Zagonetke o šumskim životinjama u stihu

Igle ima, krojač nije,

igle ima, ne šije.

Igle ima,

pa se brani njima? (Jež)

Mali smo patulјci,

smeđi nam klobuci,

šuma nam je majčica,

zelena travica sestrica?(Jež)

Ide ivca preko doca,

i nosi trista i tri koca? (Jež)

Repom veveri,

ušima zvjeri,

zubima krcka,

šapama zvrčka.

U drvetu šuplјu

ima svoju duplјu,

u šumi voli mir

i dozreli žir? (Veverica)

Baš sam stvoren kako treba,

gle, moga veselјa,

sakriti se lako mogu

za glavicu zelјa? (Zec)

On u šumi živi,

mnogo kupus voli,

duge uši ima i

lovca se boji? (Zec)

Duge uši, kratak rep,

niko tako se ne straši

kada je na paši,

niti brži, kada se poplaši? (Zec)

Duge uši čuli,

brkovima mrda,

prolijeće k’o vetar

doline i brda.

Kada kupus krade,

umire od straha,

a čim nešto šušne

beži beš predaha? (Zec)

Duge uši, kratak rep

svi mi kažu da sam lep? (Zec)

Znate li me, mu-mu-mu,

imam bundu debelu,

kada dođu zimski dani,

od zime me onda brani? (Medved)

Šap, šap, šaponja, zub, zub, zubonja,

trb, trb, trbonja, ide šumom, gleda,

ima li gde meda? (Medved)

Po šumi urla,

a po brdu mumla,
traži voćnjake,

vreba kovanluke,

med jede i kruške,

ne boji se puške? (Medved)

U velikoj šumi mrka zver se skriva,

kada dođe zima, u pećini sniva. (Medved)

Hitra i laka,

čuva je šuma svaka,

negde ispod grane,

čeka je malo lane. (Srna)

Ja sam deco šumska kuma,

hitrih nogu, bistra uma.

Kabanica moja riđa,

svakome se lovcu sviđa. (Lisica)

Po krošnjama šećem

i veselo skakućem.

Volim šumski mir.

Da zimi ne prosim

u kućicu nosim

lešnike i žir. (Veverica)

Malen sam i volim sir.

A bojim se mačke.

Krzno mi je kao pliš,

pogodite. Ja sam … (Miš)

Nešto hoda po putiću

u zelenu kaputiću,

zube dreči, oči peči

i još čini, baka, baka? (Žaba)

Savije se, zakoluta,

iz potaje pazi

pod kamenom pokraj puta

il’ na šumskoj stazi.

Gladna, hladna, ali otrov

njezin ljuto pali.

Što susreće, to ujeda,

nikoga ne žali? (Zmija)

Ima snažno vitko telo,

rogovi mu krase čelo.

U šumi je njemu dom,

on je onde, svoj na svom. (Jelen)

Zagonetke o šumskim životinjama u prozi,

– Tovar nosi, konj nije, iglom bode, švalja nije? (Jež)

– Po vodi plovi, po suhu hodi, a iz kuće nikad ne izlazi? (Kornjača)

– Kad šumom on zavija, ispred njega sve se skriva? (Vuk)

– Ne ima ruku, a liešnike bere? (Veverica)

– Šavrdalo šavrda po planini i brdu; dvojica ga gonaju, a dvojica čekaju? (Zec, lovac i psi)

– Zla mila u zli se kolač svila? (Zmija)

– Makaze imam – krojač nisam, u vodi živim – riba nisam, oklop imam – vojnik nisam? (Rak)

– Ore kao orač, crno kao kopač? (Krtica)