Principi bankarskog

poslovanja

UNIVERZITET SINGIDUNUM
 Principi bankarskog poslovanja

U bankarskoj praksi u tržišnim uslovima poslovanja razvio se niz

principa bankarskog poslovanja, koji ukoliko se poštuju
obezbeđuju normalno, efikasno poslovanje banke i njen razvoj.
Pri tom neophodno je da banka vodi računa o poštovanju svih principa
pojedinačno i o svima zajedno, jer su oni međusobno povezani i to na
kratak i na dugi rok.
Principi bankarskog poslovanja su:
1) Princip likvidnosti;
2) Princip efikasnosti ulaganja;
3) Princip sigurnosti;
4) Princip rentabilnosti;
5) Princip solventnosti;
6) Princip ažurnosti poslovanja.

Ovi principi poznati su kao „zlatna pravila bankarskog poslovanja“,

što se prvenstveno odnosi na prva tri principa.
Pri usaglašavanju poslovanja banke sa navedenim principima nije reč o
postupnom praćenju događanja i bilansiranju, već je reč o višeslojnim
analizama i svakodnevnom monitoringu posledica donošenja odluka o
poslovnoj politici.
Tom prilikom se mora voditi računa o:
 Ročnoj strukturi sredstava – banka mora usklađivati svakodnevno
izvore i plasmane sa stanovišta rokova, jer uobičajeno prelivanje iz
kratkoročnih izvora u dugoročne plasmane naročito može negativno
delovati na likvidnost banke i mogućnost urednog izmirivanja svojih
obaveza;
 Dinamici priliva sredstava – neophodno je praćenje i usklađivanje
vrsta izvora sredstava i njihove strukture;
 Ponašanju privrednih subjekata – banka mora imati stalni uvid u
poslovanje pojedinih klijenata, naročito onih subjekata koji su uzeli
pozajmice od banke, a koji bi svojom neredovnom otplatom kredita
mogli ugroziti likvidnost banke;
 Ekonomskoj i razvojnoj politici – koje opredeljujuće utiču na uslove
poslovanja svih privrednih subjekata;
 Monetarno – kreditnoj, kamatnoj i deviznoj politici – za poslovanje
bankarskog sistema u celini i svaku pojedinačnu banku od najvećeg
značaja je politika koju vodi centralna banka.
 Princip likvidnosti
Princip likvidnosti predstavlja obavezu banke da u svakom trenutku
blagovremeno odgovori na obaveze prema svojim klijentima.
Poštovanje ovog principa, odnosno sposobnost banke da izvršava na
vreme svoje obaveze prema klijentima predstavlja ključni princip
uspešnog i efikasnog poslovanja banke.
Banka je dužna da u svakom trenutku plati (izmiri) sve dospele obaveze
koje ima, a to znači izmirenje obaveze prema svojim deponentima i
istovremeno izmirenje obaveza prema klijentima.
 Indikatori nelikvidnosti banke
Postoje četiri indikatora nelikvidnosti banke:
 Banka nije u stanju da isplaćuje novčana sredstva po osnovu
odobrenih kredita;
 Banka drži niži nivo obaveznih rezervi kod centralne banke u odnosu
na propisane standarde;
 Banka nema dovoljan iznos novčanih sredstava na računu kod
centralne banke za izvršenje naloga svojih klijenata;
 Banka nije u stanju da otplaćuje kredite kod centralne banke, kod
drugih banaka ili u inostranstvu u utvrđenom roku.
 Minimalni nivo likvidnosti
Odlukom o upravljanju rizikom likvidnosti NBS banka je u obavezi da
pokazatelj likvidnosti (zbir primarne i sekundarne likvidnosti u odnosu
na obaveze koje dospevaju u posmatranom mesecu) održava na
postojećem nivou – minimalan nivo likvidnosti.
Odstupanja nivoa likvidnosti od minimalnog nivoa likvidnosti naniže
su dozvoljena:
 Za 10% pokazatelj likvidnosti niži od minimalnog tri radna dana
uzastopno;
 20% umanjenja u odnosu na minimalni nivo likvidnosti najviše jedan
radni dan.
 Princip efikasnosti
Princip efikasnosti predstavlja načelo da se maksimalni rezultati
poslovanja postignu uz minimalno korišćenje sredstava.
Ovo načelo nije specifično za banku, već je univerzalno pravilo
poslovanja svakog tržišno orijentisanog privrednog subjekta.
Prilikom sprovođenja principa efikasnosti banka treba da se pridržava
sledećih pravila, koja predstavljaju sastavne delove jedinstvenog
principa poslovnosti i efikasnosti:
 Samostalnost i objektivnost u donošenju odluka;
 Stalna cirkulacija novca;
 Poslovno predviđanje.
 Princip sigurnosti
Princip sigurnosti označava neophodnost obezbeđenja da bančini
klijenti ili poslovni partneri u određenom predviđenom roku uredno
izvršavaju svoje obaveze.
Ovaj princip se prvenstveno odnosi na obezbeđenje urednog
izvršavanja obaveza po osnovu plasmana, koje je banka imala prema
svojim klijentima.
U slučaju nepoštovanja principa sigurnosti banka može da se suoči sa
problemom obezbeđenja izvora za rast plasmana, da bi u krajnjem
slučaju bila ugrožena i sama likvidnost banke.
 Princip rentabilnosti
Princip rentabilnosti poslovne banke predstavlja osnovni pokretački
motiv poslovanja, a to je maksimiranje profita, kao razlike između
naplaćene aktivne kamate i plaćene pasivne kamate, odnosno profita
kao razlike od prihoda i rashoda po osnovu nekamatonosnih oblika
poslovanja banke.
Princip ekonomičnosti zahteva od banaka da posluju, pribavljaju
depozite i ostala sredstva, po što nižim kamatama – pasivnim
kamatama, radi stvaranja uslova za snižavanje svih aktivnih kamatnih
stopa, utičući tako i na strukturu troškova proizvodnje ostalih
ekonomskih subjekata.
 Princip solventnosti
Princip solventnosti predstavlja stalnu sposobnost banke da odgovori
svojim dospelim obavezama u celini.
Princip solventnosti predstavlja dugoročni apsekt principa likvidnosti.
Poštovanje principa likvidnosti predstavlja sposobnost banke da
odgovori svojim obavezama na kratak rok, dok zadovoljenje principa
solventnosti predstavlja dugoročnu sposobnost banke da u krajnjoj liniji
odgovori svim svojim obavezama.

