FUZIJA, AKVIZICIJA I EVALUACIJA INVESTICIONIH BANAKA

1. DETERMINANTE FUZIJE I AKVIZICIJE INVESTICIONIH BANAKA

Strana 31 skripte

Fuzija i akvizicija banaka uticala je na stvaranje tzv. mega banaka, spremnih da se

uključe u globalnu konkurencije svetskog finansijskog tržišta. Mega banke su obično
kupovale banke koje su se nalazile na geografski udaljenim prostorima, kako bi na taj
način osvojile nova područja poslovne aktivnosti.

Fuzija može biti:

1) Horizontalna – podrazumeva spajanje kompanija koje pripadaju istoj
delatnosti i imaju sličnu proizvodnu strukturu. Ovakvim oblikom fuzije se
najčešće stvaraju monopolske kompanije.
2) Vertikalna – podrazumeva spajanje kompanija koje su u različitim fazama
proizvodno-prodajnog procesa.
3) Konglomeratska – podrazumeva spajanje kompanija iz različitih delatnosti,
koje nisu u konkurentskom odnosu i koje nemaju odnos kupca i prodavca.
To znači, da kompanije u ovom obliku fuzije nisu ni proizvodno, tržišno, ni
poslovno povezane.

Akvizicija može biti:

1) Dobrovoljna – vrši se u dogovoru sa menadžmentom banke i vlasnicima ciljne
banke. Ovaj postupak podrazumeva da akvizitorska banka upućuje menadžmentu
ciljne banke ponudu o preuzimanju. Ukoliko je ciljna banka zainteresovana za
akviziciju, tada se sprovode direktni dogovori između zainteresovanih subjekata.
Pregovori su obično tajni. Ovaj oblik zaštite informacija je važan, jer akvizitor
sprovodi detaljnu analizu ciljne banke i u posedu je velikog broja informacija koje
se odnose na njeno poslovanje. Akvizitorska banka posebno analizira: finansijsko
stanje ciljne banke, poziciju na tržištu, organizacionu mrežu filijala, stepen
razvijenosti bankarskih proizvoda i usluga i kadrovski potencijal banke. Radi
preuzimanja vlasništva nad ciljnom bankom, akcionarima ciljne banke se isplaćuje
cena koja je najčešće od 30% do 50% iznad tržište cene akcije ciljne banke.
Dobrovoljnu akviziciju obično prihvata ciljna banka ukoliko utvrdi, da ne postoji
mogućnost njenog daljeg samostalnog opstanka na finansijskom tržištu.
 2) Prinudna – prisutna je u slučajevima kada ciljna banka ne prihvata ponudu
akvizitorske banke. Ciljna banka i dalje želi da zadrži svoju samostalnost, te stoga
u svoju “odbranu” od akvizicije primenjuje različitu strategiju. Ovakav način
kupovine akcija ciljne banke isključuje pregovore između menadžmenta ciljne
banke i akvizicione banke.
U slučajevima prinudnog preuzimanja ciljne banke, akvizitorska banka često služi
sledećom strategijom:
 Upućuje javnu ponudu akcionarima ciljne banke za otkup akcija dotične
banke,
 Opredeljuje se za tajnu kupovinu akcija ciljne banke od strane akvizitorske
banke,
 Opredeljuje se za metod borbe između zastupnika akcionara i akvizitora
(akvizitor pokušava preko zastupnika malih akcionara da dobije većinu
glasove),
 Upućuje ponudu za fuziju (menadžmentu ciljne banke radi spajanje banke
sa akvizitorskom bankom),
 Opredeljuje se za metod tzv “zagrljaj medveda” (akvizitorska banka šalje
ponudu menadžmentu ciljne banke o preuzimanju ista i očekuje njihov brzi
odgovor).

