Skripta - Proračun Koeficijenta Krutosti Po Vesiću

Prof . dr PETAR SANTRAČ, dipl.građ.inž.
FUNDIRANJE – PREDAVANJA I VEŽBE

INTERAKCIJA KONSTRUKCIJE I TLA
GRAĐEVINSKI FAKULTET SUBOTICA

2012
PREDAVANJA I VEŽBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE 3
SADRŽAJ
PREDGOVOR 5
1. INTERAKCIJA (SADEJSTVO) KONSTRUKCIJE I TLA 7
2. MODELI DEFORMABILNE PODLOGE 8
3. TEMELJNA GREDA NA VINKLEROVOJ PODLOZI 13
4. METODA POČETNIH PARAMETARA ZA GREDU BESKONAČNE DUŽINE 15
4.1 VERTIKALNA SILA NA GREDI BESKONAČNE DUŽINE 16
4.2 SPREG SILA NA GREDI BESKONAČNE DUŽINE 19
4.3 LINIJSKO OPTEREĆENJE NA GREDI BESKONAČNE DUŽINE 21
4.4 BROJNI PRIMER -1 24
5. PRIMENA METODE SUPERPOZICIJE ZA GREDU KONAČNE DUŽINE 27
5.1 TEMELJNA GREDA KONAČNE DUŽINE 27
5.2 KLASIFIKACIJA NOSAČA PREMA PARAMETRU KRUTOSTI 30
5.3 BROJNI PRIMER -2 31
5.4 ODREĐIVANJE VERTIKALNOG MODULA REAKCIJE TLA 35
5.5 BROJNI PRIMER – 3 39
6. PRORAČUN DEFORMACIJE GREDE METODOM KONAČNIH RAZLIKA 40
6.1 PRORAČUN STATIČKI EKVIVALENTNOG ČVORNOG OPTEREĆENJA 44
6.2 PRIBLIŽAN PRORAČUN DEFORMACIJE GREDE VINKLEROVOJ PODLOZI 45
6.4 PRIBLIŽAN PRORAČUN DEFORMACIJE GREDE NA ELASTIČNOJ PODLOZI 52
6.5 ODREĐIVANJE MODULA ELASTIČNOSTI TLA 55
6.7 UTICAJ MODELA PODLOGE NA REZULTATE PRORAČUNA 60
7. PRORAČUN INTERAKCIJE KONSTRUKCIJE TEMELJA I TLA 62
7.1 DIREKTNA METODA PRORAČUNA INTERAKCIJE 63
7.2 ITERATIVNA METODA PRORAČUNA INTERAKCIJE 65
8. PRORAČUN SAVITLJIVOG ZIDA U VINKLEROVOJ SREDINI 74
Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

4 PREDAVANJA I VEŽBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE

9. PRORAČUN ŠIPOVA U VINKLEROVOJ SREDINI 86
9.1 VERTIKALAN ŠIP OPTEREĆEN AKSIJALNOM SILOM (kt = const) 88
9.2.1 POPREČNO POMERANJE GLAVE VERTIKALNOG ŠIPA (kh = const) 93
9.2.2 OBRTANJE GLAVE VERTIKALNOG ŠIPA (kh=const) 95
9.3 POPREČNO POMERANJE I OBRTANJE GLAVE ŠIPA (kh  const) 96
9.4 MATRICA KRUTOSTI ŠIPA U LOKALNOM KOORDINATNOM SISTEMU 97
9.5 MATRICA KRUTOSTI ŠIPA U GLOBALNOM KOORDINATNOM SISTEMU 98
9.6 USLOVNE JEDNAČINE RAVNOTEŽE NAGLAVNICE 100
9.7 ODREĐIVANJE HORIZONTALNOG MODULA REAKCIJE TLA 103
9.9 BROJNI PRIMER - 9 109
10. PRIBLIŽNO REŠENJE ŠIPA U VINKLEROVOJ SREDINI 115
10.1 VERTIKALNO OPTEREĆEN VERTIKALAN ŠIP 116
10.2 VERTIKALAN ŠIP OPTEREĆEN HORIZONTALNOM SILOM I MOMENTOM 117
10.3 VERTIKALAN ŠIP – SLOBODNA GLAVA 118
10.4 VERTIKALAN ŠIP – UKLJEŠTENA GLAVA (SPREČENO OBRTANJE) 120
11. PRIBLIŽNA ANALIZA INTERAKCIJE GRUPE ŠIPOVA 126
11.1 INTERAKCIJA IZMEĐU VERTIKALNO OPTEREĆENIH ŠIPOVA 127
11.2 GRUPA ŠIPOVA OPTEREĆENA VERTIKALNOM SILOM 130
11.4 GRUPA ŠIPOVA OPTEREĆENA VERTIKALNOM SILOM I MOMENTOM 135
11.6 GRUPA ŠIPOVA OPTEREĆENA HORIZONTALNOM SILOM 141
PREDGOVOR
Predmet Fundiranje predaje se u VII-smestru na konstruktivnom smeru

Građevinskog fakulteta u Subotici, i zajedno sa nastavnim predmetom Mehanika tla
u V-semestru i Osnove funiranja u VI-semestru, predstavlja jedinstvenu celinu u
okviru izučavanja praktične oblasti Geotehnike. Osim pomenutih predmeta, za
praćenje i savladavanje nastavnog gradiva iz predmeta Fundiranje, potrebno je
osnovno znanje iz predmeta Statika konstrukcija i Otpornost materijala.
Osnovna svrha predmeta Fundiranje kako je koncipiran na Građevinskom fakultetu

Subotici je da studente upozna sa postupcima rešavanja problema interakcije
nadzemne konstrukcije, temeljne konstrukcije i temeljnog tla.
U okviru klasičnog pristupa, kako u Mehanici tla tako i u Fundiranju, problemi

nosivosti i pomeranja su razmatrani odvojeno. Stim u vezi, problemi nosivosti
temelja, bočnog pritiska na potporne konstrukcije i stabilnosti analizirani su
metodom granične ravnoteže ili metode teorije plastičnosti, a problemi sleganja i
pomeranja metodama teorije elastičnosti i jedno-dimenzionalne deformacije. Sa
razvojem i dostupnošću računara i softvera, uprošćen i često nerealan pristup se
može zameniti numeričkim metodama koje vode računa o konstitutivnim vezama u
tlu i kompatibilnosti pomeranja između temelja i tla ili konstrukcije, temelja i tla.
Fond časova, nivo postojećeg znanja i potreba za praktičnu primenu, opredelili su

sadržaj predmeta na elementarnom nivou. Zbog toga su u okviru nastavnog gradiva,
analizirani samo jednostavni problemi, u kojem se tlo kao deformabilna sredina
tretira na vrlo uprošćen način, kao sistem linearno elastičnih opruga (Vinklerov
model) ili nešto složenije, kao model linearno-elastičnog polu-prostora. Kod oba
modela, zbog linearne veze između napona i deformacija važi princip superpozicije ili
nezavisnosti dejstva. Bez obzira na velik broj komercijalnih softvera, razvijenih za
rešavanje problema u fundiranju, u predavanju nisu zanemarena postojeća analitička
rešenja. Naime, analitička rešenja su alat za kontrolu numeričkih postupaka i način
da se razume fizička suština problema i da se jasno sagledaju pretpostavke na kojima
se zasniva proračunski model, kako bi se on mogao kritički primenjivati u praksi.
Insistiranje samo na softveru bez razumevanja i bez sposobnosti da se rezultati
kritički verifikuju, ne vode ka sigurnom, racionalnom i inžinjerskom rešenju.
U okviru predavanja su analizirani samo jednostavni praktični slučajevi, u kojem

figurišu temeljne grede, šipovi ili ravanski problemi, koje student može vrlo lako i
brzo rešiti bez korišćenja specijalnih kompjuterskih programa. Pošto se zbog vrste
problema koriste numerički postupci, studenti se upućuju na korišćenje računarskog
programa EXCEL koji je sastavni deo Microsoft office-a na svakom PC-računaru.
U predmetu se koristi metoda konačnih razlika (skraćeno MKR), kao uobičajen

postupak rešavanja diferencijalnih jednačina u inžinjerskoj praksi. Kod linijskih i
površinskih nosača, u MKR se u svakoj čvornoj tački diskretizacije pojavljuje jedna
nepoznata (ugib), što rezultuje relativno malim brojem algebarskih jednačina koje se
mogu lako rešavati.
Treba istaći, da između ostalog, postoji i drugi, znatno moćniji i fleksibilniji metod,
koji se naziva metoda konačnih elemenata (MKE). Međutim, kod ove metode, u
čvornim tačkama se pojavljuje veći broj nepoznatih. Kod linijskih nosača 2 (ugib i
nagib) a kod površinskih 3 (ugib i dva nagiba), što značajno povećava obim
proračuna. Zbog toga je MKR pogodnija za edukaciju a u suštini problematiku

obrađuje vrlo slično MKE.
Nakon što student ovlada teorijske postavke i praktične primere i samostalno reši
postavljene zadatke, imaće jasan uvid u problematiku interakcije konstrukcija-temelj
-temeljno tlo, elementarno znanje da reši jednostavne probleme i dobru osnovu za
buduću nadgradnju iz ove oblasti.
Za primenu u praktičnom radu, danas se primenjuje velik broj komercijalnih softvera,

koji se koriste za analizu interakcij temelj-temeljno tlo, kao npr. Plaxis, FLAC, Geo-
Slope, CRISP i sl. Podaci o ovim programima (sa Demo-verzijama) mogu se naći na
Internetu.
Subotica, 2012. Prof dr Petar Santrač, dipl.inž.građ.

1. INTERAKCIJA (SADEJSTVO) KONSTRUKCIJE I TLA
Rešenja problema interakcije između deformabilnih tela imaju vrlo široku primenu u
mnogim inžinjerskim disciplinama i uglavnom su zasnovana na vrlo složenim
matematičkim postupcima. Rešenja se koriste za proračun temelja objekata, za
proračun plovećih struktura, proračun kompozitnih materijala i laminata, proračun
zemljanih masa, proračun geoloških struktura i slično.
Mada je najveći broj rešenja problema interakcije zasnovan na linearno elastičnoj

analizi, korišćenjem savremene računarske opreme i numeričkih metoda, za analizu i
proračun vrlo složenih konstrukcija, koriste se realnije osobine materijala, kao što su
anizotropija, nelinearnost, elasto-plastičnost, viskoznost (puzanje).
Interakcija između elastičnih tela, u principu se može podeliti u tri grupe: a)

interakcija između elastičnih tela, b) interakcija između elastičnog i krutog tela i c)
interakcija između elastičnog tela i elementa konstrukcije. Problemi interakcije u
fundiranju spadaju u treću grupu.
Za kvalitetan proračun i pouzdano izvođenje fundiranja objekta, neophodno je

između ostalog, rešiti interakciju objekta, temelja i tla tokom svih faza izgradnje,
počev od iskopa, zaštite temeljne jame i susednih objekata, snižavanja i održavanja
nivoa podzemne vode, izgradnje objekta i eksploatacije objekta.
Mehaničke osobine tla su vrlo složene i rešenje problema interakcija temeljnog tla sa
elementima konstrukcije zahteva određena uprošćenja. Bez uprošćenja, problem je
nerešiv ili nije ekonomski opravdan (vreme, cena i sl.). Imajući to u vidu, najveći broj
rešenja je razvijen za tlo kao linearno-elastičan, homogen i izotropan kontinuum
(poluprostor, polubeskonačna masa). Ova rešenja su relativno jednostavna, međutim
zbog grube idealizacije, u nekim slučajevima mogu dati nerealne i/ili potpuno
pogrešne rezultate. Zbog toga, svaki rezultat treba pre primene kritički preispitati sa
aspekta ulaznih pretpostavki i učinjene idealizacije, kojim je dat fizički model sveden
na uprošćen matematički model. U tom smislu, svaki rezultat uvek treba tumačiti kao
posledicu proračuna idealizovanog a ne realnog fizičkog modela.
U okviru predmeta fundiranje, prikazaće se određena rešenja zasnovana na linearno-

elastičnom modelu tla, koja se mogu koristiti za rešavanje standarnih (rutinskih)
problema vezanih za projektovanje i izvođenje objekata uobičajenih dimenzija i
raspona. Za složene i specifične objekte, projektantima su danas na raspolaganju
specijalizovani softveri za geotehniku, koji koriste vrlo složene numeričke postupke i
konstitutivne mode tla. Upotreba složenih modela, zahteva visokostručne i posebno
obučene kadrove, koji imaju potrebno znanje iz mehanike tla, teorije konstrukcija i
numeričkih metoda.

2. MODELI DEFORMABILNE PODLOGE
Najjednostavniji model tla je zasnovan na konceptu modula reakcije. U primenjenu

mehaniku, ovaj model je uveo Vinkler (1867), a Zimmerman (1888) ga je prvi put
praktično primenio na proračun napona u železničkim šinama, oslonjenenim na
pragove, koji leže na sloju tucanika. Zimmerman je železničke šine modelirao kao
kontinualni nosač na nizu deformabilnih oslonaca. Pošto su pragovi međusobno
nezavisni i dovoljno udaljeni, opterećenje na jednom osloncu ima uticaj samo na taj
oslonac dok je sleganje susednih oslonaca nula. Ovo je osnovna radna hipoteza u
konceptu modula reakcije tla ili tzv. Vinklerove podloge. Pošto se podloga opisuje
jednim parametrom, naziva se i jednoparametarski model tla(Slika 2.1).
Tokom sledećih decenija, teorija je proširena na proračun savitljivih temeljnih

konstrukcija, kao što su kontinualni temeljni nosači, temeljni roštilji, temeljne ploče i
kolovozne ploče izložene saobraćajnom opterećenju. U prvoj polovini XX veka,
metoda je proširena na proračun šipova i zaštitnih zidova u tlu opterećenih bočnim
silama. Za razliku od temeljnih nosača gde se tlo modelira sistemom vertikalnih
elastičnih opruga, kod bočno opterećenih šipova i savitljivih zaštitnih zidova u tlu, tlo
se modelira sistemom horizontalnih elastičnih opruga.
a) b)
P
x x
z z
c) d)
P p
x x
z z
Slika 2.1 a) Model podloge sa oprugama (Vinklerov model) , b) Opterećenje koncentrisanom silom,
c) Opterećenje krutog temelja, d) Jednoliko opterećenje idealno savitljivog temelja
Deformabilnost podloge kod Vinklerovog modela je definisana modulom reakcije k u

3
kN/m . Na osnovu principa efektivnih napona, veza između efektivnog kontaktnog
napona q u temeljnoj spojnici (reaktivno opterećenje) i sleganja podloge w, glasi:
q ( x , y )  k  w( x , y ) , q ( x , y )  q( x , y )  u w  x , y 

Kritički posmatrano, pretpostavka o tlu kao o sistemu nezavisnih opruga uopšte ne

odgovara stvarnosti. Tlo je kontinuum, u kojem se uticaj iz jedne tačke prenosi na
okolne tačke obrnuto srazmerno nekom stepenu rastojanja. Međutim Vinkler-ov
model se zbog jednostavnosti zadržao u upotrebi do danas, a velik broj autora se u
međuvremenu bavio njegovim poboljšanjem. Navest će se samo poznatiji modeli.
Filolenko-Borodich (1940, 1945) su povezali elastične opruge tankom elastičnom

membranom u kojoj deluje konstantna zatežuća sila T, i tako dobili 2-parametarski
model podloge koji ima osobine kontinuuma, a opisan je parametrima k i T (Slika
2.2). Efektivni kontaktni napon kod modela koji su predložili Filolenko-Borodich, dat
je sledećim izrazom:
2 2
q ( x , y )  k  w( x , y )  T   2 wx , y  , 2      
x 2 y 2
a) b)
T elasti čna membrana T T P T

x x
z z
c) d)
P p
T T T T
x x
z z
Slika 2.2 a) Model podloge sa oprugama i membranom, b) Opterećenje koncentrisanom silom,

Heteny (1946) je kontinuitet između nezavisnih opruga ostvario uvođenjem fiktivne

elastične grede koja ima krutost na savijanje EI. Za prostorni ili 3-dimenzinalni
problem, umesto grede se uvodi ploča, koja ima krutost na savijanje (ili cilindričnu
krutost) D. Efektivni kontaktni napon kod ovog modela, dat je izrazom:
EI
q ( x , y )  k  w( x , y )  D   2 wx , y  , D
1  2
Pasternak (1954) je predložio uvođenje smičuće interakcije između opruga, tako što
ih je povezao slojem fiktivnih, nestišljivih kliznih elemenata koji se deformišu samo
smicanjem. Efektivni kontaktni napon kod ovog modela, dat je izrazom:

E
q ( x , y )  k  w( x , y )  G   2 wx , y  , G
21   
a) b)
smi čući sloj

x x +dx
x w x
gxz w+d w
gxz txz
G
txz
txz
z z
c) d)
P p
x x
z z
Slika 2.3 a) Model podloge sa oprugama i smičućim slojem, b) Deformacija smičućeg sloja,
Izraz je identičan modelu koji su predložili Filolenko-Borodich, ili modelu koji je

predložio Hetenyi, ako se u jednačini umesto sile T u membrani odnosno krutosti
ploče D, uvede modul smicanja G.
Svi dvo-parametarski modeli, mogu se svesti na jedno-parametarski model, odnosno

Vinklerov model, ako se u odgovarajućim izrazima anulira parametar T, D ili G.
Treba istaći, da u pomenutim modelima deformabilne podloge, parametri k, T, D i G,

nisu fundamentalne karakteristike tla koje se mogu odrediti opitom, već pretstavljaju
fiktivne veličine koje se mogu odrediti indirektno.
Osim navedenih, postoje i drugačiji tipovi dvo-parametarskog modela podloge, koji

su predložili Vlasov (1949), Vlasov-Leontiev (1966), Reissner (1958) i drugi.
Bolja aproksimacija deformabilne podloge, postiže se uvođenjem složenijih modela,

zasnovanih na teoriji linearno elastičnog kontinuuma, poznatog kao Hukov materijal
(Robert Hook, 1660), na teoriji elasto-plastičnosti ili teoriji elasto-visko-plastičnosti
(konsolidacija i puzanje). Međutim, po pravilu, ono što se dobija kvalitetnijim
modelom podloge, odnosno kvalitetnijim predviđanjem mehaničkog ponašanja tla,
gubi se kroz znatno složeniji matematički postupak rešavanja problema. Analitička
rešenja su moguća samo za najjednostavnije primere. Opšti slučajevi koji se
pojavljuju u praksi, moguće je rešiti samo približno, koristeći numeričke metode.

Linearno elastični kontinuum (Hukov model) je za razliku od Vinklerovog modela

neprekidna sredina, definisana fundamentalnim karakteristikama materijala (modul
elastičnosti Es i Poisonov koeficijent s), u kojoj se uticaj iz jedne tačke prenosi na sve
okolne tačke obrnuto srazmerno stepenu odstojanja. Saglasno tome, sleganje
podloge zavisi od kontaktnih napona u svim okolnim tačkama (realna osobina tla).
a) b)
P
x x
Es, s
z z
c) d)
P p
x x
z z
Slika 2.4 a) Model elastične sredine (Hukov model) , b) Opterećenje koncentrisanom silom,
Proračun sleganja na homogenoj, izotropnoj i linearno-elastičnoj sredini, zasniva se

na Busineskovom izrazu (J.Boussinesq, 1885) za sleganje tačke na odstojanju r od
vertikalne koncentrisane sile na površini elastične sredine :
1  s2 dQ
dwx , y   , dQ  q dA
E s r
Za površinsko opterećenje intenziteta q koje deluje na površini proizvoljnog oblika

veličine A, potrebno je izvršiti integraciju Busineskovog izraza. Opterećenje i površina
se obično definišu u odnosu na pomoćni translatorno pomeren koordinatni sistem
(x,) koji je postavljen u tačku sa koordinatama (x,y) za koju se traži sleganje. Izraz za
sleganje tačke usled opterećenja na proizvoljnoj površini, u integralnom obliku glasi:
1  s2 q x ,  1  s2 dxd
wx , y  
Es 
A
2
x  2
dxd , q  const .  w x , y  
E s
q

A
x 2  2
U slučaju ravanskog stanja deformacije, ne može se odrediti apsolutna, već samo

relativna veličina sleganja u odnosu na proizvoljno odabranu (referentnu) tačku u
posmatranoj ravni preseka. Izraz za sleganje je dao Flamant (A.Flamant, 1892):

dwx , y  
 
2 1  s2 r
dQ  ln 
E s R
gde je: r = odstojanje sile od tačke u kojoj se traži sleganje

R = odstojanje sile od tačke u odnosu na koje se određuje sleganje
Referentna tačka se obično usvaja na odstojanju, na kojem se proceni da će sleganje

usled opterećenja biti zanemarljivo, mada se može usvojiti i drugačije (relativno u
odnosu na levi/desni kraj nosača). Treba istaći, da su sleganja zavisna, a deformacije i
presečne sile temeljnog nosača nezavisna od položaja referentne tačke.
Imajući u vidu prethodne izraze, može se zaključiti da je proračun sleganja na

linearno elastičnoj i izotropnoj podlozi (Hukov model) znatno složeniji zadatak od
proračuna sleganja na Vinklerovoj podlozi.
Umesto prostog izraza, po kojem je sleganje Vinklerove podloge jednako količniku

kontaktnog napona i modula reakcije podloge, kod Hukovog modela se sleganje
mora izračunati dvostrukim integrisanjem uticaja kontaktnih napona u svim tačkama
opterećene površine.
Pošto kontaktni napon osim parametara podloge, zavisi i od opterećenja i krutosti

nosača, deformacija nosača i Vinklerovoj podlozi se svodi na rešavanje diferencijalne
jednačine. Diferencijalna jednačina se može rešiti analitički za proizvoljno opterećen
nosač konstantnog preseka. Međutim, deformacija nosača na linearno elastičnoj
podlozi se svodi na rešavanje integro-diferencijalne jednačine, koja se analitički može
rešiti samo za nekoliko vrlo prostih slučajeva opterećenja.
Neki autori su rešenje problema dobili zamenom nepoznate funkcije beskonačnim

redom ili polinomom. Jedno interesantno rešenje za ravansko stanje deformacije je
dao Simvulidi (I.A. Simvulidi, 1973.), gde se kontaktni napon interpolira polinomom
trećeg stepena, a zadato opterećenje funkcijama Gersevanova (S.Gersevanov,1933).
Nepoznati koeficijenti polinoma (a0, a1, a2 i a3) se određuju iz uslova jednakosti ugiba
podloge i nosača na levom kraju i na sredini nosača, jednakosti površine obrazovanih
ordinatama linije ugiba podloge i nosača i jednakosti trećih izvoda linije ugiba
podloge i nosača u sredini nosača. Integracione konstante se određuju iz graničnih
uslova. Autor je za brzo rešavanje praktičnih problema, dao tabelarna rešenja za
tipska opterećenja (koncentrisana sila, spreg sila, trapezno opetrećenje). Metoda se
može lako programirati na računaru.
U narednim poglavljima, biće prikazane analitičke i numeričke metode za rešavanje

deformacije linijskih temeljnih nosača na linearno elastičnoj Vinklerovoj i Hukovoj
podlozi. Nelinearni modeli podloge (elasto-plastični i visko-elastični) prevazilaze okvir
osnovnih studija i neće se detaljnije obrađivati.

3. TEMELJNA GREDA NA VINKLEROVOJ PODLOZI
Na osnovu Bernoulli-eve hipoteze o ravnom poprečnom preseku savijenog nosača,

može se uspostaviti veza između momenta savijanja M i poluprečnika zakrivljenosti R
elastične linije nosača (Slika 3.1a). Ako je nagib wb elastične linije nosača vrlo mali,
zakrivljenost 1/R elastične linije nosača je približno jednaka drugom izvodu ugiba wb
(Slika 3.1a). Na osnovu uslova ravnoteže, diferencijalna veza između opterećenja p,
kontaktnog napona q i presečnih sila M i T nosača (Slika 3.1b), glasi:
b)
a) 1 wb
dq   wb
x 
R 1  w 2
b 32
M
p(x)
M+dM
R M x  1 x
R     wb T
Eb I R T+dT
z Bq(x)
dx
dM x 
 T x 
dx
M M dT x 
M>0, w”<0
 Bqx   px 
dx
Slika 3.1 a) Veza zakrivljenosti i momenta savijanja , b) Uslov ravnoteže infinitezimalnog nosača
Polazeći od izraza na slici 3.1, diferencijalna jednačina ravnoteže savijenog oblika

elastične linije temeljnog nosača (grede), glasi:
d 4 wb x 
Eb I  p x   B  q x  (3.1)
dx 4
2
gde je: EbI - krutost temeljnog nosača na savijanje u kNm
wb(x) - ugib temeljnog nosača u m
p(x) - opterećenje temeljnog nosača u kN/m
2
q(x) - totalni kontaktni napon u kN/m
Za nosač na Vinklerovoj podlozi, veza između efektivnog kontaktnog napona q'(x),

sleganja podloge nosača w(x) i modula reakcije tla k glasi:
q ( x )  q( x )  u w  k  w( x ) (3.2)
gde je: w(x) - sleganje podloge u m

3
k - modul reakcije podloge (tla ili posteljice) u kN/m
B - širina temeljnog nosača u m
2
q(x) - efektivni kontaktni napon u kN/m
2
uw - pritisak porne vode u temeljnoj spojnici u kN/m

Ako se usvoji pretpostavka, da je sleganje podloge u svakoj tački jednako sleganju

nosača (w = wb), može se izvršiti smena jednačine (3.2) u (3.1), nakon čega se dobija
linearna diferencijalna jednačina, četvrtog reda sa konstantnim koeficijentima:
d 4 wx  d 4 wx 
Eb I 4
 px   kB wx   Bu w  Eb I  kB wx   px   Bu w (3.3)
dx dx 4
Opšte rešenje homogene jednačine glasi:
wx   e lx C1 coslx   C 2 sinlx   e  lx C 3 coslx   C 4 sinlx  (3.4)
gde su: kB - Parametar krutosti nosača i podloge

l4
4Eb I
C1 , C2 , C3 , C4 - Integracione konstante
Kada je poznato sleganje w(x), nagib tangente elastične linije nosača q(x), moment
savijanja M(x) i transverzalna sila T(x), mogu se odrediti na osnovu poznatih izraza:
dw  x  d 2w x dM  x  d 3w  x  (3.5)
q( x )  , M  x    Eb I 2
, T  x    Eb I
dx dx dx dx 3
-1
Parametar l ima dimenziju m , a zavisi od širine B, krutosti na savijanje EbI i elastične
karakteristike podloge k. Uglavnom se izražava u recipročnom obliku kao 1/l pod
nazivom karakteristična dužina. Kada je nosač krući od podloge, karakteristična
dužina je veća (i obrnuto), što znači da se uticaj (ugib, nagib, presečna sila) od mesta
opterećenja prostire na veću udaljenost. Proizvod lL (gde je L dužina nosača) je
bezdimenzionalna veličina, i naziva se koeficijent savitljivosti nosača.
Konstante C1, C2, C3, C4 važe duž temeljnog nosača na kojem su ugib w(x) i njegovi
izvodi neprekidni do 4-tog reda. Analitičko rešenje diferencijalne jednačine savijanja
temeljnog nosača na Vinklerovoj podlozi, može se odrediti samo za jednostavne
probleme (konstantan modul reakcije, konstantna širina i krutost nosača). Prikazat će
se dve analitičke metode, i to: metoda početnih parametara i metoda superpozicije.
Treba istaći, da je u jednačini (3.4) zanemaren uticaj horizontalnih sila i smičućih

napona u temeljnoj spojnici. Pošto su horizontalne sile na temeljnom nosaču, po
pravilu znatno manje od vertikalnih, aksijalne deformacije i pomeranja nosača se
mogu zanemariti. Goodier (1932), Timoshenko i Goodier (1970), Donnell (1976) i dr,
strogom analizom problema su pokazali, da je uticaj smičućih napona na deformaciju
i presečne sile nosača bitan samo ako je nosač vrlo krut a dužina nosača približno
jednaka širini. Inače, smičući naponi su nula na sredini a maksimalni po ivici temeljne
spojnice, sa smerom od ivice prema sredini. Kod savitljivih temeljnih nosača, uticaj
smičućih napona u kontaktu se može zanemariti.

Pošto je veza između pomeranja i opterećenja linearna, može se primeniti princip

superpozicije (princip nezavisnosti dejstva), koji u matematičkom obliku glasi:
f ( a1 P1 , а2 P2 ,...,а n Pn )  a1 f ( P1 )  a 2 f ( P2 )  ...  a n f ( Pn )
U gornjem izrazu, funkcija f je linearni operator, a može da pretstavlja sleganje

nosača, nagib elastične linije nosača ili presečne sile duž nosača.
U nastavku se pretpostavlja da je uw=0, odnosno q=q. Treba istaći, da analiza sa

pornim pritiskom ima praktičnog smisla samo ako postoji razlika pritiska vode
između donje (potopljene) i gornje (suve) površine temelja (kod temeljnih ploča).
Na osnovu principa efektivnih napona, usled promene nivoa podzemne vode, totalna
normalna sila u temeljnoj spojnici se ne menja, već se menja samo odnos između
efektivne i neutralne (uzgon) komponente sile. Mada je totalna sila, kao integral
kontaktnog napona, uvek ista, totalni napon u proizvoljnoj tački ne mora biti isti, ali
pri uobičajenom nivou kontaktnog napona, promena ne može biti značajna.
Imajući u vidu prethodno, može se pretpostaviti da se totalni napon u temeljnoj

spojnici praktično ne menja, odnosno da je nezavistan od promene pornog pritiska.
Ako je totalni kontaktni napon na temeljni nosač nezavisan od pornog pritiska (nivoa
podzemne vode), nezavisne su i deformacije i presečne sile nosača, pa se usled
promene pornog pritiska, menja jedino sleganje (vertikalna translacija). Ako porni
pritisak raste (manji efektivni napon) sleganje opada i obrnuto. Treba istaći, da sile u
preseku nosača zavise od totalnog napona a sleganja nosača od efektivnog napona.
4. METODA POČETNIH PARAMETARA ZA GREDU BESKONAČNE DUŽINE
U metodi početnih parametara, integracione konstante C1, C2, C3, C4 koje figurišu u
opštem rešenju homogene jednačine (3.4), određuju se direktno na osnovu graničnih
uslova, odnosno presečnih sila i pomeranja M, T, w, w=q na levom i desnom kraju
temeljnog nosača.
Ako je kraj nosača slobodan, granični uslovi se mogu izraziti po silama M=0 i T=0 na
levom i desnom kraju nosača. Ako je kraj nosača slobodno oslonjen, granični uslovi
se mogu izraziti mešovito, po silama M=0 i pomeranju w=0. Za uklješten kraj nosača,
granični uslovi se mogu izraziti po pomeranjima w=0, q=0.
Za opšti slučaj opterećenja, metoda početnih parametara je spora i neadekvatna za

praktičnu primenu. Postupak će se prikazati samo za nosač beskonačne dužine, koji
je opterećen koncentrisanom silom P, spregom sila M0 ili jednolikim opterećenjem p
na konačnoj dužini. Koristeći analitičke izraze za beskonačni nosač, mogu se relativno
jednostavnim postupkom odrediti presečne sile, ugibi i nagibi konačnog nosača.

