Organizacija i tehnologija građenja

Prof. dr Goran Ćirović, dipl. građ. inž.

•Tehnologija
•Organizacija
•Dinamika
građenja
•Menadţment
UPRAVLJANJE
PROJEKTIMA

PROJECT MANAGEMENT
UPRAVLJANJE PROJEKTIMA
Upravljanje projektom je celokupno
planiranje, rukovođenje, kontrola i
koordinacija učesnika u realizaciji
jednog projekta, od definisanja
projektnog zadatka, pa do završetka
projekta, odnosno objekta, sa ciljem
da se ostvare zahtevi investitora i
obezbedi završetak projekta sa
predviđenim finansijskim sredstvima i
u predviđenom vremenu.
Projekat
Pod pojmom projekat podrazumeva
se poduhvat koji treba završiti u
određenom vremenu, sa poznatim
ciljem, u okviru raspoloţivih resursa
sa određenim kriterijumima ocene
valjanosti realizacije.
Podela projekata
Postoji više načina da se izvrši podela
projekata:

• prema nameni ili predmetu projekta,

• prema riziku ostvarenja i
• prema učestalosti u poslovnom
sistemu.
Podela projekata
• Prema nameni
– naučno-istraţivački, razvojni, istraţivanja
trţišta, investicioni i ostali
• Prema riziku ostvarenja
– deterministički i stohastički
• Prema učestalosti
– jednokratni i tipski
Struktura projekata
• Projekat je upravljivi ili kibernetički sistem,
sa velikim stepenom celovitosti i
centralizacije.
• Celovitost - svojstvo sistema da promena u
bilo kojoj komponenti izaziva promenu u
celom sistemu.
• Centralizacija - postoji podsistem koji
donosi odluke i utiče na ukupno ponašanje
sistema.
Investicioni projekti - karakteristike

• potrebna velika sredstva

• vrlo kompleksni
• za realizaciju zahtevaju angaţovanje više
firmi kao izvođača i podizvođača
• duţi vremenski period
• etapnost u realizaciji
• aktivnosti i ciljevi prethodno planirani
• veliki uticaj faktora iz okruţenja
Upravljanje projektom

Projekat predstavlja celovit kibernetički (upravljivi) sistem -

poseban podsistem vrši funkciju upravljanja.

UPRAVLJAČKI
INVESTITOR PROJEKAT
TIM

INFORMACIONI
PODSISTEM
Upravljanje projektima obuhvata

• planiranje
• organizovanje
• kontrolu
• koordinaciju
Planiranje
• određivanje svih aktivnosti,
njihovog trajanja i potrebnih
resursa
• utvrđivanje dinamike njihove
realizacije
• u skladu sa predviđenim
rokovima završetka projekta u
celini ili pojedinih njegovih faza
Organizovanje
• formiranje adekvatne
organizacione strukture
projekta
• koordinacije aktivnosti
učesnika
• preduzimanja ostalih
organizacionih mera
Kontrola
• identifikacija odstupanja od
planiranih ili projektovanih
veličina
• preduzimanje odgovarajućih
korektivnih mera da se ta
odstupanja otklone
Koordinacija
Upravljački tim i rukovodilac projekta
• planiranje projekta
• kontrola i praćenje realizacije projekta
• tehnička i tehnološka problematika projekta
• ekonomska i pravna problematika projekta
• odnosi sa investitorom
• odnosi sa firmama koje učestvuju u
realizaciji projekta
• rukovođenje projektnim timom
Učesnici u investicionim projektima
• Investitor ili Naručilac (Employer,
Client)
– pravno ili fizičko lice koje finansira
realizaciju projekta i za čiji račun se
projekat ostvaruje
• Izvođač ili Ugovarač (Contractor)
– osoba, preduzeće ili kompanija čiju je
ponudu Investitor prihvatio
– obuhvata Izvođačeve predstavnike,
naslednike i osobe na koje je Izvođač s
dozvolom preneo svoja prava i obaveze
Učesnici u investicionim projektima

KONSULTATNT
(INŽENJER)
PODIZVOĐAČ
1

PODIZVOĐAČ
INVESTITOR IZVOĐAČ 2

PODIZVOĐAČ
n
FINANSIJSKE
PROJEKTANT
INSTITUCIJE
Tehnička dokumentacija
• skup projekata kojima se utvrđuje koncepcija
objekta, uslovi i način izgradnje i elementi za
potrebe odrţavanja objekta

• Tehnička dokumentacija izrađuje se kao:

– generalni projekat
– idejni projekat
– glavni projekat (projekat za odobrenje za građenje)
– izvođački projekat
– projekat izvedenog objekta (izvedenih radova).
Tehnička dokumentacija
Kada se radi o objektima od značaja
za Republiku, generalnog projekat i
prethodni radovi čine osnovu za
izradu prethodne studije opravdanosti
(Prefeasibility Study), a prethodni
radovi i idejni projekat čine osnovu za
studiju opravdanosti (Feasibility
Study).
Nadzor nad izgradnjom objekata

U našoj praksi postoji

• projektantski
• stručni
• upravni nadzor
Tehnologija građenja
• Uticaj objekata na tehnologiju
• Tehnologija – metode
• Organizacija gradilišta
• Dinamički planovi građenja
Tehnologija građenja
• Tehnologija istraţuje odvijanje
proizvodnje u celini, a posebno
radnoga procesa
• Tehnološki proces označava redosled
i način obavljanja pojedinih delova
sloţenog radnog procesa
• Tehnologija građenja je izbor metoda
građenja
OBJEKTI I SISTEMI GRAĐENJA

• Objekti visokogradnje
• Objekti hidrogradnje
• Objekti niskogradnje

• Osnovni metodi izgradnje

– Tradicionalni metod
– Tradicionalno unapreĊeni metod
– Montažni metod
– Industrijski metod
VRSTE GRAĐEVINSKIH RADOVA

• Grubi graĊevinski radovi

• Instalaterski radovi
• Završni (zanatski) radovi
Grubi graĎevinski radovi

• Zemljani radovi
• Tesarski radovi
• Armiraĉki radovi
• Betonski radovi
– Nearmirani beton
– Armirani beton
– Prednapregnuti beton
• Montažerski radovi
Instalaterski radovi
• Instalacije vodovoda
– Instalacije plitke vode
– Instalacije protivpožarne vode
• Instalacije kanalizacije
– Instalacije fekalne kanalizacije
– Instalacije kišne kanalizacije
• Elektro instalacije
– Instalacije jake struje
– Instalacije slabe struje
• Termo-tehniĉke instalacije
– Instalacije grejanja
– Instalacije klimatizacije
• Procesne instalacije
Završni (zanatski) radovi
• Teracerski radovi
• Fasaderski radovi
• Kamenorezaĉki radovi
• Gipsarski radovi
• Keramiĉarski radovi
• Molerski radovi
• Farbarski radovi
• Tapetarski radovi
• Podopolagaĉki radovi
• Parketarski radovi
Završni (zanatski) radovi
• Izolaterski radovi
• Stolarski radovi
• Bravarski radovi
• Limarski radovi
• Roletnarski radovi
• Staklorezaĉki radovi
• Radovi na antikorozivnoj zaštiti
• Radovi na izradi spuštenih plafona
• Radovi na izradi lakih pregrada
 OSNOVNI POJMOVI

• Naruĉilac
• IzvoĊaĉ
• Ugovor o graĊenju
• GraĊevinski objekat
• Konstrukcija
• Gradilište
• Tehniĉka dokumentacija
• Tehniĉka specifikacija
• Standard
• Normativni dokumenti
• Izgradnja objekta
 OSNOVNI POJMOVI

• Metod graĊenja
• GraĊenje objekta
• Rekonstrukcija objekta
• Aktivnosti
• Radovi na graĊevinskim objektima
• Pripremni radovi
• Viškovi radova
• Manjkovi radova
• NepredviĊeni radovi
• Naknadni radovi
 PRIPREMNI RADOVI

• GRADILIŠNI
– Stambena naselja, proizvodni objekti, sistemi veza, prilazne
saobraćajnice, vodosnabdevanje, dalekovodi za prenos el.
energije, kanalizacioni kolektori
• VANGRADILIŠNI
– Ĉišćenje, rušenje postojećih objekata, ograde, planiranje
teritorije gradilišta, osvetljenje, geodetski radovi, snižavanje
nivoa podzemnih voda, izmeštanje postojećih i polaganje
novih instalacija
 PRIPREMNI RADOVI

• Transport do gradilišta graĊevinskih mašina

• Organizacija sistema veza gradilišta i okruženja
• Izgradnja odgovarajućih objekata kao delova ispitnih
poligona, meteoroloških punktova i mernih stanica
• ObezbeĊivanje teritorije gradilišta protivpožarnim
sistemima
 PRIPREMA TERENA

