanim ili oseãajnim smisaonim celinama*** (što je posledica korišãenja
informacija od strane mozga u redundantnom obliku) idu u korak sa primeãenim
pojavama da se neuroni iz razlièitih delova mozga mogu istovremeno aktivirati pod
odreðenim okolnostima. Ovakva shvatanja su i u skladu sa idejom o meðuneuronskim
vezama kao nosiocima inteligentnog rasuðivanja i pamãenja, i to tako da se iste
informacije obraðuju posredstvom uvek novih neuronskih putanja, što je posledica
èinjenice da su meðuneuronski kontakti oblasti suptilnih dinamièkih procesa modulisanih
nizom jonskih i molekulskih (i verovatno kvantnih) entiteta koji u harmoniji uzrokuju
lokalne strukturne promene. Hologramski model uma je uspeo da objasni i pojavu

*
Jedan od primera da je èitava informacija o predelu sa koga dolazi svetlost sadržana u svakom i
najmanjom njenom delu su takozvani pinhole foto-aparati koji na unutrašnjem zidu male kutije formiraju
sliku predela pomoãu prelamanja kroz mali otvor na zidu kamere koji može biti koliko god mali. Sa
poveãanjem spektralnog opsega prijemnog svetlosnog signala, poveãava se i rezolucija slike.
**
Jednostavnim menjanjem ugla pod kojim interferentna laserska putanja pada na film ili kristal, moguãe je
snimati razlièite slike ili kretanja objekta, tako da 1 cm3 fotografskog kristala može uskladištiti oko 1010
bitova informacije, što je blisko proseènom memorijskom kapacitetu ljudskog mozga.
***
Na primer, setimo li se mora, asocijativno ãemo pomisliti na i talase, vetriã, plavu vodu, horizont u
daljini itd. Slièno tome, neke reèi koristimo samo zato što nas neki njihovi slogovi asociraju na neke druge
reèi koje izazivaju prijatan semantièki doživljaj.

72
vizuelne hiperaktivnosti, odnosno pojave primeãivanja detalja koji su finiji od dimenzija
optièki osetljivih zrna mrežnjaèe.
U okviru hologramske teorije mozga se smatra da se usled nemoguãnosti potpuno
preciznog istovremenog odreðivanja vremenskih i frekvencijskih parametara sistema*,
mozak u težnji stalnog postizanja optimalnog informacijskog procesovanja ponaša kao
nelinearna »disipativna struktura« samo-organizujuãi svoj poredak sa tendencijom
smanjivanja entropije, te stoga i poveãanja kolièine informacija koju može sadržati, jer je
suma ovih dveju velièina po definiciji jednaka konstantnoj vrednosti. Svesnost i
memorija uma po ovoj teoriji potièu od procesa transformacije unazad iz spektralnog
uskladištenog hologramskog domena u vidu polarizacije raznih, po èitavom mozgu
rasporeðenih sinaptièkih veza dendritskih nervnih struktura, u prostorno-vremenski
domen u kome se može ponovo realizovati percepcija iz iskustvenog sadržaja. Slušanje
muzike kada, umesto poreðenja prethodnih delova kompozicije sa trenutnim, ne
koristimo umemorisane zvuke, veã je ovaj proces doživljavanja kompozicije kao celine
zapravo jedan vid misaone reverberacije, odnosno aktivne transformacije misli, oseãanja,
telesnih senzacija i evokacija mnoštva znaèaja, èini zapravo pristupanje implicitnom
redu. Posmatraè nije neophodan da bi posmatrao rezultate ove transformacije iz
hologramskog domena u domen za opšte ljudske pojmove smisaonih slika, veã se smatra
da je sam proces transformacije ono što mi misaono doživljavamo. Tako se slièno kao u
svetu kvantne teorije ukida veza izmeðu posmatraèa i posmatranog, te i jedno i drugo
postaju deo jednog sveobuhvatnog, celovitog i neraskidivog kosmièkog procesa
evolucije.
Teorija o hologramskom umu predlaže da se misaoni hologrami mogu zapisati na
bilo èemu, pa makar to bio i samo jedan molekul, te se u skladu sa teorijom o kvantnom
umu, i pojedinaèni molekuli mogu koristiti u svrhu misaone obrade informacija i to
simultano. Ova teorija i prevazilazi redukcionistièke podele mozga na odvojene delove,
gde je svaki zadužen za obavljanje razgranièenih raèunskih operacija, te se na osnovu
njenih nalaza, obe po svojoj funkcionalnosti navodno razdvojene hemisfere sjedinjuju u
celinu, jer koji god sistem da se koristi za skladištenje informacija, one moraju biti
rasporeðene i ponavljane duž èitave moždane celine, a možda i šire. Slièno kao što iz
jednog deliãa holograma možemo rekonstruisati èitavu hologramsku sliku, i bilo koji
fragment mozga sadrži njegov celokupni memorijski sadržaj. Kao posledica kosmièke
svepovezanosti, i pojedinaène ljudske svesti kao delovi kosmièkog holograma mogu pod
odreðenim okolnostima imati pristup hologramskoj slici Kosmosa kao celine i
informacijama koje ona nosi. Pošto u kosmièkom hologramu ne postoji izdvojeni
posmatraè koji bi rekonstruisao i posmatrao hologramsku memoriju, rezultati percepcije
hologramski projektovanog sveta razlika i odvojenosti su zapravo samo iluzija, odnosno
procesi raèunskog izdvajanja svesti iz konteksta kosmièke celovitosti. Sa menjanjem dela
osvetljenog holograma menja se i naša taèka gledišta reprodukovane slike snimljenog
predmeta. Tako, u kontekstu pojedinaènog uma kao dela kosmièkog holograma ne
postoje razlièita mesta, veã samo razlièite taèke gledišta, pa i nema potrebe za kretanjem
bilo gde, jer je posmatraè istovremeno svugde. Ono što se menja u kontekstu misaonih
holoprocesa je raèunanje buduãih stanja iz celog i za celi hologramski Kosmos, a sa time

*
Ova ogranièenost merenja je posledica Hajzenbergovog principa neodreðenosti koji primenjen na
konjugovane osobine vremena i energije glasi: E  t  h/4, a energija je direktno srazmerna frekvenciji
– u sluèaju fotona E = h.

73
ne promena mesta ili vremena, veã samo promena taèke gledišta, što izaziva percepciju o
menjanju veza izmeðu izdvojenih objekata. Pojedinaèni lokalizovani umovi su na osnovu
hologramskog modela samo raèunanje u okvirima sveukupnog i sveprisutnog
hologramskog uma Prirode.
Svet koji percepiramo se, u skladu sa hologramskim modelom svesti, može
shvatiti kao rezultat sijanja odgovarajuãe subjektivne koherentne svetlosti, pomoãu koje
imamo uticaj na uoèene detalje produkata percepcije. Meditacija i semantièko
doživljavanje metafora doprinosi jasnosti ove unutrašnje svetlosti, neophodne za
uoèavanje lepih izraza sveta. Analogno poreðenjima izmeðu referentnog, nezaustavljivog
i ni od èega reflektovanog laserskog snopa sa snopom koji nosi informaciju o
posmatranom objektu, te uopšte percepciji na bazi razlika, i u sluèaju hologramskih
snimaka, neophodno je poreðenje dveju izvora informacija. Što je ova razlika izražajnija,
to ãemo kao rezultat dobiti jasniju sliku sa manje šuma. Meditacija kao metoda negovanja
praznih, transcendentalnih misaonih sadržaja i eliminacije misli kao energetskih napetosti
koje blokiraju neprekidan spontani prirodni tok misaone bioenergije, može služiti kao
naèin održavanja èistog referentnog signala u odnosu na koga signal poreðenja koji potièe
iz same percepcije raða semantièki jasnu celinu. Hologramska svepovezujuãa forma
Kosmosa podrazumeva da pojedinaèni misaoni hologramski proraèuni prenoseãi
odgovarajuãe vibracije mogu imati efekte na èitav svet. Postojanje stohastièkog*
elementa u okviru interakcije Uma sa kosmièkim hologramom podržava stanovište o
sopstvenim misaonim izborima kao putu unutrašnje i globalne evolucije.
Odnos izmeðu klasiènog i kvantnog opisa stvarnosti stoji u sliènom odnosu kao
klasièna fotografija i hologram. Dok u klasiènim opisima sveta pojedinaèni izražaji
prenose samo lokalizovane slike stvarnosti i to tako da se uslovno izdvojeni elementi
stvarnosti jednoznaèno preslikavaju u elemente teorijske mape sveta, kvantni opisi su
sami po sebi hologramski, s obzirom da talasna funkcija koja se koristi u svrhu opisa
sistema u sebi nosi sva moguãa stanja sistema u buduãim trenucima, kao i njegovu
celokupnu istoriju. Kvantna svest se ponegde smatra onim moždanih substrukturama
preko kojih postoji potencijal saznanja povezivanjem sa svepostojeãom kosmièkom
svešãu. Pošto je kvantna svest po pretpostavci prisutna ne samo u svim živim biãima, veã
u svemu postojeãem, tada i inteligentna biãa kao delovi džinovskog, kosmièkog
holograma, poseduju potencijal spajanja sa sveukupnom božanskom inteligencijom. U
svetu kvantne holografije1 je dokazano da je na bazi EPR korelacije udaljenih fotona
moguãe formirati slike predmeta koje se nalaze van naše svetlosne kupe, odnosno èiji se
izgled u istom trenutku preslikava na udaljenu formiranu sliku. U hologramskom duhu,
nelokalna trenutna korelacija izmeðu prividno razdvojenih èestica ne bi bila slikovita
razmena signala, veã bi se sagledavanjem jednog dubljeg nivoa realnosti primetilo da ove
èestice nisu ustvari pojedinaèni entiteti, veã hologramsko prostiranje nekog
fundamentalnijeg polja.
Informacija koju nosi kvantni hologram sadrži u kodiranom obliku èitavu istoriju
tela u odnosu na njegovo trodimenzionalno okruženje. Kroz vreme on evoluira u
nelokalni snimak èitavog puta tela u èetvorodimenzionalnom prostor-vremenu kroz sva

*
Pojam stohastiènosti potièe od grèke reèi stochazein, što znaèi »gaðati lukom i strelom u metu«, odnosno
nasumièno raspodeliti dogaðaje, tako da samo neki od njih odgovaraju oèekivanom ishodu. Odatle se pod
stohastièkim procesima podrazumevaju oni kod kojih se nasumièna komponenta kombinuje sa selektivnim
procesom.

74
preðena kvantna stanja. Postojanje kvantnog holograma pripisanog svakom fizièkom telu
pruža mu nelokalnu talasnu formu koju predviða kvantna èestièno/talasna dualnost, te bi
stoga kvantni svet koji i naša svest naseljava trebalo da bude nelokalnog karaktera gde bi
nelokalni prenos informacija bio moguã na svim nivoima, dakle ne samo kao kuriozitet
subatomskog sveta kao u EPR eksperimentu. Interesantno je da u kvantno-hologramskom
prilazu stvarnosti, kolaps talasne funkcije prilikom merenja postoji, ali je informacija o
potpunom kvantnom stanju i dalje prisutna u odnosu faza i može joj se pod odreðenim
uslovima pristupiti i to uz zanemarljivo male razmene energije. Za dekodiranje
informacija iz kvantnog holograma matematièki se izvodi operacija obrtanja smera
rotacije faznog vektora u faznom prostoru, dok fizièki to odgovara poklapanju
frekvencija i faza, odnosno nastajanju rezonance, kao uostalom i u svakoj talasno-
prijemnoj tehnologiji. Pitanje prenosa informacija i održanja kvantnih holograma, kao i
uopšte prenosa uticaja sa subkvantnog sveta u percepiranu stvarnost, verovatno ãe za
nauènu metodologiju zauvek ostati Tajna, jer s obzirom da su nivoi sveta ispod Plankove
dužine nepristupaèni za ljudske posmatraèe, mehanizam ovih procesa (što je jedino što bi
zadovoljilo nauèno-mehanistièke saznajne težnje) ãe ostati skriven.
Hologramski um se može zamisliti kao nekakav muzièki instrument u kome svaka
ãelija kada je stimulisana rezonantno osciluje pri odreðenoj frekvenciji slièno žici na
gitari. Tako, ukoliko um nije zapravo u stanju da konstruiše figure, veã da rezonantno
osciluje, tada sam proces percepcije postaje bogatiji slièno mnoštvu harmonija koje može
iz muzièkog instrumenta osloboditi predano biãe. Poznato je da um može stupiti u
rezonancu sa mnoštvom zvuènih i elektromagnetnih vibracija koje dolaze do nas, bilo da
ona potièu od drugih živih biãa ili elektriènih svetla, satelita i zvezda. Takoðe, poznato je
da je mozak u stanju da iz nasumiènog šuma opaža ono na šta je osetljiv, te pošto su naše
ãelije u stanju da stvaraju putanje iz šuma, slièna postavka se može primeniti na nivou
dublje pojavnosti sveta. Naši umovi sami stvaraju stvarnost iz ogromnog spoja
svemoguãnosti koje nam izgledaju kao sluèajan i nasumièan šum, ali koji je zapravo
struktuiran, jedino što najèešãe naši moždani tjuneri nisu naštimovani na najveãi broj
sveprisutnih poruka, koje nam se stoga usled nedostatka koda za njihovo dešifrovanje
èine nasumiènim. Iz hologramskih vidika, ljudska biãa su slièna misterioznim
prijemnicima u kojima je zapisana celina èitavog Kosmosa, i koja jednostavno izdvajaju
odreðene parèiãe hologramskog mora oko nas i na osnovu toga projektuju sliku koju
kasnije nazivamo objektivnom stvarnošãu. Ipak, prava stvarnost ostaje skrivena iza ovog
vela Maje, èiji je poredak iz naše perspektive edukacije i naèina primanja i procesovanja
informacija, verovatno neopisiv, i pored toga što postoje vrtoglave ideje o kvantnoj
obradi talasne funkcije èitavog Kosmosa u kvantnim kompjuterima buduãnosti,
zahvaljujuãi njenoj hologramskoj strukturi.
Dajuãi primarni znaèaj implicitnoj, umesto eksplicitnoj stvarnosti predstavljalo bi
znaèajan korak za nauku, a kroz edukaciju i za buduãu globalnu planetarnu svest. U
okviru interpretacija teorija o hologramskom ustrojstvu Kosmosa se naglašava da se sa
usvajanjem holosveta kao fundamentalnijeg nivoa u odnosu na klasièni, sa
redukcionistièkih stanovišta najelementarniji lokalni nivo sastavljen od »elementarnih«
èestica i polja èetiri fundamentalne sile (gravitacione, elektromagnetne, slabe i jake
nuklearne), ne bismo više pitali kako mozak formira svest, veã obrnuto, s obzirom da
pošto hologramska svest potièe sa fundamentalnijeg nivoa i ima moã da kolapsima
talasnih funkcija iz hologramske sveobuhvatne stvarnosti kreira lokalnu realnost, onda

75
upravo ona stvara sve fizièke crte pojavnog sveta. Tako bi i dejstvo uma na telesna stanja
i stvarni svet posredstvom tehnika vizuelizacije i meditacije postalo od esencijalnog
znaèaja za razumevanje harmonije zdravlja i odnosa sa sredinom. Sva nesvakidašnja èuda
koja se u makroskopskom svetu protive zakonima termodinamike* smatrala bi se tako
retkim samo iz razloga zato što smo naše umove navikli i prosto obuèili (slièno
obuèenom kuãnom ljubimcu) verovanjima da nesvesno izdvajaju percepcije iz mora
moguãih, tako da one budu što je moguãe više usklaðene sa nesvesno pretpostavljenim
kolektivnim oèekivanjima. Težnja da ne postanemo isuviše razlièiti od ostalih (kao
holistièka kontrateža istovremenoj jedinstvenosti svega što postoji) je odlika skromnosti
ukoliko nije pokrenuta izbegavanjem oseãaja odgovornosti prema našem odnosu sa
Prirodom. Za doživljaj kosmièkog jedinstva je neophodno prepuštanje spontanom
prirodnom toku stvari, ali je bitno podstaãi svesnost da negde duboko u nama uvek
opstaje kljuè za otkljuèavanje, odnosno reprogramiranje našeg uma za upliv božanske
svesti i èitanje hologramske knjige Kosmosa.
Mapu hologramskog sveta je verovatno neizvodljivo napraviti prvenstveno usled
toga što smo kao crtaèi te mape, odnosno posmatraèi, govoreãi jezikom kvantne teorije, i
mi samo jedan neodvojivi deo sveta koji pokušavamo da opišemo. Primena kartezijanskih
koordinata i matematièke analize se može izvoditi samo u kontekstima u okviru kojih su
razlièitosti i autonomnosti delova relevantne, te se stoga holokretanje kao nepodeljeni
sveukupni nosilac implicitnog reda ne može ni definisati ni kvantitativno meriti. Kao
posledica nestajanja objektivnosti nauènih opisa usled nerazdvojivosti posmatraèa od
posmatranog, u novom, holistièkom nauènom pogledu, svesni smo neraskidivih
fundamentalnih veza izmeðu svih stvari, izmeðu naših misaonih talasa sa školjkama sa
pešèanih obala mora, atomima na Mesecu, magnetnim poljem Sunca, zvezdama,
delfinima... Realizovanje božanske svesti u malim ljudskim biãima kao što smo mi, nije
neverovatno, jer se u holistièko-hologramskom Kosmosu Put celine krije i u svakom i
najmanjem od njegovih delova. »Da vidiš Kosmos u zrnu peska, i Nebesa u jednome
cvetu, držiš beskraj na dlanu, i veènost u jednome satu«, pisao je Vilijem Blejk. Pošto se
u hologramskom svetu gubi pojam prostora i vremena kao neèeg što je fundamentalno,
povezanost izmeðu stvari se mora uopštiti ne samo na one koje trenutno postoje, veã i na
one koje su postojale i koje ãe postojati, èime se mogu objasniti prekognitivne moãi
vizionara, Jungov sinhronicitet i sl. Takoðe, i sva holistièka znanja koja živi svet
nesvesno upotrebljava u svojoj samo-organizaciji kroz istoriju evolucije prisutna su u
hologramskoj formi i pod odreðenim uslovima stalno dostupna.
U hologramskom svetu, postoje moguãnosti da našom svešãu utièemo na »realno
percepirani« svet oko nas, te i da ga menjamo i èinimo lepim i beskrajnim. Metafore
kojima se služe svi religijski spisi sada postaju jasne, jer svet u kome naši umovi
ocrtavaju slike realnosti nije ništa drugo nego metafora jednog stvarnijeg, hologramskog
sveta svuda u nama. »Kroz ogledalo moderne kvantne fizike, posmatraè vidi 'sebe' i
fizièki i mentalno u veãoj postavci Kosmosa kao celine...Kroz ljudska biãa, Kosmos
stvara ogledalo za posmatranje sebe«, primetio je Dejvid Bom. I iz èuvene prièe o

*
Drugi zakon termodinamike, popularno nazvan »vremenskom strelom«, koji se tièe spontane težnje
izolovanih sistema da se u vremenu kreãu ka stanjima sve veãe entropije, a sve manje slobodne energije
(kome se protive u njemu mala ostrvca nazvana životom), oèigledno stoji u polarnoj suprotstavljenosti sa
zakonima kvantnog sveta koji nisu podložni zakonu »vremenske strele« i u kojima vreme može teãi i
unatrag.

76
Narcisu znamo da je divljenje u lepoti drugih zapravo divljenje lepote u nama samima, i
da su ova dva procesa »opažanja«, odnosno reflektovanja, neophodna i imanentna u
doživljavanju Kosmosa kao celine.

Um kao kvantni kompjuter

Dok se u interpretaciju veãine spiritualnih pojmova, usled nasleða kartezijanskog

poimanja Kosmosa, savremena nauka ne upliãe, za pojam uma to ne važi, prvenstveno
usled èinjenice da nam njegovo postojanje dozvoljava da izmeðu ostalog i sama nauka
postoji. Um, svest, samo-svest, podsvest, nadsvest, uèenje, razmišljanje, opažanje i
njihovi odnosi sa moždanim procesima svakako su najveãe misterije savremene nauke.
Definicije ovih pojmova su posebno osetljive na bilo kakve pokušaje objektivizacije
usled èinjenice da u ovom sluèaju posmatraè posmatra posmatraèa. Um i njegove
manifestacije u svojoj celini mogu ostati nedodirljivi za nauènu skicu sveta bez
kompromisa o ukljuèivanju svesti o ne samo nerazluèivosti posmatraèa od posmatranih
pojava, veã i o nerazdvojivosti samih pojava od ostatka sveta. U okvirima aktuelne
redukcionistièke nauène paradigme važi smatranje uma, te i naših slika sveta i
razmišljanja o njima, kao produkta funkcionisanja mozga na klasièan naèin. Iz
perspektive klasiène nauke Priroda se vidi kao sastavljena od trajnih i praktièno
nezavisnih lokalnih entiteta koji imaju uticaje na svoju okolinu samo posredstvom
direktnih, mehanièkih kontakata, dok se svi »funkcionalni entiteti«, kao što je i sam Um,
mogu shvatiti iskljuèivo kao posledice odreðenih konfiguracija lokalnih entiteta. Da bi se
iz ovakvih shvatanja rodilo misaono rezonovanje kao oèigledno delovanje sistemske
celine na njene delove, tada je u okvirima klasiènih stavova neophodan ili spoljni
posmatraè (analogan kompjuterskom korisniku), što èini idejnu osnovu kartezijanskog
dualizma, ili uvoðenje novih kvaliteta koji bi objedinili »nezavisne« entitete u
jedinstvenu celinu. Za razliku od klasiène redukcionistièke nauke, kvantna teorija
predstavlja znatno pogodniji formalizam istraživanja Prirode kako u svrhu brisanja
klasiènih granica izmeðu posmatraèa i posmatranog, tako i za sagledavanje egzistencije
objedinjavajuãih emergentnih kvaliteta. Danas postoje mnoge monistièke teorije o
moguãnosti misaonog procesovanja podataka na kvantnom nivou, zahvaljujuãi èemu bi
obrada informacija bila znatno sofisticiranija i na jednom sveobuhvatnijem,
hologramskom nivou u odnosu na klasiène ideje o funkcionisanju mozga slièno
savremenim robotima ili digitalnim kompjuterima. Kvantni kompjuteri na èijem razvoju
sa danas intenzivno radi bili bi zasnovani na postojanju više superponiranih stanja koji bi
istovremeno paralelno rešavali razlièite delove istog problema, a pokazano je da bi
ovakav kompjuter mogao da zna o sebi više nego što bi ijedan spoljni posmatraè mogao
ikada da zna.
Analogija koja se izvodi u okvirima redukcionistièke nauke je ona sa mozgom
kao klasiènim kompjuterom, odnosno u osnovi Turingovom mašinom ili takozvanim
formalnim sistemom. Slièno kao što se iz kartezijanskih vidika živa biãa i èitav Kosmos
sagledavaju kao satni mehanizmi, tako se iz redukcionistièkih shvatanja izvodi ideja o
mozgu kao o procesoru informacija, odnosno klasiènom savremenom kompjuteru.
Turingova mašina, odnosno jedan formalni sistem, sastoji se od skupa raèunskih objekata
– simbola, skupa veza izmeðu simbola – formula, i skupa konaènih sekvenci formula –

77
dokaza. Formula A se dedukuje u okviru sistema ukoliko postoji dokaz èija je poslednja
formula A. U sluèaju iskljuèivo klasiènog procesovanja podataka neuroni bi slièno
savremenim digitalnim kompjuterima mogli da budu u stanju 1 ili 0 (ili u elektrièno
napetom stanju ili u stanju bez naboja), te bi misaono procesovanje bilo u potpunosti
mehanièki proces, èije bi svako buduãe stanje teorijski moglo biti predviðeno. U
modelima neuronskih mreža u okviru kojih nervne ãelije zamenjuju digitalni elektronski
prekidaèi èije se aktivnosti regulišu od strane programiranih pravila, primeãuje se po
pravilu pojava nastajanja ureðenih putanja nakon najèešãe veoma kratkog perioda
nasumiènih aktiviranja pojedinih èvorova mreže. Ovakve spontane nastanke ureðenog
ponašanja koje izranjaju iz nelinearnih sistema u okviru kojih figurišu mnoštva povezanih
povratnih sprega prouèava teorija haosa. U ovoj matematièkoj teoriji neprirodnog imena
ne postoje haotiène nasumiènosti, veã nepredvidljivost rešenja nelinearnih jednaèina.
Ideja poistoveãivanja haosa sa nesagledivim raðanjem lepih i pravilnih35, ali
nepredvidljivih putanja iz naigled jednostavnih, teorijski deterministièkih, ali nelinearnih
matematièkih jednakosti je posledica mehanistièkog protivljenja nepredvidljivim
pojavama, koje su imanentne u samo-organizacionom svetu u kome živimo.
Za razliku od ureðenosti kristala koja se uspostavlja u stanjima termodinamièke
ravnoteže, Priroda je prožeta, i to ne samo u živom svetu, primerima neobiènih poredaka
u stanjima koja su veoma udaljena od termodinamièke ravnoteže, od oscilatornih
hemijskih reakcija u kojima svi molekuli kao celina prolaze kroz oscilujuãa stanja pa do
laserske svetlosti u okviru koje ureðena koherentna emisija svetlosti potièe iz
neravnotežne nelinearne samo-organizacije. Samo-organizacioni životni procesi koji se
odigravaju iskljuèivo u stanjima udaljenim od termodinamièke ravnoteže karakteristièni
su po svojoj nelinearnosti, i kao posledica toga poznato je postojanje takozvanih èudnih
atraktora u misaonim elektriènim putanjama. Haotièni matematièki sistemi sadrže
nelinearne èlanove u svojim jednaèinama koji im zahvaljujuãi efektima povratnih sprega
(takozvanim iteracijama), daju neobièno svojstvo velike osetljivosti na promene poèetnih
uslova. Najmanja promena poèetne vrednosti izvesnih parametara u haotiènim sistemima
izaziva velike promene nakon dovoljno duge evolucije sistema, odakle potièe èuveni
efekat leptira, odnosno pojava nepredvidljivosti vremenske prognoze usled moguãnosti
pojave oluje ili mirnog vremena iznad izvesnog mesta samo u zavisnosti od toga da li je
jedan leptir u nekom trenutku prošlosti mahnuo krilima. Velika osetljivost na poèetne
uslove se u realnim sluèajevima manifestuje zahvaljujuãi upravo Hajzenbergovoj relaciji
neodreðenosti koja nam ogranièava potpuno precizno poznavanje parametara bilo kog
sistema u bilo kom trenutku*. Nepredvidljivost realnih misaonih putanja bi stoga, izmeðu

*
Bitno je napomenuti da u samoj Šredingerovoj jednaèini u kojoj su zapisana sva moguãa potencijalna
stanja sistema u buduãnosti (u teorijskom sluèaju, naravno) nema haotiènog ponašanja11, što je posledica
nepostojanja divergencije trajektorija (reènikom matematièara, svi Liapunovljevi eksponenti su jednaki
nuli), te je stoga takozvano haotièno ponašanje karakteristika iskljuèivo klasiènih, odnosno deterministièkih
sistema. Nestabilnost i nepredvidljivost su dve kljuène osobine haotiènih sistema i one su postojane u svetu
klasiène nauke, jer se koriste dve perspektive prouèavanja dinamièke evolucije sistema – posmatranje
nestabilnosti u vidu divergencije trajektorija, odnosno èestièni pogled, i praãenje nepredvidljivosti u vidu
entropijskih koncepata, odnosno gustina verovatnoãa u faznom prostoru. S druge strane, u kvantnim
sistemima, talasna funkcija èesticama pridaje verovatnoãe nalaženja ili interakcije, te stoga usled
nerazdvojivosti ovih dveju koncepata – prostorne lokalizacije i verovatnoãe nalaženja, kvantni sistemi
nemaju potencijal haotiènog ponašanja.

78
ostalog, postojala i zahvaljujuãi trenutku slobodnog izbora, odnosno kvantno-
indeterministièkog iniciranja rekonstrukcije nelinearnih elektriènih putanja.
Osetljivost na poèetne uslove predstavlja samo jedan od dva faktora
nepredvidljivosti koji poèivaju u svim nelinearnim, odnosno haotiènim sistemima. Jedna
od najvažnijih osobina nelinearnih sistema je nepredvidljiv prolazak kroz faze
nestabilnosti iz kojih se putem takozvanih bifurkacionih taèaka dolazi do novih nivoa
organizacije koje karakterišu veãa raznovrsnost i bogatstvo komponenata, struktura i
putanja. U taèkama bifurkacije postoji nekoliko razlièitih opcija ka kojima sistem može
krenuti, što zavisi kako od istorije sistema, tako i od i najmanjih šumova Prirode,
odnosno okoline, te se ponašanje sistema kroz taèku bifurkacije realno ne može
predvideti. Sa udaljavanjem sistema od ravnoteže, kao što je sluèaj sa živim biãima,
stepen nelinearnosti matematièkih jednakosti koji ga opisuju se poveãava, a što je veãa
nelinearnost sistema, to ãe biti veãi i broj rešenja sistema, što znaèi da se nove situacije
mogu iznenada nepredvidljivo pojaviti u svakom trenutku. Ponašanje ovakvih sistema se
ne pokorava nikakvom univerzalnom zakonu, veã je imanentno u samom sistemu, jer se
sa udaljavanjem sistema od ravnoteže dešava i prelaz od univerzalnih ka jedinstvenim,
raznovrsnim i varirajuãim zakonitostima, što su sve naravno crte životnosti. Ukoliko bi se
logika uma zasnovala na matematièkim pravilima slièno programima klasiènih
kompjutera, tada bi i pored teorijskog determinizma, pravila po kojima se iscrtavaju
nelinearne elektriène nervne putanje bile kvantitativno nepredvidljive, ali bi kvalitativno
ponašanje moglo da se sagleda (što se matematièki izražava topološkim osobinama,
bifurkacijama i atraktorima sistema), što nam jasno stavlja do znanja neophodnost
prelaska na bogatije korišãenje kvaliteta i prihvatanje pouzdanosti i saznanja koje oni
donose.
Kognitivne nauke koje se bave prouèavanjima saznanja, svesti, misaonih procesa,
uèenja i sl. najèešãe kao i druge prirodne nauke teže objektivnim rezultatima, odnosno
rezultatima koji bi bili nezavisni od posmatraèa, što je neizvodljivo i leži u srži kako
nemoguãnosti lociranja posmatraèa prilikom kolapsa talasne funkcije, tako i u
nemoguãnosti svespoznaje samog uma jednim njegovim posmatraèkim delom. Naime,
formalni sistemi su sa Gedelovom teoremom 1931. godine pokazani kao nekompletni
pošto svaki od ovih sistema poseduje tvrdnje koje ne može okarakterisati ni kao istinite ni
kao neistinite. Naše misli i svi misaoni procesi su slièno svemu što postoji, neodvojivi od
ostatka Kosmosa, a zahvaljujuãi Gedelovoj teoremi znamo da barem neka od misaonih
stanja ne mogu biti izvedena iz prethodnih stanja na osnovu algoritamskog sledovanja,
što je osobina koja umove živih biãa razlikuje od savremenih kompjutera. Stoga se za
ljudske umove u kvantno-hologramskim teorijama uma smatra da su oni sveprisutni
delovi sveukupne kosmièke stvarnosti, dok sistemske teorije vide um kao misaone
nelinearne procese samo-održavajuãih i samo-organizujuãih živih sistema koji su u stanju
da iznedruju nove informacije u vidu emergentnih fenomena, što klasièni algoritmi nisu u
stanju da izvode.
Princip neodreðenosti na misaonom nivou ima takvu formulaciju u okviru koje su
neke misaone putanje uzajamno iskljuèive. Ukoliko ekspliciramo jedan tip misaone
putanje, njena konjugovana misao ãe ostati u implicitnom redu, što je, slièno kao i kod
principa neodreðenosti na epistemološkoj granici naših spoznajnih moãi, posledica
neodvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema, odnosno slikovitije reèeno, èinjenice
da je »oko uma« koje ga posmatra njegov neodvojivi deo. Za razliku od konvencionalnog

79
redukcionistièkog neurofiziološkog pogleda na saznajne procese gde je posmatraè
(subjekat, ego) odvojen od procesa koje posmatra (objekti percepcije, produkti
memorijskih razmišljanja i sl.), i gde je usled pretpostavljene analogije mozga sa
Turingovom mašinom, subjekat, odnosno korisnik èitavog operacijskog sistema
neophodan kako bi posmatrao sistem, inicirao raèunanje slièno svesnom donošenju
odluka, te bio svedok procesiranju i transformaciji signala, u kvantno-hologramskim
modelima uma i ovaj vid kartezijanskog dualizma se ukida, te se ukazuje na monistièki
stav ne samo o jedinstvu uma, materije i misaonih procesa, veã usled toga i o
nerazluèivosti posmatraèa od sveta oko sebe.
Ukratko ãemo navesti samo neke od mnogih drugih razloga32 zašto um ne može
biti klasièan kompjuter koji izvodi formalne raèunske operacije sa simbolima, ne
pridajuãi im pri tome nikakav semantièki sadržaj, odnosno znaèenje. Podsetimo se samo
da ne drže sve funkcionalistièke teorije uma* da je on ekvivalentan sa Turingovom
mašinom. Ono što one tvrde je da dva sistema u izomorfnim funkcionalnim stanjima
moraju biti i u identiènim saznajnim stanjima, nezavisno od razlike u njihovom sklopu.
Živa biãa, te i njihovi umovi neodvojivi su od svoje okoline, jer se na primer, lako može
pokazati da ljudski genom nije u stanju da eksplicitno specifikuje sinaptièke strukture
mozga u razvoju**, niti neoploðeno jaje žabe bez dejstva svoje sredine zna kako da
postigne bilateralnu simetriju. Koncepti i verovanja koji se ne mogu digitalno
specifikovati kao istiniti ili neistiniti ne mogu se opisati bez odnošenja na okolinu, a
takva, otvorena raèunska stanja su indeterministièka i ne mogu se identifikovati sa
opisom softvera. Pošto se kompjuteri bave iskljuèivo sintaksièkim formama, oni im
prilikom samog raèunanja ne pridaju svojevrsna znaèenja, odnosno semantièki karakter,
što našu umovi redovno izvode. Ova znaèenja su takoðe interaktivne prirode, što znaèi da
su kao i sve osobine postojane samo u kontekstualnoj relaciji nas kao posmatraèa sa
okolinom, što opet neizostavno uvodi okolinu u »algoritam«, a usled njene beskrajnosti
barem za prilike jednog crtaèa algoritma, program uma se ni ne može preslikati na
klasièan kompjuter. Za razliku od digitalnih kompjutera, živim biãima su posredstvom
èula dostupne analogne informacije koje za razliku od informacija digitalnog sveta nisu
ni nedvosmislene ni konaène. Podela na poèetne i graniène uslove sa jednaèinama
kretanja je, slièno kao i definisanje semantièki nezavisnih aksioma teorije, neophodna u
sluèajevima kompjuterskog procesovanja, što je nekompatibilno sa indeterminizmom
kvantne teorije i idejom o holistièkim kvalitetima koji se sveobuhvatno protežu na èitav
Kosmos. Um kao životna, termodinamièki otvorena i stalno promenljiva struktura, nalazi
se u stanju neprekidne razmene energije i materije sa okolinom posredstvom
metabolièkih procesa, te se stoga sve fizièko-hemijske reakcije koje se odigravaju u
okviru njega ne mogu predstaviti pomoãu zatvorenog sistema jednaèina. Turingova
mašina poseduje konaèan broj stanja, dok je broj stanja koje ljudski nervni sistem može
zauzeti neogranièen, što je sa klasiène taèke gledišta posledica analogne modulacije
sinaptièkih intenziteta u neuronskim vezama. Prelasci izmeðu stanja Turingove mašine su

*
U okviru funkcionalistièkih teorija uma se smatra da su za razumevanje psihologije relevantni jedino
softveri, a ne i hardver, ali primetimo da se cena ovakve ideje plaãa postojanjem, u odnosu na softver uma
ili Prirode, primitivnih funkcionalnih procesa u kojima simboli uz konvencionalno ignorisanje šuma mogu
posedovati samo jednu od dve moguãe vrednosti.
**
Samo se putanje neuronskih veza mogu specifikovati posredstvom informacija genetske šifre, što pripada
znatno holistièkijem tipu organizacije.

80
deterministièki, dok su slièni prelazi indeterministièke prirode u našim umovima. Ljudski
um je, na kraju krajeva, evolutivna struktura u kojoj ulazni podaci nemaju prethodno
pripisan im znaèaj, a i zakoni po kojima se izvode raèunske operacije su promenljivi.
Misaona rezonovanja živih biãa su uvek praãena telesnim promenama i
oseãanjima, te je stoga jasno da bi linearno kompjutersko donošenje odluka brzo
dehumanizovalo svet. Veliki broj komandi jezika koji savremeni programeri koriste za
komunikaciju sa kompjuterima su pozajmljeni iz vojnog reènika, što je veoma
konzistentno i sa najveãim brojem savremenih kompjuterskih igara u kojima centralno
mesto zauzimaju težnje za nasiljem i destrukcijom ili eventualno dominantnim i
kartezijanskim »božanskim« kreiranjem virtuelnog sveta. Raèunanje po principu
pronalaženja najkraãeg moguãeg puta nikako nije pogodno za uklapanje èovekovih
postupaka u harmoniju sa Prirodom. Ljudska inteligencija u životnim odlukama uvek
figuriše sa problemima koji nisu precizno definisani i gde rešenja nisu evidentna, te je
stoga upotreba intuitivnog, odnosno nejezièkog iskustvenog saznanja èesto neophodna.
Mudrost nikako nije proraèunavanje matematièkih formula, veã prvenstveno semantièki
odnos prema Prirodi, gde se u stvarima uviða smisao postojanja, što je akt uvek praãen
prosvetljujuãim oseãanjima i njihovom obogaãujuãom refleksijom na svet oko nas.
Autopoietièke sistemske teorije60 su došle do zakljuèka da ljudski nervni sistem
zapravo uopšte ni ne procesuje informacije u smislu prikupljanja i obrade objektivno
prisutnih diskretnih elemenata percepcije iz okoline, veã interaguje sa njom kontinualno
modulišuãi svoju strukturu, koja je zapravo otelotvorena organizacija živog sistema, i
koja determiniše ponašanje biãa. Uèenjem i saznavanjem promenljiva struktura živih biãa
je u kontrastu sa strukturno nepromenljivim hardverom klasiènih kompjutera. U mozgu,
koga za razliku od kompjutera karakterišu principi samo-organizacije, ne postoje
simbolièka pravila, kao ni centralni procesor, dok se i informacije ne skladište lokalno.
Umesto toga, percepcija ne predstavlja sliku spoljašnje stvarnosti, veã kontinualno
stvaranje novih odnosa u neuronskoj mreži prožetoj mnoštvom povratnih sprega. Sam
proces življenja predstavlja istovremeno i proces saznavanja. Stoga, mozak nije
neophodan živim biãima da bismo mogli da kažemo da ona imaju i um, veã se u skladu
sa poistoveãivanjem procesa življenja i saznanja dolazi do zakljuèka da su procesi
nejezièkog razmišljanja, oseãanja i percepcije imanentni u svim samo-organizacionim
sistemima oko nas. Iz ovakvog stanovišta se klasiènim putem izvodi da um nije
mehanistièki procesor informacija, veã božanstveni vodiè kroz svet u kome ideje kreiraju
informacije, a ne obrnuto.
Jednostavni redukcionistièki neurološki modeli uma koji se zasnivaju na
supervenience ideji* nisu u stanju da objasne stalne pojave spontanih pobuda
pojedinaènih neurona, bez ikakvih spoljašnjih èulnih inputa, koji zatim izazivaju
procesovanje u vidu elektriènih tokova u mozgu. Kreativna spoznaja i prosvetljenja se
èesto opisuju ovakvim »kvantnim skokovima«, èije praãenje uzroka u prošlosti ne dovodi
do uobièajenog klasièno-misaonog nadovezujuãeg toka. Digitalna slika stanja neurona
gde svaki od njih može predstavljati samo po jedan bit informacije nije u stanju da
skladišti tako džinovske tokove informacija, s obzirom da je poznato da je brzina
dubokoumnog procesovanja podataka (procenjena na oko 109 bit/s, nasuprot normalnom
procesovanju brzine od oko 100 bit/s) bliska èak i enormnoj kolièini informacija koju

*
Ova ideja podrazumeva da su misaona stanja, kao što su na primer vizuelizacije, emergentne osobine
jednostavnih neuroloških procesa, ali tako da ne poseduju moguãnost delovanja na njih.

81
svakoga trenutka (osim kada spavamo ili meditiramo) primamo èulima (109 – 1010 bit/s),
a koja bi bila dovoljna da u sluèaju potpunog prijema za oko milion sekundi, odnosno
oko 10 dana, zasiti memorijski kapacitet ljudskog mozga (1015 elemenata) izraèunat na
osnovu klasiènog, odnosno digitalnog modela uma uz poznatih oko 4  1010 neurona, gde
svaki neuron poseduje oko 1000 sinapsi, od kojih svaka poseduje oko 100 nivoa
intenziteta. Znatno dublji mentalni nivoi na kojima je sagraðena svesnost po teorijama
kvantnog uma poseduju veãi kapacitet i brzinu, kao i pristup nelokalnim informacijama iz
vakuumskog domena, ali se ove reakcije odigravaju na znatno suptilnijim kvantnim
nivoima klasiènog neuronskog procesovanja podataka. Interesantno je da u našim
mrežnjaèama postoje ãelije koje su u stanju da reaguju šaljuãi elektrièni impuls ka mozgu
na prijem samo jednog fotona. Svega oko 7 fotona je dovoljno da bismo u potpunom
mraku prepoznali prisustvo svetlosti66, a u poreðenju sa ovim, sijalica od 60 W emituje
oko 1020 fotona u sekundi. Ukoliko èulo vida poseduje sposobnost registrovanja
pojedinaènih kvantnih pojava, to sugeriše da bi slièna svojstva i mozak mogao da
poseduje. Sliènost koja se uoèava izmeðu kvantnih holograma i neuronskih mreža kao
realnih modela bioloških nervnih sistema, je u pojavi da je sistem u stanju da
rekonstruiše, odnosno kolapsira u jedno stanje (putanju) kada se proces koji do njega
dovodi inicira prezentovanjem samo dela putanje. Drugim reèima, poznavajuãi samo deo
moguãe je inicirati samo-organizacioni proces sistema koji bi rezultovao u
rekonstruisanju cele putanje. Bez poznavanja datog dela, samo bi nasumièna interakcija
bila moguãa, pa time i mala verovatnoãa da se otkrije taèno onaj deo putanje koji bi
omoguãio rekonstruisanje celine. Znanje bi moglo da poveãa ovu verovatnoãu, dok bi je
oseãanje predanog samopouzdanja i razvijanje unutrašnjih intuitivnih osobina još
drastiènije poveãalo.
Postoje i mnoge varijante opisivanja misaonih procesa koje se ne baziraju na
konkretnoj analogiji sa kompjuterom, ali svejedno pokušavaju da poistovete
karakteristike ljudskih mentalnih konstrukcija (naših mapa sveta) ne samo sa svetom u
kome živimo, veã i sa ljudskim rezonovanjem, što u najdubljem sluèaju takoðe odgovara
pravom svetu. U ovakvim objektivistièkim pristupima sagledavanja i opisivanja uma
odnosi izmeðu percepiranih stvari daju smisao jezièkom izražavanju, sama misao je
manipulacija simbola, a smisao se odreðuje logièkim sledom. Ovakav dualistièki pristup
neophodno podrazumeva mešanje razlièitih logièkih nivoa, te je jasno da misli kao mape
sveta ne mogu dotaãi pravi svet, te da biti nije isto što i biti vrednost odreðene varijable.
Metafore (odnošenje osobina jedne stvari na osobinu druge stvari u razlièitom domenu) i
metonimije (kada jedan deo celine predstavlja celinu)* koje ljudska biãa koriste u svrhu
formiranja putanja, uz mentalne slikovite predstave i produkte percepcije, su
inkompatibilne sa objektivistièkim reprezentacijama uma, a i fiksirana semantika
mentalnih reprezentacija ne može objasniti pojave novog u svetu, kao što i fiksno
definisani kodovi ne mogu iscrpsti smisao jezièkih ekspresija. U skladu sa autopoietièkim
pogledom na svet, živa biãa u procesu saznanja ne barataju »mapama« sveta, odnosno
nezavisno postojeãim mentalnim svetom, veã stalno i iznova, birajuãi perturbacije iz
okoline na koje ãe reagovati menjanjem svoje strukture, »raðaju svet«, koji ne mora biti
samo spoljašnji, veã i unutrašnji. Umesto objektivno postojeãih struktura sveta koje bi
trebalo mapirati, u autopoietièkoj interpretaciji sistemske teorije spontana životnost je

*
U reèenici »Osvanuo sam nasmejan« imamo metaforu ukoliko buðenje subjekta poistovetimo sa
procesom svanuãa dana, dok imamo metonimiju ukoliko sam subjekat predstavlja èitav dan.

