Professional Documents
Culture Documents
Мит о пет људских векова. Миљан Остојић
Мит о пет људских векова. Миљан Остојић
Филозофски факултет
Студијски програм: историја/мастер академске студије
Предмет: Античка религија и митологија у настави класичних језика и историје
Семинарски рад
ТЕМА: МИТ О ПЕТ ВЕКОВA
Професор:
Др. Снежана Вукадиновић
Студент: Миљан Остојић
(240045/2017)
2
Уводна реч о миту и митологији
3
историјским и етничким условима те понекад чува сведочанства о заборављеним
стањима2.
Разликују се по својој основној форми: на митове који говоре о настанку света –
космогонијски и они који описују стварање богова – теогонијски. Осим та два постоје и
посебне легендарне приповести попут Тројанског рата који је само делимично описан у
Илијади и Одисеји, док за њеног „творца“ песника Хомера не постоје сигурни докази да је
уопште написао еп.
Поред старогрчког песника Хомера, у сам врх хеленске књижевности стоји Хесиод
који је превасходно први старогрчки песник за кога се поуздано зна. Његова дела
Теогонија/Постанак богова и Послови и дани представљају прва и најстарија старогрчка
писана дела којима се поуздано идентификује аутор. Хесиод пише на песимистичан начин,
резигниран неправдом према себи у корист брата, али и читавог њему појмљивог друштва.
У том смислу пише о њему савременом човечанству (VIII век пре н.е.) којем све више
надвладава зло и тоне ка беспућу. Зато и сам каже:
О камо ли среће да нисам дионичар петога рода
Већ да сам пре умро ил' да сам касније рођен
Ово је гвоздено племе и њега никада неће
Дневна минути мука па ни по ноћи. (Посл. и дани, Хесиод)
Наравно, данас не познајемо ова дела у изворном облику, већ у оним облицима
које су нам оставили песници, логографи, филозофи, историчари и остали ствараоца
Старога века.
Са друге стране повезаност са религијом имало је смисла за Старе Грке једино ако
је у питању порекло одређене етничке групације, династије или чак града(полиса).
Такорећи патриотски менталитет Хелена није толико марио за верска питања, питање
антропогоније исл. већ на величања својих предака, као што је својствено за људе из
планинских крајева изолованих цивилизацијски од остатка света, као што је случај са
Хеленима3.
2 Исто.
3 Елијаде М. Парафразирање. Стр. 218.
4
1. Мит о Пандори и Прометеју
4 Елијаде, М. Када Пандора затвори поклопац, једино Нада остаје на дну врча. Као што то примећују Сешан
и Левек, ''увређени'' Зевс је управо то и хтео, да вечно присили човека на ''тешки рад'' који представља
узалудне напоре - Наду заточену на дну врча. Стр. 219.
5
Људима је послато зло у лику Пандоре, док је Прометеј окован на врху Кавказа од стране
изврштитеља Хермеса док му је орао кљуцао јетру која се обнављала. Ослободиће га
славни Херакло и поново ће се вратити на Олимп коме припада.
Прометеј симболише вечну људску тежњу за напретком али и људског комплекса ка
савршенству: тзв. Прометејев комплекс5. Мит о Прометеју илострује човекову вољу за
интелектуалношћу, вољу за интелектуалним животом где неће бити искључиво зависан од
користољубља, рекли бисмо материјализма6. Јетра која се Прометеју ноћу обнављала,
опет би могла симболизовати обнову живота али и људску снагу да превазиђе тешке
недаће и проблеме. Самим тим, јетра је медицински веома важан орган у људском телу
који регулише процес метаболизма. Да додам још разлику између Хесиода и Есхила. Док
Хесиод приписује Прометеју лукавост и подмуклост, Есхил га хвали што је употребио
плен своје крађе:
''свемогуће ватре сјај, он украде, смртнику да...искру те ватре, људ'ма што но
учитељицом вештине сваке свану помоћ велика. Смрнику не дах, каже Прометеј, да
унапред види смрт... У њему наду слепу ти удомих ја... Па осим тога ватру њему подах ја,
вештине многе по њој ће научит он'' (Есхил, Оковани Прометеј, у Есхилове трагедије,
Загреб 1918, прев. Коломан Рац).
5 Ален Гербран и Жан Шевалије, Речник симбола:митови, снови, обичаји, поступци, облици, ликови, боје
бројеви, Stylos: Издавачка кућа Киша, Нови Сад, 2004. Стр. 747 – 748.
6 Исто.
6
Мит о људским расама је прахеленски мит грчке књижевности и културе који
говори о две верзије настанка људских бића. Први је да човека ствара титан 7 Прометеј8, уз
благослов богиње Атине. Мит каже да је употребио глину и воду из реке Панопеје у
Фокиди, а живот-дух му је подарила мудрост-Атина. Човек је обликован по божјем моделу
као смртник надахнут духом једне богиње. Према другима бог свих ствари је поред свега
што постоји, створио и човека, који је једини од свих живих бића имао најумније
способности смртника. На тај начин су стварање човека приписивали “богу – створитељу
свега што постоји”, они који нису веровали да је Прометеј направио људско биће од глине
и воде, а стваралачки дух од стране богиње Атине.