• Predradnje:
– Obeležavanje granica parcele
– Postavljanje zaštitne ograde oko budućeg gradilišta
– Postavljanje utvrĊenih taĉaka geodetske osnove
 PRIPREMA TERENA

• Pre poĉetka zemljaniih radova neophodno je izvšiti

uklanjanje višegodišnjeg rastinja. To može biti
izvedeno:
– Seĉenjem stabala srveća ali sa ostavljanjem korenja ispod
površine terena (ruĉno, mašinski, spoecijalnim ureĊajima
prikljuĉenim za dozere koji imaju radni organ u obliku
testerastog noža)
– Seĉenjem stabala ruĉnim ili mašinskim vaĊenjem korenja
– Ĉupanjem stabala zajedno sa korenjem (sajlama i lancima
obavijenim oko jednog ili više stabala koji se povlaĉe
dozerima)
– Spaljivanjem niskog i visokog rastinja
 PRIPREMA TERENA

• Iskop i deponovanje humusnog sloja zemljišta koje se

nakon završetka graĊevinskih radova može iskoristiti
za rekultivaciju terena oko objekta poĉinje nakon
oslobaĊanja prostora za angažovanje graĊevinske
mehanizacije
• Skidanje humusa sa površine terena je neophodno i
zbog njegove slabe nosivosti
• Humus se odlaže u deponije pravilnog oblika izvan
gradilišta i održava zasejavanjem nove trave i
periodiĉnim polivanjem vodom
 PRIPREMA TERENA

• U radove na pripremi terena spada i uklanjanje

(izmeštanje) stambenih, privrednih ili javnih objekata
namenjenih rušenju.
• Rušenje se organizuje na poseban naĉin angažovanjem
specijalizovanih ekipa struĉnjaka za primenu
eksploziva u graĊevinsrstvu
 PRIPREMA TERENA

• Pozajmišta materijala ĉiji oblik i veliĉina zavise od:

– Potrebnih koliĉina materijala
– Topografskih uslova (podužni nagibi terena)
– Karakteristika postojećih saobraćajnica
– Nivoa podzemne vode
– Uslojenosti i kvaliteta materijala
– Vrste zemljišta na kome se pozajmište otvara
– Visine naknade za otkup zemljišta
– Troškova rehabilitacije zemljišta
 PLAN GEODETSKIH RADOVA

• Radovi na obeležavanju objekta

• Radovi na praćenu izgradnje objekta
– Odstupanje geometrije
– Dopuštene veliĉine grešaka
 IZGRADNJA PRIVREMENIH OBJEKATA

• Stambeni i objekti društvenog standarda

• Mašinska radionica
• Tesarska i armiraĉka radionica
• Magacini i skladišta
KONTROLISANJE NIVOA PODZEMNE VODE

• Najvažnija osobina tla je njegova vlažnost u prirodnom

stanju
• Osnovna zaštita gradilišta i zone iskopa su objekti za
prihvatanje odvoĊenje površinske vode
• To su nasipi i rovovi
KONTROLISANJE NIVOA PODZEMNE VODE

• Privremena zaštita od dejstva podzemne vode

• Trajna zaštita odreĊenog podruĉja

• Izbor se vrši na bazi finansijskih sredstava koja su

planom namenjena izradi zaštitnih objekata
SNABDEVANJE GRADILIŠTA RESURSIMA

• Snabdevanje vodom
• Snabdevanje elektriĉnom energijom
• Snabdevanje agregatom i cementom
• Snabdevanje gorivom i mazivom
IZGRADNJA GRADILIŠNIH PUTEVA

• Parametri za oblikovanje puteva

• Radovi na obeležavanju trase puta
• Iskop materijala
• Priprema podtla za izradu puta
• Izrada nasipa za put
• Izrada slojeva asfaltnog zastora
POSTAVLJANJE PRIVREMENIH INSTALACIJA

• Privremenog karaktera jer se uklanjaju nakon prestanka

potrebe za njima
• Većina instalacija se sastoji od mreža vodova ĉije se
grane sustiĉu u ĉvorovima
• Većina mreža se postavlja ispod zemlje
• Otvoreni i zatvoreni naĉin gradnje
Tehnologija - zemljani
Tehnologija - betoniranje
OPLATA