82
mapa koja pravi sebe donoseãi pred sobom istovremeno crte teritorije jer su ta dva sveta,
življenje i saznanje, saznajni sistem i okolina, kao i Um i Priroda nerazdvojni. Svesnost
da um nije klasièni kompjuter, niti da proces saznanja podrazumeva predstavljanje
objektivnih crta sveta u saznajnom sistemu, nagoveštava neophodnost pomeraja pažnje
od simbola ka putanjama, te od lokalnih pravila ka globalnim koherentnostima, kao i od
procesovanja informacija do novih kvaliteta koji izranjaju sa svakim novim nivoom
složenosti neuronskih mreža.
U standardnim nauènim redukcionistièkim opisima uma, on postoji zahvaljujuãi
materiji koja ga gradi, ali iskljuèivo tako da se uzroci njegovog funkcionisanja stalno
pružaju u smeru od manjih hijerarhijskih sistemskih nivoa ka veãim i složenijim. Stoga
funkcionisanje uma može biti u potpunosti svedeno na rezultate kvantnih atomskih i
molekulskih reakcija, te u ovakvim modelima nema mesta za slobodan izbor naših
ekspresija i ispoljavanje kreativnosti, jer je za tako nešto neophodno da postoji prenos
uticaja od složenijih nivoa ka manjim i manje složenim. Svaki put kada donesemo odluku
o nekoj radnji i izvršimo je, evidentan je efekat dejstva složenijih sistemskih nivoa uma
na jednostavnije, što znaèi da svesnost nije samo epifenomen mehanistièkih i nasumiènih
reakcija materije. S obzirom da je um holistièki sistem, onda se ni njegove osobine i
funkcije ne mogu objasniti redukcionistièkim pristupom analiziranja do manjih
izolovanih elemenata, što je jedan od postulata Geštalt psihologije. U kvantnom svetu su
evidentni nelokalni efekti celine koja upravlja ponašanjem manjih delova, što je
neobjašnjivo redukcionistièkim modelom sveta. Stoga se u teoriji kvantnog uma smatra
da se uzrok samog procesa kolapsa talasne funkcije nalazi u svesti. Posmatranje
posmatraèa je neophodno da bi se verovatnoãe manifestovale kao aktuelnosti, a ovde se
sada postavlja pitanje kako je mozak koji je i sam sastavljen od talasa verovatnoãe u
stanju da vrši kolaps, što se èesto savladava revolucionarnim obrtom paradigme36 i to
tako da ne pravi materija svest, veã svest dovodi do egzistiranja materije. Ovakav obrt
odgovara postavljanju vere kao polazne pretpostavke umesto njenog sumnjièavog
pronalaženja u èudima, što je u kontradiktornosti sa samim njenim pojmom. Kao što je
prihvatljivo da naša svest kolapsira talasne funkcije makroskopskih posmatranih sistema
èak i u samom umu, odnosno tokom razmišljanja, postoje pretpostavke da do kolapsa
talasne funkcije dolazi pod dejstvom Prirode pre trenutka opažanja, da bi se zatim
pojaèavali pojedini sadržaji iz enormno velike opažene kolièine informacija u svakom
trenutku, te dalje klasièno procesovali. Svejedno, pošto je i ljudska svest isplovila iz
talasne funkcije èitavog Kosmosa, ona je sa kosmièkom svešãu ostala povezana, te
postojana u èitavom prostoru i vremenu.
U okviru teorija kvantnog uma se smatra da su misaona superponirana kvantna
stanja postojana u tubulinima, sastavnim proteinskim molekulima mikrotubula,
duguljastih formi makromolekulske mreže neuronskog citoskeleta. Proseèan broj tubulina
u moždanom neuronu iznosi oko 107, a struktura jedne mikrotubule se može zamisliti kao
šuplja cilindrièna cev preènika 25 nanometara, sastavljena od 13 kolona dimera tubulina,
gde je svaki od tubulinskih molekula postojan u najmanje dve konformacije.
Konformaciona stanja tubulinskih molekula su sparena sa unutrašnjim kvantnim
stanjima, i u kooperaciji sa ostalim tubulinima izvode kako kvantno, tako i klasièno
raèunanje. Smatra se da bi mikrotubule zahvaljujuãi svojoj opštoj zastupljenosti u
nervnim ãelijama; funkcionalnosti usled regulisanja nervnih veza i sinaptièkih funkcija;
periodiènoj dipolnoj strukturi po ureðenosti sliènoj kristalima; sposobnosti izolacije od

83
spoljne interakcije/posmatranja; šupljem, cilindriènom obliku koji èini prenos talasa
moguãim; i opštoj pogodnosti procesovanja informacija, mogle zaista biti identifikovane
kao nosioci kvantne svesti u našim umovima. Koherentna stanja se u ovom modelu
kvantne svesti poistoveãuju sa nesvesnim stanjima. Podsetimo se samo da pod pojmom
svesnosti možemo podrazumevati samo deliã enormnih misaonih procesa koji su
najveãim delom nesvesni. Da bi se iz ovakvog modela izvela svesnost neophodno je da
doðe do samo-redukovanja40 (odnosno, samo-kolapsa) koherentne superpozicije kvantnih
stanja, odnosno da tako nešto ne izazivaju nasumièni efekti sredine. Kvantno-koherentna
stanja su postojana izmeðu tubulina u mikrotubulama uz dotok toplotne i biohemijske
telesne energije. Smatra se èak i da bi gravitacioni efekti, koji su oko 1042 puta slabiji od
elektromagnetne sile, na kvantnom nivou mogli imati efekat izazivanja kolapsa
odreðenih, izabranih talasnih funkcija. Samo-redukcija talasne funkcije u kvantnom umu
se može tako smatrati vrhuncem samo-organizacionih procesa na nivou samog prostor-
vremena. Indikacije velike pažnje koja je neophodna da ne bi došlo do kolapsa
superponiranih stanja pod dejstvom interakcije sa sredinom su sagledane primeãivanjem
da spinovi biohemijskih parova radikala nakon razdvajanja zadržavaju svoju korelaciju u
citoplazmi, što ukazuje na veliku preciznost sa kojom se odigrava ãelijsko funkcionisanje
i samo-organizacija. Kolapsirana stanja èine klasiène ishode koji se dalje koriste za
izvoðenje neurofizioloških funkcija, a pošto su ova stanja nepredvidljivo nastala iz
kvantne superpozicije stanja, ona tada nisu proraèunljiva. Drugim reèima, um ne može
biti sveden na algoritamski proces, jer ne postoji naèin predviðanja kolapsiranog,
izlaznog stanja pre poèetka kvantnog raèunanja od strane »spoljnog« posmatraèa.
Misao je u stanju da direktno utièe na holosvet, ali se ova putanja uspostavlja sa
jedne strane sa semantièkim karakterom misli, što znaèi da samo sintaksièko recitovanje
nema takav efekat na holosvet kao unutrašnji jezik, jezik srca u kome nema mesta za reèi
- imena odvojenih stvari, veã samo za svetlost jedinstva svega postojeãeg. Slièno kao što
je Sunce uvek prisutno èak i kada ga oblaci zaklone, tako je isto ova komunikacija sa
holosvetom neprekidna i veèna, èak i onda kada ga mnogobrojne misli koje potièu od
identifikovanja sa egom, te kao posledica toga sa vezanošãu i materijalnim željama,
zaklone svojim šumom. Pošto sama komunikacija sa implicitnim redom zahteva
napuštanje reèi, pa time i simbola, te i formalne logike, tada se ovakva iskustva ne mogu
opisati nauèno adekvatnim jezikom, te se u takvom obliku ne mogu ni preneti drugima.
Transparentnost prema informacijama predstavlja prvi korak u formiranju stanja svesti
pogodnog za holistièku interakciju sa okolinom. Zadržavanje prevelike kolièine
informacija ukoliko ona nije upotrebljena u samo-organizacione svrhe može dovesti do
formiranja napetih taèaka, što se u religijskim tradicijama interpretira kao nepovoljnost
nagomilavanja znanja na znanje. Ukoliko i u klasiènom sistemu postoji osobina
informacione transparencije tada postoji i moguãnost stupanja u interakciju sa drugim
sistemima na informacionom nivou, što je osobina bitna ne samo za ljude u društvu, veã i
za ãelije u živim biãima.
Na nelokalnom kvantnom nivou, odnosno putem njega, živa biãa najèešãe
nesvesno utièu i ostavljaju tragove svesti na fizièkim »neživim« predmetima, kao što su
neki kamen, zvezda ili sl. Pošto je èitava Zemlja, pa i njeni neorganski delovi, prožeta
holosvetom, onda se ona može shvatiti kao živa, slièno kao i nebeske zvezde. Meditacija
se u klasiènom reèniku definiše kao stanje produžene koncentracije i to je zapravo prvi
korak za uspostavljanje kontakta sa svim postojeãim stvarima. Uz pomoã svesne, mirne i

84
dobronamerne koncentracije moguãe je sa bilo kojim objektom razmeniti informacije na
mnogo dubljim nivoima od vizuelnog ili zvuènog. Ovakva nelokalna razmena
informacija zahteva simetriju tako da informacija teèe u oba pravca, od objekta ka
posmatraèu, ali i od posmatraèa ka objektu, pri èemu ne dolazi do direktne razmene
energije, veã eventualno do iniciranja klasiènih biohemijskih procesa modifikovanja
strukture biãa, što je autopoietièkim reènikom ekvivalentno saznanju. Pošto kvantno-
hologramski formalizam predviða da se èitava istorija datog predmeta nalazi u njegovom
hologramu, tada i obraãanje pažnje na dati predmet ostavlja trag o nama u njemu.
Ukoliko se nelokalni efekti odigravaju na svim nivoima aktivnosti kao što teorija
kvantnog holograma sugeriše tada sigurno postoje rezonance izmeðu nelokalnih i
klasiènih misaonih informacija. Shvatajuãi ovo, postajemo svesni da sa svakom našom
mišlju i sa svakim predmetom koji dotaknemo ili pogledamo, na njemu ostavljamo naš
unutrašnji svet, topli svet misli i oseãanja. Umetnost kao urezivanje lepote u svet materije
se stoga odigrava ne samo u formalnim uslovima, veã i u svakom trenutku našeg
postojanja.
Uloga holosveta u formiranju stanja svesti, iako je za dodir nauène metodologije
nepristupaèna, veoma je inspirativna. Kvantni misaoni efekti pomoãu kojih je moguãe
spoznavati beskrajno udaljene stvari usled svepovezanosti sveta, u nelokalnoj su vezi sa
holosvetom iz koga smo nastali. Fizièki sistem u dubokom kontaktu uma sa holosvetom
biva suptilno voðen u svojim postupcima najpre iznutra, a tek u manjoj meri i spolja.
Nauèno usvojeni pojmovi kao što su »kvantno more«, holosvet ili implicitni red
predstavljaju vrata ka religijskim transcendentalnim pojmovima, a i moderna teorija
superstruna* nagoveštava postojanje nedostupnih dimenzija sa kojih se i nedetektabilni
efekti mogu pružati. Na osnovu modela inteligencije na kvantnom, a ne iskljuèivo
neurološkom nivou (odnosno, kao funkcije meðuneuronskih veza), èak i reakcije
jednostavnih jednoãelijskih organizama se mogu smatrati smislenim, te stoga i ne toliko
okrenutim sopstvenim izolovanim ciljevima, veã ciljevima sredine. Holosvet je
imanentan i ne samo u živom svetu, veã u svemu što postoji, a shvatanje prisustva mora
nelokalnih informacijama u svemu što nas okružuje i što smo mi, svakako bi imalo
velièanstvene posledice za spiritualne monistièke odnose sa èitavim Kosmosom.
Kosmosu u kome živimo neophodne su razlike kako bi se pružila šansa za
postojanje inteligentnih i radosnih biãa kao što su ljudi, ali shvatanje da su te razlike
esencijalne dovodi do podela, te i do nerazumevanja, sukoba, vezanosti i sl. Holistièko
shvatanje o prisustvu razlika i podela samo kao neophodnih pojavnih manifestacija
jednog dubokog svepovezanog sveta duboko u svima nama i u èitavom svetu imalo bi
uravnotežujuãi blagotvorni uticaj kroz ljudska biãa na èitavu planetarnu biosferu i
Kosmos. Odakle god da pogledamo svet uvek primeãujemo dva pola u svojoj sveprožetoj
igri. Najèešãe je jedan pol manifestovan, a drugi suptilan, i oba su samo dva pola iste
celine. U stalnoj i neprekidnoj su interakciji, a nikada u razdvojenoj ili paralelnoj
dualnosti, kao što su klasiène nauène ideje, pre svega o kartezijanskom dualizmu
nagoveštavale. I um i materija èine neodvojivu celinu, premda se na izvesnim, višim
nivoima opet može primetiti njihova sveprožimajuãa interakcija iz koje bi se prividno oni
mogli izdvojiti. Posledice prihvatanja ovakvih podela, odnosno razdvojenosti uma i
Prirode, kao esencijalnih crta sveta, èine mnogobrojni objektivistièki pokušaji opisivanja

*
Teorija struna je došla do zakljuèka da ne postoje samo 4 dimenzije sveta (3 prostorne i 1 vremenska), veã
11, pri èemu su mnoge od njih sklupèane na dimenzijama bliskim Plankovoj dužini.

85
sveta, te i lociranja uma, koji je zapravo proces, a ne entitet. Um je putanja izmeðu onoga
što bi se moglo manifestovati na bilo kojem stupnju i suptilnih crta koje su u osnovi tog
manifestovanog reda.

86
 Redukcionizam i holizam u živome svetu

»Ako Nebo i Zemlja traju dugo

To je stoga što ne žive za sebe
Eto zašto beskrajno traju«
Tao Te Ãing VII

Problem redukcionizma u nauci o živom svetu

Posledice redukcionistièkih shvatanja o realnoj moguãnosti objašnjenja i viðenja

celine kao sume njenih delova verovatno nigde nisu ostavile tako kritiène posledice kao u
naukama orijentisanim na prouèavanje živog sveta. Ne postoje nigde oko nas oèigledniji
primeri veãe vrednosti celine u odnosu na njene delove nego što je to sluèaj sa živim
biãima, posebno u životnom kontekstu njihovog okruženja. Redukcionistièki pristup u
biologiji je rezultovao izuzetnim otkriãima, kao što su na primer, otkrivanje genoma kao
nasledne molekulske šifre, otkriãe biohemijskog mehanizma korespondencije gena sa
polipeptidnim strukturama proteina, identifikacija molekulskih struktura gotovo svih
bioloških makromolekula i uvid u veliki broj njihovih metabolièkih funkcija itd.
Meðutim, ovakav analitièki pristup je doveo do ideje o genetskom determinizmu,
odnosno poticanju svih osobina živog biãa sa nivoa genetske šifre, što je ideja veoma
slièna ideji o moguãnosti objašnjavanja èitavog sveta sa nivoa atoma. Ne samo što
ovakav vivosecirajuãi pristup nije reverzibilan, s obzirom na neposedovanje znanja o
sintezi i najjednostavnijih živih entiteta kao što su i najprimitivnije ãelije ili èak proteini,
veã postoji i niz neodgonetnutih misterija na nivou funkcionalnosti same genetske šifre.
Slièno kao što se skoro do samog poèetka 20. veka smatralo da su atomi nedeljive
jedinice materije, i do skoro sredine 20. veka se smatralo da su geni nedeljive jedinice
nasleða. I danas i pored èitavog veka uviðanja suptilne i neopisivo složene subatomske i
subnukleonske strukture za koju se u nauènom društvu u najveãoj meri smatra da je bez
ikakvih nenasumiènih efekata na makroskopski svet, i uticaj suptilne strukture gena na
njihovu funkciju je danas nepoznanica i pored toga što je 2000. godine identifikovan
èitav ljudski genom. Genetski kod je zapravo dugaèak dvostruki spiralni molekulski lanac
sastavljen od 3,2 milijarde parova kovalentno povezanih nukleotida. Nukleotidi dva
meðusobno uvijena lanca su spareni po principu komplementarnosti, a njihov redosled
predstavlja genetsku šifru. Tako se adeninski nukleotid uvek vezuje za timinski, dok se
citozinski nukleotid uvek vezuje za guaninski, a veza koja figuriše izmeðu
komplementarnih nukleotida je vodonièna. Niz od oko 100 000 parova nukleotida èiji
jedan gen, dok u èitavom lancu DNK postoji oko 38 000 gena. Danas su jedine dve
poznate funkcije gena u vidu direktnog prepisivanja njihove šifre na redosled
aminokiselina u polipeptidnim lancima proteina (samo 1,1 – 1,4 % DNK lanca uèestvuje
u ovim procesima) i na redosled nukleotida u RNK molekulima (5 – 28% DNK šifre se
prepisuje na lanac RNK molekula), koji zatim obavljaju razne funkcije u ãeliji, opet
prvenstveno kao posrednici u sintezi proteina. Meðutim, èak 45% genetske šifre èija je
funkcija nepoznata nazivaju se u okvirima današnje biološke paradigme parazitskom

87
DNK, jer se oèigledno smatra da su njeni segmenti bez ikakve funkcije*. Iz ovako uskih
redukcionistièkih vidika, kao posledica težnje ka što bržem rastu i progresu poèelo se sa
otelotvoravanjem ideje o modifikovanju genetske šifre, i pored ne samo nepoznavanja
njene kompletne funkcionalnosti, veã i nepoznavanja posledica koje bi modifikacija
genetske šifre mogla imati za èitavu biosferu.
Premda se dugo smatralo da je ãelija jedna mikrometarska fabrika u kojoj geni
jednoznaèno i nezavisno od drugih gena iniciraju izvoðenje odreðenih ãelijskih procesa,
danas se zna da bi metafora za ãeliju morala biti znatno složenija, s obzirom da se njeni
delovi periodièno destrukturiraju i ponovo formiraju, te i da postoje neki geni koji
pružaju šablon za sintezu nekoliko razlièitih proteina, gde isti proteini mogu imati
razlièitu funkciju, te odreðuju više razlièitih osobina, kao i drugi geni koji samo u
kombinaciji formiraju neku jedinstvenu osobinu. Znaèaj ovakve kooperacije i
integrativne aktivnosti gena se u mnogome zanemaruje od strane redukcionistièkog
modela verovatno zaradi jednostavnosti održavanja uprošãenog linearnog uzroènog
modela**, koji je slaba slika stvarnosti. Ukoliko poznajemo azbuku nekog jezika, to ne
znaèi da poznajemo i njegovu gramatiku, te ni beskrajne smisaone konstrukcije koje su u
stanju da nastanu iz nje. Genetski determinizam kao posledica mašinskog prikazivanja
živih biãa kao linearnih uzroèno-poslediènih zakonitosti, za koje smo videli da prestaju
da važe na kvantnom nivou, povrh svega zanemaruje èinjenicu klasiène pojave novih
osobina sistema sa svakim višim hijerarhijskim*** nivoom. Takve osobine svakako
postoje usled èinjenice da se geni nalaze u hromozomima, koji su u ãelijskom jezgru,
koje je u ãelijskoj plazmi, koja je u ãeliji, koja je u tkivima itd.
Osim genetskih problema, postoje i mnoge druge misterije u organizaciji živog
sveta, a koje se tièu pre svega integrativnih telesnih funkcija, kakvo je na primer disanje,
koje redukcionistièki prilaz nije u stanju da adekvatno opiše. Tako, premda se smatra da
je poznata osnova mehanizma neuronskog prenosa elektriènih signala, naèin na koji se
oni povezuju u mozgu tako da kao rezultat daju slikovite i oseãajne misli kakve
poznajemo, van je okvira moguãih objašnjenja redukcionistièke biologije. Poznato je da
premda sve ãelije u jednom višeãelijskom organizmu poseduju identiène genetske šifre,
one obavljaju razlièite funkcije, a upravo je proces diferencijacije funkcionalnosti ãelija
kroz njihovu multiplikaciju od samo jedne poèetne, oploðene jajne ãelije jedna od
najveãih misterija savremene biologije. Postoje zapažanja da se organizmi kojima je u
embrionalnoj fazi odstranjeno nekoliko ãelija ili gena formiraju potpuno normalno, što
ukazuje na izvesnu redundantnost genetske šifre, koju ne opisuje standardni genetski
model. Procesi, koji stoje u osnovi diferencijacije jednoãelijske klice života u embrion,
neobjašnjivi su sa pozicije redukcionistièkih shvatanja, s obzirom na postojanje

*
Podsetimo se da postoji samo 1,6 % razlike izmeðu DNK lanca èoveka i šimpanze, te da je razlika izmeðu
nas i šimpanzi ili orangutana znatno manja nego izmeðu bilo koje dve vrste insekata. Kada bi delfini
izvodili klasifikaciju živog sveta, verovatno bi i majmune i nas svrstali u isti koš. Podsetimo se još da
osnovna razlika izmeðu živih biãa nije u supstanci od koje su oni sastavljeni, veã u putanjama koje figurišu
u okvirima njihove organizacije.
**
U svom najekstremnijem obliku redukcionistièki genetski determinizam poseduje ideju o takozvanim
»sebiènim genima« u okviru koje svi geni funkcionišu sa težnjom samo sopstvene propagacije u genetskom
uzorku organizma.
***
Hijerarhija u kontekstu u kome se koristi u knjizi ne podrazumeva ni u kom sluèaju prevlast nekog nivoa
u odnosu na neke druge, veã samo postojanje uoèljivih nivoa razlièite složenosti, dok se interakcije pružaju
u svim pravcima izmeðu svih nivoa sistema.

88
inteligentne meðuãelijske komunikacije koja, izmeðu ostalog, ukljuèuje i aktivaciju gena
od strane ãelijske epigenetske mreže, što protivureèi linearnom modelu ideje o genetskom
determinizmu.
Do najjednostavnijeg zakljuèka o slabostima linearnog genetskog determinizma
dolazimo na osnovu oèigledne èinjenice da umesto linearnog uzroèno-poslediènog lanca
od genetske šifre nukleinskih kiselina koja se transkriptuje do proteina koji grade ãeliju,
postoje kružni dinamièki sistemi nastajanja i nestajanja molekula, s obzirom da
nukleinske kiseline (DNK i 3 vrste RNK) uèestvuju sa proteinima u izgradnji proteina,
dok proteini u funkciji enzima uèestvuju sa nukleinskim kiselinama u njihovoj sopstvenoj
izgradnji. Na ovaj naèin, živi sistemi se ne mogu redukovati do svojih sastavnih delova,
jer njihova životnost na odreðenom nivou predstavlja neprekidnu interakciju
termodinamièki otvorenih, ali uzroèno i organizaciono zatvorenih makromolekulskih
mreža. Prelaz stavljanja akcenta biomolekulskih istraživanja sa genetskih sekvenci na
metabolièke mreže je danas neophodan u cilju sagledavanja suštinskih svojstava
organizacije živog sveta. Stabilnost genetske strukture se danas kao posledica
sagledavanja holistièkog ureðenja ãelije vidi ne kao polazište, veã kao vrhunac jedne
harmonije složenih ãelijskih metabolièkih procesa. Ova mreža procesa je nelinearna sa
mnoštvom povratnih sprega, tako da se putanje genetske aktivnosti na nepredvidljivo
raznovrsne naèine menjaju u odgovoru na promene okolnosti. Ovakvi cirkularni
mehanizmi omoguãavaju fantastiène osetljivosti ãelija u interakciji sa okolinom,
ukljuèujuãi verovatno i izrazitu osetljivost neophodnu za dolaženje nelokalnih kvantnih
efekata do izražaja u nauèenom modu. Danas je poznato i da mutacije DNK koda nisu
uopšte tako nasumiène kao što se smatralo, veã da postoji suptilna ravnoteža izmeðu
genetske stabilnosti i mutirajuãe aktivnosti koja nije posledica grešaka u prepisivanju
DNK lanca tokom replikacije, veã složeni i sa namerom izvoðeni ãelijski mehanizam,
koji je neophodan za odigravanje autonomno inicirane evolucije.
U savremenoj nauci o živome svetu danas su veoma popularni sociobiološki
prilazi* koji se zasnivaju na ideji o produženom genetskom determinizmu, odnosno
pokušaju da se èak i ljudsko ponašanje na nivou meðuljudske komunikacije svede pod
okvire iskljuèivog genetskog uticaja. Iz genetskog determinizma se, na primer, izvodi
teorija o ponašanju na osnovu koje ljudi reaguju u odnosu na svoju okolinu samo u svrhu
ispunjenja sopstvenih interesa, što je svakako u suprotnosti sa svim vrednim altruistiènim
osobinama svesnih biãa. Ovakvi modeli ljudskog ponašanja pokušavaju, izmeðu ostalog,
i da destruktivne osobine, nastale kao apsolutne posledice preterano pojaèanih
redukcionistièkih vidika neuravnoteženih sa holistièkim realizacijama, objasne u
redukcionistièkom linearnom maniru. Ljudsko ponašanje, bilo dobro ili loše, tako dobija
nepopravljivo nauèno objašnjenje, pa time i odreðeni vid opravdanosti i nepromenljivosti,
iako je jasno da bilo koji oblici ponašanja ne mogu biti genetski steèeni, veã su posledica
semantièke interakcije biãa sa sredinom. U kompletnom razvoju pojedinaca mnogo
važniji faktor je uèenje, nego što su to genetske predispozicije.
Meðutim, mnogim biotehnološkim kompanijama orijentisanim iskljuèivo na
profitiranje njihovih akcionara ovakav stav genetskog determinizma i njegovo javno

*
U bionaukama su nove teorije izuzetno retka pojava, s obzirom da je jedini savremeni pravac istraživanja
orijentisan na odreðivanje molekulskih struktura nukelinskih kiselina, proteina i drugih makromolekula, što
spada u paradigmu genetskog determinizma, a što je kao i uvek nedostatak na nivou interakcije, jer su
nauènici primorani da radi finansiranja svojih projekata izabiraju podruèje istraživanja iz ove paradigme.

89
reklamiranje odgovara shodno uskogrudim, iskljuèivo profitabilnim ciljevima. Planetarni
problem gladi, za koji se u okvirima paradigme genetskog determinizma smatra da ãe biti
rešen posredstvom genetskog modifikovanja i proizvodnje savršeno otpornih vrsta, nije u
nedostatku hrane, veã u njenoj neravnomernoj raspodeli, što nije posledica manjkavih
prinosa koji bi se mogli pospešiti genetskim modifikovanjem, veã nejednakosti,
siromaštva i nepristupaènosti plodnoj zemlji i hrani, u èijoj osnovi nije tehnièki, veã
politièki problem, problem u kome centralno mesto zauzima redukcionistièka
ogranièenost svesti ljudi, koji su spremni da posle njih doðe i potop. Povrh svega,
biotehnološke industrije sa jedne strane tvrde da su genetski modifikovani proizvodi
jednaki po svojim svojstvima kao i prirodni kako bi se izbeglo oznaèavanje njihove
genetske modifikovanosti na etiketama proizvoda (što bi svakako smanjilo njihovu
prodaju), dok sa druge strane tvrde kako su oni jedinstveni, te ih zaštiãuju patentnim
pravima kao intelektualno vlasništvo. Patentiranje (odnosno, ekskluzivna prava na
korišãenje i prodaju izuma) živih vrsta od bakterija do ljudskih ãelija i to tako da se ovi
patenti ne odnose samo na razvijeni proces genetskog modifikovanja ili sekvenciranja i
identifikacije genetske šifre, veã i na posedovanje samog genetskog materijala (odnosno
živog biãa), je verovatno savremeni vrhunac redukcionistièkih težnji ka profitiranju i
ispoljavanju ega kao primarnih motiva nauènih istraživanja.
Najveãi problemi koji trenutno postoje kao posledice genetskih eksperimenata su
eksperimenti sa embrionima, u koje spada i kloniranje. Naime, usled nelinearnih prenosa
informacija u ãeliji i velike složenosti epigenetske mreže, dva dela manipulisane
embrionalne ãelije – jezgro koje sadrži genetski materijal iz jedne životinje, i ostatak
ãelije koji je pripadao drugoj životinji, retko kada su kompatibilni. Uobièajeni postotak
embriona koji se razviju u živo biãe iznosi oko 0,3 %, dok je i njihova kasnija celovitost
u stadijumu življenja veoma krhka. Uopšte, genetsko modifikovanje je neprirodan proces
povezivanja dva genetska materijala korišãenjem takozvanih genskih prenosnih vektora,
što je proces koji više podseãa na virusno nadovezivanje stranih gena na gene ãelije,
negoli na prirodno ukrštanje vrsta. Surovi genetski eksperimenti nam nagoveštavaju da je
kartezijanska slika o èoveku kao ukrotitelju Prirode i pored svih ukaza na put jedinstva i
holizma, prisutna danas na našoj planeti više nego ikada. Umesto božanske prirode živih
biãa koja u skladu sa njenim sveopštim postojanjem mogu ureðivati sebe i kooperativno
evoluirati, ona se danas smatraju mašinama koje je potrebno doterivati spolja i to
èovekovim namerama koje poèivaju u dubokom neznanju i sebiènim ciljevima.
Genetski eksperimenti, kao što su oni sa žitaricama, pokrenuti su u najveãoj meri
ne plemenitim èežnjama utoljavanja gladi, veã pre svega težnjama ka profitiranju sa
nivoa sa koga se investira u ova istraživanja, te težnjama ka egocentriènom »uspehu« sa
nivoa uèestvovanja u samim laboratorijskim eksperimentima. Pošto se u svakom vidu
nauènog determinizma implicitno iskljuèuje moralna odgovornost istraživaèa, tako se sva
istraživanja doživljavaju kao robotizovano i neodgovorno linearno nadovezivanje na
razvoj važeãe globalne paradigme, èime sami istraživaèi postaju slepi za niz teško
sagledivih posledica ovakvih eksperimenata. Èinjenica da težnje ka profitiranju daleko
prevazilaze težnje ka istinskoj jednakosti i ravnopravnosti se ogleda u èinjenici da su
neke genetski modifikovane žitarice otporne samo na herbicide iste kompanije, što
dovodi do zavisnosti poljoprivrednih uzgajivaèa od patentiranih proizvoda. U planu je i
proizvodnja takozvanih terminatorskih tehnologija, odnosno biljaka èija ãe se semena
samouništavati, kako bi odgajivaèi svake godine morali iznova da kupuju patentirane

90
semenke. Nasuprot genetsko inženjerskim tehnologijama, postoje i razni vidovi organske
poljoprivrede, sa nizom ekoloških trikova, od saðenja raznovrsnih biljaka na istom
prostoru kako bi se održavao optimalan sastav zemljišta; preko njihovog sistematiènog
rotiranja kako bi se kontrolisala koncentracija insekata; korišãenja prirodnih ðubriva kako
bi se izbeglo narušavanje procesa vezivanja azota od strane bakterija iz korena biljaka; do
nepotpunog uništavanja biljnih štetoèina, kako bi se održala ekosistemska ravnoteža.
Shvatanje da ljudi nisu ukrotitelji Prirode je neophodno da bi se stalo na put genetskim
manipulacijama, koje usled neshvatanja holistièke ureðenosti ãelijskih procesa, dovode
do poremeãaja prirodnih životnih procesa najpre na lokalnom planu, što zatim može
ostaviti nesagledivi trag na buduãim organizmima, kao i u èitavoj biosferi. Nove
biotehnologije moraju biti zasnovane na posmatranju èuda Prirode, od lepkova i oklopa
školjki koji se tako jaki od istih polaznih supstanci ne mogu dobiti u laboratoriji, preko
paukovih niti elastiènijih od èelika, pa do šarolikih krila leptira, tananije ispletenih od
svake haljine, te na njihovom imitiranju. Umesto izvora bezmernog eksploatisanja,
Priroda mora biti naš poštovani uèitelj, jer je uèenje na lokalnom, isto što i evolucija na
globalnom planu.
U osnovi ideje o linearnom genetskom determinizmu stoji redukcionistièko
sagledavanje živih biãa kao mašinskih struktura u okviru kojih je delovanje na celovitost
sistema moguãe posredstvom delovanja na njegove delove. Jedna od najoèiglednijih
razlika izmeðu mašina i živih biãa je u tome što su mašine konstruisane, te se stoga
opisuju u funkciji forme, dok se živa biãa evolutivno razvijaju, te se opisuju u vidu
procesa. Metodologija nauke iz percepcije na bazi razlika izvodi što je moguãe preciznije
specifikacije forme, iz èega nastaju bezbrojne klasifikacije, dok živi svet teži ka što
preciznijoj definiciji smisla, koji se može opisati samo pomoãu putanja koje povezuju,
odnosno relacija ili procesa. Za odreðivanje forme neophodno je koristiti se klasiènom
linearnom uzroèno-poslediènom logikom, dok je za shvatanje smisla, po uzoru na
predanja drevnih religija, neophodno služiti se cirkularnom umetnièkom logikom koja
indukuje svepovezanost, a koja je, kao što vidimo, prisutna na svim nivoima životnih
procesa. Meðutim, slièno kao što funkcionisanje kompjutera zahteva postojanje softvera
kao programiranih procesa koji se odigravaju u okviru njegovog hardvera (premda je i
forma hardvera posledica procesa na nižim nivoima organizacije), i naša percepcija je u
stanju da opaža samo forme na bazi razlika, dok uoèavanjem smislenosti pronalazi
neophodnu ravnotežu u okviru koje se raðaju radosna i konstruktivna saznanja o svetu
oko nas.
U svakom sluèaju, s obzirom na holistièku celovitost živih biãa, redukcionistièki
prilaz njihovom opisivanju se ne može pokazati uspešnim. Dok kvantitativni modeli
zasnovani na ekstrapolaciji formulisanih fizièkih zakonitosti nisu u stanju da predviðaju
ponašanja živih biãa zahvaljujuãi njihovoj složenoj nelinearnoj organizaciji,
depersonalizujuãe statistièke korelacije prevode smisaone kvalitete u nasumiène, i to sa
onoliko manje smisla koliko bi imalo kvantifikovanje ili redundancioni raèun nekog
umetnièkog dela. Indeterminizam kvantnih domena i ireverzibilnosti bioloških pojava
zahtevaju da buduãi nauèni opisi svih prirodnih pojava budu u veãoj meri okrenuti ka
kvalitetima, nego ka kvantitetima. Slièno kao što se danas nauèno-objektivistièki smatra
da vrednosti, znaèenja i smisao koji ljudi pridaju svetu nisu ništa drugo do mehanizmi
odbrane ili reaktivni formalni odgovori, i božanstvena živa biãa i njihova razmišljanja i
oseãanja se svode na puke biohemijske mehanizme. Ukoliko se svet iz okvira nauke vidi

91
kao nasumièni haotièni poredak èestica bez ikakvog smisla ili svrhe, tada se i sam èovek
vidi kao slièan kosmièki sluèaj koji ne ostavlja za sobom nikakve posledice. Ovakvi
vidici neizostavno dovode do razoèarenja i nezadovoljstava koji se na društvenom planu
preslikavaju na mnoštvo interpersonalnih sukoba, te umesto sreãne ko-evolucije kroz
držanje za ruke i zadivljene zvezdane poglede danas imamo svet takmièarskih shvatanja
koji protežira svest o dominaciji, kontroli i moãi naspram radoznalosti, skromnosti,
saoseãanja, zajedništva i svetla spiritualnosti.

Redukcionizam i holizam u medicini

Današnjoj je medicini kao savremenoj konvencionalnoj metodologiji ozdravljenja

živog sveta neophodno ukazati na put ravnoteže izmeðu u nama imanentnih
redukcionistièkih i holistièkih principa. Živa biãa su u stanju da opažaju samo razlike
izmeðu produkata percepcije, što neizostavno dovodi do redukcionistièke misaone
diferencijacije opažanog sveta na njegove delove koje karakterišu izvesne posebnosti.
Meðutim, kao kontrateža redukcionistièkoj težnji naših umova ka uoèavanju
raznovrsnosti, Priroda je prožeta skrivenim putevima koji povezuju sve njegove elemente
u nerazdvojivu celinu. U okviru kvantno-hologramskih nelokalnih crta sveta svi uslovno
podeljeni delovi Kosmosa su u meðusobnom neraskidivom kontaktu, i to tako da je celina
ta koja upravlja delovima. Delovi sveta poseduju svoje osobine samo u kontekstu celine,
te se stoga kvaliteti mogu predstavljati samo kao relacije, odnosno putevi koji se pružaju
ka èitavom svetu. Sistemska teorija nam takoðe jasno pokazuje da slièno kao što se
doživljena kontekstualna smislenost akorda sa gitare ne može svesti na skup zvukova koji
izviru iz oscilovanja pojedinaènih žica, tako se ni emergentne osobine života ne mogu
svesti na funkcionisanje njegovih pojedinaènih delova, bile to jedinstvene ãelije, tkiva,
organi ili organizmi izolovani od svoje biosfere. Meðutim, slièno kao što je savremena
nauka u najveãoj meri zadržala redukcionistièke ideje klasiène nauke, i savremena
medicina iz uprošãenih vidika doživljava živa biãa kao trivijalne biohemijske
mehanizme, meðusobno jednake mašine sastavljene od delova koje je najjednostavnije,
slièno auto-mehanièarskom zadatku, lokalno popraviti ili eventualno zameniti u sluèaju
kvara. Ovakvo stanovište je u potpunoj suprotnosti sa holistièkim pogledom na svet u
kome su svi, i najmanji delovi živih biãa neraskidivo povezani, ne samo meðu sobom,
veã i sa èitavom okolinom.
U èitavom živom svetu se fragmentisanje kao osnovni nauèni i medicinski pristup
sagledavanju postavljene problematike poistoveãuje sa nezdravim stanjem, dok se
oseãanje celovitosti, ispunjene kosmièke pripadnosti poistoveãuje sa zdravljem. Dok se
savremena medicina uglavnom bazira na korišãenju pojma leèenja kao najèešãe veštaèki
interferirajuãeg naèina ozdravljenja, holistièkiji pojam isceljenja ukazuje na povratak
celovitosti, odnosno ravnoteže izmeðu jedinstvenih samo-organizacionih principa
imanentnih u živim biãima i njihove svepovezujuãe harmoniène usklaðenosti sa
složenijim nivoima organizacije života, poèev od društvene zajednice i lokalnog
ekosistema preko planetarne biosfere pa sve do globalne, kosmièke svesti.
Kao posledica predstavljanja živih biãa kao mehanièkih organizama, u okvirima
savremene medicine se lokalno manifestovane bolesti leèe lokalizovanim sredstvima.
Meðutim, lokalne manifestacije bolesti u holistièkim viðenjima ne poseduju svoj uzrok

92
na lokalnom, veã uvek na holistièkom planu, te se stoga one same posmatraju kao
simptomi jednog globalno narušenog zdravlja. Istiniti uzrok bolesti se može tražiti samo
na nivou interakcije uma i èitavog tela, odnosno holistièkog odnosa biãa sa svojom
sredinom. Slabosti redukcionistièkog pristupa savremene medicine se ogledaju u èinjenici
da premda je ovakav prilaz najèešãe uspešan u sluèaju infektivnih bolesti (koje se u
holistièkijem svetlu opet mogu sagledati kao simptomi jedne globalno neusklaðene
interakcije), pokazuje se apsolutno neprikladnim za leèenje veãine bolesti savremenog
doba koje postoje u relativno higijenskim sredinama, što ukazuje na njihov uzrok na
definitivno holistièkijem planu.
Savremena redukcionistièka medicina je u opštem sluèaju efikasna kada je u
pitanju otklanjanje simptoma bolesti, dok pravi uzrok narušenog zdravlja pomoãu njene
metodologije najèešãe ne biva razotkriven. Neuspešnost isceljenja životnosti je u ovom
sluèaju posledica redukcionistièkog biohemijskog pristupa spoznavanju živog sveta u
okviru koga se na pitanja koja poèinju sa »zašto«, odgovara kao da je pitanje poèelo sa
»kako«, odnosno ukazivanjem na mehanizam procesa, a ne na njegov pravi uzrok. Stoga
leèenje na bazi savremene medicine predstavlja interferiranje sa biohemijskim
molekularnim mehanizmima koji su identifikovani kao telesna manifestacija bolesti, i to
najèešãe sa nesagledivim posledicama, koje gotovo da nikad ne otklanjaju pravi uzrok
narušenog zdravlja. Pravi uzrok bolesti kao gubitka holistièke celovitosti se uvek nalazi
na mentalnom planu koji se manifestuje kao misaona interakcija pacijenta sa okolinom.
Veãina lekara danas uglavnom prepisuje pacijentima medikamente kao naèine
otklanjanja bolesti, iako se zna da ovakve strane hemikalije narušavaju prirodni imunitet,
vode formiranju novih formi otpornijih mikroorganizama, i naravno, najèešãe uklanjaju
samo simptome bolesti. Razlog veoma velike vezanosti savremene medicine za
korišãenje hemoterapije kao osnovne metode ozdravljenja se u mnogim državama može
naãi u profitiranju farmaceutskih kompanija, koje usled svoje finansijske moãi imaju
veliki politièki uticaj, koji se prostire na sve sfere informisanja, od reklama na televiziji
do èlanaka u profesionalnim, pa i popularnim èasopisima. Lekovi koji se koriste u
konvencionalnoj medicini današnjice (kao uostalom i mnogi rafinirani »hranljivi«
proizvodi) su neprirodno koncentrisani, i pored toga što je poznato da se u Prirodi
lekovite materije nalaze u razblaženim, te stoga holistièki delotvornijim oblicima, s
obzirom da smo i mi prirodna biãa. Meðutim, prirodna jedinstvenost ljudskih biãa i
Prirode je u neskladu sa shvatanjima savremene medicine zasnovane na dualistièkoj
podeljenosti misaonih i telesnih supstanci, sveopštoj sebiènoj borbi za opstanak kao
pokretaèu evolucije, te i ideji o èoveku kao ukrotitelju Prirode. U holistièkim pristupima
medicini se neguje monistièki stav nerazdvojivosti uma i tela odakle se raða svesnost o
važnosti delovanja prvenstveno na um putem podsticanja dobrih misli, koje se zatim
blagotvorno, isceljujuãe preslikavaju i na èitavo telo.
Usled kartezijanskog nasleða savremene medicine, korišãenje dehumanizovanih
mašina kao medicinskih tehnologija uzima sve više maha u postupcima leèenja, i pored
èinjenice da je za podsticanje ozdravljenja neophodan oseãaj zbližavanja i povezivanja sa
èitavim svetom oko nas, a što meðuljudska interakcija i uopšte interakcija sa životom
spolja jedino može inicirati. Intuitivne moãi lekara se suzbijaju izrièitim zabranama o
njihovoj primeni, veã se umesto toga insistira na objektivnom kvantifikovanju, što dovodi
do sve daljeg razdvajanja izmeðu pacijenta i lekara, iako je njihovo zbližavanje i topli,
saoseãanjem ispunjeni ljudski odnos esencijalan za razvijanje oseãaja samopouzdanja

93
kod pacijenta. Biãa sama sebe isceljuju, a ne lekari, koliko god se mislilo u savremenom
društvu da je obrnuto. Isceljujuãe moãi, koje su imanentne u ljudskim biãima i koje bi
trebalo prvenstveno pronalaziti i potencirati, koèe se i èine pasivnim posredstvom
shvatanja savremene medicine o leèenju stranim dejstvima spolja. Holistièke metode
isceljenja se baziraju na iniciranju procesa samo-isceljenja i to tako da se reèima ova
inicirajuãa životna interakcija ne može opisati. Poznato je da su mentalni poremeãaji
specifièno ljudska pojava u živom svetu, i to najverovatnije usled toga što ovakvi
poremeãaji neizostavno podrazumevaju mešanje simbolièkih ideja o Prirodi sa samom
Prirodom. Reèi kao sintaksièki simboli formalnih sistema su same po sebi
redukcionistièke, s obzirom da izražavaju ogranièeni, uslovno izdvojeni i relativni
smisao. Stoga je medicinsko insistiranje na korišãenju strogo definisanih sintaksi, koje bi
trebalo da imaju objektivan i nepromenljivi smisao i znaèaj, nekompatibilno sa
holistièkim isceliteljskim težnjama i doprinosi misaonom udaljavanju živih biãa u èijoj se
iskljuèivo interakciji raðaju obostrani isceljujuãi efekti. Ipak, upregnute sa muzikom,
dinamikom, trenutnim, spontanim izražajem i nahoðenjem na pravi put reèi èesto imaju
isceljujuãi efekat.
Dok se u okvirima redukcionistièke paradigme podrazumeva da se leèenje delova
odražava na isceljivanje celine, pod holistièkim metodama ozdravljenja ili oèuvanja
zdravlja se podrazumevaju svi vidovi isceljujuãe interakcije koji se prostiru od telesne
celine ka njenim delovima. Pošto telesna celina ima smisao samo u kontekstu svoje
sredine, odnosno èitave biosfere, tada se u opštem sluèaju zdrav, holistièki odnos biãa sa
svojom sredinom ispunjen pažnjom, dobronamernošãu i altruizmom odražava i na
harmoniènu samo-organizaciju njegovih delova. Oseãanje spiritualne svepovezanosti se
neizostavno odražava kako na uviðanje sopstvene kosmièke pripadnosti, tako i na
spontanu usklaðenost misli, pokreta i svih metabolièkih procesa. Razni vidovi telesnih
usklaðenih i smisaonih pokreta, pravilnog disanja, održavanja celovitog bioenergetskog
toka opuštanjem napetih telesnih taèaka, iskazivanja oseãanja, pevanja, plesa i sl. u
jednostavnijoj klasifikaciji predstavljaju holistièke metode isceljivanja. U nešto
fundamentalnijoj definiciji, pod holistièkim metodama isceljenja bi se podrazumevala
kontrola misaonih tokova kao hijerarhijski viših nivoa (u odnosu na telesni nivo) na
kojima je potrebno razviti oseãaj celovitosti koji se istovremeno preslikava na niže
sistemske delove tela. U takve, spiritualne metode bi se ukljuèile još i mnoge drevne
istoènjaèke discipline kao npr. Joga, Tai Ãi, vežbe meditacije, vizuelizacije, negovanja
dobrih misli i slièno. Za razliku od redukcionistièkog viðenja sveta u okviru koga se
interakcije pružaju samo od nižih nivoa složenosti ka višim, holistièke interakcije se
pružaju obostrano u svim smerovima i izmeðu svih nivoa organizacije. Primenom
holistièkih metoda isceljenja ili oèuvanja zdravlja indukujemo oseãaj celovitosti ne samo
na telesnom nivou, veã i na nivou harmoniène svepovezanosti i jedinstvenosti sa èitavim
svetom. Nabrajanje disciplina je ovde dato u funkciji opisa, a svaka podela na bilo koje
holistièke discipline je po definiciji redukcionistièkog karaktera (slièno kao i svaka
definicija) i vodi redukovanju njihovih pojedinaènih holistièkih osobina na same
sintaksièke forme kojima se može pridodati samo ogranièeni semantièki sadržaj u okviru
koga uvek postoje neke putanje koje bivaju neprimeãene.
Klasifikovanje je u srži redukcionistièkih shvatanja i to je i jedan od razloga
trivijalizacije pacijenata u okvirima medicine današnjice. Ne shvatajuãi da je svaki detalj
Kosmosa, kao i svako živo biãe posebno, neponovljivo i jedinstveno (isto kao i sva druga

