СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Туристичка валоризација-Голија

Садржај

1
Увод.......................................................................................................... 3

1. Историјски развој.......................................................................... 5
2. Географски положај....................................................................... 6
3. Природне вредности...................................................................... 7
3.1 Рељеф.................................................................................... 7
3.2 Клима.................................................................................... 8
3.3 Хидрографија....................................................................... 13
3.4 Флора и фауна...................................................................... 14
4. Антропогене вредности................................................................ 15
5. Материјална база.......................................................................... 16
5.1 Смештај................................................................................ 16
5.2 Ресторани............................................................................. 17
6. Туристичка валоризација квантитативно-квалитативном
методом......................................................................................... 18

Закључак................................................................................................ 20

Литература............................................................................................. 21

2
 Увод

Туристичка валоризација представља комплексну оцену природних и

антропогених вредности од значаја за развој туризма у једном месту, региону или
земљи.

Основни елементи туристичке валоризације су: атрактивност

туристичких вредности, географски положај истих и растојање од
матичних места као исходишта туриста.

При томе треба водити рачуна да је атрактивност туристичких вредности

само један од показатеља који треба уважавати у процесу туристичке
валоризације.

Обим и врсте туристичких кретања су у директној и индиректној

зависности од врсте туристичких вредности, али и саобраћајне повезаности, што
се у туристичкој валоризацији сматра основним.

Валоризација антропогених туристичких вредности једноставнија је од

валоризације природних туристичких вредности. Оцена уметничке вредности и
туристичке атрактивности неког споменика, архитектонске целине, ликовних
остварења, археолошких локалитета, спомен комплекса и манифестација,
релативно је једноставна.

Елементи туристичке привлачности културних вредности дефинисани су

временом постанка, местом где се налазе, стилском припадношћу,
индивидуалношћу, реномеом стваралаца и слично, што историја, историја
уметности, етнологија, археологија и друге дисциплине до детаља могу утврдити.

За разлику од тога, природне туристичке вредности (ресурси у туризму) су

комплексније, варијабилније по зонално и азоналним елементима, синхроне и
асихроне по времену постанка, непознатије по генези и уз то задовољавају више

3
врста туристичких потреба (рекреативна, излетничка, здравствена, лов, риболов,
наутика, зимски спортови, спелеологија...).

Туристичка валоризација се може схватити као процес пласмана

туристичких вредности на домаћем и иностраном туристичком тржишту и мерити
висином туристичке потрошње. У том смислу туристичке вредности (ресурси у
туризму) су они објекти, садржаји, куриозитети и знаменитости у простору који
омогућавају задовољење неке од туристичких потреба, какве су рекреативна,
културна, здравствена, манифестациона и сл.

Особености туристичких вредности су не само њихова својства

туристичких привлачности, ни само својство духовне културе и препознативости,
већ све заједно.

За туристичку вредност неког природног или антропогеног објекта,

појаве или процеса, најважнији је објективни квалитет, који се субјективно
доживљава и цени.

1. Историјски развој
4
 Планина је највероватније добила име због своје величине – голема,
Голија. Оштра клима, огромна пространства и густа шума разлог су што мештани
често понављају изреку „не зна Голија шта је делија". Да би заиста упознао Голију,
све њене лепоте и ћуди, путнику је потребно најмање неколико дана интензивног
крстарења њоме па ће и тад остати штогод неоткривено да сачека путника када јој
се буде враћао. Голија је пуна изворске бистре, здраве воде. Потоци, који се
сједињавају и формирају планинске реке дом су поточним пастрмкама, јошанки,
липену, кркуши.

Влада Републике Србије је, јула 2001.године, донела Уредбу којом се

подручје планине Голија ставља под заштиту као ПАРК ПРИРОДЕ "ГОЛИЈА" и
сврстава у I категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Голија
поседује добру основу за формирање скијашких стаза и за рекреацију у виду
благих шетњи и планинарења у готово нетакнутој природи. Голија је озбиљна,
дивља планина, која има највише снежних падавина у Србији, али и изузетно
пријатна и топла лета. По пространству четинарских шума, екосистема и
величини, са планином Голијом се може мерити само суседни Копаоник, који
чини завршни део ове регије, али Голија заузима два пута веце пространство од
Копаоника. По тајанственој величанственој лепоти, очуваном природном
богатству и бројним културно-историјским знаменитостима, многи Голију
вреднују као најлепшу планину Србије.