4.1 VERTIKALNA SILA NA GREDI BESKONAČNE DUŽINE
Na osnovu opšteg rešenja homogene diferencijalne jednačine grede na Vinklerovoj

podlozi (3.4) i graničnih uslova za slobodan kraj, odrediće se analitički, metodom
početnih parametara, ugib i nagib elastične linije i sile u preseku na odstojanju x,
beskonačnog nosača, opterećenog koncentrisanom vertikalnom silom (slika 4.1).
Konvencija za + znak
P P
M M
T
x x
w T
x
q
z z
Slika 4.1 Nosač beskonačne dužine na Vinklerovoj podlozi, opterećen vertikalnom silom
Da bi se zadovoljili granični uslovi, odnosno da sleganje nosača u x=  bude jednako

x
nuli, moraju integracione konstante C1 i C2 uz član el u jednačini (3.4) biti jednake
nuli, odnosno C1=C2=0, pri čemu jednačina (3.4) dobija oblik:
wx   e  lx C3 coslx   c4 sinlx  (4.1)
Ispod koncentrisane sile, u tački x=0, tangenta na elastičnu liniju nosača je

horizontalna, odnosno q=0. Uslovna jednačina za nagib q elastične linije glasi:
dw
 le lx C 3 coslx   C 4 sinlx   le lx  C 3 sinlx   C 4 coslx   0
dx
x 0  l e  l 0 C3   cos 0  sin 0   C4   sin 0  cos 0   0
l C3  1  0   C4 0  1  0  C3  C4
Nakon smene C3=C4 u jednačinu (4.1), dobija se sledeći izraz za sleganje:
w  C3 e  lx coslx   sinlx   w  C3 Alx  (4.2)
Uzastopnim diferenciranjem jednačine (4.2) se dobija:
dw dA
q
dx
 C3
dx

 C 3  2l e lx sinlx    q  C 3 2l Blx  (4.3)
d 2w d2A
dx 2
 C3
dx 2
 
 C 3  l2 e lx coslx   sinlx    C 3 l 2 C lx  (4.4)

d 3w d3A
dx 3
 C 3
dx 3
 
 C 3 4l3 e lx coslx   C 3 4l3 Dlx  (4.5)
Transverzalna sila nije definisana u preseku ispod sile (prekid funkcije), već samo u
preseku -dx (blisko levo) i +dx (blisko desno).
Na osnovu veze između transverzalne sile i ugiba nosača (3.5), može se odrediti
integraciona konstanta C3 :
Tl 0   T  dx   P 2 , Td 0   T  dx   Tl 0   P   P 2
d 3w d3A
T   Eb I   E b I C 3   E b I C 3 4 l3 Dlx 
dx 3 dx 3
P P
Td 0      Eb I C 3 4l3 D 0   C3 
2 8l 3 E b I
Kada se uvrsti vrednost za C3 u jednačine (4.2) i (4.3), dobijaju se sledeći izrazi za

sleganje w i nagib q elastične linije, na odstojanju x, desno od koncentrisane sile:
3
P  kB  4
3 Pl (4.6)
w 3 Al x , l    w Al x
8l Eb I  4Eb I  2Bk
2
P 2  kB  4 Pl 2 (4.7)
q  2l 3 B l x , l    q  B l x
8l Eb I  4Eb I  Bk
Na osnovu (3.5), (4.4) i (4.5), izrazi za moment savijanja i transverzalnu silu u preseku
na odstojanju x, desno od koncentrisane sile glase:
2
 P   kB  4 P (4.8)
M   Eb I  l 2 3 C l x  , l 2
  M C l x
 8 l Eb I   4Eb I  4l
3
 P   kB  4 P (4.9)
T   Eb I  4 l 3 3 C l x  , 3
l    T  D l x 
 8 l Eb I   4Eb I  2
Na slici 4.3 je prikazan dijagram ugiba w, nagiba q, momenta savijanja M i

transverzalne sile T, beskonačnog nosača (sa normiranim ordinatama od -1 do +1, u
odnosu na maksimalne vrednosti), prikazan je u funkciji koeficijenta lx u intervalu
između -5  lx  5.

-1.0
w
-0.8
w'
-0.6 M
Uticaji u temeljnoj gredi U/|Umax|
T
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5
Parametar lx
Slika 4.3 Uticaji u beskonačnom nosaču na Vinklerovoj podlozi, usled koncentrisane sile
U prethodnim izrazima, pomoćne funkcije A(lx), B(lx), C(lx) i D(lx), glase:
Alx   e  lx coslx   sinlx  , Blx   e  lx sinlx  ,
C lx   e lx coslx   sinlx  , Dlx   e  lx coslx 
1.0
0.8
A
0.6
Koeficijenti: A,B,C,D
C D
0.4
0.2
B
0.0
-0.2
-0.4
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0
Parametar lx
Slika 4.2 Grafički prikaz pomoćnih funkcija, za rešenje nosača na Vinklerovoj podlozi
Za odstojanje, za koje je koeficijent lx 2.5, ugib je  2%, a za lx 5.0, ugib je  0.5%

od ugiba nosača ispod sile. Za lx2.5, moment savijanja je 11%, a za lx5 je 0.8%
od momenta savijanja ispod sile. To znači, da se uklanjanjem levog ili desnog dela
nosača, koji su od sile udaljeni više od lx=2.5 (efektivni radijus  2.5/l), zanemarljivo
utiče na promenu ugiba, odnosno presečnih sila nosača ispod sile.

4.2 SPREG SILA NA GREDI BESKONAČNE DUŽINE
Spreg sila M0 može se zameniti sa dve paralelne sile suprotnog smera, na rastojanju
x=M0 /P. Negativna sila P je u koordinatnom početku, a pozitivna na odstojanju x
od koordinatnog početka (Slika 4.4). Pozitivan moment deluje u smeru obrtanja
kazaljke na satu, tako da daje pozitivan nagib elastičnoj liniji.
P x P M0
M0 M M
T
x x
w T
x
q
z z
Slika 4.4 Nosač beskonačne dužine na Vinklerovoj podlozi, opterećen spregom sila
U preseku na odstojanju x od koordinatnog početka, ugib nosača w je jednak zbiru

ugiba od sile -P koja je od preseka udaljena x, i ugiba od sile +P koja je od preseka
udaljena x-x, prema sledećoj jednačini:
w  wM 0 , x   w P , x   wP , x  x    wP , x   wP , x  x 
w
Pl
Alx   Al x  x    Pl Alx  x   Pxl Alx 
2 Bk 2 Bk x 2 Bk x
Kada se izvrši smena sprega dve paralelne sile P, i -P na rastojanju x momentom M0

i kada se pusti da rastojanje x teži ka nuli, dobiće se sledeći izrazi:
Alx  dAlx 
Px  M 0 , lim   2lBlx 
x 0 x dx
M0l M l2
w  2lBlx   0 Blx  (4.10)
2 Bk Bk
Uzastopnim diferenciranjem izraza (4.10), za presek na odstojanju x, desno od sprega

sila M0, mogu se dobiti izrazi za nagib elastične linije q, i presečne sile M i T.
Nagib elastične linije nosača iznosi:
dw M 0 l2 dB M 0 l2 M l3
q   lC lx   0 C lx  (4.11)
dx Bk dx Bk Bk

Moment savijanja u preseku nosača iznosi:
d 2w M l3 d 2 B M l3
M  Eb I
dx 2
  Eb I 0
Bk dx 2
 Eb I 0
Bk
 2l2 D lx   
2M 0 4 2 M 0 kB M
M  Eb I l D lx   E b I Dlx   0 D lx  (4.12)
Bk Bk 4 E b I 2
Transverzalna sila u preseku nosača iznosi:
d 3w M l2 d 3 B M l2
T   Eb I
dx 3
  Eb I 0
Bk dx 3
  Eb I 0
Bk
2l3 Alx   
2M 0 l 4 2lM 0 kB M l
T   Eb I l Alx    E b I Alx    0 Alx  (4.13)
Bk Bk 4 E b I 2
Dijagram ugiba w, nagiba q, momenta savijanja M i transverzalne sile T, beskonačnog

nosača (sa normiranim ordinatama od -1 do +1, u odnosu na maksimalne vrednosti),
prikazan je u funkciji karakterističnog parametra lx u intervalu između -5  lx  5.
-1.0
w
-0.8 w'
-0.6 M
T
Uticaji u temeljnoj gredi U/|Umax|
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5
Parametar lx
Slika 4.5 Uticaji u beskonačnom nosaču na Vinklerovoj podlozi, usled sprega sila
Za odstojanje, za koje je koeficijent lx 2.5, ugib je  15.5%, a za lx 5, ugib je  2%

od ugiba nosača ispod sprega sile. Na odstojanju od lx 2.5, moment savijanja je
6.5%, a na lx5, je  0.2% od momenta savijanja ispod sprega sile. To znači, da se
uklanjanjem levog ili desnog dela nosača, koji su od sprega udaljeni više od lx=2.5,
zanemarljivo utiče na promenu ugiba, odnosno presečnih sila nosača ispod sile.

4.3 LINIJSKO OPTEREĆENJE NA GREDI BESKONAČNE DUŽINE
Jednoliko podeljeno linijsko opterećenje intenziteta p, koje deluje na ograničenoj

dužini nosača, počev od odstojanja r levo od koordinatnog početka do odstojanja s
desno od koordinatnog početka, može se pretstaviti kao integral niza koncentrisanih
sila intenziteta dP=pdx.
p p
M M
T
x x
w T
r s
q
z z
Slika 4.6a Nosač beskonačne dužine na Vinklerovoj podlozi, opterećen jednolikim opterećenjem
Na osnovu Slike 4.6a, imajući u vidu prethodno, diferencijalno sleganje nosača iznosi:
l dP l pdx pl d l x p (4.14)
dw  Al x  Al x  Al x  Al x d l x
2Bk 2Bk 2Bk l 2Bk
Sleganje unutar opterećene površine, za presek koji je na odstojanju r od leve ivice i s

od desne ivice opterećenja, glasi:
r s
p p
w

0
2Bk
Al x  d l x 

0
2Bk
A l x  d l x 
r s
p p p (4.15)
w
2Bk 
0
A l x d l x 
2Bk  A l x  d  l x   2Bk 2  D l r   D  l s 
0
Uzastopnim diferenciranjem izraza (4.15), mogu se dobiti izrazi za nagib q, moment

savijanja M i transverzalnu silu T, na odstojanju r od leve ivice, odnosno s od desne
ivice opterećenja:
dw pl (4.16)
q   A  l r   A  l s  
dx 2Bk 
d 2w p (4.17)
M   Eb I   2  B  l r   B  l s  
dx 2 4l
d 3w p (4.18)
T   Eb I  C  l r   C  l s  
dx 3 4l 

Ako je presek za koji se traži uticaji izvan opterećene površine (Slika 4.6b), sa leve
strane jednoliko raspodeljenog opterećenja, izrazi za uticaje glase:
s r
p p p (4.19)
w
2Bk 0
Al x d l x 
2Bk  Al x  d l x   2Bk D lr   D l s 
0
p p
M M
T
x x
w T
r s
q
z z
Slika 4.6b Nosač beskonačne dužine na Vinklerovoj podlozi, opterećen jednolikim opterećenjem
dw pl (4.20)
q   A  l r   A  l s  
dx 2Bk 
d 2w p (4.21)
M   Eb I   2  B  l r   B  l s  
dx 2 4l
d 3w p (4.22)
T   Eb I  C  l r   C  l s  
dx 3 4l 
Ako je presek izvan opterećene površine (4.6c), sa desne strane opterećenja, izrazi za
sleganje nosača w, nagib q, moment savijanja M i transverzalnu silu T, glase:
p p
M M
T
x x
w T
s r
q
z z
Slika 4.6c Nosač beskonačne dužine na Vinklerovoj podlozi, opterećen jednolikim opterećenjem
r s
p p p (4.23)
w
2Bk 
0
A l x  d l x  
2Bk  A l x  d l x    2Bk  D lr   D ls 
0
dw pl (4.24)
q   A  l r   A  l s  
dx 2Bk 
d 2w p (4.25)
M   Eb I   B  l r   B  l s  
dx 2 4l 2 

d 3w p (4.26)
T   Eb I  C  l r   C  l s  
dx 3 4l 
Pošto je u praksi temeljni nosač konačne dužine, izrazi izvedeni za beskonačni nosač
na Vinklerovoj podlozi sami po sebi nemaju praktičnu primenu, ali su nezaobilazni
kod proračuna temeljnih nosača konačne dužine primenom metode superpozicije.
Koristeći signum funkciju, u tabeli 4.1 su dati uopšteni analitički izrazi za proračun
uticaja u proizvoljnom preseku beskonačnog nosača na Vinkler-ovoj podlozi, za sve
prethodno obrađene tipove opterećenja.
Presečne sile M(x) i T (x), ugib w(x) i nagib q (x)

Tip opterećenja:
sgnx  0   1, sgnx  0   0 , sgnx  0   1
x  x  x P
P
T M P Pl
x M  C l x  w Al x 
4l 2 Bk
xP x
x P Pl 2
z T   sgnx  D l x  q   sgnx  Bl x 
2 Bk
x  x  x M
M0 T M Mo M o l2
M  sgnx  D l x  w  sgnx  B l x 
x 2 Bk
xM x
x M ol M o l3
z T  Al x  q C l x 
2 Bk
x l  x  x L x d  x  x D
p
M sgnxL  Bl xL   sgnxD  Bl xD  
4 l2
p p
T M T
4l

C l x L   C l x D 
x
xL
p
xD
x
w
2 Bk
sgnx L   sgnx D   sgnx L   Dl x L  
z  sgnx D   D l x D  
pl
q
2 Bk

Al x L   Al x D 
Tabela 4.1 Pregledan prikaz M, T, w, q u preseku beskonačne grede na Vinklerovoj podlozi

4.4 BROJNI PRIMER -1
Potrebno je odrediti uticaje (sleganje w, nagib elastične linije q, transverzalnu silu T i

moment savijanja M) u tački A, B i nagib elastične linije ispod koncentrisane sile P,
vrlo dugačkog nosača na deformabilnoj podlozi, prema opterećenju i dimenzijama na
Slici 4.7. Temeljnu podlogu aproksimirati Vinklerovim modelom. Proračun izvršiti
analitički, prema izrazima za beskonačni nosač.
P=1,3 MN 0,4
p=50,0 kN/m
1,0
A B x
0,4
k=30,0 MN/m3
B=1,5
3,0 2,0 4,0 1,0
L=10,0 Eb =21,0 GPa

I=0,159 m4
z
Slika 4.7 Opterećenje između tačaka A i B beskonačnog nosača
Rešenje:
Parametar krutosti sistema temeljni nosač – podloga (tlo), iznosi:
kB 30,0  1,5
l 4  4  0,2409 m 1
4Eb I 4  21000  0,159
Proračun sleganja w, nagiba q, transverzalne sile T i momenta savijanja M, u tački A :
- pomoćne veličine za proračun uticaja koncentrisanog opterećenja :
x  x  x P  0  3 ,0  3 ,0 sgnx   sgn 3,0   1
- pomoćne veličine za proračun uticaja od jednako podeljenog opterećenja :
x L  x  x L  0  5 ,0  5 ,0 x D  x  x D  0  9 ,0  9 ,0
sgnx L   sgn 5 ,0   1 sgnx D   sgn 9 ,0   1
Pl p
wA  A3l   D5l   D9l 
2 Bk 2 Bk
1300  0 ,2409 50 ,0
wA  A0 ,723   D1,205   D2,169   2,48  10 3 m
2  1,5  30000 2  1,5  30000

Pl 2 pl
qA  B3l   A5l   A9l 
Bk 2 Bk
1300  0 ,2409 2 50 ,0  02409

qA  B0 ,723   A1,205   A2 ,169   0 ,586  10 3 rad
1,5  30000 2  1,5  30000
P p
MA  C 3l   2 B5l   B9l 
4l 4l
1300 ,0 50 ,0
MA  C 0 ,723   B1,205   B2 ,169   18 ,028 kNm
0 ,964 0 ,232
P p
TA  D 3l   C 5l   C 9l 
2 4l
1300 ,0 50 ,0
TA  D0 ,723   C 1,205   C 2 ,169   235 ,914 kN
2 0 ,964
Proračun sleganja w, nagiba q, transverzalne sile T i momenta savijanja M, u tački B :
x  7 ,0 sgnx   1 x L  5 ,0 sgnx L   1 x D  1,0 sgnx D   1
Pl p
wB  A7 l   D5l   Dl 
2 Bk 2 Bk
1300  0 ,2409 50 ,0
wB  A1,687   D1,205   D0 ,241  0 ,93  10 3 m
2  1,5  30000 2  1,5  30000
Pl2 pl
qB   B7 l   A5l   Al 
Bk 2 Bk
1300  0 ,2409 2 50 ,0  02409

qB   B1,687   A1,205   A0 ,241  0 ,384  10 3 rad
1,5  30000 2  1,5  30000
P p
MB  C 7 l   2 B5l   Bl 
4l 4l
1300 ,0 50 ,0
MA  C 1,687   B1,205   B0 ,241  257 ,049 kNm
0 ,964 0 ,232
P p
T   D 7 l   C 5l   C l 
2 4l
1300 ,0 50 ,0
TB   D1,687   C 1,205   C 0 ,241  24 ,930 kN
2 0 ,964

Sleganje w i nagib elastične linije beskonačnog nosača q ispod sile P :
Pl p
w  A0   D2l   D6 l 
2 Bk 2 Bk
1300  0 ,2409 50 ,0
w  1,00  D0 ,482   D1,445   3,77  10 3 m
2  1,5  30000 2  1,5  30000
Pl 2 pl
q B0   A2l   A6 l 
Bk 2 Bk
1300  0 ,2409 2 50 ,0  02409

q 0 ,0  A0 ,482  A1,445  0 ,0765  10 3 rad
1,5  30000 2  1,5  30000
Dijagram momenta savijanja na delu AB bekonačnog nosača (kNm)

-400
-200
-257.05
-208.17
0 18.03 -123.29
-5.80
200
314.09 167.47
400
419.67
600
747.04
800
796.47
1,000
1,200
1,400
1337.66
1,600
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Dijagram transverzalnih sila na delu AB beskonačnog nosača (kN)

800
674.15
700
600 508.96
500
360.50
400
300
200
235.91
100
-24.93
0
-100
-97.41 -75.98
-200 -141.46
-300 -208.98
-400 -298.91
-500
-457.26
-600
-625.85
-700
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Slika 4.8 Presečne sile na delu AB beskonačnog nosača na Vinklerovoj podlozi

5. PRIMENA METODE SUPERPOZICIJE ZA GREDU KONAČNE DUŽINE
Za konačne temeljne nosače, sa višestrukim i složenim opterećenjem, prethodno

prikazana metoda za beskonačni nosač postaje vrlo komplikovana. Umesto metode
početnih parametara, za analitičko rešavanje je znatno jednostavnija i brža metoda
superpozicije (Hetenyi, 1936). Metoda se zasniva na rešenjima za beskonačnu gredu,
koja je pojedinačno opterećena vertikalnom silom, spregom sila ili ravnomerno
podeljenim opterećenjem. Greda konačne dužine, posmatra se samo kao deo
beskonačne grede (zauzima samo određeni deo beskonačne grede).
U metodi se implicitno pretpostavlja da važi princip superpozicije, odnosno da je

kontaktni napon (reaktivno opterećenje nosača) linearna funkcija sleganja podloge.
Da bi se zadovoljili granični uslovi za temeljni nosač konačne dužine, na beskonačni

nosač, u tačkama koje odgovaraju krajevima konačnog nosača, treba dodati fiktivne
sile, koje se sastoji od 2 momenta i 2 transverzalne sile. Nepoznate fiktivne sile se
određuju iz 4 uslovne jednačine, dobijene na osnovu graničnih uslova (po silama i/ili
pomeranjima) na levom i desnom kraju temeljnog nosača konačne dužine.
5.1 TEMELJNA GREDA KONAČNE DUŽINE
Posmatra se deo beskonačnog nosača na Vinklerovoj podlozi, između tačaka A i B, na

rastojanju L, koje odgovaraju krajevima konačnog nosača. Koordinatni početak je u
tački A i osa x je usmerena od tačke A prema tački B. Između tačaka A i B, na nosač
deluje proizvoljno opterećenje (koncentrisana sila, spreg sila, linijsko opterećenje).
Pošto su krajevi konačnog nosača u tačkama A i B su slobodni (Slika 5.2a), moment
savijanja i transverzalna sila u njima moraju biti jednaki nuli (M=T=0).
T0A P T0B
M 0A
a p M0
b
M0B
A B x
a b
L
z
Slika 5.1 Konačni nosač, kao deo beskonačnog nosača, sa aktivnim i fiktivnim silama
Presečne sile na beskonačnom nosaču, usled zadatog opterećenja, u tački A blisko

desno (a-a) označiće se sa MA i TA a u tački B blisko levo (b-b) MB i TB.
Granični uslovi na slobodnim krajevima konačnog nosača glase: MA=0, TA=0, MB=0 i
TB=0. Da bi se zadovoljili granični uslovi, pored aktivnog opterećenja, potrebno je u
tačke A i B beskonačnog nosača, dodati i fiktivne sile M0A , T0A , M0B , T0B.

Ukupan moment savijanja MA u beskonačnom nosaču, u tački A blisko desno (a-a),

usled aktivnog-zadatog opterećenja, MA i fiktivnog opterećenja T0A, T0B, M0A i M0A ,
na beskonačnom nosaču, mora biti jednak nuli:
M0A M T T
M A  M A  D0   0 B DlL   0 A C 0   0 B C lL   0 (5.1)
2 2 4l 4l
Jednačine oblika (5.1) se mogu napisati i za ostale granične uslove: moment savijanja
u tački B blisko levo (presek b-b), transverzalnu silu u tački A blisko desno (presek a-
a) i transverzalnu silu u tački B blisko levo (presek b-b).
Sve četiri uslovne jednačine za nosač na Vinklerovoj podlozi (za slobodne krajeve),
mogu se pregledno napisati u matričnom obliku:
 M A   M A    D( 0 ) D( lL ) C( 0 ) C( lL )   M 0 A  0 
  
   2 2 4l 4l     
     D( lL ) D( 0 ) C ( lL ) C( 0 )   M  0 
M M
 B   B      0B   
   2 2 4l 4l      (5.2)
      lA( 0 ) 
lA( lL )

D( 0 ) D( lL )     
 T A   T A   2 2 2
T
2   0A   
0
     lA( lL ) lA( 0 ) D( lL ) D( 0 )     
 T   T         
 B   B   2 2 2 2   T0 B  0 
Rešenjem gornje jednačine, dobijaju se nepoznate fiktivne sile M0A , T0A , M0B i T0B ,
koje zajedno sa aktivnim opterećenjem na beskonačnom nosaču zadovoljavaju
uslove za slobodan kraj konačnog nosača. Pri proračunu uticaja u bilo kom preseku
između tačaka A i B beskonačnog nosača, osim uticaja od aktivnog opterećenja uvek
treba uzeti u obzir i fiktivno opterećenje. Uticaji koji se na prikazan način računaju za
beskonačni nosač, odgovaraju uticajima za konačni nosač. Na sličan način, mogu se
analizirati i drugačiji granični uslovi, prikazani na slici 5.2.
a) b)
M(0)=0 p(x) M(L)=0 M(0)=0 p(x) M(L)=0

T(0)=0 T(L)=0 w(0)=0 w(L)=0
x x
L L
z z
c)
q(0)=0 q(L)=0
w(0)=0 p(x) w(L)=0
x
L
z
Slika 5.2 Granični uslovi na krajevima nosača: a) Slobodan, b) Zglobno oslonjen, c) Uklješten

Ako je konačan nosač oslonjen na krajevima, u tačkama A i B (Slika 5.2b), moment

savijanja i ugib moraju biti jednaki nuli (M=w=0). Da bi se zadovoljili granični uslovi
na krajevima nosača konačne dužine, pored zadatog opterećenja, treba u tačke A i B
beskonačnog nosača, dodati fiktivno opterećenje M0A , T0A , M0B , T0B.
Ukupan ugib wA beskonačnog nosača u tački A blisko desno (a-a), usled aktivnog-
zadatog opterećenja wA i fiktivnog opterećenja T0A, T0B, M0A i M0A , na beskonačnom
nosaču, mora biti jednak nuli:
l2 M 0 A l2 M 0 B lT0 A lT0 B
w A  w A  B0   BlL   A0   AlL   0 (5.3)
Bk Bk 2 Bk 2 Bk
Jednačine oblika (5.3) se mogu napisati i za ostale granične uslove: ugib nosača u
tački B blisko levo (presek b-b), moment savijanja u tački A blisko desno (presek a-a) i
moment savijanja u tački B blisko levo (presek b-b).
Sve četiri uslovne jednačine za nosač na Vinklerovoj podlozi (za slobodno oslonjene
krajeve), mogu se pregledno napisati u matričnom obliku:
 M A   M A    D( 0 ) D( lL ) C( 0 ) C( lL )   M 0 A  0 

     2 2 4l 4l     
     D( lL ) D( 0 ) C ( lL ) C( 0 )     
 M B   M B      M 0 B  0 
   2 2 2 4l 4l        (5.4)
     l B( 0 ) l2 B( lL ) lA( 0 ) lA( lL )     

 w A   w A   Bk Bk 2 Bk
T
2 Bk   0 A   
0
     l2 B( lL ) l2 B( 0 ) lA( lL ) lA( 0 )     
w  w     T  0 
 B   B   Bk Bk 2 Bk 2 Bk   0 B   
Ako konačni nosač ima uklještene krajeve u tačkama A i B (Slika 5.2c), ugib i nagib na
krajevima moraju biti jednaki nuli (w=0, q=0). Ugib i nagib nosača u tački A usled
zadatog opterećenja je wA i qA. Da bi se zadovoljili granični uslovi na kraju konačnog
nosača, pored zadatog opterećenja, u tačke A i B beskonačnog nosača treba dodati
fiktivno opterećenje M0A , T0A , M0B , T0B.
Ukupan nagib u tački A blisko desno (presek a-a), usled aktivnog-zadatog i fiktivnog
opterećenja na beskonačnom nosaču, mora biti jednak nuli:
l3 M 0 A l3 M 0 B l2 T0 A l2T0 B
q A  q A  C 0   C lL   B0   BlL   0 (5.5)
Bk Bk Bk Bk
Sve četiri uslovne jednačine, za nosač na Vinklerovoj podlozi (za uklještene krajeve),
mogu se pregledno napisati u matričnom obliku:

3
q A  q A    l C( 0 ) l3 C( lL ) l2 B( 0 ) l2 B( lL )   M 0 A  0 
   
    Bk Bk Bk Bk   
     l3 C( lL ) l3 C( 0 ) l2 B( lL ) l2 B( 0 )
    
q q
 B   B     M 0 B  0 
     2 Bk Bk Bk Bk       (5.6)
     l B( 0 ) l2 B( lL ) lA( 0 ) lA( lL )    
 w A   w A   Bk

Bk 2 Bk 2 Bk
  T0 A  0 
     2     
 w   w   B( lL )
 l l2 B( 0 ) lA( lL ) lA( 0 )     
 B   B   Bk Bk 2 Bk 2 Bk   T0 B  0 
Na sličan način se mogu ispisati i kombinovani granični uslovi za levi i desni kraj
temeljnog nosača na Vinklerovoj podlozi.
5.2 KLASIFIKACIJA NOSAČA PREMA PARAMETRU KRUTOSTI
Klasifikacija temeljnih greda konačne dužine, na Vinklerovoj podlozi, vrši se prema

koeficijentu savitljivosti lL. Ako je koeficijent savitljivosti temeljnog nosača veći,
nosač je savitljiviji i obrnuto (manje savitljiv, odnosno krući).
Na savitljivom nosaču (veliko lL), uticaji se prenose na malu udaljenost od sile, dok
se kod krutih nosača (malo lL), uticaji prenose na veću udaljenost od sile.
Na primer, na udstojanju lx =3/4 2.35 od koncentrisane sile, ugib nosača je jednak

nuli, što znači da je unutar navedene dužine podloga pritisnuta. Ako je nosač, čija je
dužina lL=2.35+2.35=4.7, opterećena u sredini koncentrisanom silom, tada je cela
podloga pritisnuta a na krajevima nosača je pritisak jednak nuli.
Ako je dužina nosača veća od lL=4.7, na krajevima se pojavljuje odizanje nosača od

podloge i pojavljuju se naponi zatezanja. Treba imati u vidu da su naponi zatezanja u
kontaktu, matematički rezultat. Fizički, naponi zatezanja u kontaktu nisu mogući,
zbog čega se ukoliko postoje, moraju određenim iterativnim postupkom eliminisati
na račun povećanja napona u pritisnutoj zoni.
Uobičajena klasifikacija temeljnih nosača/greda na Vinklerovoj podlozi, u funkciji

koeficijenta savitljivosti lL, prikazana je u tabeli 5.1.
Klasifikacija Hetenyi,1936) lL Klasifikacija (Vesić,1961) lL

Kratke (krute) grede  0.80 Kratke (krute) grede  0.80
Grede srednje dužine 0.80 -  Grede srednje dužine 0.80 - 2.25
- - Srednje dugačke grede 2.25 - 5.00
Dugačke (savitljive) grede  Dugačke (savitljive) grede  5.00
Tabela 5.1 Klasifikacija temeljnih nosača/greda prema parametru krutosti lL

5.3 BROJNI PRIMER -2
Dat je temeljni nosač konačne dužine na Vinklerovoj podlozi, dimenzija i opterećenja

prema Slici 5.3. Potrebno je izračunati sleganje w, nagib elastične linije q,
transverzalnu silu T i moment savijanja M nosača, ispod koncentrisane sile. Proračun
izvršiti analitički, metodom superpozicije.
P=1,3 MN 0,4
p=50,0 kN/m
1,0
A B x
0,4
k=30,0 MN/m3
B=1,5
3,0 2,0 4,0 1,0
L=10,0 E b=21,0 GPa
I=0,159 m 4
z
Slika 5.3 Opterećenje između tačaka A i B konačnog nosača
Rešenje:
Parametar krutosti sistema temeljni nosač – podloga (tlo), iznosi:
kB 30,0  1,5
l 4  4  0,2409 m 1
4Eb I 4  21000  0,159
l L  0,2409  10,0  2,41 Prema klasifikaciji, greda je srednje dužine !
Napomena: Pri proračunu transverzalne sile i momenta savijanja u proizvoljnom

preseku nosača na Vinklerovoj podlozi, ne uzimaju se u obzir (kao što je pravilo u
statici) samo sile sa jedne strane preseka, već sve sile koje deluju na nosač. Razlog je
u konceptu proračuna, u kojem ne figurišu kontaktni naponi, već sve aktivne sile na
nosaču i po dve fiktivne sile na krajevima nosača. Ako bi se uticaj podloge zamenio
kontaktnim naponom, presečne sile bi se mogle odrediti na osnovu aktivnih sila i
kontaktnih napona koje deluju na nosač, sa jedne ili druge strane preseka.
Pored vrednosti presečnih sila dobijenih analitičkom metodom, u zagradi su date i

vrednosti prema programu za statičko-dinamičku analizu konstrukcije (Tower6)*.
Proračun presečnih sila od zadatog opterećenja u tačkama A (blisko desno) i B (blisko levo)
P p
M A  C 3l   2 B5l   B9 l 
4l 4l
1300.0 50.0
M A  0.043  0.280  0.095  18.028 kNm (11.59)*
0.964 0.232