94
biãa), u okviru savremene medicine se biãa tretiraju šablonski, svrstavanjem u grupe
definisane spoljašnjim simptomima, što apsolutno ne znaèi da svi oni zahtevaju identièan
postupak ozdravljenja. Lekari se danas, slièno kao i nauènici, specijalizuju u posebnim
oblastima medicine i anatomije, te stoga uglavnom postaju obuèeni samo za neke delove
tela, i ono što postignu kao rezultat u leèenju dela za koji su obuèeni, može lako imati
kontraefekat na nekom drugom delu tela. Podela na lekare koji su specijalizovani da leèe
telesne bolesti i psihologe i psihijatre koji leèe mentalne poremeãaje predstavlja
raspuknutu vezu na osnovu koje bi se u sferama savremene medicine mogao steãi i
preneti uvid u uticaje misli i emotivnih stanja na zdravlje. U savremenoj medicini njene
posebne, razdvojene oblasti – neurologija, endokrinologija i imunologija prouèavaju tri
podsistema složenih živih biãa za koje se danas zna da su u stalnoj komunikaciji, te da
predstavljaju jedinstvenu telesnu psihosomatsku mrežu. Misli i oseãanja su neraskidivo
povezani sa biološkim aktivnostima, te je povratak jedinstvu Uma i Prirode neophodan da
bi se sagledali pravi uzroci svih bolesti koji uvek nastaju u samom umu, odnosno
njegovoj stresnoj interakciji sa Prirodom.
Posebno interesantna ilustracija odnosa današnje medicine prema procesima
ozdravljenja je opažanje da je u njenoj terminologiji kljuèna reè bolest, a ne zdravlje.
»Nemoj da misliš na slona«, i naravno svako ãe pomisliti na slona. Slièan efekat se
dešava sa ovakvom zamenom kljuènih termina, jer medicina bi trebalo da bude metoda
ozdravljenja, a ne leèenja bolesti, što je svakako velika razlika, jer težiti da se izleèi ili
spreèi bolest, nije isto što i želeti da se ozdravi ili bude zdrav. Savremenoj medicini kao
socijalnom sistemu je danas neophodna svesnost o tome da se svako narušavanje prirodne
harmonije zdravlja dešava najpre u umu, i da je nezdravo stanje tela samo znak koji nam
ono šalje kada nešto sa našim mislima ili delima, odnosno semantièkom interakcijom sa
okolinom nije onako kako bi trebalo da bude. Poznati su placebo efekti, odnosno
isceljujuãi efekti okarakterisani kao gotovo podjednako pozitivni bilo da su pacijentima
koji su se žalili na depresiju davane pilule koje nisu bile predodreðene da imaju nikakav
biohemijski uticaj na telo, ili stvarni sedativi, što implicira krucijalni uticaj uma i vere na
zdravlje. Dobre misli isceljuju i neguju oseãaj celovitosti kako uma i tela kao neodvojive
celine, tako i ove celine kao neodvojivog i harmonizovanog dela ekosistemske zajednice.
Rezultati viševekovnog ispitivanja živog sveta od strane savremene medicine su
doveli do postojanja bezbrojnih definicija mnoštva bolesti, i to najèešãe u predstavama
najrazlièitijih mikroorganizama koji su naši neprijatelji i koji nas neprekidno napadaju
želeãi da nas pojedu ili iskoriste za svoje niske pobude. Meðutim, pri tome savremena
redukcionistièka medicina, kao što ãemo videti, nije u stanju da nam pruži jasnu i
celovitu definiciju zdravlja. Opšti stav savremene medicine o vrebanju raznih klica sa
svih strana dovodi do oseãanja panike i straha, uobièajenog kod savremenog èoveka, sa
posledicama nezdravih odnosa u okviru prirodne zajednice u kojoj je umesto
uspostavljanja simbiotièke, radosne povezanosti potrebno braniti se od napada tih
nevidljivih zloãa, te ne puštati druge ljude koji po moguãstvu i po zakonima statistike
nose razne klice koje nas mogu zaraziti, pa i neskromno pretrpavati potrošaèke korpe.
Poznato je da zdrava, harmonièna ureðena organizovanost mnogih esencijalnih delova
živih biãa zahteva prisustvo bakterija, kao i da životinje odgajane u uslovima potpune
izolacije od mikroorganizama poseduju anatomske i telesne abnormalnosti. Pojedinaèni
organizmi se u okvirima holistièke medicine ne mogu videti kao biãa koja se stalno bore
protiv stranih bakterija koje teže da ih pojedu, veã kao složeni mozaièki ekosistemi koji

95
postoje samo zahvaljujuãi simbiotièkim odnosima izmeðu više vrsta živih biãa.
Podsetimo se da su iskljuèivo bakterije barem 2 milijarde godina, meljuãi zemaljske
stene, regulišuãi temperaturu i sastav atmosfere, pripremale put za evoluciju viših vrsta, a
i da su danas neke od njih, kao na primer one koje vezuju azot iz vazduha u molekule
amonijaka, esencijalni delovi ciklusa ishrane biosfere, te bez njih ne bi bilo ni viših
stupnjeva života. Slièno kao i Priroda, i samo zemljište se u kartezijanskim vidicima vidi
kao prljavština, a ne kao sveta materija, prepuna životnih ciklusa na èijoj osnovi nastaju i
složeniji oblici života kao što su i sama inteligentna biãa. Izazivanje straha i ratobornog
odnosa sa Prirodom kao posledice neholistièkih stavova savremene medicine vodi do
razvijanja redukcionistièkih oseãanja u živim biãima - oseãanja izolacije, težnje ka borbi
protiv drugih, sebiènom uzimanju naspram holistièkog davanja itd. Stoga je sasvim
prirodno da se pitamo u kolikoj meri današnja medicina zaista ozdravljuje svet ? U
kolikoj meri su redukcionistièka viðenja iz kojih se raða ideja o odvojenosti ãelija,
organa, ljudskih jedinki i drugih »individua«, te o izolaciji i usamljenosti uma i tela,
pogodna za indukovanje isceljujuãih oseãanja zajedništva, poverenja, predanosti i opšte
ekosistemske usklaðenosti, personalnog i socijalnog blagostanja ? Da bi savremena
medicina postala kompletna u isceliteljskom odnosu prema živom svetu, u njenim
okvirima je neophodno prihvatanje holistièkih viðenja sveta u kojima odnos prema celini
dolazi pre odnosa prema delovima, kao i shvatanja da um ima primarni efekat na zdravlje
tela, te da stoga i zdrav èovek ne može da se razboli.
Zdravlje se u medicini uglavnom standardno definiše kao telesno, mentalno,
(ponegde i duševno25) i socijalno blagostanje pojedinca. Meðutim, kada je potrebno dalje
definisati svaki od ova tri naizgled odvojena dela jednog univerzalnog blagostanja biãa, u
medicinskoj mapi sveta se veã nailazi na poteškoãe. Kako definisati telesno zdravlje, a da
ono ne bude ekvivalentno nedostatku bolesti (vidi komentar o slonu), kako definisati
mentalno zdravlje pored neizostavnog stvaranja straha i egoizma kao posledica važeãe
medicinske paradigme o kartezijanskoj podvojenosti, te kako definisati socijalno
blagostanje, odnosno mir i zadovoljstvo pojedinca u duhu zajednice koje je tako retko
ovih dana, i to u mnogome usled dominacije redukcionistièke metodologije istraživanja i
doživljavanja sveta na gotovo svim poljima ljudskih delatnosti. Zdravlje se u
dominantnoj planetarnoj paradigmi medicine èesto pojednostavljeno definiše kao stanje
normalnih telesnih funkcija i bioloških procesa, odakle je jasno da se stanja uma i
blagostanje na socijalnom nivou ovde ne uzimaju u obzir kao direktni donosioci zdravlja.
Ovakvo dodatno redukovanje standardne definicije zdravlja je posledica
redukcionistièkih modernih shvatanja o objašnjavanju ponašanja, stanja uma i interakcije
meðu jedinkama iskljuèivo na osnovu »fundamentalne« genetske šifre, što èini idejnu
osnovu paradigme genetskog determinizma. Savremena psihijatrija, preuzimajuãi znanja
iz polja genetskog determinizma, èak i uzroke mentalnih bolesti i društveno
nekooperativnog ponašanja pokušava da objasni na molekularnom nivou, te koristi
medikamente za njihovo leèenje, ne uviðajuãi istinski koren ovakvih problema u mislima.
Na taj naèin se i nemoralno, destruktivno ponašanje opravdava genetskim poreklom, što
je analogno nepostojanju moralne odgovornosti na polju nauènog istraživanja Prirode
koje je opstajalo sve dok i demonski posmatraè iz katerzijanskog viðenja podvojenog
sveta uma i materije nije bio ponovo vraãen u životni Kosmos. Ideja paradigme
genetskog determinizma o modifikovanju gena u cilju prevladavanja svih bolesti
besmislena je, jer je danas opšte poznato da uzroèno-posledièni niz »geni - proteini -

96
telesne osobine« nije prava slika stvarnosti, veã su DNK i njeni geni samo jedna
informacija u kružnim vezama sa povratnom spregom, tako da bi uticaj na same gene
samo doveo do poremeãaja ovih prirodnih ciklusa.
Danas postoje mnogi pokušaji da se ujedine ili barem približe redukcionistièka
metodologija medicine sa holistièkim pristupima procesu ozdravljenja. Meðutim, kao i u
nauci, a i u mnogim drugim ljudskim delatnostima, ovakvi pokušaji se moraju zasnivati
na unakrsno prožetom korišãenju dveju metodologija. Istovremena spontana autonomija i
religiozna otvorenost prema celini, neophodni za zdravu inkorporiranost biãa u svoju
sredinu, slièno kao i redukcionistièki i holistièki vidici, te i svi drugi Jin-Jang polariteti ne
poseduju po jednu dobru i lošu stranu, veã je dobra njihova uravnoteženost, a loše
zanemarivanje jednog polariteta na raèun potenciranja drugog. Iskljuèiva insistiranja na
nauènom redukcionizmu zasnovanom na kvantifikovanju, a ne kvalifikovanju i
uoèavanju putanja koje povezuju, nisu pogodna za inkorporiranje holistièkih viðenja u
svoje sheme, jer se umetnost isceljenja ne može kvantifikovati. Pokušaji inkorporiranja
holistièkih vizija u redukcionistièki metodološki aparat savremene medicine dovode do
toga da se u težnji objedinjavanja ovih dveju principa, ljudima pružaju oficijalni kursevi
na kraju kojih oni dobijaju diplome o obuèenosti za pružanje ljubavi i milostivosti.
Najzapanjujuãe je što bi im u mnogim državama bilo zakonski zabranjeno da bez ovakve
diplome profesionalno pružaju ove sveljudske dobronamerne osobine, što je samo još
jedna posledica robotizovanog redukcionistièkog pogleda na svet prisutnog u
savremenom društvu.
U težnji da se holistièke metode ozdravljenja približe ljudima, brojni su pokušaji
da se redukcionistièkoj medicini ukaže na korisnost i uspešnost ovih metoda, ali jezikom
i metodologijom redukcionistièke nauke. Tako su eksperimentalna verifikovanja i
eventualna priznavanja dejstva molitve, koja se u svom najiskrenijem transcendentalnom
obliku može shvatiti kao vrhunac holistièkog pristupa globalnom isceljenju, zapravo
pokušaji nasilnog inkorporiranja svetih doživljaja Prirode u uske redukcionistièke okvire,
gde bi tako velièanstvena, reèima neobjašnjiva delovanja bila svedena na puki sintaksièki
i aktovni šablon. Jedna stvar je razvijanje unutrašnjih holistièkih oseãanja brižnosti i
saoseãanja, dok je potpuno suprotna stvar svoðenje ovakvih svetih oseãaja na sintaksièku
formu bez unutrašnjeg povezivanja i stalnog iznova traženja veèno promenljivog
poslediènog semantièkog sadržaja. Stoga tako neiskren i nepovezujuãi efekat ima tvrdnja
da nešto oseãamo više nego što to stvarno oseãamo, slièno kao i kada nekome samo
sintaksièki ili fonetièki, ali ne i semantièki poželimo dobar dan. Uopšte, vera ne bi trebalo
da bude cilj, odnosno tema za dokazivanje i nauèno potvrðivanje, jer je to, na kraju
krajeva, i u suprotnosti sa znaèenjem same njene reèi, veã bi ona morala biti polazno
shvatanje, shvatanje iz koga izviru naši dalji motivi, misli i dela.
Pošto su i èovek i Priroda holistièka biãa èije celine vrede mnogo više od sume
njihovih delova, holistièke metode isceljenja su danas neophodne. Za holistièko isceljenje
se ne mogu koristiti savremeni mehanistièki principi leèenja zasnovani na mašinskoj,
semantièki fiksiranoj, objektivistièkoj i ukruãavajuãoj interakciji i korišãenju neprirodnih
medikamenata. Holistièko leèenje se izvodi veoma neuobièajenim i nesagledivim
metodama za savremenu medicinu, a to su dodir, razgovor, vizuelizacija, misaono
prihvatanje, obraãanje pažnje i naravno, ljubav. Svaka naša misao je suptilna interakcija
sa Prirodom koja se pruža kroz èitav Kosmos i koja je u stanju da indukuje oseãanja
celovite svepovezanosti u bilo kom njegovom delu. Dobri iscelitelji nam neãe prièati

97
kako treba leèiti, veã ãe na svakom koraku i sa svakom mišlju iznova obnavljati svoju
moã saoseãanja, isceljivati i holistièki uèiti ljude da isceljuju, te ne koristeãi klasiène
sklopove smisaonih kompozicija reèi, veã preko njih, putem èiste transcendentalne
semantike. Holistièka moderna medicina je posledica podseãanja na predanja mudrih
ljudi iz prošlosti o telu kao projekciji uma, te stoga i o zdravlju koje potièe iz mira uma, a
oèuvanjem zdravog uma i zdravih misli, biãe zdravo ne samo naše telo, veã i èitav svet.

Život kao samo-organizacija

Živa biãa i ne samo što su za razliku od mašina sa fiksnim delovima daleko

fleksibilnija i plastiènija, ona su pre svega samo-organizacioni sistemi, što znaèi da
ureðenost njihove strukture i funkcije nije nametnuta od strane sredine, veã je
uspostavljena od strane samog sistema, koji se usled prisustva nelinearnih povratnih
dejstava ne može predstaviti kao sistem manjih jedinica. Jedan od standardnih
redukcionistièkih pristupa opisivanju psihološkog aspekta živog sveta je takozvani
robotski model u okviru koga se ponašanje* živih biãa objašnjava uslovljavajuãom
shemom »podsticaj-odgovor«. Živa biãa se, iz okvira ovih mehanistièkih teorija vide kao
reaktivni sistemi, koji u skladu sa nepromenljivim, jednoznaènim i predvidljivim
zakonitostima, odgovaraju na fizièka dejstva sredine. Svaki postupak bilo kog živog biãa
bi se, na osnovu ovog modela, slièno deterministièkom prilazu fizici, te i kompletnoj
nauci iz redukcionistièkih okvira, mogao predvideti u konaènom vremenu ukoliko bi se
svi zakoni Prirode i granièni uslovi mogli poznavati sa savršenom preciznošãu. U ovom
modelu živog sveta se znaèaj i smislenost koju biãa pripisuju svojoj interakciji sa
sredinom u potpunosti poistoveãuje sa uslovljenim odgovorom, na osnovu èega se,
izmeðu ostalog, negira i svaka specifiènost i kreativnost koja proizilazi iz svesti samih
biãa. Za realne sposobnosti slobodnog odluèivanja, radoznalost koju donose unutrašnja
pitanja, kao i božansku nepredvidljivost iz perspektive inteligentnih biãa nema mesta u
ovakvim mehanistièkim modelima živog sveta. Meðutim, zahvaljujuãi sagledavanju
živog sveta iz perspektive sistemske teorije danas je poznato da refleksi u klasiènom
smislu nisu jedinice ponašanja, veã samo efekti regulacionih mehanizama koji figurišu na
interfejsu razmene informacija izmeðu Prirode i samostalno organizovanih živih biãa.
Unutrašnja aktivnost, u kojoj je sagledan evolutivni potencijal kako biãa na
individualnom, tako i èitave kosmièke biosfere na globalnom planu, daleko je
fundamentalnija od jednostavnog reagovanja biãa na podsticaje sredine.
Postojanje samo-organizacionih principa u živome svetu ne znaèi da su živa biãa
izolovana od okoline. Naprotiv, ona su neodvojiva od okoline, jer ne samo što je
neprekinut odnos biãa sa sredinom neophodan preduslov njihovog postojanja, veã i
smisao živih biãa opstaje samo u kontekstu njihovih celokupnih relacija sa Prirodom.
Meðutim, stalna interakcija sa okolinom ne odreðuje njihovu organizaciju. Živa biãa sa

*
Ponašanje predstavlja tipièno redukcionistièki pojam, s obzirom da ga je moguãe definisati samo u
referentnom okviru posmatraèa koji razdvaja posmatrano živo biãe od prirodne sredine sa kojom ono
interaguje, i to u uslovima u okviru kojih »ponašanje« podrazumeva kretanje primetno posredstvom
perceptivnih moãi posmatraèa. Stoga se okretanje latica cveãa pod dejstvom gradijenta svetlosti obièno ne
smatra ponašanjem, za razliku od primetnog pokretanja životinja i ljudi. Ono što opisujemo kao ponašanje,
predstavlja zapravo pogled spolja na unutrašnje strukturne promene u okvirima biãa.

98
termodinamièke taèke gledišta predstavljaju otvorene sisteme, što znaèi da sa svojom
okolinom razmenjuju kako energiju, tako i materiju, što im izmeðu ostalog, omoguãava
postojanje u stabilnim stanjima visoke organizacije, izvoðenje rada i kreativno pružanje
ka stanjima bogatije ureðenosti. Nelinearne povratne sprege koje figurišu u interakciji
živih biãa sa okolinom su u moguãnosti da postepeno dovode do stanja veãe ureðenosti u
procesima uèenja, odnosno konstruktivne obrade informacija iz sredine. Meðutim, i
pored svoje termodimanièke otvorenosti, živa biãa na svoju strukturu i funkciju utièu
samostalno, te se nijedan živi sistem, stoga ne može usmeravati od strane bilo kog svog
dela ili okoline, veã se njegova evolucija odigrava iskljuèivo pod dejstvom celine. Svet
se, drugim reèima, ne može promeniti menjajuãi druge, odnosno tuðe interakcije sa
okolinom, veã samo menjajuãi sebe, odnosno sopstveni semantièki odnos sa Prirodom.
U savremenoj psihologiji je još uvek gotovo opšte prihvaãen stav o realnoj
izvodljivosti oblikovanja odnosa pojedinaènih biãa prema svetu posredstvom
uslovljavanja, slièno èuvenim Pavlovljevim eksperimentima sa psom, hranom i
zvoncetom. U ovakvim psihološkim modelima ne samo da se živa biãa vide kao trivijalni
roboti èiji se program može dizajnirati jednostavnim finansijskim ulaganjem sa socijalnih
nivoa, veã se sve božanstvene, altruistiène odluke živih biãa prevode u težnje ka
zadovoljavanju iskljuèivo sopstvenih potreba i interesa. Težnja ka unapreðenju drugih
biãa posredstvom edukacije, druženja, ispoljavanja kreativnosti i istraživaèke interakcije
se prevodi u uslovljeno nagraðivanje radi obavljenog posla. Umesto evokacije kreativnih
potencijala biãa u interakciji, sa taèke gledišta ovih teorija postojano je samo pasivno
mehanièko podešavanje. Umesto ponašanja koje je, slièno plesu bez plesaèa, samo sebi
svrha, najdivnija svepovezujuãa oseãanja se iz ugla teorija o uslovljenom uèenju
doživljavaju kao sekundarne težnje sazidane na èulnim osetima. Mehanistièka ideja o
uslovljavanju kao osnovi uèenja pokreãe toèkove svakodnevno prisutnih samo-
reklamiranja, komercijalizacije, te i svih drugih pokušaja manipulišuãeg oblikovanja
ljudskih potreba skladno sebiènim, egocentriènim, ekonomskim i politièkim interesima.
Uz ovakvu robotsku nauku o živom svetu razumljiv je tako èest »gubitak identiteta« u
savremenom društvu, prouzrokovan neizvodljivošãu uoèavanja povezujuãih, uticajnih
puteva koji pružaju smislenost postojanju. Svest o prisutnosti jedinstvenih i neponovljivih
samo-organizacionih aktivnosti imanentnih u svim živim biãima je Put tolerancije,
mirnodopskog razmišljanja i jasnosti i ubeðenosti u univerzalnu Lepotu koja se iz
unutrašnjosti svakog živa biãa pruža u nedogled Kosmosa.
Živa biãa se ni iz psihofiziološke perspektive ne mogu doživljavati kao
redukcionistièki skupovi »molekularnih« jedinica, bilo da su to refleksi, oseti, moždani
centri, pojaèani odgovori, instinkti, faktori i sl., veã samo kao holistièki sistemi
dinamièke ureðenosti »delova« i procesa koji su u neraskidivoj meðusobnoj interakciji. U
ponašanju živih biãa, odgovori na dejstva sredine se superponiraju na njihove samo-
organizacione ritmièko-lokomotorne aktivnosti, te stoga dejstva sredine ne predstavljaju
uzroke procesa u bez njih inertnom sistemu, veã ona samo iniciraju ili modifikuju
autonomne životne procese i to u onolikoj meri u kojoj samo-organizaciona aktivnost
biãa to dopušta. Usled holistièke objedinjenosti atomskih i molekulskih entiteta u
organizaciju živih biãa, pojave koje izviru kao posledice njihovog funkcionisanja zavise
samo od organizacije biãa, ali ne i od fizièke prirode njegovih komponenti. Jedinstvena
samo-organizacija biãa odreðuje specifièan spektar dejstva sredine na koja ono može
reagovati, te su doživljaji sveta iz perspektive razlièitih živih biãa uvek razlièiti i

99
neponovljivi. Stoga, ono što biãa doživljavaju kao njihov svet ne predstavlja uzrok
njihove percepcije, veã pre njen rezultat, te svako živo biãe nije samo pasivni prijemnik
informacija iz sredine, veã stvaralac sopstvenog Kosmosa.
U autopoietièkoj teoriji samo-organizacije živog sveta, naèin na koji živa biãa
vide i doživljavaju svet je, usled pretpostavke o nemoguãnosti specifikovanja strukturnih
promena u živim biãima posredstvom samo interakcije sa okolinom, neraskidivo povezan
sa njihovom biološkom i socijalnom prošlošãu. Stoga se dobronamernim ukazivanjem
pažnje Prirodi obogaãuju kako pogledi na svet živih biãa, tako i njihove samo-
organizacione aktivnosti. Meðutim, u cirkularnim uzroèno-poslediènim spregama u
okviru kojih je svaki uzrok istovremeno i posledica i obrnuto, poreklo sistema, a time i
slike Kosmosa iz naše perspektive, izgleda sakriveno, što je shvatanje koje može izgledati
zvezdano vrtoglavo usled nepostojanja nikakvog fiksiranog referentnog okvira. Iz ovakve
dinamièke nelinearne organizacije živih biãa sledi nemoguãnost apsolutne spoznaje Uma
o spoznaji spoznaje sveta (o èemu govori Gedelova teorema), te stoga i nerazdvojivost
procesa življenja i saznanja*. Pošto je unutrašnja misaona refleksija pomoãu koje se
otkrivaju putevi saznanja, usled pokušaja da se misaonim instrumentom spoznaje spozna
instrument spoznaje, samo delimièno izvodljiva, tada je Priroda neophodna za
reflektujuãe otkrivanje kljuènih konstelacija naših unutrašnjih relacija, te time i potpunu
samo-realizaciju živih biãa. Referentni sistem subjekta se stoga uvek nalazi na èarobnom
Putu koji povezuje subjekat i predikat, jer ovakav doživljaj stvarnosti u okviru koga se
samo kroz »Tebe« može ispoljiti imanentna lepota subjekta, predstavlja put ka ispunjenju
života svevišnjom sreãom i kosmièkom Ljubavlju. Samo-organizacija živih biãa i njihova
uvek uzajamna interakcija sa prirodnom sredinom, stoga predstavljaju dva arhetipska
polariteta neophodna za nastanak i postojanje igre života.
Istovremena unutrašnja samo-organizacija i otvorenost za dejstva sredine u sklopu
svih živih biãa èine svaku ekosistemsku i društvenu sredinu »strukturno kuplovanom« na
nivou bilo pojedinaènih ãelija, tkiva, organa, organizama, ili èitave planetarne i kosmièke
biosfere. Naime, sve strukturne promene u pojedinaènim biãima, inicirane bilo
posredstvom uèenja ili adaptacijom na dejstvo sredine, direktno i istovremeno se
odražavaju na sve životne entitete iz okruženja biãa. Zahvaljujuãi imanentnim samo-
organizacionim procesima, živa biãa nisu mehanistièki raèunarski sistemi u okviru kojih
bi se mogli definisati ulazni i izlazni podaci, veã nepredvidljiva i jedinstvena misaona
biãa èije ideje i postupci imaju reciproène efekte na njihovu sredinu. Svesnost o svim
suptilnim efektima kojima naša interakcija sa drugim biãima obasjava èitavu biosferu je
danas neophodna. Svaka naša misao i svaki rezultat percepcije u okviru koga vidimo svet
sopstvenim, unutrašnjim oèima predstavlja subjektivno doživljavanje Prirode, ali koje je
neraskidivo povezano sa egzistencijom i evolucijom èitave biosfere. Usled efekta
strukturnog kuplovanja, bilo dejstvom sredine ili samo-organizacijom inicirane
transformacije živih biãa se uporedo odigravaju i u njihovoj prirodnoj sredini. Za razliku
od redukcionistièkih doživljaja živog sveta, sistemski pogled neraskidivo povezuje biãa
sa svetom oko njih, jer su i biãa i Priroda u stanju da samo u ovom drugome ogledaju
sopstvenu lepotu. Unutrašnjom refleksijom Prirode, živa biãa su u stanju i da dožive
esencijalnu spoznaju o tome koliko je važno uoèavanje puteva izmeðu razlièitih

*
U ovoj teoriji se smatra da je u dinamièkim kružnim uzroèno-poslediènim vozovima i razlog lakog
navikavanja živih biãa na bilo koja dejstva sredine, te njihovih sposobnosti percepiranja samo razlika, kao i
bezgraniènih saznajnih domena svakog biãa, èak i posredstvom samo unutrašnjih, reflektivnih spoznaja59.

100
doživljaja sveta iz okvira razlièitih biãa, te i o beskrajnoj vrednosti i bliskosti podsticanja
raðanja sveta Lepote, mira i tolerancije u svakome od nas. Do tada, svako novo saznanje
o važnosti misli i reèi, smisla i harmonije je po jedan džinovski korak na putu istinskog
napretka živog sveta.
Još dve bitne definisane osobine živih biãa iz okvira sistemske teorije, koja je bez
uvoðenja kvantne svepovezanosti došla do zakljuèka o istovremenoj celovitosti i
samostalnosti, te ekopovezanosti i jedinstvenosti živih biãa, su samo-obnova, odnosno
sposobnost živih biãa da konstantno obnavljaju i recikliraju svoje komponente dok
zadržavaju integritet celine; i samo-transcendencija, odnosno sposobnost kreativnog
pružanja izvan fizièkih i mentalnih granica u procesima uèenja, razvoja i evolucije.
Veãina živih biãa poseduje hijerarhijsku ureðenost sa više nivoa (...organizam, organi,
tkiva, ãelije...) u okviru koje su naizgled nepromenljive strukture postojane u uslovima
stalne razmene komponenti na nižim nivoima ureðenosti. Tako živa biãa stalno
obnavljaju svoje ãelije, koje stalno obnavljaju svoje komponente, koje stalno obnavljaju
svoja sastavna hemijska jedinjenja itd. Što deo Prirode pripada višem stupnju
organizacije i kompleksnosti, to je njegov period recikliranja duži, te se tako biohemijski
makromolekuli obnavljaju znatno èešãe od ãelija, koje se obnavljaju èešãe od živih biãa,
koja su opet postojana kraãe od planetarne biosfere koja je komponenta organizacije još
postojanijih zvezda, Galaksija itd. Putanje informacija koje se prenose izmeðu nivoa
organizacije živih biãa su nelinearne i pružaju se izmeðu svih nivoa i u svim pravcima.
Emergencija holistièkih osobina rezultuje u stvaranju novih kvaliteta koji su bili
nepostojani u stanju koje je prethodilo nastanku emergentne osobine. Ovakve
karakteristiène holistièke pojave koje predstavljaju kreativni napredak Prirode, imanentne
su u živom svetu i ne mogu se eksplicitno objasniti ili predvideti redukcionistièkim
modelima.
Osnovna karakteristika samo-organizacionih naèina funkcionisanja živog sveta su
nelinearne kružne logièke strukture sa povratnim spregama. Dok smo tokom edukacije
uglavnom uèili da baratamo sa linearnim modelima stvarnostima, moramo shvatiti da su
oni izuzetna retkost u živome svetu, gde je praktièno sve podložno kružnoj logici. Jedan
od najvažnijih razloga zašto se u školi malo družimo sa kružnim logièkim sistemima je u
njihovoj složenosti, te i u èinjenici da su oni samo u retkim sluèajevima matematièki
rešivi. Bitna razlika izmeðu robota i živih biãa, gde obe klase pokretnih tela koriste
povratne sprege za funkcionisanje, je u tome što mašine i svi kibernetièki sistemi traže
optimalni put kreãuãi se ka zadatom cilju, dok su živa biãa jednostavno na Putu. Veãina
naših nesvesnih procesa su kibernetièki u smislu da ukljuèuju povratne sprege. Ukoliko
stojimo nama nije cilj da stojimo, veã nesvesno primenjujemo povratne sprege izmeðu
naredbi mozga i èulnih percepcija. Što više ciljeva nosimo u svesti, to više ometamo
prirodne samo-organizacione procese imanentne u nama. Biti u svesti na stanju Puta
znaèi biti od slikovitih i jezièkih misli imenovanja okrenut meditativnom stanju
spontanog jedinstva sa Prirodom.
Živa biãa se sa svojim imanentnim samo-organizacionim principima
suprotstavljaju poveãanju entropije putem fenomena kao što su metabolizam, osetljivost
na spoljašnje informacije, rast, multipliciranje i homeostaza. Živi svet tako predstavlja u
skladu sa drugim zakonom termodinamike, retka kosmièka ostrvca u kojima postoji
homeostatska dinamièka ravnoteža, odnosno ravnoteža u kojoj ne postoji stalni otklon ka
stanju termodinamièke ravnoteže, stanju maksimalne entropije, a minimalne unutrašnje

101
energije. Ipak, liniju koja bi razdvajala živi i neživi svet nije tako lako povuãi. Neživo
telo je po definiciji ono kome nedostaju slobodna energija (ona energija koja se
potencijalno može prevesti u rad) i pokretna površina. Meðutim, virusi se smatraju
živima, iako sami po sebi predstavljaju samo složene kristale, kojima je potrebno drugo
živo biãe za ukljuèivanje u termodimanièki otvorene procese u kojima je moguãe
održavanje slobodne energije i osvajanje pokretne površine. Danas se zvanièni trenutak
nastanka života na našoj planeti, stoga, èesto pomera od nastanka prve ãelije do nastanka
prve genetske šifre, te dalje do nastanka prve dvoslojne polupropustljive membrane ili
èak do prvih autokatalitièkih* reakcija složenih hemijskih jedinjenja. U Prirodi ima,
takoðe, mnogo stvari sa slobodnom energijom i pokretnim površinama koje se spontano
samo-organizuju u sisteme kao što su atomi, molekuli ili kristali, a koje se u uobièajenom
kontekstu doživljavanja Prirode smatraju neživim telima. Struktura neorganske materije
svuda oko nas je takva da se kroz nju gotovo uvek može zapaziti kako protok materije,
tako i energije, uprkos održavanju karakteristiène forme. Prirodni vodeni tokovi, plamen
sveãe, zvuk vodopada, talasasta površina mora ili oblici oblaka predstavljaju prirodne
pojave kod kojih je oèigledna stalna promenljivost materijalnog sadržaja uprkos
održavanju tipiène forme.
Sistemi se uopšteno mogu definisati kao tela koja su dovoljno pokretljiva da bi se
mogla organizovati u hijerarhijske ureðenosti, stvarajuãi nivo gde mogu slobodno
interagovati, te tako i organizovati svoju aktivnost u odnosu na okolinu. Ova automatska
organizacija je sveopšta karakteristika materijalnih tela i njena èudesnost se iz
redukcionistièkih vidika èesto negira i/ili pojednostavljeno opisuje zakonima koji samo sa
jednog aspekta stoje u funkciji njihovog opisa. Zamislimo da smo pomešali gasove
vodonika i kiseonika želeãi da oni hemijski izreaguju i daju kao rezultat vodu. Da bi se
ova reakcija spontano odigrala molekuli vodonika i kiseonika moraju imati dovoljno
velike kolièine energije, što se postiže podizanjem pritiska i/ili temperature do odreðenog
opsega. Meðutim, ukoliko je kretanje pojedinaènih molekula nasumièno, odnosno
takozvano braunovsko (kao kada èesticu prašine stavimo na vodenu površinu), samo mali
deliã molekula reaktanata sa odgovarajuãim osobinama koje uslovljavaju odigravanje
hemijske reakcije bi našao svog partnera i formirao molekul vode u kratkom vremenskom
intervalu trajanju eksplozije. Eksperimentalna èinjenica da se u ovakvim uslovima ipak
spontano formira voda kao proizvod reakcije stavlja nam do znanja da i u podruèju
materije koja se smatra neživom i ne samo-organizujuãom, postoje faktori koji indukuju
spontanu reakciju u željenom maniru38.
Nelokalna holostvarnost, èiji se samo mali deo preslikava u stvarnosti koju
opažamo, je sigurno zaslužna za ovakvu inteligentnu ureðenost koja poèiva u samoj
materiji, a koja je i dalje neshvatljiva misterija za redukcionistièku nauku. Za samo-
organizacione procese se danas èesto smatra da su postojani na svim nivoima materije, te
povezani sa interakcijom kvantnog holosveta sa detektabilnom materijom (koja je
posledica procesa holosveta), koja daje svet oko nas i sam život. Poznato je da drugi
zakon termodinamike prestaje da važi na subatomskom nivou, s obzirom da atomi sami
po sebi održavaju stanje visoke organizovanosti sve dok se ne izlože visoko-energetskim
interakcijama, kao na primer u jezgrima zvezda ili atomskim akceleratorima.

*
Autokatalitièki sistemi predstavljaju nizove isprepletanih reakcija èiji je krajnji proizvod isti kao i polazno
stanje sistema. Za razliku od DNK kojoj su neophodni molekuli RNK i razni enzimi za proces replikacije, u
pogodnom hemijskom okruženju RNK se može autokatalitièki samo-replicirati.

102
Rasporeðivanje elektrona po energetskim nivoima, kvantni prelazi i bogate interakcije
izmeðu njegovih subnukleonskih komponenti se mogu sagledati kao detektabilni efekti
samo-organizacionih procesa u sistemu atoma. Ukoliko se èestica, kao što je na primer
elektron, nalazi u stacionarnom stanju, njena ukupna energija se održava konstantnom, ali
postoji stalna razmena energije izmeðu njene kinetièke, potencijalne energije i energije
èestice u odnosu na holosvet, koja je poznata kao kvantno-potencijalna energija. Ova
razmena energije se odigrava u samom elektronu, te stoga dovodi do jednog vida
fundamentalnije samo-organizacije nego što je to ona koja se odigrava na
makromolekulskim i ãelijskim nivoima. Zanemarujuãi èinjenicu da je elektron neodvojiv
od takozvanog holosveta koji mu daje pojavnost, èini nam se da elektron sam sebe
organizuje, premda to zapravo èini fundamentalniji implicitni svet koji je izvor èitavog
sveta. Stoga se èak i na osnovu još strožije definicije živih sistema kao sistema èija
termodinamièki otvorena organizacija nije odreðena iskljuèivo faktorima sredine, ples
Prirode na nivou holosveta koji pruža pojavnost svemu postojeãem ne može smatrati
delom inertnog sveta, veã njegovim božanskim izvorom.
Primenjena znanja samo-organizacionog živog sveta i nauke su kvalitativno
razlièita. Kao što je poznato, nauèni pristup opisivanju sveta teži korišãenju što manjeg
broja kvaliteta, èijom bi se kvantifikacijom i proraèunima u skladu sa pretpostavljenim
zakonitostima, pojave mogle predviðati u doglednom opsegu. S druge strane, svaki novi
aspekt sagledavanja stvarnosti unosi nove, raznovrsne i obogaãujuãe kvalitete u njen
opis, te beskonaèna, potencijalna raznolikost inteligentnih perspektiva raða svest o
postojanju neogranièeno velikog broja kvaliteta. Dok se u domenima redukcionistièke
nauke teži što preciznijoj specifikaciji forme (što logièno proizilazi iz percepcije na bazi
razlika), holistièki pogled na svet vodi uoèavanju procesa, odnosno putanja koje se
pružaju oko nas, a koje predstavljaju izvore smislenosti kojoj sva živa biãa u svom
odgonetanju kosmièkih tajni teže. Forma materije koja saèinjava svet je, iz perspektive
modernih nauènih shvatanja, nezamisliva bez procesa koji joj pružaju pojavnost, te je
dakle svaka forma u svojoj osnovi proces. Naravno, redukovanje svih formi na procese bi
bio jedan vid redukcionizma, slièan pokušajima savremenih teorija ujedinjenja da sve
takozvane primarne kvalitete percepcije ukine njihovim svoðenjem na atomske procese.
U svakom sluèaju, pošto je forma živih biãa (ili bilo kog objekta, ukljuèujuãi i
tehnologije) besmislena bez procesa koji se u okvirima njene strukture iniciraju i
odigravaju, danas je neophodna svest o jedinstvu forme i putanja koje stoje u njenoj
osnovi i koje se kroz nju samu raðaju.
U mnogim savremenim nauènim teorijama izvela se jedinstvenost izmeðu
naizgled suprotstavljenih i nespojivih svojstava. U okvirima teorije relativnosti gube se
antiteze izmeðu kretanja i mirovanja, slièno kao i izmeðu mase i energije. Talasi i èestice
iz vidika kvantne teorije predstavljaju komplementarne aspekte materijalne stvarnosti, a
kontrast izmeðu strukture i procesa nestaje na atomskom nivou ispod koga entiteti postaju
praktièno nerazluèivi od svoje sredine. Živa biãa, povrh svega, predstavljaju strukture
koje su istovremeno ekspresije i nosioci kontinualnog toka materije i energije. I Um i
Priroda predstavljaju sliène, naizgled razdvojene celine, ali koje su postojane samo u
stanju meðusobnog jedinstva. Dehumanizovana taèka gledišta savremene nauke stoga
predstavlja samo jednu stranu opisivanja stvarnosti i radi pružanja holistièkih odgovora
na suštinska pitanja inteligentnih biãa, ona mora u sebe inkorporirati i suprotan aspekt
koji predstavlja široko kvalitativno sagledavanje stvarnosti iz pogleda živih biãa.

103
 Nauèna metodologija je zasnovana na ideji o reproducibilnosti i univerzalnosti
prouèavanih pojava (umesto neponovljivosti i jedinstvenosti, kao u svetu lepoga) koje bi
se potpunim poznavanjem prirodnih zakonitosti mogle predvideti. Meðutim, sa otkriãem
nepredvidljivog ponašanja entiteta na nivou kvantnog sveta, strogi mehanistièki
determinizam nauènih shvatanja je morao biti zamenjen sa statistièkim determinizmom,
premda je veoma moguãe da ãe nakon otkriãa niza nepredvidljivih pojava koji potièu iz
ontološki dubljih nivoa holosveta, nauka vremenom prilagoditi svoju metodologiju
indeterministièkom pogledu na svet i preuzeti funkcionalnost, odnosno smislenost*,
slièno kao što bi i svrha trebalo da bude zamenjena pojmom ureðene svepovezujuãe
smislenosti) živog sveta, koji svoja znanja projektuje na ogranièene klase pojava koje
susreãemo u životu, ali sa sjajnim transcendentalnim pogledom u daljinu, u svet iz koga
potièemo i koji kvantitativni dokazi ne mogu dotaãi, premda je on svuda oko nas.
Mnogi regulacioni mehanizmi života na Zemlji mogu posedovati svoje poreklo u
samo-organizacionim dejstvima sa planetarnog nivoa, te se stoga èesto govori o Zemlji
kao o živom biãu, popularnoj Gaji55,**. Uopšte, metabolièki ciklusi i nelinearna kretanja
materije koji su znaci života u pojedinaènim organizmima poseduju analogna kretanja u
obliku kruženja vode, hrane, kiseonika, ugljenika, azota i drugih formi materije i energije
na nivou èitave planetarne biosfere, odnosno Gaje. U ovim ciklusima nisu ukljuèeni samo
planetarni elementi živog sveta, veã i mora, okeani, vazduh, zemljište i stene, te se stoga
sa nivoa Gaje i ono što se iz vidika savremene nauke podrazumeva neživom Prirodom
vidi kao esencijalni deo njenog postojanja. Samo-organizacione putanje koje se
primeãuju sa nivoa Gaje, ucrtane su i u svim njenim živim biãima, te je tako i celina
Prirode prisutna u svakom njenom biãu.
Poznato je da se toplota koja dolazi do Zemlje sa Sunca vremenom poveãavala,
dok je temperatura na Zemlji morala ostati u odreðenim granicama, koje svakako moraju
biti uske kao i danas kako bi život na njoj opstajao i evolutivno se razvijao. U okviru
hipoteze o Gaji važi shvatanje da se Zemljin albedo (koeficijent refleksije svetlosti)
menjao sa vremenom, posredstvom igre visoko reflektivnih oblaka i gleèera ili
infracrveno apsorbujuãih molekula, te se na taj naèin temperatura na Zemlji održavala
konstantnom uprkos promenama u fluksu Sunèeve svetlosti ka njoj. I mnoge druge
osobine Zemlje kao što su neravnotežni hemijski sastav atmosfere, sadržaj soli i pH u
morima, kao i raspodela elemenata u tragovima u biljkama i životinjama, održavale su se
konstantnim i pored promena u okruženju Zemlje, što ukazuje na planetarne samo-
organizacione putanje, odnosno na neraskidive povezanosti èitavog živog sveta na Zemlji
i u okviru nje. I evolutivni procesi su neodvojivi od èitave biosfere (kako od èoveka tako
i od njegove okoline), te je postojanje samo-organizacionih efekata prirodne selekcije na
planetarnom, te dalje i na kosmièkom nivou normalno oèekivati, posebno zbog èinjenice
da se selekcija gena odigrava na nivou èitave populacije. Mnogi suptilniji mehanizmi,
koji su praktièno skriveni za naša konvencionalna èula, kao što su kosmièke èestice ili
elektromagnetna polja u vidu stojeãih planetarnih elektromagnetnih talasa, kao što su
prirodni ritmièki elektromagnetni signali ultra niskih frekvencija (0 – 100 Hz) u prostoru

*
Funkcionalnost je tipièno mehanistièki pojam, i u holistièkim okvirima bi trebalo da bude zamenjen sa
pojmom organizacije (kao esencijalnim relacijama koje impliciraju postojanje date organizacije.
**
Ovim imenom su stari Grci imenovali Majku Zemlju.

104
izmeðu Zemljine površine i jonosfere, poznati kao Šumanovi talasi*, mogu imati fizièka
dejstva u živom svetu, sa poreklom u implicitnoj stvarnosti imanentnoj u svoj materiji, a
sa ulogom održavanja živog sveta na putu stalne evolucije.
Živa biãa su harmonizovana ritmièka biãa, s obzirom da predstavljaju kvazi-
stabilne manifestacije »kvantnog mora«, postojane zahvaljujuãi dinamièkom plesu
kvantnog sveta, koga karakterišu oscilacije, vibracije, fluktuacije i talasi. Pojava èestice
na nekom mestu znaèi da se u odgovarajuãoj oblasti prostora javljaju lokalizovane
oscilacije usled koje nastaju sve osobine koje karakterišu datu èesticu iz ljudskih
saznajnih perspektiva. Procesi samo-organizacija živog sveta prožeti su ritmièkim
metabolièkim procesima na svim nivoima, a i njihove interakcije sa okolinom karakterišu
se ritmièkim procesima, bilo da su to boja (odnosno, frekvencija), dinamika i tempo
govora, ritmika kretanja, gestova i sl. Procesi percepiranja su takoðe ritmièki, s obzirom
da naš mozak prevodi informacije o boji kao frekvenciji svetlosti u ritmièke elektriène
pulseve neurona, dok se postojanje sliène ritmièke obrade informacija primeãuje i sa
drugim èulnim opažajima, bilo da su to slušanje, dodirivanje ili mirisanje. Stoga se ljudi,
zaista kao i ceo svet, mogu smatrati muzikom, odnosno ritmom, posebno jer i u osnovi
harmoniène muzike postoji ritam, odnosno sklad izmeðu tonova razlièitih frekvencija,
odnosno zvuènih oscilacija razlièitih ritmova.
Uz ritmiènost živog sveta, kao i èinjenicu da se svi biološki procesi odigravaju u
funkciji elektromagnetnih interakcija, iako su to najèešãe interakcije izmeðu
nenaelektrisanih entiteta, ali u okviru kojih postoji odstupanje od sferno simetriène
raspodele naelektrisanja, normalno je oèekivati da i Šumanove frekvencije, kao i svi
drugi elektromagnetni talasi, koje u velikoj meri i sam živi svet stvara, imaju uticaj na
životne biohemijske procese. Šumanove frekvencije penetriraju telo u meri veãoj od 90
%, dok ih se oko 6 % apsorbuje od strane rezonantnih telesnih oscilatora, za koje se zna
da se približno poklapaju sa veãinom kreativnih moždanih EEG frekvencija, poznatih kao
-talasi. -talasi obuhvataju moždane elektromagnetne frekvencije izmeðu 7 i 12 Hz,
generišu se i u REM fazi spavanja, kao i tokom blago meditativnih stanja, a usled
opsežnog uèestvovanja neurona u njima, ovi talasi globalno cirkulišu èitavim mozgom i
izazivaju stanje opuštenosti, karakteristièno i za konstruktivno uèenje i kreativne uvide u
podsvesne misaone procese. Šumanove prirodne frekvencije su bliske i frekvencijama
elektromagnetnih talasa u opsegu takozvanih -talasa od 4 – 7 Hz, koji su karakteristièni
za san i duboka stanja meditacije, te stanje okrenutosti od èulnog opažanja ka unutrašnjim
nauèenim i umemorisanim predelima. -talasi se svakodnevno pojavljuju u trenutku
buðenja, jer predstavljaju efekte prelaznih moždanih aktivnosti od onih koje se
odigravaju u snu sa frekvencijama ispod 4 Hz ka intenzivnijim u budnom stanju aktivne
percepcije. I druga elektromagnetna polja indukovana aktivnošãu Sunèevih pega i drugih
zvezda, Meseca, Zemljinog geomagnetnog polja, te postojanjem celokupne biosfere
mogu uticati na životne procese. Meðutim, pošto èitava materija pluta na »kvantnom

*
Atmosferski prostor izmeðu veoma provodnih èvrste površine Zemlje sa jedne i jonosfere sa druge strane
(potencijala od oko 200 000 Volti) se može zamisliti kao rezonantna šupljina sa elektriènom strujom koja
potièe od oko 2000 oluja sa grmljavinom svakog trenutka na planeti, i koja kao posledicu ostavlja Zemljine
elektromagnetne oscilacije u vidu takozvanih Šumanovih talasa sa najintenzivnijim frekventnim opsegom u
rasponu od 6 do 50 Hz, kao i sa najèešãe najintenzivnijom rezonancom na 7,83 Hz. Jonosfera sa sve
Šumanovim talasima se èesto smatra izvesnim vidom manifestacije dinamièke memorije globalnog
planetarnog života.

105
moru«, tada se kako hologramski implicitni red koji stoji u osnovi svih fizièkih polja i
èestica, tako i suptilne interakcije koje su živa biãa u stanju da primaju posredstvom
vakuumskih domena, mogu doživeti kao znatno fundamentalniji, te možda i nebeski
uticaji na poredak živog sveta u Kosmosu. U svakom sluèaju, inteligentna biãa su u
svakom trenutku kao zvezdanom prašinom obasuta bezmernim prirodnim uticajima, te s
pravom možemo smatrati da je proces životne samo-organizacije stohastièki proces u
okviru koga se želje i težnje biãa ispunjavaju spontanim izborima informacija iz sredine
na koja ãe ona strukturno reagovati i tako definisati kako sopstveni, tako i globalni
evolutivni Put.