2. Географски положај

5
 Голија је највиша планина југозападне Србије, пружа се у дужини од 32
km и заузима површину од 75 183 hа. Општини Рашка припада 12 937 hа или 17%
од укупне територије. Два највиша врха планине су Јанков камен (1833 m) и Црни
врх(1795m). Голија је од Рашке удаљена 51km.

По лепоти и разноврсности пејзажа, као и очуваности изворних

природних и културних вредности, једна је од најлепших планина у Србији. Голија
припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Преко 90% територије
лежи на висини већој од 500 метара. На Голији се налазе многобројне реке које су
рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица.

Извор: https://www.google.rs/KqD1gAbRmZqgDA&q=Planina+Golija

Од 2001. године подручје планине Голије стављено је под заштиту државе

као Парк природе ,,Голија“, који је сврстан у I категорију заштите као природно
добро од изузетног значаја. Због очуваности изворних природних вредности, али
и због културних вредности, MAB/UNESCO комитет у оквиру Парка природе
Голија прогласио је Резерват Биосфере Голија - Студеница.

6
Саобраћајна повезаност

До Голије се може врло лако стићи захваљујући магистралним путевима који

пролазе поред саме планине. Најважнија саобраћајница за део Голије који
припада општини Рашка је Ибарска магистрала која преко Рашке повезује
Београд са Косметом, Македонијом и Црном Гором. Ибарском долином пролази
железничка пруга Краљево – Рашка – Приштина, тако да и железнички саобраћај
има важну улогу у развоју овог дела подручја Голије.

3. Природне вредности

3.1 Рељеф

Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског система и

највиша је планина југозападне Србије. Дуга је 32 km и пружа се у облику
положеног латиничног слова „с“ у смеру запад-исток. Највиша тачка планине је
заравњен, неуочљив Јанков камен висине 1833 m, а затим се по висини истиче
Црни врх, који је висок 1795 m.

По лепоти и разноликости пејсажа, очуваности изворних природних и

културних вредности, једна је од најатрактивнијих планина у Србији. Планина
Голија окружена је на северу планином Јелицом, на истоку Копаоником,
Чемерним и Радочелом, на западу Јавором, а на југу Златаром, Јадовником и
висоравни Пештер. Подручје Голије ограничено је долином Ибра на истоку,
Рашке и Љутске реке на југу, Моравице на западу и средњим делом долине
Студенице на северу и северо-истоку.

7
 Предео је избраздан дубоким речним долинама, између којих су
узвишења различитог облика и величине. Сливови река Моравице и Студенице са
својим многобројним притокама су главни носиоци геоморфолошких процеса и
облика рељефа.

Геолошку основу планине Голија чине палеозојске (карбонске и пермске

творевине) и тријаске наслаге, а у мањој мери горњокретацијске, квартарне,
неогене, метаморфне и еруптивне творевине. Палеозојске стене Голије су део
великог појаса истих стена, који се протеже из старе Рашке према северозападу.
Ова група стена је велике дебљине; највећу дебљину/висину достиже на Голији.
Карактеристична је појава глацијалних удубљења од којих је највеће на јаче
нагнутој, јужној падини Јанковог камена.

3.2 Клима

Голија слободно може да носи епитет ваздушне бање, у којој се

разликују три климатска реона. Долински са брдским реоном обухвата просторе
до 700 m, а карактерише са умерено континенталном климом модификованом
утицајем околних планина. Прелазни реон обухвата просторе између 700 и 1300
m, са дугим и оштрим зимама и кратким, свежим летима. Зиме су са доста
снежних падавина, а лета са топлим данима и свежим ноћима. Планински реон
обухвата подручје са надморском висином преко 1300 m, карактеришу га оштре и
хладне зиме и кратка прохладна лета. У сливу Голијске Моравице током целе
године дува северац, који с једне стране доприноси да и у топлим летњим данима
нема великих врућина, а зими, кад је интензивнији, доприноси стварању сметова.
Крајем зиме и почетком пролећа јужни ветар убрзава топљење снега.