Ciljna banka obično nastoji da odbije napade akvizicione banke, uz preduzimanje niza
mera koje se često nazivaju “odbijanjem ajkule”. U praksi razvijenih zemalja “odbrana”
podrazumeva primenu preventivnih i aktivnih mera. Preventivne mere se primenjuju
kako bi se smanjila verovatnoća pokušaja preuzimanja ciljne banke. Aktivne mere se
preuzimaju kao odgovor na započeto preuzimanje ciljne banke.

Preventivne mere ciljne banke se odnose na:

1) “otrovnu pilulu” koja podrazumeva da se u slučaju pokušaja preuzimanja ciljne
banke emituju nove akcije postojećim akcionarima banke. Te akcije se nazivaju
“otrovnim akcijama” i one su u obliku povlašćenih akcija sa pravom glasa. S
obzirom da hov garantuju vlasnicima da se iste prilikom preuzimanja mogu
konvertovati u druge hov ili prodati po povoljnijoj tržišnoj ceni, postupak
preuzimanja banke postaje i manje atraktivan i suviše skup za akvizicionu banku.
2) Promenu u kapitalizaciji koje prodrazumevaju emitovanje različitih vrsta akcija.
Jedan broj akcija ima superiornije pravo glasa i te akcije uglavnom dobijaju
većinski vlasnici i menadžeri ciljne banke. Zahvaljujući povećanom broju glasova i
 potrebi da se i dopunske akcije otkupe, akviziciona banka može odustati od
kupovine ciljne banke. Imaju nešto nižu dividendu.
3) “zlatni padobran” koji podrazumeva da ciljna banka dogovara sa menadžmentom
banke velike premije, ukoliko dođe do preuzimanja banke. To znači, da bi
akviziciona banka dužna isplatiti uvećane premije.
4) Promene u statutu banke mogu uticati da ciljna banka bude manje atraktivna za
proces akvizicije. Obično se u zaštiti ciljne banke navodi rotiranje članova
upravnog odbora banke, tako da je otežana komunikacija članova upravnog
odbora banke i akvizicione banke. Često se u izmeni statuta ciljne banke definiše
minimalno prihvatljiva cena u slučaju akvizicije, odnosno neophodnost većine
glasova akcionara (do 90%) da bi se preuzela ciljna banka.

Aktivne mere ciljne banke se odnose na:

1) “zelenu poštu” koja podrazumeva ponudu ciljne banke da otkupi akcije od
njihovih vlasnika. Uz isplatu visoke premije akcionarima u zamenu za sporazum
da oni neće pokrenuti preuzimanje postupka kontrole nad ciljnom bankom. Na
ovaj način se sprečava kupovina većinskog paketa.
2) Sporazum o mirovanju hartije od vrednosti koji polazi od činjenice da akviziciona
banka neće jedno vreme uvećavati svoje vlasništvo u ciljnoj banci preko
emitovanja novih akcija. Ovim sporazumom se ograničava akviziciona banka u
razvojnom delu, te stoga dotična akvizicija postaje za banku nedovoljno
interesantna.
3) Izmene u strukturi kapitala ciljne banke putem novog zaduživanja,
restrukturiranja banke dokapitalizacijom, emisijom dužničkih hartija od vrednosti,
otkupom sopstvenih akcija i isplatom visoke dividende radi smanjenja gotovine i
sl. Na ovaj način ciljna banka postaje manje atraktivna za preuzimanje.
4) Pakman “odbrana” koja podrazumeva da ciljna banka napada svog napadača
davanjem ponude za kupovinu akcija akvizitorske banke. Ovo predstavlja
najekstremniju varijantu, ista može doneti rezultate u delu odustajanja ili
osporavanja procesa akvizicije banke.
5) “belog viteza” ili pronalaženja spasioca, pri čemu je spasilac ciljne banke neka
druga prijateljska banka, koja plaća veću tržišnu cenu za akcije radi preuzimanja
banka. U žargonu, beli vitez brani ciljnu banku od crnog viteza.
6) Parničenje pri čemu se pokreće i vodi sudski spor u kojem ciljna banka optužuje
akvizitorsku banku da želi nelegalno otkupiti njene većinski kapital.
Posebno mesto u postupku fuzije i akvizicije pripada investicionim bankama. Klijent
investicione banke može biti i akviziciona i ciljna banka. Ako je klijent akviziciona banka,
tada investiciona banka pomaže klijentu da odabere ofanzivnu strategiju i preuzme
ciljnu banku. Ako je klijent ciljna banka, tada investiciona banka pomaže klijentu da
sklopi najbolji dogovor ili da odbrani na najbolji način ciljnu banku. Usluge investicione
banke u postupku fuzije i akvizicije predstavljaju nužnost, jer one mogu biti u ulozi:
1) Pronalaženja kandidata za fuziju i akviziciju,
2) Savetnika akvizitorskih banaka ili ciljnih banaka,
3) Finansiranja klijenata dok ne pronađu druge izvore finansiranja,
4) Analize ciljnih banaka ili akvizitorskih banaka,
5) Utvrđivanja vrednosti ciljne banke,
6) Posredništva u pregovorima između klijenata,
7) Pomoći ciljnim bankama da se odbrane od akvizitorskih banaka.
Investicionoj banci pripada naknada. Naknada je obično u obliku provizije i predstavlja
određeni procenat od prodajne cene ciljne banke.