Uèenje kao evolucija

Darvinova teorija evolucije imala je revolucionarni uticaj na ljudske ideje o svom

poreklu i nastanku, prvenstveno usled toga što je na mesto ideje o statiènom,
raznovrsnom i dizajniranom svetu, postavila ideju o nastanku savršenijih formi života od
manje savršenih*, analogno redukcionistièkom principu gde se svaki kompleksni detalj
sveta može predstaviti pomoãu manje kompleksnih, elementarnijih entiteta. Ovakva slika
nastanka života je u oèiglednoj kontradikciji sa drugim zakonom termodinamike, na
osnovu koga su u svim termodinamièki zatvorenim sistemima fizièki procesi spontano
usmereni ka postizanju stanja termodinamièke ravnoteže, koje odgovara i stanju
maksimalne entropije, odnosno maksimalne neureðenosti sistema. Evolutivni razvoj
živog sveta na našoj planeti u smeru poveãane ureðenosti (manje entropije), od vrele
homogene mase do prisustva raznovrsnih živih vrsta, stoga, sa taèke gledišta klasiène
nauke, predstavlja zaista èudo. Nastanak života je podjednako neverovatan za savremena
nauèna shvatanja, kao i pojava da, na primer, neka naša stara knjiga postane odjednom,
sama po sebi, nova novcijata.
Složeni hemijski elementi postojani na planeti Zemlji, neophodni za nastanak i
održavanje života, mogli su da nastanu samo u zvezdama, ukljuèujuãi i barem jednu
eksploziju supernove koja je najèešãe toliko velika da svojim sjajem preplavi èitavu svoju
matiènu Galaksiju. Stoga, svaki put kada se zagledamo u neku daleku, nebesku zvezde,
možemo je slobodno doživeti kao stvarnu sliku buðenja nekih buduãih klica života,
razmišljanja i radosnih trenutaka. Meðutim, sama inicijacija života, u vidu prvih samo-
organizacionih i samo-obnovljivih molekulskih sistema sa svom naknadno razvijenom
kompleksnošãu, raznovrsnošãu, inteligencijom i sposobnostima održavanja homeostaze, i
dalje je misterija u teorijama evolucije. Premda postoje ideje o tome da su klice života
došle na našu planetu iz kosmièkih prostranstava, verovatno na repu neke komete,
trenutno opšte prihvaãena teorija zaèetka samo-replikativnih biomolekulskih procesa
zasnovana je na pretpostavci o nastanku živog sveta po mehanizmu nasumiènih
elektriènih pražnjenja izmeðu oblaka i Zemljinog tla. U ovakvim visoko-energetskim
uslovima su nastale prve aminokiseline, gradivne jedinice proteina, makromolekula èija
je izuzetna kompleksnost neophodna za postojanje raznovrsnog i složenog sveta kao što
je ovaj kome danas prisustvujemo. Savremena otkriãa o postojanju ureðenosti u samo-

*
Po biblijskom predanju, svet je nastao od savršenijih ka manje savršenim formama, a shvatanja po kome
je pojavni svet nastao iz sveobuhvatnijeg holosveta, te kolapsima kosmièke talasne funkcije u kojoj su
sadržana sva moguãa potencijalna stanja Kosmosa, ne protivureèi ovome.

106
organizacionim nelinearnim sistemima udaljenim od termodimanièke ravnoteže nam
sugerišu da tako drastièni energetski dogaðaji kao što su svetlosne munje možda i nisu
neophodni, jer je sama Zemlja u svom prebiotièkom dobu bila pogodna za nastanak
složenih molekula od kojih su neki postali katalizatori niza hemijskih reakcija, te su tako
uspostavili u nedogled pružajuãu evolutivnu petlju života.
Darvinova teorija evolucije je zasnovana na dva problematièna mehanizma: prvi
su nasumiène mutacije, odnosno sluèajne varijacije genetskih šifri, dok je drugi proces
prirodne selekcije, u okviru koga je borba za opstanak glavni princip samoodržanja, te
produženja života dela ili celog datog genetskog materijala. Problem mešanja èitavog
genoma tokom reprodukcije pretpostavljen od strane Darvina prevaziðen je otkrivanjem
gena kao nepromenljivih jedinica nasleða. Otkriãe o rekombinovanju, ali ne i deljenju
gena tokom oploðavanja, predstavljalo je jedno od osnovnih temelja na kome je kasnije
sazdana redukcionistièka paradigma genetskog determinizma. Procesi genetskih mutacija
i prirodnog odabiranja moraju biti sastavni deo svake teorije evolucije, ali je njihov
mehanizam, postuliran od strane Darvina, delimièno pogrešan, i imao je strašne posledice
na shvatanja vrednosti i smisla života na našoj planeti.
U Darvinovoj teoriji evolucije se smatra da se genetske mutacije koje vode
razvijanju novih vrsta, odigravaju u procesima sluèajnog pogrešnog prepisivanja genetske
šifre tokom njene replikacije. Nasumiène varijacije genetskog koda, nikako ne mogu da
objasne nastanak inteligentnih vrsta tokom evolucije usled male verovatnoãe pogaðanja
taèno onih varijacija koje bi kroz nizove biljnih i životinjskih vrsta dovele do pojave biãa
sliènih èoveku. Takoðe, nastajanje lokalnih uslova za kretanje sistema ka stanju veãe
ureðenosti je fizièki moguãe jedino u prisustvu izvesnih organizacionih faktora, kao što
su, u sluèaju kristalizacije materije, elektronska stanja u atomima, te sile koje figurišu
izmeðu èvorova kristalne strukture i sl. Meðutim, postojanje bilo kakvih organizacionih
faktora se u Darvinovoj teoriji evolucije eksplicitno negira pod pretpostavkom genoma
kao skupa grešaka u prepisivanju genetske šifre. S druge strane, na osnovu kibernetièkih
razmatranja je pokazano da je postojanje izvora nasumiènosti neophodan preduslov za
nastajanje neèega novog u sistemu5. Meðutim, nasumièni element evolutivnog sazrevanja
mora posedovati i svoj stohastièki element, što znaèi da se more sveopštih informacija
nenasumièno filtrira i zadržavaju se samo one koje zadovoljavaju odreðene uslove koje
postavlja sam organizam. Da bi uskladile ideju o nastanku opštih novih vrsta za koje je
neophodno imati nasumièni izvor informacija sa religijskim predanjima o smislenom i
nenasumiènom nastanku života, originalna Darvinova i moderna neo-darvinovska* teorija
evolucije bi morale, naspram pretpostavljene nasumiènosti genetskih varijacija, izabrati
izvesnu nenasumiènost koja se oèigledno reflektuje na mehanizmima samo-organizacije
živog sveta.
Kada bi se evolucija odigravala po principu apsolutne nasumiènosti, sam život
nikako ne bi mogao da nastane za 4,5 milijardi godina na koliko se procenjuje starost
Zemlje. Centralna ideja oko koje se vrti Darvinova teorija evolucije da su nasumiène
mutacije genetske šifre koje se dešavaju kao sluèajne greške u procesima samo-

*
Neo-darvinovska teorija evolucije, u okviru koje je u odnosu na originalnu Darvinovu teoriju, uz borbu za
opstanak kao primarni mehanizam prirodne selekcije, ukljuèen i kapacitet reprodukcije kao faktor direktno
srazmernog uticaja, predstavlja trenutno jednu od najpopularnijih darvinovskih interpretacija postanka
ljudskih biãa. Pod neo-darvinovskom teorijom evolucije se podrazumeva, takoðe, i sinteza Darvinove
teorije evolucije i genetskih otkriãa definisanih u okvirima paradigme genetskog determinizma.

107
replikacije DNK lanaca u osnovi evolucije živih vrsta, neodrživa je ukoliko uzmemo u
obzir da je postotak ovih greški u vremenu nedovoljan da bi se objasnila današnja
raznovrsnost života. Kada bismo pitanje nastanka sagledali u još opštijim okvirima, došli
bismo sigurno i do niza fizièkih konstanti (koje se ne mogu izvesti ni iz jedne teorije za
sada) koje figurišu u nauènim mapama osnovnih zakona Kosmosa, a koje su toliko
precizno »podešene« da bi u sluèaju minimalnog odstupanja bilo koje od njih u odnosu
na konstantnost ostalih, došlo do nepovoljnog odnosa osnovnih prirodnih sila, što ne bi
dovelo do prilika za nastanak života. Mnoge prirodne konstante u nauènim formulama,
kao na primer masa Kosmosa, masa i naelektrisanje elektrona, brzina svetlosti,
kosmološka, gravitaciona ili Plankova konstanta neke su od tih velièina. Spontano
pronalaženje samo jednog od oko 1060 moguãih konformacija proteinskih molekula,
poznato kao Levintalov paradoks, predstavlja još jedan primer postojanja samo-
organizacionih efekata u materiji koja se danas u okvirima konvencionalnih nauènih
shvatanja ne smatra živom i inteligentnom. Naime, ukoliko bi protein nasumièno tražio
svoju nativnu, jedinu biološki aktivnu konfiguraciju brzinom od oko 1013 provera stanja u
sekundi, oko 1030 vremena trajanja Kosmosa bi u proseku proteklo pre nego što bi je on
našao. S druge strane, poznato je da je denaturisanom proteinu potrebno izmeðu nekoliko
milisekundi i nekoliko sati da povrati svoje nativno stanje. Ovakve pojave neizostavno
indiciraju nenasumiènost i postojanje sveopštih organizacionih uticaja, kako u živim
biãima, tako i u samoj materiji.
Sledeãi problem u darvinovskim teorijama evolucije je postojanje prirodne
selekcije u okviru koje je nasumièna borba za opstanak kljuèni faktor u odluèivanju koji
ãe genetski materijal opstajati u biosferi i prenositi se na potomstva. Ne samo što se u
savremenom društvu ovakva ideja preslikava na prevladavanje kompetencije nad
kooperacijom, odnosno na prevladavanje uticaja ega u odnosu na zajednièke ciljeve koji
idu u prilog dobrobiti celog èoveèanstva i buduãih generacija, veã se u sistemskoj teoriji
pokazuje da primena ovakvih shvatanja podeljenosti izmeðu subjekta i ostatka sveta
neizostavno dovodi do razaranja jedinstvene globalne samo-organizacije, a time i do
razaranja same biosfere, te i samih na sebiènu borbu za opstanak orijentisanih jedinki.
Prihvatanjem darvinovskog pogleda na proces evolucije, važnost kulturnog napretka i
duhovnog bogaãenja posredstvom umetnosti i kreativnih uvida u prirodnu stvarnost se
zanemaruje i naspram njega se naglašava surovo takmièarsko sukobljavanje kao pokretaè
toèka evolucije. Redukcionistièka shvatanja Darvinove teorije evolucije se danas
odražavaju na eksploatisanje èitave okoline, što je oèigledna posledica dominacija težnji
ka zadovoljavanju sopstvenih razloga, potreba i želja nad svešãu o sveukupnom i
zajednièkom evolutivnom napretku.
U suprotnosti sa darvinovskim pogledom na Prirodu u okviru koga nasumiènost i
borba za opstanak dominiraju usmeravanjem evolutivnih puteva, poznato je da je
simbioza jedan od osnovnih naèina ko-evolucije vrsta57. Proces DNK rekombinacije
prisutan je u bakterijskom kraljevstvu gde pojedinaèni mikroorganizmi imaju pristup
jednom zajednièkom genetskom materijalu i oko 15% genetske šifre svakodnevno
zamene (dok je samo oko 1% njihove genetske šifre permanentan), u èemu je i tajna
njihove izuzetne adaptivnosti. U živom svetu su postojane, meðutim, i dugotrajnije
simbioze o èemu svedoèi i prisustvo samostalno obnavljajuãih mitohondrija (takozvanih
energetskih generatora ãelija, koji poseduju sopstveni genetski materijal) i drugih
ãelijskih organela u veãini eukariotskih ãelija, odnosno ãelija koje poseduju ãelijsko

108
jezgro. Sposobnosti ritmièkog menjanja oblika i brzog kretanja ãelija, nastanak
hloroplasta, ãelijskih organela biljaka koje su u stanju da izvode proces fotosinteze,
koordinacija i zadivljujuãa složenost svih ãelijskih »komponenata«, nastanak
luminiscentnih riba, kravljeg mleka, mikrotubula, ãelijskog jezgra eukariota i uopšte
složenijih, višeãelijskih vidova života posledica je simbiotièke evolucije. Stoga se
evolutivni nastanak sveta nikako ne može zamišljati kao kompetitivna bitka, veã samo
kao posledica poistoveãujuãe i sveprihvatajuãe Ljubavi imanentne u Prirodi.
Pogledajmo za trenutak jedno drvo. Sve ãelije drveta sadrže specifiène organele –
hloroplasti, koje im omoguãavaju da uèestvuju u procesima fotosinteze, odnosno da
pomoãu energije koju nosi Sunèeva svetlost sjedinjavaju molekule ugljen dioksida i vode
u molekule ugljenih hidrata, koje kasnije neki heterotrofni organizmi mogu koristiti za
svoju ishranu. Hloroplasti koje danas poseduju biljke i alge, nekada davno su bile
samostalne fotosintetièke cianobakterije (mrko-zelene alge) koje su se simbiotièki
prisajedinile sa nekom drugom, eukariotskom živom vrstom, èime je evolucija svih
složenijih vidova života postala moguãa. U obavljanju procesa fotosinteze, drvo
uèestvuje u planetarnim kruženjima ugljenika i kiseonika èineãi tako i opstajanje samog
života za deliã povoljnijim. Meðutim, bezbrojne klasifikacije živog sveta koje, pružajuãi
se u nedogled, vode ka uoèavanju sve veãe raznovrsnosti života i moguãih tokova
evolucije na našoj planeti, u sebi sadrže imanentno insistiranje na sterilnoj odvojenosti
živih biãa meðu sobom, i to usled zanemarivanja veza jedinstvenosti koje se pružaju
izmeðu najrazlièitijih živih vrsta, i uloga svih, i najmanjih i najneuoèljivijih biãa na
opstanak i dalju evoluciju naše biosfere. Svako drvo, slièno kao i sva druga biãa, nije u
stanju da opstane neukljuèeno u globalni tok samo-obnavljajuãih životnih procesa. Stoga,
ono predstavlja kuãu raznovrsnih kolonija mrava, lišajeva i bakterija, možda parova
veverica, te nekih drugih biljaka, kao što su mahovine ili puzavice, a podržava, èesto i
poneko gnezdo sa sve mladim ptiãima. Za tanke niti njegovog korena koje se pružaju u
zemljište radi crpljenja minerala i vode, vezane su dragocene bakterije koje vezuju azot iz
vazduha u molekule amonijaka, koji se zatim u životnim procesima drveta pretvaraju u
aminokiseline, sastavne jedinice proteina. Tako je svako drvo i aktivni i esencijalni
uèesnik u ciklusima biogeohemijskog kruženja azota. Još od kada su biljke prešle sa mora
na kopno, pre oko 500 miliona godina, traje njihova simbioza i sa raznim vrstama gljiva.
Naime, gljive, koje su simbiotièki vezane za korene biljaka, omoguãavaju im znatno
efikasnije skladištenje azota, te sulfatnih i fosfatnih jona, koji su u obilju prisutni u
morima, ali ne u tolikoj meri i na kopnu. I povrh svega, drvo na svojim listovima isparava
vodu, jer se samo na taj naèin može inicirati lanèani proces meðuãelijske osmoze putem
koga se voda crpi u korenu i provodi kroz èitavo stablo, sve grane i listove. Na ovaj naèin
je drvo ukljuèeno i u planetarne cikluse kruženja vode izmeðu živih biãa, vazduha,
oblaka, mora i okeana. Stoga, ako pogledamo životne procese našeg ekosistema, postaãe
nam jasno ne samo da je simbiotièko prihvatanje prisutno svuda u Prirodi i esencijalno za
njen opstanak i dalju evoluciju, veã i da je davanje, a ne sebièna borba za opstanak, put
ka sreãnom življenju.
Evolutivni procesi se ravnopravno i nerazdvojivo odigravaju na globalnim, kao i
na lokalnijim nivoima, što je posledica postojanja ne samo celokupne planetarne biosfere
kao jedinstvenog samo-organizacionog sistema, veã i nje kao dela veãih kosmièkih
evolutivnih sistema. Iz nerazdvojivosti lokalnih i globalnih evolucija, kao i u svim
holistièkim sistemima, sledi shvatanje da se kroz razvoj plemenitih osobina pojedinaènih

109
biãa èine koraci ka evolutivnom napretku svih složenijih nivoa organizacije Kosmosa.
Stoga je oèigledno da je umesto surove i bespoštedne borbe za sopstveni opstanak kojom
se biãa suprotstavljaju spontanoj niti napretka, neophodno pronaãi put za otkrivanje
jedinstva našeg uma sa Prirodom kako bi se kosmièka evolucija i dalje nastavila u smeru
nastanka sve velièanstvenijih biãa. U suprotnosti sa Darvinovom teorijom evolucije u
kojoj je sebièna borba za opstanak pokretaè prirodne selekcije jedinki i vrsta, iz okvira
sistemske teorije je jasno da organizam u težnji za iskljuèivo sopstvenim preživljavanjem
neizostavno razara svoju okolinu, te i sebe, kao i da jedinica preživljavanja u globalnim
razmerama evolucije nije nikakav entitet, ni kao jedinka, ni vrsta, niti gen, veã iskljuèivo
putanja organizacije prihvaãena od strane biãa u interakciji sa okolinom.
U sistemskoj teoriji ne postoji podela izmeðu živog sveta i okoline, veã je
prisutno shvatanje o njihovoj nerazdvojivosti i zajednièkoj ko-evoluciji. Stoga se èitava
planeta, kao i verovatno i èitav Kosmos nalaze na putu stalne unutrašnje evolucije kreãuãi
se ka sve složenijim, inteligentnijim i saznajno otvorenijim biãima. Suprotno od zakona
termodinamike u kojima se sistemi konstantno kreãu ka stanju veãe neureðenosti,
evoluciju karakteriše kretanje u suprotnom smeru, od stanja homogenog haosa ka sve
veãem redu, raznolikosti, te i kooperativnoj jedinstvenosti koja prožima lepotu
raznovrsnosti. U svetu termodinamike ravnotežnih sistema, što više koristimo stvari to
one brže propadaju, kao što je sluèaj, na primer, sa cipelama ili loptom, dok je u živom
svetu, svetu biãa koja otvorenim termodinamièkim relacijama sa okolinom opstaju u
stanjima udaljenim od termodinamièke ravnoteže, stvar drugaèija: što više koristimo
stvari to one postaju veštije, prožetije životnošãu i moãnije.
Kao posledica samo-organizacionih procesa i stalne interakcije sa sredinom, u
živim biãima se mogu identifikovati dva tipa promena: genetske, koje predstavljaju
osnovu evolutivnog napretka, i somatske, koje se odvijaju kao posledica adaptiranja na
zahteve okoline. U okviru paradigme genetskog determinizma je usled pretpostavljene
linearne hijerarhijske strukture u kojoj se genetska šifra nalazi na vrhovnoj poziciji
ãelijske organizacije, praktièno implicitna i pretpostavka o nenaslednosti steèenih
karakteristika, što drugim reèima odgovara pretpostavci o neizvodljivosti prenošenja
somatskih promena, nastalih pod dejstvom interakcije biãa sa sredinom, na konstruktivne
genetske mutacije, koje bi èinile evolutivni put. Meðutim, danas ne samo što znamo da
organizacija ãelijskih procesa nije linearna, veã ispunjena povratnim spregama na
svakom koraku, veã je poznat niz eksperimenata u okviru kojih su veštaèkim putem
indukovane promene ãelijske strukture, a time i njene organizacije, što je bivalo
prenošeno na potomke. Pod dejstvom sredine u biãima dolazi do stalnih somatskih
promena, što indukuje fleksibilnost i sposobnost adaptiranja na razne promene, ali u
okvirima darvinovskog pogleda na evoluciju, konstruktivne genetske promene, koje bi
postojale kao efekti uèenja, nisu moguãe usled polazne pretpostavke o potpunoj
nasumiènosti njihovog porekla. Naizgled paradoksalno, ali sa kibernetièke taèke gledišta
jasno, je shvatanje da bi naslednost steèenih karakteristika, odnosno moguãnost isuviše
lakog prevoðenja somatskih promena na genetske, bila praãena sa gubitkom slobode
modifikovanja strukture biãa na zahteve prirodne sredine, te bi se tako narušila
fleksibilnost biãa. Meðutim, iz pretpostavke o nasumiènim genetskim mutacijama i
traženju samo povratka u stabilnu homeostazu od strane biãa u odgovorima na dejstva
sredine, nastanak novih, sve složenijih i inteligentnijih živih vrsta nikada ne može
proizaãi. Danas je poznato da su ne samo mnoge nove žive vrste, veã i mnoge organele

110
ãelija eukariota, nastale kao posledica procesa simbiogeneze, odnosno meðusobnog
strukturnog prisajedinjavanja, što oèigledno predstavlja jedan vid evolutivnog napretka
kroz konstruktivnu interakciju sa prirodnom sredinom. Stav darvinovskih teorija
evolucije predstavlja, stoga, samo jednostran pogled na poreklo živih biãa, kome je
neophodno prikljuèiti i drugu, kreativnu stranu, stranu koja nije orijentisana samo na
sopstveno preživljavanje, veã i na altruizam, brižnost i simbiotièku Ljubav.
Druga, kreativna strana evolucije se ne odigrava kao posledica linearnog povratka
u prethodna, stabilna stanja homeostatske ravnoteže na dejstva sredine, veã kao efekat
unutrašnjih stremljenja u okvirima procesa samo-transcendencije govoreãi jezikom
sistemske teorije, odnosno procesa uèenja i unutrašnjeg razvijanja. Za proces uèenja
karakteristièno je postojanje stanja nestabilnosti koja se mogu doživeti kao oseãanja
napetosti, nesigurnosti ili krize, ali iz kojih organizam pronalazi put ka novim stanjima
ureðenosti. Nove emergentne osobine koje nastaju kao posledica uèenja, ne samo da se
ne mogu objasniti redukcionistièkim modelima, veã se ne mogu svesti na linearne
procese, s obzirom da u stvarnosti ukljuèuju mnoštvo isprepletanih kibernetièkih petlji, te
su stoga po prirodi nepredvidljive. Dejstva sredine, koja bi se u nekom sluèaju
manifestovala kao telesni stres (energetska napetost), fleksibilna moã uèenja
konstruktivno prevodi u stanje bogatije unutrašnje organizacije. Meðutim, konstruktivno,
evolutivno uèenje se ne može doživeti kao posledica prikupljanja i gomilanja informacija,
niti je takav pristup pogodan za dostizanje mudrosti u razmišljanju. Upravo suprotno,
prirodno proticanje informacija kroz naše strukture kao posledica spontanih samo-
organizacionih bioloških procesa u sprezi sa težnjom ka uoèavanju ne fiksiranih
èinjenica, veã putanja koje povezuju, predstavlja put za postizanje evolutivnog napretka
kroz uèenje.
Kako klasièna Darvinova, tako i savremena neo-darvinovska teorija vide proces
evolucije kao kretanje ka ravnotežnom stanju izmeðu živog sveta i okoline koje bi se
karakterisalo savršenom adaptacijom živog sveta na promene iz okoline. Meðutim, bez
težnje ka stalnom evolutivnom napretku iznutra, odnosno u sluèaju postojanja samo
darvinovske adaptacione evolucije, ne bi se mogao objasniti evolutivni napredak živog
sveta od mrko-zelenih algi do èoveka, s obzirom da je poznato da su ove cianobakterije
savršeno dobro adaptirane na svoju sredinu, kao i neprevaziðene u reproduktivnim
kapacitetima, o èemu svedoèi njihovo stabilno postojanje tokom nekolicine milijardi
godina. Stoga, darvinovske teorije evolucije izražavaju samo jednu i to adaptivnu stranu
evolutivnih procesa, koja èak i može biti nasumièna, ali stohastièka strana neophodna za
formiranje novoga u Prirodi, dok je osim nje zasigurno prisutna i kreativna strana
evolucije bazirana na unutrašnjim stremljenjima i uèenju. Selektivna i nasumièna
komponenta stohastièkog procesa evolucije se u nekim interpretacijama teorije
evolucije10 obrãu u odnosu na klasièna darvinovska shvatanja, tako da se kombinacija
fenotipa (steèenih crta) i prirodne okoline smatra nasumiènom komponentom koja
»predlaže« promenu, dok se genetska šifra zamišlja kao selektivna komponenta
evolutivnog napretka. Na osnovu ovog modela nastalog kao produžetak ideje o
konzervativnoj epigenezi koja i kroz odraslo doba selektuje uticaje okoline za potrebe
puta sopstvenog razvoja, objašnjava se postojanje ne toliko lako izvodljivog prenošenja
somatskih na genetske promene, što je pojava neophodna za održavanje reverzibilnih,
fleksibilnih odgovora živih biãa na dejstva sredine. U svakom sluèaju, slièno kao što je u
Prirodi prisutna ravnoteža izmeðu životnih raznovrsnosti kao posledice neponovljivih

111
autonomnih samo-organizacionih procesa pojedinaènih živih biãa, i životne
svepovezanosti usled egzistencijalno i smisaono neophodne strukturne jedinstvenosti
živih biãa i Prirode, tako je i za proces evolucije neophodna ravnoteža izmeðu
redukcionistièkog hijerarhijskog sagledavanja ãelijske organizacije i holistièke
spremnosti na pronalaženje stanja bogatijih i složenijih ureðenosti koja se mogu doseãi
samo posredstvom saznajne otvorenosti, unutrašnjih stremljenja, uèenja i imanentne
hrabrosti.
U okviru holistièkog sagledavanja procesa evolucije ne može se primetiti unapred
dizajnirani plan u okviru koga bi figurisala svrsishodna manipulacija živih biãa, veã samo
opšti trend putanje razvoja, u kome se sagledavaju poveãanje koordinacije izmeðu do
tada izolovanih entiteta, emergencija sveobuhvatnijih putanja ureðenosti, poveãanje
osetljivosti biãa na fine prirodne efekte, te svesna integracija pojedinaènih biãa u
harmonièni Put napretka Prirode. Meðutim, kao posledica ogranièenih vidika
darvinovskih teorija evolucije, osobine živog sveta se poistoveãuju sa njihovim
svrsishodnim delovanjima težnjom ka svom opstanku u sredini. Tako se èesto za boju
cveãa smatra da privlaèi odgovarajuãe oprašujuãe insekte ili za ptice da pevanjem
ograðuju svoju teritoriju, iako je oèigledno da ovakve antropomorfne projekcije ljudskih,
darvinovskih shvatanja na živi svet predstavljaju samo jednu stranu stvarnosti, dok bi se
kao celina pojava moralo obuhvatiti shvatanje da su se osobine živog sveta oblikovale
dugotrajnom ko-evolucijom, te stoga ne postoji namera, niti dizajn u smislu kreacije radi
svrsishodnosti u Prirodi. Umesto svrha, namera, dizajna i adaptacije, u Prirodi su prisutni
sveprožimajuãa lepota i smisao, te ne cilj, veã Put.
U skladu sa viðenjem sveta iz okvira sistemske teorije, èitava prirodna
organizacija se sagledava kao nekakva piramidalna struktura u okviru koje se u njenom
podnožju nalazi mnogo jednostavnih sistema koji podupiru postojanje manjeg broja
složenijih sistema. Svaka stvar u Prirodi predstavlja jedan vid koordinirajuãeg interfejsa
izmeðu »sebe« kao samo-organizacione celine jednostavnijih sistema, i istovremeno
harmoniènog dela celine èitave Prirode. Svest o integrisanoj celoti u svakom od delova
Prirode i smisaonoj evoluciji èitavog Kosmosa od stanja multipliciteta i haosa ka
raznovrsnom jedinstvu, božanstvenoj inteligenciji i ureðenosti raða harmoniènu
usklaðenost svih pokreta i misli biãa, koje tada na èudesan naèin svuda oko sebe indukuju
slièna holistièka oseãanja neraskidive svepovezanosti i radosti.
Poznato je da je proces evolucije tekao veoma sporo dok se nisu pojavila dva
efekta koja su drastièno ubrzala njen tok. Prvi efekat je bila polna reprodukcija, danas
prisutna kod biljaka i životinja, koja je svojim mehanizmom razmene gena unela
moguãnosti ostvarivanja raznovrsnih genetskih varijacija na znatno brži naèin nego bez
nje, dok je drugi efekat bio razvoj svesti, a sa njom i težnje ka unutrašnjem razvoju,
uèenju i napredovanju koje se preslikavaju na niže genetske nivoe indukujuãi evolutivni
napredak èitave biosfere. Ljudska biãa se za razliku od drugih sisara, raðaju nesposobna
za življenje bez pomoãi drugih biãa, što ukazuje na neophodnost bliske društvene
kooperacije, kao i na širok opseg potencijalne raznolikosti genetskih promena koje se
dešavaju u stadijumima kasnijeg post-embrionalnog razvoja. Evolucija inteligentnih
svesnih biãa je evolucija svesti, koja je neraskidivo povezana sa društvenom
kooperacijom. Sama reè sa-znanje i njen latinski koren con-scire ne bi trebalo da
podrazumevaju korišãenje spoljašnjih objekata u procesu uèenja, veã uèenje kao
zajednièki proces u kome se naš napredak poistoveãuje sa globalnim napretkom. U

112
sistemskoj teoriji, pojedinaèni ljudski umovi su nerazdvojivi delovi globalnijeg
kolektivnog i ekosistemskog uma, dok su ovi integrisani u planetarni mentalni sistem,
koji se èesto naziva Gajom, živom planetom Zemljom, koja je opet, za nas verovatno
nesagledivi, ali podjednako neraskidivi deo još veãe kosmièke misli, koja božanski
misleãi samu sebe samo-organizuje èitav Kosmos.

Kvantna evolucija

Procesu evolucije ne samo živog sveta, veã i èitavog Kosmosa èesto se pristupa sa
taèke gledišta kvantne teorije. Evolucija se i u ovakvim interpretacijama ne odigrava
nasumièno, veã sa kreativnom aktivnošãu holokretanja. Samo-organizacija sa
fundamentalnog nivoa holosveta na èijoj površini je postojana materija, sila je Kosmosa
koja se »suprotstavlja« prividnoj nasumiènosti kojoj smo svedoci kada pokušavamo da
predvidimo pojave na kvantnom nivou, te tako predstavlja ontološki deterministièku, ali
epistemološki indeterministièku kontratežu stohastièkim procesima Prirode bez kojih se
nove forme u prirodi ne bi mogle pojavljivati. Spontana samo-organizacija misaonih
sistema koja verovatno potièe sa kvantno-hologramskog nivoa kao implicitnog reda èiji
se mali delovi božanskim izborom preslikavaju na nivo percepirane stvarnosti ogleda se u
èinjenici da i zamraèenost redukcionistièkim shvatanjima o podeli i odvojenosti koje u
izrazitoj mentalnoj disharmoniji sa svetom izazivaju težnju ka destrukciji (ne shvatajuãi
da se usled svepovezanosti kako destrukcija ka okolini manifestuje kao destrukcija
subjekta, tako i da se konstruktivno i stvaralaèko, obogaãujuãe razmišljanje preslikava i
na okolinu misaonog subjekta), ne uspevaju da zaustave toèak evolutivnog napretka, jer
spontana i nezaustavljiva evolucija navodi »silu koja teži zlu da èak i ona èini dobro« u
širim okvirima.
Uèenje koje je zasnovano na povratnim spregama može dovesti do uoèavanja, pa i
doživljavanja utisaka iz nelokalnog holosveta, pri èemu je za svesni kontakt ovog tipa
potrebna neuporedivo veãa kompenzaciona osetljivost nego što je to sluèaj za
svakodnevne èulne aktivnosti. Stoga je znatno lakše nauèiti baviti se nauènim
istraživanjima usled veoma grubih i oèiglednih povratnih sprega u nauèno-istraživaèkim
algoritmima, nego baviti se umetnošãu gde su neophodne suptilne i fine povratne sprege
kako bi duboka oseãanja na nevidljivi naèin zaokupirala i obogatila posmatraèa. U skladu
sa sistemskom teorijom, ono što na nivou individualnih biãa nazivamo uèenjem, na
kompleksnijim nivoima naziva se evolucijom, te bi stoga uèenje intuitivog doživljavanja
nelokalne holostvarnosti u širim razmerama dovodilo i do globalne evolucije po pitanju
nelokalne interakcije, ali potrebno je biti svestan èinjenice da se lokalna i globalna
evolucija simultano odigravaju, te da se kao posledica toga, èovek uvek nalazi na Putu.
Kao posledica kvalitativne beskonaènosti Kosmosa, odnosno pojavljivanja novih
kvaliteta na svakom novom nivou složenosti, prirodno je oèekivati da evolutivni razvoj
donosi neiscrpnu raznolikost i bogatstvo svih stvari. Zdrava, holistièka raznovrsnost u
kojoj nema veštaèkih podela, u živom svetu se karakteriše mnoštvom putanja koje
povezuju, mnoštvom naèina za rešavanje istih problema, a i smirenošãu usled postojanja
širokog opsega potencijalnih moguãnosti fleksibilne adaptacije na promene sredine.
Redukcionistièki pristup evoluciji svesti polazi od nastanka prvih makromolekula,
pa ãelija preko višeãelijskih organizama, pa sve do inteligentnih svesnih biãa, dakle od

113
delova ka celini. S druge strane, pojedinaèna živa biãa se, radi postizanja dovoljno velike
složenosti, oèigledno razvijaju diferenciranjem celine na delove (od zigota, odnosno
jedne oploðene jajne ãelije do embriona do fetusa do bebe, kao u sluèaju kièmenjaka), što
je u skladu sa posmatranjem nastanka sveta kao procesa božanskih harmoniènih kolapsa
sveukupne kosmièke talasne funkcije. Razlog neophodne kompleksnosti strukture biãa
koje bi bilo inteligentno je verovatno u tome što se osetljivost na dejstva okoline
poveãava sa brojem meðuveza izmeðu sastavnih delova sistema38. Poveãan stepen
osetljivosti u grupama je moguã zahvaljujuãi stvaranju kolektivnih stanja sa energetskim
stanjima znatno manje razdvojenim nego u sluèaju pojedinaènih delova. Analogija ove
pojave postoji u multiatomskim kvantnim sistemima, kao što su na primer kristali. Svaki
atom se karakteriše diskretnim elektronskim energetskim stanjima. Meðutim, pridružimo
li još jedan atom prvobitnom jednoatomskom sistemu, svaki energetski nivo svakog od
dva atoma ãe se podeliti dajuãi dva energetska nivoa. Sa poveãanjem broja atoma u
kristalu, smanjuje se rastojanje izmeðu energetskih nivoa nastalih cepanjem svakog
pojedinaènog nivoa. Maksimalna osetljivost sistema koji se sastoji od fiksnog broja
elemenata se postiže kada su ovi elementi potpuno identièni, a primeri ovakvih sistema su
višeãelijski organizmi, ljudska društva, kolonije mrava ili pingvina, te i nebeska tela.
Naravno, kao i uvek u Prirodi, kvantiteti ne odreðuju kvalitete, te širina interaktivnog
spektra koja definiše fleksibilnost odgovora sistema na dejstvo sredine, a time i
imanentnu inteligenciju, može se opisati jedino putanjama koje se pružaju u okviru
organizacije sistema.
Sa evolucijom Kosmosa, njegova simetrija se, kreãuãi se od singulariteta preko
skoro homogene energetske lopte do nastanka raznolikih galaksija, zvezda i planeta, sve
više smanjivala. Pod simetrijom se podrazumeva postojanje razlièitih taèki gledišta sa
kojih posmatrani sistem izgleda isto. Interesantno je da veãi sistemi sastavljeni od
uslovno manjih sistema najèešãe poseduju manju simetriju od simetrije zakona koji
upravljaju njegovim sastavnim delovima. Ukoliko bismo bili u stanju da posmatramo
atome, verovatno bismo zakljuèili da su njihovi oblici (odnosno gustine verovatnoãa
nalaženja) veoma bliski savršeno simetriènim formama (u 3D svetu lopta je
najsimetriènija figura). Ne samo što je gustina pozitivnog naelektrisanja u svim atomima
ogranièena na sferu, veã su i elektronske orbitale, odnosno verovatnoãe nalaženja
elektrona u atomskim prostorima veoma simetriène. S orbitala je sferiènog oblika, p
orbitala poseduje simetriju tega-osmice, a d orbitala ima èetiri ovakve osmice. Meðutim,
kada se atomi i vakuumski prostor u skladu sa zakonima koji opisuju savršenu
homogenost prostora povežu u kristal, njegova simetrija ne samo fizièkih zakona, veã i
strukture, promeni se. Ona nije samo manja od simetrije atoma, veã je i drugaèija jer tada
postoje tipovi simetrije, kao na primer, razni vidovi translacionih simetrija, koje atomi ne
poseduju. Stoga se èvrsta tela karakterišu i specifiènim kvalitetima kao što su elastiènost,
toplotna i elektrièna provodljivost, odreðeni vid magnetnih karakteristika, optièke
aktivnosti i sl. Ipak, sve u svemu, kristal je manje simetrièan od savršene homogenosti, a
opšta simetrija se smanjuje sa daljim graðenjem komplikovanijih sistema, sve do živog
sveta u èijoj lepoti je imanentna jedna veoma komplikovana i jedinstvena simetrija
matematièkih zakonitosti koje su u njegovoj osnovi. Simetrije stoje u osnovi sliènosti,
odnosno putanja koje povezuju razlièite jedinke istih vrsta, kao i putanja koje povezuju
putanje koje povezuju ove sliènosti izmeðu jedinki razlièitih vrsta, te je stoga simetrija
jedan od kljuèeva za odgonetanje strukture evolutivnih stabala.

114
 U skladu sa savremenim kosmološkim shvatanjima, èitav Kosmos kakvog ga
danas vidimo sa planete Zemlje, nastao je u trenutku Velikog praska, kome je prethodilo
stanje singulariteta u kome nijedna fizièka velièina, ukljuèujuãi i prostor i vreme, nije
postojala. Podsetimo se da se pod EPR-sistemima podrazumevaju svi oni sistemi koji su
se iz jedinstvenog kvantnog stanja razdvojili na delove, koji uprkos meðusobnim
prostorno-vremenskim udaljenostima ostaju u stalnoj korelaciji posredstvom nelokalnih
veza. Usled zajednièkog porekla èitave materije i svega postojeãeg oko nas i u nama, tada
ne samo da se posredstvom kvantnih nelokalnih veza promene na bilo kom delu Prirode
odražavaju istovremeno i na njenu celinu, te i svaki drugi njen deo, veã i svaki detalj
Prirode, svako njeno biãe ili atom u sebi sadrži kvantno seãanje èitave kosmièke
evolucije, koje se proteže do samog trenutka Velikog praska ili i još dalje. Ne samo da
svaki kamenèiã na obali mora u sebi sadrži kvantno umemorisane zvuke svakog talasa ili
šuma mora, svakog raðanja Sunca, svaki dodir nekih dragih biãa, veã je u njemu
postojano i seãanje na sve trenutke nastanka života na našoj planeti, zvezdane momente,
trenutak eksplozije jedne supernove, kao i na trenutak kada je broj fotona prevazišao broj
apsorbujuãih èestica i kada je svetlost iznenada obasjala èitav Kosmos. Evolutivni Put je,
stoga, prisutan i zapisan na svakom detalju Prirode. Kvantna memorija i nelokalne veze
izmeðu delova stvarnosti èine celokupno kosmièko postojanje beskrajno bliskim i
imanentnim u svakom živom biãu. Priroda je izgleda stvarno jedna èudesna lopta èiji su
centar i putevi koji nas vode do jezgra smislenosti njenog postojanja, posvuda.
Pošto se sve što postoji može sagledati kao neprekidni Put u zadivljujuãoj
harmoniji Kosmosa, tada se i nastanak i evolucija èoveka može doživeti kao Svevišnja
simfonija imanentne lepote. Sve za šta znamo da postoji u Prirodi predstavlja bezbrojne
putanje koje u svojoj holistièkoj sjedinjenosti pružaju uslove za razmišljanja inteligentnih
biãa o njihovom kosmièkom poreklu, druženje, prijateljstvo i sve radosti življenja. Kada
bismo bili u stanju da zavirimo54 u izgled Kosmosa iz njegove davne prošlosti primetili
bismo samo predivan tok energije u kome su sadržane sve potencijalne kosmièke prièe i
dogaðaji, slièno muzici u kojoj bi bili ukljuèeni svi postojeãi tonovi i harmonije, ili
mirnom moru bez i najmanjih talasa i turbulencija. Ovakvo stanje Kosmosa u kome
odzvanja jedno veliko »Om«, opisivalo bi se mladom kosmièkom talasnom funkcijom u
kojoj su sadržane sve potencijalne moguãnosti pružanja postojanja najraznovrsnijim
biãima i pojavama. Postepeno se u ovom glatkom toku energije pojavljuju blage
modulacije indukovane izvesnim faznim prelazima u okviru kojih nastaju prirodne sile.
Tako se polako iz nežnog toka kosmièke sveharmonije raðaju prve trajnije, prepoznatljive
putanje koje opstaju u vremenu i ponavljaju se u prostoru. Veoma integrisane fokusne
taèke ovakvih aktuelizacija energije pozadinskog, sveprožimajuãeg holosveta
predstavljaju osnovne energetske putanje koje smo u stanju da prepoznamo i nazivamo ih
èesticama. Ovakvi entiteti ne predstavljaju izolovane entitete, veã delove kosmièkog
kontinuuma kroz koji su u stanju da komuniciraju i sa najudaljenijim delovima Kosmosa.
Nuklearne i elektromagnetne sile, kao i sile koje u stoje u osnovi Paulijevog principa
iskljuèenja kombinacijom formiraju nehomogene atomske strukture, koje je gravitaciona
sila postepeno privlaèila i tako poveãavala gustinu prvih, vodoniènih atoma u zvezdanim
oblastima. Umesto homogene, savršeno simetriène prostorno-vremenske figure materije i
svetlosti, božansko stvaranje sveta se sagledava u formiranju visoko nehomogene,
raznovrsne globalne strukture koja se nalazi u stanju stalnog napredovanja u sve bogatije
i organizovanije celine.

115
 U nekim kosmièkim oblastima, kao što su planetarne površine, dalji procesi
strukturizacije dovode do formiranja još složenijih kosmièkih putanja na èijem temelju
kasnije izrasta èudesna harmonija života. Susedni energetski èvorovi interaguju i
prilagoðavaju svoje unutrašnje tokove energija, a daljim sliènim integracijama nastaju
sve složeniji tokovi energija i informacija. Entiteti koje savremena nauka poznaje
predstavljaju samo interfejse locirane na razlièitim nivoima stalno razvijajuãe kosmièke
muzike holosveta. Atomi, nukleoni, leptoni i kvarkovi se mogu zamisliti samo kao
vidljivi talasi ili pena na nepreglednom izvornom »kvantnom moru« u kome spavaju
najlepši biseri. Ogromni potencijali elektronskog povezivanja atoma i slabijih
asocijativnih sila (kao što su Van der Valsove ili vodoniène sile) pružaju moguãnosti
formiranja raznovrsnih složenih polimernih molekula i kristala pomoãu kojih u još veãim
stupnjevima organizacije nastaju i živa biãa kao harmoniène evolutivne putanje
superimponirane na kontinualni tok holosveta.
Pošto se èitav Kosmos u skladu sa svepovezanošãu i zajednièkim poreklom svih
njegovih delova može zamisliti kao džinovska svest, njegova stanja, kao i svi sistemi u
Prirodi mogu biti opisani jedinstvenom, kosmièkom talasnom funkcijom. U kosmièkoj
talasnoj funkciji su sadržane sve potencijalne moguãnosti evolucije Kosmosa i moguãih
nastanaka svih živih biãa kao što smo ne samo mi, veã i žirafe, leptiri, školjke, morske
zvezde ili neka nama nepoznata biãa sa drugih planeta i iz drugih Galaksija. Pošto je u
svakoj talasnoj funkciji svako moguãe stanje ostvarljivo sa konaènom izvesnošãu, tako i
svi moguãi kosmièki poretci mogu biti ostvareni postepenom evolucijom talasne funkcije
Kosmosa, te nam ostaje da zamišljamo u kakvim pravcima evolucija može krenuti i kako
èudnovato raznovrstan, a istovremeno jedinstven je ovaj svet. Kolapsima poèetne talasne
funkcije u kojoj su sadržane sve beskrajne putanje njegove evolucije dolazi se iz trenutka
u trenutak do novih jednoznaènih stanja Kosmosa. Ovakav proces redukcije talasne
funkcije u samo jedno od bezbroj moguãih stanja u svakom trenutku za svaki dogaðaj, u
osnovi je sveta Maje, sveta razlika koji upravlja našom percepcijom. Sam Kosmos je
istovremeno i posmatraè na ovom, božanskom nivou. Ono što vidi kada pogleda sebe i
postoji, te je posmatranje Kosmosa putem postojanja ekvivalentno stvaranju Kosmosa.
Drugim reèima, Kosmos u inteligentnim biãima stvara sebe kako bi se divio sopstvenoj
lepoti. Kosmos je misao koja misli sebe.

116
 Redukcionizam i holizam u savremenom društvu

»Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko«

Jevanðelje po Mateju 5:3

Redukcionizam i holizam svakodnevnice

Premda se obièno smatra da znaèenja pojmova kao što su redukcionizam,

kartezijanska podvojenost i objektivizam potièu od nauène vizije sveta, prelaz sa
holistièkog na redukcionistièko poimanje sveta se dešava u trenutku percepcije, bilo da
ona obuhvata kolaps talasne funkcije, signalno procesovanje, uoèavanje razlika ili sl.
Meðutim, uoèavanje zajednièkih crta, sliènosti i kvaliteta predstavlja holistièku
protivtežu odvojenosti posmatraèa i okolnog sveta koju potenciraju redukcionistièki
vidici nauke i pored toga što se upravo beskrajnim redukovanjem materije došlo do
zakljuèka o nerazdvojivosti posmatraèa od posmatranog sistema. Ravnoteža izmeðu
holistièkih težnji i imanentnog redukcionizma je, u skladu sa sistemskom teorijom,
pokazana kao neophodna za nastavak misaone evolucije Kosmosa. Da bi se ostalo na
ovom Putu, neophodno je stalno i iznova usavršavati svoj odnos sa èitavom biosferom.
Izgleda kao da su važna otkriãa u nauci uticajno meðusobno prožeta sa
odgovarajuãim otkriãima na nivou ljudskog razmišljanja i doživljavanja sveta. Uz nauèna
otkriãa epistemološkog nauènog indeterminizma, talasno-èestiène dualnosti, neobiènih
svojstava talasnih funkcija, genetske šifre, Velikog Praska, širenja Kosmosa i drugih
upeèatljivih pojava, paralelno su se odvijale dramatiène promene na nivoima
meðuljudske komunikacije, razumevanja, pristupa obogaãujuãim informacijama,
egoizma ili altruizma, dominacije ili milostivosti, politièke i socijalne (ne)ravnopravnosti,
težnjama ka konstrukciji ili destrukciji i sl. Rezultati ljudskih razmišljanja o Kosmosu i
životu su u mnogome odreðeni generalnim stavovima društva koji u najveãoj meri
proizilaze iz nauènih shvatanja o Prirodi i poreklu sveta u kome živimo i koji jesmo.
Implementiranje nauènih otkriãa u svakodnevni život u vidu funkcionalnih industrijskih
proizvoda, utièuãi na meðuljudsko interaktivno bogatstvo uzrokuje promene na nivoima
ljudskih razmišljanja i doživljavanja sveta. Pošto sama ljudska svest stoji u osnovi
nauènih otkriãa, tada se pojavljuje saznajno-tehnološka povratna sprega, a sa njom i
opasnost od runaway efekta*, odnosno ubrzavanja èitavog kruga rasta i napretka sve dok
dalje ubrzanje ne postane nemoguãe, odnosno dok se èitav sistem ne raspadne i odleti na
sve strane. Stoga, danas veoma prisutna težnja ka nezadrživom i nezaustavljivom rastu u
svim oblicima ljudskih delatnosti, od implementiranja tehnologija preko masovne
proizvodnje, paniène potrošnje i opsednutosti fizièkim izgledom, mora biti uravnotežena
sa usporavanjem, introspekcijom (a nesposobnost ili strah od suoèavanja ljudskih umova
sa posledicama introspekcije ih najèešãe gura u neprestanu trku ka nezaustavljivom

*
Sa ovim efektom su se prvi susreli modelari prvih parnih mašina sa upravljaèem. Klark Maksvel je
uvoðenjem vremenske konstante uspešno izraèunao opseg vrednosti parametara sistema za koje bi
kibernetièka mašina kontinualno radila sa optimalnim nivoom snage.