Другу врсту мита о настанку човека пише римски песник Овидије, где су Грци
преузели мит из Вавилона о Гилгамешу, у чијем уводу је забележено предање да је богиња
Аруру створила првог човека под називом Еубани, од материјала глине, попут Прометеја9.
У оне који не прихватају мит о„ Прометејевим људима“, кажу да их је сама од себе
родила земља, као своје најбоље плодове, и то на најповољнијем месту у Атици (Грејвс, Р;
Платон: Менексен 6-7), и да се први човек Алалкоменеј појавио поред језера Копаида у
Бојотији/Беотији пре него што је и месец постао. Алалкоменеј је био Зевсов саветник у
његовим сукобима са Хером и Атинин васпитач(Грејвс, Р; Хиполит: Оповргавање свих
јереси V, 6,3; Еусебије: Припреме за Библију III, 1,3)10.
Ипак, хеленска митологија је Прометејевог човека, и његовог сина Деукалиона
ставила у жижу првог човека насталог на земљи.
3. Деукалион и Пира
7 Замуровић, Александар, Митологија Грка и Римљана, Београд, Stopper book, 2003, Титани су синови и
кћерке бога неба Урана и Геје, богиње земље.
8 Замуровић, A. Син Јапета и богиње Темиде или океаниде Климене и брат Атласа.
9 Грејвс, Роберт, Грчки митови, Београд, 1999. Овидије : Метаморфозе I и II.
10 Исто.
7
опстанак људи, изабрао је једина добра људска бића међу смртницима/људима. Први је
био Деукалион, Прометејев син дословно ''поморац са младим вином''. Друга је била Пира,
Епиметејева и Пандорина ћерка и Деукалионова жена. Уз помоћ Прометеја успели су да
саграде дрвену арку и спасу се једини на земљи од потопа девет дана и девет ноћи. Пошто
су једини преживели потоп, молили су се Зевсу да врати људско племе. Због приношења
жртви Зевсу и молитви, Врховни бог се самиловао и вратио људе на земљу. Наиме, пошто
је Зевс већ уништио тзв. Бронзано поколење, није било потребе да не сачува људску расу.
Бацајући симболично камење ''кости своје мајке'', од Деукалиона ће настати мушкарци, а
од Пире жене.
Римски песник Овидије сматра да гвоздена савремена раса представља потомство
Деукалиона и Пире. Ова митолошка прича има умногоме сличности са библијским
потопом и хришћанским поимањем света11.
Златно доба или златна раса је митолошки приказ најстаријих људи у време
владавине бога Крона12, који су уживали све благодети које су имали богови са јединим
''недостатком'' да су умирали. Овај период је суштински једна идилична митолошка
представа где је људима текло мед и млеко у буквалном смислу јер су доиста пили овчије и
козје млеко а мед им је капао са дрвећа. Ни сама смрт им није тешко падала, јер су
умирали такорећи у сну. Упркос свом нестанку преживео је њихов добри дух који помаже
11 https://astroriznica.com/pet-razdoblja-ljudskog-postojanja/
12 Елијаде М , Крон или Хрон (Chronos) бејаше најмлађи син Урана и Геје, који је уз мајчину помоћ успешно
кастрирао оца. Стр. 212.
8
сељацима, заштитницима правде и онима који доносе свима срећу и благостање 13. Овај
рајски период завршио се Кроновим падом14.
13 Грејвс, Роберт, Хесиод је био сиромашан земљорадник и тежак живот га је учинио песимистом, а овај
Златни период је заборављен у његово време те јеостала само представа да су људи живели у слози као
пчеле. Стр. 32.
14 Елијаде, М. Може изгледати парадоксално да је „дивљи” бог, који jе је према Теогонији гутао своју децу
чим би се она родила, опет према Хесиоду (Послови, 111) владау у рајско доба човечанства. Но не треба
заборавити да Крон у Теогонији одражава снажне утицаје с Истока. Подједнако чуди то што су богови
приказани као „моћна бића“ људи. Такво мишљење, које је противуречно општем мишљењу, истиче
корениту разлику онтолошког реда између богова и људи. Додајмода је основна дистинкција постојала још у
доба златне расе: људи су уживали благодети пријатељства с боговима, али не и бесмртност. Уостало, богови
су припадали другој генерацији богова, генерацији титана; другим речима, структура света и облици
постојања још нису били чвртсто одређени. Стр. 217.
15 Гербран А., Шевалије Ж. Стр. 1098.
9
Попут златних људи, сребрна раса је такође створена по божанском лику. Нису
били паметни, свађали су се и нису приносили жртве боговима. Морали су слушати мајке
највећи део свог живота16. Врховно божанство Зевс их је све уништио јер нису имали
поштовања према бесмртницима. Ипак чак су и ови смртници након нестанка преживели у
облику смртних демона који су обитавали земљом.