.
Banka ulazi u zonu nesolventnosti onda kada obaveze prevaziđu nivo
aktive.
Solventna banka aktivom pokriva ukupnu pasivu, odnosno ukupne
izvore svojih sredstava.

Princip solventnosti znači:

 Da je banka sposobna da podnese rizik za svoje celokupno poslovanje
(u trenutku može odgovoriti svojim obavezama);
 Da banka može obezbediti vlasnicima i deponentima sigurnost
(kontrola politike i primene adekvatne politike plasmana klijentima);
 Kroz ovaj princip se posredno realizuje makroekonomska funkcija
banaka da mobilišu i koncentrišu na racionalan način finansijske
resurse određene privrede.
 Razlika između nelikvidne i nesolventne
banke
Nelikvidna banka nije u mogućnosti da podmiri dobijene naloge za
isplatu ugovorenih obaveza, a nesolventna banka je ona u kojoj nivo
formiranih obaveza prevazilazi nivo plasmana ili nivo aktive banke.
Nesolventna banka ima nekvalitetne, nenaplative i fiktivne plasmane,
što može dovesti do likvidacije banke kroz prodaju njene imovine ili
kroz njeno preuzimanje od strane druge banke (spajanje, koncentracija
banaka – sredstava i kapitala).
 Princip ažurnosti
Princip ažurnosti (vremenske adekvatnosti) obavezuje banku da u
određenom roku obavlja poslove, i posebno, tačno i ažurno evidentira
svoje poslovne promene (istog dana kada nastanu u knjigovodstvu).
Princip ažurnosti ima dvostruko značenje, prvo se odnosi na ažurno
izvršavanje obaveza banke i širi je od principa likvidnosti.
Drugo značenje, odnosi se na ažurnost vođenja knjiga, odnosno
računovodstvenih promena, koju zahteva regulatorno telo, koje je
najčešće nacionalna CB, u cilju uredne kontrole bankarskog poslovanja.
 Rizik
Nesporna je činjenica da postoji opasnost da banka u svom nastojanju
da maksimizira profit bude primorana da preuzima preveliki rizik, pri
čemu će se sve više zanemarivati bankarski principi likvidnosti i
sigurnosti.
Osnovni zadatak menadžmenta banke se ogleda u tome, da u najboljem
interesu svih interesnih grupa, uspešno vodi poslovanje banke na bazi
stalnog procenjivanja mogućnosti ostvarenja profita i rizika njegovog
ostvarenja, odnosno rizika gubitka, nelikvidnosti i nesolventnosti koji
bi mogli dovesti do bankrotstva banke.
Svaka poslovna banka prihvata manje ili veće rizike.
Na taj način banke se pozicionira između dva ekstrema:
 Averzija prema riziku;
 Apsolutno prihvatanje rizika.

Nema sumnje da je neophodna relativizacija funkcije maksimiziranja

profita kao cilja banke, te bi ispravnije bilo ovu funkciju banke
definisati kao maksimiranje profita, uz optimalno održavanje
potrebnog nivoa likvidnosti, sigurnosti i solventnosti banke.
Menadžment banke bi trebalo kroz primenu odgovarajućih metoda i
tehnika upravljanja bankom da relativizuje i pomiri prisutne konflikte
interesa i principa bankarskog poslovanja, u cilju uspešnog poslovanja i
opstanka banke na dugi rok.