P p
M B  C 7 l   2 B5l   Bl 
4l 4l
1300.0
M A   0.205   50.0 0.280  0.188   257.049 kNm (-257,20)*
0.964 0.232
P p
T A  D3l   C 5l   C 9l 
2 4l
1300.0 50.0
T A  0.364   0.173   0.159   235.914 kN (228.08)*
2 0.964
P p
T B   D7 l   C 5l   C l 
2 4l
1300.0
T B    0.021  50.0  0.173  0.576   24.930 kN (-23.92)*
2 0.964
Uslovne jednačine (5.2) za krajeve A i B nosača konačne dužine (slobodan kraj) glase:
 18.028   0.5 0.033419 1.037366  0.033419   M 0 A  0 

 257.049   0.033419  
   0.5  0.131713 1.037366   M 0 B  0 

 235.914    0.120463 0.000812  0.5  0.033419   T0 A  0 
      
  24.930   0.000812  0.120463 0.033419 0.5   T0 B  0 
Nulte sile u tačkama A i B beskonačne grede iznose:
M 0 A  2112.385 kNm M 0 B  1329.643 kNm

T0 A  1000.917 kN T0 B  333.954 kN
Proračun ugiba w, ispod koncentrisane sile P, na odstojanju x=3.0 m :
w3.0  
Pl
1.0 
p
D2l   D6 l   T0 A l A3l   T0 B A7 l  
2 Bk 2 Bk 2 Bk 2 Bk
2 2
M l M l
 0 B B3l   0 B B7 l 
Bk Bk
1300.0  0.241 50.0

w3.0   1.0  0.547  0.029  
2  1.5  30000 2  1.5  30000
100.917  0.241  333.954  0.241
 0.685  0.163 
2  1.5  30000 2  1.5  30000
2112.385  0.2412 1329.643  0.2412
 0.321  0.184  4.9  10 3 m
1.5  30000 1.5  30000

Proračun nagiba q, ispod koncentrisane sile P, na odstojanju x=3.0 m :
2 2
Pl 2
q 3.0   B 0  
pl
A2l   A6 l   T0 Al B3l   T0 B l B7 l  
Bk 2 Bk Bk Bk
3 3
M l M l
 0 A C 3l   0 B C 7 l 
Bk Bk
1300.0  0.2412 50.0  0.241

q 3.0   0.0  0.834  0.263 
1.5  30000 2  1.5  30000
1000.917  0.2412  333.954  0.2412
 0.321  0.184 
1.5  30000 1.5  30000
2112.385  0.2413 1329.643  0.2413
 0.043   0.205   0.000361 rad
1.5  30000 1.5  30000
Proračun momenta M, ispod koncentrisane sile P, na odstojanju x=3.0 m :
P p T T
M 3.0   C 0   2 B2l   B6 l   0 A C 3l   0 B C 7 l  
4l 4l 4l 4l
M0A M 0B
 D 3l   D7 l 
2 2
1300.0 50.0
M 3.0   1.0  0.286  0.234   2112.385 0.043  1329.643 
4  0.241 40.2412 4  0.241 4  0.241
 2111.39  1329.64
 0.205   0.364   0.021  1054.723 kNm
2 2
Proračun transverzalne sile Tl blisko levo ispod koncentrisane sile P, na x=2.9999 m :
Tl 3.0  
P
D 0  
p
C 2l   C 6 l   T0 A D3l   T0 B D7 l  
2 4l 2 2
M 0 Al M 0B l
 A3l   A7 l 
2 2
1300 50.0
Tl 3.0   1 0.261  0.043  1000.917 0.364  333.954  0.021
2 4  0.241 2 2
 2112.385  0.241  1329.643  0.241
 0.685  0.163  695.906 kN
2 2
Proračun transverzalne sile Td blisko desno od sile P, na odstojanju x=3.0001 m:
Td 3.0   Tl 3.0   P  695.906  1300.0  604.094 kN

-1
-0.15
0
0.65
1 1.44
Ugib nosača w (mm)
0.93
2.22 1.35
2 2.48
2.87 1.83
3.05 2.35
3 3.34
3.52 3.67
3.77 3
4 04 3.74
4.9
5.27 5.22 5.13
5 BESKONAČNA GREDA
KONAČNA GREDA
6
0.00 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 7.00 8.00 9.00 10.00
Odstojnje x (m)
-1.0
-0.77 -0.78 -0.79 -0.79 -0.79

-0.8 -0.71
-0.60
-0.6
-0.36 -0.53
-0.4 -0.50 -0.50
Nagib nosača q (rad)
-0.45
-0.42 -0.38
-0.2 -0.14
-0.04 -0.06 -0.24
0.0
0.2 0.08
0.4
0.38
0.6 BESKONAČNA GREDA
0.54
0.59 KONAČNA GREDA
0.8
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Odstojanje x(m)
-400
-257.05
-208.17
-200 -123.29
0 -5.80
Moment savijanja nosača M (kNm)
0 118.2 102
30.68 9.36 2.66 0
18.03 258.21
200 314.09
471.23 167.47
400
557.62
419.67
600
747.04
800
1054.72
796.47
1000
BESKONAČNA GREDA
1200
1337.66 KONAČNA GREDA
1400
0.00 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 7.00 8.00 9.00 10.00
Odstojanje x (m)
800
674.15
600 508.96 695.91
360.50
Transverzalna sila nosača T (kN)
400 469.35
235.91
200
236.06
-8.09 -11.25 0
-40.44
0 -108.04
0
-209.97 -24.93
-200 -97.41 -75.98
-141.46
-393.82 -208.98
-400 -298.91
-604.09 -457.26
-600 BESKONAČNA GREDA
-625.85 KONAČNA GREDA

-800
0.00 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 7.00 8.00 9.00 10.00
Odstojanje x (m)
Slika 5.4 Grafički prikaz rezultata proračuna za temeljni nosač iz Primera-1 i Primera-2

5.4 ODREĐIVANJE VERTIKALNOG MODULA REAKCIJE TLA
Modul reakcije tla/podloge/posteljice nije fundamentalna fizička veličina, kao npr.

modul elastičnosti ili Poissonov broj, već izveden parametar definisana kao količnik
kontaktnog napona i sleganja u tački kontaktne površine. Modul reakcije se menja ne
samo u zavisnosti od vrste tla i nivoa opterećenja već i u zavisnosti od oblika i
veličine kontaktne površine.
Modul reakcije tla se određuje terenskim ispitivanjem pomoću kružne ploče prečnika
76.0cm (2.5 ft) ili 30.5 cm (1.0 ft), gde je ft =stopa imperijalna jedinica za dužinu.
Srpski standard, opitom pomoću kružne ploče definiše modul stišljivosti (SRPS
U.B1.046:1969) i modul deformacije (SRPS U.B1.047:1997), dok određivanje modula
reakcije tla nije definisano.
Standard ACI 360R, specijalno usmeren za proračun ploča na deformabilnoj podlozi,

definiše modul reakcije tla na osnovu ispitivanja kružnom pločom prečnika 76.0 cm
(2,5ft). Ploča se opterećuje do sleganja od 1.25 mm (0.05 in), gde je in =inč
imperijalna jedinica za dužinu (1.0 in =2.54 cm).
Modul reakcije tla k je količnik opterećenja q i sleganja w. (Slika 5.3a).
a) b)
q0 Opterećenje (q )
d D
p p
ut icajna z ona
w0 =1,25mm
k ~1.5d
1
uticajna zona
~1.5D
Sleganje ( w)
=76,0 cm (2,5 ft)
Slika 5.5 a) Definicija modula reakcije k, b) Efekat veličine temelja
Detaljan opis postupka određivanja modula reakcije tla/podloge/posteljice u funkciji

vrste tla i veličine opterećene površine, dali su Terzaghi (1955), Teng (1962), Bowles
(1977) i drugi, a sumiranje različitih pristupa detaljno je prikazao Nair (1974).
Uglavnom je uočeno, da modul reakcije k nije konstanta, već da zavisi od vrste tla,
vlažnosti, zbijenosti, nivoa opterećenja, veličine i oblika opterećene površine i dubine
fundiranja.
Da bi se za tlo na nekoj lokaciji, uopšte mogla uspostaviti veza između veličine i

oblika opterećene površine, neophodno je da tlo u zoni dejstva opterećenja (Slika
5.5b) bude homogeno.

Prečnik ploče d (ft) Prečnik ploče d (ft)

0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
5 10
Glina (K.Terzaghi) (Stratton, J.H.)
9
(Stratton, J.H.) Glina (K.Terzaghi)
4 8
Pesak (K.Terzaghi) Pesak (K.Terzaghi)
k d / k 30.5
k d / k76.2
7
3 6
Normirano na 30.5 cm (1,0 ft)

Koeficijent
Koeficijent
5
Normirano na 76.0 cm (2.5 ft)
2 kd ~ 16d-0.8 4 kd ~ 32d-0.8
3
1 2
0 0
0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0
Prečnik ploče d (cm) Prečnik ploče d (cm)
Slika 5.6 Zavisnost modula reakcije od prečnika opitne ploče
Zavisnost modula reakcije tla k od prečnika opitne ploče d, prikazan je na Slici 5.6,
gde je izvršeno normiranje na opitnu ploču prečnika 76cm i (ekonomičniju)
prečnika 30.5 cm. Modul reakcije opada sa povećanjem prečnika. Na slici su
prikazane empirijske vrednosti po Terzaghi-u i eksperimentalne (merene) vrednosti
prema Stratton-u. Određivanje modula reakcije je spor i neekonimičan opit, pa se u
praksi retko koristi. Kao parametar za dimenzionisanje kolovoza, piste za aerodrome
i industrijski pod, modul se češće određuje korelacijom sa drugim terenskim opitima
(CBR, opit sa padajućim tegom i sl.).
Za temeljni nosač na homogenom sloju gline ili prašine (sitnozrno odnosno

koherentno tlo), Terzaghi (1955) predlaže sledeću zavisnost između modula reakcije
k za pravougaoni temelj dužine L i širine B i modula reakcije k0 za ploču 30.5 cm :
0.305 L  0.305 2 0.3 L  0.15

k  k0  k0 (5.7)
B 1.5 L B 1.5 L
Kod mekih (normalno konsolidovanih i senzitivnih) glina (cu <50kPa), zbog velike
krutosti lL, proračun temeljne konstrukcije se vrši prema pravolinijskoj raspodeli
kontaktnog napona.
Ako temelj leži na homogenom sloju peska, prema Terzaghi-u, modul reakcije ne
zavisi od dužine temelja L, već samo od širine B i dubine fundiranja temelja Df :
2 2
 B  0.305   B  0.3  Df
k  k0x    k0x   , x  1 2 2 (5.8)
 2B   2B  B
Na osnovu paralelnog proračuna temeljnog nosača opterećenog vertikalnom silom u

sredini, na Vinklerovoj podlozi odnosno elastičnom poluprostoru, polazeći od
jednakosti ugiba ispod sile, Vesić (1961) predlaže sledeći izraz :

0,65Es Es B 4 L 0,65Es (5.9)

k 12 , za  10 k

B 1  s2  Eb I B 
B 1  s2 
U nedostatku eksperimentalnih podataka, za preliminarni proračun Terzaghi (1955)
predlaže sledeće orijentacione vrednosti modula reakcije k0 za ploču 30.5cm.
Relativna zbijenost peska Dr (%)

25 50 75 100
300
Glina
250 Pesak - suv ili vlažan
Modul reakcije k30,5 (MN/m3)
Pesak - potopljen
200
150
100
50
0
100 200 300 400
Jednoaksijalna čvrstoća gline qu (kPa)
Slika 5.7 Orijentacione veličine modula reakcije tla (Terzaghi, 1955)
U poglavlju 1.1 je pokazano, da delovi grede koji su na odstojanju većem od lx 2.5,
nemaju bitan uticaj na sleganje i moment savijanja grede. Može se pokazati da isti
zaključak važi i za kružnu ploču opterećenu koncentrisanom silom u sredini, koja je u
ravnom stanju stim što se umesto lx 2.5, uvodi r 2.5, gde je:
k Eb h 3
 4 , D (5.10)
D 12(1   b2 )
2
gde je: D - cilindrična krutost temeljne ploče u MNm
h - debljina temeljne ploče u m
2
Eb - modul elastičnosti temeljne ploče u MN/m
b - Poissonov koeficijent temeljne ploče
Imajući u vidu prethodno, može se zaključiti, da je za dimenzionisanje grede/ploče na

Vinklerovoj podlozi, potrebno odrediti modul reakcije podloge za efektivni radijus,
koji za gredu iznosi x  2.5/l a za ploču r  2.5/.
U putogradnji se za dimenzionisanje krute kolovozne konstrukcije od betona, koristi

formula koju je predložio Vestergard. Provera napona zatezanja u betonu prema
metodi Vestergarda se vrši za 3 položaja sile: unutar ploče, na ivici i na uglu ploče.

Teorijski, maksimalni napon zatezanja usled dejstva koncentrisane sile u centru

beskonačne ploče, određuje se prema sledećoj jednačini:
 3 
 i  0.275
P
2
1   b log  Eb h4 

(5.11)
h  k 
Za ploču na prekonsolidovanoj glini, čiji je efektivni radius r=2.5/, modul reakcije je:
0.3 2 r  0.15 0.3 5   0.15 

k  k0  k0  k0
d 1.5  2r 5  1.5  5  25
Za ploču na pesku, čiji je efektivni radius r=2.5/, modul reakcije je:
2 2
 2 r  0.3   5   0.3 
k  k0    k0    0.5  0.03  2 k0
 2  2 r   2  5  
Iz prethodnih jednačina se vidi da je odgovarajući modul reakcije podloge funkcija

efektivnog radijusa, koji je funkcija karakterističnog broja , a karakterističan broj je
opet funkcija modula reakcije podloge, ili matematički k = k0 f (k).
Pošto je jednačina implicitnog oblika, odogovarajući modul reakcije se može odrediti

samo iterativno, metodom direktne zamene (supstitucije):
k0
0-iteracija 0  4  k 1  k 0  f  0 
D
k1
1-iteracija 1  4  k 2  k 0  f  1 
D
.....................................................................................
km
m-iteracija m  4  k m1  k 0  f  m 
D
k m 1  k m
max odstupanje  0,01
km
Nakon što se odredi odgovarajući modul reakcije podloge prema modelskoj sličnosti
za homogen sloj gline ili peska, može se izračunati napon zatezanja u betonskoj
kolovoznoj ploči. Za ploče proizvoljnog oblika na Vinklerovoj podlozi, proračun se
može izvršiti numerički, stim što će se modul reakcije podloge izračunati prema
gornjem postupku. Ako je srednja širina ploče manja od

5.5 BROJNI PRIMER – 3
Odrediti modul reakcije podloge temeljnog nosača dimenzija B/L=1.8/12.0m, koji je

fundiran na dubini od Df =0.8m. Ispod temeljnog nosača se nalazi homogen sloj
debljine oko 8.0m Pretpostaviti da se homogen sloj sastoji od:
a) zbijenog, potopljenog peska, relativne zbijenosti Dr =70%,

b) zbijenog, vlažnog peska, relativne zbijenosti Dr =70%,
c) prekonsolidovane gline, jednoaksijalne čvrstoće qu =280.0 kPa,
d) prekonsolidovane gline, koja ima modul elastičnosti za efektivne napone
(drenirani modul) u iznosu od Es=20.0 MPa i Poissonov koeficijent s =0.3.
Modul reakcije tla za ploču 30.5cm, za površinu terena, proceniti na osnovu

dijagrama na Slici 5.7. Proračune izvršiti prema odgovarajućim izrazima (5.7)-(5.9).
Rešenje:
a) zbijen, potopljen pesak Dr  70%  k 0  35.0 MN / m 3
2 2
 d  0.3   D  1.8  0.3   0.8 
k  k0   1  2 f   35.0  1  2   22.6 MN / m
3
 2B   B   2  1. 8   1. 8 
 
b) srednje zbijen, suv pesak Dr  70%  k 0  120.0 MN / m 3
2 2
 d  0.3   D  1.8  0.3   0.8 
k  k0   1  2 f   120.0  1  2   77.4 MN / m
3
 2B   B   2  1. 8   1.8 
 
c) prekonsolidovana glina qu  280 kPa  k 0  50.0 MN / m 3
0 ,3 L  0.15 0.3 12.0  0.15

k  k0  50.0  5.8 MN / m 3
B 1.5 L 1.8 1.5  12.0
d) prekonsolidovana glina E s  20 MPa ,  s  0.30
0.65 E s 0.65  20.0 3

k 
B 
1   s2  
1.8 1  0.3 2   7.9 MN / m

6. PRORAČUN DEFORMACIJE GREDE METODOM KONAČNIH RAZLIKA
Analitičko rešenje problema temeljnog nosača na deformabilnoj podlozi je

ograničeno na jednostavne primere. Ukoliko je temeljni nosač promenljivog
poprečnog preseka ili ako su deformacijske karakteristike podloge promenljive duž
nosača, problem se u praksi rešava približnim metodama. Pod prethodnim se
podrazumevaju postupci približne integracije diferencijalne jednačine savijanja
temeljnog nosača na deformabilnoj podlozi.
U inženjerskoj praksi, uglavnom su u primeni dva približna postupka: Metoda

Konačnih Razlika odnosno diferencna metoda (skraćeno: MKR) i Metoda Konačnih
Elemenata (skraćeno: MKE). U okviru ovog predmeta, biće obrađena samo metoda
konačnih razlika.
Metoda konačnih razlika predstavlja približan numerički postupak rešavanja

diferencijalne jednačine u određenoj tački odnosno nizu tačaka. Tačke se u MKR
biraju na ekvidistantnom (jednakom) međusobnom rastojanju. Postupak u suštini
pretstavlja zamenu izvoda funkcije u posmatranoj tački, preko pomeranja w susednih
simetričnih tačaka, nakon čega se problem svodi na rešavanje sistema algebarskih
jednačina po nepoznatim pomeranjima.
Tačnost rešenja zavisi od gustine mreže, odnosno broja podele nosača i izbora
interpolacione funkcije između tačaka. Za praktične proračune, kao interpolaciona
funkcija se uglavnom koristi polinom drugog reda. Kod kvadratne parabole je nagib
tangente u tački i paralelan sa sečicom kroz dve simetrične tačke u odnosu na tč. i.
x i-2 xi-1 xi xi+1 x i+2 x
wi+1 wi+2
wi-2
wi
wi-1
i+2
i+1
i-2 između tačaka i-1, i, i+1
i-1 interpolaciona funkcija w(x)
i je kvadratna parabola
c c c c
z
Slika 6.1 Interpolaciona funkcija (kvadratna parabola) sleganja u MKR

Ako je broj podela nosača n, broj uslovnih jednačina i nepoznatih pomeranja Vi je za

jedan veći i iznosi n+1. Veći broj podela znači po pravilu tačnije rešenje i obimniji
proračun.
Prema slici 6.1, polazeći od osobine kvadratne parabole, prvi izvod funkcije w(x) u
tački i ili nagib tagente u tački i je paralelan sa sečicom kroz tačke i-1 i i+1, odnosno
matematički:
 dw   wi 1  wi 1 (6.1a)
  
 dx i 2c
Drugi izvod funkcije u tački i se može izraziti preko prvog izvoda funkcije w(x) u
tačkama i-0.5 i i+0.5, odnosno matematički:
 d 2w  d  dw   wi0.5  wi0.5
 2      
 dx i dx  dx i c (6.1b)
1  w  wi 1 wi 1  wi  wi 1  2wi  wi 1
  i  
c c c  c2
Treći izvod funkcije u tački i se može izraziti preko prvog izvoda funkcije w(x) u
tačkama i-1, i+1, odnosno matematički:
 d 3w  d  d 2 w   wi1  wi1 (6.1c)

 3    2   
 dx i dx  dx i 2c
1  wi  2 wi 1  wi 2 wi  2  2 wi 1  wi   wi 2  2wi 1  2wi 1  wi  2
   
2c  c2 c2  2c 3
Četvrti izvod funkcije u tački i se može izraziti preko drugog izvoda funkcije w(x) u
tačkama i-1, i, i+1, odnosno matematički:
 d 4w  d 2  d 2 w  wi1  2wi  wi1 (6.1d)

 4   2 2   
 dx i dx  dx i c2
1  wi 2  2 wi 1  wi 2 w  2 wi  wi 1 wi  2  2 wi 1  wi 
   2 i 1  
c2  c2 c2 c2 
w  4 wi 1  6 wi  4 wi 1  wi 2
 i 2
c4
Ako se u diferencijalnoj jednačini savijanja nosača na deformabilnoj podlozi (3.1) za

tč. i, izvrši zamena konačnim razlikama prema (6.1), dobija se diferencna jednačina:

wi 2  4 wi 1  6 wi  4 wi 1  wi  2
Eb I  pi  B  qi (6.2)
c4
Na sličan način, presečne sile nosač (3.5) u tački i, izražene konačnim razlikama glase:
 d 2w  wi 1  2wi  wi 1 (6.3a)
M i   Eb I  2   M i   Eb I
 dx i c2
 d 3w   wi 2  2wi 1  2wi 1  wi  2 (6.3b)

Ti   Eb I  3   Ti   Eb I
 dx i 2c 3
Podelom nosača na n jednakih delova dobija se n+1 jednačina oblika (6.2) po

nepoznatim sleganjima Vi i ordinata reaktivnih opterećenja qi. Dodatnih n+1
jednačina za eliminaciju nepoznatih qi dobija se izborom tipa deformabilne podloge.
U uslovnim jednačinama za tačke 0, 1, n-1, n pojavljuju se fiktivna sleganja izvan

nosača Vi-2, Vi-1, wn+1, wn+2 koje treba odrediti iz graničnih uslova na kraju grede.
Ako su krajevi grede slobodni, granični uslovi su homogeni po silama (M0=0, T0=0 i
Mn=0, Tn=0), odnosno:
Granični uslovi na levom kraju nosača daju sledeće fiktivne ugibe w-1 i w-2 :
w1  2w0  w1 (6.4a)

M 0  0   Eb I  0  w1  2w0  w1
c2
w2  2 w1  2 w1  w2
T0  0   Eb I  0  w 2  2 w1  2 w1  w2
2c 3 (6.4b)
w 2  4 w0  4 w1  w2
Granični uslovi na desnom kraju nosača daju sledeće fiktivne ugibe wn+1 i wn+2 :
wn 1  2wn  wn 1 (6.4c)
Mn  0   Eb I  0  wn1  2wn  wn 1
c2
 wn 2  2wn 1  2wn 1  wn  2
Tn  0   Eb I  0  wn  2  wn 2  2wn 1  2wn1 (6.4d)
2c 3
wn  2  4wn  4wn 1  wn  2
Ako se diferencna jednačina (6.2) ispiše za sve tačke od 0 do n, vodeći računa o

izrazima za fiktivne ugibe (6.4), dobija se sistem diferencnih jednačina, koji u
matričnom obliku glasi:

Eb I
D w  p  Bq (6.5)
c4
U jednačini (6.5), sa w je označen vektor pomeranja, sa p vektor aktivnog

opterećenja, sa q vektor totalnog kontaktnog napona, a sa D matrica diferencnog
operatora, čiji su koeficijenti za podelu nosača na n=10 jednakih delova, pregledno
prikazani u razvijenoj formi:
 2 4 2 
 2 5 4 1 
 
 1 4 6 4 1 
 
 1 4 6 4 1 
 1 4 6 4 1  (6.6)
 
  
D  1 4 6  4 1 
 1 4 6 4 1 
 
 1 4 6 4 1 
 1 4 6 4 1
 
 1 4 5 2 
 
 2 4 2
Slična matrica diferencnog operatora se može napisati za slobodno oslonjene ili

uklještene krajeve nosača.
Matrica diferencnog operatora je trakasta (bendirana), sa maksimalnom širinom

trake od 5 elemenata. Članovi izvan trake su jednaki nuli.
U matričnoj jednačini (6.5) postoje dve nepoznate, ugib w i reaktivno opterećenje
ili kontaktni napon q. Za rešenje jednačine je potrebno uvesti dodatne uslove
izborom modela deformabilne podloge koja definiše vezu između ugiba i reaktivnog
opterećenja.
Pre nego što se pristupi rešavanju jednačine koja se odnosi samo na čvorne tačke
nosača, potrebno je zadato opterećenje p na nosaču, transformisati u statički
ekvivalentno opterećenje koje deluje samo u čvornim tačkama nosača.
Transformacija zadatog opterećenja u statički ekvivalentno čvorno opterećenje, vrši

se na način kako je to prikazano u sledećem poglavlju.

6.1 PRORAČUN STATIČKI EKVIVALENTNOG ČVORNOG OPTEREĆENJA
Pošto se prema MKR rešenje određuje za čvorne tačke i=0,1,...,n diskretizovanog

nosača, potrebno je i zadato opterećenje na nosaču zameniti koncentrisanim silama
u čvornim tačkama nosača. U statici konstrukcija, ove sile se nazivaju elastičnim
težinama ili ekvivalentnim čvornim silama. Ekvivalentne čvorne sile-opterećenje, u
čvornim tačkama nosača treba da izazovu iste uticaje kao i zadato opterećenje, što
nije uvek moguće. Između čvornih tačaka nosača, uticaji od zadatog opterećenja i
ekvivalentnih čvornih sila se razlikuju, međutim to nije važno, pošto se uticaji traže
samo za čvorne tačke (za diskretni sistem). Vrednosti između čvornih tačaka se mogu
interpolovati. U svakom slučaju, tačnost rešenja zavisi od broja podela nosača.
Umesto stvarnog nosača, za proračun ekvivalentnog čvornog opterećenja se koristi

fiktivni nosač, koji u čvornim tačkama ima vertikalan oslonac i zglob, odnosno sistem
zglobno vezanih prostih greda. Za tako usvojen fiktivan nosač, treba odrediti reakcije
oslonaca R od zadatog opterećenja.
Postupak za određivanje statički ekvivalentnog čvornog opterećenja, za proizvoljno

opterećen nosač, simbolično je prikazan na slici 6.2.
a P
P
a a b
M p M x
M
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 n=10
R0 R1 R2 R3 R4 R5 R6 R7 R8 R9 Rn
c c c c c c c c c c
L=n.c
p0
p4 p3 p8 pn
p5 p6 p7 p9
p2 p4
x
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 n=10
c/2 c c c c c c c c c c/2
Slika 6.2 Određivanje statički ekvivalentnog čvornog (nodalnog) opterećenja p
Posebnu pažnju treba obratiti na uticaje od momenta savijanja. Kada moment čiji je
intenzitet M, deluje između dve čvorne tačke, mora se razložiti na dve paralelne sile
intenziteta M/c, koje deluju u susednim čvornim tačkama na rastojanju c.

Međutim, kada moment intenziteta M, deluje u čvornoj tački, mora se razložiti na

dve paralelne sile intenziteta M/2c, koje deluju u čvornoj tački ispred i nakon čvorne
tačke u kojoj deluje moment savijanja. Od ovog pravila se izuzimaju momenti koji
deluje na levom odnosno desnom kraju nosača. U tom slučaju, moment se razlaže na
dve paralelne sile na rastojanju c. Treba imati u vidu, da u slučaju sprega sila nije
moguće postići ekvivalentne statičke uticaje u čvornim tačkama.
Ekvivalentno jednako podeljeno čvorno opterećenje pi se dobija deljenjem reakcije

fiktivnih oslonca Ri odgovarajućom dužinom elementa, koji je za unutrašnje (0in)
tačke c, a za ivične (i=0, i=n) tačke c/2. Pošto krajnje tačke nemaju susedni čvor izvan
nosača, pripada im samo polovina unutrašnjeg elementa.
Elementi vektora fiktivnih reakcija oslonaca R, odnosno ekvivalentnog čvornog

(nodalnog) jednako podeljenog opterećenja p, za opterećenje na slici 6.2 glase:
 P c  a  c   R0 c 2  2 P c  a  c 2 
    
 P a c   R1 c   P a c2 
 M 2c   R2 c   M 2c 2 
     
 P  R3 c   P c2 
  M 2c   R4 c    M 2c 2 
       kN  (6.7)
R   M c  kN , p   R5 c    M c2  
 2 
m 
 M c  R6 c    M c
     
 pbc  a  b 2  c   R7 c   pbc  a  b 2  c 2 
     
 pba  b 2  c   R8 c   pba  b 2  c 2 
 M c  R9 c   M c  2
     
  M c  R10 c 2   2 M c 2 
6.2 PRIBLIŽAN PRORAČUN DEFORMACIJE GREDE VINKLEROVOJ PODLOZI
Matrični oblik diferencijalne jednačine (3.2), koja uspostavlja vezu između efektivnog
kontaktnog napona i sleganja podloge, za opšti slučaj, kada je modul reakcije tla duž
nosača promenljiv, glasi:
q  q u w   k w (6.8)
U gornjoj jednačini, sa k je označena dijagonalna matrica modula reakcije tla duž
nosača (vandijagonalni članovi su nula). Smenom jednačine (6.8) u (6.5), dobija se
sistem linearnih algebarskih jednačina po nepoznatim čvornim pomeranjima:
Eb I Eb I
Dw  p  Bq  Dw  p Bk w  u w 
c4 c4

Eb I
Dw  Bk w  p  Bu w I   c 
c4
4
 
K t   Eb3I  D  Bc k  , P  cp  cBuw I 
c  Eb I 
K t w  P  w  K t 1 P  Ft P (6.9)
Umesto vektora podeljenog čvornog opterećenja p, uveden je vektor čvornih sila
P=cp- cBuwI.
Jednačina (6.9) pretstavlja matričnu formulaciju metode konačnih razlika (MKR)

primenjenu na problem grede (temeljnog nosača) na Vinkler-ovoj podlozi. U gornjoj
jednačini, Kt pretstavlja matricu krutosti temeljnog nosača i podloge, koja u sebi
objedinjuje: geometriju nosača (dužinu L, širinu B, i moment inercije I), modul
elastičnosti nosača Eb i modul reakcije podloge k. Članovi matrice krutosti imaju
dimenziju kN/m. Čvorna pomeranja w imaju dimenziju m, čvorna opterećenja p
imaju dimenziju kN/m, a čvorne sile P dimenziju kN.
U matrici krutosti Kt osim modula reakcije može biti promenljiva i širina B i moment
inercije I nosača. U tom slučaju, treba odrediti elemente dijagonalne matrice širine
B i momenta inercije I nosača, odnosno:
Eb
 Kt    I  D   c  B  k 
c3
Treba imati u vidu, da rešenje jednačine (6.9) ima fizičkog smisla samo ukoliko je
podloga u svim tačkama pritisnuta qi 0, odnosno ako su pomeranja pozitivna Vi 0.
Ako se rešenjem pojave negativne vrednosti kontaktnog napona, to znači da ne važi
pretpostavka o kompatibilnosti pomeranja nosača i podloge na osnovu koje je
izvedena jednačina (3.3)
U slučaju da se u nekim tačkama kontakta dobije qi  0, jednačina (6.9) postaje

materijalno nelinearna, pa je potrebno primeniti iterativan postupak kojim se
negativni kontaktni naponi u temeljnoj spojnici postepeno svode na qi 0. Jednačina
(6.9) se može primeniti i za nelinearno defomabilnu podlogu ali se mora prevesti u
inkrementalni oblik, u kojem se vrši proračun inkrementa sleganja za svaki inkrement
opterećenja i odgovarajuću krutost koja zavisi od ukupnog sleganja, prema izrazu:
 K t  w   i 1 wi  Pi , w   wi , P   Pi

Gornje jednačine su date samo informativno i neće se detaljnije razmatrati, pošto
prevazilaze okvire standardne nastave iz predmeta Fundiranje.