117
napretku), razvojem unutrašnjeg sveta, kooperativnom okrenutošãu drugim ljudskim
biãima sa holistièkim ciljevima, neuslovljavajuãim prijateljstvom.
Težnja ka iskljuèivom rastu i razvoju vodi svoje poreklo iz redukcionistièkih
pobuda. U indijskim drevnim spisima se navodi da je ovaj perceptivni svet nastao na
razlikama i kao takav je iluzija, ali da bi se pronašla kontrateža »opijenosti« èulnim
opažajima neophodno je obuhvatiti, osetiti i razumeti holistièke principe. U današnjem
stadijumu razvoja civilizacije, odstupanje od redukcionistièko – holistièke ravnoteže u
pojedinaènim ljudskim biãima se veoma verno odražava na planetarno stanje. Holistièki
neuravnoteženo redukcionistièko razmišljanje takvo da »mapira« reèima svet koji
opažamo neizostavno dovodi do raskidanja putanja koje povezuju subjekat i okolinu, što
inicira oseãaj izolovanosti, egocentriènosti, suparništva i drugih negativnih interaktivnih
efekata. Misaono izdvajanje i pridavanje intrinsiènih osobina i znaèaja stvarima –
rezultatima percepcije, rezultuje zavaravajuãom idejom o moguãnosti prisvajanja entiteta,
što u današnjem svetu implicira zakonska vlasništva, kriminal i ratove. Podsvesno
prihvatanje i negovanje ovih redukcionistièkih osobina dovodi od svesti o egu do želje
kojom bi se zadovoljila težnja egoistiènog uma za velièanje sebe u oèima drugih, do misli
o posedovanju, do vezanosti za predmete koji se prividno poseduju, i na kraju do
ozlojeðenosti usled neizostavne svesti o neophodnosti odricanja »posedovanih«
predmeta. Nasuprot tome, holistièki um je koncentrisan na svet kao celinu, pa pošto ima
takvu altruistiènu širinu jednog mora, velièa druge i uoèava njihovu lepotu u sopstvenim
oèima.
Pošto je naša percepcija zasnovana na razlikama, koje neizostavno dovode do
analitièkog pristupa sagledavanju stvarnosti, ne zagovaramo potpuno preuzimanje
kvaliteta holistièkog uma na raèun redukcionistièkih misli, što bi nas odvelo u stanje
jednoznaène zabljesnutosti, veã redukcionistièko – holistièku ravnotežu. Meðutim, pošto
je redukcionistièka osnova imanentna u našoj percepciji, tada je bitno posvetiti se više
negovanju holistièkih osobina* koje su same po sebi bezizražajne na nivou meðuljudske
komunikacije (jer su reèi same po sebi redukcionistièke), ali se kriju u izrazima lepote
kompleksnog sveta oko nas i u nama, u putanjama, putanjama koje povezuju.
Hajzenbergova relacija neodreðenosti je zaèela nauèni put koji je od dokazivanja
epistemološkog indeterminizma doveo, nakon obaranja Belovih nejednakosti na
kvantnom nivou, do èinjenice da je èitav svet neraskidivo povezan i da se svaki deo ili
deliã Kosmosa nalazi u trenutnoj vezi sa èitavim Kosmosom. Analogni princip
neodvojivosti posmatraèa od posmatrane pojave postoji i u društvenim naukama, i to u
okvirima prouèavanja personalnih ili socijalnih karaktera. Klasièna frojdovska teorija
psihoanalize se bazira na pretpostavci da posmatranje i interakcija sa pacijentom ne unose
nikakve promene u njegovom ponašanju, odnosno da se na osnovu njih može steãi
objektivna slika o stanju pacijenta. Meðutim, slièno kao što se u atomskom svetu ne može
dobiti nikakav objektivan podatak o svetu, jer je u procesu merenja posmatraè neophodno
ukljuèen u interakciju sa merenim sistemom, te stoga narušava njegovu individualnost, i
psiholozi, psihijatri i antropolozi se danas susreãu sa sliènim problemom nemoguãnosti
objektivnog sagledavanja stanja posmatranog biãa. Antropolozi su još davno ustanovili
da što su duže vremena provodili u plemenima èije su obièaje i karaktere èlanova

*
»Vodi raèuna o smislu, a glas ãe voditi raèuna o sebi«, pisao je Luis Kerol. Kada je svet ureðen na svojim
holistièkim nivoima, nivoima složene organizacije, tada se na nivoima manje strukturne složenosti uoèava
harmonièna igra u kojoj je sve podreðeno holistièkoj smislenosti.

118
posmatrali, to je kontekst odgovora plemena više bio podstaknut prisustvom antropologa,
te stoga i izmenjen od opisa koji bi antropolog smatrao objektivnim. Slièno tome, bilo
kakva procena drugih biãa neizostavno mora ukljuèiti èinjenicu da su odgovori na osnovu
kojih se formira data procena podstaknuti i stoga izmenjeni pod uticajem stranog
posmatraèa. Istraživanje, druženje i otvaranje izmeðu dva biãa u svrhu upoznavanja,
smanjuje moguãnost »objektivne« procene karaktera osobe, jer se svaki odgovor
doživljava u kontekstu njihove relacije. Ovakav redukovani opis interakcije izmeðu biãa
koji bi stajao u osnovi njihove nerazdvojivosti analogan je slabom ili bukvalizovanom
objašnjenju Hajzenbergove relacije neodreðenosti, prikazanom u opisu pokušaja
istovremenog odreðivanja položaja i impulsa èestice pomoãu druge èestice. Analogiju
jakom Hajzenbergovom principu neodreðenosti u okviru koga nerazdvojivost posmatraèa
i posmatranog sistema stoji u samom ustrojstvu Kosmosa i ne može se, slièno izgledima
kvantnih entiteta Kosmosa, neparadoksalno opisati, predstavljala bi i jaèa, holistièka
trenutna veza izmeðu biãa koja mogu biti i fizièki udaljena. Ona su neodvojiva od sveta
kao celine, te ne poseduju nikakvu realnu osobinu nezavisnu od svoje funkcije, odnosno
relacija kojima se pružaju ka celini. Na osnovu ovako jakog, fundamentalnog principa
nerazdvojivosti, raða se svest o holistièkoj povezanosti uma sa èitavom svetom, odnosno
shvatanje da je svaka striktna podela na subjekte i objekte ili na objekte u objektima
nerealna, što predstavlja osnovu svesne kontrateže redukcionistièkoj percepciji,
imanentnoj u našim biološkim biãima.
U nauci se èesto zanemaruju relacije izmeðu stvari i umesto toga, »entiteti« koji
imaju osobine samo u kontekstu svoje okoline, bivaju subjektivno opisani kao da je ta
njihova, pripisana im osobina, njihova intrinsièna osobina. Kvantna teorija nam jasno
stavlja do znanja da umesto osobina opstaju jedino relacije izmeðu stvari. Stoga je
pripisivanje bilo kojih intrinsiènih osobina nekim prividno izolovanim entitetima
iluzorno. Pripisane osobine moraju biti definisane u odnosu na nešto, na primer, neki
funkcionalni detalj iz okoline sa kojim je svojstvima opisivani entitet u interakciji. Slièno
kao što se osobine kljuèa ne mogu ni prepoznati, a ni precizno definisati bez upotrebe
pojmova vrata ili brave, slièno tome ni drugi objekti ne mogu imati osobine sami po sebi.
Tako je more plavo u odnosu na spektralne karakteristike i moãi tipièno ljudskog
vizuelnog opažanja, dok talasna funkcija kao osobina posmatranog sistema pre poèetka
merenja predstavlja skup svih moguãih odgovora posmatranog sistema na dejstvo datog
mernog aparata. Naèin pripisivanja intrinsiènih osobina odreðenim entitetima je posledica
toga što najèešãe nismo u stanju da prepoznamo efekat ovih osobina na njihovu okolinu.
Okolina na koju data osobina ima uticaj je uvek veoma složena, te bez ikakvih
aproksimacija uvek predstavlja èitav ekosistem ili ceo Kosmos, kao u sluèaju kvantnih
dejstava. Iz nepoznavanja efekata koji proistièu kao posledica kvaliteta koje nauka teži da
opiše, objekti dobijaju prideve, odnosno osobine, a ne relacije izmeðu stvari, iako je to
jedino realno što oni jesu.
Ideja o pridavanju intrinsiènih osobina se uoèava u praktièno svim jezicima na
našoj planeti. Postojanje gramatièkih entiteta kao što su imenice, a koje su po definiciji
imena neèega, nije prava slika stvari, jer je jasno da umesto osobina, makar i kao imena,
postoje samo relacije. Imenica bi se trebalo definisati kao reè koja je u odreðenoj relaciji
sa predikatom, a glagol kao reè koja je u izvesnoj relaciji sa imenicom, odnosno
subjektom. Svaka komunikacija zahteva kontekst, i slièno kao što su informacije van
konteksta bez znaèenja, tako su i izolovane reèi same po sebi besmislene ukoliko ih

119
makar i podsvesno ne povežemo sa neèim i tako im ne pridamo smisao. Osim
svepovezanosti imenovanih stvari, što spreèava njihovo izdvajanje od ostatka sveta, one
su i u stanju stalne promene, što ni u kom sluèaju nije konzistentno sa pridavanjem
fiksnih i nepromenljivih imena njima samima. Svaka forma se stoga u svojoj osnovi
može sagledati kao proces, te i svaka osobina kao smislena harmonija puteva.
Pridavanje intrinsiènih osobina drugim biãima i to veoma èesto sa nerealnom
idejom njihove nepromenljivosti, stoji u korenu mnogih nerazumevanja, što u sluèaju
iskazane netolerancije može dovesti do ozbiljnih sukoba. Samo posmatranje, slièno kao u
kvantnom svetu, ne može se vršiti bez interakcije sa posmatranim biãem. Èinom
posmatranja posmatranom sistemu pridajemo osobine i upravo u ovakvoj misaonoj
interakciji dolazi do izražaja naših težnji ka uoèavanju lepog, tako da pridate osobine nisu
ništa drugo do putanje koje nas povezuju. Ukoliko ne shvatamo da je posmatranje
istovremeno interakcija, te umesto toga pokušamo da formiramo jedan izolovani,
objektivizirani posmatraèki stav, te da posmatranom biãu pripišemo osobine koju su
samo njegove, a ne potièu sa interaktivnog nivoa, formiraãemo redukcionistièku klicu
odvojenosti koja se daljim linearnim, formalno logièkim tokom misli razvija stvarajuãi
plodove razlièitosti, izolovanosti, osuðivanja, mržnje i destrukcije. Redukcionistièki
vidici i njihova posledica pridavanja intrinsiènih osobina posmatranim sistemima,
vremenom su doveli do podsticanja kulta fizièke lepote, posebno negovanog na Zapadu,
na raèun zapostavljanja vrednovanja mudrosti i istinske unutrašnje sveobuhvatne lepote,
kao posledice neprekidne težnje ka otkrivanju puteva izmeðu stvari. Svesnost o
sopstvenoj lepoti proizilazi iz ideje o pridavanju intrinsiènih osobina i neshvatanja da je
lepota samo u kontekstu trenutnog postojanja, i neodvojiva i bez lepote sama po sebi.
Ovakvo shvatanje ne znaèi da je potrebno tražiti druge ljude da se dive sopstvenim lepim
crtama, veã upravo obrnuto – da je Lepota u nama ukoliko pronalazimo lepotu u svetu,
jer je lepota u interakciji, a interakcija je uvek neizostavno obostrana.
Redukcionistièki doživljaji sveta se, preko varke o nepromenljivim pojavnim
formama i moguãnosti pridavanja intrinsiènih osobina predmetima, reflektuju na
svakodnevne misaone klasifikacije ljudi, koje dovode do uprošãavanja, trivijalizacije, te i
redukovanja estetskog sadržaja kompleksnog sveta oko nas. Klasifikacije poèinju sa
korišãenjem reèi u misaonim formama, a bez imenovanja na bazi razlika percepiranih i
doživljenih stvari, nisu moguãe. Stoga je ista ideja koja stoji u pozadini ideje o nauènom
mapiranju sveta prisutna i u svakodnevnim klasifikacijama na nivou procena i oèitavanja
mapiranih ljudskih osobina, pripadnosti ili znaèaka (na pravnim i zakonskim nivoima),
što èini idejnu osnovu primitivnih filosofija èopora koje dovode do netolerancije i
idealistièkih i idolistièkih sukoba izmeðu ljudi. Proces mapiranja, odnosno imenovanja
razlikom oivièenih objekata percepcije u mnogome podseãa na proces etiketiranja
prodajnih proizvoda, pri èemu im se u tom trenutku, analogno i misaonim imenovanjima,
vrednost poistoveãuje sa cenom. Da bi u meðuljudskoj komunikaciji biãa postala
emotivno transparentna, otvorena, iskrena, spontana, moraju se osloboditi svih imena
koja pridaju sebi, što bi odgovaralo potpunom oslobaðanju ega. Oseãanje ega je zapravo
identifikovanje sebe sa imenom ili najèešãe mnogobrojnim imenima, a ne sa onim što
stvarno jesmo u svetu nerazluèivosti i svepovezanosti, i upravo ovo oseãanje ili vid svesti
formira »zid« izmeðu subjekta i okoline, koji je neophodno probiti da bi se subjekat
zavoleo.

120
 Svest o egu se raða kao posledica redukcionistièkog sagledavanja sveta, odnosno
percepirane odvojenosti sebe od ostatka svega postojeãeg. U svetu dominacije ega, egu
nije u cilju da otvoreno prenosi drugima informacije koje su njemu samom koristile, jer
ukoliko bi one poveãale vrednost drugih, tada bi vrednost samog ega opala, jer se ego
može meriti samo u odnosu na ego drugih, dakle u oèima drugih. Stoga je današnje
društvo zasnovano na beskrajnim kvantitativnim merenjima, ali sa malim obraãanjem
pažnje na fundamentalniju važnost kvaliteta, odnosno putanja koje nas povezuju. U
jednom otvorenom holistièkom društvu sve informacije koje se doživljavaju kao važne
puštaju se nenametljivo da proðu i podele se sa drugima, težeãi ka formiranju ravnomerne
kolektivne svesti èoveèanstva. U društvu u kome se ne mogu podeliti emocije usled svesti
o nedostatku kljuèeva za njihovo razumevanje kod drugih, te velike verovatnoãe njihovog
pogrešnog razumevanja, dolazi do pojave stresa usled zadržanih i blokiranih oseãanja i
neuspešnog inkorporiranja transpersonalnih iskustava u stvarnost, te do zabrinutosti i
oseãanja usamljenosti, što može dovesti do degeneracije misaonih stanja, te i do
autistiènog ili agresivnog ponašanja. Stoga su ukazivanje pažnje, poštovanje i
saoseãajnost, te umeãe slušanja, od esencijalne važnosti u pružanju pojedinaènih
doprinosa isceljenju ljudskog društva i povratku zdrave, otvorene i iskrene komunikacije.
Kartezijanski dualizam se osim razdvojenosti uma i materije, ogleda i u
razdvajanju misli od emocija, premda je opšte poznato da su njihova dejstva kao i oni
sami isprepletani i nerazdvojivi. Emocije se sagledavši ideju o informacionoj
transparenciji, mogu definisati kao rezultati zakoèene težnje (ili èežnje) ka interakciji
koja potièe iz uma. U pravilno informaciono transparentnom holistièkom biãu u kome
nema procesa imenovanja, emocije ne bi bilo ni potrebno definisati jer bi one ili
automatski indukovale prelaz ka bogatijoj unutrašnjoj ureðenosti ili bi se spontano
emitovale sa trenutkom njihovog nastanka. Zahvaljujuãi samo-organizacionim principima
živog sveta i èinjenici da informacija može biti prisutna na neogranièenom broju mesta
istovremeno, procesi uèenja i informacione transparencije nisu uzajamno iskljuèivi. Tek u
sluèaju nagomilanih telesno-struktuiranih energetskih sadržaja, kao posledice
redukcionistièke ideje o odvojenosti, dolazi i potreba o definisanju emocija, jer ovakvo
stanje raða težnju ka interakciji kako bi se ispoljila zadržana (mislima proizvedena, ali ne
i ekspresovana) stresna oseãanja i probio zid koji nas razdvaja od sveta. Emotivno
ponašanje je zapravo meðuigra ove èežnje ka prisajedinjavanju sa svesnošãu o
odvojenosti.
Svesnost o pojavljivanju osobina drugih biãa samo kroz interakciju, te i o
krucijalnom uticaju akta posmatranja na formiranje registrovanih osobina, odnosno
izvedenih relacija, dovodi do shvatanja o važnosti obraãanja pažnje, slušanja i vizuelnog
posmatranja. Pogrešna ideja o pridavanju intrinsiènih osobina dovodi preko
redukcionistièkih vidika do formiranja jakog ego efekta, te i do ideje o važnosti velièanja
sebe u interakciji sa drugima, odnosno o posveãivanju više pažnje tome šta ãe se reãi,
nego procesu slušanja. Prièanje je naravno neophodno za proces same interakcije, ali
istraživanje sveta misli kroz interakciju odigrava se prvenstveno u trenucima slušanja i
posmatranja i to ne samo drugih, veã i sebe. Kreativnu interakciju izmeðu biãa mogu
ometati mnogi spoljni faktori, ukljuèujuãi eventualno postojanje spoljašnjih kontrolnih ili
ogranièavajuãih faktora, kao što su razni oblici autoriteta ili hijerarhije (što je posledica
pridavanja znaèaja imenu, a ne imenovanom), jer se na taj naèin koèi slobodna igra i
potiskuju suptilna oseãanja koja bi u suprotnom sluèaju bila podeljena.

121
 U misaonom svetu èesto nismo ni svesni koliko je na naš stav prema nekoj pojavi
ili biãu uticalo prethodno iskustvo, kao na primer, povezivanje primeãenih osobina biãa
sa sliènim osobinama koje smo pridali nekom drugom voljenom biãu. Kao rezultat
oslobaðanja misli i prepuštanja spontanom toku životnih ekspresija, dijalozi i igre kao
respektivne jezièke i telesne istraživaèke interpersonalne interakcije mogu dobiti znatno
dublji znaèaj i kontekst, što dovodi do zajednièkih unutrašnjih obogaãenja, oslobaðanja
stresa ili dosezanja novih saznajnih stanja u procesu uèenja, pospešivanja oseãanja
predanosti i vere, a što može inicirati uvid u izvorišta naše kreativnosti, inteligencije,
razumevanja i dodira sa božanskim. Da bi se u meðuljudskoj interakciji dostigle ovakve
taèke, ponekad je neophodno proãi kroz interaktivne faze potencijalnog ulaska u haotiène
i potencijalno frustrirajuãe nepredvidljivosti17, jer je, slièno kao i u procesima uèenja,
iniciranje »stresnih« oseãanja neophodno za spontani prodor u predele bogatije
unutrašnje i socijalne organizacije. U istinskoj interakciji izmeðu biãa nema rasprava,
diskusija ili debata, jer sve one u svojoj osnovi, kao i po poreklu reèi, podrazumevaju
komadanje stvari na njihove delove i okrenutost ka odreðenom cilju, bilo po pitanju
postizanja egzistencijalnog dogovora ili rešavanja nekog javno iznešenog problema. U
osnovi najplodonosnije interakcije se ne nalazi ni razmena informacija radi zabavljanja,
upoznavanja, ãaskanja ili odmerenog oslobaðanja napetosti, samih radi sebe. Umesto
toga, istinska interakcija je Put na kome se istražuju male putanje naših misli, skrivenih
namera i težnji èijeg projektovanja u svet oko nas nismo ni svesni, a sve to u svrhu
pronalaženja puta do Sunca sakrivenog oblacima misli i dotaèinjanja svetih, svemoãnih,
globalno isceljujuãih misli.
Kao posledica uoèavanja putanja koje nas povezuju razvija se oseãaj kosmièkog
pripadništva, odnosno spontanog prihvatanja Božije volje. Ovo osnovno religijsko
oseãanje je vekovima pokušavala da potisne ideja o kartezijanskom dualizmu, odnosno
podvojenosti uma i materije, razuma i oseãanja, duha i tela, te je umesto prirodnog
oseãaja pripadništva pokušavala da uèini um moãnijim od materije, te i po svaku cenu
dominantnim u odnosu na nju. Ukoliko se shvati i doživljava na višem logièkom nivou
od onog bezjeziènog, meditativnog na kome je jedino moguãe jedinstvo sa Prirodom,
religioznost èesto postaje samo oružje ega. Samosvest o sopstvenoj religioznosti ili
dobroti ili bilo kojoj drugoj plemenitoj osobini predstavlja mapiranje sebe i
redukcionistièko udaljavanje od stvarne osobine u logièku misao preslikanog oseãanja.
Zaista religiozna biãa neãe sebi pripisivati nikakve pozitivne osobine kao postignute, veã
ãe stalno biti na Putu prisajedinjavanja sa njima, što je princip mantre.
Kao holistièka kontrateža redukcionistièkim podeljenostima prisutna je ne samo
orijentacija ka uviðanju sliènosti i jednakosti bez obzira na razlike, veã i delanje u svetu
takvo da od njega ne oèekujemo ubiranje plodova. Na ovaj naèin se ne stvara vezanost za
plodove rada, te se u umu i ne formiraju želje, a sa njima kartezijanska nezadovoljstva
usled njihovog neispunjavanja. Umesto toga, opstaje oseãaj slobode i sveprisutnosti. U
drevnim religijskim tradicijama se stavlja akcenat na razvijanje oseãanja boravljenja u
uzvišenim, transcendentalnim predelima, odnosno u jednom vidu udaljenosti od sveta
razlika oko nas. Ovakva svest odgovara meditativnoj nejezièkoj misaonoj svesti o
apsolutnom jedinstvu.
Negovanje pozitivnog misaonog sadržaja je odavno poznato, jer misao ima
sposobnost direktnog prodiranja u sve elemente pojavnog sveta oko nas. Ukidanje misli
je u tradicionalnim religijskim predanjima jedan od osnovnih pristupa doživljavanju

122
spontanog jedinstva sa Prirodom i životnog zadovoljstva. Ipak, misli u formi reèi bismo
teško mogli potpuno da se odreknemo, pre svega jer je svo pisano znanje na našoj planeti
nastalo posredstvom formulacija misli u jezièkim konstrukcijama, te stoga jezik
predstavlja za ljude jedan vid saznajnog instrumenta. Dotle, postavljanje pitanja i
hvatanje njihovog smisla, kao istovremene posledice èuðenja nad svetom i izvora novim
divljenjima, može biti Put ka ujedinjenju redukcionistièkih i holistièkih principa.
Postavljanje pitanja obogaãuje naš odnos prema svetu i èini ga velièanstvenim.
Holistièki i redukcionistièki pogledi su dva pogleda na svet jedne celine. Kao što
bi postojanje samo holistièkog viðenja bilo ekvivalentno jednoliènoj zabljesnutosti, tako
je i uviðanje samo redukcionistièkih karakteristika sveta jednako neizvodljivo. Meðutim,
da bi se neizvodljivost potpunih podela kartezijanskih polariteta uvidela, bitno je uoèiti
svepovezujuãu nit Kosmosa, koja nas nevidljivim dejstvima drži na smislenom i
nenasumiènom okupu. Dok se iz naèina percepiranja vidi da je redukcionistièki pogled
imanentan u nama, više bismo pažnje morali da obratimo na razumevanje svetog pogleda
na svet. Našom interakcijom moramo navoditi svet na oseãanja ljubavi, jer je ljubav
umeãe u kome biãa prevazilaze oseãaj redukcionistièke odvojenosti i pronalaze
holistièko-redukcionistièku ravnotežu: odvojenošãu se zadržava oseãaj samostalnosti,
odgovornosti i jedinstvenosti, dok se uoèavanjem sliènosti postiže ujedinjavajuãe
apsolutno saoseãanje. U pronalaženju ovakve ravnoteže sa èitavom Prirodom, te
unutrašnjeg, èisto semantièkog jezika sa njom, postajemo ne samo njen neodvojivi deo,
veã u svesti i sama njena celota.

Redukcionizam i holizam na globalnom društvenom nivou

Jedna od najinspirativnijih slika koju ljudi imaju pred sobom tek nešto manje od
pola veka je fotografija naše plave planete koju su snimili prvi njeni, ljudskom rukom
napravljeni sateliti. Da su drevni žitelji naše planete mogli da vide kako izgleda njihov
dom iz bliskog Kosmosa, možda bi bili manje zabrinuti problemima koje donose
svakodnevne dileme. Probamo li da se spustimo sa nivoa na kome ova plava planeta tako
harmonièno pleše oko jedne zvezde na njenu površinu, zatekli bismo prelepa mora, šume,
gleèere, lagune, oblake, pešèane pustinje, te i gradove sa svim svojim u vis pružajuãim
oblakoderima, neonskim svetlima i užurbanim ljudima, ljudima ka cilju, a ne na putu.
Meðutim, najstrašnije posledice redukcionistièkih shvatanja ljudi bismo našli u
postojanju takvih kategorija kao što su države, nacije i razni drugi vidovi pripadnosti i
veštaèkih granica kojima ljudi odbacuju od sebe oseãaje odgovornosti prema oèuvanju
èitavog živog sveta. Ideje o uspostavljanju nezavisnosti država, društvenih organizacija i
pojedinaènih živih biãa u potpunom su kontrastu sa svepovezanošãu svih delova sveta
kakva se primeãuje sa nivoa planetarne biosfere ili kvantnih pojava. Slika Zemlje kao
celine i prelepog kosmièkog broda predstavlja svakako jedan ekocentrièni ideal kome bi
trebalo da težimo prevazilaženjem svih podela prisutnih sa perspektiva pojedinaènih
ljudskih biãa.
Ukoliko sagledamo èitav društveni planetarni poredak kao celinu, mogli bismo
primetiti da se težnje pojedinaca ka uoèavanju izvesnih kvaliteta u sebi* odražavaju na
njihovu interakciju, te stoga i na stanje društva kao celine. U savremenom svetu moramo
*
Ponekad nažalost, usled svesne dominacije ega, oni žele da isto to ne bude i u drugima

123
biti svesni efekata naših delatnosti i njihove korelacije sa okolinom, jer na holistièkom
planu kretanje èitave biosfere nikada nije jednako delovanjima »izolovanih« pojedinaènih
delatnosti, veã upravo onim što izranja iz njihovih skrivenih, naizgled nevidljivih veza sa
svetom, èiji se tragovi nalaze u najdubljim kutcima naše svesti. Problemi današnjeg
planetarnog stanja se lako mogu pronaãi na nivou globalnog sistema vrednosti koji je u
neverovatnom raskoraku sa spiritualnim predanjima sveta. Dok se vrednosti pojedinaca
danas veãinom ustanovljavaju prema redukcionistièkom modelu stvarnosti tako da
dominacija ega biva potencirana, u spiritualnim holistièkim viðenjima sveta su
kooperacija, pružanje pomoãi drugima i povezivanje pojedinaènih biãa sa svetom,
vrednosti koje su u prvom planu. Ovakav rascep i udaljavanje od svetih vrednosti
ogledaju se danas u postojanju najpre država kao odvojenih društvenih entiteta èiji su
meðusobni odnosi uspostavljeni ne na dobronamernim uslugama, veã iskljuèivo na
reciprocitetu, èiji se detalji dugo pregovaraju kako bi se iscrpli najbolji uslovi samo za
jednu stranu. U osnovi ovakvog pristupa se jasno može sagledati potenciranje sebe u
odnosu na obraãanje pažnje na putanje koje povezuju, iako smo veã naglasili da osobine
poseduju samo relacije, a ne i pojedinaèni objekti, kao i to da je èitav svet jedan
džinovski proces bez plesaèa, misao koja misli sebe, jedna sveobuhvatna Ljubav, ljubav
koja zahteva celinu.
Redukcionistièkim shvatanjima savremenog društva prouzrokovano podržavanje
važnosti potenciranja ega raða oseãanja izolovanosti od okoline, te težnje ka
suprotstavljanju Prirodi, dominaciji, ispunjenju želja kojima se zadovoljavaju samo
sopstvene potrebe, te na kraju i opštoj destrukciji. U uslovima u okviru kojih se ne
poštuju apsolutne vrednosti stvari (posmatrane u odnosu na èitavu sredinu), veã im se
pripisuje relativan znaèaj u odnosu na egocentrirani svet, vlada opšta težnja ne samo za
velièanjem ega, veã i za degradiranjem èitave sredine u odnosu na koju se taj ego meri. U
svetu u kome redukcionistièka viðenja sveta neizostavno dovode do poistoveãivanja uma
sa egom, takav um videvši sebe kao odvojeni deo stvarnosti teži u interakciji sa drugima
pre svega da brani sebe*. Tako danas imamo politièare i vojskovoðe koji pre svega brane
sebe, nakon što su se redukcionistièkim verbalnim sredstvima samo-repetitivno ubedili da
je to za dobrobit svih. Takve svesti vide sebe i kompletnu ljudsku rasu kao odvojenu od
Prirode, te nisu u stanju da pronalaze put jedinstva pravih koraka za èitavo èoveèanstvo.
Slièno kao što se pojmovi kao što su svrha, namera ili adaptacija pojavljuju u
okvirima planetarne evolucije živog sveta tek onda kada redukcionistièki posmatramo
svet u okvirima borbe za opstanak, tako se i moralni pojmovi pojavljuju tek kada
sagledamo božanstveni Put prirode pod sveegocentriènim redukcionistièkim okvirima.
Ljudska ponašanja se danas regulišu ne insistiranjem na buðenju kontakta sa našom
unutrašnjom, velièanstvenom prirodom, veã pisanim moralnim normama. Uslovljenim
prihvatanjem kodeksa ponašanja, kao jezièki formulisanih standarda, insistira se upravo
na brisanju kontakta sa našom božanskom prirodom i poistoveãivanju mape Prirode sa
njenom »teritorijom«, što vodi u spiritualnu izolaciju, jer naše ponašanje tada nije
inspirisano raðanjem harmoniènih puteva na holistièkim nivoima postojanja. Zakon je
bleda slika pravde, pravda je bleda slika morala, a moral je bleda slika istinske, u nama
imanentne dobrote. Sva pisana pravila su udaljena od spontane prirodnosti, i doprinose

*
Primetimo da po biblijskoj legendi, Adam nije branio Evu zbog diranja zabranjenog voãa, odnosno
buðenja moãi formiranja znanja o znanju, te i simbolièke mape Prirode, što je, kao što znamo, impliciralo
proterivanje iz raja.

124
ukruãavanju, posebno ukoliko se, kao što je sluèaj u okvirima edukacije i pravnih
»regulacija«, primenjuju kazne u sluèaju odstupanja od njihove primene. Ovakvo
uslovljavajuãe mehanistièko pristupanje postizanju uzvišenih kvaliteta kod ljudi ne vodi i
razumevanju zašto je to važno, a u životu je esencijalno razumeti stvari koje se èine.
Umesto istinske pažnje prema okolini koja se stalno mora obnavljati i razvijati, uz kruto
vaspitanje i edukaciju dobijamo robotizovanu obuèenost koja ne ostavlja efekte iskrene
saoseãajnosti i predanosti, veã pospešuje oseãanja izolacije i neprijateljstva. Življenje
tako postaje rutinska navika nesvesnog obavljanja poslova radi ispunjavanja ciljeva, a
svaka stvar koja se obavlja nesvesno, odnosno bez svesti o Putu, predstavlja neobraãanje
pažnje na mnoga sakrivena pitanja, gde svako od njih nosi poseban odgovor na
odgonetanje Tajne života.
Od kada su se uporedo sa nauènom revolucijom 17. veka pojavile
redukcionistièke, dualistièke i mehanistièke filosofije, nauka je prestala da bude uzvišena
težnja ka otkrivanju i upoznavanju istine i razumevanja zakona Prirode, veã je postala
nauka o kontroli i dominaciji nad njom. Nauka je tada od puta ka mudrosti prešla na put
ka sili, moãi, dominaciji i kontroli, koji je danas evidentniji više nego ikada. Sa
dualistièkim izdvajanjem uma od Prirode, i uzvišene ljudske moralne i intelektualne
vrednosti koje su do pojave ideja o mehanistièkom Kosmosu i živom svetu bile vodilje i
temelji nauènih istraživanja praktièno su postale iskljuèene iz nauènog odnosa sa
Prirodom, što je dovelo do savremenog linearnog i neodgovornog nauènog poretka.
Umesto težnji da se nauènim otkriãima pronaðe smisleno i opšte obogaãujuãe mesto
èoveka u Kosmosu, nauèna istraživanja se danas baziraju na idejama o linearnom rastu i
tehnološkom napretku na raèun slave pojedinaca, zanemarujuãi degradiranje Prirode koje
je u egocentriènim postupcima imanentno. Današnja nauka je stoga u mnogome
ukorenjena u pogrešnim motivima saznanja, udaljenim od želje za otkrivanje najdubljih
istina.
Poistoveãivanjem nauke sa znanjem o kontroli i manipulaciji materije, dolazi se
do prisustva sliènih ciljeva u ljudskim razmišljanjima, odnosno do težnji ka dominaciji i
manipulaciji drugim ljudima, èemu smo svakodnevni svedoci na savremenim društvenim
i politièkim scenama. Eliminacija mudrosti u kojoj nema nagomilavanja znanja i
klasifikacija, dovela je upravo do potonjih efekata, jer redukcionistièki vidici
istovremeno su i separatistièki na politièkim nivoima. Ljudske misli u kojima se raðaju
obogaãujuãe ideje za èitavu ljudsku vrstu su sa prihvatanjem nauènog determinizma i
mehanistièkog pogleda na svet prestale da budu kreativne kosmièke sile, veã samo
epifenomeni materije bez ikakvih moãi spiritualnog dejstva na svet oko sebe. Sa
usvajanjem redukcionistièkih ideja o poticanju suštine stvari iz nepromenljivih
matematièkih zakona koji upravljaju materijom, nauka je prestala da bude ljudsko
stvaralaštvo koje teži znanju, razumevanju, poštovanju i toleranciji, i koje u svakom
istraživaèkom postupku sadrži izvesnu moralnu odgovornost, veã linearna, nekreativna
metodologija koja teži iskljuèivo materijalnim moãima, manipulaciji i kontroli prirodnih
bogatstava.
Pokretaèi težnji ka nauènim istraživanjima danas su još retko globalni
oplemenjujuãi ciljevi, veã uglavnom slava i lièni status u društvu. Ovakvi stvaralaèki
ciljevi dovode do prikrivanja istraživaèkih ideja kako bi se njihovim posredstvom ispunili
iskljuèivo lièni finansijski i egoistièni interesi, pri èemu se zanemaruje važnost
podsticanja zajednièkog napretka, koji u svojoj osnovi uvek ima slobodan i transparentan

125
protok informacija. Nauèna literatura koja bi u istinskim snovima o važnosti
unapreðivanja životnih standarda kroz nauku trebalo da bude dostupna svima, danas se
skupo naplaãuje. Kako radovi u kojima su sjedinjeni estetski i racionalni uvidi, tako i
kvalitativne hipoteze koje uvek prethode važnim kvantitativnim verifikacijama, te i
rezultati »neuspešnih« istraživanja, ne mogu se publikovati u »uglednim« nauènim
èasopisima, iako rezultati istraživanja, bez obzira na njihov ishod, uvek predstavljaju
važan putokaz, koji èesto može uštedeti kako trud nauènika u odgonetanju problema, tako
i prirodne resurse koji se troše u njihovom toku. Umesto nauène literature kao slobodne
komunikativne mreže sa ciljem deljenja znanja i opšteg unapreðenja planetarnog poretka,
danas je pristup savremenim obogaãujuãim saznanjima koje ona donosi ogranièen, i to na
bazi klasifikujuãe neravnopravnosti po pitanju koje zapostavljeni nisu imali nikakvo
pravo izbora.
Umesto uviðanja altruistiènog deljenja znanja kao fundamentalnog puta ka
rešavanju problema planetarne nejednakosti, danas su u ekonomskim sferama postojane
zavaravajuãe ideje da se kvantitativnim, iskljuèivo kapitalnim pomoãima može rešiti ovaj
problem, iako je poznato da prenošenje pravog znanja èini ljude slobodnim, dok ih
primanje poklona u vidu materijalnih dobara, najèešãe èini zavisnim. Slièno kao što
bismo, u najveãem broju sluèajeva, siromašnom afrièkom plemenu na obali reke mnogo
više pomogli kada bismo njegove èlanove nauèili kako da pecaju, nego ako im samo
damo po ribu, tako i implementacija visokih tehnologija u siromašnim zemljama èini
njene stanovnike zavisne od neophodnosti održavanja ovakve složene opreme, dok bi im
prenošenje znanja koje stoji u osnovi razvoja ovakvih tehnologija omoguãilo njihovu
samostalnu konstrukciju, obnavljanje i skladnu regulaciju kapaciteta. Tako problem
neadekvatne edukacije èini osnovu gladi i nemaštine na planeti današnjice. Meðutim,
savremeno insistiranje na egocentriènosti, sebiènim težnjama ka sopstvenom profitiranju,
èuvanju znanja i pohlepi kao pokretaèima toèka ekonomskog i tehnološkog napretka
istovremeno pokreãe i toèkove nejednakosti, neravnopravnosti, ljudskih nezadovoljstava,
sukoba i ratova. Danas je neophodno i esencijalno održanje svesnosti o važnosti
prenošenja pravih, prosvetljujuãih i konstruktivno povezujuãih kvaliteta i saznanja, te i o
nezamenljivosti ovakvog pristupa kvantitativnim »investiranjem« sa strane koje, voðeno
redukcionistièkim težnjama ka sopstvenom profitiranju, samo dodatno poveãava
postojeãe nejednakosti. Od uprošãenih, bilo nauènih, socioloških ili ekonomskih mapa
Prirode u okviru kojih se u svrhu mehanistièkog biranja alternativnih opcija, najvredniji
kvaliteti i divergentne putanje ili ignorišu ili redukuju do jednoznaènih, konvergentnih
uzroèno-poslediènih nizova, moramo se okrenuti pravom, direktnom doživljaju Prirode u
kome je sve obasjano beskrajno i nemerljivo vrednim kvalitetima, koji su jedini u stanju
da nam ukažu na put spontanog, zajednièkog, ujednaèenog napretka, prožetog brižnošãu i
saoseãanjem za sve što postoji.
Usled mehanistièke i iskljuèivo eksperimentalno proverljive metodologije
saznanja, mehanizam po kome se odigrava neki prirodni proces se u okvirima savremene
nauke smatra njegovim uzroènim objašnjenjem. Usled ovako ogranièenog naèina
zakljuèivanja koji se bazira samo na prihvatanju kvantitativnih dokaza kao jedino
relevantnih, know-how savremene nauke daleko pretièe know-why, za koji je neophodno
uvoðenje intuitivnog, etièkog i kvalitativnog razmišljanja u okvire prognoze izvesnih
nauènih i tehnoloških dejstava. Jednostrana i mudrošãu i ekološkom održivošãu
neuravnotežena know-how znanja uglavnom doprinose poveãanom nivou kontrole i

126
manipulacije Prirode bez sagledavanja potpunog spektra posledica delovanja procesa koji
stoje u osnovi ovakvog manipulisanja. Danas praktièno sve što je nepatentabilno,
odnosno što nije know-how, ne spada u domen interesantnih nauènih otkriãa i
konsekventno ne dobija fondove za dalja istraživanja. Razlog tome nije samo gotovo
opšta uverenost u ekvivalenciju tehnološkog i ljudskog duhovnog napretka, veã i to što
prisvajanje know-how znanja omoguãava državama da investiranjem u nauku gaje nadu
da ãe nova otkriãa doprineti razvoju njihovih vojnih i politièkih moãi.
Zahvaljujuãi kartezijanskim idejama o èoveku kao ukrotitelju Prirode, i
darvinovskim teorijama evolucije na osnovu kojih su materijalna obilja, a ne radoznala
uèenja i unutrašnja, umetnièka obogaãujuãa iskustva, kljuè životnog opstajanja,
savremena civilizacija najveãim delom boravi u shvatanju da joj mudrost nije potrebna za
preživljavanje. Težnja ka zabavi uz bespoštednu potrošnju prirodnih resursa i zagaðenje
Prirode predstavljaju današnju zamenu za utoèište u mudrosti i lepoti, ili barem traganje
za njima. Nedostatak postavljanja pitanja koji donosi promena interesovanja ljudi od
traganja za lepotom i mudrošãu do èulnih užitaka dovodi do oseãanja razoèarenja i
gubitka slobode, što je u mnogome posledica okrenutosti nauènih tema iskljuèivo
materijalistièkim stvarima koje se mogu dokazati. Svesna ogranièenost pogleda na svet
kakva je prisutna u savremenoj nauci neizostavno povlaèi za sobom nezadovoljstva usled
ignorisanja oplemenjujuãih holistièkih kvaliteta koji èine osnovu opisa svakog smislenog
postojanja živog sveta. U ovakvom vremenu dominacije redukcionistièke nauène misli,
težnje ka ispoljavanju nadljudskih sposobnosti ili osobina, makar to bilo i jednostavno
samopožrtvovanje ili iskreno saoseãanje, atrofiraju i stoga njihov potencijal za evolutivno
prenošenje zajedno opada. I tako dok ljudske materijalne moãi (kvantitet) rastu, ljudski
kvaliteti opadaju. Prihvatanje velièine kao kvaliteta u današnjem društvu ima za
posledicu iskrivljenost od pravih vrednosti. Cena navodne esencijalnosti matematièkih
modela i obaveznog uklapanja novih otkriãa u postojeãe matematièke modele sveta je ta
da nam bitni putevi izmièu iz ruku u opisima Prirode ovakvom metodologijom. Poznato
je da su holistièke teorije kao, na primer, sistemska teorija ili hipoteza o Gaji, uglavnom
kvalitativne, pri èemu se pozivaju delimièno i na kvantitativne podatke, ali ne i na strogi
matematièki formalizam kao aparat za potvrðivanje istinitosti, koji nauèna metodologija
jedinog vidi kao relevantnog i pouzdanog. Opsednutost kvantifikovanjem se u slici
društva ogleda depersonalizujuãim tretiranjem ljudi kao da su distinktivni brojevi ili
zupèanici redukovanih vrednosti sa potencijalom lake zamene, a to sve u svrhu kontrole,
usled polazne pretpostavke o primitivnim ljudskim instinktima umesto unutrašnje
božanske prirode. Poistoveãivanje bruto nacionalnih dohodaka sa kvalitetom življenja
razvija zavaravajuãe shvatanje da se sve može kupiti, statistièke korelacije
depersonalizuju ljude, pri èemu nikada ne predviðaje ishode pojedinaènih dogaðaja, dok
se u sluèaju individualnih ljudskih biãa samo mentalna disharmoniènost, destruktivno
ponašanje i drugi gubici mogu meriti, a nikada ljudska kreativnost, sloboda, razum,
mudrost. Na ovaj naèin se akumulira niz problema u savremenom društvu koje ono,
zasnovano na nauènoj metodologiji, nije u stanju da reši. Njihovo rešavanje zahteva
jednostavno nagli obrt paradigme.
Redukcionistièki vidici i kartezijansko-dualistièka shvatanja koja potièu iz
filosofija sa zapada dovela su do beskrajnih razdvajanja, podela, te klasifikacija kao
sintetièkih pokušaja odgovora redukcionizma na prethodno rasparèane stvari u svetu oko
nas. Èovek je tako potenciran kao jedinstven u svojoj posebnosti, što ne bi bilo strašno da

127
je ovo shvatanje bilo uravnoteženo sa istovremenim oseãanjem pripadnosti i neraskidive
povezanosti sa drugim biãima i sa Prirodom, gde su svi isto tako dragoceni i posebni kao
i sam èovek. Meðutim, kartezijanski dualizam je najpre doveo do otuðenja ljudi izmeðu
sebe, što se ogleda u dominaciji egoistiènih nad altruistiènim viðenjima sveta; pa do
otuðenja ljudi od drugih bioloških vrsta, te i od èitave biosfere, što se ogleda u bezmernoj
potrošnji prirodnih resursa i zagaðenju Prirode; te na kraju i do otuðenja ljudi od
Kosmosa, tako da se smisao svih prelepih zvezda iznad nas svodi na sluèajan poredak
koji je po moguãstvu još samo ogledalo naše posebnosti, pošto je veãina tih zvezda
bezživotna. Ideja o sluèajnom i stohastièkom nastanku života na Zemlji je, opet, u
nesaglasnosti sa egoistiènim sukobima iniciranim težnjama ka èulnim uživanjima, koje su
izraz necenjenja dragocenosti samog èina postojanja. Naèin doživljavanja sveta baziran
na idejama o kartezijanskom dualizmu je prisutan u tolikoj meri da se u današnjem
društvu pod normalnom osobom ne može podrazumevati skoro niko ko nije u stanju
meðuljudskog otuðenja, duhovne uspavanosti i trke za materijalnim bogatstvima.
Redukcionistièka misaona nastrojenost na nivou društvenih ureðenja je
posredstvom raznih klasifikacija i buðenja oseãanja pripadnosti ili nepripadnosti dovela
do toga da je današnja istorija ljudskog društva obeležena ne razvojem lepote u
umetnosti, izražavanja, komunikacije, kao i kompleksnosti nauke ili socijalnih standarda,
veã ljudskim nesreãama, ratovima i tragedijama. Planeta na kojoj živimo podeljena je ne
samo razlièitim jezicima (odnosno, razlièitim skupovima ontogenetski struktuiranih
dekodirajuãih kljuèeva prevoðenja fonetike u semantiku u našim saznajnim neuronskim
mrežama), èiji se pouèan uzrok postojanja može pronaãi u biblijskoj legendi o
vavilonskoj kuli, veã i postojanjem država i naroda kao društvenih klasa u koje ljudi
pripadaju po ovozemaljskom roðenju. I u tim nacionalnim kategorijama postoje i dalje
bezbrojne socijalne podele koje se izvode na osnovu finansijskih, imovinskih,
obrazovnih, statusnih, starosnih, kulturoloških i drugih veštaèkih razlika. Mnogi smatraju
da bi ljudi mogli da se dele (ukoliko ikako) samo na dobre i loše, ali èak i ova podela bi
podrazumevala da je neko po prirodi i bez moguãnosti promene ili dobar ili ne.
Shvatanjem da osobine ne poèivaju u samim ljudima, veã zapravo u njihovim
interakcijama sa okolinom, svi ljudi postaju po Prirodi podjednako dobri, samo su neki
od njih vremenom zamraèili svoje unutrašnje Sunce oblacima redukcionistièkih misli.
Tako bi oni koje bi data podela okarakterisala kao ne dovoljno dobre, lako mogli postati
dobri uz malo poverenja i truda, a vrlina i kuraž je zaista posvetiti svoje vreme i trud baš
ovakvoj edukaciji.
Redukcionistièke misli ljudi, zasnovane na uoèavanju najpre forme i kvantiteta,
pa tek onda procesa i kvaliteta, ogledaju se i u veoma nefleksibilnom prihvatanju
promena, i pored toga što je život slièan reci koja nikada nije ista u vremenu. Razvoj
nauènih shvatanja nam ukazuje na stalni prelaz opšte prihvaãenih stavova o mestu ljudi
na Zemlji u kosmièkom poretku, i to od antropocentriènih pozicija ka sve altruistiènijim.
Tako je geocentrièno shvatanje o nalaženju nama jedinih poznatih, inteligentnih biãa u
centru sveta sa hrabrim Kopernikovim otkriãem moralo biti zamenjeno heliocentriènim
sistemom, da bi zatim bilo otkriveno da se naša životna planeta nalazi praktièno na
periferiji jedne od nekoliko stotina milijardi galaksija, od kojih svaka u proseku sadrži po
oko stotinak milijardi zvezda sa nebrojeno mnogo potencijalnih životnih sistema na
orbitama oko mnogih od njih. Koliko god da objašnjavanje i doživljavanje percepiranog
sveta iz subjektivne persepektive uliva oseãaj prividne stabilnosti i sigurnosti, ovakav

128
prilaz opisivanju stvarnosti je neophodno uravnotežiti sa znaèajem akta davanja u kome
se oèitava pripadnost i brižnost o svetu, a što bi se na nauènoj osnovi moglo predstaviti
iskljuèivo putanjama, odnosno relacijama. Paralelno sa nauènim otkriãima izvedenim
pomeranjima mesta Zemlje u mapi kosmièkog poretka bi se morao odigravati i postepeni
prelaz sa egocentriènog moda doživljavanja sveta na altruistiènije vidike prožete svešãu o
doprinosu pojedinaènih biãa globalnom društvenom, spiritualnom i ekološki održivom
napretku. Slièno kao što su u svim živim biãima, pojedinaène ãelije u obavljanju svojih
izdiferenciranih funkcija orijentisane na održavanje celine biãa, i ljudska biãa bi morala
»delati lokalno, a misliti globalno«, kao što kaže èuveni slogan.
Svet u kome živa biãa unutrašnjim refleksijama ne pronalaze svoje smisleno
mesto u harmoniji kosmièkog postojanja, veã doživljavaju sebe kao puka fizièka tela
(koja zajedno sa slikom naših osobina koje èitamo u tuðim, a ne svojim oèima grade ego)
odvojena od ostalog sveta i bez ikakvih nelokalnih meðusobnih uticaja sa svetom oko
sebe, implicira niz sukobljavajuãih socijalnih »procesa« karakteristiènih za današnju
svakodnevnicu. Redukcionistièki vidici, neuravnoteženi sa holistièkom svesnošãu o
putanjama koje nas povezuju uprkos razlikama, pre svega raðaju kompetenciju, odnosno
svet u kome su živa biãa, umesto težnji ka zajednièkom napretku, okrenuta bespoštednoj
borbi za sopstvena prava, »slobodu« i istinoljubivost koji izviru iz produkata
redukcionistièkih razmišljanja. U takvom svetu se svaki kvalitet poredi sa onim što nam
je poznato, tako da u suštini i nije bitno koliko iznutra oseãamo da vredimo (a vredimo
svakako mnogo), veã koliko smo vredni u odnosu na ostale, ili drugim reèima koje bolje
opisuju ovakvo stanovište, koliko su drugi lošiji od nas. Kao posledica takvih
vrednovanja, logièno je da ljudi i ne žele da promene svet na bolje i da mu predaju svoje
duhovno znanje, jer bi tada oni sami manje bili vrednovani. Život postaje slièan
sportskom nadmetanju ili trci, u kome su takmièari svesni da jedini naèin da oni pobede
je da drugi izgube, i tako se ova dva ishoda poistoveãuju. Zaboravlja se na veèni
holistièki princip na èiji Put su upuãivale sve religije sveta, a to je da pobedi li neko od
nas, radujmo se, jer i mi smo pobednici sa njim.
Nije stoga ni èudo što sveti spisi savetuju potpunu predanost holistièkom u nama,
te i težnju ka neposedovanju ne samo imovina i materijalnih bogatstava, veã i duhovne
baštine, mudrih misli i saznanja, jer »blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo
nebesko«. Holistièki um i svete misli koje nas trenutno obasjavaju unutrašnjom svetlošãu,
prevazilaze razlike na kojima je zasnovan sistem opažanja, i uoèavaju sliènosti, puteve
koji nas povezuju sa drugim biãima. Drevni mudraci su oduvek smatrali da je svet koji
percepiramo samo refleksija našeg unutrašnjeg sveta, te da bi put svesnog razmišljanja
trebalo biti takav da se odgonetanjem Tajni sveta Prirode polako dolazi do otkrivanja
èudesnog sveta u nama samima. Nažalost, verske zajednice gotovo da nikada ne sugerišu
pronalaženje paralela religijskih misli iz razlièitih pisanih izvora, što je esencijalno ne
samo za razumevanje istih poruka koje se metaforièno provlaèe kroz sve religijske
tradicije, veã i za razvijanje tolerancije, kao i uviðanja razlièitih naèina na koje se može
priãi istini i opisati religijski oseãaj. Religijska shvatanja o životu izvan života, premda
nezamislivo realna, u slikovitom obliku su takoðe kartezijanskog dualistièkog porekla,
èije se posledice veoma èesto sagledavaju u ljudskoj ravnodušnosti prema Prirodi, te time
i u eksploatišuãem odnosu izmeðu ljudi i tehnologija sa Prirodom, što dovodi do niza
ekoloških problema savremenog sveta. Dok samo-zadovoljavajuãa eksploatacija dovodi
do prisvajanja, misaone vezanosti za plodove rada, pohlepe i na kraju destruktivnog

129
razoèarenja, istinska religiozna oseãanja su povezana sa uviðanjem oplemenjujuãe
važnosti, vrednosti i lepote imanentne u svim životnim detaljima.