Osnovni zadatak oplate je da prihvati i

oblikuje sveţu betonsku masu
vibracijama pretvorenu u gust fluid, i da
joj sačuva projektovane dimenzije kao i
da sačuva ugrađeni beton od mogućih
štetnih uticaja sve dok ne dostigne
ţeljene mehaničke i druge karakteristike
i postane sposoban da primi
eksploataciona opterećenja.
Oplata zidova
Zidna oplata – Mali Iđoš
Oplata stubova
Radne površine prenosne oplate
Oplata za ploče
Oplata za ploče
Tinelska oplata
Tunelska oplata
Zaštitne ograde
Detalj spajanja oplate – tip FARESIN
Klizna oplata
HUNNEBECK - zidna oplata
HUNNEBECK - zidna oplata
HUNNEBECK - plafonska oplata
NOE - oplata
Taktovi oplate
Taktovi oplate tipskog sprata
Montaţa oplate zidova
Montaţa ploča
SPECIJALNE VRSTE OPLATA

• Oplata za struktur – beton

• UgraĊena oplata
– Omnia tavanica
– Fert tavanica
• Oplata za kasetiranje ploĉa
• Oplate za tunele, mostove i brane
• Oplate za prefabrikaciju nosaĉa
Pomoćna sredstva za primenu oplate

• Pribor za oplate
– Distanceri za armaturu
– Oplata za ostavljanje otvora u betonu
– Anker – spone
– Umetci za neravne spojeve tabli oplate
– Umetci za uglove oplate zidova i stubova
Pribor za oplate
Pomoćna sredstva za primenu oplate

• Premazi za oplate
• Oprema za ĉišćenje oplate
Sredstvo za premazivanje oplata
GraĎevinske skele

• Izrada graĊevinskih skela

• VoĊenje kontrolne knjige skele
Modularna skela
Konzolna skela
Fasadna skela
Aluminijumska skela
Izrada drvenih krovnih konstrukcija

• Vrste krovnih konstrukcija

– Prosti krovovi
– Krovovi sa raspinjaĉom
– Krovovi sa slemenjaĉom
– Krovovi sa rožnjaĉama
– Krovovi sa prostom vešaljkom
– Krovovi sa dvojnom vešaljkom
Elementi krovnih konstrukcija
– Letva
– Rog
– Rožnjaĉa
– Pajanta
– Stub
– Podmetaĉ
– Spreg
– Vešaljka
– Raspinaĉa
– Kosnik
– Klješta
– Slemenjaĉa
– Venĉanica
ARMIRAČKI RADOVI

• Obuhvataju sve aktivnosti na pripremi, izradi,

transportu i ugraĊivanju sredstava (armaturnih
šipki, armature u koturovima i zavarenih
armaturnih mreža) koja se koriste za armiranje
betonskih konstrukcija
VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

• Armatura kao ojaĉanje betona se primenjuje

već skoro jedan vek i u tom razdoblju se razvoj
njenih karakteristika kretao:
– U pravcu poboljšavanja karakteristika svakog
materijala posebno
– U pravcu obezbeĊenja što kvalitetnijeg sadejstva
ovih materijala
VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

• Glatka armatura GA 220 \ 340

• Glatka armatura GA 240 \ 360
• Rebrasta armatura RA 400 \ 500
• Zavarene armaturne mreže od glatke žice MAG 500 \ 560
• Zavarene armaturne mreže od rebraste žice MAG 500 \ 560
• Bi armatura BiA 680 \ 800
VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

• Prema ulozi koju ima armaturu možemo podeliti na:

– Glavnu armaturu
– Podeonu armaturu
– Montažnu armaturu
OBRADA ARMATURE

• Priprema armature se vrši u proizvodnim jedinicama

smeštenim u zatvorenom prostoru – pogonima
• Pogoni za obradu armature (armiraĉnice)
predstavljaju moćno sredstvo za racionalizaciju
procesa graĊenja
• Izvode se kao stalni objekti, postavljeni samostalno ili
u sklopu većeg centra za tehnološku pripremu
proizvodnje
OBRADA ARMATURE

• U ponudi mašina za armaturu na tržištu zu

zastupljena ĉetiri tipa mašina:
– Mašine za obradu armature isporuĉene u kalemovima
– Mašine za obradu armature isporuĉene u šipkama
– Mašine za pravljenje mreţaste armature
– Mašine za pravljenje armaturnih koševa
IZVOĐENJE ARMIRAĈKIH RADOVA

• Armatura se u oplatu unosi u obliku:

– Pojedinaĉnih, pravih ili oblikovanih komada
– Zavarenih armaturnih mreža
– Prefabrikovanih armaturnih formi
• Prilikom dovoĊenja armature u projektovani
položaj postavljaju se distanceri i proverava se
ravnomerna udaljenost šipke od najbliže površine
oplate
IZVOĐENJE ARMIRAĈKIH RADOVA

• Zadatak armiraĉa je da postave armaturne profile u

projektovani položaj ali odgovorna struĉna lica moraju pre
prijema postavljene armature i poĉetka ugraĊivanja betona
proveriti:
– Da li postavljena armatura ima projektovani popreĉni presek
– Da li maksimalni razmak šipki rebraste armature ne prelazi zadate
granice
– Da li minimalni razmak šipki obezbeĊuje efikasno ugraĊivanje
betona i ostvarenje projektovanog stepena prijanjanja armature i
betona
– Da li je debljina zaštitnog sloja do armature dobijena postavljanjem
distancera jednaka projektovanoj
– Da li su dužine sidrenja i preklopa armature na mestima nastavljanja
jednake ili veće od projektovanih vrednosti
BETONSKI RADOVI

• Razliĉita mehaniĉka svojstva veštačkog kamena

potiĉu od promena u sastavu njegovih komponenata,
a one se odražavaju i na zapreminsku masu
materijala, pa prema tom kriterijumu razlikujemo tri
vrste betona:
– Laki beton – zapreminska masa  1800 kg/m3
– Beton - zapreminska masa od 2100 kg/m3 do 2500 kg/m3
– Teški beton – zapreminska masa  2800 kg/m3
BETONSKI RADOVI

• Tehnološki proces izvoĊenja betonskih radova

na licu mesta formiraju tri tehnološke linije:
– Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport i
ugraĊivanje sveže betonske mase
– Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport,
demontažu i održavanje oplate
– Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport,
montažu armature i gotovih sklopova
Osobine komponenata betonske mešavine

• Uticaji materijala koji ulaze u sastav mešavine:

– Agregata (krupan, sitan): ĉvrstoća, oblik, veliĉina
zrna, granulometrijski sastav,.......
– Vode: kvalitet vode, v\c faktor
– Cementa: finoća mliva, hemijski sastav cementa
– Aditiva: koliĉina dodataka, hemijska reaktivnost
Osobine komponenata betonske mešavine

• Uticaji tehnologije izrade betona

– Doziranje konstituenata (preciznost doziranja)
– Mešanje sveže mase (trajanje, naĉin mešanja)
– Transportovanje (trajanje, vrsta sredstva)
– UgraĊivanje betona (trajanje, sredstvo za ugraĊ.)
– Negovanje betona (vlažnost, temp., trajanje nege)
CEMENT

• Hidrauliĉko vezivo koje pomešano sa vodom

daje plastiĉnu (kašastu) masu koja nakon
završetka procesa vezivanja oĉvršćava na
vazduhu ili u vodi i pomešana sa agregatom
daje kvalitetan graĊevinski materijal – beton.
CEMENT
• Danas na tržištu se mogu naći razliĉite vrste cementa
pod sledećim oznakama:
– Portland cement PC
– Portland cement da dodatkom zgure
• Do 15% PC 15z
• Do 30% PC 30z
– Portland cement sa dodatkom pucolana
• Do 15% PC 15p
• Do 30% PC 30p
– Portland cement sa mešanim dodatkom
• Do 15% PC 15d
• Do 30% PC 30d
– Metalurški cement sa dodatkom zgure od 30-80% M
– Pucolanski cement sa dodatkom pucolana preko 30% P
– Metalurški cement sa dodatkom pucolana do 30% Mp
CEMENT

• Cementi se oznaĉavaju i oznakama klase:

• 25, 35 S, 35 B, 45 S, 45 B, i 55.
• Oznake S i B oznaĉavaju spori, odnosno brzi
priraštaj ĉvrstoće u toku prvih 7 dana
vezivanja cementa.
• Viša klasa oznaĉava brži rast ĉvrstoće
• Cement može imati razliĉite boje (belu, sivu,
zelenkasto sivu, crno sivu)
AGREGAT

• Prirodni kamen se koristi kao graĊevinski

materijal u razliĉitim oblicima: u komadima i
ustinjen
• Usitnjeni kamen razliĉitih veliĉina zrna zove
se agregat i razlikuje se:
– Prirodno usitnjeni agregat (šljunak) i
– Veštaĉki usitnjeni agregat (drobljenac)
AGREGAT