Armirano betonski temeljni nosač (slika 6.3), fundiran je na dubini od Df =1.5m, u

sloju poto-pljenog peska relativne zbijenosti Dr75%. Odrediti sleganje w, nagib q,
transverzalnu silu T, moment savijanja M, i totalni kontaktni napon q, u čvornim
1
tačkama nosača na /10 dužine (n=10). Pesak aproksimirati Vinkler-ovim modelom.
Proračun izvršiti numerički, MKR.
P=1,3 MN 0,4
p=50,0 kN/m
1,0
Df =1,2
A B x
0,4
NPV
Vlažan pesak (Dr=75%)
B=1,5
3,0 2,0 4,0 1,0
L=10,0 E b=21,0 GPa
I=0,159 m4
z
Slika 6.3 Temeljni nosač na sloju peska
Rešenje:
Ekvivalentni modul reakcije podloge/peska k i parametar krutosti l :
 D   1.2
x   1  2 f    1  2   2.6  2  x  2
 B   1.5 
Dr  75% Slika
 5 .7
 k0  41.4 MN m 2
2 2
 B  0.305   1.5  0.305  2
k  xk0    2  41.4   30.0 MN m
 2 B   2  1.5 
kB 30,0  1,5
l 4  4  0,2409 m 1 , l L  0,2409  10,0  2,41
4Eb I 4  21000  0,159
Elementi matrice krutosti nosača i tla iznose:
L 10.0
Eb I  21.0  10 6  0.159  3.339  106 kNm 2 , c   1.0 m
n 10
Eb I  Bc 4 
Kt ,ii   Dii  k  ..... kN m 
c3  Eb I 
3.339  106
 1.5  1.0 4 
Kt ,ii 
1.0 3
 Dii 
3.339  106

30.0  10 3   3.339  106 Dii  1.35  10 2 
 
6
Kt ,ij  3.339  10 Dij i j

Greda je srednje dužine (Vesić,1961). Na osnovu prethodnih izraza, ispis elemenata

matrice krutosti, za podelu temeljnog nosača na n=10 jednakih delova, glasi:
 2.0135 4 2 
 2 5.0135 4 1 
 
 1 4 6.0135 4 1 
 
 1 4 6.0135 4 1 
 1 4 6.0135 4 1 
6  
 t
K  3.339  10  1 4 6.0135 4 1 
 1 4 6.0135 4 1 
 
 1 4 6.0135 4 1 
 1 4 6.0135 4 1
 
 1 4 5.0135 2 
 
 2 4 2.0135 
Vektori čvornog opterećenja p odnosno P, određeni su na osnovu donje slike :
P=1,3 MN
p=50,0 kN/m
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 n=10
c=1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
L=10c=10,0
P0  cp0  P1  cp1  0
P2  cp2  1.0  1300.0  1.0  1.0  1.0 2  0
P3  cp3  1.0  1300.0  1.0 1.0 2  1300.0 kN
P4  cp4  0
P5  cp5  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  25.0 kN
P6  cp6  1.0  50.0  1.0  0  1.0 2  1.0 2  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  50.0 kN
P7  cp7  1.0  50.0  1.0  0  1.0 2  1.0 2  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  50.0 kN
P8  cp8  1.0  50.0  1.0  0  1.0 2  1.0 2  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  50.0 kN
P9  cp9  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  25.0 kN
P10  cp10  0

Rešenje jednačine (6.9) daje sleganje w a jednačine (6.1 i 6.8) nagib q i totalni
kontaktni napon q.
 5.19  155.62    0.02 

 5.17   155.11  0.03
     
 5.12   153.51   0.12 
     
 4.93 147.79    0.35 
 4.42  132.64    0.59 
     
w   3.75mm, q  112.58  kN2 , q     0.7110 3 rad
 3.01  90.29  m  0.76 
     
 2.24   67.17   0.77 
     
 1.46   43.87    0.78 
 0.69   20.56    0.78 
     
 0.09    2.74    0.78 
Kontrola tačnosti rezultata, može se izvršiti na osnovu jednačina ravnoteže Z=0 i

M=0, odnosno:
L n n 1

q q 
  px   Bqx dx   Pi  Bc 0   qi  n   0
0 0  2 1
2 
L n n 1

2 q q 
  px  B  qx dx   Pi c  i  Bc  0   qi  i  n 4n  1  0
0 0  8 1
8 
Grafički prikaz rezultata proračuna prema MKR, dat je na slici 6.4, i može se uporediti
sa rezultatima analitičke metode (slika 5.4). Greška približne metode proračuna po
MKR, za podelu nosača na n=10 jednakih delova je zanemarljiva.
Presečne sile se mogu odrediti preko ugiba nosača (6.3) ili što je tačnije, direktno na
osnovu zadatog opterećenja i reaktivnog opterećenja q.
Može se zapaziti, da se značajno odstupanje se javlja u dijagramu transverzalnih sila

(slika 6.4b), na mestu dejstva koncentrisane sile, gde je na osnovu ugiba dobijen zbir
transverzalne sile levo i desno od napadne tačke sile. Ova greška se može izbeći
proračunom presečnih sila direktno na osnovu zadatog i reaktivnog opterećenja.
Dijagram transverzalnih sila nije definisan (nema vrednost) u tački u kojoj deluje
koncentrisana sila, već samo u preseku beskonačno blisko levo i desno od napadne
tačke sile. Sličan problem postoji i kod dijagrama momenta savijanja, u tački u kojoj
deluje spreg sila.

Na dijagramima na slici 6.4a-b, punom linijom su prikazani rezultati dobijeni MKR, a

isprekidanom linijom su prikazane tačne vrednosti dobijene analitičkom metodom.
-1.0
-0.09
0.0
0.69
1.0 1.46
Ugib nosača w (mm)
2.0 2.24
3.01
3.0
3.75
4.0 4.42
4.93
5.19 5.17 5.12
5.0
Winkler -MKR
W-Analitički
6.0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Odstojanje x(m)
-0.9
-0.77 -0.78 -0.78 -0.78

-0.8 -0.76
-0.71
-0.7
-0.59
-0.6
Nagib nosača q (10-3 rad)
-0.5
-0.4 -0.35
-0.3
-0.2
-0.12
-0.1 Winkler -MKR
-0.03
-0.02
W-Analitički
0.0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Odstojanje x(m)
Slika 6.4a Uporedni rezultati proračuna ugiba i nagiba elastične linije nosača (MKR i Analitički)
Može se zaključiti da je za podelu nsača na n=10 delova, greška numeričke metode

zanemarljivo mala. Konkretno, greška je najmanja kod proračuna ugiba nosača i
raste pri višim izvodima funkcije, što znači da su najveća odstupanja na dijagramu
transverzalnih sila. Tačnost proračuna se može poboljšati usvajanjem finije podele
nosača odnosno povećanjem broja čvornih tačaka.
Numerička vrednost transverzalne sile ispod koncentrisane sile je jednaka srednjoj

vrednosti između transverzalne sile blisko levo i desno od sile. Pošto je apsolutni zbir
transverzalne sile levo i desno jednak intenzitetu sile, transverzalne sile levo i desno
od napadne tačke sile P se može odrediti prema sledećem izrazu:
T3l  T3 d  T3  40.53, T3l  T3 d  P  1300.0  T3l  670.26 kN , T3 d  629.74 kN

Na dijagramu transverzalnih sila na slici 6.4b, puna linija prikazuje rezultat linearne
interpolacije između čvornih tačaka. Isprekidana linija prikazuje dijagram kakav on
stvarno mora biti. Sa povećanjem broja podele nosača, odnosno broja čvornih
tačaka, greška interpolacije se smanjuje.
-400
-200
0
0.00 21.32 1.72 -2.06 0.00
200 91.68
116.72
400
247.48
600 466.09
547.15
800
1000
Winkler - MKR
1200 1045.78
W-Analitički
1400
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Odstojanje x (m)
800
600
464.53
400
233.05
200
40.53
0
0.00 -0.86 0.00
-11.69
-44.98
-200 -113.08
-227.73
-400
-399.15
-600 Winkler - MKR
W-Analitički
-800
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Odstojanje x (m)
-50
50 20.56 -2.74
43.88
100
Reaktivno optere'enje q (kN/m2)
67.18
90.29
150 112.58
132.64
155.62 155.11 153.54 147.79
200
250
300
350
400
450 Winkler - MKR

500 W-Analitički
550
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Odstojnje x (m)
Slika 6.4b Uporedni rezultati proračuna presečnih sila i kontaktnog napona (MKR i Analitički)

6.4 PRIBLIŽAN PRORAČUN DEFORMACIJE GREDE NA ELASTIČNOJ PODLOZI
Proračun temeljnog nosača na homogenom, linearno-elastičnom izotropnom konti-

nuumu (tzv. Hook-eov model, skraćeno: elastični-poluprostor), znatno je složeniji od
Vinklerovog modela. Kao što je pomenuto, analitičko rešenje se svodi na integro-
diferencijalne jednačine koje su rešive samo za najjednostavnije slučajeve. Zbog toga
se za rešavanje praktičnih problema koriste numeričke metode.
U MKR, osnovni problem je određivanje veze između kontaktnih napona i sleganja

elemenata temeljnog nosača. Veza se može dobiti integracijom rešenja za vertikalnu
silu na površini linearno elastičnog poluprostora (Boussinesq, 1888).
a)
x ij = |x i-x j|
B x x
0 1 2 i j n
r
dA=dx d
 (x )
a=c/2 c c c c a=c c/2

b) y
0 1 2 i j n
w 10 w20
w00
q’0
wij wnj
wjj
q’
j
z
Slika 6.5 a) Šema integracije površinskog opterećenja b) Sleganje površine elastičnog pp
Sleganje Vij površine elastičnog poluprostora u tački i sa koordinatom (xi ,0), usled
2
efektivnog kontaktnog napona qj u kN/m , po pravougaonoj površini Aj =aB sa
težištem u tački j (xj, 0), prema slici 6.5a, može se prikazati sledećim integralom:
c B
xij  
2 2
1  s2 q j dxd 1  s2 d
dwij 
E s r
 wij 
E s j
q
 x
d
c B
x  22
xij  
2 2

Nakon izvršene integracije, sleganje Vij se može prikazati u zatvorenom/analitičkom

obliku preko bezdimenzionalne uticajne funkcije sleganja fij sledećim izrazom:
c B
xij  
2 2
1  s2 1 d
wij 
Es
Bf ij qj , f ij 
B  x
d
c B
x  2
2
(6.10)
xij  
2 2
Uticajna funkcija sleganja fij se određuje za elementarne površine dobijene podelom

nosača dužine L na n jednakih delova c=L/n. Dimenzija u pravcu nosača, za ivične
tačke (i=0, i=n) je a=c/2, a za unutrašnje tačke (0in) a=c. Vandijagonalni članovi
matrice uticajnih funkcija fij se određuju prema izrazu:
i j  f ij 
U ij  1
arsh
 Vij

 1  arsh U ij
arsh   
 
arsh Vij  
  U ij    Vij   
   
Dijagonalni članovi matrice uticajnih funkcija fij se određuju prema izrazu:
V ii  1  arshVii 
i 0 ,i  n  f ii  arsh  

  Vii  
V ii  1  arshVii 
0in  f ii  2 arsh  2

  Vii  
U prethodnim izrazima, sa U i V su označene pomoćne funkcije, prema izrazima:
c  x j  xi  c  j c  i c  c
j 0 , j n  U ij  2   2   2 j  i 
B c  B c  B
 
c  x j  xi  c  j c  ic  c
0 jn  U ij  2  1   2  1    2 j  i  1
B c  B c  B
 
c  x j  xi  c  j c  ic  c
Vij  2  1   2  1    2 j  i  1
B c  B c  B
 
Ako se jednačina oblika (6.10) ispiše za sve opterećene površine (j=0,...,n), sleganje
Vi tačke i usled efektivnog kontaktnog napona duž nosača glasi:
n n
1   s2 1   s2
wi 
Es
B  f q 
j 0
ij j
Es
B  f q
j 0
ij j  uw  (6.11)

Ako se za sve čvorne tačke (i=0,...,n) duž nosača, napišu jednačine oblika (6.111)
dobija se veza između vektora sleganja w i efektivnog kontaktnog napona q.
Pregledno se sve jednačine mogu napisati u sledećem matričnom obliku:
2
w  1  s B f q  u w   q  Es 1
 f 1 w  u w  (6.12)
Es 1  s2 B
Smenom jednačine (6.12) u (6.5), dobija se sistem od n+1 linearnih algebarskih

jednačina po nepoznatim čvornim pomeranjima:
Eb I Eb I
Dw  p  Bq  Dw  p  B E s 2 1  f 1 w Bu w 
c4 c 4
1  s B
Eb I
Dw E s 2  f 1 w  p Bu w I   c 
c4 1  s
 c 4 Es 
K t   Eb3I  D  2
 f 1  , P   cp  cBuw I 
c  Eb I 1  s 
K t w  P  w  K t 1 P  Ft P (6.13)
Jednačina (6.13) za nosač na elastičnom poluprostoru, ima identičan oblik kao

jednačina (6.9) za nosač na Vinklerovoj podlozi. U principu, konačna jednačina ima
isti oblik nezavisno od vrste deformabilne podloge. Razlika je samo u delu matrice
krutosti koja se odnosi na podlogu.
Proračun elemenata matrice uticajnih funkcija sleganja f  se vrši u programu EXCEL

koji ima mogućnost jednostavnog računanja sa skalarima i matricama i mogućnost
grafičkog prikaza rezultata proračuna. Numerička greška raste prema višim izvodima
funkcije, a tačnost se može povećati usvajanjem finije podele nosača. To se posebno
može uočiti na dijagramu presečnih sila i dijagramu reaktivnog opterećenja. Sa
povećanjem broja podela, dobija se veća tačnost u dijagramu presečnih sila na
mestima dejstva koncentrisane sile ili sprega sila. Na dijagramu reaktivnog
opterećenja, kod finije podele je izraženija koncentracija napona na kraju nosača.
Matematički, na ivicama nosača je kontaktni napon beskonačno velik, što je fizički
nemoguće zbog postojanja konačne čvrstoće materijala.

6.5 ODREĐIVANJE MODULA ELASTIČNOSTI TLA
Parametri Es i s zavise od velikog broja različitih faktora, kao što su poremećenost

uzorka, nivo srednjeg normalnog napona, nivo devijatorskog napona, naponska
istorija (normalno konsolidovana ili prekonsolidovana tla, mlada ili vremešna tla),
mogućnost dreniranja porne vode, brzina nanošenja opterećenja, granulometrijski
sastav tla, vlažnost, poroznost, oblik zrna i dr.
Modul elastičnosti Es se može odrediti laboratorijskim opitom na neporemećenim

uzorcima (opitom jedno ili triaksijalne kompresije i približno preko modula stišljivosti
iz edometarskog opita) ili terenskim opitom pomoću presiometra (PMT), dilatometra
(DMT) ili proceniti na osnovu statičke (CPT) ili standardne penetracije (SPT).
Poissonov koeficijent se može odrediti ispitivanjem uzorka u opitu jednoaksijalne ili

triaksijalne kompresije. U dreniranim uslovima, Poissonov koeficijent se kreće
između 0.30–0.35, a za zasićene gline u nedreniranim uslovima (brzo nanošenje
opterećenja na slabo propusnom tlu), Poissonov koeficijent je u=0.50.
Za preliminarne proračune, nedrenirani modul elastičnosti zasićenih glina Eu kao

parametar za analizu u uslovima brzog nanošenja opterećenja (inicijalno sleganje tla
usled promene oblika bez promene zapremine), može se približno odrediti pomoću
korelacije sa nedreniranom čvrstoćom cu prema sledećem :
Jednoaksijana čvrstoća qu (kPa)  100 150 300  400

Eu / cu 250 500 1000 1500
Prema Bowles-u (1977), orijentacione vrednosti dreniranog modula elastičnosti su:
Vrsta tla Es (MPa) Vrsta tla Es (MPa)

Meka glina 2- 4 Prašinast pesak 5- 20
Srednje meka glina 4- 9 Rastresit pesak 10 - 25
Prekonsolidovana glina 7 - 20 Peskovita glina 30 - 40
Les 6 - 15 Zbijen pesak 50 - 100
Prašina 2 - 20 Rastresit pesak i šljunak 50 - 140
Zbijen pesak i šljunak 80 - 200
Modul elastičnosti peska se može približno odrediti na osnovu korelacije sa brojem

udaraca N iz standardnog penetracionog opita (SPT) ili pomoću otpornosti tla na
prodor konusa qc iz statičkog penetracionog opita (CPT), prema sledećem:
Vrsta tla Es (kPa)

Čisti Peskovi 500(N+15) (35)qc
Glinoviti peskovi 300(N+15) (28)qc

Armirano betonski temeljni nosač (slika 6.6), fundiran je na dubini od Df =1.5m, u

2
sloju prekonsolidovane gline sa modulom elastičnosti Es=20.0 MN/m i Poisson-ovim
1
koeficijentom s=0.30. Odrediti pomeranja i presečne sile nosača u /10 raspona.
Odrediti ekvivalentni modul reakcije po Vesiću i uporediti rezultate sa rešenjem za
nosač na Vinklerovoj i elastičnoj podlozi. Proračun izvršiti numerički, koristeći MKR.
P=1,3 MN 0,4
p=50,0 kN/m
1,0
Df =1,2
A B x
0,4
NPV
Prekonsolidovana glina (Es=20.0 MPa)
B=1,5
3,0 2,0 4,0 1,0
L=10,0 Eb=21,0 GPa
I=0,159 m4
z
Slika 6.6 Temeljni nosač na sloju prekonsolidovane gline
Rešenje:
Elementi matrice uticajnih funkcija f  za podelu temeljnog nosača na n=10 jednakih

delova, (koristeći program napisan u EXCEL-u) glase:
L 10.0 c 1.0
Eb I  21.0  106  0.159  3.339  10 6 MNm 2 , c   1.0 m,   0.667
n 10 B 1.5
0.45253 0.31335 0.15865 0.10597 0.07952 0.06363 0.05304 0.04546 0.03978 0.03536 0.01631
0.19135 0.90505 0.31335 0.15865 0.10597 0.07952 0.06363 0.05304 0.04546 0.03978 0.01817
0.08890 0.31335 0.90505 0.31335 0.15865 0.10597 0.07952 0.06363 0.05304 0.04546 0.02051
0.05733 0.15865 0.31335 0.90505 0.31335 0.15865 0.10597 0.07952 0.06363 0.05304 0.02354
0.04222 0.10597 0.15865 0.31335 0.90505 0.31335 0.15865 0.10597 0.07952 0.06363 0.02762
[ f ] = 0.03340 0.07952 0.10597 0.15865 0.31335 0.90505 0.31335 0.15865 0.10597 0.07952 0.03340
0.02762 0.06363 0.07952 0.10597 0.15865 0.31335 0.90505 0.31335 0.15865 0.10597 0.04222
0.02354 0.05304 0.06363 0.07952 0.10597 0.15865 0.31335 0.90505 0.31335 0.15865 0.05733
0.02051 0.04546 0.05304 0.06363 0.07952 0.10597 0.15865 0.31335 0.90505 0.31335 0.08890
0.01817 0.03978 0.04546 0.05304 0.06363 0.07952 0.10597 0.15865 0.31335 0.90505 0.19135
0.01631 0.03536 0.03978 0.04546 0.05304 0.06363 0.07952 0.10597 0.15865 0.31335 0.45253
Matrica krutosti je:
 c 4 Es  6
 1.0 4 20.0  10 3 
K t   Eb3I  D   2
 f 1   3.339 310  D  
 6 2
 f 1 
c  Eb I 1   s  1.0  3.339  10 1  0.3 
K t   3.339  10 6 D  6.583  10 3  f 1  kN / m

Elementi matrice krutosti (koristeći program napisan u EXCEL-u) iznose:
6.735E+3 -1.337E+4 6.675E+3 -1.811E+0 -1.201E+0 -8.969E-1 -7.135E-1 -5.959E-1 -5.201E-1 -4.854E-1 -5.324E-1
-6.689E+3 1.673E+4 -1.336E+4 3.338E+3 -6.428E-1 -4.078E-1 -2.978E-1 -2.339E-1 -1.950E-1 -1.754E-1 -1.874E-1
3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3 -6.808E-1 -4.368E-1 -3.224E-1 -2.573E-1 -2.240E-1 -2.340E-1
-8.652E-1 3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3 -6.725E-1 -4.320E-1 -3.218E-1 -2.661E-1 -2.688E-1
-5.573E-1 -7.040E-1 3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3 -6.728E-1 -4.363E-1 -3.362E-1 -3.243E-1
[K t ] = -4.114E-1 -4.550E-1 -6.802E-1 3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3 -6.802E-1 -4.550E-1 -4.114E-1
-3.243E-1 -3.362E-1 -4.363E-1 -6.728E-1 3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3 -7.040E-1 -5.573E-1
-2.688E-1 -2.661E-1 -3.218E-1 -4.320E-1 -6.725E-1 3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3 -8.652E-1
-2.340E-1 -2.240E-1 -2.573E-1 -3.224E-1 -4.368E-1 -6.808E-1 3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3
-1.874E-1 -1.754E-1 -1.950E-1 -2.339E-1 -2.978E-1 -4.078E-1 -6.428E-1 3.338E+3 -1.336E+4 1.673E+4 -6.689E+3
-5.324E-1 -4.854E-1 -5.201E-1 -5.959E-1 -7.135E-1 -8.969E-1 -1.201E+0 -1.811E+0 6.675E+3 -1.337E+4 6.735E+3
Elementi vektora Pi i čvornog opterećenja pi određeni su na osnovu donje slike :
P=1,3 MN
p=50,0 kN/m
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 n=10
c=1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
L=10c=10,0
P0  cp0  P1  cp1  0
P2  cp2  1.0  1300.0  1.0  1.0  1.0 2  0
P3  cp3  1.0  1300.0  1.0 1.0 2  1300.0 kN
P4  cp4  0
P5  cp5  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  25.0 kN
P6  cp6  1.0  50.0  1.0  0  1.0 2  1.0 2  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  50.0 kN
P7  cp7  1.0  50.0  1.0  0  1.0 2  1.0 2  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  50.0 kN
P8  cp8  1.0  50.0  1.0  0  1.0 2  1.0 2  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  50.0 kN
P9  cp9  1.0  50.0  1.0 1.0   0  1.0 2   1.0 2  25.0 kN
P10  cp10  0
Sleganje i kontaktni napon se mogu odrediti na osnovu jednačine (6.13 i 6.12):
Es 1
w  K t 1 P , q   f 1 w
1  s2 B

Rezultati proračuna nosača na elastičnoj sredini, prikazani su tabelarno i grafički:
18.38   391.71   0.34 

18.04  112.23   0.38 
     
 17.61  121.91   0.54 
     
16.96  113.95   0.86 
15.89  103.08    1.21
     
w  14.54 mm, q   91.00  kN2 , q     1.44 10 3 rad
 13.01  78.36  m   1.58 
     
11.38   65.47   1.67 
     
 9.68   52.55    1.72 
 7.95   36.73   1.74 
     
 6.20   57.78    1.75 
0.0
5.0 6.20
7.95
9.68
Ugib nosača w (mm)
10.0 11.38
13.01
14.54
15.0 15.89
16.96
18.04 17.61
18.38
20.0
Elastični PP n=10
Elastični PP n=20
25.0
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Odstojanje x(m)
-2.0
-1.8
-1.74 -1.75
-1.6 -1.72
-1.67
-1.58
-1.4
-1.44
Nagib nosača q (10-3 rad)
-1.2
-1.21
-1.0
-0.8
-0.86
-0.6
-0.4 -0.54
-0.34 -0.38 Elastični PP n=10

-0.2
Elastični PP n=20
0.0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Odstojanje x(m)
Slika 6.7a Rezultati proračuna ugiba i nagiba nosača prema MKR

Presečne sile su određene preko ugiba nosača. Rezultati su prikazani grafički. Tačnije
vrednosti transverzalne sile oko koncentrisane sile, mogu se dobiti usvajanjem finije
podele (vidi sliku, n=20) ili proračunom na osnovu zadatog i reaktivnog opterećenja.
T3l  T3 d  T3  80.46 , T3l  T3 d  P  1300.0  T3l  690.23 kN , T3 d  609.77 kN

-400
-200
0
0.00 43.34 0.00
200
116.77
219.02
400 293.79
369.44
600
587.40
800
755.93
1000
916.85
1200
Elastični PP n+10
1400
Elastični PP n=20
1400.93
1600
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Odstojanje x (m)
800
553.57
600
377.96
400
200
80.46
0
0.00 0.00
-87.84 -58.38
-200 -126.34
-184.19
-400 -273.71
-406.76
-600 Elastični PP n=10
Elastični PP n=20
-800
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Odstojanje x (m)
0
50
112.2 36.7
52.5 57.8
100 65.4
78.4
91.0
103.1
150 121.9 113.9
200
250
300
350
391.7
400
450
Elastični PP n=10
500 Elastični PP n=20
550
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Odstojnje x (m)
Slika 6.7b Rezultati proračuna presečnih sila i kontaktnog napona prema MKR

6.7 UTICAJ MODELA PODLOGE NA REZULTATE PRORAČUNA
Za dat nosač i opterećenje, rezultati u velikoj meri zavise od usvojenog modela i

parametara podloge. Polazeći od jednakosti ugiba ili momenta savijanja u sredini
nosača (ili neke druge veličine u određenoj tački), može se uspostaviti veza između
parametra Vinklerovog modela i modela elastičnog kontinuuma.
Ako se pođe od jednakosti sleganja u sredini nosača (Vesić), za elastičnu sredinu iz

3
brojnog primera 5, ekvivalentni modul reakcije tla je k=7.12 MN/m . Rezultati
proračuna su prikazani na slici 6.8.
0.0
1.23
3.92
5.0 6.61
9.29
6.20
10.0 7.95
Ugib nosača w (mm)
13.01 9.68
14.54 11.38
15.89 11.95
15.0 16.96
18.04 17.61 14.56
18.38
17.07
20.0
19.38
21.36
25.0 23.19 Elastični PP
24.98 Winkler - MKR
30.0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Odstojanje x(m)
Slika 6.8a Ugib nosača za model Elastičnog kontinuuma i Vinklerov model
Kontaktni napon q duž temeljnog nosača, koji leži na Vinklerovoj podlozi odnosno na
elastičnoj sredini, prikazano je na slici 6.8b.
0
47.1 27.9
65.4 8.8
50 78.4
91.0 36.7
112.2 113.9 103.1
121.9 52.5 57.8
100 66.2
85.1
103.7
150 121.5
138.0
152.1
200 165.1
177.8
250
300
350
391.7
400
450
Elastični PP
500 Winkler - MKR
550
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0 8.0 9.0 10.0
Odstojnje x (m)
Slika 6.8b Kontaktni napon za model Elastičnog PP i Vinklerov model

Pošto je modul reakcije određen iz uslova da su sleganja ista u sredini nosača, što je
prema slici 6.8a i dobijeno, sleganja su u svim drugim tačkama različita. Ako se
pogleda dijagram momenata savijanja za oba modela, na slici 6.8c, vidi se da su oni u
svim tačkama (osim naravno na krajevima nosača) različiti.
-400
-200
0.00 30.01 6.57 0.00
74.08
Moment savijanja nosača M (kNm )
0 133.37 167.39
0.00 43.34 0.00
200 338.35 116.77
219.02
400 293.79 514.40
639.83 369.44
600
587.40
800
755.93
1000 1123.60 916.85
1200
Elastični PP
1400
Winkler - MKR
1400.93
1600
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Odstojanje x (m)
Slika 6.8c Momenti savijanja nosača za model Elastičnog kontinuuma i Vinklerov model
Da bi se uspostavila sličnost svih veličina u svim tačkama, za oba modela, trebalo bi

odrediti promenljiv modul reakcije duž nosača, dobijenog kao količnik reaktivnog
opterećenja i sleganja iz modela elastične sredine. Na slici 6.8d je prikazana takva
funkcija modula reakcije tla k(x) duž nosača
4.62
5.43
Ekvivalentni modul reakcije k(x) (MN/m3)
6.22 6.26 6.02 5.75

5 6.72 6.49
6.92
7.12 7.12 7.12 7.12 7.12 7.12 7.12 7.12 7.12 7.12 7.12
10
9.32
15
20
21.31 Elastični PP
Vesić (1961)
25
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Odstojnje x (m)
Slika 6.8d Povratni modul reakcije k(x) na osnovu modela Elastičnog kontinuuma
Ako se funkcija k(x) unese kao parametar podloge u Vinklerov model, rezultati
proračuna će po svim veličinama w, q, M, T, q biti identični rešenju za elastičan
kontinuum. To je ustvari jedini način da se uspostavi potpuno veza dva modela !