Redukcionizam i holizam u okvirima savremenog ekonomskog upravljanja

Kao posledica Darvinove teorije evolucije u okviru koje individualna borba za

opstanak predstavlja pokretaè toèka evolucije, za razvojem ega nastalu kompetitivnost se
smatra da pokreãe i ekonomske procese, te se kao posledica toga danas ne samo opšta
dobrobit, veã i samo elementarno zdravlje, paradoksalno poistoveãuju sa nivoom
potrošnje, koja s druge strane dovodi do zagaðenja Prirode i globalnog otopljavanja u
zabrinjavajuãim razmerama. Osnovno polazište kompetitivnog modela ekonomije,
nastalog u 18. veku, je pretpostavka o uvek pozitivnom ishodu težnja svih uèesnika u
ekonomskim transakcijama ka što veãoj dobiti, uz, naravno, implicitno poistoveãivanje
dobiti sa materijalnom dobiti. Ovaj model ekonomije u okviru koga je pravedna
raspodela dobara bila zamenjena težnjom ka beskonaènom linearnom rastu, bio je
zasnovan na pretpostavkama savršenih i slobodnih informacija za sve uèesnike;
verovanju da je svaki uèesnik podjednako mali, te da nema uticaja na cenu; i trenutnim i
potpunim pokretljivostima i dostupnostima radnih snaga, prirodnih resursa i mašinerije.
Meðutim, danas i pored opšteg korišãenja ovog modela od strane ekonomista nijedna od
ovih pretpostavki više ne važi, što oèigledno dovodi do sve veãe stope rasta nejednakosti
u svetu*. Ove socijalne i pravne nejednakosti izazivaju ogromna ljudska nezadovoljstva
koja impliciraju kriminal, nacionalizam, religijski fundamentalizam sa tragiènim
posledicama. Izolovanja delova društva koji nisu od interesa za finansijsko ulaganje u
cilju profitiranja karakteristièna je pojava u svetu današnjice, što dovodi ne samo do sve
dubljih ekonomskih i tehnoloških, veã i kulturnih razlika. Usled zanemarivanja pravih
uzroka siromaštva i »dualnih ekonomija«, koji na socijalnom nivou leže u zanemarivanju
važnosti protežiranja težnji za mudrošãu i umetnièkim doživljajima stvarnosti kroz
edukaciju, veãina savremenih ekonomskih pomoãi se bazira na oduzimanju od
siromašnih u bogatijim zemljama i davanju »bogatijima« u siromašnim zemljama, te
ovakve »pomoãi« uglavnom još više potkrepljuju postojeãe nejednakosti. Danas je jasno
da je u svrhu prevazilaženja problema drastiène nejednakosti, neophodno da ekonomski
ciljevi tehnološkog razvoja i tržišne politike na globalnom planu budu uravnoteženi sa
ekološkom održivošãu i socijalnom jednakošãu, i to putem davanja primarnog akcenta
spiritualnim kvalitetima živog sveta naspram apstraktnih kvantitativnih parametara
»razvoja«.
Ideju o egocentriènoj kompetitivnosti, pohlepi i zavisti kao pokretaèima toèka
ekonomskog napretka izražava èuveni, danas veã klasièni model kapitalistièke ekomonije
Adama Smita po kome je celokupno tržište moguãe sazdati tako da ono figuriše po
ciklusima u okviru kojih postoji linearan sled dogaðaja, tako da se dok se ciklus vrati u

*
Tri »najbogatija« èoveka na našoj planeti danas poseduju veãe materijalno bogatstvo od svih 600 miliona
stanovnika 48 najnerazvijenijih zemalja, 20 % planetarne populacije poseduje 85 % njenih materijalnih
bogatstava, dok najsiromašnijih 20 % poseduje samo 1,4 %, a treãina stanovništva Zemlje živi ispod
granica siromaštva. Èetvrtina stanovnika Zemlje troši tri èetvrtine obraðenih prirodnih resursa, a samo 5 %
troši treãinu. Kada bi nivo potrošnje u Velikoj Britaniji važio globalno, bilo bi nam potrebno 8 ovakvih
planeta da bismo obezbedili dovoljno proizvoda, a 35000 dece svakodnevno umire od gladi.

130
svoju poèetnu taèku, može realno svuda ostvariti dobit. Za ove cikluse, kao što su na
primer, štednja, ulaganje, proizvodnja, potrošnja, raspodela dobara, rad i obnovljena
štednja, mislilo se da se mogu primeniti na materijalna dobra, dok bi težnje ka
spiritualnom napretku došle tek kada se zadovolje svaèije materijalne potrebe. Ideja o
eliminaciji uzvišenih ljudskih vrednosti iz funkcionisanja mašinerije za linearni napredak,
bilo u nauèno-istraživaèkim ili ekonomskim sferama, neizostavno je dovela do stanja
savremenog društva u okviru koga pored visokih tehnologija kojima smo okruženi
figurišu i oseãanja izolacije, sebiènosti i okrenutosti sveopštoj bitci protiv Prirode. Da
bismo povratili životno zadovoljstvo na našoj planeti neophodno je da napredak i visoke
tehnologije postanu ne usmeravaèi naših delatnosti, veã upravo obrnuto: ljudske
vrednosti, kao što su dobrota, milostivost i saoseãanje moraju doãi u prvi plan, te se rad
mašina mora prilagoditi putu koju ova uzvišena oseãanja i težnje zacrtaju.
Da bi ekonomski opstao, svaki posao mora proizvoditi nadoknadu za rad radnika i
za potrošeni materijal. Naravno, poslovi najèešãe proizvode više od toga i ova »dodatna
vrednost« se razlièito raspodeljuje u kapitalistièkim i socijalistièkim ekonomijama. U
kapitalizmu se pitanje ove raspodele koje je moralnog karaktera, zaobilazi
premošãavanjem od pitanja vrednosti do pitanja relativnih cena, dok je u socijalistièkim
ekonomijama, opet iz iskustva poznato da bilo kakve sintaksièke norme ne mogu dovesti
do pravednog i ravnopravnog društva, sve dok se ne shvati da je proces unutrašnjeg
oplemenjivanja potrebno stalno obnavljati da bi se ostalo na putu sveopšte dobrote. U
socijalistièkoj ekonomiji figuriše takoðe pogrešno poistoveãivanje vrednosti proizvoda sa
uloženim radom u njegovu proizvodnju. Kroz oba vidika ekonomije postaje jasno da je
predodreðeno da ljudi cene i poštuju samo ono što su sopstvenom delatnošãu stvorili, što
je svesnost koja kao što je dovela do raspada socijalistièkog politièkog ureðenja, dovodi i
do razarajuãe dominacije kompetencije nad kooperacijom u savremenim kapitalistièkim
ekonomijama. Ono što se zanemaruje u svim ekonomskim modelima je takozvani
prirodni kapital, odnosno sav kapital koji je nemoguãe stvoriti ljudskim aktivnostima.
Ljudskim delatnostima stvoren kapital, koji ukljuèuje nauèna i tehnološka znanja, fizièku
infrastrukturu i sve vidove ljudskih oprema i oruða, èini samo mali deo ukupnog kapitala
koji je danas u upotrebi. Upravo u konaènosti i iscrpivosti prirodnog kapitala leži
neizvodljivost ispunjenja savremenih snova o beskonaènom rastu primenom današnjih,
veãinom nereciklirajuãih postupaka proizvodnje.
Slièno kao i u gotovo svim savremenim poljima ljudskih delatnosti, i u okvirima
ekonomije se može sagledati apsolutna dominacija kvantifikovanja nad uoèavanjem
kvaliteta. Radi pojednostavljanja sagledavanja beskrajnih vrednosti svih stvari oko nas, u
cilju protežiranja razmene materijalnih dobara, vrednost proizvoda se poistoveãuje sa
pridodatom im cenom. Jedini putokaz u izvoðenju transakcija na savremenom tržištu tako
postaje princip »ekonomiènosti« u okviru koga se zanemaruju beskrajne kvalitativne
razlike na raèun sopstvenog profitiranja. Sagledavanje spiritualnih vrednosti stvari,
njihovog porekla i lepote ili bilo kojih drugih kvalitativnih preferencija je izbrisano iz
sveta odluèivanja uèesnika u ekonomskim procesima, kroz èije oèi polako tonu sve svete
vrednosti sveta oko nas. Ekonomski proraèuni, koji se realno mogu odnositi samo na
proizvodna »sekundarna« dobra, usled zanemarivanja kvalitativnih razlika protežu se
kako na uslužna »sekundarna« dobra, tako i na sva bilo obnovljiva ili neobnovljiva
primarna dobra, što, izmeðu ostalog, inicira nerazumno poistoveãivanje prirodnog
kapitala sa prihodom. Pri uzimanju u obzir ne-ekonomskih vrednosti u savremenim

131
proraèunima, ekonomisti obièno koriste takozvani metod »trošak/korisnost«, ali u okviru
koga se samo onome što se ne može kvantitativno oceniti pridaje monetarna vrednost.
Tako novac u savremenom društvu postaje najveãa od svih vrednosti, što je shvatanje
koje u globalnim razmerama neizostavno inicira destruktivne meðuljudske sukobe.
U svetu savremene ekonomije za èije se parametre misli da reflektuju kvalitet
življenja, vrednost proizvoda se, dakle, poistoveãuje sa monetarnom tržišnom vrednošãu,
pri èemu se zanemaruju svi esencijalni sociološki i ekološki faktori (kao, na primer, da li
je proizvod prirodan ili veštaèki, u kolikoj meri ga je moguãe reciklirati itd.), te stoga i
nije èudo da je veãina vrednosti u svetu danas povezana iskljuèivo sa težnjom ka
profitiranju. Bruto nacionalni proizvodi, koji bi trebalo da kvantitativno predstavljaju
državno ekonomsko bogatstvo, u sebe ukljuèuju sve ekonomske aktivnosti povezane sa
monetarnim vrednostima kao što su i socijalni troškovi osiguranja, sudskih procesa i sl.,
dok se svi nemonetarni aspekti ekonomije ignorišu, ukljuèujuãi dobrovoljni rad, negu
starih, upravljanje domaãinstvima, kulturno podizanje, te i obrazovanje koje se smatra ne
ulaganjem, veã utroškom. Poistoveãivanje istinskih vrednosti svih stvari oko nas sa
njihovim monetarnim vrednostima, analogno poistoveãivanju teritorije sa mapom i
imenovane stvari sa imenom, neizostavno vodi i do nastanka poremeãenih ljudskih
vrednosti, što se jasno ogleda u èinjenici da se danas materijalna bogatstva, spremnost na
nasilje, hvalisanje sopstvenim uspesima, te uopšte velièina doživljavaju vrednim
osobinama, dok se skromnost, poštovanje i uoèavanje lepote u malim stvarima
doživljavaju »sažaljujuãe«, slièno kao i svesnost da se najlepše stvari ne mogu kupiti.
Izraziti ekonomski i tehnološki progres je redefinisanjem ljudskih vrednosti doveo do
savremenog stanja društva u kome gotovo da uopšte ne postoje nebeska stremljenja,
snovi inspirisani herojskom hrabrošãu, šumom Prirode, dugom i zvezdama, s obzirom da
su se sve ljudske težnje preorijentisale na zemaljska, materijalna bogatstva. Ukoliko
želimo da povratimo uzvišene težnje u ljudskim oblikovanjima karaktera i blistavim
razmišljanjima, povratak našeg društva na put ka nebeskim, spiritualnim vrednostima
mora biti neminovan.
Na polju ekonomije èitav svet je podeljen na kupce i prodavce, te proizvoðaèe i
potrošaèe. Kada bismo uporedili vrednosti »idealnih« uèesnika u savremenim
ekonomskim procesima, koje bi bile tako podešene da maksimiziraju težnje ka
beskonaènom rastu, sa ljudskim, uzvišenim vrednostima koje potièu iz drevnih religijskih
predanja, bili bismo sasvim sigurno zapanjeni. Dok bi »idealni« proizvoðaèi i potrošaèi
morali da budu preokupirani sopstvenim potrebama i željama, ideal svetih tradicija je
oduvek bio u skromnosti i ispunjavanju tuðih želja. U okvirima savremene ekonomije se
insistira na iniciranju nezadovoljstva i nezasitosti, te podstaknjivanju sopstvenih želja za
materijalnim bogatstvima, jer se samo na taj naèin može održavati stalni rast sistema.
Ovakvo raspirivanje želja je u potpunoj nesaglasnosti sa istinskim vrednostima ljudskih
biãa u skladu sa kojima su umerenost i optimalnost vrline. Povrh svega, znamo da veliki
opseg materijalnih želja neizostavno indukuje orijentisanost životnih delatnosti ka
njihovom ispunjenju, èime se zanemaruje prirodna sredina zaradi sopstvenih sebiènih
ciljeva. Materijalne želje neizostavno dovode do uslovljavajuãe vezanosti za plodove
ljudskog rada, što u društvenim razmerama predstavlja uzrok mnogih ratova i nesreãa.
Umesto duhovne slobode, okrenutosti Putu i bezmerno bogatom trenutku postojanja, te
bezuslovne Ljubavi, tako dobijamo društvo u kome su ljudi okrenuti bezbrojnim
ciljevima, što dovodi do razvijanja oseãanja straha od eventualnog njihovog nestajanja,

132
kao i zavisti i pohlepe u sluèaju neispunjenja želja. Sve osobine koje teži da podstakne u
nama savremeno ekonomsko doživljavanje stvarnosti su u potpunom kontrastu sa
drevnim predanjima o mudrosti i putu ka životnoj sreãi.
U okviru savremenih ekonomskih proraèuna, standard življenja se meri
godišnjom potrošnjom, te se stoga logièno teži njenom maksimiziranju posredstvom
masovnih sredstava komunikacije, kao i ulaganja u sve veãi i efikasniji nivo proizvodnje.
S druge strane je jasno da bi se u jednom spiritualnom društvu u kome je umerenost
vrlina, vrednost blagostanja mogla poistovetiti samo sa optimalnim nivoima proizvodnje i
potrošnje. Sa poveãanjem nivoa potrošnje kome teži savremena ekonomija, poveãava se i
opseg veštaèkih dejstava svakodnevnog življenja na koji su ljudi naviknuti, koji je
direktno srazmeran nivou nezadovoljstva koji bi nastao sa njihovim nestankom, što dalje
poveãava strah od oskudica, koji inicira težnje ka još veãem rastu i ekonomskom
napretku itd. Linearna zastarela razmišljanja savremene ekonomije se, stoga, odražavaju
na opsednutost rastom i poistoveãivanjem socijalne dobrobiti sa sve veãim
nagomilavanjem materijalnih moãi i bogatstava, što u svakom kibernetièkom kolu dovodi
do neizostavne propasti sistema ukoliko se on ne uravnoteži sa usporavajuãim težnjama,
odnosno okrenutosti kvalitetima i preraspodeli moãi. Ne nezasite želje, veã skromnost, ne
veliko, veã malo, ne ja, veã Ti, zlatni put je ka svetskom miru i blagostanju.
U cilju odreðivanja što efikasnijih odgovarajuãih akcija na tržištu, danas se
uglavnom kompjuterski proraèuni koriste u svrhu biranja ponuðenih tržišnih opcija.
Naravno, kompjuteri su programirani sa ciljem ne optimiziranja standarda, ljudskih prava
i održivosti življenja, veã maksimiziranja profita, dakle beskonaènog rasta. Svaka
deonica koja se može prodati za veãi profit prodaãe se, što za posledicu ima stapanja i
akvizicije džinovskih korporacija, te rast nejednakosti izmeðu velikih i malih preduzeãa.
Suva linearna logika kapitalistièkih preduzeãa je u potpunoj suprotnosti sa kulturnim i
biološkim nelinearnim vrednostima ljudskih biãa. Starovremenske vrline kao poštovanje
svetosti Prirode, nepozajmljivanje uz kamatu, ukazivanje poverenja na osnovu usmenih
saglasnosti, propagiranje samo informacija i stvari od opšte koristi, i zahtevanje poštenih
cena danas su nestale, te kao posledica doživljavanja kompetitivnosti, rasta, dominacije i
bezmernog sticanja kao vrlina, prekomernom potrošnjom se iscrpljuju prirodni resursi,
svaka usluga se naplaãuje, za moralne odluke se konsultuju zakonske odredbe, reklame sa
sebiènom pozadinom su prisutne na svakom koraku, a cene diktiraju konkurencija,
ponuda i potražnja i to u cilju maksimiziranja profita. Ime »privatizacija« potièe od
latinske reèi privare, što znaèi osiromašiti, odakle se jasno vidi istinsko globalno
poimanje privatizacije, kao neèega sa èime se osiromašuje zajednica. Danas u ekonomiji
ona poseduje obrnuto znaèenje, s obzirom da je savremeno shvatanje da je privatizacija
zapravo bogaãenje, što je još jedan vid idejne zavaranosti redukcionistièkim shvatanjima
o postojanju intrinsiènih osobina stvari, a što kao u ovom sluèaju pomraèuje sposobnost
uoèavanja povezujuãih putanja.
Kompetitivni model ekonomije u kome se svako bori iskljuèivo za svoja prava i
teži prikupljanju samo bogatstava za sebe, ukljuèuje u sebe i polaznu pretpostavku o
celini koja nije ni manja ni veãa od sume njenih delova. Vrednosti putanja izmeðu
pojedinaca se zanemaruju i opstaje samo svest o sopstvenoj dobrobiti kao linearnom
uzroèniku opšte dobrobiti, što dovodi do ogromnih neravnopravnosti. U jednoj konaènoj
sredini, procesi rasta i opadanja moraju biti uravnoteženi, te se kao uravnotežavajuãa
protivteža nediferenciranom ekonomskom rastu moraju suprotstaviti procesi

133
kvalifikacije, kao na primer, prenošenje preterane proizvodnje i potrošnje iz privatnog
sektora u javni sektor, ukljuèujuãi edukaciju, kao i svi drugi vidovi kulturnih aktivnosti u
okviru kojih se razvijaju unutrašnje holistièke i povezujuãe osobine i uvidi u stvarnost.
Nažalost, danas se problemi velike potrošnje i nedostatka resursa rešavaju ne spuštanjem
na optimalnu umerenu potrošnju, veã razvojem sve savršenijih tehnologija i to najèešãe
sa nepoznatim i neuraèunljivim prateãim pojava, kao kada su u pitanju genetsko
inženjerstvo ili nuklearna energija. Pod pojmom R&D* se danas podrazumeva
industrijski i tehnološki razvoj, a tek eventualno kao posledica njega, što je daleko od
pravila, i kulturni i spiritualni razvoj ljudskih biãa. Traženje odgovora u tehnologiji,
umesto u filosofiji, religiji ili umetnosti je posledica uvaženog statusa nauke u
savremenom društvu, kao i odslikavanje èinjenice da se nauèni i ekonomski problemi
rešavaju bez uplitanja ljudskih vrednosti u sferu èitavog problema. Fascinacija samim
tehnologijama u odnosu na lepotu koja bi izvirala iz njihovog postojanja i funkcionisanja,
kao na primer, fascinacija brzinom, silinom i shemom motora aviona umesto uživanja u
posmatranju njegovog belog traga po plavoj nebeskoj pozadini odslikava ne samo
dominaciju redukcionistièkih nad holistièkim shvatanjima i doživljajima savremenog
sveta, usled jasne asocijacije na dominaciju i samo-ispoljavanje umesto na kooperativnost
i integraciju, veã i dominantnost Jang principa, principa okrenutog rastu i dominaciji, a ne
milostivosti i uoèavanju sveukupne lepote.
Èitav savremeni neo-kolonijalizam u okviru koga se svakodnevno produbljuju
razlike izmeðu životnih standarda i potencijala »bogatih« i »siromašnih«, postojan je kao
spontana posledica redukovanja svih velièina od uticaja za ljudske odluke na iskljuèivo
faktor sopstvenog profitiranja. Slièno kao što se moralne i globalno-ekološke posledice
nauènih istraživanja retko kada uzimaju u obzir usled njihove linearno nadovezujuãe
metodologije i implicitne ideje da se smislenost i istinitost svih tvrdnji može dokazati na
bazi zatvorenog skupa aksioma, tako je i u savremenom ekonomskom upravljanju
prisutna eliminacija odgovornosti usled lažne uverenosti da biranje tržišnih opcija mora
uvek biti takvo da se teži maksimiziranju ekonomiènosti, odnosno sopstvenog
profitiranja. Ovakvi mehanistièki vodièi savremenog ekonomskog upravljanja sami po
sebi dovode do sve veãih globalnih nejednakosti. Tako su bogate države zainteresovane
samo za izvoz manjih i siromašnih država, ali ne i na njihova interna tržišta, koja je
neophodno pospešivati u svrhu prevazilaženja problema drastiène nejednakosti i
siromaštva. Implementacija visokih tehnologija sa visokim nivoima kapitalizacije
neizostavno dovode do indukovanja nezaposlenosti, zavisnosti i eksploatacije radnih
snaga u siromašnim zemljama. U okviru ovakvih neo-kolonijalistièkih ekonomskih
odnosa, pod razvojem se iz perspektive bogatih preduzetnika podrazumeva razvoj
sirovina i tržišnih profita, ali ne i razvoj ljudskih biãa, njihove slobode i zadovoljstva.
Premda je jasno da se nedostatak saoseãanja nalazi u osnovi davanja primata sebiènom
uzimanju i reciproènim odnosima naspram ohrabrivanju i neuslovljavajuãem
pospešivanju napretka drugih biãa i država, u svrhu otkrivanja zavaravajuãih misli, ideja i
aktova koji stoje u osnovi našeg svakodnevnog odluèivanja i planiranja, neophodno je,
posredstvom unutrašnjih pitanja, stalno obnavljati ove, gotovo neprimetne ideje na koje
smo naviknuti i koje sa èesto nesagledivim moralnim posledicama èine temelje naših
odluka i poslovnih poteza. Da bismo kroz ekonomsko upravljanje uspeli da smanjimo
drastiènu stopu rasta nejednakosti, odluke moramo donositi na bazi sagledavanja što
*
Research and Development – Istraživanje i razvoj.

134
veãeg broja kvaliteta, jer ekonomija nije pitanje materijalnih dobara, veã živih biãa, èiji
se kvaliteti ne mogu smestiti ni u kakve zatvorene logièke kaveze, jer je njihova vrednost
beskrajna.
Ekonomija, što na grèkom znaèi »kuãepaziteljstvo«, u skladu sa sistemskom
teorijom se definiše kao živi sistem sastavljen od ljudskih biãa i društvenih organizacija u
kontinualnoj interakciji meðu sobom, kao i sa okolnim ekosistemom. Slièno kao i
pojedinaèna živa biãa, i ovakav jedan složeni sistem je samo-organizujuãi i samo-
regulišuãi. Linearne uzroèno-poslediène veze su veoma retke u ovakvim sistemima, te je
stoga njihovo korišãenje u nauènim modelima ponašanja društva ili ekonomskih
proraèuna iracionalno. Ekosistem iz koga je nastala današnja ekonomija postojan je veã
nekoliko milijardi godina koristeãi i reciklirajuãi iste molekule zemljišta, vode i vazduha.
Linearni modeli ekonomije sa idejama o beskonaènom rastu, i sa kontinualnim
stvaranjem nereciklirajuãih otpadnih materija u potpunom su neslaganju sa naèinom
postojanja harmoniène biosfere. Da bi se upravljanje društvenim ustanovama prilagodilo
harmoniji prirodne sredine, umesto ideja ka beskrajnom rastu morale bi se prihvatiti
prirodne èinjenice i oèekivanja, a to su: optimalne velièine, profiti, efikasnosti i
proizvodnje, jer ãe se u suprotnom sluèaju narušiti harmonija prirodnih tokova, što ãe
rezultovati u nesagledivim posledicama. Globalno zagrevanje, evidentno na primerima
otapanja arktièkih lednika i nestajanja koralnih grebena, destrukcije šuma, opadanje
raznovrsnosti planetarnih živih vrsta i intenzivna obesploðavanja zemljišta samo su neki
od savremenih znakova da savremeno društvo nije u potpunoj harmoniji sa svetom
Prirode.
Neophodnost civilizacijskog prelaska sa korišãenja energije dobijene
sagorevanjem fosilnih goriva, energetskog pokretaèa industrijskog doba, na korišãenje
obnovljivih resursa kao što su gorivne ãelije, solarna energija, energije vetra, mora i sl.
zahtevaju delimièan rizik ulaganja u ove, nove tehnologije, te je veãina energetskih
kompanija spremnija da ostane na putu profitiranja na bazi prodaje prirodnih
ugljovodoniènih resursa, kojih je sve manje i za koje je poznato da uzrokuju atmosfersko
otopljavanje sa nesagledivim posledicama po opstanak ljudske vrste. Solarne ãelije koje
prevode Sunèevu energiju u elektricitet se danas nalaze u sliènom stadijumu industrijskog
razvoja kao što je bio sluèaj sa tranzistorima i kompjuterskim èipovima šezdesetih godina
dvadesetog veka. Sa ulaganjem u što lakšu elektronsku opremu, došlo je do drastiènog
kontinualnog opadanja njihovih troškova proizvodnje, èemu smo i danas još uvek
svedoci. Politièka moã energetskih kompanija sa težnjama ka dominaciji i što efikasnijem
profitiranju danas je najveãa prepreka implementiranju novih infrastruktura koje bi
prevodile energiju Sunca u elektricitet. U jednom održivom društvu, sve ljudske
aktivnosti i industrijski procesi se isto kao i u samom živom svetu moraju pokretati
Sunèevom energijom, te ãe u jednoj doglednoj buduãnosti, nadajmo se, sve kuãe
posedovati »solarne« krovove.
Rasipanje energije je dostiglo kritiène razmere u današnjem društvu, što je
posebno zabrinjavajuãe kada se uzme u obzir da je ovo rasipanje postojano u svrhu
potkrepljivanja kompetitivnih ciljeva koji uzrokuju nejednakost, bilo da je to održavanje
visokih tehnologija, glomaznih birokratija, vojnih i politièkih konflikata, masovne
proizvodnje i bespotrebne i preterane potrošnje, i sve u svemu zagaðivanja okoline, a to
sve kako bi se maksimizirao društveni proizvod i što je moguãe više poveãao ekonomski
rast. Težnja ka preteranom rastu neizostavno dovodi do gubitka fleksibilnosti, kako u

135
sluèaju živih biãa, tako i u sluèaju društvenih ustanova. Ukoliko bilo koji živi sistem
kvalitativno predstavimo kao skup povezanih fluktuirajuãih varijabli, oèigledno je da
pospešivanje rasta samo jedne od njih neizostavno dovodi do ogranièenja oscilovanja
ostalih velièina u težnji opstanka. Nedostatak fleksibilnosti je ekvivalentan potencijalu
nagomilavanja stresa, odnosno nemoguãnosti njegovog normalnog sprovoðenja kroz
sistem u okolinu koja ga može bezopasno apsorbovati, slièno uzemljavanju elektriènih
vodova ili mostova. Poveãavanje kompleksnosti sistema putem nezaustavljivog rasta ne
zahteva gotovo nikakve kreativne uvide, slièno kao i veãina linearno nastrojenih nauèno-
istraživaèkih projekata savremenog doba, dok s druge strane, stvaranje umetnièkih,
inspirativnih dela, u okviru kojih se održava fleksibilnost zahteva suptilan oseãaj i
mudrost. Da bi se sistem sa narušenom fleksibilnošãu vratio u normalu, reènikom
sistemske teorije neophodno je samo-transcendirati sistem, što se postiže uèenjem,
odnosno prolaženjem kroz stepen krize do novog, višeg nivoa organizacije. Tao ideogram
krize nosi u sebi kombinacije opasnosti i prilike, što znaèi da premda u svakoj krizi
postoji opasnost, u njoj postoje i prilike da se savladavši je popenjemo u veãe visine23.
Drugim reèima, od samo-potvrðivanja, egocentrizma, takmièarstva, rasta i težnji ka
materijalnom sticanju neophodno je okrenuti se zajednièkim ciljevima, kooperaciji,
oèuvanju, poštovanju i unutrašnjem evolutivnom razvoju.
Slièno kao što se redukcionistièka medicina prvenstveno bazira na uklanjanju
simptoma, a ne pravih uzroka bolesti, tako i veãina današnjih društvenih ustanova pod
parolom prilagoðavanja ekološkim zahtevima sredine uklanja samo stranske efekte svog
delovanja. Savremeno narušavanje ekološke ravnoteže nam jasno stavlja do znanja da je
neophodno smanjiti ulaganja u mehanistièke resurse i više ulagati u ljudsko znanje, jer
ekološka ravnoteža zahteva punu i smislenu zaposlenost. Ljudske ustanove je neophodno
gledati kao da su i one ljudska biãa u smislu pokoravanja istim pravilima Prirode. Stoga
mašinsko opiranje promenama i težnje ka beskonaènom rastu prisutne u društvenim
ustanovama potpuno odudaraju od stalnih promena i recikliranju komponenti u živom
svetu. Kada bi se ljudske organizacije umesto mehanistièkih sistema kojima se upravlja
spolja videle kao emanencije života, tada bi postalo oèigledno da je njihova kupoprodaja
ekvivalentna robovlasnièkom manipulisanju i sagledao bi se životniji oseãaj naizgled
bezživotnih preduzeãa. Mehanistièki menadžment uz posledicu poveãanja efikasnosti i
produktivnosti, dovodi i do otuðenja živih biãa zaposlenih u kompaniji od motiva rada u
njoj, do nepoistoveãivanja sa ciljevima rada, te i do oseãanja izolovanosti. Razvijanje
ovakvih oseãanja je posledica redukcionistièkog upravljanja, u okviru koga se svi èlanovi
sistema vide kao lako zamenljivi »šrafovi«. Da bi se prihvatio biološki stav upravljanja,
neophodno je posmatrati ljude koji rade u kompaniji kao nezamenljive, a njene ciljeve
postaviti ne tako da se maksimiziraju efikasnost, produktivnost, profit i kapital, veã da se
ove velièine optimiziraju tako da zadovoljstvo radnika bude maksimizirano. Slièno kao i
svi složeni prirodni ekosistemi, i ljudske institucije funkcionišu najbolje kada
predstavljaju spontanu ekspresiju slobodno izabranih aktivnosti od strane njenih
konstitutivnih èlanova. Poznato je da obavljanje posla striktno po zvaniènim uputstvima i
procedurama dovodi do narušavanja organizacionog funkcionisanja, što postavlja
nezvaniène veze i odnose u okvirima organizacije kao neophodne za zdravo
funkcionisanje kompanije. Dobri odnosi i vedro raspoloženje koje saradnici pružaju jedni
drugima je esencijalno za stvaranje organizacionih inovacija.

136
 Radnici koji svojim srcem i rukama grade moderan svet oko nas danas gotovo da
uopšte nisu u stanju da se poistovete sa poslom koji rade, jer oni rade kako bi preživeli,
dok poslodavci imaju cilj iskljuèivog profitiranja. Umetnièka svesnost o ulivanju svoje
svesti, dobrote i milosti koja ãe kasnije zraèiti iz napravljenog predmeta ma kako
neupadljiv i naizgled nevažan on bio, gotovo da je nestala u svetu opsednutom
profitiranjem, egocentrizmom i nejednakošãu. S obzirom da je ideal kome teži savremeno
društvo odslikan u liku ne radosnog utemeljivaèa opšte ljudske sreãe, veã bogatog
akcionara orijentisanog iskljuèivo na sopstvena èulna uživanja, rad se u današnjem
društvu doživljava kao teret i robovanje, a ne kao zadovoljavajuãa delatnost koja je
neophodna zdravom življenju. Kruta hijerarhija ljudskih profesija je nastala kao posledica
implementacije redukcionistièke ideje o podeli rada radi korisnosti njenog pristupa u vidu
brzog unapreðenja životnih uslova. Ova podela rada se ne odnosi samo na specijalizaciju
ljudskih delatnosti, veã pre svega na podelu svakog procesa proizvodnje na delove, èime
se iz okvira interesovanja radnika brišu esencijalna holistièka razmišljanja vezana za
nadanja o korisnosti i vrednosti rezultata kompletnog stvaralaèkog procesa u kome oni
uèestvuju. Ne samo što ovakva podela rada u uslovima kada kulturni razvoj ne ide u
korak sa tehnološkim i nauèno-saznajnim napretkom, dovodi do neravnopravnosti usled
izrazito nejednakog opsega potencijalnih finansijskih ostvarenja pojedinaca, veã
preterana specijalizacija i ogranièenost poslova dovodi i do èestih nezadovoljstava usled
obavljanja rutiniranih i neinovativnih radnji u okviru njih. Promene su svojstvene samim
našim biãima, te bi u prirodnoj podeli rada morala da postoji i stalna inovacija kako u
mestima, tako i u formi poslova. Organizovanje na principu nepromenljivih individualnih
funkcija i ogranièenja degradira sliku radnika o njegovim moguãnostima, te nahoðenjem
na rutinske, nefleksibilne aktivnosti smanjuje vidove prilagoðavanja buduãim
okolnostima, ugrožavajuãi samu ljudsku egzistenciju. Oèigledna nezadovoljstva radnika
u savremenom društvu su posledica gotovo opšteg smatranja sopstvenog profitiranja,
èulnih zadovoljstava i materijalnih bogatstava preèim od negovanja dragocenih,
spiritualnih kvaliteta svih živih biãa.
Posledice mehanistièke orijentacije u okviru koje se iskljuèivo maksimiziranje
efikasnosti proizvodnje i profita potencira kao kvantitativni vodiè odluka ekonomskog
upravljanja, su zapostavljanja ljudskih potencijala, te svih beskrajno vrednih kvaliteta,
esencijalnih za pružanje zadovoljstva življenja, problem nezaposlenosti, kao i
prekomerna centralizacija ljudskih materijalnih moãi, kapitala, industrijskih proizvodnih
pogona i uopšte potrošaèke populacije, što inicira kulturno i ekonomsko zapostavljanje
ruralnih delova društva. Shvatanje da je zapoèeto otelotvoravanje ideje o tehnološkom i
industrijskom progresu, baziranom na centralizaciji ljudskih moãi, put ka ujednaèenju
životnih standarda širom planete, nije u skladu sa razmišljanjima obeznaðenih,
siromašnih ljudi, èija se znanja, usled zanemarivanja insistiranja na adekvatnoj edukaciji,
ne mogu uklopiti u radna mesta visokih troškova kakva postoje u kapitalistièkim
ekonomijama sa visokim tehnologijama. Umesto težnji ka iskljuèivo sopstvenom
profitiranju, te neprirodnog prihvatanja linearnog rasta kao jedinog indikatora upravljaèke
uspešnosti, i odluèivanja u kome kvantiteti mehanistièki biraju kvalitativne opcije,
moramo se vratiti zaboravljenom sagledavanju sveta kroz èije okvire ãemo težiti
uoèavanju što šireg spektra istinski obogaãujuãih kvaliteta oko nas, a uz koga ãe svaka
ljudska delatnost, èak i kada njena produktivnost nije organizaciono maksimizirana,

137
posedovati bezgranièan znaèaj i smisao ukoliko doprinosi ljudskom zadovoljstvu i
blagostanju79.
Slièno kao što nikada ne možemo sagledati èitav, beskrajno veliki spektar
kvaliteta koji se odslikava u bilo kom detalju Prirode, tako je naš odnos i prema
produktima ljudskih delatnosti najèešãe ogranièen na one njihove aspekte koji nam
pružaju oèiglednu i direktnu korist. Utilitaristièkim odnosom prema Prirodi, koji je
direktna posledica verifikacione, antropomorfne metodologije nauènog ispitivanja sveta,
degradiraju se beskrajne vrednosti kako ljudskih proizvoda, tako i svih perceptivnih
prirodnih detalja. Dokle god se ljudska preduzeãa budu sagledavala kao sredstva
profitiranja i zarade, a ne kao mesta u kojima radnici kroz ispoljavanje kreativnosti
iscrtavaju sopstvene evolucione potencijale i doprinose lepšim životima buduãih
generacija, osnova na kojoj je sagraðeno svako ljudsko postrojenje, a koja predstavlja
emanenciju ljudskih težnji ka mudrosti i oplemenjivanju sveta, biãe zanemarivana, èemu
smo danas i svedoci u svetu u kome se materijalna bogatstva vrednuju daleko više od
mudrosti. Kada smo u stanju jedinstva sa Prirodom, kada naspram okrenutosti »mapi«,
cenama i imenima, dosegnemo samu »teritoriju«, tada sagledavamo svet sa spiritualnim
oseãajem za bezbrojne kvalitete i vrednosti. U takvom svetu nema ni cena, ni sticanja, ni
posedovanja. Tada ne poštujemo stvari samo zato što su one korisne za nas, veã usled
dragocenosti i Lepote koja je imanentna u njima.
Pošto se ljudska biãa, slièno kao i prirodna bogatstva, iz savremenih ekonomskih
okvira doživljavaju kao »faktori proizvodnje«, a iz redukcionistièke fiziološke
perspektive kao mehanizmi uslovljenog ponašanja, mnogobrojni su savremeni pokušaji
predviðanja kretanja društvenih sistema na bazi raèunskih modela. Meðutim, ovakvi
modeli su pokazali da je ljudsko društvo dinamièki, haotièni (u smislu njegove
nepredvidljivosti usled nelinearnosti i pored deterministièkih polazišta modela) sistem
koji se spontano menja. Ne samo da su usled velike osetljivosti na poèetne parametre,
buduãa stanja ovakvih sistema na osnovu kvantitativnih modela i pored svoje
deterministièke evolucije nepredvidljivi, te da usled neophodnog uvoðenja posmatraèa i
polaznih postulata model ne može ispuniti ideal objektivnosti, veã usled ukljuèivanja
nepredvidljivih samo-organizacionih živih biãa i njihovih, holistièkim kvalitetima
voðenih odluka, svaki modelovani sistem na bazi dostupnih istorijskih podataka i
svoðenja nerešivih složenih nelinearnih i divergentnih putanja Prirode na mehanistièko
linearne i konvergentne nizove, predstavljaãe bledu i nerelevantnu sliku buduãnosti.
Shvatajuãi ovo, postalo je uzaludno težiti pravljenju jedinstvenog i potpuno ispravnog
kvantitativnog modela kojim bi se moglo predvideti ponašanje i kretanje ljudskog
društvenog sistema kroz vreme pri dejstvu raznovrsnih uticaja. Èinjenica da su sama živa
biãa samo-organizacioni sistemi dovodi do spoznaje da se individualna biãa ne mogu
svesti na objekte koji bi predvidljivo reagovali na odgovarajuãe podsticaje sredine, slièno
kao što ne možemo primeniti Njutnov drugi zakon kretanja na proces maženja psa ili
veverice. Slièno kao i pojedinaèna živa biãa, i društveni sistemi su cikliène nelinearne
organizacije, te je stoga za njihovo modelovanje neophodno ukljuèiti i efekte povratnih
sprega i emergentnog nastajanja beskrajnog broja novih, holistièkih kvaliteta. U svakom
sluèaju, modelovanja socijalnih sistema neãe ni malo pomoãi da se doðe do promene
nabolje u samim modelovanim sistemima, jer promena koja mora doãi preko nivoa
meðuindividualne interakcije i unutrašnje samo-organizacije biãa vodiãe svoje poreklo iz
jezika Prirode, jezika sveobuhvatnosti i jedinstva, a ne podeljenosti i matematièkih

138
formula bilo kakvih modela. Najpre moramo nauèiti da mislimo na jedan, novi, èistiji,
sveobuhvatniji i prosvetljeni naèin.
Pošto je èitava Zemljina biosfera ukljuèujuãi i ljudsku vrstu samo-organizacioni
sistem, iz razmatranja sistemske teorije sledi da nijedan deo takvog (ili bilo kog, u opštem
sluèaju) kibernetièkog sistema ne može imati unilateralnu kontrolu nad celinom ili bilo
kojim njegovim delom. Ovakvo shvatanje je u potpunom neslaganju sa težnjama kako
pojedinaca, tako i društvenih grupa, bilo da su to politièke stranke, organizacije,
kompanije ili vlade, ka menjanju ponašanja drugih. Iz tog razloga društvene revolucije
retko kada dovode do poboljšanja kvaliteta ljudskih misli, što je neophodan uslov za
uspostavljanje istinske planetarne sreãe i zadovoljstva. Posedovanje moãi nad bilo èime,
pa èak i nad nepokretnom materijom kao u sluèaju shvatanja primenjene redukcionistièke
nauke, samo je varka i neizostavno vodi do raznih društvenih katastrofa. Korišãenje sile u
politièke svrhe bilo posredstvom ucenjivanja, pretnje kaznama ili edukativnim
manipulisanjem, usled nelinearnosti živog sveta, kao posledice postojanja mnoštva
sistemskih petlji sa povratnim spregama, ima nepredvidljive efekte i najèešãe se slièno
bumerangu vraãa idejnim otelotvoriteljima. Slièno je i sa dobrim delima i plemenitim
idejama, koje se našavši svoj put kroz globalnu mrežu nelinearnih procesa mogu
pojaèavati i tako daleko doseãi svoje pozitivno dejstvo.
Kartezijanski dualizam podele na svet materije i svet uma sa svojim
redukcionistièkim pristupom ispitivanju sveta, eliminacijom religije iz stvarnog sveta,
darvinovskim teorijama evolucije na bazi borbe za opstanak i nasumiènosti postanka, te
potenciranjem ega, i poveãanjem neravnopravnosti po pitanju materijalnih moãi, danas je
na društvenom planu od »prirodne« borbe èoveka protiv èoveka doveo do
suprotstavljenih antagonizama kao što su èovek protiv okoline, narod protiv naroda,
ekonomska »globalizacija« protiv pravednog tržišta, »zeleni« protiv zagaðivaèa-profitera,
mirotvorci protiv ratoboraca, socijalisti protiv kapitalista, posmatraè protiv sistema itd.
Ogromne negativne emocije se u globalnu svest izlivaju uživljavanjima u ovakva
pripadništva, sa ozlojeðenošãu koju nosi obavezno neispunjavanje obeãanih ciljeva.
Uopšte, poznavanje i sposobnost uoèavanja greške, odnosno trna u oku drugoga je od
male vrednosti, jer pokušaji njenog ispravljanja nikada ne uspevaju da poboljšaju ni
drugoga ni svet. Mnogo je bitnije uoèiti pogrešan pristup ili zabludu u sopstvenim
postupcima i mislima, jer ispravljanjem ovih ãemo obogatiti svet. Naivno je razmišljanje
da ãe politièke sile promeniti svet za nas, veã umesto toga moramo potencirati i
ohrabrivati moã samo-organizacionog procesa prepoznavanja putanja u svakom živom
biãu. Naše misli su putem holosveta povezane besprekidno, a svesnost da se dobre i
pozitivne misli pružaju kroz èitav svet bitno bi preobrazila èitavo društvo ukoliko bi bila
globalno prihvaãena. Stoga moramo biti svesni efekata koje ne samo na nas, veã i na
èitavu okolinu ostavljaju misli kojima dajemo lep ili vulgaran smisao našoj percepciji,
reèi kojima ukazujemo na skrivenu lepotu sveta ili zlobno kritikujemo druge, kao i dela
koja mogu biti izvoðena sa Putom na umu i sa nezahtevanjem plodova rada, ili tako da
nam je ovaj plod samo na umu, što dovodi do vezanosti za plodove rada, te stoga za
materijalne objekte i ego, te što u sluèaju neuravnotežavanja sa uoèavanjem lepote u
svetu dovodi do još veãe želje za njima, te do odlaska èitavog misaonog kibernetièkog
sistema u takozvani runaway, što se ispoljava gubitkom uma. Naše misli konstantno
putuju globalnom sinergetskom biosferom.