• Granulometrijski sastav agregata je njgova

najvažnija tehnološka karakteristika, jer od nje
zavise:
– Koliĉina potrebnog cementa u mešavini
– Koliĉina potrebne vode u mešavini
– Koliĉina potrebne energije za spravljanje i
ugraĊivanje mešavine
VODA

• Voda je vrlo osetljiva na temperaturne promene sredine

i absorbovanu toplotu unosi u proces kao fiziĉki
akcelerator.
• I pored toga što ĉini nešto manje od 1\6 zapremine
mešavine ona znaĉajno utiĉe na njenu temperaturu jer
ima višestruko veću specifiĉnu toplotu od ostalih
komponenti
ADITIVI

• Primena aditiva je danas toliko rasprostranjena da više

od polovine svetske produkcije svežeg betona ukljuĉuje
i upotrebu nekog od hemijskih dodataka.
• Aditiv je prema jednoj od definicija:
– Svaki materijal osim šljunka, vode i cementa koji se
dodaje betonskoj mešavini u toku ili odmah posle mešanja
da bi promenio jednu ili više osobina betona
• Nema betona projektovanog za savremene uslove
izvoĊenja radova u koji nisu ukljuĉeni hemijski dodaci
PROJEKTOVANJE BETONA

• Preliminarne procene potrebnih koliĉina

materijala zasnivaju se na recepturama sa
prethodnih objekata sliĉnih tehniliških
parametara od kojih su najvažniji:
– Udaljenost fabrike betona od gradilišta
– Vrsta transportnog sredstva
– Tip i klasa primenjenog cementa
– Mehaniĉke karakteristike agregata
– Poroznost agregata
– Aditivi koji se mogu koristiti
PROJEKTOVANJE BETONA

– Karakteristike nosaĉa i konstrukcije koja se izraĊuje

– Naĉin ugovaranja
– Odlike oplate u koju se beton ugraĊuje
– Neophodne mere u toku negovanja
• Što je sliĉnost projekata veća to su elementi
procene precizniji
PROJEKTOVANJE BETONA

– Proraĉunati aproksimativnu koliĉinu agregata koja će

zadovoljiti usvojeni v\c odnos i zahtev u pogledu gustine
mešavine
– Proceniti procentualni odnos razliĉitih frakcija sitnog i
krupnog agregata
– Na osnovu podataka o poroznosti agregata i uslovima izrade
mešavine proceniti koliĉinu vode koja će se absorbovati u
toku spravljanja mešavine
– Izabrati obradljivost (konzistenciju) primerenu uslovima
transporta i ugraĊivanja, kao i temperaturi svežeg betona od
spravljanja do završne obrade
– Izabrati plastifikatore, retardere, aeratore i druge aditive
kojima će se uticati na ponašanje sveže mase
 PROIZVODNJA BETONA

• Mešanje komponenata betona u kontrolisanim uslovima

ima za cilj dobijanje što potpunije homogenizacije
smese uz pravilno obavijanje zrna agregata cementnom
pastom. Da bi se to ostvarilo potrebno je:
– Pre poĉetka rada pregledati mešalicu i otkloniti eventualne
nedostatke
– U prvom mešungu dozirati prvo krupan agregat i vodu kako
bi se pokvasila unutrašnjost bubnja, a zatim cement i sitan
agregat u nešto većoj koliĉini od potrebne
– Materijale treba unositi u bubanj mešalice simultano ili
sukcesivno jedan za drugim
– Doziranje podesiti tako da se ne prekoraĉi kapacitet bubnja
mešalice
– Rotacije bubnja vršiti propisanom brzinom
– Prazniti mešaĉlicu odjednom
 Mešalice za beton

• U odnosu na princip rada može se izvršti podela

mešalica na:
– Mešalice za beton sa slobodnim padom
– Mešalice za beton sa prinudnim mešanjem
Fabrike betona

• Ujednaĉenost kvaliteta i stabilnost produkcije

betonske mešavine mogu se postići samo u
fabrikama betona, složenim postrojenjima koja
svoje zahteve ostvaruju zahvaljujući automatima
koji težinski doziraju frakcije (greška 2 – 3 %),
smesu mešaju optimalno dugo (0.5 – 2 min) i
mešavini daju propisani v\c faktor.
Fabrike betona

• Fabrike betona se prema veliĉini radnog uĉinka

dele na:
– Male – proizvode do 20 m3h
– Srednje – proizvode od 20 do 50m3h
– Velike – proizvode više od 50 m3h
Fabrike betona