7. PRORAČUN INTERAKCIJE KONSTRUKCIJE TEMELJA I TLA
Pojmovi kao što su: nepokretan oslonac ili uklještenje su idealizovani konstruktivni
elementi koji imaju za cilj pojednostavljenje statičkog proračuna konstruktivnog
sistema. Oslonci i uklještenja konstrukcije, fizički su temelji. Bez obzira da li se radi o
plitkom ili dubokom temelju, masivnom ili rasčlanjenom, temelj se uvek oslanja na
tlo kao deformabilnu sredinu, zbog čega su temelji ustvari pomerljivi oslonci.
Podela konstrukcije na nadzemni (super-struktura) i podzemni deo (sub-strukturu) i

njihova nezavisna analiza nije uvek opravdana. Kod statički određenih i statički
neodređenih ali vrlo fleksibilnih konstrukcija, promena reakcije oslonca usled njihove
pomerljivosti je mala. Međutim, kod statički neodređene, relativno krute
konstrukcije, promena reakcije oslonca usled njihove pomerljivosti je značajna i ne
sme se zanemarivati.
Ako je super-struktura oslonjena na nezavisne temelje samce na odstojanjima koja

eliminišu njihov međusobni uticaj, problem interakcije se može rešiti direktno
uvođenjem elastičnih oslonaca i uklještenja. Krutost oslonaca se može odrediti
korišćenjem veze između pomeranja (sleganje i obrtanje) temelja pod dejstvom
jediničnih sila (sile i momenti).
Kod super-struktura koje imaju zajedničke temelje za više stubova (temeljne grede),
problem određivanja krutosti oslonaca je složeniji zadatak, pošto se mora odrediti i
međusobni uticaj oslonačkih reakcija i pomeranja.
Da bi se izvršio proračun interakcije, treba odrediti krutost super-strukture i sub-

strukture, za pta je potreban program za statički proračun/analizu konstrukcije i
odgovarajući program za proračun temeljnog nosača na elastičnoj podlozi. Programi
mogu biti potpuno nezavisni ili mogu biti sintetizovani u jedan, što olakšava i ubrzava
proračun interakcije. Po pravilu, svi programi za statičku analizu imaju mogućnost
proračuna temeljnog nosača (linijskog i površinskog) na Vinklerovoj podlozi, koja je
vrlo jednostavna ali ne daje realne rezultate, dok većina programa za statičku analizu
konstrukcije, ne podržava uvođenje realnije podloge, npr. elastičnog polu-prostora.
U principu postoje dva načina za rešavanje problema interakcije: direktna i iterativna

metoda. Kod direktne metode, vrši se spajanje matrice krutosti super i sub-strukture
iz uslova kompatibilnosti pomeranja. Iterativna metoda se sastoji od uzastopne
korekcije oslonačkih reakcija i pomeranja dok se ne zadovolje uslovi kompatibilnosti
pomeranja oslonaca.
Obe metoda omogućavaju da se u proračun uzmu u obzir i razni sekundarni efekti,

kao što su isključenje negativnih kontaktnih napona, nelinearna deformabilnost tla u
području radnih napona, konsolidacija tla, viskozne osobine tla i tome slično.

U okviru ovog predmeta, akcenat je na direktnoj metodi interakcije i elastičnim

modelima tla, tj. Vinklerovoj podlozi i elastičnom polu-prostoru, čije karakteristike ne
zavise od nivoa napona (važi princip superpozicije) i vremena (nema primarne i
sekundarne konsolidacije).
Dopunsko pomeranje nosača usled konsolidacije tla, može se odrediti analizom tla u
nedreniranim i dreniranim uslovima. U nedreniranim uslovima se dobijaju trenutna
sleganja koristeći nedrenirani modul elastičnosti Eu i Poissonov koeficijent u=0.5, a u
dreniranim uslovima što odgovara završetku primarne konsolidacije, treba koristiti
drenirani modul elastičnosti Es i Poissonov koeficijent s.
7.1 DIREKTNA METODA PRORAČUNA INTERAKCIJE
Veza između generalisanih pomeranja U (sleganja i obrtanja) i generalisanih reakcija

oslonaca R (sile i momenti) temeljnog nosača na deformabilnoj podlozi, može se
prikazati sledećim izrazom (6.9, 6.13) :
1
 Kt U   R  U    Kt  R   F t R (7.1)
gde je: Kt = matrica krutosti temelja i tla u oslonačkim tačkama konstrukcije
Ft = matrica fleksibilnosti temelja i tla u oslonačkim tačkama konstrukcije
U = generalisana pomeranja temelja oslonačkih tačaka konstrukcije
R = generalisane reakcije pomerljivih oslonaca konstrukcije
U jednačini (7.1) simbol  označava pomeranje tačke spoja konstrukcije i temeljnog

nosača. U zajedničkim tačkama, gornja konstrukcija i temeljni nosač imaju iste sile i
pomeranja. Broj nepoznatih u izrazu (7.1) je dva puta veći od broja jednačina.
Pošto se u MKR određuju samo sleganja temeljnog nosača, a nagibi se računaju na

osnovu diferencijalnih pomeranja, elementi matrice krutosti se mogu odrediti preko
matrice fleksibilnosti. Elementi matrice krutosti temeljnog nosača i podloge Kt su
tada podskup () matrice krutosti Kt, pa je u zavisnosti od vrste podloge:
Vinklerov model: Eb I  Bc 4 
 K t    Kt   3  
D  k  
c  Eb I 
Model elastičnog pp: Eb I  c 4  Es 1 

 K t    Kt   3   D   2   
f
c  Eb I 1  s 
Ako je konstrukcija kruto vezana za temeljni nosač (uklještenje), elementi matrice

fleksibilnosti se određuju pojedinačnim nanošenjem jediničnih generalisanih sila (sile
i momenti) na nosač na deformabilnoj podlozi, na mestu oslonaca konstrukcije.

Ako je konstrukcija zglobno vezana za temeljni nosač, elementi matrice fleksibilnosti

se određuju pojedinačnim nanošenjem samo jediničnih sila. U oba slučaja, zbog
velike aksijalne krutosti temeljnog nosača, uticaj horizontalnih sila na deformaciju je
zanemarljiv, pa se smatra da su oslonci konstrukcije horizontalno nepomerljivi.
Dobijena generalisana pomeranja oslonačkih tačaka predstavljaju elemente matrice

fleksibilnosti temeljnog nosača i podloge. Treba napomenuti, da se zbog nesavršene
diskretizacije opterećenja u čvorne tačke nosača, javlja mala nesimetrija matrice
fleksibilnosti, što ne utiče bitno na rezultat proračuna. Da bi greška bila manja, treba
težiti da se čvorne tačke poklope sa oslonačkim tačkama. Potpuno poklapanje tačaka
se može postići podelom nosača na velik broj čvornih tačaka (50,100 ili više).
Za razliku od MKR, kod MKE (metoda konačnih elemenata) čvorne tačke ne moraju
biti na istom rastojanju, mada se zbog tačnosti proračuna teži da razlika bude mala.
Pošto se u MKE, u svakoj čvornoj zadovoljava kompatibilnost pomeranja do II-reda
(jednakost ugiba i nagiba), tačnost proračuna je veća pri istom broju čvornih tačaka.
Broj nepoznatih sila i pomeranja u tački spoja gornje konstrukcije i temeljnog nosača,
zavisi od vrste veze. Pošto se horizontalna pomeranja između oslonačkih tačaka
mogu zanemariti, u zglobnoj vezi postoje 2 nepoznate (pomeranje i vertikalna sila), a
u uklještenoj 4 nepoznate (pomeranje i obrtanje, vertikalna sila i moment). Ako je
broj zglobova Nz a broj uklještenja Nu, ukupan broj nepoznatih je N=2Nz+4Nu.
Pošto je broj uslovnih jednačina (7.1) izvedenih za temeljnu gredu na deformabilnoj

podlozi N/2, a broj nepoznatih 2N, treba uvesti dopunskih N/2 uslovnih jednačina na
osnovu gornje konstrukcije.
U jednačini (7.1), pozitivne reakcije oslonaca na temeljnom nosaču, deluju u smeru

ose +z i u smeru kretanja kazaljke na satu. Prema principu akcije i reakcije, pozitivne
reakcije oslonaca za gornju konstrukciju, moraju delovati suprotno, odnosno u smeru
ose -z i suprotno od smera kretanja kazaljke na satu.
Nasuprot silama, pozitivna pomeranja imaju isti smer i za temeljni nosaču i za gornju
konstrukciju. Pozitivna pomeranja su smeru ose +z, a pozitivna obrtanja su u smeru
kretanja kazaljke na satu.
Vodeći računa o pozitivnim smerovima sila i pomeranja, N/2 dopunskih uslovnih

jednačina između oslonačkih sila i pomeranja oslonačkih tačaka gornje konstrukcije
glasi:
R  R0    K k U  (7.2)
gde je: Kk = matrica krutosti konstrukcije u oslonačkim tačkama

R0 = generalisane reakcije nepomerljivih oslonaca konstrukcije

Smenom (7.2) u (7.1), dobija se uslovna jednačina (7.3) po nepoznatim pomeranjima

oslonačkih tačaka :
(7.3)
U gornjoj jednačini, sa je označena ukupna matrica krutosti temeljnog nosača i

konstrukcije za oslonačke tačke konstrukcije. Eliminacijom nepoznatih pomeranja,
uslovna jednačina se može izraziti i preko nepoznatih oslonačkih reakcija:
(7.4)
7.2 ITERATIVNA METODA PRORAČUNA INTERAKCIJE
Iterativna metoda proračuna interakcije vrši se metodom uzastupne zamene. Prvo se

u odrede reakcije nepomerljivih oslonaca . Dobijene reakcije oslonaca
= iz se zatim nanesu na temeljnu nosač i odrede se pomeranja
oslonačkih tačaka u .
U , osim osim opterećenja, na konstrukciju se nanesu i sleganja oslonaca iz

i odrede se nove reakcije oslonaca . Dobijene reakcije se zatim nanesu
na temeljni nosač i odrede se nova pomeranja oslonačkih tačaka u .
Simbolično, iterativni postupak se može prikazati sledečim jednačinama:
Iterativni postupak se ponavlja dok apsolutna razlika norme vektora reakcije oslonca
u dve uzastopne iteracije ne bude veća od npr. 0.01, odnosno matematički:
(7.5)

Pritisci na zid (kPa) Pritisci na zid (kPa)
-50 0 50 100 150 200 250 -100 -50 0 50 100 150 200 250
0.0 0.0
0.0 0.00
Pa (H=1.60m) Pa (H=5.60m)
Ppm (H=1.60m) Ppm (H=5.60m)
-4.92 0.0 q (H=1.60m) -4.92 72.85 q (H=5.60m)
1.0 1.0
-9.83 -9.83 0.00
2.0 2.0
Ostojanje od površine terena (m)
Ostojanje od površine terena (m)

54.91 -14.75 0.00
4.1
3.0 3.0
6.2 109.82 -19.67 0.00
4.0 6.5 164.74 4.0 -24.58 0.00
5.3 219.65 -29.50 0.00

5.0 5.0
3.0 -34.42 0.0
6.0 6.0
-0.4 -39.33 54.91

39.22
7.0 7.0
-4.8 -44.25 109.8
77.19
-10.3 164.8
-49.16 113.17
8.0 8.0
Slika 8.7 Pritisci na dijafragmu: prema Vinkleru, aktivni i pasivni pritisak
Na osnovu Slike 8.6, kontaktni napon pasivne zone za fazu-II je manje od mobilisanog
pasivnog otpora ppm. Računski faktor sigurnosti za pasivni otpor je:
H D
 q7 q10  0 113.17 
 qz dz  c 2  q
H
8  q9 
2 
  0.8    39.22  77.19 
2 2 
  138.40 kN
1 1
E ph  K phgD 2  5.148  20.0  2.4 2  296.52 kN
2 2
E ph 296.6
rac Fsp  H D
  2.1  1.5
138.40
 qz dz
H
Kontrola proračuna preko jednačine ravnoteže horizontalnih sila:
H D 9
1  q0 q10 
Eah   qz dz  2 K
0
ah g H  D 2  c
 2
 q  2
i
2
  196.67  196.67  0



9. PRORAČUN ŠIPOVA U VINKLEROVOJ SREDINI
U okviru predmeta Mehanika tla, prikazane su različite metode za proračun

graničnog i dozvoljenog opterećenja vertikalnog šipa opterećenog vertikalnom silom
kao i graničnog i dozvoljenog opterećenja vertikalnog šipa koji je opterećen
horizontalnom silom i momentom savijanja. Postoji vrlo velik broj različitih faktora
koji utiču na nosivost tla oko šipa, kao što je način ugradnje (bušeni, utisnuti ili
pobijeni šipovi), vrsta tla (sitnozrno tlo, krupnozrno tlo), relativna brzina opterećenja
u odnosu na moguću disipaciju pornog nadpritiska (drenirani ili nedrenirani uslovi
opterećenja) i slično. Zbog velikog broja različitih faktora, računska sila po različitim
metodama se kreće u vrlo širokim granicama.
Proračun šipova kao i svakog konstruktivnog elementa, obuhvata proračun prema

graničnom stanju nosivosti ili skraćeno ULS (Ultimate Limit State) i proračun prema
graničnom stanju upotrebljivosti ili skraćeno SLS ( Serviceability Limit State). Mada su
pomeranja temelja na šipovima po pravilu za jedan red veličine manja nego kod
plitkih temelja, tehnička regulativa zahteva i njihov proračun. Kada je u pitanju
proračun deformacija šipova, uglavnom je ona manja od tačnosti proračuna
nosivosti.
Da bi se dobili pouzdaniji podaci o nosivosti i sleganju šipa, pravilo nalaže da se uvek

vrši i probno opterećenje šipova na predmetnoj lokaciji. Broj probnih opterećenja
zavisi od broja šipova i heterogenosti geomehaničkog profila, a zbog kontrole ne
može biti manji od dva. Na osnovu podataka dobijenih probnim opterećenjem
pojedinačnog šipa, može se odrediti veza između sile i pomeranja glave šipa odnosno
sprega sila (momenta) i obrtnja glave šipa.
Treba napomenuti da se jedan šip retko pojavljuje kao noseća konstrukcija.

Uglavnom šip prenosi opterećenje u manjoj ili većoj grupi, koja je međusobno
povezana tzv. naglavnicom koja obezbeđuje ravnomerno prenošenje opterećenja na
šipove. Ako se radi o manjoj grupi, odnosno manjim dimenzijama temelja, naglavnice
se mogu tretirati kao idealno krute.
Grupa šipova je složeniji problem od pojedinačnog šipa, pošto osim prethodno

pomenutih faktora, na nosivost utiče međusobno rastojanje, broj i raspored šipova,
redosled ugradnje u tlo i krutost naglavnice. Treba imati u vidu da i naglavnica
prenosi određen deo od ukupnog opterećenja, srazmerno krutosti tla, šipova i
naglavnice. Uvođenjem efekta interakcije šipova, tla i naglavnice, proračun nosivosti
i pomeranja postaje vrlo složen. Zbog svega iznetog, može reći da je problem
proračuna temelja na šipovima jedan od najsloženijih u geotehnici.
U okviru ovog predmeta prikazaće se najjednostavniji model proračuna grupe šipova,

koji je zasnovan na Vinkler-ovoj hipotezi.

Vinklerov model aproksimira tlo serijom nepovezanih linearno-elastičnih opruga,

tako da deformacija postoji samo tamo gde deluje opterećenje. Pošto je realno tlo
do određene mere kontinuum, postoji međusobni uticaj grupe šipova na nosivost i
pomeranje, koje se ne može obuhvatiti Vinklerovim modelom.
Interakcija grupe šipova, ostvaruje se preko naglavnice i kroz tlo kao kontinualnu
sredinu. Proračun interakcije grupe šipova preko krute naglavnice je znatno lakši
problem od proračuna interakcije šipova kroz tlo. U okviru ovog poglavlja, prikazaće
se interakcija šipova preko krute naglavnice, dok će se u posebnom poglavlju obraditi
interakcija grupe šipova kroz tlo.
Prvo će se prikazati analitičko rešenje za homogeno tlo, za vertikalan šip koji je

izložen aksijalnom pomeranju glave (s) bez poprečnog pomeranja i obrtanja, za
vertikalan šip izložen poprečnom pomeranju glave (t) bez aksijalnog pomeranja i
obrtanja i za vertikalan šip izložen obrtanju glave (q ) bez aksijalnog i poprečnog
pomeranja. Na osnovu prethodnih proračuna, može se formirati matrica krutosti
glave šipa. Razmatraće se samo dvodimenzionalni – ravanski problemi.
U sledećem koraku će se prikazati postupak proračuna pomeranja grupe šipova

povezanih idelano krutom (nedeformabilnom) naglavnicom. U praksi to odgovara
fundiranju potpornog zida na šipovima, temelja samca na šipovima, temelja ispod
zidnog platna i slično, odnosno kada se radi o manjoj grupi šipova (npr 5-10) ili vrlo
krutoj naglavnici.
Prikazana analitička rešenja se odnose na homogeno tlo, sa modulom reakcije koji je

konstantan sa dubinom. Za linearan porast modula reakcije sa dubinom, ne postoji
analitičko rešenje, ali se za krut i savitljiv šip mogu dobiti približna analitička i grafička
rešenja (Barber 1953, Broms 1964).
Ako je tlo uslojeno i modul reakcije tla promenljiv po dubini, rešenje se može dobiti
samo u numeričkom obliku. Na kraju ovog poglavlja je prikazan numerički postupak
za proračun šipa u nehomogenoj sredini, primenom metode konačnih razlika (MKR).

9.1 VERTIKALAN ŠIP OPTEREĆEN AKSIJALNOM SILOM (kt = const)
Imajući u vidu da šipovi mogu biti i zakošeni, jednačine pomeranja će se odrediti u

lokalnom sistemu, sa koordinatnim početkom na glavi šipa i koordinatnom osom
koja se poklapa sa osom šipa. Lokalni koordinatni je definisan u odnosu na globalni,
koji se obično postavlja u težište naglavnice da se pojednostavio proračun. U ravni
crteža, osa +z je usmerena na dole a osa +x na desno. Pozitivna obrtanja i momenti
su suprotni smeru obrtanja kazaljke na satu.
Na slici 9.1a je prikazan numerički model aksijalno opterećenog šipa u Vinkler-ovoj

sredini, sa konstantnim smičućim modulom reakcije kt duž omotača. Modul reakcije
tla ispod baze šipa iznosi kb. Zbog jednostavnosti, proračun je izvršen za vertikalan
šip čije se ose poklapaju sa globalnim koordinatnim osama.
Q
a) b)
s x
z
A
t t dz
Ep A kt L
S
zd z
z,w
t= kt .w
kb qb = kb .w
z,w
Slika 9.1 a) Računski model aksijalno opterećenog šipa, b) Naponi na elementu šipa
Zanemarujući uticaj sopstvene težine šipa, uslov ravnoteže diferencijalnog elementa

šipa u pravcu ose +z prema slici 9.1b, glasi :
d z
Z   z A   z  d z A  tSdz  0  A  St  0
dz
dw  d 2 w d z 1 d z d z d 2w
z  z , 2
    Ep
dz Ep dz dz E p dz dz dz 2
t  kt w

Smenom u gornjim izrazima, dobija se diferencijalna jednačina aksijalno opterećenog

šipa:
d 2w d 2w Skt (9.1)
Ep A  Skt w  0   lt w  0 , lt 
dz 2 dz 2 Ep A
gde je: lt = parametar krutosti šipa i tla

S, A = obim i površina poprečnog preseka šipa
Ep = modul elastičnosti šipa
kt = smičući modul reakcije tla uz omotač šipa
Opšte rešenje diferencijalne jednačine (9.1) drugog reda sa konstantnim

koeficijentima glasi:
w  z   C1e  lt z  C2elt z (9.2)
Aksijalna sila u poprečnom preseku opada sa dubinom i može se prema prethodnim

izrazima prikazati sledećom jednačinom:
dw
F  z   A z   E p A
dz

 E p Alt C1e lt z  C2elt z  (9.3)
Integracione konstante se mogu odrediti na osnovu graničnih uslova na glavi i u bazi

šipa:
F 0   Q  Q  E p Alt  C1  C2 
F  L   Qb  
Qb  E p Alt C1e  lt L  C2 elt L 
Sila u bazi šipa se može izraziti preko modula reakcije kb i sleganja baze šipa wb :
Qb  Ab kb wb  
Qb  Ab k b C1e  lt L  C 2 e lt L 
Na osnovu gornjih graničnih uslova, integracione konstante C1 i C2 glase:
1 1
Q  1  lt E p A Ab kb 2 lt L   Q  1  lt E p A Ab kb 2 lt L 
C1  1  e  , C2  1  e 
lt E p A  1  lt E p A Ab k b  lt E p A  1  lt E p A Ab k b 
Prema jednačini (9.2) i integracionim konstantama, sleganje glave šipa s = w(0) je :
Q lt E p A e 2 lt L lt E p A Ab k b  1  lt E p A Ab k b  1 (9.4)

s , K Qs  , f 
K Qs f e 2 lt L lt E p A Ab k b  1  lt E p A Ab k b  1

Veličina KQs pretstavlja aksijalnu krutost šipa. Koeficijent f zavisi od dužine L, modula
elastičnosti šipa Ep, karakterističnog broja ltL i modula reakcije tla kb (Slika 9.2).
10.0 10.0
kb=1 MN/m3 kb=1 MN/m3
L= 5.0 m L= 25.0 m
10 10
100
100
Koeficijent f
Koeficijent f
1.0 1.0
1000
1000
10000
10000
100000
100000
0.1 0.1
0.1 1.0 10.0 0.1 1.0 10.0
Parametar ltL Parametar ltL
Slika 9.2 Koeficijent f za armirano betonski šip dužine L=5.0 i 25.0m
Za uobičajene dimenzije šipova (dugački šipovi) parametar ltL (karakterističan broj)

je veći od 2.5, a koeficijent krutosti je f1.0, odnosno nezavisan od parametra ltL
(Slika 9.2). Ako je ltL2.5, aksijalna krutost šipa KQs je praktično nezavisna od modula
reakcije tla kb u bazi šipa. Značajan podatak u predmetnoj analizi je učešće baze u
prenošenju aksijalne sile koja deluje na glavi šipa (Slika 9.3).
100.0 100.0
100000
100000
10000
10000
% sile koju prima baza šipa
% sile koju prima baza šipa
10.0
1000
10.0
1000
100
100
10
1.0 10 1.0
kb=1 MN/m3
kb=1 MN/m3
L=5.0 m L=25.0 m
0.1 0.1
0.1 1.0 10.0 0.1 1.0 10.0
Parametar ltL Parametar ltL
Slika 9.3 Udeo baze u prenošenju opterećenja za armirano betonski šip dužine L=5.0 i 25.0m

Ako karakterističan broj ltL raste (raste modul reakcije kt i/ili dužina šipa L) i/ili
opada modul reakcije tla u bazi šipa kb (odnosno opada odnos sila Qb/Q).
Ako je smičući modul reakcije tla kt oko omotača šipa mali, a modul reakcije tla kb
ispod baze šipa velik, jednačina sleganja glave šipa (9.4) se svodi na prostu jednačinu
skraćenja aksijalno opterećenog stuba:
lt E p A  lt L  E p A kt  1  lt L  QL
K Qs     ,     1, s
f  f  L k b  1  f  Ep A
Koristeći prethodne izraze, mogu se odrediti i druge veličine, kao što je promena
smičućeg napona duž omotača šipa, sleganje i sila u bazi šipa i dr. Upoređujući
prethodno rešenje (R.F.Scott, 1981) sa rezultatima proračuna sleganja aksijalno
opterećenog vertikalnog šipa u homogenoj elastičnoj sredini (Poulos and Mates,
1981), može se uspostaviti približna veza između parametara elastičnosti Es i s i
modula reakcije tla kt i kb. Za lebdeći šip prečnika d u homogenoj sredini, uz relativno
malu grešku od 5-15%, može se usvojiti da je:
kb  kt 
Gs

Es
 lt L 
L Es
,
lt E p
4
1   s  E p
2d 4d 1   s  d 1  s  E p kb Es
U dosadašnjoj analizi, nije vođeno računa o graničnoj čvrstoći tla oko stabla šipa i
graničnoj čvrstoći tla ispod baze šipa.
Qsf Qa Qbf Qf
0
1 optere ćenje š ipa Q
Kt
s(Qa ) 1
KQs
1 plas tifikacija
Kb omotača
Qf = Qbf +Qs f
Qa = Qf / Fs
ssl eganje glave ši pa
omotač šipa
ši p - zbirno
baza š ipa
Qs (s)
Qs (s)
Q(s)
Slika 9.4 Razvoj komponenti nosivosti šipa za konstantne module reakcije tla

Ispitivanjima je dokazano da se nosivost tla oko omotača iscrpljuje pri relativno

malom sleganju glave šipa, između 0.2-0.8% od prečnika stabla (Reese and ONeill,
1989). Nosivost baze se iscrpljuje pri sleganjima glave šipa reda veličine između 5-
10% prečnika baze šipa, što znači da je pri radnom opterećenju kada je globalni
faktor sigurnosti Fs=2.5-3.0, nosivost omotača uglavnom iscrpljena (Slika 9.4).
Krutost omotača Kt (kN/m) i baze šipa Kb (kN/m) se može odrediti na osnovu

prethodnih izraza za sleganje glave šipa i sile u omotaču i bazi šipa.
U prethodnoj analizi su prikazani rezultati proračuna aksijalne krutosti šip–tlo za

konstantnu vrednost smičućeg modula reakcije tla kt duž omotača. Takav slučaj je u
praksi vrlo redak i približno odgovara šipu u sloju tvrde (prekonsolidovane) gline. Ako
je modul reakcije tla oko omotača šipa promenljiv, u proračunu treba koristiti
osrednjenu vrednost.
Ako se radi o homogenom sloju peska ili normalno konsolidovanoj glini, smičući
modul reakcije tla duž omotača nije konstantan, već raste sa dubinom shodno
porastu efektivnog normalnog napona.
Za praktične proračune se može pretpostaviti da je promena smičućeg modula

reakcije tla stepena funkcija dubine :
n
kt  z   nt  z d 
Analitičko rešenje diferencijalne jednačine sleganja glave šipa za stepenu promenu

smičućeg modula reakcije tla, svodi se na Bessel-ove funkcije i nema širu praktičnu
primenu. Umesto analitičkog rešenja, efikasnije je približno numeričko rešenje
metodom konačnih razlika (MKR) ili konačnih elemenata (MKE). Numerički postupak
omogućuje primenu potpuno proizvoljne funkcije modula reakcije tla duž omotača
šipa. Uz određene modifikacije, može se uvesti nelinearna zavisnost između
smičućeg modula reakcije tla i sleganja omotača šipa, odnosno modula reakcije tla
ispod baze šipa i pomeranja baze šipa.
Treba na kraju napomenuti, da izbor modula reakcije tla ne zavisi samo od vrste tla i
geometrije šipa, već u velikoj meri od načina ugradnje šipa (bušeni, pobijeni, utisnuti
šipovi), međusobnog rastojanja i dužine šipova.
Generalno, povećanjem rastojanja između šipova e i smanjenjem vitkosti L/d,

međusobni uticaj šipova opada. Za malu grupu, pretežno lebdećih šipova, za
međusobno rastojanje veće od 10d, efekat grupe je zanemarljiv.
Kod šipova koji pretežno nose bazom i leže na vrlo krutoj podlozi, međusobni uticaj
je zanemarljiv i pri znatno manjem osovinskom rastojanju.

9.2.1 POPREČNO POMERANJE GLAVE VERTIKALNOG ŠIPA (kh = const)
Analitičko rešenje za poprečno pomeranja t glave vertikalnog šipa, bez obrtanja q,

ako je modul reakcije kh duž šipa konstantan, može se indirektno odrediti na osnovu
rešenja grede konačne dužine koja je u sredini raspona opterećena vertikalnom i
koncentrisanom silom (Slika 9.4a).
t
a) b) M
T x
2T
Ep I kh
kh
EpI L
L L
Slika 9.4 a) Greda na Vinkler-ovoj podlozi b) Poprečno pomeranje bez obrtanja glave šipa
Ako se temeljna greda dužine 2L, na Vinkler-ovoj podlozi, u sredini opterećena

vertikalnom koncentrisanom silom 2T preseče na polovini, dobija se šip koji je u
nivou glave izložen bočnom pomeranju t bez obrtanja (Slika 9.4b). U sredini grede
odnosno na glavi šipa, deluje transverzalna sila T i moment savijanja M. Metodom
početnih parametara, može se dobiti analitičko rešenje problema. Ne upuštajući se u
izvođenje, daju se konačna rešenja:
kh d  sinh  2lh L   sin  2lh L   kh d

T  K Tt  t , K Tt    A  lh L  (9.5a)
lh  cosh  2lh L   cos  2lh L   2  lh
k h d  cosh  2lh L   cos  2lh L   kh d

M  K Mt  t , K Mt    B  lh L  (9.5b)
2 lh2  cosh  2lh L   cos  2lh L   2  2lh2
kh d
lh  4
4E p I
gde je: lh = parametar krutosti šipa i tla

I = moment inercije šipa oko ose  na pravac pomeranja t
Ep , d = modul elastičnosti i dimenzija šipa  na pravac pomeranja t
kt = horizontalni modul reakcije tla uz omotač šipa

Veličine KTt u (kN/m) i KMt u (kNm/m) zavise od geometrije i krutosti šipa i krutosti
tla, dok su A i B koeficijenti krutosti koji zavise od karakterističnog broja lhL i
prikazani su na slici 9.5. Za vrednosti lhL  2.5 (što približno odgovara dugačkom
šipu), koeficijenti krutosti su 1, pa su elementi matrice krutosti šipa jednaki:
khd kh d
lh L  2.5  A  B  1.0 , K Tt  K Tt   , K Mt  K Mt  
lh 2l2h
1.0
0.8
A
A, B, C
0.6
B
Koeficijenti
0.4
C
0.2
0.0
0 1 2 3 4
Parametar lhL
Slika 9.5 Koeficijenti krutosti za proračun presečnih sila usled pomeranja/obrtanja glave šipa
Upoređujući rezultate za vertikalan šip u homogenoj elastičnoj sredini (Es, s) čija je
glava izložena poprečnom pomeranju bez obrtanja (Poulos,1971), sa rezultatima
dobijenim na osnovu Vinkler-ovog modela, za ekvivalentan modul reakcije tla kh se
dobija sledeći izraz:
Es
kh 
d
Veličine KQs, KTt, KMt, KTq i KMq su izvedene za tlo koje ima konstantan modul reakcije
po dubini (duž omotača).
Za linearno promenljiv modul reakcije tla, postoje približna analitička rešenja dok se
za proizvoljno promenljiv modul reakcije tla kh duž omotača koriste numerički
postupci, kao što su metoda konačnih razlika ili metoda konačnih elemenata (MKE).