139
 Nakon shvatanja da se u nauci, kao linearnom nadovezivanju na stvaranje
komunikativnih saznanja koja se implementiraju u nove tehnologije, te u linearni progres,
ne može uticati na globalnu nejednakost i neravnopravnost sveta, jasno nam je da se
društvena ravnoteža mora povratiti na kulturnom planu, širenjem dobrih misli i
plemenitih ideja. Menjanje sveta se vrši jedino i iskljuèivo menjanjem sebe, jer kao što
smo videli, za razliku od mašina kojima se može manipulisati, živi svet to ne dozvoljava
usled procesa samo-organizacije koji jednostavno slede Put prirode. I pored toga je lepo
razmišljati o vremenu kada ãe se države kao socijalni hijerarhijski nivoi ukinuti, te kada
ãe se uspostaviti direktan most od naših srca do èitave holistièke planete. Tada više neãe
biti podele, veã ãe postojati samo držanje za ruke i èarobne putanje koje nas povezuju.
Da bi se napravila kontrateža savremenim egocentriènim težnjama ka rastu i
dominaciji, neophodno je ovu kontratežu tražiti u kulturnom, umetnièkom i spiritualnom,
sve u svemu oplemenjujuãem obrazovanju ljudi. Meðutim, u gotovo svim veštaèkim
informativnim sredstvima dominiraju egocentriène težnje ljudi. Nije moguãe ne primetiti
šizofrene sadržaje najveãeg dela popularne literature, televizijskih i radio programa u
kojima se jedni pored drugih iznose izveštaji o politièkim nesuglasicama, ratovima i
terorizmu, kao i o zabavi, životu kao svemirskom roler kosteru, te o Azazelovim
pomadama i nasmejanim ljudima iza skupocenih artikala. Prihvatanje ovakvog
vrednosnog sadržaja na osnovu koga se materijalno sticanje poistoveãuje sa sreãom i
životnim zadovoljstvom neizostavno vodi u katastrofalne domene zavisti, straha i
besmislenosti postojanja èiji odgovor su najèešãe ulazak u bitku za sebe protiv svih i
misaone depresije. Èitavi televizijski i radio mediji komunikacije postoje zahvaljujuãi
ekonomsko propagandnim programima, poznatim kao reklame. Iza savremenih reklama
ne stoje integrativni ciljevi èoveèanstva, veã težnje za sebiènim profitiranjima bez
obraãanja pažnje na cenu koju èitavo društvo plaãa potrošnjom takvih, veoma èesto
bespotrebnih proizvoda, koji samo uveãavaju nejednakost i zavist, i dovode do zagaðenja
Prirode. Premda nas na televizijskim reklamama obaveštavaju o tome kako nam posuðe i
odeãa mogu lako biti super èisti, niko nam ne prièa zašto nam reke više nisu èiste kao
nekada. Novinarstvo kroz koje se ljudima prenose pomešano prisilno zadovoljstvo i
senzacionalnost destruktivnih dogaðaja neophodno bi moralo da bude svesno izazivanja
istih neusaglašenih, rascepljujuãih oseãanja kod slušalaca. Umesto insistiranja na zabavi
kao komplementarnosti destruktivnim dogaðajima, neophodno je shvatiti važnost
prenošenja istinskih vrednosti kroz vredna umetnièka dela, integrativne aktivnosti,
kulturne putanje i protežiranje zajednièkih oplemenjujuãih ciljeva koji jedini opstaju u
dužem razdoblju.
Da bi svet izašao iz krize o kojoj nam svedoèe strašni ratovi i meðuljudski sukobi
izazvani ljudskim nejednakostima, neophodno je promeniti viziju sveta, i to bez
nametanja sa strane. Obrt paradigme na osnovu koga ãemo težnju ka materijalnim
sticanjima i beskrajnim rastom zameniti brižnošãu o drugima, saoseãanjima i globalnom
svešãu može biti trenutan, ali da bi bio potpun, na njemu je neophodno dugotrajno klesati
svoju volju. Sam èin proizvodnje i bilo kakvog stvaranja se mora izvoditi i rukovoditi sa
svešãu o stvaranju za potrebe drugih, a ne o stvaranju da bi se ostvarila ideja o
materijalnom posedovanju. Na ovaj naèin se izbegava vezanost za plodove rada, i umesto
okrenutosti ciljevima, postajemo okrenuti Putu, sveopštoj milosti, ovde i sada. Jer, dati je
više nego imati.

140
O redukcionizmu i holizmu u edukaciji

Neravnoteža izmeðu redukcionistièkih i holistièkih shvatanja, prisutna u okvirima

nauène i opšte edukacije, slièno kao i sam redukcionizam, ima poreklo u duboko
ukorenjenim podsvesnim modovima ljudskog doživljavanja sveta, koji se usled stalnog
ostavljanja tragova ljudskih misli na prirodnu sredinu, projektuju na niz nepotpunih i
neuravnoteženih interaktivnih odnosa. Koristiãemo se pojmom edukacije* umesto pojma
obrazovanja, kako bismo izbegli smisao evolucije kroz uèenje odslikan u potonjem
pojmu koji je ne izražava kao nešto što poseduje holistièki put, odnosno zajednièki
povezujuãi cilj èitave biosfere, veã kao nešto èime podižemo svoj »ugled«, odnosno
obraz u odnosu na druge. Pojam ponosa na nauèeno nikako nije shodan za opisivanje
procesa uèenja, jer podrazumeva zloupotrebljavanje evolutivnih saznanja, svojevrsnog
dara Prirode, u svrhu velièanja ega u kontekstu sredine.
Uopšte, definišemo li ego kao velièanje sebe u oèima drugih, a holistièku svesnost
kao velièanje drugih u sopstvenim oèima, postaãe nam jasno da je upravo u razlici
izmeðu posmatranja i doživljavanja sveta kroz ova dva razlièita pogleda prisutan kontrast
izmeðu redukcionizma i holizma. Dok je redukcionizam imanentan u percepciji i prostire
se na našu civilizaciju posredstvom analitièkih simbolièkih misli ljudi, holizam je
uviðanje jednakosti prividno razlièitih stvari, te odricanje simboliènog mapiranja
percepiranog sveta na raèun spontanog doživljavanja jedinstva sa Prirodom. Kao
posledica egocentriènog dokazivanja sebe pred drugima od strane uèitelja umesto
velièanja dece u svrhu prenošenja im oseãaja samopouzdanja, deca asimiliraju sliène
životne perspektive usled kojih ne samo da i sama kasnije imaju predispozicije da
postanu egocentrièna, veã doživljavaju uèenje i edukaciju kao stresno iskustvo koje im u
životu predstavlja samo teret. Što je veãe samo-dokazivanje uèitelja u oèima dece
naspram dokazivanja važnosti i jedinstvene lepote dece iz njegove perspektive, to ãe
manje dece ostajati na putu nauke, koja ãe im se usled ovakvih neohrabrujuãih iskustava
èiniti nesavladivo teškom.
Svakako najveãi kontrast, koji u današnjem društvu nastaje kao posledica
redukcionistièkih shvatanja savremene edukacije, sagledava se u neravnoteži izmeðu
razvijanja strogosti i mašte u deèijim mislima8. Prouèavanje sveta od strane
redukcionistièke nauke je zasnovano na merenju kvantitativnih odnosa koji se
inkorporiraju u krutu matematièku shemu logièkog aparata za potvrðivanje istinitosti.
Ideja koja stoji u osnovi ovog prilaza je ta da je èitav svet moguãe objasniti jedinstvenim
matematièkim formalizmom, za koji smo, s druge strane, videli da ne samo da u suštini
predstavlja samo »pravila igre« pomoãu kojih se nijedna trvdnja ne može apsolutno
okarakterisati kao smislena ili ne, veã i da ovakav pristup pružanja nauènih objašnjenja
nije u stanju da objasni kvalitete koji se pojavljuju sa svakom novom perspektivom
sagledavanja prirodnih pojava. Neizmerno bogatstvo interakcije misaonog aparata sa
neiscrpno širokim spektrom svojstava Prirode se ne može ukalupiti u bilo koji
formalizam u kome figuriše konaèni broj kvaliteta. Neki takvi kvaliteti sa nivoa ljudskog
posmatranja sveta bi mogli biti ljudska oseãanja, misli i zapravo svi povezujuãi,
religiozni doživljaji sveta. Nesuglasice izmeðu oèiglednog prisustva nekih kvaliteta u

*
Pojam »edukacija« je nastao od latinskog glagola educare, što znaèi podizati, gajiti, evoluirati, iscrtavati
unutrašnje potencijale biãa.

141
svetu oko nas, i njihovog negiranja u nauènim mapama sveta, dovode do oštrih podela na
strogost kvantitativnih pristupa sa jedne, i maštovitosti kvalitativnih pristupa sa druge
strane. Deca se stoga nakon odreðenog perioda osnovne edukacije iskljuèivo opredeljuju
za bavljenje ili naukom ili umetnošãu. Maštovito korišãenje veãeg broja kvaliteta nego
što se smatra da je potrebno, strogo se osuðuje u nauènom pristupu, dok se za korišãenje
kvantitativne logike, u umetnièkom sagledavanju stvarnosti smatra da osujeãuje
unutrašnju inspiraciju. Na društvenom nivou se ovakav jaz izmeðu sagledavanja
stvarnosti iz okvira nauke i umetnosti pretvara u socijalno razdvajanje intelektualnih i
anti-intelektualnih krugova, gde drugi za prve smatraju da samo proizvode mehanizme za
samo-uništenje planete, zanemarujuãi pozitivne strane tehnološkog napretka prvenstveno
po pitanju komunikacija, dok prvi za druge smatraju da su lepršavi maštoviti šarlatani
koji se samo razbacuju primenom plemenitih nauènih ideja, zaboravljajuãi da je uviðanje
lepote i njena oplemenjujuãa komunikacija glavni cilj razvijanja tehnologija. Možda
same profesije i mogu da funkcionišu neko vreme sa ovako jednostranim prilazima, ali
kada uzmemo u obzir da profesionalne strukture èine ljudi, tada je ovakva nespojivost
perspektiva neodrživa, jer je poznato da iskljuèivo korišãenje nauène stroge logike vodi
do paralitièke krutosti, dok iskljuèivo boravljenje u predelima mašte vodi gubitku
razuma. Ljudima je ravnoteža izmeðu strogosti i mašte, odnosno perceptivnog
redukcionizma i svepovezujuãeg holizma, neophodna za zdrav i harmonièan evolutivni
napredak.
Jedna od ilustracija neadekvatnosti savremenog metoda edukacije je prièa o
deèaku koji na ispitu u školi ne zna da napiše traženu formulu, te umesto toga isprièa lepu
prièu o njegovom psu Hidu. Ova metafora se èesto istièe kao kritika pogledima na svet
koji unose u sebe lepotu naspram traženju istine u kvantitativnim odnosima, a koji usled
svog metaforiènog karaktera i uvoðenja novih kvaliteta nisu kompatibilni sa logikom na
kojoj je zasnovano nauèno ispitivanje i rezonovanje. Opsednutost pravilnošãu krute
nauène logike implicira iskljuèiv tehnološki i ekonomski rast bez neophodnog prikljuèka
svojoj uravnotežavajuãoj komponenti koja je zapravo mašta i lepota. Na taj naèin, pod
prisilom se priklanjajuãi uèenju fragmentišuãeg mapiranja sveta, deca u svojim odlukama
èesto postaju mašinski iskljuèiva, te osiromašena istinskom mudrošãu koja poèiva u
uravnoteženom racionalno-intuitivnom sagledavanju stvarnosti, a uz standardni,
objektivistièki pogled nauke, postaju tako èesto i otuðena u odnosu na druga živa biãa i
èitavu Prirodu. U svrhu uravnotežavanja inspirativne maštovitosti i logièke strogosti
buduãih generacija, neophodno je da mnoštvo analitièkih veština kojima se deca danas
uèe u školama, bude komplementarno ispunjeno iniciranjem shvatanja o nerazdvojivosti i
smislenosti svega postojeãeg, o nerazluèivosti posmatraèa od posmatranog sveta, kao i
razumevanja da se osobine svih stvari raðaju iskljuèivo u interakciji. Putem ovakvog
pristupa edukaciji bi se iznedrilo i shvatanje da èitav tehnološki napredak koji vodi
poreklo iz primenjene nauène strogosti nije prisutan radi zadovoljavanja egocentriènih
moãi ili zabavljanja èula, veã radi lepote koja se raða na nivou više interaktivne
kompleksnosti u odnosu na nauku i tehnologiju. Nauka i tehnologije moraju biti sredstvo
izražavanja lepote imanentne u povezujuãim saznanjima i svetim oseãanjima živih biãa.
Sa prihvatanjem ovakvog stava, umesto neodgovornog, linearnog upravljanja
ekonomskih, nauènih i tehnoloških procesa ljudskim vrednostima sa nesagledivim
mehanistièkim posledicama, svet ãe postati prožet produktima ljudskih delatnosti koje ãe
odslikavati božanski sjaj ljudskih biãa. Stoga je želja deèaka da isprièa lepu prièu o svom

142
psu umesto suvoparne i ustrojene veze simbola u imenu hemijskog entiteta potpuno
razumljiva, i nije ništa drugo do jednog skoka na lakšu stranu klackalice kako bi se
ukazala neophodnost pronalaženja ravnoteže u odnosu na suprotstavljene Jin i Jang
polaritete u svetu otkrivanja sveta kroz uèenje. Težnja ka stavljanju podjednakog znaèaja
kako na kvalitativne, tako i na kvantitativne opise sveta, umesto iskljuèivog pozivanja na
stroge kvantitativne matematièke zakonitosti u postupcima rezonovanja, nije u tome što
je potonji put teži, veã u èinjenici da korišãenje samo kvantitativnih odnosa udaljava
nauènika od sveta i umesto sliènosti u razlikama, on ovim pristupom uglavnom pronalazi
razlike u sliènostima. S druge strane, bogato korišãenje kvaliteta je neophodno za
uravnotežavajuãe uviðanje svepovezanosti i analogija izmeðu svega na svim nivoima
posmatranja Prirode, što doprinosi razvijanju oseãaja smislenog pripadništva,
svepovezanosti, celovitosti i zajednièkog uèestvovanja u Putu prirode.
Svi interaktivni procesi koji spadaju u domen edukacije podrazumevaju
perceptivno informisanje biãa, ali u okviru koga cilj nije nagomilavanje znanja, veã
pronalaženje veène istine koja se krije u putanjama reèi, koje su sa izuzimanjem njihove
muzike redukcionistièkog karaktera. Kreãuãi se od nivoa misli i èulnih doživljaja sveta
do globalne vizije edukacije raða se niz emergentnih fenomena, koje je teško
identifikovati sa nivoa razmišljanja pojedinaca. Edukacija mora, stoga delimièno biti
zasnovana na obogaãujuãem, inspirativnom korišãenju metafora. Ovakav prilaz je
neophodan, prvenstveno usled èinjenice da je bilo koje znanje nemoguãe u identiènoj
formi preneti drugom biãu. Uvek je neophodno naãi iznova novi put u kome neãe biti
korišãena iskljuèivo stroga nauèna logika, veã i težnja ka inspiraciji i uoèavanju lepoga.
Naime, za apsolutno razumevanje bilo koje informacije neophodno je posedovati
savršeno precizan kljuè za njeno dešifrovanje. Poznavanje gramatièkih pravila je jedan od
kljuèeva za dešifrovanje sintakse percepirane jezièke informacije, dok bi razumevanje
znakova tela, dimanike i suptilnih promena tempa govora zahtevalo poznavanje i primenu
znatno komplikovanijih kljuèeva. Stoga, ne samo da usled razlièitih dešifrujuãih kljuèeva
koje podrazumeva uèitelj od onih koje deca primenjuju, dolazi do nerazumevanja u
interakciji, veã se i težnja ka identiènom, objektivistièkom ulivanju informacija u glavu
uèenika u jednostranom maniru takoðe negativno odražava na obostrano razumevanje i
prijateljstvo. Identièno znanje je nemoguãe preneti, jer da bi se smisao informacije
razumeo onako kako to uèitelj želi, morao bi se i kljuè za njeno dešifrovanje preneti, a za
prenošenje ovog kljuèa, taènije za njegovo razumevanje, neophodno je preneti drugi kljuè
itd. u beskraj.
Uz shvatanje da mapa nije teritorija, niti je ime isto što i imenovana stvar, raða se
razumevanje važnosti iniciranja interpretacije nauèenog gradiva tako da ono predstavlja
znanje o teritoriji, a ne znanje o mapi. Meðutim, mehanistièko sagledavanje procesa
uèenja u okviru koga se deci izlažu informacije sa idejom da ih ona prihvate slièno kao
što se programski paketi uèitavaju u mikroprocesorsku strukturu kompjutera, neizostavno
dovodi do interpretacija gradiva kao znanja o mapi ili o mapi mape ili o mapi mape
mape...*. Pošto su sva živa biãa samo-organizacioni sistemi, tada se proces uèenja ne
može doživeti kao mehanistièko jednoznaèno inkorporiranje informacija iz sredine u
njihove biološke strukture, veã kao proces u kome biãa samostalno spontano selektuju
informacije koje ãe u skladu sa sopstvenim prirodnim putem koristiti za svoj napredak.

*
Primetimo da slièno pravom iscelitelju, dobar uèitelj ne uèi samo reèima, veã ih prevazilazi u svojoj težnji
ka istinskim uèenjem. Drugim reèima, on ne brka mapu sa teritorijom.

143
Stoga, iz perspektive posmatraèa u svakoj komunikaciji postoji izvesna dvosmislenost, te
se fenomen komunikacije ne može sagledavati kao zavistan od onoga što se fizièki
prenosi, veã samo od razmene unutrašnjih, semantièkih doživljaja biãa u komunikaciji.
Formalno identièna sintaksièka informacija se u svakome od nas prevodi u jedinstven
semantièki sadržaj. Iz ovakvog shvatanja se raða ne samo svesnost o neophodnosti
obraãanja pažnje na male, suptilne crte svih izražaja koje se prenose zajedno sa
»objektivnim« karakterom informacija u procesu izlaganja gradiva, veã i shvatanje da se
u svakom biãu odigrava novo, neponovljivo kreativno i jedinstveno saznanje naizgled
odavno poznatih stvari.
Uèenje bi trebalo da bude rezultat kreativnog istraživanja, koje mora biti inicirano
od strane uèitelja tako da probudi u deci težnju za èuðenjem prema svetu, pobuðivanjem
na postavljanje pitanja pre svega sebi samima, jer najefektivnije uèenje se dešava ne kao
rezultat nasilnog konzumiranja informacija ili preciznije reèeno doktrina postavljenih od
strane autoriteta, niti putem egoistiènog kritikovanja teorije ili programa, veã usled
radosnog i predanog procesa otkrivanja u zajednièkoj interakciji i druženju. U razlièitosti
biãa je potrebno uoèavati lepotu koja ujedinjuje i koja je zajednièka, ali tako da
raznovrsnost i lepota jedinstva ostanu u skladu i ravnoteži, jer preterano negovanje
raznolikosti raða oseãaj posebnosti i usamljenosti, dok preterano insistiranje na jedinstvu
stvara oseãaj nesamostalnosti posebno kada dolazi od strane autoriteta. Divljenje lepoti
mora biti tiho.
U okvirima edukacije, redukcionistièka shvatanja se oèitavaju u mnogim
metodologijama i odnosima izmeðu uèesnika u interaktivnim procesima sa ciljem uèenja.
Ocenjivanje, autoritativna hijerarhija zasnovana na principu dominacije, i jednostran
prilaz procesu uèenja su samo neki od primera zastarelih, redukcionistièkih osobina
ureðenosti savremene edukacije. Ocenjivanje je oèigledan primer kvantifikovanja putem
koga se ne samo potenciraju razlike umesto sliènosti, veã se deca od malena uèe da
porede sebe i svoje vrednosti u odnosu na ostale, što razvija takmièarski, egocentrièni stil
življenja. U ovakvim uslovima je èesta pojava skromnih težnji uèenika da se ne dobije
najbolja ocena kako se ne bi potencirala sopstvena posebnost. Umesto kvantifikovanja i
uslovljavajuãeg nagraðivanja kao podsticanja težnje da se bude bolji od drugih, trebalo bi
težiti razvijanju moãi uoèavanja što šireg spektra kvaliteta u Prirodi, te pružanju
kooperativne, brižne pomoãi, što je neophodno za negovanje svih religijskih doživljaja u
deèijim saznanjima. Nijedan kvalitet ili osobina ne može se jednostrano vezati za neki
pojam, veã svaki od njih predstavlja neku putanju koja povezuje »razlièite« stvari. Stoga
se i ocene, ukoliko veã postoje, mogu evaluirati samo zajednièki od strane dece i uèitelja,
a ne jednostrano kao što se danas to èini.
Savremena edukacija je zasnovana na ideji o korisnosti dominantne
autoritativnosti uèitelja u odnosu na uèenike, u okviru koje je implicitna i ideja o
moguãnosti jednostrane interakcije izmeðu višeg i nižeg hijerarhijskog nivoa. Èasovi
uèenja su podeljeni na èasove predavanja i èasove ispitivanja, pri èemu se smatra da bi u
okviru èasova predavanja trebalo da uèitelj jednostrano izlaže informacije deci, dok je u
sluèaju ispitivanja reprodukcije gradiva smer interakcije obrnut. Meðutim, jednostrane
interakcije su u potpunosti ogranièene na ljudske proizvode u obliku mašina. Pošto se u
školama ne uèe mašine, veã živa biãa, tada ona, posredstvom konstruktivne dvostrane
komunikacije moraju osetiti svoje dejstvo na sistem koji ih uèi. Ni u jednoj prirodnoj
interakciji nisu postojana jednostrana, veã iskljuèivo povratno spregnuta dejstva, pa stoga

144
i za uspešno uèenje, interakcija izmeðu uèitelja i uèenika mora biti obostrana. Podela na
èasove predavanja i èasove reprodukcije izloženog znanja je stoga besmislena, a proces
uèenja ne može biti ogranièen samo na decu, veã ãe se uspešnost njihovog uèenja
sagledavati u uèenju samog uèitelja. Ukoliko uèitelj ne prihvata spremno proces
sopstvenog unapreðujuãeg uèenja kroz neponovljivu interakciju u kontekstu osmišljenog
uèenja, i sama deca, èije je uèenje od primarnog znaèaja, biãe osiromašena u odnosu na
potencijalne saznajne moguãnosti.
Osnovni i prvi korak bilo koje svesne aktivnosti je interakcija, ali je bitno
razvijanje svesnosti da je interakcija izmeðu svesti i okoline uvek dvostrana. Savremenu
nauku kao specifiènu metodologiju ispitivanja sveta karakteriše isuviše jednostran prilaz
interakciji uma sa okolinom koji bi se najlakše mogao opisati kao otkrivanje, i to u
bukvalnom smislu te reèi. Ovakav prilaz je posledica kartezijanskih ideja o podeljenosti
sveta materije i sveta uma, u okviru kojih um poseduje primat, odnosno jedan vid
eksploatišuãe dominacije u odnosu na materiju. Meðutim, da bi interakcija postala
dvostrana i plodonosna, neophodno je otkrivanje upotpuniti i sa oseãanjem èuðenja ili
divljenja, jer ne uèinimo li to, otkriveni predmet delimièno gubi svrhu svoga postojanja.
U oseãanju èuðenja nad svetom se, stoga, ogleda i naša brižnost prema njemu. Ono što bi
decu trebalo uèiti u školama nije samo otkrivanje sveta, jer ovakav jednostrani prilaz
interakciji sa Prirodom razvija potencijalnu bahatost i bezmerno potrošaèke manire, veã
pre svega buðenje oseãaja èuðenja i postavljanja unutrašnjih, prosvetljujuãih pitanja.
Meðutim, premda se deci govori da treba da postavljaju pitanja, ona se tome ne uèe, jer
znaju da pitanja veoma lako donose utisak o njihovom neznanju kod autoriteta koji bi
njihovo znanje kasnije trebalo da evaluira. Kasnije se u odraslom dobu, deca usled
ovakvog pogrešnog pristupa postavljanju pitanja uèe da ih postavljaju iskljuèivo tako da
se iza njih oseãa nadmoã i prezentovanje ega, a ne spontana radoznalost ili inicirajuãa
blagonaklonost. Èak i ono što smo »razumeli« ne bi trebalo da znaèi da su od tada
zatvoreni svi drugaèiji putevi razumevanja jednako formulisane ideje, jer se uporedo sa
stalnim prirodnim promenama moraju otkrivati stalno i novi saznajni putevi doživljavanja
Prirode. Svesnost o sopstvenom neznanju, odnosno nepostavljanje prirodnih doživljaja u
unapred fiksirane kategorije, veã uvek nova i neponovljiva semantièka interakcija sa
njima, neophodna je da bi se napravila velika otkriãa i dobili odgovori na važna pitanja.
Deca bi morala da napuste škole ne sa mišlju da su, posredstvom kvantifikovanja
(ocenjivanja) reprodukcije izložene mape sveta, postala mnogo važna, velika i
sveznajuãa, veã sa idejom da znaju mnogo manje nego što su ikada znali, samo da im
putanje saznanja koje su doživela tokom edukacije pružaju skroman, nenametljiv oseãaj
divljenja prirodnom svetu. Što je biãe saznajno bogatije, to više pitanja ima za svet oko
sebe.
U okvirima nauène edukacije mladi ðaci i studenti se obuèavaju da minimiziraju
svoje greške, pre svega na nivou davanja odgovora koji su striktno unapred odreðeni, bilo
sintaksom predavanjima ili uslovljenim pravilima zakljuèivanja, što se kasnije prenosi na
sve aspekte življenja. Odrasla deca tako postaju osloboðena svesti o neznanju, koja je
neophodan preduslov divljenja Prirodi, te najiskrenija potvrda našeg razumevanja života.
Što je veãa i važnija istina koju prihvatamo, to ona nosi sa sobom veãe opasnosti i
potencijalne greške. Prihvatanje iskrene vere kao najveãe istine podrazumeva prihvatanje
i nesigurnosti koju nose beskrajno otvoreni saznajni putevi, a hrabrost, smirenost i svetost
se ogledaju upravo tamo gde se semantièki prihvataju ovakvi stavovi sa jasnim pogledom

145
na sve potencijalne greške. Meðutim, sam nauèni metod za istinu prihvata samo
univerzalno potvrðene stvari, što drugim reèima znaèi da u svojim stavovima teži
minimiziranju greške. Prenošenjem ovakvog metoda rezonovanja i principa komunikacije
u savremenom svetu, deca gube oseãaj spontanosti i prihvatanja prirodnog toka misli i
postaju unapred opredeljena i uvek spremna da daju nekakav odgovor, samo kako ne bi
drastièno pogrešili, te kako im se ne bi srozao ego, koji, kao što znamo, uvek se meri u
odnosu na ostatak sveta. Bez prihvatanja rizika greške najsuptilniji i najlepši odgovori ãe
ostati nedoreèeni. Uèenje o prihvatanju svesti o sopstvenim greškama, tako da se one
ispolje na nivou komunikacije, je od esencijalne važnosti, premda se danas deca nemaju
od koga nauèiti da ovako postupaju. Pored uèitelja, politièara, menadžera, sportskih
sudija i vojskovoða koji gotovo nikada nisu spremni da javno priznaju svoje greške, samo
još poneki kriminalac je to u stanju da uradi. Jasno je da je u savremenom svetu u kome
dominira ideja o kompetenciji i sebiènoj borbi za sopstvenu materijalnu moã nasuprot
kooperacije i duhovnog napretka, prihvatanje greške neprihvatljivo, i pored svesnosti da
se ovakvim stavovima narušava istina. Ukoliko se znanje ogranièi samo na stvari koje ne
mogu ni pod kojim uslovima biti dovedene u sumnju, tada ono za sva vremena i sve
generacije postaje veoma siromašno. Moguãe je i da u èinjenici da veoma važne stvari
nauka može znati uvek sa manjom preciznošãu nego manje bitne stvari postoji
Hajzenbergov princip neodreðenosti proširen sa malog kvantnog entiteta na èitav saznajni
svet.
U skladu sa kartezijansko-dualistièkim shvatanjima o èoveku èiji je um posve
odvojen od Prirode, te o neophodnosti ukroãivanja Prirode zbog njene sirovosti i divljine,
standardna savremena edukacija gotovo da podrazumeva da je ljudska priroda slièna
prirodi same Prirode - sirova, surova i nemilostiva ukoliko se dobro ne izdresira. Prirodna
spontana svesnost u dodiru sa božanskom svešãu koja je sve vreme tu, ne razvija se u
uslovima edukacije, veã se umesto toga pod pretnjom kazne prisilno ulivaju informacije u
ljudska biãa, koja stoga jednoga dana upravo zbog nauèenog oseãanja svoje posebnosti
postaju inertna, uplašena i èesto uštrojenih vidika ukoliko im se ne da prilika da kroz veo
primljenog znanja sagledaju svoju pravu nedirnutu prirodu, sjajnu kao Sunce na
horizontu.
Interakcija izmeðu dece i uèitelja u okvirima savremene edukacije je, slièno kao i
u domenima gotovo svih drugih društvenih sistema, prožeta mehanistièkim idejama o
ljudskim biãima kao robotima koji se uslovljavajuãim postupcima mogu nauèiti unapred
isplaniranom ponašanju. U edukaciji su danas autoriteti opskrbljeni sliènim moãima kao i
dehumanizovane politièke organizacije, te ukoliko se dete sluèajno ne ponaša po
propisanim standardima, ono jednostavno biva iskljuèeno iz sistema. U procesu edukacije
se dominantan pristup u odnosu na decu sagledava u korišãenju uslovljavajuãih
mehanizama nagraðivanja i kažnjavanja, posredstvom kojih se utièe na deèija verovanja,
stavove i ponašanje. Ovakav dominantan i robotizovan pristup uèenju u sebi sadrži
imanentnu pretpostavku o realnim moguãnostima prisilnog manipulisanja živim biãima.
Meðutim, pošto su ljudska biãa autonomni samo-organizacioni sistemi, usled èega samo
mogu slobodno birati dejstva okoline na koja ãe strukturno reagovati, njima se ne može
manipulisati, te je stoga, uslovljavajuãi, mašinski pristup interakciji sa živim biãima
socijalno neodrživ. Poznato je da su neuronske mreže svih bioloških sistema samo-
organizujuãe, što ima za posledicu nemoguãnost prisilnog nadgledanja, kontrolisanja, pa
èak i uèenja od strane izvora informacija van fizièkih granica date mreže. Ovakav pogled

146
na procese uèenja je analogan sa èinjenicom da se živa biãa ne mogu svesti na objekte
koji se pokoravaju klasiènim pravilima njutnovske mehanistièke teorije, jer šutnemo li
kamen, on ãe zaista odleteti pod dejstvom energije koju smo mu predali u kontaktu, dok
šutnemo li psa ili tigra, njihov telesni odgovor bi poticao od njihove metabolièke
energije. Pokušaji manipulisanja ljudima za posledicu gotovo po pravilu ostavljaju
oduzimanje njihove životnosti. Tako kada odrastu, deca* gube oseãaj divljenja i znatiželje
pri otkrivanju Prirode, te postaju kruta, spontano nameãuãi svoju krutost okolini.
Dominacija autoriteta nad potèinjenom decom, te samo-dokazujuãe velièanje
uèitelja u oèima dece umesto obrnuto, dovode do kasnijih kompenzovanja ovih efekata
dominacijom svesti odrasle dece u odnosu na elemente percepiranog sveta, druge ljude,
ukljuèujuãi i sopstvenu, u Tajni sakrivenu prirodu. Korišãenje kažnjavanja u procesu
edukacije je veoma pogrešan prilaz i potièe od nerazumevanja da se osobine svih
postojeãih prividno, u svrhu razmatranja, izolovanih entiteta ne mogu njima intrinsièno
pripisati, veã postoje kao posledica interakcije datog entiteta sa okolinom. Stoga krivica
nikada nije samo u jednoj osobi, veã u interakciji sa drugima, i to najèešãe sa onima koji
presuðuju kazne. Pretnja kažnjavanjem u sluèaju nenagraðivanja izvedenog zadatka
smanjuje vrednost same nagrade u oèima dece, što je samo jedan od indikatora
nepovoljnosti uslovljavajuãeg uèenja dece, posredstvom koga, izmeðu ostalog, ona svoju
svest pri delatnostima orijentišu ka ciljevima, umesto da teže pronalaženju smisla i
radosti uèenja u samom procesu uèenja. Deca se na taj naèin uèe da u životu savlaðuju
prepreke, a ne da svakom trenutku svojih životnih puteva pridaju neponovljivi i
jedinstveni smisao, što je jedini naèin da deca dotaknu istinsku sreãu u životu, jer život
nije kretanje ka cilju, veã je život Put.
Pojam razumevanja, za koji se smatra da se nalazi u osnovi konstruktivnog
uèenja, nejednoznaèno opisuje bogati splet saznajnih procesa. Naime, u okvirima
standardne edukacije se pod pojmom razumevanja podrazumeva inkorporiranje
primljenih informacija u nauènu mapu sveta, ali tako da ne samo mapa, veã i pravila
crtanja te mape potièu iz okvira iste edukacije. Najpovršnije razumevanje bi predstavljalo
sposobnost zamišljajuãeg prihvatanja opisa neèega pomoãu nekih njegovih sastavnih
delova. Deca, nažalost, u školama èesto, u nemoguãnosti pronalaženja naèina izvoðenja
ovog vida tipièno redukcionistièko-školskog razumevanja, pribegavaju memorisanju
informacija bez formiranja ikakve njihove veze u svojoj mapi, što se èesto opisuje kao
uèenje »napamet« i posledica je pretnji kažnjavanja koje bi se primenile u sluèaju
neuspešnog reprodukovanja istih informacija. Prisilan i ucenjivaèki metod uèenja, stoga
izmeðu ostalog, dovodi i do nezdravog memorisanja odvojenih celina, a razdvojenost u
bilo kakvom misaonom obliku ili logièkom nivou dovodi do dekompozicije i
disharmonije u misaonim konstruktima, što se preko projekcije na telesnom nivou
odražava i na disharmoniènu interakciju deteta sa okolinom. Za uspešan proces uèenja, u
deci je, pre izlaganja im opisa i pravila koji figurišu u povezivanju prirodnih pojava,
neophodno probuditi oseãaje èuðenja nad nepovezanim smisaonim doživljajima sveta.
Mudar uèitelj neãe deci objašnjavati zakon gravitacije pre nego što decu ne navede na
oseãanje uzvišene zadivljenosti nad zvezdanim poretkom.

*
Primetimo da u današnjem društvu epitet deteta mnogo èešãe dobija neko ko tvrdoglavo odbija da prihvati
tuðe savete, kome se svet vrti oko težišta ega, koga zanima zadovoljenje samo sopstvenih potreba, i ko ima
mnogo želja, a ne prava deca koja èisto, nevino i radoznalo posmatraju svet oko sebe želeãi stvari ne za
sebe, veã za druge.

147
 Poznato je da se nepokoravanje, pa ponekad èak i blago odstupanje od uputstava
za izvoðenje odreðenih zadataka ne priznaje kao pozitivno u okvirima edukacije. Sa
najveãom ocenom se opisuje rad koji je izvršen direktno po postavljenim propisima, što
unosi jedan vid mehanièke orijentisanosti na izvršenje zadataka, koji postepeno implicira
zaboravljanje spona sa unutrašnjim izvorištem naše kreativnosti, putanja koje su u
životnim delatnostima esencijalne za sreãan i radošãu ispunjen stvaralaèki rad. Slièno kao
što živa biãa stohastièki biraju dejstva okoline koja ãe ostaviti utisak na njih putem
strukturnog i funkcionalnog odgovora, slièno tome i kreativna biãa gotovo uvek
modifikuju i reinterpretiraju striktna uputstva, bilo naglašavanjem pojedinih delova na
raèun drugih ili ignorisanjem nekih delova umesto kojih se koriste neke druge,
samostalno osmišljene ideje. Pored ovoga, u okvirima važeãe redukcionistièke paradigme
ova striktna uputstva su orijentisana na analitièki prilaz objašnjavanju celina u funkciji
delova, umesto obrnuto, ka sintetisanju znanja, uoèavanju putanja jedinstva i
svepovezanosti. Ovakvo postupanje je u neskladu sa osnovnim životnim principima, a
gušenje kreativnog delovanja dovodi do gubitka spontane životne fleksibilnosti i na
misaonom i na telesnom nivou, pošto su ova dva nivoa bivstvovanja neraskidivo prožeta
stalnim interakcijama.
Tolerisanje i podržavanje ispoljavanja akcija kao posledica visokog energetskog
sadržaja dece je veoma važno ukoliko želimo da ona zadrže svoju telesnu, pa time i
misaonu spontanost izražavanja i saznajne prijemèivosti u odraslim godinama. Kruta
savremena edukacija je dovela do opšteg shvatanja da kada se deca igraju, tada ne uèe i
obrnuto, i pored toga što je oèigledno da su u èitavoj Prirodi procesi uèenja, istraživanja i
igranja istovremeni, kao i to da igra predstavlja prirodni put kreativnog istraživanja koji
je moguã samo onda kada ona nije šablonski ritualizovana, veã kada u njoj postoji
element nepoznatog i neoèekivanog. Stoga svako igranje mora istovremeno biti i
izmišljanje igre, o èemu bi svakako trebalo voditi raèuna prilikom osmišljavanja
fleksibilnih edukativnih igara. Ne samo da je decu neophodno uèiti fleksibilnom prijemu
informacija, veã i uspešna edukacija mora biti takva da èini decu fleksibilnim sa
prijemom novih informacija. Umesto striktnih dominantnih instrukcija, od malena je deci
neophodno pružati blage impulse, zvezde vodilje koje ãe ih slièno zagonetnim
ceduljicama voditi ka skrivenom blagu razvijajuãi sposobnosti razmišljanja, odnosno
uoèavanja putanja koje povezuju.
Automatsko izvršavanje zadataka, na kome se najèešãe insistira u školama,
robotizuje decu i èini ih naviknute na svakodnevne, u siromašnim saznajnim mapama
sveta ponavljajuãe okolnosti, te oni umesto sa svešãu o neponovljivosti i stalnim
zaèuðujuãim ushiãenjem, redovne stvari obavljaju rutinski, refleksno i praktièno
nesvesno. Automatsko prepoznavanje, vremenom inkorporirano u stanje svesti, je ono što
nas spreèava da stvarima oko nas pridajemo znaèenje, pronalazimo smisao i tražimo
njihove refleksije u našem unutrašnjem svetu. Deca koja se pokoravaju striktnim
uputstvima kroz dane edukacije se èesto u trenutku kada je potrebno zapoèeti samostalni
istraživaèki put naðu slobodna od svih spona, te tada èesto ne budu u stanju da naprave
zadovoljavajuãi izbor profesije, koja bi im omoguãila kreativna posezanja za bogatijim
unutrašnjim stanjima. Negujuãi neophodnost sopstvenog razmišljanja i rezonovanja
neguje se i oseãaj samostalnosti, èime se umesto iskljuèivo linearnog sleda istraživanja
omoguãavaju procesi spontanih prosvetljujuãih uvida u problem istraživanja. Umesto
linearnih hijerarhijskih tendencija koje podrazumevaju uèenje da se posredstvom

148
nadovezivanja na ukalupljene, baziène misaone mehanizme rezonovanja, dominira u
životu, neophodno je staviti akcenat na stalno obnavljanje unutrašnjih pitanja kojima se
uvek i iznova neponovljivim saznajnim putevima dolazi do simbiotièkih veza jednakosti
na kojima su sazdana kako inteligentna biãa, tako i sama Priroda.
Savremena edukacija sa primenom metoda nagraðivanja, odnosno kažnjavanja,
razvija stresna oseãanja strahopoštovanja (i druga rascepljujuãa oseãanja koja proizilaze
iz uslovljenog poštovanja) kod dece, i uoèavanje ekspresije ovakvih oseãanja se èesto
koristi kao linearna indikacija uspešnosti edukativnog sistema. Razvijajuãi ukruãujuãa
oseãanja strahopoštovanja umesto slobodne simbiotièke naklonjenosti, deca se zapravo
uèe da brkaju ime sa imenovanom stvari, i veãi znaèaj pridaju zvanju ili èinu ljudskih
biãa, nego njihovim univerzalnim i zajednièkim ljudskim crtama. Posledice ovakvog
mešanja imena sa imenovanim biãem ili stvarima vodi neizostavno do degeneracije
odnosa sa njima, što èesto implicira opšte nepoverenje, oseãanje izolovanosti i
destruktivno ponašanje. Možda u osnovi razvijanja oseãanja strahopoštovanja kod dece
postoji slièan životni odnos kome je naklonjena veãina savremenog društva da se
vrednost i dragocenost celine primeãuje tek kada se ona rasparèa na svoje delove, slièno
staklenoj vazni èiju vrednost uoèimo tek kada se ona polomi ili biãima èiju lepotu
ignorišemo sve dok ona ne izgube svoju otvorenost, snagu i celovitost. Ovakav stav se
lako prebroðuje stalnim postavljanjem pitanja u vezi sa svim stvarima oko nas, jer nas to
održava u stanju budne svesnosti o dragocenosti i smislenosti postojanja svih celovitih
detalja u našem svetu. Da bi uèitelji preneli deci oseãaj èuðenja i slobodnog divljenja nad
svetom, neophodno je da se i oni sami èude i postavljaju sebi bezbrojna pitanja o suštini,
smislu i lepoti svega postojeãeg.
Priroda i živa biãa su u stanju stalne promene, te su stoga neprirodna ne samo
ponavljanja bilo èega u fazama uèenja, ukljuèujuãi težnje ka identiènoj interpretaciji
ponuðenog gradiva, veã i mehanièki jednolièna »predavanja« znanja deci. Mehanistièki
idejni prilazi interakciji izmeðu uèitelja i dece u okviru kojih se protežiraju ne semantièki,
veã sintaksièki unapred pripremljena izlaganja prouzrokuju oseãaj krutosti, koji redukuje
kapacitet za uèenje, jer je poznato da je fleksibilnost neophodna za otvorenost prema
spoljnim informacija èijom se obradom uèi. Nesvesnost holistièkih kvaliteta, imanentnih
u kontekstu svake smislene fonetske celine, i njihovih uticaja na okolinu deluju
uspavljujuãe na decu, izazivajuãi tako semantièko ignorisanje èitavog mora prirodnih
uticaja. Da bi se deca osposobila da razmišljaju u spontanom i nešablonizovanom maniru
karakteristiènom za sve prirodne tokove neophodno je da se neponovljivošãu obostranog
uèenja razvija oseãaj deèije budnosti za stalno nove i neponovljive prirodne uticaje.
Saznajna otvorenost koja se ovakvim efektima postiže neophodna je za uspešan proces
uèenja, jer se sa njom proširuje spektar informacija iz okoline na koja živa biãa svojim
izborom mogu reagovati. Zatvorenost za spoljne uticaje najèešãe dovodi i do
neizvodljivosti uèenja, te do oseãaja izolacije, dok se otvorenost na spoljne uticaje
poistoveãuje sa predanošãu i poverenjem, što su indikacije istinske hrabrosti.
Razvijanjem uzajamno prožetih oseãanja otvorenosti kao fleksibilne težnje ka
semantièkom reagovanju na raznovrsne prirodne uticaje, i budnosti kao svesnosti o
širokom opsegu neponovljivih i beskrajnih interaktivnih procesa oko nas, na indirektan
naèin se utièe na sposobnosti i kapacitet uèenja dece. U nedostatku ovakvih polaznih veza
sa onim što se doživljava kao okolni svet, uèenik ãe imati teškoãe da pogodi pravi kljuè

149
za dešifrovanje*, te i razumevanje percepiranih poruka i njihovo inkorporiranje u nauèeni
kontekst. Otvorenost prema uticajima Prirode, zajedno sa spontanim otkrivanjem
kljuèeva za dešifrovanje primljenih poruka, na individualnom nivou predstavlja osnovu
globalnog evolutivnog razvoja.
Svakodnevna nauèna istraživanja koja se nadovezuju jedna na druge, postojana su
pod pretpostavkom da nauka zna kakav je svet koji nas okružuje, premda je najzdraviji
odnos prema nauci onaj koji podrazumeva stalno èuðenje i divljenje, a koji je prisutan
samo kada nemamo predrasude i oèekivanja od sleda dogaðaja, odnosno kada se ne
kreãemo ka cilju, veã smo mislima na Putu. Ipak, ovakvo sagledavanje sveta nije u
interesu nauène edukacije, jer se u okviru nje teži održanju linearnog napretka nauène
misli i tehnologije. Linearni nauèni progres u vidu novih, originalnih otkriãa je ostvarljiv
zahvaljujuãi edukaciji mladih ljudi, tako da se njihovi naèini razmišljanja i viðenja sveta
podudaraju sa važeãom nauènom paradigmom. Edukativnim prouèavanjem datih
paradigmi teži se predoèavanju osnovnih osobina mapi sveta koje one iscrtavaju, èime se
u mnogome izbegavaju neslaganja oko fundamentalnih stvari koja bi dovela do koèenja
buduãih nauènih istraživanja. Edukativno insistiranje na razvijanju analitièkih
sposobnosti ostavlja trajne imprinte u logièkim predispozicijama uma, tako da uz
predodreðeni socijalni sled stvaranja, savremeni nauènici uèestvuju u razvijanju i
otelotvoravanju ideje o linearnom napretku redukcionistièke nauke. Razlog zašto se
danas i dalje insistira na zastareloj redukcionistièkoj paradigmi u edukaciji je postojan u
oèiglednom tehnološkom i komunikativnom progresu koji je primena ovakvih modela
sveta donela na podruèje svakodnevnog življenja – od mašina za šivenje i parnih
lokomotiva do kompjutera i savremenih elektronskih komunikacija. Pošto je poznato da
je ovaj oblik civilizacijskog napretka zapoèeo sa industrijskim dobom, te sa
preuzimanjem primata nauènog doživljavanja stvarnosti u odnosu na organizovanje
društvenog poretka od strane formalnih religijskih zajednica, danas se u okvirima
edukacije izbegava isticanje važnosti holistièkih osobina kao kontrateže u našoj
percepciji imanentnim, redukcionistièkim vidicima. Krutost savremene edukacije, koja se
uoèava na svim nivoima, od strukture gradiva sa svim logièki struktuiranim,
verifikacionim aparatima za potvrðivanje apsolutne istinitosti i smislenosti, preko
uslovljavajuãih metoda identièno sintaksièkog, robotizovanog reinterpretiranja
informacija, do korišãenja mapirajuãih kvantiteta (ocenjivanja) u svrhu »sagledivog«
opisivanja beskrajnih ljudskih kvaliteta, neizostavno dovodi do nedostatka otvorenosti
prema informacijama koje su nekompatibilne sa važeãom nauènom paradigmom, što
rezultuje u gotovo automatskom proglašavanju èinjenica, èija se smislenost ne može
proveriti u okvirima date paradigme, kao saznajno nerelevantnih.
Deci je neophodno staviti do znanja da se glavne inicijacije ljudskog i nauènog
napretka kroz istoriju nisu dešavale kao posledice nagomilavanja znanja, veã usled
revolucionarnih obrta nauènih paradigmi, koje nisu vodile poreklo u linearnom
nadovezivanju znanja na znanje, veã u intelektualno-intuitivnim prosvetljenjima. Na ovaj
naèin ãe se ukazati na nekorisnost akumuliranja znanja, kao i na važnost povezivanja
stvari, u okviru èega se raða i razumevanje njihove smislenosti. Edukativni udžbenici su
tako napisani da se deca oseãaju kao nastavljaèi jedne dugotrajne linearne niti napretka,
iako tradicija kontinualnog napretka, prvenstveno u nauènoj misli, gotovo nikada nije
postojala. Najplodonosnija nauèna otkriãa su se dešavala kao posledica suprotstavljanja
*
Svaka poruka Prirode je kodirana.