– Preĉnik cevi za vodovodni prikljuĉak

– Dohvat strele skrepera
– Potreban kapacitet skrepera
– Kapacitet deponije agregata
– Kapacitet pužnog transportera
– Kapacitet silosa za cement
– Ukupna instalisana snaga
Transport betona

• Sa pojavom fabrika betona javila se potreba za

transportovanjem svežeg betona na veća
rastojanja – tzv. spoljni transport betona
• I pored korićenja retardera nije preporuĉljivo
beton dopremati sa daljina većih od 15-20 km
Transport betona

• Pri analizi tehnoloških parametara relevantnih za

izbor naĉina transporta pažnju treba usmeriti na:
– Ukupan obim betonskih radova koji se moraju
izvesti
– Dozvoljeno vreme izvršenja
– Konzistenciju koju beton mora imati u trenutku
ugrađivanja
– Količinu radova koja se izvodi na pojedinim
nivoima
Auto mešalice

• Tehniĉke karakteristike savremenih auto

mešalica su vrlo ujednaĉene, a razlike u
modelima nastaju uvoĊenjem novih tehniĉkih
rešenja za:
– Prijem i distribuciju betonske mase
– Mešanje sadržaja bubnja u toku transporta
– Održavanje temperature i konzistencije betona u
projektovanom opsegu
Pumpe za beton

• Prema naĉinu kretanja razlikujemo dve vrste

pumpi:
– Stacionarne pumpe
– Mobilne pumpe
• U zavisnosti od principa potiskivanja betona
razlikujemo:
– Hidrauliĉke pumpe
– Pneumatske pumpe
– Vakuum pumpe
Kranovi

• Kranovi za raspodelu montirani na auto

pumpama
• Kranovi za raspodelu montirani na izvedenoj
ploĉi tavanice
• Toranjski kranovi za raspodelu betona
Kranovi

• Toranjski kranovi su odliĉno sredstvo za

transport betona i osim njea mogu poslužiti za
transport armature, oplate i prefabrikovanih
betonskih elemenata
• Kranovi mogu da koriste korpe za beton
razliĉitih zapremina (0.5-12 m3) pa treba
prilagoditi njenu veliĉinu nosivosti krana u zoni
radijusa betonskih radova
UGRAĐIVANJE BETONA

• UgraĊivanje betona je proces punjenja

pripremljene oplate svežom betonskom masom,
ispunjavanja prostora oko armature i umetaka za
ostavljanje otvora ili praznina u elementu, kao i
zbijanja betonske mešavine primenom nekog od
tehniĉkih sredstava
Metode ugraĎivanja betona

• UgraĊivanje apliciranjem spoljašnjih sila, koje

obuhvata:
– Statiĉko delovanje
• Sisajućim dejstvom
• Valjanjem
• Presovanjem
– Dinamiĉko dejstvo
• Nabijanjem
• Centrifugalnim dejstvom
Ugradnja samougrađujućeg betona
Transport valjanog betona
Ugradnja valjanog betona
Most od praškastog betona
Negovanje betona

• Pod negovanjem betona treba podrazumevati

skup razliĉitih postupaka i mera koje se
preduzimaju u cilju ostvarenja projektovanih
mehaniĉkih karakteristika u izabranom
periodu vremena
ZIDARSKI RADOVI

• Za vezivanje zidarskih elemenata koristi se

malter ili lepak sa mineralnim puniocima
• Maltera u ukupnoj zapremini zida može biti i
samo 7% ali je njegova uloga u ostvarenju
željenih mehaniĉkih svojstava zida i tada
dominantna.
Vrste zidova

• Noseći zidovi
• Nenoseći zidovi
• Zidovi za ukrućenje
• Jednoslojni zidovi
• Jednoslojni mešoviti zidovi
• Dvoslojni zidovi
• Dvoslojni zidovi sa šupljinom
Podela zidova

• Prema nameni
• Položaju
• Materijalu
• Naĉinu izvoĊenja
Zidarski materijali

• Najĉešći zidarski element je puna opeka od

gline ĉije dimenzije u normalnom formatu
iznose (12 / 25 / 6.5)
• Težina pune opeke iznosi oko 3.5 kg.
• Za 1 m3 se utroši oko 365 kom. opeke
normalnog formata, odnosno 380 kom. kada se
obuhvati i lom opeke
Zidarski materijali