Температуре ваздуха

8
 За приказ топлотног стања неког подручја као основни показатељ узима
се средња годишња температура, која је резултат општих радијационих и
циркулационих процеса и незнатно се мења од године до године. Према подацима
за период 1961-2008 г. средње годишње температуре за Нови Пазар и Ивањицу,
које се налазе на око 500 m н.в. су 9.6 ºС, односно 9.5 ºС. Нешто ниже вредности
средњих годишњих температура последица су утицаја околних планина на овом
простору. Неспорно је и да постоје оштре разлике између појединих висинских
појасева, па тако средња годишња температура за Сјеницу, лоцирану на око 1000
m н.в. износи 6.5 ºС. Средња годишња температура на Белим Водама-Голија у
периоду 1965-79 г. износила је 5 ºС.

Табела 1. Средње месечне и годишње температуре ваздуха за период 1961-2008.

Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Г

Беле
Воде- -3.8 -3.4 -0.6 4.1 9.3 11.8 13.4 13.6 10.5 6.5 1.9 -2.1 5
Голија.
Ивањица -1.1 1 5 9.7 14.4 17.7 19.1 18.6 14.6 10 4.9 0.2 9.4
Нови
Пазар -1.2 1.1 5.2 9.2 14.4 17.7 19.4 19.1 15 10.2 4.8 0 9.6
Сјеница -4 -2.5 1.3 6.1 11.1 14.3 16 15.8 11.7 7.6 2.6 -2.2 6.5
Извор: [http://zbornik.gef.bg.ac.rs]

У проучаваном подручју уочава се, на основу података из табеле 1.,

правилан годишњи ток температуре ваздуха, са минимумом у јануару и
максимумом у јулу. Изузетак су само Беле Воде, где су максималне темпе- ратуре у
августу. Ово није необично, с обзиром на то да је у питању пла- нински терен.
Радовановић М. (1995) анализирајући податке са станице Драгаш (1060 m н.в.)
указује да је јули топлији од августа за 0.5°С, док је на Копаонику (1710 m н.в.)
август топлији за 0.3°С.

Ветар

9
Струјање ваздуха се на простору Голије прилагођава различитој морфологији
терена, тако да се ваздушне масе крећу у правцу најповољнијих пролаза. У овом
случају правци ветра не морају да се поклапају са доминантним стањима поља
притиска (као што је то случај на отвореним теренима). На ширем простору Голије
постоје подаци само за станицу Сјеницу, а анализе су урађене на основу
тридесетогодишњег периода (1961-90), јер након тог периода нису континуирано
бележене вредности овог климатског елемента.

Табела 2.- Средње честине ветрова и тишина [‰] и одговарајуће брзине [m/s] у
периоду 1961-90 г.

Сјеница
правац појављивање брзина
N 133 2.5
NE 61 1.8
E 49 1.5
SE 94 1.5
S 59 1.9
SW 98 3.1
W 43 1.8
NW 102 2.2
C 362
Извор: [http://zbornik.gef.bg.ac.rs]

За околину Сјенице карактеристични су северни (13.3%), северо-

западни (10.2%) и југозападни (9.8%) ветрови, јачине од 1.8-2.5 m/s. Најмању
честину имају западни (4.3%) и источни (4.9%) ветрови. Ово је подручје и где је у
знатној мери заступљена тишина (36.2% годишње). Тишина се најчешће јавља у
зимском периоду године. Објашњење за ову појаву је у чињеници да се у току
ведрих ноћи, хладан ваздух који се таложи у котлинама (као што је Сјеничка)
понаша пасивно у односу на ветар који дува изнад њега. Доминација северног,
северозападног и југозападног ветра је последица правца пружања речних долина
Лима, Увца и Вапе, јер управо тим долинама најчешће и продиру ветрови ка
подручју Сјенице.