9.2.2 OBRTANJE GLAVE VERTIKALNOG ŠIPA (kh=const)
Analitičko rešenje za obrtanje glave šipa q, bez poprečnog pomeranja t, ako je modul
reakcije tla kh duž šipa konstantan, može se na isti način kao i u prethodnom slučaju,
indirektno odrediti na osnovu rešenja grede konačne dužine koja je u sredini raspona
opterećena spregom sila (Slika 9.6a).
a) b) T M
x
q
2M
Ep I kh
kh EpI L
L L
Slika 9.6 a) Greda na Vinkler-ovoj podlozi b) Obrtanje bez poprečnog pomeranja glave šipa
Ako se temeljna greda dužine 2L, na Vinkler-ovoj podlozi, u sredini opterećena

spregom sila 2M preseče na polovini, dobija se šip koji je u nivou glave izložen
obrtanju q bez bočnog pomeranja (Slika 9.6b). U sredini grede odnosno na glavi šipa,
deluje transverzalna sila T i moment savijanja M. Metodom početnih parametara,
može se dobiti analitičko rešenje problema. Ne upuštajući se u izvođenje, daju se
konačna rešenja:
k h d  cosh2l h L   cos2l h L   k h d
T  K Tq  q , K Tq    Bl h L  (9.6a)
2l2h  cosh2l h L   cos2l h L   2  2l2h
k h d  1 sinh  2lh L   sin  2lh L   kh d (9.6b)

M  K Mq q , KMq    C  lh L 
2lh3  2 cosh 2  lh L   cos 2  lh L   2lh3
Veličine KTq u (kN/rad) i KMq u (kNm/rad) zavise od geometrije i krutosti šipa i krutosti
tla, dok su B i C koeficijenti krutosti koji zavise od karakterističnog broja lhL i
prikazani su na slici 9.5. Za vrednosti lhL  2.5 što približno odgovara dugačkom
šipu, koeficijenti krutosti su 1, pa su elementi matrice krutosti šipa jednaki:
khd khd
lh L  2.5  B  C  1 , K Tq  K Tq   , K Mq  K Mq  
lh 2l3h

9.3 POPREČNO POMERANJE I OBRTANJE GLAVE ŠIPA (kh  const)
Ako modul reakcije kh raste linearno sa dubinom, poprečno pomeranje t i obrtanje

glave šipa q u nivou terena, usled poprečne sile T i momenta savijanja M=Te, za
krute i savitljive šipove, sa slobodnom i uklještenom glavom, može se odrediti prema
jednačinama koje je izveo Barber (1953).
nh z
- za krut šip sa slobodnom glavom ( L2 ):  5 , k h  nh
EpI d
18T L  1.33e  24T L  1.5e 

t , q
L3 nh L4 n h
- za savitljiv šip sa slobodnom glavom ( L4 ):

2.4T 1.6 T  e 1.6 T 1.74T  e
t  , q 
nh  E p I 
0 .6 0.4
nh  E p I 
0.4 0.6
nh  E p I 
0.4 0.6
nh 0.2 E p I 0.8
2T
- za krut šip sa uklještenom glavom ( L2 ): t
L2 n h
0.93T
- za savitljiv šip sa uklještenom glavom ( L4 ): t
nh  E p I 0.4
0 .6
Broms (1964) je za horizontalno pomeranje t glave slobodnog ili uklještenog šipa (u

nivou terena), sa linearnim porastom modula reakcije tla, dao sledeći dijagram:
10 T
t
L D
8 T
e t
L D
0 .4
6
(n h)
Slobodna
TL
0.6
glava
(Ep I)
4
t
e/L=2.0
1.5
1.0
2
0.8
Uklještena 0.6
glava 0.4
0.2
0
0 2 4 6 8 10
Karakteristi čan broj L

9.4 MATRICA KRUTOSTI ŠIPA U LOKALNOM KOORDINATNOM SISTEMU
Pomeranje glave šipa u ravni ima tri stepena slobode, dve translacije i rotaciju. U
lokalnom koordinatnom sistemu je pomeranje glave šipa određeno pomoću
vektoras,t,q . Na osnovu izvedenih veličina KQs, KTt, KMt, KTq i KMq može se odrediti
matrica krutosti šipa u lokalnom sistemu, koja povezuje pomeranja glave šipa sa
silama na glavi šipa.
 Q   K Qs 0 0  s
     (9.7a)
T    0 KTt KT q   t  ili RL    K L U L 
M   0 K Mt K M q  q 
  
gde je: RL = vektor opterećenja glave šipa u lokalnom sistemu

KL = matrica krutosti šipa i tla u lokalnom sistemu
UL = vektor pomeranja glave šipa u lokalnom sistemu
Matrica krutosti šipa i tla, zavisi od geometrije i krutosti šipa i krutosti tla. Ako su
smičući i horizontalni modul reakcije tla oko omotača šipa vrlo male veličine (kt  1,
kh  1) a baza šipa leži na vrlo krutoj podlozi (kb  1), matrica krutosti šipa i tla se
svodi na matricu krutosti stuba – štapa. U zavisnosti od graničnih uslova na krajevima
stuba (glava i baza šipa), mogu se pojaviti sledeći oblici matrice krutosti šipa – stuba:
(U ) (U )
Ep A L 0 0  Ep A L 0 0 
 3 2  2 (9.7b)
 0 12E p I L 6 E p I L  ,  0 3E p I L3 3E p I L 
 0 6 E p I L2 4E p I L   0 3E p I L2 3E p I L 
 (U )  (Z )
(Z ) (Z )
Ep A L 0 0  Ep A L 0 0 
 0 3   0  (9.7c)
 3E pI L 0  ,  0 0 
 0 0 0  ( U )  0 0 0  (Z )
Šipovi se uvek moraju upustiti u naglavnicu, kako bi se osigurala dobra konstruktivna

veza, zbog čega se može smatrati da je šip uklješten u naglavnicu (U). Za punu
mobilizaciju nosivosti, šip se mora upustiti za oko 2d (d=manja dimenzija ili prečnik
šipa) u nosivi sloj, što je nedovoljno za uklještenje, pa se može smatrati da je šip u
bazi zglobno oslonjen (Z).
Za linearni porast modula reakcije tla kh, matrica krutosti se može odrediti indirektno
-1
preko matrice fleksibilnosti KL=FL . Elemetni matrice fleksibilnosti FTt , FTq , FMt i
FMq se mogu odrediti analitički (Barden, 1953), grafički (Broms, 1964) ili numerički
pomoću metode konačnih razlika ili metode konačnih elemenata.

9.5 MATRICA KRUTOSTI ŠIPA U GLOBALNOM KOORDINATNOM SISTEMU
U uvodnom delu je rečeno da šipovi retko prenose opterećenje samostalno, već se

uglavnom radi o grupi šipova povezanih krutom naglavnicom. Kada su u grupi, neki
šipovi moraju biti zakošeni da bi bolje preneli horizontalne sile. Za proračun grupe
šipova u deformabilnoj sredini, potrebno je sve pojedinačne matrice krutosti šipa i
tla prevesti u globalni koordinatni sistem. Mada su rezultati proračuna nezavisni od
položaja globalnog koordinatnog sistema, jedostavnost nalaže da se isti uglavnom
postavlja u težište naglavnice.
Analiza će biti ograničena samo na 2–dimenzionalni (ravanski) problem (kao npr.

fundiranje potpornog zida, obalnog zida, trakastog temelja, temelja samca sa
opterećenjem u jednoj ravni simetrije i sl.). Pomeranje naglavnice u ravni, određeno
je sa dve translacije u pravcima globalnih koordinatnih osa x i z i rotacijom oko
težišta naglavnice (koordinatnog početka). Pomeranja naglavnice će se označiti
vektorom u,w,q .
a)  b) uq
u x G’ x
 q 
q sq
t wq r 
s q
 tq
w G G

G’
 
q =rq


z z
Slika 9.7 a) Translacija težišta naglavnice b) Obrtanje oko težišta naglavnice
Pošto je grupa šipova uklještena u naglavnicu, pomeranja glave svakog šipa je

potpuno određeno pomeranjem naglavnice kao idealno krutog tela. Veza između
pomeranja glave šipa u lokalnom i naglavnice u globalnom sistemu, izvršiće se prema
oznakama na slici 9.7. Usled pomeranja težišta naglavnice (Slika 9.7a) za vektor ,
kruto vezana glava šipa se pomera u pravcu ose za s a u pravcu upravno na osu šipa
za t.
Usled obrtanja oko težišta naglavnice (Slika 9.7b) za vektor q , kruto vezana glava
šipa se pomera u pravcu ose za sq , u pravcu upravno na osu šipa za tq i dodatno se
obrće za ugao q. Komponente pomeranja glave šipa usled translacije i rotacije oko

koordinatnog početka ili težišta naglavnice, odrediće se pojedinačno. Pošto su

pomeranja mala, ukupno pomeranje se može odrediti superpozicijom tj. prostim
sabiranjem pomeranja usled translacije i rotacije.
Pomeranja glave šipa usled translacije naglavnice iznose:
s   sin    sin  90        cos        cos  cos   sin  sin  

s  u cos   w sin  (9.8a)
t   cos    cos  90        sin        sin  cos   cos  sin  

t   u sin   wcos  (9.8b)
Pomeranja glave šipa usled rotacije oko težišta naglavnice iznose:
sq   q sin   rq sin       rq  sin  cos   cos  sin  

sq  q x sin   q z cos  (9.9a)
tq  q cos   rq cos      rq  cos  cos   sin  sin  

tq  q x cos   q z sin  (9.9b)
q q (9.9c)
Ukupno pomeranje glave šipa usled pomeranja naglavnice kao krutog tela, može se
dobiti superpozicijom pomeranja prema (9.8) i (9.9). U matričnom obliku ukupna
pomeranja su:
 s  cos  sin   x sin   z cos    u 

    
x cos   z sin    w
(9.10)
 t    sin   cos  ili U L   T U 
q   0 0 1  q 
  
Ako se jednačina (9.10) uvrsti u jednačinu (9.7a), dobiće se jednačina između sila na
glavi šipa u lokalnom sistemu sa pomeranjima krute naglavnice u globalnom sistemu.
 Q   K Qs 0 0  s
   t  (9.11a)
T    0 KTt KTq   ili RL    K L U L 
M   0 K Mt K M q  q 
  
Nakon množenja matrice krutosti šipa i tla u lokalnom sistemu KL sa vektorom
pomeranja glave šipa u lokalnom sistemu UL, jednačina (9.11a) postaje:

 Q   K Qs cos  K Qs sin  K Qs   x sin  z cos     u 

     (9.11b)
 T    KTt sin  KTt cos  KTt  x cos   z sin    KT q   w
 M   K sin   K Mt cos  K Mt  x cos   z sin    K M q  q 
   Mt
U matričnom obliku, jednačina (9.11b) glasi:
RL    K L U L    K L T U   RL    KG U  (9.11c)
gde je: U = vektor pomeranja naglavnice u globalnom sistemu

 T  = matrica transformacije lokalnog u globalni koordinatni sistem
 KG  = matrica krutosti šipa i tla u globalnom sistemu
9.6 USLOVNE JEDNAČINE RAVNOTEŽE NAGLAVNICE
Jednačina oblika (9.11b) se može napisati za svaki šip u grupi koja je povezana
krutom naglavnicom. Na taj način su sile na glavi svakog šipa izražene sa tri
nepoznate veličine koje pretstavljaju komponente pomeranja naglavnice u, w, q.
Nepoznate komponente pomeranja se mogu odrediti iz uslovnih jednačina ravnoteže

u ravni X=0, Z=0 i M=0. Kada se sve spoljnje (aktivne) sile i momenti redukuju u
koordinatni početak (ili težište naglavnice) i zatim razlože u smeru koordinatnih osa,
dobiće se sile Px , Pz i spreg sila M0 oko tačke 0 (Slika 9.8a). Sile koje deluju na šipove,
po zakonu akcije i reakcije su istog intentiteta i suprotnog smera od sila koje deluju
na naglavnicu (Slika 9.8a).
Pz
M0
x u x
Px 0 Ti 0
Mi w
Qi q
Qi
Mi
Ti
1 2 3 i n
a) z b)
Slika 9.8 a) Sile na glavi šipa-i odnosno na naglavnici b) Komponente pomeranja naglavnice

Komponente pomeranja naglavnice u,w,q  i položaj naglavnice nakon pomeranja i

obrtanja, prikazan je na slici 9.8b. Na osnovu oznaka na slici 9.8a, uslovne jednačine
ravnoteže glase:
n
 X  0   Qi cos  i  Ti sin  i  Px (9.12a)
i 1
n
Z  0   Qi sin  i  Ti cos  i  Pz (9.12b)
i 1
n
 M  0    M i   Qi cos  i  Ti sin  i  zi   Qi sin  i  Ti cos  i  xi   M 0 (9.12b)
i 1
Kada se u jednačine ravnoteže (9.12) uvrste jednačine (9.11b) i koeficijenti slože uz

nepoznate komponente pomeranja, dobija se sistem uslovnih jednačina:
 k11 k12 k13   u   Px 

    
k23   w   Pz 
(9.13)
 k22 ili  K U   P
 k33  q   M 0 
gde je: U = vektor pomeranja naglavnice u globalnom sistemu

P = vektor opterećenja naglavnice
K = matrica krutosti grupe šipova i tla u globalnom sistemu
Krutosti kij u uslovnoj jednačini 9.13 u razvijenom obliku glase:
n
 
k11   KQs  KTt cos 2   KTt
1
, K  KQs  KTt
n
k12   K cos  sin  , k21  k12
1
n
k13   K cos    x sin   z cos    KTt z  KTq sin  , k31  k13
1
n
k22   K sin 2   K Tt
1
n
k23   K sin    x sin   z cos    KTt x  KTq c os  , k32  k 23
1
n 2
 
k33   K  x sin   z cos    KTt x 2  z 2   KTq  K Mt   x cos   z sin    K M q
1

Proračun koeficijenati u gornjim izrazima se lako i pregledno može izvršiti u EXCEL-u.

Nakon što se odredi pomeranje naglavnice U, pomoću jednačina (9.10) i (9.11b) će
se odrediti pomeranja i sile u šipovima. Time je ravanski problem grupe šipova koji je
uklješten u krutu naglavnicu, pod proizvoljnim opterećenjem, jednoznačno rešen.
Treba napomenuti da predmetna analiza zanemaruje međusobni uticaj šipova, što je

konzistentno sa osnovnom karakteristikom Vinklerove sredine – diskontinuitet.
Navedeni nedostatak se može prevazići uvođenjem složenijeg modela tla kao npr.
model elastične sredine, ili približno, određenom redukcijom modula reakcije tla za
pojedinačan šip, što povećava pomeranja.
Koeficijenti redukcije modula reakcije imaju sličan efekat kao i koeficijenti redukcije
nosivosti grupe šipova. Koeficijenti redukcije zavise od rasporeda, međusobnog
rastojanja i broja šipova. Treba istaći da ne postoji egzaktan način određivanja
koeficijenta redukcije modula reakcije tla kada se radi o grupi šipova, tako da je
svaki postupak samo konceptualan i vrlo približan.
Približan proračun pomeranja grupe šipova, prikazaće se na kraju poglavlja.
U literaturi iz fundiranja se mogu naći klasične metode za proračun sila u šipovima

povezanih krutom naglavnicom, pod proizvoljnim opterećenjem. Pretpostavka je da
su šipovi samo aksijalno opterećeni, odnosno da su zglobno vezani u glavi i u bazi
šipa (šip je prost štap). Šipovi u grupi mogu imati različite pravce. Ako je broj različitih
pravaca do 3 ,ili ako se može svesti na 3, sile u šipovima se mogu odrediti na osnovu
uslova ravnoteže (grafički ili analitički). Treba imati u vidu da je ovakav proračun u
određenim slučajevima može dati relativno pouzdane rezultate. Taj slučaj nastaje
kod šipova koji su po statičkom sistemu stojeći, obostrano zglobno vezani i kada je
broj šipova manji ili jednak 3. Međutim u opštem slučaju, kada postoji značajniji
otpor tla duž omotača, i kada se ne zanemari uklještenje šipa u naglavnicu, primena
uprošćenih metoda nije opravdana.
Prikazana metoda za ravanski problem, može se proširiti i na prostorni. Kod

prostorne grupe šipova, postoji 6 (šest) stepeni slobode (3 pomeranja i 3 obrtanja
oko koordinatnih osa), koji se za idealno krutu naglavnicu određuju iz 6 ravnotežnih
uslova. Za rešavanje prostornih problema, zbog jasnoće i preglednosti, koristi se
vektorski postupak (Santrač, 1991).

9.7 ODREĐIVANJE HORIZONTALNOG MODULA REAKCIJE TLA
Slično kao i kod elastičnih zidova, u zoni naglavnice se već pri malim opterećenjima
javlja plastifikacija tla. Ovo je posebno izraženo kod peska i normalno konsolidovanih
(NC) glina, gde je zbog vrlo malih efektivnih napona pri površini terena, čvrstoća i
krutost tla mala. Kod ovih materijala je promena čvrstoće i deformabilnosti približno
linearna, a kod prekonsolidovanih (OC) glina, približno konstantna po dubini.
Horizontalni modul reakcije tla se uglavnom prikazuje u obliku (Terzaghi, 1955):
z  0.305 
k h  nh   , k h  k h1   (8.1)
d   d 
3
gde je: nh = konstanta horizontalnog modula reakcije peska (MN/m )
kh1 = konstanta horizontalnog modula reakcije prekonsolidovane gline na
3
dubini od 0.305m od površine terena (MN/m )
z = dubina merena od dna iskopa
d = dimenzija šipa u pravcu  na pravac sile
Za sitnozrna (kohezivna) tla, konstanta horizontalnog modula reakcije tla se može

proceniti prema tabeli 9.1.
Vrsta tla Preporučene vrednosti Reference

Meka NC glina 0.16 – 0.35 Reese  Matlock (1956)
0.27 – 0.54 Davisson  Prakash (1963)
NC organska glina 0.18 – 0.27 Peck  Davisson (1962)
0.18 – 0.81 Davisson (1970)
Treset 0.05 Davisson (1970)
0.03 – 0.11 Wilson  Hilts (1967)
Les 7.8 – 10.8 Bowles (1968)
Tabela 9.1 Konstanta horizontalnog modula reakcije za koherentna tla nh (MN/m3)
Najčešće korišćeni približni izrazi za sitnozrna (koherentna) tla su:
5 E50
kh  , (Broms,1964)
3 d
cu
k h  80  320  , (Skempton, 1951)
d
Mv
k h  0.3  0.5  , (Gudehus, 1996)
d
gde je: E50 = sekantni modul na polovini granične nedrenirane čvrstoće

cu = nedrenirana čvrstoća
d = dimenzija šipa  na pravac opterećenja
Mv = edometarski modul stišljivosti

Terzaghi je za pesak predložio konstantu horizontalnog modula reakcije u funkciji

zbijenosti i vlažnosti (tabela 9.2). Na osnovu studije horizontalnog pomeranja na
izvedenim šipovima i na osnovu modelskih ispitivanja, utvrđeno je (Reese, Cox, Koop,
1974) da su predložene vrednosti konzervativne, pa se u praksi preporučuje (R.F.
Scott, 1981) usvajanje većih vrednosti, koje su date u zagradama u tabeli 9.2.
Vrsta tla Rastresit Srednje zbijen Zbijen

Pesak, suv ili vlažan 2.5 (5.0) 7.5 (15.0) 20.0 (40.0)
Pesak, potopljen 1.4 (3.0) 5.0 (10.0) 12.0 (25.0)
Tabela 9.1 Konstanta hor. modula reakcije tla nh (MN/m3) prema Terzaghi-u (preporučene vrednosti)
Za šipove u pesku, Reese (1975) je predložio dijagram za određivanje konstante nh u

funkciji relativne zbijenosti Dr. Pošto se relativna zbijenost peska određuje in-situ na
osnovu standardne (SPT) ili statičke penetracije (CPT), od praktične je koristi direktno
povezati konstatnu nh sa brojem udaraca N ili otporom konusa qc (P. Santrač, 2012).
Interpolaciona funkcija, određena na osnovu dijagrama (Reese, 1975) glasi:
- pesak iznad nivoa podzemne vode: n h  0 .0147 D r1.911
- pesak ispod nivoa podzemne vode: n h  0.0247 D r1.661
Polazeći od jednačine za relativnu zbijenost (Gibbs i Holtz, 1979) u funkciji efektivnog

vertikalnog napona p0 i broja udaraca N, može se dobiti sledeći izraz za konstantu nh
za pesak, iznad i ispod podzemne vode:
0 .5
 N 
D r  100  
 0 .23 p 0  16 
0 .955 0 .830
 N   N 
n h  99   , n h  52  
 0.23 p 0  16   0.23 p 0  16 
Polazeći od jednačine za relativnu zbijenost (Bellotti i dr., 1989) u funkciji efektivnog

vertikalnog napona p0 koeficijenta bočnog pritiska K0 i otpora konusa penetrometra
qc dobija se sledeći izraz za konstantu nh za pesak, iznad i ispod podzemne vode:
 qc 
D r  42  ln  
 248 K p  0.55 
 0 0 
1.911 1.661
  qc    qc 
nh  18.6 ln   , nh  12.3ln  

  248 K 0 p0 0.55  
  248 K 0 p0 0.55 
 

Na osnovu prethodnih jednačina su urađeni dijagrami u programu EXCEL, za procenu

konstante peska nh u funkciji rezultata SPT ili CPT opita (Slike 9.9 i 9.10).
Broj udaraca SPT N Broj udaraca SPT N

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
0 0
PESAK IZNAD NPV PESAK ISPOD NPV
50 50
Vertikalni efektivni napon p0' (kPa)

100 100
nh=70 MN/m3 nh=40 MN/m3
60
35
150 50 150
30
40
25
30
20
200 200
20 15
10 10
5 5
250 250
300 300
Slika 9.9 Određivanje konstante horizontalnog modula reakcije peska na osnovu SPT-a
Otpor vrha CPT qc (MPa) Otpor vrha CPT qc (MPa)

00 05 10 15 20 25 30 00 05 10 15 20 25 30
0 0
PESAK IZNAD NPV PESAK ISPOD NPV
K0=0.50 K0=0.50
50 50
100 100
150 150
nh=70 MN/m3 nh=40 MN/m3

60 35
200 50 200
40 30
25
30 20
20 15
10 10
250 250
5
5
300 300
Slika 9.10 Određivanje konstante horizontalnog modula reakcije peska na osnovu CPT-a

Za razliku od horizontalnog modula reakcije tla kh, za određivanje smićućeg modula

reakcije tla kt i modula reakcije tla ispod baze šipa kb, raspoloživi podaci su oskudniji.
Metoda horizontalnog modula reakcije tla (Vinkler-ova metoda) omogućuje da se

odredi pomeranje šipova prema graničnom stanju upotrebljivosti (SLS), kao dopune
proračuna po graničnom stanju nosivosti (ULS). Proračun graničnog horizontalnog
opterećenja šipova, vrši se prema klasičnim metodama granične ravnoteže ili teorije
plastičnosti (Broms,1964, Brinch Hansen,1961 i dr).
Kod grupe šipova, nije opravdano zanemariti međusobni uticaj šipova na nosivost i
na pomeranja. Pošto je Vinkler-ov model prekidan, uticaj sa jednog šipa se ne
prenosi na susedne šipove, pa se stoga mora uvesti određeno proširenje modela.
Uglavnom se radi o uvođenju uticajnih koeficijenata zasnovanih na metodi elastičnog
kontinuuma ili empirijskim jednačinama. Bez obzira na poreklo, uticajni koeficijenti
zavise od broja i međusobnog rastojanja šipova. Za osovinsko rastojanje šipova 8d,
gde je d prečnik šipa, uticaj grupe se može smatrati zanemarljivim, uz uslov da je
osovinsko rastojanje šipova upravno na pravac dejstva sile 3d.
Na smanjenje horizontalnog modula reakcije tla, značajan uticaj ima naizmenično

opterećenje i rasterećenje (uticaj vetra, talasa i sl.). Za 50 i više ciklusa, horizontalni
modul reakcije se može smanjiti na svega 30% od početne vrednosti.
Usled kombinovanog dejstva šipova u grupi i cikličnosti opterećenja, horizontalni

modul reakcije tla se može smanjiti čak ispod 10% od inicijalne vrednosti za izolovan
šip pod statičkom silom. Detaljan opis uticaja cikličnog opterećenja na smanjenje
horizontalnog modula reakcije tla, dao je Reese (1975), uvodeći nelinearnu funkciju
između pomeranja y i otpora tla p (p-y koncept).
Efekti konsolidacije i puzanja tla oko horizontalno opterećenog šipa, tokom vremena
dodatno povećavaju početna horizontalna pomeranja, što u suštini znači dalje
smanjenje horizontalnog modula reakcije tla.

Na lokaciji objekta predviđenog za fundiranje na grupi vertikalnih šipova, izvedeno je

probno opterećenje tzv. test šipova. Na jednom šipu je izvedeno opterećenje
vertikalnom silom, na drugom horizontalnom silom a na trećem spregom sila (Slika
9.11). Na osnovu dijagrama pomeranja (obrtanja) u funkciji sile (sprega sila),
određena su za područje radnog opterećenja (dozvoljenog opterećenja), pomeranja i
obrtanja. Koristeći podatke sa slike 9.11, potrebno je:
- Odrediti elemente matrice krutosti šip-tlo,

- Izvršiti kontrolni proračun sila na glavi šipa usled istovremenog dejstva sva tri
uticaja - pomeranja
tT=2.57 .10 m tM=-8.53 .10 -3m

-3
Q=800 kN
T=20 kN x M=150 kNm x
x q T=-1.14 .10 -3rad
s=4.28 .10 -3m
q M=7.56 .10 -3rad
z z z
a) b) c)
Slika 9.11 Probno opterećenje šipa: a) Aksijalnom silom, b) Horizontalnom silom c) Spregom sila
Rešenje:
Na osnovu sila i pomeranje slobodne glave šipa, mogu se odrediti elementi matrice
fleksibilnosti šipa i tla, prema sledećim izrazima:
s 4.28  10  3
FQs    5.35  10  3 m MN
Q 0.800
tT 2.57  10 3
FTt    1.29  10  1 m MN
T 0.02
tM  8.53  10  3
FMt     5.70  10  2 m MNm
M 0.15

qT  1.14  10  3
FT q     5.70  10  2 rad MN
T 0.02
qM 7.56  10  3
FMq    5.04  10  2 rad MNm
M 0.15
Matrica fleksibilnosti i matrica krutosti šipa i tla glasi:
3
 FQs 0 0  5.35  10 0 0 
 
 L   0 FTt
F  FTq   0 1.29  10 1 5.70  10  2 
 0 TMt 
FM q   0 5.70  10  2 5.04  10  2 
186.92 0 0 
  0 15.50 17.52 
1
 K L    FL 
 0 17.52 39.66 
Kontrola proračuna će se izvršiti množenjem matrice krutosti tla KL sa vektorom

pomeranja UL. Za rezultat treba dobiti sile na glavi šipa date na slici 9.11.
s  4.29  10  3 m
t  t T  t M  2.57  10  3  8.53  10  3   5.96  10  3 m
q  q T  q M   1.14  10  3  7.56  10  3  6.42  10  3 rad
RL    K L  U L 
 Q  186.92 0 0   4.29  0.80 

  
T  0 15.50 17.52  5.96  10 3  0.02  zadovoljava !
      
M   0 17.52 39.66   6.42  0.15 
    
Na osnovu rezultata probnog opterećenja, koristeći prethodni postupak, određena je

realna matrica krutosti šipa i tla u području radnih opterećenja. Ovakav postupak
daje pouzdanije rezultate od indirektnog određivanja matrice krutosti na osnovu
modula reakcije tla koji su približne/korelativne veličine. Probno opterećenje
implicitno obuhvata specifičnosti lokacije (anizotropija, nelinearnost i nehomogenost
tla, način ugradnje šipa, krutost šipa, raspored i dimenzije šipa i dr.) što se ne može
obuhvatiti analitičkim putem. U nedostatak probnog opterećenja šipa, spada
kompleksnost, visoka cena (model u razmeri 1:1), složena oprema za merenje i
stručna radna snaga.

9.9 BROJNI PRIMER - 9
Na slici 9.12 je poprečni presek trakastog temelja obalnog zida. Temelj zida je kruta
naglavnica na šipovima. Opterećenje potpornog zida je redukovano u težište
naglavnice. Podužno rastojanje šipova (upravno na ravan crteža) iznosi By =2.0m. U
poprečnom preseku, naglavnica je oslonjena na tri AB šipa dimenzija 0.4/0.4/15.2m.
Međusobno rastojanje šipova je takvo da se može zanemariti njihovo međusobno
dejstvo na nosivost i pomeranja. Šipovi su uklješteni u naglavnicu. Tlo oko naglavnice
je homogeno po dubini. Prosečan horizontalni i smičući modul reakcije tla iznosi
3 3 3
kh=17.25 MN/m i kt=8.63 MN/m , a modul reakcije tla u bazi šipa kb=460 MN/m .
Potrebno je izračunati:
1) Pomeranje krute naglavnice u,w,q.