150
ustaljenim naèinima viðenja Kosmosa revizijom pitanja na koja se mislilo da su odavno
dati nepromenljivi i apsolutni odgovori, te su stoga èesto dovodila do obrta paradigmi.
Umesto ideje o linearnom progresu i zaboravljanju razmišljanja o smislu sveta, deca bi
morala da budu svesna da je postavljanje bezbrojnih egzistencijalnih pitanja u kojima je
sakrivena tajna o smislu put ka pružanju novih otkriãa o svetu u kome živimo. Strogo
držanje pravila guši kreativnost i spreèava nove interpretacije Prirode, a upravo su one te
koje najviše doprinose evolutivnom napretku ljudske vrste. Redukcionizam i težnja ka
linearnom i što bržem progresu se odlikuje i u tome što su savremeni nauèni èlanci ne
samo neèitljivi za nenauèno obrazovano biãe, veã i za nauènika specijalizovanog za neku
drugu oblast. Umesto sveobuhvatanja èlanaka i ukljuèivanja svih ljudi u moguãnost
intelektualnog dosezanja njihove problematike, danas se teži što bržem progresu, pri
èemu se previða da najbolje ideje najèešãe potièu od istraživaèa koji nisu kruto vezani za
datu paradigmu, veã sagledavaju probleme iz otvorenije perspektive. U okvirima uticaja
nad mladim nauènicima jako je bitno buditi i negovati interesovanja za više danas
podeljenih nauènih oblasti, jer se najplodonosnija istraživanja dešavaju na poljima gde se
dve do tada, barem na mapi nauke, nedodirnute nauène oblasti sreãu.
Osim same metodologije procesa uèenja za koju je oèigledno da vodi poreklo od
redukcionistièkih misli, i mapa sveta koja se pruža deci od strane nauke u okviru koje je
svet podeljen na delove i delove delova vodi uèenju sliènih analiza u posmatranju sveta.
Umesto insistiranja na korisnosti analize kao osnovnog nauènog pristupa, ali i
neophodnosti njenog uravnotežavanja sa pronalaženjem holistièkih svepovezujuãih niti
izmeðu svih tih elemenata sveta, danas se deca obasipaju bespotrebnim kvazi-sintetièkim
kvalifikativnim klasifikacijama, ali nigde i svešãu da one ne bi mogle postojati bez
izvorne celine iz koje ceo svet potièe. Deci se tokom edukacije daje na uvid mapa sveta,
ali su ona veoma èesto svesna da sve ono što postoji i što je jasno prisutno u njihovom
svetu, ne samo da ne izvire iz te mape80, veã da u njoj ne postoje ni tragovi onih
nevidljivih kvaliteta, zbog kojih i sam svet sa svom svojom naukom postoji. Premda je u
današnjoj redukcionistièkoj edukaciji dozvoljeno ispoljavati veru u postojanje božanskog
smislenog ostvarenja nas i sveta, takva shvatanja se uglavnom uvažavaju slièno
tolerisanju slobodnog izbora ukusa, nacionalnosti ili drugih vidova pripadnosti, iako iz
okvira edukacije i njene logièke mreže jasno proizilazi da mesta za upliv božanskog
stvaralaštva nigde nema, i pored toga što su sama moderna nauèna saznanja širom
otvorila vrata beskrajnim prostranstvima istinski religioznih vidika u nauènim mapama
sveta materije. U okvirima nauène edukacije i dalje se smatra da su velièanstvena i
inteligentna živa biãa nastala nasumiènom i bezumnom, posve sluèajnom evolucijom, te
da su naši preci, neznajuãi za ovakva »nauèno potvrðena« otkriãa prenosili ideje o
božanskoj ureðenosti iz svoje mašte u misaonu projekciju stvarnosti.
Umesto prihvatanja reèi i matematièkih simbola kao osnovnih i finalnih sredstava
pronalaženja istine i opisivanja sveta, neophodno je staviti do znanja da je slikovito
razmišljanje i opisivanje sveta skladno ljudskim sposobnostima imaginacije nerealan
pokušaj poimanja svega postojeãeg. Uvoðenje karakteristika i formi sveta kao što su
implicitni red, holosvet i sl., te i nauèno shvatanje da svet razlika koji percepiramo potièe
iz božanskog sveta u kome je njegova celina stalno prisutna u svakom od njegovih
delova, dopušta nam da èak i kroz ogledalo nauke vidimo svet u jednom daleko veãem,
bezgraniènijem i holistièkijem svetlu. Svet koji više nije èasovnik kako su ga nekada
redukcionistièki umovi videli, veã božanstvena igra atoma koja se preliva u svet naše

151
percepcije iz sveobuhvatnog i sa klasièno ljudske taèke gledišta nedokuèivog reda. U
okvirima nauène edukacije je neophodno odbaciti ideje o kartezijanskom dualizmu
dominacije uma nad materijom, jer je jasno da takve ideje vode do potenciranja ega, te
kompetencije, zavisti, sebiènosti, nezadovoljstva i destrukcije èoveka i Prirode. Umesto
ovakvih redukcionistièkih vidika, moramo deci pokušati da prenesemo oseãaj
svepovezanosti i kosmièke pripadnosti, poverenja, zajedništva i otvorenosti prema
èitavom svetu. Tada ãe polako i u okvirima nauène edukacije spasti okovi koji danas
pritežu decu u krute norme i okvire, i otvoriãe se vrata jednom, novom, prosvetljenom
društvu, društvu saoseãanja i sveopšte Ljubavi prema svim i najmanjim stvarima oko nas.
Jer sa idejom o holosvetu, te o nenasumiènosti i smislenosti našeg porekla, raða se i
shvatanje o prisustvu izvorne stvarnosti u svemu što postoji. Deca ãe tako otkriti da su na
veènom Putu postojanja, te neãe težiti velikim ciljevima i ispunjavanju želja za sebe, veã
za druge.
Ukoliko nastavimo da uèimo decu da sagledavaju svet iz okvira kartezijanskih
redukcionistièkih vidika, ona ãe sve manje biti u stanju da svesno prevaziðu oseãaje
sopstvenih posebnosti, te da svakodnevno bude u sebi oseãaje poštovanja i zadivljenosti
kako za živi svet, tako i za svet tehnologija, modernih graðevina i svih drugih produkata
ljudskog stvaralaštva. Da bi se deca tiho navela na put skromnog i obnovljivog napretka
nauke i tehnologija neophodno je preneti im barem klice holistièkih ideja koje ãe se
ponegde rascvetati u sjajne semantièke cvetove. Ukoliko više budemo ulagali u njihov
sveti pogled na svet, deca buduãnosti ãe imati još bistrije unutrašnje smislene poglede na
Prirodu. Misliãe, ove divne zgrade, sva ova svetla, sve je to Božji poklon za nas, stanare
u deliãu vremena u ovom divnom svetu. Ali ãe se setiti da su u stvari ljudi sagradili sve te
kuãe, sav taj prostor, i ti ljudi bili su delovi Božje svesti. Tako ljudi postaju Bogovi; ne
redukcionistièkim i deterministièkim prilazima nauci u želji da preuzmu uloge Bogova i
poznaju i predviðaju sve što postoji i ikada je postojalo, veã stvarajuãi male stvari za
dobrobit ljudi, koji ãe se tamo negde u deliãu vremena, tokom kratkog kontempliranja o
radosti i lepoti sveta tiho upitati koliko je to velièanstveno biti bodhisattva.

O redukcionizmu i holizmu u umetnosti

Šta je to umetnost ? Gotovo svako bi iz sopstvenih vidika na razlièit naèin

pokušao da nam pruži njenu definiciju. Neko bi rekao da ona predstavlja veštinu
izražavanja i originalnog opisivanja sveta, neko da je ona sredstvo ulepšavanja života
ljudi, koje tu rasu èini specifiènom u odnosu na ostale planetarne vrste, neko da je ona
jedan vid maštovite komunikacije, a neko da je ona pojam koji opisuje delatnost ljudi koji
se u svojoj predanosti poistoveãuju sa instrumentom, provodnikom božanske stvarnosti u
živote Prirode oko nas. Ukoliko poslednju definiciju prihvatimo kao jednu koja po svojoj
obuhvatnosti nadmašuje ostale, tada se postavlja sledeãe pitanje, a to je po kom
kriterijumu samo neke ljudske delatnosti možemo smatrati umetnostima ? Izgleda da je
ovaj kriterijum nemoguãe ustanoviti, pre svega jer je èitav svet božansko delo, te je stoga
i svako ljudsko delo podjednako božansko. U skladu sa idejom o sveopštem delovanju
svesti, umetnost možemo opisati i kao umetnost isceljenja, odnosno buðenja oseãaja
svepovezanosti ili opet, kao ostavljanje tragova lepote kao putokaz èoveèanstvu.

152
 Svaka podela bilo kojih ljudskih dela na umetnièka i neumetnièka je
redukcionistièka. Sve ljudske delatnosti i postupci su umetnost ukoliko su okrenuti ka
buðenju putanja koje nas povezuju sa èitavim svetom. Stoga se umetnost ne može
izdvajati iz konteksta svakodnevnog življenja odakle i potièe. Svaka sledeãa klasifikacija
ljudskih stvaralaštava okarakterisanih kao umetnièka dela je takoðe redukcionistièkog
karaktera, ukljuèujuãi i kriticizam umetnièkih dela.* Ne samo što se sa ocenjivanjem
umetnièkih dela zanemaruje ideja da ime nije isto što i imenovana stvar, veã kriticizam
koji je najèešãe objektivistièkog karaktera predstavlja produžetak kartezijanske ideje o
odvojivosti uma od Prirode, te i o moguãnosti neinteraktivnog pripisivanja intrinsiènih
osobina stvarima. Nakon otkriãa do kojih je došla kvantna teorija, jasno je da
objektivizam u bilo kom obliku ne može opstajati, te stoga ni apsolutni kvaliteti
umetnièkih dela. Svako umetnièko delo poseduje osobine samo u kontekstu posmatraèa.
Prava umetnost se pravi bez cilja, ona je Put koji ukazuje na samoga sebe.
Za razliku od nauènog razmišljanja koje karakterišu linearni sledovi uzroèno-
poslediènih ideja i misli u vidu simbolièkih tvrdnji, karakteristièno povezivanje izmeðu
entiteta na mapi sveta umetnosti je metaforièno, dakle bez uslovljenih prepreka. Kao što
se metaforièno mogu povezati svi pojmovi koji nam padnu na pamet u odreðenim,
bezbrojnim kontekstima, tako i umetnost poseduje èarobnu moã ukazivanja na
svepovezanost svih stvari u Kosmosu.
Umetnost takoðe nije nalaženje, pa komunikacijom prenošenje neèega, jer bi tako
nešto automatski moralo biti prethodno mapirano, što znaèi da bi ispalo iz potpunog
jedinstva sa Prirodom, ka èijem ukazivanju i teži istinska umetnost. Proces umetnièkog
stvaralaštva predstavlja zapravo istovremeno traženje i nalaženje. Najveãa umetnièka
dela su zapoèeta sa traženjem i samo nasluãivanjem postojanja traženih odgovora, tako
da se razvojem dela na kraju dolazi do zakljuèka o stvarnom postojanju tog »blaga« koje
se nije ni poznavalo, ni videlo, veã samo intuitivno oseãalo pre poèetka stvaranja dela.
Interesantno je da grèka reè technologia vodi poreklo od techne što znaèi
umetnost. Premda se danas misli da tehnologija može èiniti svet boljim ili lošijim u
zavisnosti od svrhe primene njenih proizvoda, mora se uzeti u obzir i èinjenica da same
tehnologije oblikuju ljudska shvatanja sveta. Biãa koja su na svakom koraku okružena
mašinama neizostavno ãe imati otuðeni karakter u društvenim odnosima, o èemu nam
danas govori ne samo stadijum muzièkog stvaralaštva, u kome je prisutna opsednutost
mašinama, »tehno« zvucima i visokim tehnologijama, veã i slikarstva i drugih
konvencionalnih vidova stvaralaštva, u kojima dominira simetrija. Težnja za
dominacijom i postavljanje u prvi plan sredstava za stvaranje lepote, umesto same lepote
danas nažalost dominira savremenom umetnošãu.
Tehnologija i svi proizvodi ljudskog stvaralaštva su umetnost, te tako imaju
uticaja na ljude. Stoga se moralna odgovornost mora povezati sa izumiteljima

*
Silne kritike ljudskih vrednosti redukuju ideale, odakle je jasno da je bolje ukazivati kako treba raditi neke
stvari, a ne kako ih ne raditi, što je i poenta umetnièkog stvaralaštva. Nekonstruktivno kritièki prilaz
stvarnosti (koji je u svojoj osnovi redukcionistièko mapiranje i klasifikovanje rezultata percepcije) koèi voz
kreativnog napretka indukujuãi stanje nepokretne opreznosti i zaleðene maštovitosti, dok sveprihvatajuãe
radosne težnje ka uoèavanju raznovrsnih i uvek beskrajno daleko dosežuãih puteva u ljudskim delatnostima
dovode do pridavanja smisla ovim delima, inkorporirajuãi putanje umetnièkih ideja u sve širi saznajno
obogaãujuãi aspekt. Egocentrièni kriticizam je slièan ljudskoj borbi protiv Prirode: što je bliži pobedi, to je
bliži sopstvenom porazu. Svako stvaranje sa lepim težnjama je put smisaonog otkrivanja sopstvenog biãa, a
time i èitave Prirode.

153
tehnologija. Nauèna istraživanja se ne mogu shvatiti kao linearni put na polju razvoja,
veã slièno umetnosti, stvaralaštvo u kome neizostavno upliãemo i naš moralni odnos
prema drugim biãima i Prirodi. Slièno kao što je u biologiji funkcionalnost živih biãa
odreðena njihovom strukturom, tako ãe i ciljevi ljudskog društva biti u mnogome
odreðeni njegovim stadijumom tehnološkog razvitka. Meðutim, danas je prisutno gotovo
opšte shvatanje da su same tehnologije kao sredstva ljudskog stvaranja dovoljne za
oblikovanje umetnièkih dela u smislene celine. Ovakvo shvatanje je analogno ideji da su
kvantiteti u stanju da opisuju kvalitete, iako u stvarnosti znamo da iscrtavanje èudesnih
harmonija kosmièkih putanja, bilo kroz kreativno ispoljavanje živih biãa ili celote
Prirode, ne zna za kvantitete, veã samo za puteve koji povezuju. Premda se danas mnogo
više pažnje u umetnièkom stvaralaštvu obraãa na kvantitativne strane dela, kao što je, na
primer, »bešumna« kompjuterska produkcija muzièkih dela, lepe i smislene harmonije
kao holistièki sistemi putanja tonova uvek nezaustavljivo prevladavaju sve kvantitativne
prepreke, te stoga lepa muzika divno zvuèi kroz svako izvoðenje i svaku emisiju.
Umetnost je muzika, slièno kao i sama ljudska biãa, te i èitava Priroda. Naime,
sve što postoji se može sagledati u vidu harmonija koje nastaju susretanjem najèešãe
nebrojivo mnogo ritmova razlièitih frekvencija. Talasna funkcija kojom se opisuju sve
stvari u Kosmosu predstavlja imaginarni talas, dakle ritam. Èitav kvantni svet se
zahvaljujuãi talasno-èestiènoj dualnosti može sagledavati u pojmovima ritmova. Sami
zvuèni tonovi predstavljaju ritmièno vibriranje vazduha, odnosno talase pritiska koji
putuju kroz sredinu. Sve što vidimo predstavlja takoðe elektromagnetne talase, odnosno
ritmièko oscilovanje vektora elektriènog i magnetnog polja duž ravni prostiranja ovih
talasa. Svaku boju prepoznajemo zahvaljujuãi njenom karakteristiènom opsegu ovih
frekvencija. Ljudska biãa za normalno funkcionisanje zahtevaju spontano održavanje
prirodnih ritmova, što se ogleda u relativno stabilnim moždanim frekvencijama, ritmu
disanja, otkucajima srca, cirkadijalnom ritmu itd. Èitav svet je dakle velièanstvena
harmonija bezbrojnih ritmova.
Sa nastankom sveta od Velikog praska na ovamo, simetrija postojeãeg
eksplicitnog sveta se postepeno smanjivala. Smatra se da je u trenucima bliskim Velikom
prasku došlo do faznih prelaza u okviru kojih su bile postepeno narušavane simetrije
izmeðu èetiri osnovne sile Prirode. Od relativno homogene lopte svetlosti*, širenjem
Kosmosa nastale su prve protogalaksije koje su sadržavale iskljuèivo vodonik. Fuzijom
atoma vodonika nastajali su novi elementi, što znaèi da se i simetrija Kosmosa
smanjivala, tako da danas na našoj planeti koja kruži oko zvezde èiji je materijal veã
pripadao dvema drugim zvezdama, postoje elementi èitavog periodnog sistema.
Meðutim, simetrija nama poznatog sveta je drastièno velikom brzinom poèela da se
smanjuje sa nastankom živog sveta. Od veoma simetriènih kristala nastao je život u kome
dominira èudesna igra asimetrije i simetrije. Aminokiseline koje uèestvuju u izgradnji
živih biãa, takozvane L-aminokiseline, poseduju iskljuèivo jedan od dva moguãa tipa
ogledalske simetrije. Shodno tome, i ljudske delatnosti moraju evoluirati u asimetriènije i
»nesavršenije« forme kako bi bile savršene i ostale u toku evolutivnog napretka
izražavanja. Meðutim, korišãenje mašina kao pripomagaèa ljudskom stvaralaštvu unosi
veoma precizna i simetrièna dejstva, nekarakteristièna za živi svet. Mašine koje se koriste
u muzièkom stvaralaštvu proizvode više nego metronomski precizne i simetriène taktove
i tonove, pružajuãi tako nehumani i otuðeni karakter zvuku.
*
Lopta je najsimetriènije 3D telo.

154
 Savremeno popularno muzièko stvaralaštvo je danas gotovo nezamislivo bez
mašina, premda se polako otkriva neživotnost zvuka koje one proizvode, te se veoma
èesto u poslednje vreme tokom »miksovanja« zvuka koriste analogni snimci umesto
kompletno digitalne obrade zvuka. Naime, za razliku od digitalnih snimaka koji ne stare,
analogni snimci su podložni starenju, koje se može interpretirati kao dejstvo Prirode na
njih. Uvoðenjem uticaja Prirode u stvaralaštvo zvuci uvek postaju životniji, i prenose
znatno širi spektar svepovezujuãih informacija nego što su tome iskljuèivo digitalni
snimci u stanju da posreduju. Ljudska biãa kao deo Prirode u svom stvaralaštvu uvek
unose tajanstvenu igru asimetrije i simetrije, spontane prirodnosti i težnje ka ureðenoj
osmišljenosti, u kojoj je olièena lepota koju delo nosi. U tom smislu, umetnièka dela
jednostavno moraju ostati nesavršena da bi zaista bila savršena.
Muzika se slièno svim prirodnim sistemima ne može adekvatno opisati u funkciji
pojedinaènih ritmova. Naime, svaka nova kombinacija ritmova raða nove kvalitete, koje
ispuštamo iz ruku akcentiranjem njihovog redukovanja na sastavne delove, bilo da su to
pojedinaèni tonovi, pojedinaèni instrumenti, ili pojedinaène kompozicije date celine.
Danas postoje mnogobrojni pokušaji svoðenja religijskih kvaliteta na redukcionistièki
jezik nauke, poèev od teorija uma kao digitalnog kompjutera, preko religijskih oseãanja
kao hormonski iniciranih biohemijskih reakcija, pa sve do pokušaja nauènog dokazivanja
dejstva molitve, dakle same vere. Slièno tome, mnogobrojni su savremeni pokušaji
svoðenja lepote umetnièkih dela na jezik nauke, odnosno na kvantitativne odnose i
matematièke jednakosti. Meðutim, holistièke osobine koje izranjaju na površinu sa
svakom novom perspektivom i svakim novim nivoom složenosti ne mogu se svesti na
ogranièen broj kvaliteta. Lepota ima beskonaèno mnogo kvaliteta, te je stoga besmisleno
tražiti joj uzroke u kvantitativnim odnosima. Takoðe, lepota muzike se ne može objasniti
njenim svoðenjem na ritmièke, harmonijske i dinamièke odnose, jer tako nešto veã
predstavlja mapu, koja ima ogranièene kvalitete u odnosu na mapiranu muziku. Ko god je
ikada probao da savršeno precizno naštimuje gitaru ili klavir zna da je tako nešto
nemoguãe, jer naštimujemo li odnos frekvencija prime i kvinte na idealne 2/3, odnos
izmeðu prime i kvarte ãe odskakati od idealne 3/4 i obrnuto. Za savršeno naštimovan
instrument sa 12-tonskom oktavom, odnos frekvencija izmeðu dva susedna tona bi morao
biti jednak 12 2 , što je iracionalan broj. U iracionalnim brojevima se cifre iza decimalnog
zareza pružaju u beskonaènost.
U umetnièkom stvaralaštvu nema stvaranja sa ciljem. Stvaranje je jednostavno
Put. Danas je, ipak opšte prisutna pojava da se stvaranju »umetnièkih« dela pristupa sa
idejom njihovog zloupotrebljavanja u svrhu velièanja sopstvenog ega. Meðutim, ovakve
težnje se uvek inkorporiraju u samo umetnièko delo, te njegov znaèaj prestaje da bude
svetog karaktera. Uzrok slabog kvaliteta savremene popularne umetnosti se može stoga
naãi u ljudskim odnosima prema svetu iz kojih je ona izrasla, a to su najèešãe težnje ka
profitiranju, a ne ka oplemenjivanju ljudi i ulepšavanju sveta. Prenos važnih,
oplemenjujuãih oseãanja mora biti u polaznoj osnovi umetnièkog stvaralaštva, kako bi
ono zaista na taj naèin i delovalo.
Sa ljudskim delima se ne prenosi samo sušta gruba materija i njene karakteristike,
veã i veoma suptilne osobine koje ocrtavaju najfinije težnje i oseãanja stvaraoca. Težnja
za izražavanjem lepog je onaj oseãaj koji se na neuhvatljiv naèin prenosi umetnièkim
delima kroz èitavu njegovu grubu strukturu. Oèigledno je da sama Priroda predstavlja
posrednika u prenošenju ovih finih uticaja. Bili to nelokalni holistièki fenomeni ili

155
zadivljujuãe korelacije izmeðu oseãanja kroz suštu materiju tema je jedne druge prièe.
Slièno kao što neko kome nije jasan smisao izlaganja, nije u stanju da prenese datu prièu
tako da je drugi razumeju, tako se u pozadini samog umetnièkog dela kriju težnje,
oseãanja, sama dobrota i život umetnika koje slièno mislima u mozgu ili lepoti u cvetu
nije moguãe locirati niti opisati pomoãu delova, odnosno detalja dela. Ovako ispoljeni
holistièki efekti predstavljaju ne samo svojstvo umetnosti, veã i svih ljudskih misli, reèi i
dela, te je stoga umetnost kao nešto za šta su rezervisani ovakvi efekti prisutna u èitavom
svetu u svakom njegovom trenutku. Ona je sada i ovde.

156
 Zakljuèak (Posle kiše)

»The river to the Ocean goes,

A fortune for the undertow,
None of these is going my way.
There is nothing left to throw
Of ginger, lemon, indigo,
Coriander stem and rose of hay.
Strength and courage overrides
The privileged and weary eyes
Of river poet search naiveté.
Pick up here and chase the ride,
The river empties to the tide,
All of this is coming your way.«

R.E.M. – »Find the River«

Evo nas na samom kraju knjige, gde nakon svega isprièanog o moguãnostima
ujedinjavanja redukcionizma i holizma, nauke i religije, matematièke strogosti i poleta
mašte možemo pitanja koja su inspirisala pisanje ovog rada i koja su se kao neprekidni,
ali nevidljivi putevi koji povezuju provlaèili kroz svaki njegov detalj, sagledati u široj
perspektivi. Razmatrali smo neravnotežu izmeðu dveju arhetipskih karakteristika
sagledavanja i razumevanja sveta – redukcionistièkog, u okviru koga se svet objašnjava
njegovim deljenjem na manje delove, i holistièkog – u okviru koga postoji svesnost o
nemoguãnosti opisivanja pojava njihovim sastavnim delovima, te umesto toga o
nevidljivoj, èudesnoj sintetiènosti i beskrajnim kvalitetima, odnosno novim putevima koji
se pojavljuju sa svakim novim nivoom složenosti sistema. Videli smo da redukcionistièki
pogledi na svet potièu od funkcionisanja naše percepcije na bazi razlika, te se dalje
pojaèavaju procesima imenovanja, odnosno mapiranja stvarnog sveta, èime se udaljava
um od Prirode. Nauèni opisi predstavljaju mapu sveta, a ona je uvek barem za jedan
logièko nivo udaljenija od nivoa na kome je neimenovanjem i otkrivanjem jezika srca
moguãe uspostavljanje spontanog jedinstva uma i Prirode. Videli smo da dok nauèni
redukcionistièki metod insistira na opisivanju sveta pomoãu konaènog broja kvaliteta koji
bi u razlièitim kvantitativnim odnosima opisali sve prirodne pojave, holistièka shvatanja,
a sa njima i neke moderne nauène teorije insistiraju na korišãenju neogranièenog broja
kvaliteta i to bez prihvatanja kvantitativnih dokaza kao jedino relevantnih. Savremena
redukcionistièka nauka nije u stanju da opiše holistièke sisteme, a i izgubila je svoj
mehanistièki ideal savršeno preciznog predviðanja pojava, premda je svet i dalje pod
utiskom redukcionistièkih ideala o beskrajnom industrijskom rastu i razvoju, koji
neuravnoteženi sa spiritualnim znanjem, dovode do dominacije ega nad okolinom, što
ostavlja strašne posledice u savremenom svetu. Videli smo da se redukcionistièkim
pristupom istraživanjima sveta došlo do otkriãa efekata kojima celina, èitav Kosmos, pa
možda i nešto veãe od toga utièe na ponašanje njegovih delova. Videli smo inspirativne
teorije bazirane na kvantnim prirodnim zakonitostima u okviru kojih se um potencira bilo
kao kvantni kompjuter, kormilar broda na moru holosveta, hologram koji je u stanju da
poznaje sve Tajne Kosmosa, ili kao èudesna, holistièka svest pred kojom se kao u snu

157
otkriva pojavni svet u skladu sa njenim pitanjima. Videli smo da je život najveãe èudo
dovoljno da zadivi sve tragaoce za lepotom i božanskim otelotvorenjima.
Ponekada izgleda kao da svi znamo da se postojanje neèega što je tako oèigledno i
za šta svi znamo da nam je neophodno za sreãna saznanja, negira u savremenom svetu
oko nas. Izgleda kao da na svakom koraku uèimo da se svesno trudimo da poništimo naše
prirodne kontakte koji unose svu spontanost, pogrešivost, ali i radost u životne okolnosti,
i umesto toga provlaèimo kroz um misli ne Prirode, veã jedne mape Prirode u kojoj su
sve njene blagodeti i èudesni putevi pretvoreni u imena i simbole. Svima nam je
neophodna ravnoteža izmeðu redukcionistièkog znanja koje je u stanju da nas uèini tako
inteligentnim i onog sveopšteg holistièkog znanja sa kojim je kontakt van okvira reèi, u
domenima umetnosti, slušanju Prirodnih šumova, postavljanju pitanja, uoèavanju lepog,
u davanju, u ispunjavanju želja drugih biãa, u veri, u božanstvenoj spoznaji sveta koja se
kroz nju raða. Posle svega, izgleda kao da vekovna metodologija nauke i pojam vere nisu
takvi da bi se mogli pridružiti jedno drugom, jer bi i jedno i drugo tada izgubilo smisao.
Kakva bi to bila vera koja je dokazana, a i kakva bi to bila nauka koja je dokazala sve što
ima da se dokaže. Vera ãe, stoga uvek imati u šta da veruje, a nauka ãe uvek imati nešto
da istražuje.
Posle kiše na blistavom nebu ponekad vidimo Sunèevu dugu, ali je ne možemo
dodirnuti, niti ikada možemo saznati da li stvarno na mestu na kome ona dodiruje zemlju
postoji ãup sa blagom. Možda je ta duga isto tako nedodirljiva za naše ruke kao i
najvažnije putanje koje nas povezuju za samu nauku. Kao lepota, Ljubav, vera, radost;
iako su oni sve vreme tu, u svakom i najmanjem deliãu Kosmosa.
Sistemska teorija nam jasno ukazuje da se putanje uma pružaju daleko od njega i
ostavljaju postojane tragove u èitavom svetu, a moderna kvantna teorija nam je stavila do
znanja da je pojavni svet samo pena na moru talasa jednog dubljeg sveta, izvorišta
božanske kreacije svega postojeãeg. Božija dejstva, bilo da ih nazovemo sveprisutnim
umom, holosvetom, subkvantnim morem ili sveprisutnom Ljubavlju prisutna su svuda, u
svakom kamenèiãu i školjci na obali mora. Kada to shvatimo, Priroda ãe prestati da bude
surovi stranac za nas. Prestaãemo da je eksploatišemo i shvatiãemo da smo njen
neodvojivi deo. Priroda i svi njeni detalji nisu samo slike jednog mrtvog sveta, veã sveta
prepunog Božijih kreativnih misli i smislene skrivene lepote. Mi smo stvarno kao
nekakve antene koje konstantno emituju svoje dobre misli i oseãanja u globalnu
sinergetsku sferu, te tako utièu na èitav svet. Svet neãemo promeniti ukazivanjem na
nedostatke ili loše postupke drugih biãa. Svet možemo da promenimo jedino menjajuãi
sebe. Èinimo sebe boljim i èitav svet ãe doãi do nas. Tako prestajemo da budemo reka i
postajemo okean. Okean Ljubavi i mudrosti. Mudrosti u kojoj nema razlika, gde je sve
povezano i gde je sve na Putu iz koga se raða stalno i svuda prisutna Lepota.
Za povratak sreãnih života na našoj planeti je neophodno da se vratimo na Put.
Kada smo na Putu našoj svesti se otkriva smisao svih malih detalja stvarnosti, te ona tako
nije obuzeta mislima o nagradama koje nas èekaju na njegovom kraju, kao što je sluèaj
kada imamo neki cilj. Imali ili nemali misli, skrivena božanstvenost zna za naše želje i
traži i sama Put za njihovo ispunjenje, koji je najlakše dotaãi u stanju spontanosti,
nereèitosti, jedinstva sa Prirodom. Sa postavljanjem samog Puta na mesto cilja u našim
nadanjima, željama i zadivljenim pogledima na svet, sve stvari dobijaju smisao. Ne samo
ja i Ti, veã i jedan kamenèiã pored puta i usamljena školjka na obali dalekog mora, dok
ceo ovaj veliki svet postaje slika naše duše.

158
 Odabrana literatura:

1. Abouraddy, A. F., B. E. A. Saleh, A. V. Sergienko, M. C. Teich – »Quantum

Holography«, Optics Express 9 (10) 498 - 505 (2001).
2. Ajdaèiã, Vladimir – »Quo Vadis, Domine?«, u ediciji »Nauka, religija, društvo«
249 – 253 (2002).
3. Ajnštajn, Albert – »Moj pogled na svet«, Stylos, Novi Sad.
4. Anderson, P. W. – »More is Different«, Science 177 (4047) 393 – 396 (1972).
5. Ashby, W. Ross – »An Introduction to Cybernetics« (1956), Chapman & Hall,
London.
6. Aspect, Alain, J. Dalibard, G. Roger – »Experimental Tests of Bell's Inequalities
Using Time-Varying Analyzers«, Physical Review Letters 49, 1804 – 1807
(1982).
7. Baba, Šri Satja Sai – »Jednota je Božanstvo«, Globus, Zagreb (1990).
8. Bateson, Gregory – »Allegory«, CoEvolution Quarterly 44 - 46 (Spring 1978).
9. Bateson, Gregory – »Angels Fear: Towards an Epistemology of the Sacred«
(1980), Chapters I, II & III, www.
10. Bateson, Gregory – »Mind and Nature: A Necessary Unity« (1979), Hampton
Press, Cresskill NJ.
11. Belot, Gordon, John Earman – »Chaos Out of Order: Quantum Mechanics, the
Correspondence Principle and Chaos«, Studies in the History and Philosophy of
Modern Physics 28 (2) 147 – 182 (1997).
12. Ben-Menahem, Yemima – »Dummett vs Bell on Quantum Mechanics«, Studies in
the History and Philosophy of Modern Physics 28 (2) 277 – 290 (1997).
13. Bertalanffy, Ludwig von – »General System Theory: Foundations, Development,
Applications« (1968), George Braziller, New York.
14. »Bhagavad-Gita«, Bhaktivedanta Book Trust, Rijeka.
15. Bohm, David – »A New Theory of the Relationship of Mind nad Matter«,
Philosophical Psychology 3 (2) 271 – 286 (1990).
16. Bohm, David – »Wholeness and the Implicate Order«, Ark Paperbacks, London
(1980).
17. Bohm, David, D. Factor, P. Garrett – »Dialogue – A Proposal« (1991), www.
18. Bom, Dejvid – »Uzroènost i sluèajnost u savremenoj fizici« (1957), Nolit,
Beograd.
19. Brauer, Thomas – »What Theories of Everything Don't Tell«, Studies in the
History and Philosophy of Modern Physics 28 (1) 137 – 143 (1997).
20. Bröcker, Monika – »Between the Lines: The Part-of-the-World Position of Heinz
von Foerster«, Cybernetics and Human Knowing 10 (2) 51 – 65 (2003).
21. Capra, Fritjof – »Tao fizike: Jedno istraživanje paralela izmeðu savremene fizike i
istoènjaèkog misticizma« (1976), Opus, Beograd.
22. Capra, Fritjof – »The Hidden Connections: Integrating the Biological, Cognitive
and Social, Dimensions of Life into a Science of Sustainability«, Doubleday,
New York (2002).
23. Capra, Fritjof – »The Turning Point: Science, Society, and the Rising Culture«,
Bantam Books, New York (1982).

159
24. Capra, Fritjof – »The Web of Life: A New Scientific Understanding of Living
Systems«, Anchor Books, New York (1996).
25. Chuengsatiansup, Komatra – »Spirituality and Health: An Initial Proposal to
Incorporate Spiritual Health in Health Impact Assessment«, Environmental
Impact Assessment Review 23, 3 – 15 (2003).
26. Coupland, Douglas – »Life After God« (1994), Simon & Schuster, London.
27. Coupland, Douglas – »Microserfs«, Flamingo, London (1995).
28. Èia, Mantak, Juan Li – »Tai Èi Èi Kung I: Unutrašnja struktura Tai Èia«, D.
Petroviã, Beograd.
29. Dolan, Richard P. – »A Pure-Consciousness Model of the Universe« (2002),
www.
30. Dostojevski, Fjodor M. – »Braãa Karamazovi« (1880), Prosveta, Beograd.
31. Dostojevski, Fjodor M. – »San smešnog èoveka« (1877), u ediciji »Dostojevski
kao mislilac« 4, Partizanska knjiga, Ljubljana.
32. Edelman, Gerald – »Bright Air, Brilliant Fire: On the Matter of the Mind«,
Penguin Books, London (1992).
33. Fromm, Erich – »Umijeãe ljubavi« (1956), Naprijed, Zagreb.
34. Glasersfeld, Ernst von –»The Incommensurability of Scientific and Poetic
Knowledge«, International Congress on Science, Mysticism, Poetry and
Consciousness, Instituto Piaget, Lisbon (1994).
35. Gleick, James – »Chaos: Making a New Science«, Heinemann, London (1987).
36. Goswami, Amit - »Scientific Proof of the Existence of God«, an Interview, What
is Enlightenment ? 11, www.
37. Goswami, Amit, Mark Comings – »Consciousness and Quantum Measurement«,
Science within Consciousness 4 (1) (1999).
38. Grandpierre, Attila – »The Physics of Collective Consciousness«, Journal of
General Evolution 48, 23 – 56 (1997).
39. Hajzenberg, Verner – »Fizika i Metafizika« (1969), u originalu »Der Teil und das
Ganze«, što znaèi »Delovi i celina«, Nolit, Beograd.
40. Hameroff, Stuart – »Conscious Events as Orchestrated Space-Time Selections«,
Journal of Conscioussness Studies 2 (1), 3, 6-53 (1996).
41. Hamvaš, Bela – »Antologija humana: pet hiljada godina mudrosti« (1947),
Dereta, Beograd.
42. Hamvaš, Bela – »Scientia sacra: duhovna baština drevnog èoveèanstva I & II«,
Dereta, Beograd.
43. Heisenberg, Werner – »Physics and Philosophy« (1958), www.
44. Hese, Herman – »Igra staklenih perli« (1950), Narodna knjiga, Alfa, Beograd.
45. Hiley, B. J., M. Peruš - »On Quantum Mechanics and the Implicate Order«
(1997), www.
46. Jesudijan, Selvaradžan, Elizabet Hojè – »Joga i sport«, Saznanja, Beograd.
47. Josephson, Brian D., F. Pallikari-Viras – »Biological Utilization of Quantum
Non-Locality«, Science within Consciousness 6 (1) (2001).
48. Koeljo, Paulo – »Alhemièar« (1993), Paideia, Beograd.
49. Kuhn, Lesley – »Complexity, Cybernetics and Human Knowing«, Cybernetics
and Human Knowing 9 (1) 39 – 50 (2002).
50. Kun, Tomas – »Struktura nauènih revolucija« (1970), Nolit, Beograd.

160
51. »Kung Fu meditacije«, Arion, Beograd.
52. Lagerlef, Selma – Beseda pri dodeli Nobelove nagrade, Stokholm (1909).
53. Laoce, Konfuèije, Èuangce – »Izabrani spisi«, Prosveta, Beograd.
54. Laszlo, Ervin – »The Systems View of the World: A Holistic Vision for Our
Time« (1996), Hampton Press, Cresskill NJ.
55. Lovelock, James E. – »Gaja: nov pogled na življenje na Zemlji« (1979),
Cankarjeva založba, Ljubljana.
56. Loven, Aleksandar – »Spiritualnost tela« (1990), Esotheria, Beograd.
57. Margulis, Lynn – »Symbiotic Planet: A New Look at Evolution« (1998), Basic
Books, New York.
58. Mariã, Zvonko – »Ogled o fizièkoj realnosti«, Nolit, Beograd (1986).
59. Maturana, Humberto R. – »Biology of Cognition«, in »Autopoiesis and
Cognition: The Realization of the Living« (1980) 5 – 58, www.
60. Maturana, Humberto R., Francisco J. Varela – »The Tree of Knowledge: The
Biological Roots of Human Understanding« (1987), Shambhala, Boston &
London.
61. Mills, B. I. – »The Quantum Physics of Observers«, Journal of Optics B 4, S307 –
S309 (2002).
62. Mitchell, Edgar – »Nature's Mind: the Quantum Hologram«(1997), www.
63. »Novi zavet«, Biblijsko društvo, Beograd.
64. O'Callaghan, Michael – »The Pattern that Connects the World Situation to Our
Own Way of Seeing It«, Global Vision Corporation, www (2002).
65. Osborn, Lawrence, C. Southgate – »God, Humanity and the Cosmos«, www.
66. Penrose, Roger – »The Emperor's New Mind: Concerning Computers, Minds, and
the Laws of Physics«, Oxford University Press (1989).
67. Pesce, Mark – »Reductionism versus Holism: Multiple Modes of the Spiritual
Quest«, Technology and Society 21, 457 – 470 (1999).
68. Pietsch, Paul – »Shuffle Brain«, Harper 244 (1964).
69. Pratt, David – »Consciousness, Causality, and Quantum Physics«, Journal of
Scientific Exploration 11 (1) 69 - 78 (1997).
70. Pribram, Karl – »The Holographic Hypothesis of Brain Function: Meeting of
Minds«, World & I 1, 591 (1986).
71. Prideaux, Jeff – »Comparison between Karl Pribram's 'Holographic Brain Theory'
and More Conventional Models of Neuronal Computation«, www.
72. Progof, Ajra – »Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina« (1973), Esotheria, Beograd.
73. Rakoviã, Dejan – »Od duhovnosti do racionalnosti i natrag: molitva za spas
civilizacije«, u ediciji »Nauka, religija, društvo« 267 – 273 (2002).
74. Rakoviã, Dejan – »Osnovi biofizike«, Grosknjiga, Beograd (1995).
75. Rakoviã, Dejan, M. Dugiã – »Quantum and Classical Neural Networks for
Modeling Two Cognitive Modes of Consciousness«, Proceedings of Mind-Body
Studies, 6th International Conference on Cognitive Science, Ljubljana (2003).
76. Rama, Swami – »Living with the Himalayan Masters« (1978), Himalayan
International Institute, Honesdale, PA.
77. Rivers, Theodore John – »Technology and the Use of Nature«, Technology and
Society 25, 403 – 416 (2003).
78. Saint-Exupery, Antoine de – »Mali princ« (1946), Mladost, Zagreb.

161
79. Schumacher, Ernst Friedrich – »Small is Beautiful: Economics as if People
Mattered« (1973), »25 Years Later...with Commentaries« edition, Hartley &
Marks, Vancouver.
80. Schumacher, Ernst Friedrich – »The Slenderest Knowledge«, What is
Enlightenment ? 11, www.
81. Sperry, Roger W. – »Psychology's Mental Paradigm and the Religion/Science
Tension«, American Psychologist 43 (8) 607 – 613 (1988).
82. Sperry, Roger W. – »Structure and Significance of the Consciousness
Revolution«, The Journal of Mind and Behavior 8, 37 – 66 (1987).
83. Stapp, Henry Pierce – »S-Matrix Interpretation of Quantum Theory«, Physical
Review D 3 (6) 1303 – 1319 (1971).
84. Stapp, Henry Pierce – »The Basis Problem in Many-Worlds Theories«, Canadian
Journal of Physics 80, 1043 – 1052 (2002).
85. Stapp, Henry Pierce – »Why Classical Mechanics Cannot Naturally
Accommodate Consciousness, but Quantum Mechanics Can«, Psyche 2 (5)
(1995).
86. Stenger, Victor J. – »Quantum Metaphysics«, in »Modern Spiritualities«,
Prometheus Books, Amherst NY (1997).
87. Suzuki, Daisetz T. – »Zen budizam«(1950), Nolit, Beograd.
88. Šivananda, Svami – »Moã misli«, Om, Beograd.
89. Šredinger, Ervin – »Šta je život?, Um i materija« (1967), Zodijak, Beograd.
90. Torretti, Roberto – »From Physics to Metaphysics«, Studies in the History and
Philosophy of Modern Physics 28 (2) 291 – 298 (1997).
91. Viner, Norbert – »Kibernetika i društvo« (1954), Nolit, Beograd.
92. Vivekananda, Svami – »Gjana joga«, Om, Beograd.
93. Wikipedia, free www encyclopedia.
94. Wittgenstein, Ludwig – »Tractatus Logico-Philosophicus« (1918), Routledge,
London.
95. »Zen prièe«, V. Bajac, Beograd.
96. Zukav, Gary – »The Dancing Wu Li Masters: An Overview of the New Physics«
(1979), Random House, London.
97. Železnikar, Anton P. – »On the Way to Information 1«, The Slovene Society
Informatika, Ljubljana (1990).

162