10
Релативна влажност ваздуха

На режим влажности у највећој мери утичу: количина водене паре у ваздуху,

температура ваздуха, ветар, облачност и висина и честина падавина. Као
критеријум класификације најчешће се користи подела коју је користио Дукић Д.
(1977) и Радовановић М. (2001), према којој је ваздух:

 веома сув (р< 55%)

 сув (р< 74%)
 умерено влажан (75%<р< 90%)
 веома влажан (р> 90%)

Табела 3.- Средња месечна и годишња релативна влажност ваздуха (%) за период
1961-2008.

Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII г

Беле 86 83 81 77 77 78 79 80 82 83 82 85 81
Воде
Ивањица 86 82 76 74 76 76 76 77 81 83 84 87 80
Сјеница 84 81 76 73 73 74 73 74 78 79 81 85 78
Извор: [http://zbornik.gef.bg.ac.rs]

На основу података из табеле 3. може се констатовати да су средње

годишње вредности релативне влажности за Ивањицу и Сјеницу сличне, без
обзира на разлику у надморској висини ових станица. Такође средње месечне
вредности релативне влажности ваздуха веома се мало колебају. У Ивањици су од
септембра, а у Сјеници од октобра па до фебруара средње месечне вредности
релативне влажности веће од 80%, а максималне се бележе у децембру и јануару.
На основу просечних месечних вредности, анализиране станице припадају
највећим делом године категорији простора са умерено влажним ваздухом
(изузеткак су април и мај када се ваздух може окарактерисати као сув). На станици
Беле Воде релативна влажност ваздуха мерена је само у периоду 1968-78 г.
Приказане вредности указују на то да је ваздух умерено влажан током читаве

11
године, а средња годишња вредност је износила 81%, са највећим вредностима у
децембру и јануару (85-86%) и најмањим (прилично високе - 77%) у априлу и мају.

Облачност

На основу података из табеле 6. закључује се да је облачност целе године знатна и

да има правилан годишњи ход. Претежно антициклонални тип времена на овом
простору условљава релативно ниску облачност током лета, а од октобра долази
до знатно повећане облачности као последице јачег утицаја маритимних
ваздушних маса.

Табела 4. Средња месечна и годишња облачност за период 1961-90.

Станице I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Г

Беле 6.4 6.6 6.3 6.1 5.6 5.9 5.1 4.6 5.0 5.1 5.8 6.5 5.7
Воде-
Голија
Ивањица 6.6 6.3 5.8 5.7 5.3 5.0 4.3 4.2 4.8 5.3 6.1 6.9 5.5
Нови 5.8 5.4 5.0 4.8 4.6 4.2 3.6 3.4 4.3 4.8 5.6 6.2 4.8
Пазар
Сјеница 6.7 6.5 6.1 6.1 5.8 5.5 4.8 4.5 5.2 5.5 6.4 7.0 5.8
Извор: [http://zbornik.gef.bg.ac.rs]

Упоређујући податке за Нови Пазар и Ивањицу, који су на приб- лижним

надморским висинама уочавају се знатно веће вредности облач- ности у Ивањици,
што наводи на закључак да се облачност у овом слу- чају ствара на наветреним
странама Голије, а истовремено растура на заветреним. Према општем правилу, у
зимским месецима би под утица- јем ниске инверзионе облачности требало да
већи део неба буде под облацима на нижим теренима него у планинама. Међутим,
у случају Сјенице то није тако. Наиме, она има веће вредности облачности, без

12
обзира на надморску висину. Разлог томе је у чињеници да је Сјеница лоцирана у
котлини, а такав положај условљава већу облачност. И на Белим Водама (иако су
подаци за период 1965-79 г.) уочавају се нешто веће вредности облачности од
очекиваних, што је последица рељефа и опште циркулације атмосфере.

3.3 Хидрографија

У хидролошком погледу ово подручје је врло особено, што је условљено

геолошким саставом, орографским склопом рељефа и климом. Највише су
заступљене палеозојске и вулканске стене које се лако распадају, па се у њима
формира плитка приповршинска издан малог и спорог отицања, а из ње се
формира густа мрежа слабих извора и потока. Постоји процена о густој мрежи од
око 500 извора на Голији, а према подацима Водопривредне основе Србије.