2. POSTUPAK FUZIJE I AKVIZICIJE INVESTICIONIH BANAKA

Proces fuzije i akvizicije banaka obuhvata tri faze:

1) Fazu strategijske pripreme
2) Fazu pregovaranja i istraživanja
3) Fazu finalizacije i integracije

Prva faza obuhvata strategiju dugoročnih ciljeva banke. U ovoj pripremnoj fazi
neophodno je:
1) definisati strategijski plan banke,
2) definisati „tim“ za fuziju i akviziciju banke,
3) definisati plan fuzije i akvizicije banke,
4) definisati kriterijume za izbor kandidata banke,
5) identifikovati banku kandidata,
6) analizirati banku kandidata,
7) definisati preliminarnu evaluaciju banke kandidata i finansijsku studiju
izvodljivosti.
Druga faza obuhvata aktivnosti oko pregovaranja menadžment „tima“ banke i
istraživanje performansi kandidata banke. Za ovu fazu se može reći da je
najobuhvatnija, jer pokriva bankarske aktivnosti od trenutka kada se uspostavljaju
inicijalni kontakti između kupaca i prodavaca banke, pa do pripreme finalnog
ugovora o fuziji ili akvizijiciji banke.
U ovoj fazi potrebno je:
1) definisati strategiju pregovaranja menadžment „tima“ banke,
2) uspostaviti kontakte sa bankom kandidatom,
3) definisati pismo o namerama,
4) realizovati suptilnu analizu performansi i vrednosti banke kandidata.

Treća faza obuhvata postupak finalizacije i integracije banke kandidata za fuziju ili
akviziciju. Za ovu fazu je karakteristično da su sva analitička pitanja proverena, te
da je moguće preći na finalizaciju postupka fuzije ili akvizicije, kao i integraciju
kandidata.
U ovoj fazi je neophodno:
1) definisati finalizaciju ugorova
2) dobiti saglasnost regulatora i akcionara
3) definisati kratak finalni pregled
4) sprovesti finalizaciju transakcija
5) realizovati integraciju banke

Poslovne kombinacije u procesu fuzije i akcizicije mogu biti u obliku:

1. konsolidacija – odnosi se na kombinaciju bankarskih resursa slicnih
finansijskij institucija
2. povezivanje – sirenje finansijskih institucija u veci broj fin.usluga
Postupak fuzije i akcizicije pociva na razlicitim motivima u zavisnosti o kojim
bankama se radi:
1. fuzija i akvizicija domicilnih banaka – glavni motiv je:
 ekonomija obima,
 smanjenje distributivne mreze,
 smanjenje kadrova,
 smanjenje troskova zajednicke informacione tehnologije,
2. fuzija i akvizicija stranih banaka – motiv je:
  ovladavanje sirim prostorom finansijskog trzista,
 primena savremene inf.tehnologije,
 upravljanje rizicima,
 racionalizacija troskova,
 maksimiranje profita,
3. manje banke – motiv:
 snizenje troskova,
 smanjenje broja filijala,
 smanjenje broja zaposlenih,
4. vece banke – motiv je:
 repozicioniranje na fin.trzistu,
 snizenje troskova,
 povecanje prihoda i dobiti po akciji.

3. BENEFITI I RIZICI FUZIJE I AKVIZICIJE INVESTICIONIH BANAKA

Pretpostavka svake fuzije je da se stvara dodatna vrednost akcionarima. Pokretaci

sinergetskih efekata u fuziji i akviziciji su:
1. nizi operativni troskovi,
2. nova fin.trzista,
3. novi bankarski proizvodi,
4. efikasnije bankarske aktivnosti,
5. kvalitetniji bankarski menadzment i sl.

Postupak evaulacije banaka u fuziji i akviziciji moze se iskazati putem

diskontovanog novcanog toka koji ce novo integrisana banka ostvariti u
narednom vremenskom periodu. U ovakvom postupku se diskontuje ocekivani
benefit. Da bi se izracunala sadasnja neto vrednost banke, neophodno je vrsiti
diskontovanje preko cene kapitala koja uzima u obzir ocekivanu stopu prinosa na
ulozeni kapital i potencijalni rizik ulaganja.

Postupak evaulacije banaka u fuziji i akviziciji moze se iskazati i preko parametra

P/E, koji se dobija preko odnosa trzisne cene akcije i dobiti po akciji. Pri
definisanju ovg postupka koriste se podaci iz poslednjeg godisnjeg izvestaja
kompanije da bi se utvrdio godisnji prinos po akciji.

Fuzija i akvizicija moze izazvati operacione i reputacione rizike. Operativni rizici se

pojavljuju kada novo formirani finansijski konglomerat nedovoljno dobro
funkcionise. Reputacioni rizik nastaje neuspehom jednog segmenta velike
finansijske grupe koja moze izazvati smanjenje reputacije cele te grupe.

4. KARAKTERISTIKE EVALUACIJE INVESTICIONIH BANAKA

Bez obzira o kojem se obliku transformacije radilo, nuzno je izvrsiti evaluaciju

(procenu vrednosti) doticnih banaka.
Postupak evaluacije banaka je izuzetno tezak i rizican, jer je neophodno precizno
definisati kvalitet kreditnog portfolia, izmeriti tekuci obracunski profit i iste locirati
po profitnim centrima banke. Neadekvatno vodjen postupak evaluacije banaka
moze da osteti prodavca(vrednost banke je podcenjena) i kupca banke
(precenjena vrednost banke).

Jedna od tezih elemenata evaluacije banaka se odnosi na vrednovanje eksternih i

internih karakteristika banke.
S obzirom da brojni eksterni faktori uticu na velicinu aktivnih i pasivnih kamatnih
stopa, one u odredjenom vremenskom periodu donose banci profit, a u drugom
mogu doneti gubitak.
Vrednovanje internih karakteristika banke se odnosi na definisanje profitnih
centara koji kreiraju ili umanjuju vrednost banke. Problem nastaje kod definisanja
transfernih cena po kojima se vrsi obracun pasivnih i aktivnih kamatnih stopa.
Postupak vrednovanja internih karakteristika banke podrazumeva razgranicenje
izmedju:
1. bankarskih poslova na malo,
2. bankarskih poslova na veliko,
3. trezorskog poslovanja banke.
Ovde je potrebno sagledati: realnost transfernih cena, strukturu kapitala,
stabilnost depozita i troskove akcionarskog kapitala.