2) Sile i pomeranja glave šipa Q,T,M i s,t,q.
3) Izračunati približne sile u šipovima zanemarujući uticaj tla uz omotač šipa i
uklještenje šipa u naglavnicu. Komentarisati rezultate pod 2) i 3).
_
Pz =1.1MN/m
_ _
Px =0.1MN/m M0=0.68MNm/m
k t=8.63MN/m3
0 x
k h=17.25MN/m3
Ep=21.0GN/m2
1 2 3 L=15.2m
By=2.0m
0.4/0.4 0.4/0.4 0.4/0.4
3.1 0.6 2.4
5
3
1 1
k b=460.0MN/m3
z
Slika 9.12 Dispozicija opterećenja grupe šipova preko krute naglavnice
šip koordinate glave šipa koordinate baze šipa podaci o nagibu šipova
x (m) z (m) x (m) z (m) cos  sin
1 -3.10 0.00 -7.91 14.42 -0.3164 0.9487
2 0.60 0.00 0.60 15.20 0.0000 1.0000
3 3.00 0.00 5.98 14.91 0.1961 0.9806

1) Rešenje:
1
Opterećenje naglavnice u koju je uključena i sopstvena težina, data je po m u pravcu
ose y, odnosno upravno na ravan crteža. Šipovi su u pravcu ose y na međusobnom
rastojanju od By=2.0m. Da bi se dobilo opterećenje grupe šipova u ravni crteža,
1
potrebno je opterećenje po m naglavnice pomnožiti sa rastojanjem šipova By.
- Proračun karakterističnih parametara šipova
d4 0.4 2
EpI  Ep  21000  44.8 MNm 2
12 12
E p A  21000  0.4 2  3360.0 MN , S  4d  4  0.4  1.6 m
kt S 8.6  1.6
lt    0.0641 m  1 , lt L  0.0641  15.2  0.974
Ep A 3360.0
kh d 17.2  0.4
lh  4  4  0.443 m 1 , lh L  0.443  15.2  6.733
4E p I 4  44.8
- Proračun elemenata matrice krutosti šipa i tla u lokalnom koordinatnom sistemu:
Qb Q  0.21
lt E p A lt L E p A
f  1.15  K Qs    0.847  221.05  187.25 MN / m
f f L
A  lh L   1.0  KTt  KTt   kh d lh  17.2  0.4 0.443  15.58 MN m

B  lh L   1.0   
K Mt  K Mt   kh d 2lh2  17.2  0.4 2  0.443 2  17.58 MN m
KT q  K  kh d 2lh  17.2  0.4  2  0.443   17.58 MNm r

Tq 
2 2
C  lh L   1.0  K M q  K M q   k d 2l  17.2  0.4  2  0.443   39.69 MNm r

h
3
h
3
 K Qs 0 0  187.25 0 0
 K L    0 KTt 
KT q    0 15.58 17.58 
 0 K Mt K M q   0 17.58 39.69 
- Matrica K krutosti sistema naglavnica–šipovi–tlo
 K  KQs  KTt
 187.25  15.58  171.68 MN m

k 11    K cos 2   KTt
 
 171.68 0.3162 2  0.1961 2  3.0  15.58  70.502 MN m
k 12    K cos  sin 
 171.68  0.162  0.9487 0.1961  0.9806    18.491 MN m
k 13    K cos   z cos   x sin    KTt z  KT q sin 

 171.680  0.3162  3.10  0.9487   0.1961  3.0  0.9806   
17.58  0.9487  1.0  0.9806    207.213 MN r
k 22    K sin 2   KTt
 
 171.68 0.9487 2  1.0 2  0.9806 2  3  15.8  537.989 MN m
k23   K sin   zc os   x sin    KTt x  KTq cos 

 171.68 0.9489  3.10  0.9487  1.0  0.6  1.0  0.9806  3.0  0.9806 
15.58  3.1  0.6  3.0   17.58  0.3162  0.1961   124.933 MN r
2
 
k33    K  x sin   z cos    KTt x 2  z 2   KTq  K Mt   z sin   x cos    K M q
2 2 2
 171.68  3.1  0.9487   0.6  1.0    3.0  0.9806   
 
 
 15.58 3.12  0.6 2  3.0 2   17.58  17.58  3.1  0.3162  3.0  0.1961  3  39.69
 3502.014 MNm r
 k11 k12 k13   70.502 18.491 207.213 

 K   k21 k22 k23    18.491 537.989 124.933 
 k31 k32 k33   207.213 124.925 3502.014 
Pomeranje naglavnice će se odrediti za koordinatni početak 0, na osnovu matrice

krutosti K i opterećenja P na dužini koja odgovara rastojanju šipova upravno na
ravan crteža, odnosno od dužini By=2.0m.
3
 u 17.545 0.853 1.071  0.20   3.94  10  m
  1 3      3 
U    w   K  P  10  0.853 1.919 0.119   2.20    4.23  10  m
q   1.071 0.119 0.354  1.36   5.25  10 6  r
 

2) Rešenje:
- Pomeranja glave šipa u lokalnom koordinatnom sistemu
 s  cos  sin   x sin   z cos    u 

    
 t    sin   cos  x cos   z sin    w , U L   T U 
q   0 0 1  q 
  
 s   0.3162 0.9487 2.9409   3.94  10 3   2.75  10 3 

     3   
 t    0.9487 0.3162 0.9803  4.23  10    5.07  10 3   m,rad 

q   0 0 1  6   6 
 1   5.25  10  5.25  10 
 s  0.0000 1.0000 0.6000   3.94  10 3   4.23  10 3 

      
 t   1.0000 0.0000 0.0000   4.23  10 3    3.94  10 3   m,rad 
q   0 0 1 5.25  10  5.25  10 
 6  6
 2 
3 3
 s   0.1961 0.9806 2.9417   3.94  10   4.94  10 
      
 t   0.9806 0.1961 0.5883   4.23  10 3    3.03  10 3   m,rad 
q   0 0  6  
1 5.25  10  5.25  10  6 
 3 
- Sile na glavi šipa u lokalnom koordinatnom sistemu
 Q   K Qs 0 0  s
   t 
T    0 KTt KTq   , RL    K L U L 
M   0 K Mt K M q  q 
  
 Q  187.25 0 0   2.75  10 3  0.515 

      
T    0 15.58 17.58   5.07  10 3   0.079   MN , MNm 

M   0 17.58 39.69   6   
 1   5.25  10  0.089 
 Q  187.25 0 0   4.23  10 3   0.791

      
T    0 15.58 17.58   3.94  10 3    0.061  MN , MNm 

M   0 17.58 39.69   6   
 2   5.25  10  0.069 
 Q  187.25 0 0   4.94  10 3   0.923 

      
T    0 15.58 17.58   3.03  10 3   0.047   MN , MNm 

M   0 17.58 39.69   6   
 3  5.25  10   0.053 

- Kontrola globalne ravnoteže prema jednačini (9.12)
 X    Q cos   T sin   i
 Px  0
0.515   0.3162   0.079  0.949  0.061  0.923  0.1961  0.047  0.981  0.2  0.0
 Z    Q cos  T sin   i
 Pz  0
0.515  0.9487  0.079  0.3162  0.791  0.923  0.9806  0.047   0.981  2.2  0.0
 M    M  Q cos  T sin   z   Q cos  T sin   x   M

i i i i i 0 0
0.089  0.069  0.053   0.515  0.9487  0.079  0.3162  3.1   0.791 0.6 
  0.923  0.9806  0.047   0.981  3.1   1.36   0.0
3) Rešenje:
U približnoj analizi se zanemaruje tlo duž omotača šipa i uklještenje šipova u

naglavnicu. Pretpostavlja se da su šipovi zglobno vezani za naglavnicu i zglobno
oslonjeni u bazi. Na taj način se šipovi svode na proste štapove koji prenose samo
aksijalne sile. Kontrola statičke određenosti sistema za n=6 stepeni slobode (n=broj
tačaka), za broj štapova ZS =5, broj krutih uglova Zk =1, broj oslonaca Zo =6 i broj
uklještenja Zu=0, glasi:
Z s  Z k  Z o  Z u  2n  5  1  6  0  2n 12  2  6
Pošto je sistem statički određen, sile u šipovima se mogu odrediti iz uslova

ravnoteže:
 Q cos 
i i  Px  Q 1  0.3162   Q2  0  Q3 0.1961  0.20
 Q sin 
i i  Pz  Q1 0.9487  Q2 1  Q3 0.9806  2.20
 Q sin  x
i i i  M0  Q1 0.9487  3.1  Q2 0.6  Q3 0.9806  3.0     1.36 
 0.3162 0 0.1961  Q1   0.20   Q1   8.49  0.515 

 0.9489  Q    2.20       
 1 0.9806  2    Q2    22.61   0.791  MN 
         
 2.9416 0.6 2.9418  Q3   1.36  Q3  12.64  0.923 

Ako se sile dobijene prema uprošćenom postupku, uporede sa silama dobijenim na

osnovu Vinkler-ove metode, mogu se konstatovati neprihvatljivo velike razlike, koje
u konkretnom slučaju ne opravdavaju primenu uprošćene metode.
Na slici 9.13a je prikazana dispozicija šipova za uprošćen postupak proračuna. Zadato

opterećenje vertikalnom i horizontalnom silo i spregom sila, može se svesti na
ekscentričnu i kosu silu P (prikazano isprekidanom linijom).
a) b)
Pz
P
M0
x
Px 0
ex =0.62
Q2
Q3
1 2 3
3.1 0.6 2.4
5 MN
5 P
3
4
1 1
3
Q1
2
z
1
0
Slika 9.13 a) Dispozicija šipova za uprošćenu metodu proračuna b) Poligon sila (Cullman)
Na slici 9.13b je prikazan poligon sila sa rezultatom grafičkog postupka prema

Cullman-u. Zbog ograničene veličine crteža, postupak nije prikazan na planu položaja
sila (Slika 9.13a).
U udžbenicima iz fundiranja, može se naći velik broj praktičnih primera fundiranja na

manjoj grupi šipova povezanih krutom naglavnicom (vidi Osnovi Fundiranja), gde se
sile određuju na osnovu uprošćene metode.
Kada omotač šipa prolazi kroz slabo nosive slojeve, odnosno kada je nosivosti
omotača šipa zanemarljiva, šipovi su u statičkom smislu stojeći jer prenose
opterećenje isključivo bazom. U tom slučaju, sile u šipovima se mogu relativno tačno
odrediti na osnovu uprošćene metode.

10. PRIBLIŽNO REŠENJE ŠIPA U VINKLEROVOJ SREDINI
U opštem slučaju, kada je horizontalni modul reakcije tla proizvoljno promenljiva

veličina po dubini, može se primeniti neka od približnih numeričkih metoda, kao npr.
metoda konačnih razlika (MKR) ili metoda konačnih elemenata (MKE). Osim
promenljivog modula reakcije tla po dubini, numeričke metode omogućavaju
uvođenje nelinearne zavisnost između kontaktnog napona i pomeranja.
Kod vertikalno opterećenog šipa, nelinearna zavisnost se uvodi preko tzv. t-z funkcije
a kod horizontalno opterećenog šipa preko p-y funkcije. Nelinearnost ima
prvenstveno velik uticaj na ponašanje horizontalno opterećenih šipova, jer se na
maloj dubini, već pri vrlo niskim opterećenjima pojavljaju plastične deformacije tla
usled iscrpljenja njegove nosivosti. Pomoću p-y funkcije, koje se određuju teorijski i
eksperimentalno, mogu se aproksimirati deformacijske karakteristike tla kako pri
statičkom tako i dinamičkom ili cikličkom opterećenju. To je vrlo korisno kod
projektovanja šipova za objekte izložene povremenom ili cikličnom opterećenju, kao
npr. dejstvu talasa, vetra, udarnom dejstvu leda i sl. (offshore platforme, pristaništa,
vetrogeneratori). Pošto je jednostavnija za primenu, prikazaće se samo MKR. Na slici
10.1 je prikazana diskretizacija šipa za vertikalno i bočno opterećenje (horizontalnom
silom i momentom), sa oznakama čvorova za primenu MKR.
a) b) -2 c) -2
Q
c c
c c
-1 -1 -1
x M0 x x
c
0 H 0 H 0
1 1 1
E pA
2 2 2
kt
EpI EpI
Qs
L=nc
L=nc
L=nc
kh kh
n-1 n-1 n-1

n kb
n n
Qb
c
n+1 n+1 n+1

c
n+2 n+2
z
z z
Slika 10.1 a) Vertikalno opterećen šip

b) Bočno opterećen šip – slobodna glava, c) Bočno opterećen šip – Uklještena glava

10.1 VERTIKALNO OPTEREĆEN VERTIKALAN ŠIP
Ako se diferencijalna jednačina aksijalno opterećnog šipa (9.1) napiše u diferencnom

obliku za proizvoljnu tačku i, dobija se sledeći izraz:
d 2w  Sc 2 kt 
Ep A  Skt w  0  E p A wi  1  2 wi  wi  1  wi   0 (10.1)
dz 2  Ep A 
 
gde je: S, EpA = obim i aksijalna krutost šipa
3
kt = smičući modul reakcije tla oko omotača šipa u MN/m
Granični uslovi za glavu i bazu šipa su određeni na osnovu ukupne sile Q koja deluje
na glavi šipa (Slika 10.1a) i komponente ukupne sile Qb=Abkbwn koja deluje u bazi šipa
(Ab je površina baze šipa, a kb je modul reakcije tla ispod baze šipa).
dw  wi 1  wi 1
F z    E p A  Fi   E p A (10.2)
dz 2c
 w1  w1 2Qc
F0  Q   E p A  w1  w1  (10.2a)
2c Ep A
 wn1  wn1 2ckb Ab

Fn  Qb  Ab k b wn   E p A  wn 1  wn1  wn (10.2b)
2c Ep A
Diferencna jednačina za tačku i=0, nakon uvođenja graničnog uslova 10.2a, glasi:
 Sc 2 kt 
E p A  2 w0  2 w1  w0   2Q
 Ep A 
 
Diferencna jednačina za tačku i=n, nakon uvođenja graničnog uslova 10.2b, glasi:
 Sc 2 kt  2 Ab k b  
E p A 2 wn 1  2 wn   1   wn   0

 Ep A  Sc kt  
Ako se diferencna jednačina (10.1) napiše za sve čvorne tačke i=0,1..n, grupisanjem
koeficijenata uz nepoznata pomeranja, dobija se sledeća matrična jednačina:
 Sc 2 
E p A D  
 Ep A
x kt w  P , K w  P
p (10.3)
 
1 i  0,... n  1
K   E A D  ESc A x k ,
2
 
p p t x  1  2 Ab k b in 
 p   Sc kt 

U jednačini 10.7, dijagonalna matrica kh može imati proizvoljne vrednosti u

zavisnosti od deformacijskih karakteristika tla koje se menjaju duž omotača šipa.
Matrica diferencnog operatora i vektor opterećenja za vertikalno opterećen šip su:
 2 2   2 Q 
 1 2 1   0 
   
 1 2 1   0 
   
 1 2 1   0 
 1 2 1   0 
   
D    1 2 1 , P   0 
 1 2 1   0 
   
 1 2 1   0 
   
 1 2 1   0 
 1 2 1  0 
   
 2  2   0 
10.2 VERTIKALAN ŠIP OPTEREĆEN HORIZONTALNOM SILOM I MOMENTOM
Kod bočno opterećenih šipova, po pravilu se mogu javiti dva karakteristična slučaja,
u zavisnosti od graničnih uslova (Slika 10.1b i 10.1c).
Ako je glava šipa slobodna, tada su granični uslovi po silama, odnosno transverzalna
sila i moment savijanja na glavi šipa moraju biti jednaki horizontalnoj sili i momentu
koji deluje na glavi šipa. Ako je obrtanje glave šipa sprečeno (uklještenje), tada su
granični uslovi mešoviti, po silama i pomeranjima, odnosno transverzalna sila je
jednaka horizontalnoj sili koja deluje na glavi šipa a obrtanje glave šipa je nula. Što se
tiče baze šipa, na njoj su granični uslovi identični kao kod grede sa slobodnim
krajevima, odnosno homogeni po silama.
Diferencijalna jednačina šipa u Vinklerovoj sredini, koji je na glavi opterećen

horizontalnom silom i momentom, glasi:
d 4u
EpI  q ( z ) , q( z )  d  k h ( z )  u (10.4)
dz 4
gde je: q = kontaktni napon duž šipa u kN/m

EpI = krutost šipa na savijanje  na pravac pomeranja u
d = dimenzija šipa u pravcu  na pravac pomeranja u
kh = horizontalni modul reakcije tla duž omotača šipa
u = horizontalno pomeranje šipa

Jednačina (10.4) je slična jednačini (3.1) grede na Vinklerovoj podlozi, s tom razlikom
što je aktivno opterećenje p(z) duž ose šipa jednako nuli. U diferencnom obliku, za
proizvoljnu tačku i jednačina glasi:
ui  2  4ui  1  6 u i  4 ui  1  ui  2
EpI  d  k h  ui  0 (10.5)
c4
Diferencna jednačina se može napisati za sve tačke šipa i=0,..n stim što se fiktivna
pomeranja u tačkama i= -2 i i= -1 moraju odrediti na osnovu graničnih uslova na glavi
šipa. Glava šipa može biti slobodna – slobodno pomerljiva ili uklještena.
Bez obzira na granične uslove na glavi šipa, granični uslovi u bazi su identični kao kod
temeljnog nosača sa slobodnim krajevima, odnosno:
u n1  2u n  u n1
M n  E p I  0  u n1  2u n  u n1 (10.6)
c2
u n2  2u n1  2u n1  u n2
Tn   E p I  0  u n2  un 2  2u n1  2u n1
2c 3 (10.7)
u n2  4u n  4u n1  u n2
10.3 VERTIKALAN ŠIP – SLOBODNA GLAVA
Na slici 10.1b je prikazana diskretizacija šipa i opterećenje na glavi šipa koja je

slobodno pomerljiva. Prema usvojenoj konvenciji, pozitivna horizontalna sila deluje u
pravcu pozitivne ose x (na desnu stranu), dok pozitivan moment (spreg sila) deluje
suprotno od smera obrtanja kazaljke na satu. Pozitivno pomeranje je u smeru +x a
pozitivan nagib q elastične linije je u pravcu I-III kvadrant (mereno od ose z suprotno
od smera kretanja kazaljke na satu).
Moment savijanja i granični uslov na glavi šipa glasi:
d 2u
M ( z)  E p I , M (0 )  M 0
dz 2
u 1  2u 0  u 1 c3 M 0
 EpI 2
 M 0  u 1  2u 0  u 1  (10.8)
c EpI c
Transverzalna sila i granični uslov na glavi šipa glasi:
d 3u
T ( z)   E p I , T (0)  H
dz 3

 u  2  2u 1  2u 1  u 2 2c 3
 EpI  H  u  2  2u 1  2u 1  u 2  H
2c 3 EpI
 c 3 M 0  2c 3
u  2  2 2u 0  u 1   2u 1  u 2  H
 EpI c   EpI

2c 3  M 
u  2  4 u 0  4u 1  u 2   H  0 
 (10.9)
EpI  c 
Diferencna jednačine savijanja šipa (10.5) za čvorne tačke i=0 i i=1, nakon smene
fiktivnih pomeranja u-1 i u-2 (prema izrazima 10.8 i 10.9)i sređivanja, glasi:
EpI  4 
i 0  2u 0  4u 1  2u 2  dc k h u 0   2 H  M 0  (10.10)
3 
c  EpI   c 

EpI  4 
i 1   2u 0  5u 1  4u 2  u 3  dc k h u 1   M 0 (10.11)
3  
c  EpI  c
Diferencna jednačine savijanja šipa (10.5) za čvorne tačke i=n-1 i i=n, nakon smene
fiktivnih pomeranja un+1 i un+2 (prema izrazima 10.6 i 10.7) i sređivanja, glasi:
Ep I  4 
i  n1  un3  4un2  5un1  2un  dc kh un1   0 (10.12)
3  
c  Ep I 
EpI  4 
in  2un2  4u n1  2un  dc k hun   0 (10.13)
3  
c  EpI 
Konstantni koeficijenti uz nepoznata horizontalna (bočna) pomeranja šipa, formiraju

elemente matrice diferencnog operatora D, koja je identična matrici diferencnog
operatora za temeljnu gredu na deformabilnoj podlozi.
U matričnom obliku, jednačina savijanja šipa glasi:
EpI  4 
 D   dc k h u  P , K p u  P (10.14)
3  
c  EpI 
 4 
K p   E p3I  D  Edc I kh 
c  p 

Množitelj vektora pomeranja na levoj strani jednačine 10.14 je matrica krutosti šipa
i tla Kp a desna strana jednačine je vektor opterećenja P.
U jednačini 10.14, dijagonalna matrica kh može imati proizvoljne vrednosti u

zavisnosti od deformacijskih karakteristika tla koje se menjaju duž omotača šipa.
Matrica diferencnog operatora i vektor opterećenja za poprečno opterećen šip sa

slobodnom glavom, glase:
 2 4 2  2H  M 0 c 
 2 5 4 1   M0 c 
   
 1 4 6 4 1   0 
   
 1 4 6 4 1   0 
 1 4 6 4 1   0 
   
 1 4 6 4 1 , P   0 
 1 4 6 4 1   0 
   
 1 4 6 4 1   0 
   
 1  4 6  4 1   0 
 1 4 5  2  0 
   
 2 4 2   0 
10.4 VERTIKALAN ŠIP – UKLJEŠTENA GLAVA (SPREČENO OBRTANJE)
Na slici 10.1c je prikazana diskretizacija šipa i opterećenje na glavi šipa čije je

obrtanje sprečeno (uklještenje). Prema usvojenoj konvenciji, pozitivna horizontalna
sila deluje u pravcu pozitivne ose x (na desnu stranu), dok spoljni-aktivni moment M0
jednak nuli. Pozitivno pomeranje je u smeru +x a pozitivan nagib q elastične linije je u
pravcu I-III kvadrant (mereno od ose z suprotno od smera kretanja kazaljke na satu).
Nagib elastične linije i granični uslov na glavi šipa glasi:
du
q ( z)  , q (0)  0
dz
u 1  u1
0  u 1  u 1 (10.15)
2c
Transverzalna sila i granični uslov na glavi šipa glasi:
d 3u
T ( z)   E p I , T (0)  H
dz 3

 u  2  2u  1  2u1  u 2 2c 3
 EpI   H  u 2   H  2u 1  2u1  u2
2c 3 EpI
2c 3
u 2   H  u2 (10.16)
EpI
Diferencna jednačine savijanja šipa (10.5) za čvorne tačke i=0 i i=1, nakon smene
fiktivnih pomeranja u-1 i u-2 (prema izrazima 10.15 i 10.16) i sređivanja, glasi:
EpI  4 
i 0  6 u0  8u1  2u 2  dc k hu0   2 H (10.17)
3  
c  EpI 
EpI  4 
i 1   4u0  7 u1  4u 2  u3  dc k hu1   0 (10.18)
3  
c  EpI 
Konstantni koeficijenti uz nepoznata horizontalna (bočna) pomeranja šipa, formiraju

elemente matrice diferencnog operatora D.U matričnom obliku, jednačina savijanja
šipa glasi:
 4 
K p   E p3I  D  Edc I kh  (10.19)
c  p 
Jednačina šipa sa uklještenom glavom je slična jednači 10.14 za šip sa slobodnom

glavom. Razlika je u matrici diferencnog operatora D i vektoru opterećenja P.
Matrica diferencnog operatora i vektor opterećenja za poprečno opterečen šip sa
uklještenom glavom, glase:
 6 8 2  2 H 
 4 7  4 1   0 
   
 1 4 6 4 1   0 
   
 1 4 6 4 1   0 
 1 4 6 4 1   0 
   
D    1 4 6 4 1 , P   0 
 1 4 6 4 1   0 
   
 1 4 6 4 1   0 
   
 1  4 6  4 1   0 
 1 4 5 2   0 
   
 2 4 2   0 

Čelični šip 610mm, dužine L=16.0m, pobijen je u rečno dno. Poprečni presek šipa je
2 4 3
A=188cm , moment inercije I=84680cm , otporni moment W=2778cm a dozvoljeni
2 3
napon savijanja s,dop=16kN/cm . Rečno dno je srednje zbijen pesak (nh=9.0 MN/m ).
Dužina šipa u rečnom dnu je 10.0m. Horizontalna sila na glavi šipa iznosi T=100 kN.
Koristeći MKR, za podelu šipa na n=10 delova, za varijantu da je glava šipa slobodna
ili uklještena, odrediti: a) pomeranja po MKR i po Barber-u i presečne sile duž šipa po
MKR, b) Maksimalni računski napon savijanja u šipu, c) Matricu krutosti šipa.
Rešenje:
a) Duž gornjeg dela šipa od 0.0-6.0m koji prolazi kroz vodu, elementi matrice
krutosti kh su jednaki nuli. Na donjem delu šipa od D=6.0-16.0m, elementi
matrice krutosti kh su određeni prema izrazu kh=nh(z/d).
Elementi transponovane matrice khT u MN/m3 i opterećenja P u kN glase:
[kh]T = 0 0 0 0 5.91 29.53 53.15 76.77 100.39 124.02 147.64
T
P = 200.00 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Na osnovu jednačine (10.14), matrica krutosti za slobodnu glavu šipa Kp glasi:
86.83 -173.66 86.83

-86.83 217.08 -173.66 43.42
43.42 -173.66 260.49 -173.66 43.42
43.42 -173.66 260.49 -173.66 43.42
43.42 -173.66 266.25 -173.66 43.42
[Kp]= 43.42 -173.66 289.29 -173.66 43.42
43.42 -173.66 312.33 -173.66 43.42
43.42 -173.66 335.37 -173.66 43.42
43.42 -173.66 358.41 -173.66 43.42
43.42 -173.66 338.04 -86.83
86.83 -173.66 230.83
Na osnovu jednačine (10.19), matrica krutosti za uklještenu glavu šipa Kp glasi:
260.49 -347.32 86.83

-173.66 303.91 -173.66 43.42
43.42 -173.66 260.49 -173.66 43.42
43.42 -173.66 260.49 -173.66 43.42
43.42 -173.66 266.25 -173.66 43.42
[Kp]= 43.42 -173.66 289.29 -173.66 43.42
43.42 -173.66 312.33 -173.66 43.42
43.42 -173.66 335.37 -173.66 43.42
43.42 -173.66 315.00 -86.83 43.42
43.42 -173.66 338.04 -86.83
86.83 -173.66 230.83

Pomeranje (10-3m) Nagib (10-3 rad)

-50 0 50 100 150 200 -25 -20 -15 -10 -5 0 5
0.0 0.0
39.75 147.57 -23.53 0.00
36.45 109.92 -22.81 -3.40

2.0 2.0
28.85 74.58 -20.65 -5.37

4.0 4.0
19.26 43.84 -17.05 -5.90
6.0 6.0
9.99 20.02 -12.01 -4.98
8.0 3.32 5.40 8.0 -6.36 -3.04
0.25 -0.35 -2.06 -1.18

10.0 10.0
-0.45 -1.18 -0.08 -0.18

12.0 12.0
-0.32 -0.60 0.33 0.11
14.0 14.0
-0.09 -0.13 0.23 0.11
MKR-SG MKR-SG
0.05 0.13 MKR-UG MKR-UG 0.16 0.09

16.0 16.0
Moment savijanja (kNm) Transverzalna sila (kN)

-800 -600 -400 -200 0 200 400 600 -150 -100 -50 0 50 100 150 200
0.0 0.0
0.00 458.41 -100.00
-160.00 298.41 -100.00

2.0 2.0
-320.00 138.41 -100.00

4.0 4.0
-480.00 -21.59 -100.00
6.0 6.0
-640.00 -181.59 -71.24 -42.35
8.0 -615.52 -249.56 8.0 5.37 93.13
-341.99 -164.40 59.78 161.94

10.0 10.0
-97.30 -58.28 49.45 108.87

12.0 12.0
6.41 -6.16 20.01 35.20
14.0 14.0
MKR-SG 15.34 5.75 1.93 -2.00
MKR-SG
MKR-UG 0.00 0.00 MKR-UG
0.00 0.00
16.0 16.0
Slika 10.1 a) Pomeranja duž šipa {u} i {q} b) Presečne sile duž šipa {M} i {T}

b) Maksimalni računski napon u šipu na savijanje
Maksimalni moment savijanja u šipu sa slobodnom glavom iznosi oko Mmax=650kNm

a sa uklještenom glavom oko Mmax=250kNm. Maksimalni napon na savijanje za šip sa
slobodnom i uklještenom glavom iznosi:
M max 650  100

 s ,max    23.4 kN cm 2   s ,dop  16.0 kN cm 2
W 2778
M max 250  100

 s ,max    9.0 kN cm 2   s ,dop  16.0 kN cm 2
W 2778
Pomeranje i obrtanje šipa u nivou terena (rečnog dna) prema Barber-u:
E p I  210.0  10 3  8.468  10 4  177.828 MNm 2
nh 9.0
L  5 L 5  10.0  5.506  4
EpI 177.828
2.4T 1.6 T  e 2.4  0.10 1.6  0.10  6

t0    
nh
0.6
E I 
p
0.4
nh
0.4
E I 
p
0.6
9 0.6 177.83 0.4 9 0.4 177.83 0.6
t 0  25.9  10 3 m
1.6 T 1.74T  e 1.6  0.10 1.74  0.10  6

q0     
nh 0.4 E p I 0.6 nh 0.2 E p I 0.8 9 0.4 177.83 0.6 9 0.6 177.83 0.4
q 0  13.6  10 3 rad
Na pomeranje i obrtanje šipa u nivou terena, treba dodati uticaje konzolnog dela
šipa iznad rečnog dna, visine h=6.0m, usled sile T=0.1 MN, prema sledećem izrazu:
Th 3 0.10  6 3
t  t0  q 0 h   25.9  10 3  13.6  10 3  6   148.0  10 3 m
3E p I 3  177.83
Th 2 0.10  6 2
q  q0   13.6  10 3   23.7  10 3 rad
2E p I 2  177.828
Dobijene vrednosti su prosečno veće za oko 0.5% u odnosu na vrednosti po MKR.

c) Matrica krutosti šipa:
Za proračun grupe šipova povezanih krutom naglavnicom, neophodno je odrediti

matricu krutosti šipa KL u lokalnom koordinatnom sistemu. Za šip u homogenom tlu
sa konstatnim modulom reakcije kt i kh duž šipa, matrica krutosti se može odrediti
direktno, prema izrazima 9.4, 9.5 i 9.6, dok se za šip sa proizvoljnom promenom
modula reakcije duž šipa, matrica krutosti može odrediti preko matrice fleksibilnosti.
Usled jedinične horizontalne sile T=1MN u nivou glave šipa, koja deluje u pozitivnom
smeru ose x, horizontalno pomeranje i obrtanje glave šipa iznosi sT =1.4757 m/MN i
q T= -0.2353 rad/MN.
Usled jediničnog momenta M=1MNm u nivou glave šipa, koji deluje suprotno od
smera obrtanja kazaljke na satu, horizontalno pomeranje i obrtanje glave šipa iznosi
sM =-0.2353 m/MNm i qM = 0.0513 rad/MNm.
Dobijena pomeranja i obrtanja, mogu se prikazati matricom fleksibilnosti FL
 FQs 0 0
FL    0 1.4757  0.2353

 0  0.2353 0.0513

Matrica krutosti šipa pretstavlja inverznu matricu fleksibilnosti, i iznosi:
 1 FQs 0 0
K L   FL 1   0 2.5170 11.5362 

 0 11.5362 72.3529 

Pošto su vandijagonalni elementi u 1 redu i koloni matrice fleksibilnosti jednaki nuli,

elementi matrice krutosti se mogu odrediti inverzijom submatrice, čiji se elementi
nalaze u presecima 2 i 3 reda sa 2 i 3 kolonom, dok se element matrice krutosti KQs
može dobiti direktno kao recipročna vrednost elementa matrice FQs.