Голија има најгушћу мрежу водотока у Србији од 2.100 m/km2 , док је

просек за Србију 870 m/km2 . Ту мрежу чини око 15 мањих и већих река, па Голија
представља и главно хидрографско чвориште западне Србије. На северној страни
развођа Моравица одводи воде Голијске реке и Ношнице у Западну Мораву, а на
североисточној Студеница са Брусничком реком и њених десетак малих притока
одводи воде у Ибар. У Рашку се са југоисточних делова подручја уливају Људска и
Дежевска река са својим притокама, а са источних падина мале реке – Трнавска
река и Брвеница. Студеница је најдужа, водом набогатија и најзначајнија голијска
река. Извире са Одвраћенице, испод Радуловца, на висини од 1.615 m. Дуга је 60
km и улива се у Ибар код Ушћа, на 330 m надморске висине. Има велики број
притока. Њен најдужи изворишни крак је Црна река. Она прво тече као јачи поток
са пуно извора и поточића али постепено прима све више поточића и извора. Од
Остатије тече као мања река и постепено се усеца, до Девића, у плитку клисуру. У
Девићима прима главну притоку Брусничку реку, па одатле наставља под именом
Студеница.

Због богатства водом, високог протицаја и квалитета воде, Студеница је

река великог хидроенергетског и водопривредног потенцијала. Зато је на њој

13
крајем 1980- их била пројектована велика вишенаменска акумулација за
производњу струје, за водоснабдевање већег дела Шумадије и за наводњавање, па
је у клисури реке, 10 km узводно од манастира била планирана брана „Препрана“
са акумулацијом на дужини од 9 km и капацитетом од 117 милиона m³ воде. Треба
очекивати да ће, због оскудице струје и квалитетне воде за водоснабдевање
Шумадије, овај пројекат бити поново актуелизован.

3.4 Флора и фауна

Флора

Голија се одликује разноврсним живим светом. То је наша

најшумовитија планина, са највећим и најочуванијим, најквалитетнијим шумским
комплексима. Ову планину краси пространство шумског покривача. Неки делови
ових шума имају карактер прашуме. Претежно су заступљење букове шуме. Јужне
падине Голије обрасле су пространим ливадама и пашњацима. У смрчевим
шумама очувале су се тресаве као специфични и осетљиви екосистеми.

Ботанички значајна подручја на Голији чине очуване лишћарске и

лишћарско-четинарске шуме прашумског типа, као и шуме четинара, посебно
субалпијске смрче. Планина Голија је обрасла шумом чистих састојина лишчара
(буква, храст), чистих састојина четинара (смрча, јела) и мешовите шуме лишчара
и четинара у различитим комбинацијама састављеним од букве, смрче и јеле.

Изнад 1700 m заступљена је само смрча. Испод појаса смрче налази се

појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Букова шума је на
северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под
буквом налази се на Црном Врху. Висински дијапазон букве је широк, и то од 500
до 1000 м надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста.

Међу очуваним природним реткостима Голије издваја се реликтна и

ендемична дрвенаста врста планинског јавора (Acer heldreichi), који је синоним за
флору Голије. Најлепше и најквалитетније заједнице са густим популацијама
планинског јавора налазе се на Голији.Посебан флористички значај има и
зеленика (Ilex aquiifolium), као и ендемичне врсте: Allysum markgrafi, Allysum
14
jancheni, Pancicia serbica, Viola elegantula и Verascum adamovicii . Панчићева
бедреница (Pancicia serbica) и Адамовићева мајчина душица (Thymus adamovici)
врсте су од међународног значаја за очување биодиверзитета и имају обележје
локалног ендемита.

Флористички биодиверзитет Голије има 900 таксона биљног света, од

тога 729 врста васкуларних гљива, 40 врста маховине, 117 врста и варијетета алги.
Посебан значај у флори имају ендемичне и реликтне врсте, као и врсте које су
постале угрожене.

Фауна

Велики је значај орнитофауне Голије за очување биодиверзитета птица. До сада је

на Голији евидентирано 45 врста птица, које спадају у групу природних реткости.
Регистровано је око 90 врста птица-кандидата за Црвену књигу птица Србије.