Сребро симболише месец као небеско тело, који за човека представља симбол
прелаза из живота у смрт и обратно, док га многи народи сматрају за место таквог прелаза,
слично веровању да је у питању подземље. Као што злато приказује сунце као божанско и
небеско, тако месец одражава земаљско, па чак и подземља попут погребних божанстава
као што је Персефона.
Бронзана раса пала је на земљу као плод јасена и били су наоружани бронзаним
оружјем. Појављује се као ратнички народ који се хранио месом - симболом снаге. Били су
16 Шваб, Густав, Najljepše priče klasične starine, књига 1, Графички завод Хрватске, Загреб, 1989, Punih sto
godina rastao je razmaženi dječak još nezrela duha pod materinom njegom u roditeljskoj kući, i kad je koji napokon
dozreo do mladenačke dobi, onda mu je preostajalo još samo kratko vrijeme za dalji život..
17 Гербран А., Шевалије Ж. Стр. 869 – 870.
10
вични и дични ратовању између себе али и окрутни. Настрадали су од куге, црне смрти.
Бронзане људе поистовећујемо са најранијим хеленским освајачима - сточарима који су
усвојили култ јасенове богиње и њеног сина Посејдона18.
Хесиод је доба хероја морао да убаци између бронзане и гвоздене расе јер је
митологизовано сећање на славно херојско доба било врло снажно и није се могло
11
занемарити. Прекинут је деструктивни период који је почео са сребрном расом. Иако су
бројни Јунаци погинули под Тебом и Тројом, преживели су добили статус богова као
награду на Острвима блажених, Јелисеју где влада Крон20
Овај период људске расе Грејвс каже да су ратници микенске епохе. Међутим, како
год, овај људски нараштај зауставио је деструктивни пад почевши од златне расе.
Последња раса наставиће тим силазним темпом, којег је Хесиод, њен савременик описао.
Пета генерација људи према овом предању су били Дорци из дванаестог века пре
нове ере.
Према Грејвсу, ова последња савремена раса су Дорци који су уништили микенску
цивилизацију. Користили су гвожђе, према томе били су супериорнији освајачи од
Микењана са Крита21. Дорци, заједно са Јонцима и Еолцима чине три хеленска племена
20 Елијаде, М. Парафразирање. Стр. 217.
21 Грејвс, Роберт. Парафразирање. Стр 33.
12
која су населила Хеладу и покорили Ахајце или Ахејце у тзв. Дорској најезди, научно
неутврђеној. Они су према историјским истраживањима преци Старих Грка.
Закључак
Грчка митологија представља један врло популаран књижевни род, посебно усменог
предања који претходи разликовању стварности и фикције, када се легендарни елемент
спокојно прихватао. Мит објашњава култ као локалну необичност и производ маште
ингениозних локалних духова, који су изумели романескно објашњење за неку култну
посебност која је занимала путнике.22 У том смислу разликује се стварни и нестварни свет
којег називамо мит.23
Све до XIX века мит није узиман озбиљно аналитички као предмет сазнања
историје или филозофије историје као ближој грани ка митологији. Књижевни аспект
прима велику улогу на себе јер су митови заправо претече спевова, трагедија, бајки, басни
и других категорија књижевних дела и делова.
22 Вејн, Пол, Да ли су Грци веровали у своје митове? Есеј о творачкој машти, Нови Сад, Светови, 1997.
23 Исто, Херојске генерације су смештане са друге стране тог хоризонта времена, у неки други свет. Ето, то
је митски свет у чије ће постојање наставити да верују мислиоци од Тукидида и Хекатеја до Паусаније и
светог Аугустина. Једино што ће престати да га гледају као неки други свет и желеће да га сведу на
садашњи. Понашаће се као да је мит изграђен на истом поретку веровања као историја.
13
полубогова и њихове подвиге, јер су управо они надахнути/уздигнути на божански ступањ.
Могло би се рећи да је мит са овог становишта драматургија друштвеног живота или
поетизована историја. Са друге стране филозофи и други тумачи, у митовима виде скуп
различитих симбола који имаји за циљ да развијају одређене филозофске норме и правила
која су се до 'Хесиода' умногоме изгубила.
Литература
14
- Гримал, Пјер, Грчка митологија, Београд, Плато – XX век, 2000.
- Шваб, Густав, Najljepše priče klasične starine, књига 1, Графички завод Хрватске,
Загреб, 1989.
- Замуровић, Александар, Митологија Грка и Римљана, Београд, Stopper book, 2011.
- Грејвс, Роберт, Грчки митови, Нолит, Београд, 1999, поглавље 5.
- Ален Гербран и Жан Шевалије, Речник симбола: митови, снови, обичаји, поступци,
облици, ликови, боје бројеви, Stylos: Издавачка кућа Киша, Нови Сад, 2004.
- Преузето са: https://astroriznica.com/pet-razdoblja-ljudskog-postojanja/ 24.01.2019.
15