11. PRIBLIŽNA ANALIZA INTERAKCIJE GRUPE ŠIPOVA
Šipovi retko prenose opterećenje pojedinačno, već u grupi, u kojoj pojedini šipovi ili
grupe mogu imati različite pravce, kako bi se bolje prilagodili rezultanti opterećenja.
Da bi se obezbedio zajednički rad, glave šipova su međusobno povezane krutom
armirano betonskom konstrukcijom koja se naziva naglavnica. Broj šipova u grupi
može biti različit, od svega nekoliko šipova pa do više desetina. Kada je broj šipova u
grupi mali, kao npr. ispod stuba, naglavnica se može smatrati apsolutno krutom. U
slučaju većeg broja šipova ispod ploče velikog gabarita, debljina naglavnice je znatno
manja od njene dužine ili širine, zbog čega se naglavnica mora računati kao savitljiva.
Ranije je pomenuto, da se metode proračuna grupe šipova mogu podeliti na metode

koje analiziraju samo interakciju šipova kroz naglavnicu, i metode koje analiziraju
interakciju šipova i kroz naglavnicu i kroz tlo.
U ovom poglavlju će se za jednostavniji slučaj opterećenja, prikazati jedna približna

metoda koja analizira interakciju šipova kroz naglavnicu i kroz tlo. Analiziraće se
samo krute naglavnice koje povezuju manju grupu šipova, na relativno malom
međusobnom rastojanju, opterećenih samo vertikalnim opterećenjem i opterećenih
samo horizontalnim opterećenjem.
Zbog malog rastojanja, postoji međusoban uticaj šipova na pomeranje cele grupe,
koji se naziva efekat grupe. Zbog efekta grupe, sleganje grupe šipova je veće od
sleganja pojedinačnog šipa pod prosečnim opterećenjem grupe. Efekat grupe se
smanjuje sa povećanjem međusobnog rastojanja šipova.
Međusobni uticaj grupe šipova na pomeranje, odnosno sleganje grupe šipova, ne

može se sračunati na osnovu Vinklerovog modela, jer se radi o sistemu nepovezanih
elastičnih opruga, odnosno o sredini koja nema svojstvo kontinualnosti. Kroz takvu
sredinu se ne može prenositi uticaj opterećenja koje deluje u jednoj tački na okolne
tačke. Najednostavniji model koji ima kontinualnost je linearno elastična sredina
(poluprostor, polubeskonačna masa), ali je relativno složena i obimna u primeni na
grupu šipova. Šipove u linearno elastičnoj sredini, detaljno je obradio Poulos (1980).
Znatno jednostavnije, približno rešenje problema interakcije, može se dobiti preko

uticajnih funkcija sleganja između šipova, zasnovanih na modelu deformacije sloja
tankih cilindričnih diskova oko šipa (Randolph, 1978). Posebno se moraju odrediti
uticajne funkcije za grupu šipova pod vertikalnim opterećenjem a posebno za grupu
šipova pod horizontalnim opterećenjem.
U narednom poglavlju će se analizirati samo jednostavni problemi, u kojem su šipovi

vertikalni, zglobno vezani sa naglavnicom, a opterećenje naglavnice je vertikalno i
centrično ili vertikalno i ekscentrično.

11.1 INTERAKCIJA IZMEĐU VERTIKALNO OPTEREĆENIH ŠIPOVA
Uproščeno rešenje interakcije sleganja za vertikalno opterećene šipove, prikazali su

Randolph  Wroth (1978), polazeći od idealizovane promene smičućeg napona u
radijalnom pravcu, u tankom kružnom disku oko šipa. Prikazaće se rešenje koje se
odnosi na sleganje pojedinačnog šipa i rešenje za uticajnu funkciju sleganja susednog
(pasivnog) šipa usled opterećenja aktivnog šipa.
Q w ws
šip w(r) w
 = ws
d t(r)
g(r) aktivni šip pasivni šip
r dr s
rm
Slika 11.1 a) Smičuća deformacija tankog kružnog b) Interakcija sleganja između dva
diska oko omotača šipa vertikalno opterećena šipa
Poznato je, da se naponi u elastičnoj sredini smanjuju obrnuto srazmerno nekom

stepenu rastojanja. Autori su pretpostavili da se smičući napon t oko šipa, smanjuje
obrnuto srazmerno rastojanju r od šipa (slika 11.1a). Na određenom rastojanju rm od
šipa (radijus dejstva), smičući naponi postaju zanemarljivo mali. Sleganje wr i smičući
napon tr na odstojanju r od šipa, prema slici 11.1, iznose:
rm rm
dwr t d 2 td dr td  rm 
g  r , (11.1)
dr Gs
t r t
r
,

wr  dw 
r 
r 2G s r
 ln
2G s  r


Kod lebdećih šipova, sleganje w aktivnog, sleganje ws pasivnog šipa na osovinskom

rastojanju s, i logaritamsko prigušenje  glasi:
td  rm  td  rm  ws lnrm s 
w ln , ws  ln ,   (11.2)
2G s  d 2  2G s  s  w ln2rm d 
Imajući u vidu gornje jednačine, smičući modul reakcije kt po Vinkleru, koji povezuje
lokalni smičući napon duž šipa koji se prenosi na tlo i lokalno sleganje, glasi:
t 2 Gs G  2rm  Es
kt   d s ,   ln , Gs  (11.3)
w  d d  d  21   s 

Veličina d je tipično 1.5 za lebdeći šip, međutim raste za udelom nosivosti baze, u
funkciji vitkosti L/d i relativne krutosti šipa Ep/Es (Mylonakis, 2001), prema izrazu:
0.025 0.6
d E   
d  kt  1.3 s   1  7  L  
Gs  Ep    d  
  
Rezultujuća krutost glave šipa KQs koja je identična jednačini (9.4), može se prikazati
u nešto drugačijem obliku, koristeći transfer funkciju W (Mylonakis  Gazetas, 1998):
lt E p A 1  W tanh lt L  k b Ab
K Qs  , f  , W (11.4)
f W  tanh lt L  lt E p A
Za grupu šipova, krutost svakog šipa se redukuje zbog efekta interakcije, definisanog
faktorom interakcije  (Poulos-u, 1968), koji obuhvata logaritamsko prigušenje
sleganja i efekat ojačanja tla susednim šipovima. Za šipove istog prečnika i dužine, na
rastojanju s, faktor interakcije  je proizvod logaritamskog prigušenja  i faktora
difrakcije x (Mylonakis  Gazetas, 1998), prema sledećem:
lnrm s 
   x  x,
ln2rm d 
(11.5)
2l L  sinh 2lt L   W 2 sinh 2lt L   2lt L   2Wcosh 2lt L   1
x t
2 sinh 2lt L  1  W 2  4W cosh 2lt L   
1.0
W=0
0.9
0.8
0.05
0.7
0.1
0.6
Faktor difrakcije x
0.5
0.2
0.4
Stojeći šip, kb>>1

0.3
0.2
1
0.1
100
0.0
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5
Parametar ltL
Slika 11.1 Faktor difrakcije šipa x

Za dugačke (vitke ili kompresibilne) šipove, faktor x konvergira ka 0.5, za stojeće

šipove je ispod 0.5, dok je za većinu lebdećih šipova između 0.5 i 1.
Sličan izraz se može napisati i za šipove iste dužine ali različitog prečnika. Za opšti
slučaj, kada se krutost tla proizvoljno menja po dubini, faktor interakcije  se može
odrediti samo numerički.
Radijus dejstva rm u jednačini za uticajni koeficijent , zavisi od (Randolph i Wroth,

1978) prečnika šipa, Poissonovog koeficijenta tla i faktora nehomogenosti , prema
sledećem izrazu:
rm  2.5 L1   s ,   G s L 2  G s L 
U gornjoj jednačini, Gs(L/2) i Gs(L) je modul klizanja tla oko omotača šipa, na polovini
dužine i u nivou baze šipa, uz pretpostavku linearne promene modula po dubini.
Za šipove uobičajenih dimenzija, u relativno homognom tlu, može se usvojiti da je

radijus dejstva (R.F. Scott, 1981) približno rm25d, pri čemu je faktor interakcije:
 ii  1 , i  j   ij 

ln rm s ij  x   1  ln2s d  x ij
(11.6)
ln2 rm d   ln50  

Osim gornjeg izraza, u praksi se često koristi faktor interakcije prema jednačini koju
su predložili Mandolini i Viggiani (1977), u jednom od sledeća dva oblika:
 ii  1 , 
i  j   ij  A sij d  B
,  ij  C  D ln sij d  
Za tipične uslove, koeficijenti u prvoj jednačini su između A=0.57 i 0.98, B=-0.6 i -1.2,
dok su koeficijenti u drugoj jednačini C=1.0 i D=-026. Pretpostavlja se takođe, da je za
rastojanja veća od rm , faktor interakcije nula. Za konkretnu lokaciju, koeficijenti A, B,
C i D, mogu se pouzdano odrediti terenskim ispitivanjima i probnim opterećenjem.
Faktori interakcije za grupu šipova, mogu se pregledno prikazati u matričnom obliku

preko matrice faktora interakcije , nakon čega se ceo postupak proračuna sila i
pomeranja šipova može izvršiti matrično.
Ulazni podaci za matricu faktora interakcije su međusobna rastojanja šipova sij koja
se mogu odrediti na osnovu koordinata šipova x, y. Koordinatni sistem se po pravilu
postavlja u težište naglavnice, kako bi se mogla iskoristiti simetrija naglavnice i
pojednostaviti proračun.
sii  d 2 , i  j  s ij  x i  xj   y
2
i  yj 
2
(11.7)

Sleganje šipa i u grupi od n šipova iste krutosti KQs koji su opterećeni vertikalnim
silama Q1 ,..., Qn, može se napisati u sledećem obliku:
n n
1
wi   w jj  ij   Q j ij (11.8)
j 1 K Qs j 1
Sleganje grupe aksijalno opterećenih šipova u matričnom obliku glasi:
1
w     Q  FQs    Q (11.9)
K Qs
Jednačina (11.9) povezuje sleganje glave šipa i aksijalnu silu na glavi šipa, pri čemu je
broj nepoznatih dvostruko veći od broja jednačina. Problem je statički neodređen. Za
Proračun su osim jednačina ravnoteže, potrebni i uslovi kompatibilnosti pomeranja
glave šipa i idealno krute naglavnice. U narednom poglavlju će se prikazati primeri
rešavanja jednostavnijih slučajeve opterećenja.
11.2 GRUPA ŠIPOVA OPTEREĆENA VERTIKALNOM SILOM
U n uslovnih jednačina (11.9), nepoznato je n sleganja i n sila na glavi aksijalno

opterećenih šipova. Za rešenje problema, pored jednačina ravnoteže, potrebno je
uvesti i dopunske uslovne jednačine. Kada se radi o grupi šipova zglobno povezanih
krutom naglavnicom, dopunske jednačine se određuju na osnovu kompatibilnosti
pomeranja naglavnice i glave šipa, odnosno iz geometrijskog položaja šipova.
Sile i pomeranja šipova se mogu jednostavno odrediti za dva uprošćena slučaja:
1) Poznata je sila u svakom šipu, pri čemu se pomeranje svakog šipa može
odrediti direktno na osnovu jednačine (11.9). U ovom slučaju se pojavljuje
diferencijalno sleganje između šipova.
2) Naglavnica koja povezuje šipove je apsolutno kruta i nema rotaciju. U ovom
slučaju je sleganje svih šipova jednako, a različite sile u šipovima se mogu
odrediti direktno na osnovu jednačine (11.9), za dato pomeranje naglavnice.
Za slučaj 2), usvajajući da su šipovi istog prečnika, dužine i relativne krutosti, sleganje
grupe šipova i sile u šipovima se može odrediti na dva načina. Prvi, opštiji postupak,
vrši se preko matričnog računa. U tom smislu, prvo se mora odrediti sleganje šipa
w(Qsr) usled prosečnog opterećenja šipova u grupi Qsr a zatim faktor sleganja grupe
šipova Rs prema sledećem:
Qsr
  
1 Q 1 V
wQsr   (11.10)
K Qs n K Qs n K Qs

gde je: Qsr = prosečno opterećenje grupe šipova

w(Qsr) = sleganje šipa usled prosečnog opterećenja grupe šipova
V = ukupno vertikalno opterećenje grupe šipova
n = ukupan broj šipova u grupi
Pošto su šipovi iste krutosti, a sleganje šipova je jednako sleganju naglavnice wg, na
osnovu jednačine (11.9) se može izvesti sledeće:
wg I    FQs I Q  FQs  Q  Q  wg K Qs  1 I 
I T Q  w g K Qs I T  1 I  ,     1   Q  w g K Qs    ij

i j
wg 
Q 1

Q sr n
 w g  wQ sr 
n
(11.11)
K Qs    ij K Qs    ij    ij
i j i j i j
Faktor sleganja grupe šipova Rs je definisan kao odnos sleganje wg grupe šipova
prema sleganju šipa usled prosečnog opterećenja grupe w(Qsr), ili matematički:
wg 1 n n
Rs   wQsr   Rs  (11.12)
wQ sr  wQ sr     ij    ij
i j i j
Nakon što se odredi faktor sleganja grupe, sleganje naglavnice i sile u šipovima se
mogu odrediti na sledeći način:
Qsr
wg  Rs  Rs
V n
, Q  wg K Qs  1 I   RsV  1 I  (11.13)
K Qs K Qs n
Krutost šipa KQs,i usled uticaja–interakcije svih susednih šipova u grupi j=1,..,n, može
se odrediti na sledeći način:
n
K Qs  w1 Q  K Qs  1 I   K Qs,i  K Qs   ij (11.14)
g j 1
Drugi način je pogodan za ručni proračun, za malu grupu simetrično raspoređenih

šipova koji su opterećeni vertikalnom i centričnom silom, zbog čega je broj jednačina
mali, uglavnom 2 do 3. Koristeći uslove simetrije, prvo se rednim brojevima označe
podgrupe simetričnih šipova u kojima su iste sile. Zatim se ispišu jednačine sleganja
(11.8) za svaku podgrupu. Pošto je sleganje svih šipova isto, zajedno sa jednačinom
ravnoteže sila u vertikalnom pravcu, mogu se izvesti jednačine po nepoznatim silama
za svaku podgrupu. Nakon što se odrede sile u šipovima, može se odrediti i sleganje
grupe šipova odnosno naglavnice.

Data je armirano betonska, kruta naglavnica, prema slici, koja prenosi vertikalno i
centrično opterećenje na grupu od 6 šipova. Potrebno je odrediti faktor sleganja
grupe šipova Rs, sleganje pojedinačnog šipa usled prosečne sile u šipovima w(Qsr),
sleganje naglavnice wg, i sile u šipovima Q.
Proračun izvršiti a) matrično pomoću programa EXCEL i b) uprošćeno koristeći 2-osnu
simetriju osnove šipova. Izračunati i prikazati grafički faktor grupe šipova Rs u funkciji
relativnog rastojanja s/d=0.5, 1, 2, 3, 5 i 10, faktora difrakcije šipa x=0.65 i 0.30, i dati
komentar. Potrebni podaci za proračun, dati su na priloženom crtežu.
0.75
I II I
V=5.4 MN
4 3 2
L/d=20
X
1.50
d=0.50m
I II I
5 6 1 KQs=150 MN/m
0.75 x=0.65
Y
0.75 1.50 1.50 0.75
Slika 11.2 Grupa šipova zglobno povezana krutom naglavnicom
Rešenje:
a) Za matrični proračun grupe od n šipova, prvo treba odrediti matricu rastojanja s
pomoću kordinata šipova x,y, a zatim matricu faktora interakcije .
Prema slici 11.2, koordinate glava šipova x i y i matrica rastojanja šipova s su :
 1.5  0.75 0.250 1.500 2.121 3.354 3.000 1.500

 1.5  0.75  0.250 1.500 3.000 3.354 2.121
    
 0  0.75  0.250 1.500 2.121 1.500
x   , y   , s    
 1.5  0.75  0.250 1.500 2.121
 1.5  0.75  0.250 1.500
     
 0  0.75  0.250
Matrica rastojanja šipova s i matrica faktora interakcije  su simetrične matrice.
Za faktor difrakcije šipa x=0.65 i rm=25d, elementi matrice  glase:

1.000 0.352 0.295 0.219 0.237 0.352 

 1.000 0..352 0.237 0.219 0.295 

 1.000 0.625 0.295 0.352 
    
 1.000 0.352 0.295 
 1.000 0.352 
 
 1.000 
-1
Inverzna matrica faktora interakcije  je simetrična, sa sledećim članovima:
1.268  0.289  0.133  0.052  0.085  0.269 

 1.268  0.269  0.085  0.052  0.133

 1.268  0.269  0.133  0.222 
    1  
 1.268  0.289  0.133
 1.268  0.269 
 
 1.268 
Faktor sleganja grupe šipova Rs i sleganje šipa usled prosečne sile u šipovima iznose:
n 6 V n 5.4 6
Rs    2.506 wQ sr     6.0  10  3 m
   ij 2.394 K Qs 150.0
i j
Sleganje grupe šipova wg i sile u šipovima Q u MN iznose:
wg  Rs wQsr   2.506  6.0  10 3  15.04  10 3 m, Q  RsV n  1 I 
1.268  0.289  0.133  0.052  0.085  0.269  1 0.989 

 1.268  0.269  0.085  0.052  0.133 1 0.989 

2.506  5.4  1.268  0.269  0.133  0.222  1  0.721
Q       
6  1.268  0.289  0.133 1 0.989 
 1.268  0.269  1 0.989 
     
 1.268  1  0.721
Kontrola uslova ravnoteže sila u vertikalnom pravcu:
 Qi  4  0.989  2  0.721  5.400 MN  V

i
b) Za ručni proračun, mogu se izdvojiti dve podgrupe šipova u kojima su iste sila (na
crtežu su podgrupe označene sa I i II). Sleganje obe podgrupe je isto. Iz podgrupe
I, bira se, npr. šip 1, čije je sleganje w1 a u podgrupi II, šip 3, čije je sleganje w3.

ili u matričnom obliku:
K Qs  xT  1 I , y,  xU   M y
Jednačine ravnoteže (11.21–11.23), mogu se pregledno prikazati pomoću sledećeg

izraza:
    ij   y j  ij     ij x j 
 i j i j i j 
 
  w g   V 
K Qs   y i   ij  y i   ij y j   y i   ij x j   q    M  (11.24)
   
 i j i j i j  x   x 
   q y  M y 
 
  xi   ij   xi   ij y j  xi   ij x j 
 i j i j i j 
ili u matričnom obliku:
K Qs I , y,  xT  1 I , y,  xU   P (11.25)
Vektor opterećenja naglavnice P i matrica subvektora I,y,-xT glase:
V   1 1 . 1 
P   M x  , I ,y, xT   y1 y2 . y n 
M    x1  x2 .  x n 
 y
Ako su aksijalne krutosti šipova međusobno različiti, jednačina (11.25) glasi:
I , y,  xT K Qs  1 I , y,  xU   P (11.26)
gde je KQs dijagonalna matrica aksijalne krutosti šipa.
Elementi matrice uslovnih jednačina i rešenje jednačina, može se vrlo jednostavno

odrediti pomoću programa Excell.
Ako su šipovi simetrični u odnosu na osu x i y, koje prolaze kroz težište naglavnice i
napadne tačke vertikalne sile, vandijagonalni članovi matrice u jednačini (11.24) i
(11.25) su jednaki nuli, pa se pomeranje naglavnice može odrediti direktno :
V Mx My
wg  , qx  , qy 
K Qs I   
T 1
I  K Qs y  
T 1
y K Qs xT  1 x

Data je armirano betonska, kruta naglavnica, prema slici, koja prenosi vertikalno i
ekscentrično opterećenje na grupu od 6 šipova. Faktor difrakcije šipa iznosi x=0.65, a
efektivni radijus dejstva rm =25d. Potrebno je odrediti faktor sleganja grupe šipova Rs,
pomeranje krute naglavnice wg, qy i qx, sleganje glava šipova w i sile na glavama
šipova Q.
Proračun izvršiti a) matrično pomoću programa EXCEL, sa i bez uticaja interakcije

šipova. Potrebni podaci za proračun su dati na priloženom crtežu.
0.75
I II I
V= 5.4 MN
4 3 2
Mx= 1.0 MNm
My= 3.0 MNm
X
1.50
L/d=20
I II I
5 6 1 d=0.50m
0.75
KQs=150 MN/m
x=0.65
Y
0.75 1.50 1.50 0.75
Slika 11.4 Grupa šipova zglobno povezana krutom naglavnicom
Rešenje:
Za matrični proračun grupe od n šipova, prvo treba odrediti matricu rastojanja s
pomoću kordinata šipova x,y, a zatim matricu faktora interakcije .
Prema slici 11.4, koordinate glava šipova x i y i matrica rastojanja šipova s su :
 1.5   0.75 0.250 1.500 2.121 3.354 3.000 1.500 

 1.5   0.75  0.250 1.500 3.000 3.354 2.121
    
 0   0.75  0.250 1.500 2.121 1.500 
x   , y   , s    
 1.5   0.75  0.250 1.500 2.121
 1.5   0.75  0.250 1.500 
     
 0   0.75  0.250 
Pošto su koordinate glava šipova, faktor difrakcije i efektivni radijus identični kao u
-1
brojnom primeru-1, elemente inverzne matrice  ne treba ponovo računati.

Međurezultati proračuna:
1 0.75  1.50 
1  0.75  1.50 
 
1  0.75 0
I ,y, x   
1 0.75 1.5
1 0.75 1.5
 
1 0. 75 0 
 65.804 156.245  250.952 

 65.804  156.245  250.952 
 
47.956  145.907 0
K Qs   I ,y, x  
1

 65.804  156.245 250.952 
 65.804 156.245 250.952 
 
47.956 145.907 0 
359.126 0 0
K Qs I ,y, xT  1 I ,y, x   0 687.597 0 
 0 0 1505.712 
Uslovne jednačine po nepoznatim komponentama pomeranja naglavnice i rešenje:
359.126 0 0   w g  5.4   w g  15.04 

         m
 0 687. 597 0   q x   1.0    q x    1.45 10 3
rad
 0 0 1505.712   q y  3.0   q   1.99 
 y  
Sleganje glave šipova, aksijalne sile na glavi šipova i povratno određena ekvivalentna
aksijalna krutost šipova iznosi:
13.14  0.717  0.36 

10.96  0.262  0.16 
     
13.95  0.509  0.24 
w  
16. 93
3
  10 m , Q    MN , K Qs   150.0   MN m
  1.262  0.50 
19.12  1.717  0.60 
     
 16.13 0.933 0.39 
Zbog dvoosne simetrije šipova, pomeranje naglavnice se može odrediti direktno:
V 5.4
wg    15 .04  10  3 m
K Qs    ij 150 .0  2.394
i j

Mx 1.0
qx    1 .45  10  3 rad
K Qs yT  1 y 150 .0  4 .584
My 3 .0
qy    1.99  10  3 rad
K Qs x  T 1
x 150 .010 .038
Faktor sleganja grupe šipova, izraženo kao sleganje naglavnice sa i bez interakcije
šipova, identično je kao kod grupe šipova opterećenih samo vertikalnom silom,
odnosno:
wg 15.04 V n 5.4 6
Rs    2.506 , wQsr     6.0  10 3 m
wQsr  6.0 K Qs 150.0
Ako se zanemari međusobni uticaj - interakcija između šipova ( x =0), matrica faktora
interakcije se svodi na jediničnu matricu, odnosno =I.
Uslovna jednačina i rešenje za taj slučaj glasi:
900.00 0 0  w g  5.4  w g  6.00 

 0 506 . 25 0   q   1.0    q   1.98 10  3 m
  x     x  
rad
 0 0 1350.00   q y  3.0   q  2.22 
 y  
Faktor sleganja grupe šipova, izraženo kao sleganje naglavnice sa i bez interakcije
šipova, mora biti Rs =1, odnosno:
wg 6.0 V n 5.4 6
Rs    1.0 , wQsr     6.0  10 3 m
wQsr  6.0 K Qs 150.0
Sleganje glave šipova w, aksijalne sile na glavi šipova Q i aksijalna krutost šipova
KQs, bez uticaja interakcije iznosi:
 4.15  0.622  1.00 

 1.18  0.178  1.00 
     
 4.52  0.678  1.00 
w   3
  10 m , Q    MN , K Qs   150 .0   MN m
 7.82  1.178  1.00 
10.81 1.622  1.00 
     
 7.48  1.122  1.00 
Obrtanja naglavnice qx i qy, uzimajući u obzir interakciju šipova, neznatno je manje

od obrtanja naglavnice bez interakcije šipova. Odnos je 0.73 za osu-x i 0.87 za osu-y.

11.6 GRUPA ŠIPOVA OPTEREĆENA HORIZONTALNOM SILOM
Pretpostavlja se mala grupa šipova koja je zglobno povezana sa idealno krutom

naglavnicom. u, U jednačini (11.9), kao nepoznate se pojavljuje n sleganja glave šipa
i n sila na glavi šipa, što znači da u n uslovnih jednačina postoji 2n nepoznatih. Za
rešenje problema, pored jednačina ravnoteže, potrebno je uvesti i dopunske uslovne
jednačine. Kada se radi o maloj grupi šipova zglobno vezanih krutom naglavnicom,
dopunske jednačine se mogu postaviti na osnovu kinematičkih uslova koje diktira
pomeranje naglavnice (w, u, q ) i raspored šipova. Sile i pomeranja šipova se mogu
jednostavno odrediti za dva uprošćena slučaja:
Davisson (1970) smatra da osovinsko rastojanje šipova u pravcu dejstva horizontalne

sile ima najvažniji uticaj na rezultujuće horizontalno pomeranje grupe. Za osovinsko
rastojanje šipova 8d (d=prečnik šipa), uticaj grupe je zanemarljiv uz uslov da je
osovinsko rastojanje šipova upravno na pravac dejstva sile 3d. Kada je osovinsko
rastojanje manje od 8d, efektivna vrednost modula reakcije keff je manja od modula
reakcije kh izolovanog šipa. Na osnovu modelskih ispitivanja na grupi šipova na
osovinskom rastojanju od 3d, Prakash (1962) je utvrdio smanjenje horizontalnog
modula reakcije do keff 0.25kh.
Grubo se može usvojiti, da je za malu grupu šipova na normalnom rastojanju od 3d,

1
smanjenje horizontalnog modula reakcije keff /kh  ½ za dva šipa, /3 za 3-4 šipa i ¼ za
5 i više šipova.
Naizmenično opterećenje i rasterećenje (uticaj vetra, talasa i sl.) može značajno

smanjiti vrednost horizontalnog modula reakcije. Za 50 i više ciklusa, horizontalni
modul reakcije je približno 30% od početne vrednosti za inicijalno opterećenje.
Usled kombinovanog dejstva grupe šipova i ponovljenog opterećenja, vrednost

horizontalnog modula reakcije tla može biti ispod 10% od inicijalne vrednosti za
izolovan šip. Detaljan opis uticaja cikličnog opterećenja na horizontalni modul
reakcije tla dao je Reese (1975) uvodeći nelinearnu funkciju između pomeranja y i
otpora tla p (p-y koncept).
Efekti konsolidacije i puzanja tla oko horizontalno opterećenog šipa, rezultuju

povećanjem početnih horizontalnih pomeranja u vremenu, što znači smanjenje
horizontalnog modula reakcije tla. U nedostatku drugih podataka, orijentaciono se
može usvojiti da je efektivni modul reakcije tla keff /kh  ½ do ¼ za srednje do jako
prekonsolidovane (tvrde do čvrste) gline, oko 1/3 do 1/6 za meke do vrlo meke gline,
dok se za peskove može zadržati odnos 1.


Skripta - Proračun Koeficijenta Krutosti Po Vesiću

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta - Proračun Koeficijenta Krutosti Po Vesiću

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof . dr PETAR SANTRAČ, dipl.građ.inž.

FUNDIRANJE – PREDAVANJA I VEŽBE

GRAĐEVINSKI FAKULTET SUBOTICA

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

8.1 BROJNI PRIMER – 7 80

Predmet Fundiranje predaje se u VII-smestru na konstruktivnom smeru

Osnovna svrha predmeta Fundiranje kako je koncipiran na Građevinskom fakultetu

U okviru klasičnog pristupa, kako u Mehanici tla tako i u Fundiranju, problemi

Fond časova, nivo postojećeg znanja i potreba za praktičnu primenu, opredelili su

U okviru predavanja su analizirani samo jednostavni praktični slučajevi, u kojem

U predmetu se koristi metoda konačnih razlika (skraćeno MKR), kao uobičajen

proračuna. Zbog toga je MKR pogodnija za edukaciju a u suštini problematiku

Za primenu u praktičnom radu, danas se primenjuje velik broj komercijalnih softvera,

Subotica, 2012. Prof dr Petar Santrač, dipl.inž.građ.

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

1. INTERAKCIJA (SADEJSTVO) KONSTRUKCIJE I TLA

Mada je najveći broj rešenja problema interakcije zasnovan na linearno elastičnoj

Interakcija između elastičnih tela, u principu se može podeliti u tri grupe: a)

Za kvalitetan proračun i pouzdano izvođenje fundiranja objekta, neophodno je

U okviru predmeta fundiranje, prikazaće se određena rešenja zasnovana na linearno-

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

2. MODELI DEFORMABILNE PODLOGE

Najjednostavniji model tla je zasnovan na konceptu modula reakcije. U primenjenu

Tokom sledećih decenija, teorija je proširena na proračun savitljivih temeljnih

Deformabilnost podloge kod Vinklerovog modela je definisana modulom reakcije k u

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

Kritički posmatrano, pretpostavka o tlu kao o sistemu nezavisnih opruga uopšte ne

Filolenko-Borodich (1940, 1945) su povezali elastične opruge tankom elastičnom

T elasti čna membrana T T P T

Slika 2.2 a) Model podloge sa oprugama i membranom, b) Opterećenje koncentrisanom silom,

Heteny (1946) je kontinuitet između nezavisnih opruga ostvario uvođenjem fiktivne

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

smi čući sloj

Izraz je identičan modelu koji su predložili Filolenko-Borodich, ili modelu koji je

Svi dvo-parametarski modeli, mogu se svesti na jedno-parametarski model, odnosno

Treba istaći, da u pomenutim modelima deformabilne podloge, parametri k, T, D i G,

Osim navedenih, postoje i drugačiji tipovi dvo-parametarskog modela podloge, koji

Bolja aproksimacija deformabilne podloge, postiže se uvođenjem složenijih modela,

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

Linearno elastični kontinuum (Hukov model) je za razliku od Vinklerovog modela

Proračun sleganja na homogenoj, izotropnoj i linearno-elastičnoj sredini, zasniva se

Za površinsko opterećenje intenziteta q koje deluje na površini proizvoljnog oblika

U slučaju ravanskog stanja deformacije, ne može se odrediti apsolutna, već samo

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

gde je: r = odstojanje sile od tačke u kojoj se traži sleganje

Referentna tačka se obično usvaja na odstojanju, na kojem se proceni da će sleganje

Imajući u vidu prethodne izraze, može se zaključiti da je proračun sleganja na

Umesto prostog izraza, po kojem je sleganje Vinklerove podloge jednako količniku

Pošto kontaktni napon osim parametara podloge, zavisi i od opterećenja i krutosti

Neki autori su rešenje problema dobili zamenom nepoznate funkcije beskonačnim

U narednim poglavljima, biće prikazane analitičke i numeričke metode za rešavanje

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

3. TEMELJNA GREDA NA VINKLEROVOJ PODLOZI

Na osnovu Bernoulli-eve hipoteze o ravnom poprečnom preseku savijenog nosača,

Polazeći od izraza na slici 3.1, diferencijalna jednačina ravnoteže savijenog oblika

Za nosač na Vinklerovoj podlozi, veza između efektivnog kontaktnog napona q'(x),

gde je: w(x) - sleganje podloge u m

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

Ako se usvoji pretpostavka, da je sleganje podloge u svakoj tački jednako sleganju

wx   e lx C1 coslx   C 2 sinlx   e  lx C 3 coslx   C 4 sinlx  (3.4)

gde su: kB - Parametar krutosti nosača i podloge

Treba istaći, da je u jednačini (3.4) zanemaren uticaj horizontalnih sila i smičućih

Prof dr Petar SANTRAČ, Građevinski Fakultet SUBOTICA

Pošto je veza između pomeranja i opterećenja linearna, može se primeniti princip