4. Антропогене вредности

Планина Голија, омиљена и посебно поштована дестинација у

програмима PANACOMP-а, је идеално одредиште пасионираних планинара,
авантуриста и љубитеља природе. На планини Голији има дивљих животиња које
слободно живе у дубоким шумама. Сваке године се на Голији одржава
традиционална манифестација “Хајка на вука“, која окупља велики број ловаца из
Србије и света. Осим тога Голија и околина обилују занимљивим туристицким
манифестацијама, меду којим су свакако најзанимљивије „Дани краљице Јелене”
који се обележавају у манастиру Градац, манифестација културе, уметности и
науке „Рашке духовне свечаности” или спортско-туристицка манифестација Регата
„Тврђава. Падине Голије су изузетно погодне за скијање, јер зиме овде обилују
снегом. Снег се током оштрих зима задржава на Голији пет месеци, а његова
уобичајена висина износи 105 цм. Током читаве године, истраживање
величанствене природе и густих шума Голије, богатих свежим и питким водама и

15
шетње мирисним пропланцима и ливадама, значајно побољшавају здравље сваког
посетиоца…

На простору туристичке регије Западна Србија обележено је 15

бициклистичких рута, укупне дужине око 400 км за љубитеље природе и активног
одмора. На овај начин, маркираним стазама спојене су туристичке дестинације, а
туристима и локалном становништву омогућено је да изаберу стазу према својим
физичким могућностима и знаменитостима које намеравају да посете. Златибор је
спојен са Таром преко Мокре горе, Дивчибаре са простором Ужица, Косјерића и
Пожеге. Ариље и Ивањица спојени су са Голијом, Увцом, Пештером, Златаром и
Пријепољем. Бициклистичке руте обележене су туристичком сигнализацијом, на
рутама су постављене дрвене надстрешнице и клупе за одмор бициклиста, пешака
и планинара. За потребе активног одмора у Србији обезбеђен је и одређен број
бицикала, које се могу изнајмити.

5. Материјална база

16
 5.1 Смештај

Хотел Голија

Хотел „Голија“ се налази на 1700 метара надморске висине, на планини Голији

(југозападна Србија). Хотел је у етно стилу, пријатног, домаћег амбијента.

Извор: https://www.google.rs/search? =restoran+koritnik+golija&oq

У хотелу се служи разноврсна домаћа храна. Доручак је углавном на бази

шведског стола (голијски астал), са акцентом на послужење планинских млечних
производа свих врста, из наше млекаре.

Имају дугогодишње искуство у раду са децом и спортистима, како зими, тако и у

пролеће и лето (рекреативне наставе, наставе у природи, екскурзије, спортске
припреме), као и са индивидуалцима и породицама. У непосредној близини
хотела су спортски терени и ски стазе.

Цене пансионских услуга у хотелу су врло приступачне.

17
Вила Голуб
Поред хотелског смештаја гостима је на располагању и апартмани
"Голуб" која се налази на 200 метара од хотела.

Вила садржи четири апартмана са централним грејањем. Сваки апарман је

опремљен спаваћим делом, дневним боравком, купатилом, трпезаријом и
кухињом са свим пратећим елементима.

5.2 Ресторани

Коритник

Ресторан „Коритник“ се налази на 1650 m надморске висине у месту

Одвраћеница, општина Ивањица на раскршћу где се укрштају путеви Ивањице,
Рашке, Новог Пазара и Сјенице.

Приватни објекат, нове градње, налази се на идеалном месту за одмор, на

најлепшем делу Голије са комфором и понудом изузетне домаће кухиње, у
ресторану у ком увек влада добро расположење, сочан мирис традиционалне
домаће кухиње

Ресторан је капацитета 100 особа.

Ту су и ресторани: „Лидо“, „Липа“, „Дубрава“ итд.

18
 6. Туристичка валоризација квантитативно-
квалитативном методом

Квантитативно-квалитативни метод је метод компарације који користи

квалитативне или квантитативне изразе којима се исказује туристичка вредност.
Овим методом се процењују вредности квалификатива дестинације. Приликом
процене анализира се пет индикатора: туристичко-географски положај, природне
вредности, туристичка вредност амбијента, изграђеност и опремљеност простора и
уклопљеност у туристичко богатство. За сваки од ових елемената вредновање се
обавља на следећи начин:

 Оцена 1 (недовољан квалитет)

 Оцена 2 (квалитет задовољава)
 Оцена 3 (добар квалитет)
 Оцена 4 (врло добар квалитет)
 Оцена 5 (одличан квалитет).

Елемент Оцена
Туристичко-географски положај 5
Природне вредности 5
Туристичка вредност амбијента 4
Изграђеност и опремљеност простора 4
Уклопљеност у туристичко богатство 4
Укупно 4,4

Табела 5: Процена вредности туристичке дестинације Голије квантитативно-

квалитативном методом; Извор: дело аутора

19
 Голија, као дестинација, има одличан географски положај, као и добру
саобраћану повезаност, тј. лако је доћи до одредишта. Природне и антропогене
вредности су очуване на завидном нивоу. Потребно је већу пажњу посветити
промоцији саме дестинације, изградити нове смештајне објекте и привући нове
инвеститоре на ово подручје јер ће се, самим тим, и околне општине боље
промовисати и биће скренута пажња на проблеме који постоје, поготово у Сјеници
која се, приликом великих снежних сметова, има проблема са струјом и са
приступачношћу самом подручју, поготово у домаћинствима која су удаљена од
центра Сјенице.

20
 Закључак

Планина Голија има потенцијал туристичке дестинације са

туристичким програмима, производима, активностима разноврсних видова
туризма, посебно планинског туризма. Простор Голије поседује изузетне
погодности морфолошког и климатског карактера за развој алпског скијања.
Просторним планом Републике Србије на овом подручју као водећа туристичка
активност, поред летње рекреације, означени су и зимски спортови. Захваљујући
свом положају, климатским условима, великим падавинама током зимских
периода и могућностима зимске скијашке сезоне преко четири месеца годишње,
Голија представља потенцијал будућих улагања у туристичку инфраструктуру са
крајњим циљем доласка што већег броја туриста и посетилаца на ово подручје.

У голијским условима, све компаративне предности и претпоставке у

будућем развоју планинског туризма заснивају се на неопходности планирања
изградње скијалишта као полазне основе развоја пратећих туристичких
инфраструктурних објеката. Изузетно вредан природни, хидролошки, климатски
амбијент погодан је за развој пољопривредних и туристичких делатности, очувана
и здрава животна средина омогућава производњу здраве хране и њен пласман у
туристичкој понуди овог подручја. Морфолошке карактеристике планираних зона
омогућују изградњу свих категорија стаза, као и такмичарских стаза за већину
такмичарских дисциплина у алпском скијању. Последњих десет година Голија је
добила савремене и уређене ски-стазе, жичаре и пратеће ски-садржаје. Током
зиме долазе гости из целе Србије и иностранства. Туристи Голију посећују и лети.

21
 Литература

1. http://www.panacomp.net/planina-golija/
2. http://zbornik.gef.bg.ac.rs/pdf/radovi/37.pdf
3. http://www.golijskidar.com/zima.html
4. http://www.putemsrpsketradicije.seloturizam.com/oznaka/golija/?lang=lat
5. http://www.selo.rs/RS/destinacija/golija
6. https://planinesrbije22.wordpress.com/2017/05/08/hidrografija-planine-golija/
7. http://www.raska-turizam.rs/polozaj_golija.html
8. https://agroekonomija.wordpress.com/2011/02/23/osnovne-geografske-odlike-
planine-golija/
9. https://agroekonomija.wordpress.com/2011/02/23/flora-i-fauna-golije/
10. http://www.westserbia.org/destinacije/ivanjica-golija/golija/
11. http://mojasrbija.rs/wp/golija-odvracenica-hotel-golija/
12. http://www.westserbia.org/destinacije/ivanjica-golija/restorani-u-ivanjici/
13. http://www.raska-turizam.rs/mogucnost_razvoja_turizma_golija.html

22