• Za zidanje se koriste zidni elementi razliĉitih

dimenzija, razvrstani u sledeće grupe proizvoda:
– Puna opeka od gline
– Puna fasadna opeka od gline
– Puna opeka od gline sa olakšanom osnovnom masom
– Šuplje opeke i blokovi od gline
– Šuplje fasadne opeke i blokovi od gline
– Šuplje opeke i blokovi od gline sa olakšanom masom
Zidarski materijali

– Kreĉno – silikatne pune i šuplje opeke

– Šuplji blokovi od betona
– Kreĉno – silikatni šuplji blokovi
– Zidni blokovi od autoklaviranog ćelijastog gasbetona
– Prirodni obraĊeni kamen
IzvoĎenje zidarskih radova

• Zidni elementi nakon dopreme na gradilište

moraju biti razvrstani i pažljivo složeni, a zatim
prekriveni kako ih prašina i blato ne bi uprljali, a
mraz oštetio
• Opeka i blokovi mogu doći na gradilište
spakovani na palete ali se na mestu ugraĊivanja
smeju paletirani deponovati samo ako to
nosivost meĊuspratne konstrukcije dopušta
Zidanje zidova

• Zidovi od opeke
– Pregradni zidovi (d = 6 cm, d = 12 cm)
– Noseći zidovi (d = 25 cm, d = 38 cm, d = 51 cm)

• Zidovi od blokova
– Pregradni zidovi (d = 7 cm, d = 9 cm, d = 12 cm)
– Noseći zidovi (d = 19 cm, d = 24/25 cm, d = 29 cm,
d = 59 cm)
Malterisanje zidova

• Ozidani zidovi se (po pravilu) malterišu sa obe strane

ĉime se zid štiti od atmosferilija i dobija gladak sloj
maltera sposaban da spreĉi veće gubitke toplote iz
prostorije
• Uloga maltera je i da pokrije kablove elktro instalacija i
cevi vodovodnih instalacija priĉvršćenih za zid
• I da obezbedi termiĉku zaštitu za drvene i metalne
delove konstrukcije
Malterisanje zidova

• Mašinsko nanošenje maltera (torketiranje) se vrši

pneumatskim transportom maltera kroz gumene cevi i
usmeravanjem mlaza pod velikom brzinom na
odgovarajuću površinu
• Za ubrzanje mase se koriste rotacione pumpe ili
kompresioni ureĊaji
• Malter dobijen na ovaj naĉin pokazuje, na površini zida,
veću gustinu, vodonepropustljivost, homogenost i
ĉvrstoću od klasiĉnog, ruĉno
Izrada podnih košuljica

• Da bi se pravilno postavile i lako održavale

podne obloge traže kvalitetnu, ravnu podlogu sa
ili bez nagiba
• Sloj kojim se postiže prethodno mora biti tanak,
odnosno od sitnog agregata, pa se za izradu
podnih košuljica (estrih) najĉešće koristi
cementni malter
MONTAŢNI RADOVI

• Primena montažnih radova je potpuno opravdana

pri izgradnji objekata visokogradnje,
industrijskih objekata i uopšte svih objekata pri
ĉijem su projektovanju projektanti koristili
tipizirane raspone pri oblikovanju konstrukcije i
primenom modularne koordinacije projektovali
veći broj elemenata istih geometrijskih
katrakteristika i iste nosivosti
MONTAŢNI RADOVI

• Da bi se kvalitetno primenjivali potrebno je

obezbediti:
– Modularnu koordinaciju
– Tipizaciju elemenata
– Otvorenost sistema
– Zaokruženost proizvodnje
– Celovitost sistema
Sistemi montaţnog graĎenja

• Skeletni sistem
• Panelni sistem
• Blokovski sistem
• Ćelijski sistem
– Ćelijski sistem sa tunelskim elementima
– Ćelijski sistem sa prstenastim elementima
– Ćelijski sistem sa skeletno – panelnim elementima
Prefabrikacija betonskih elemenata

• Proizvodnja na gradilištu
• Proizvodnja na poligonima za prefabrikaciju
• Proizvodnja u fabrikama za proizvodnju
montažnih elemenata
Mehanizacija za montaţne radova

• Dizalice (kranovi)
– Samohodne (auto) dizalice
– Toranjske dizalice
– Portalne dizalice
– Konzolne dizalice
– Derik kranovi
– Kabl – kranovi
– Lanĉane dizalice
– Ploveće dizalice
• Hidrauliĉke dizalice (prese)
• Viljuškari
• Specijalni ureĊaji za dizanje ili povlaĉenje tereta
Izrada projekta montaţnih radova

• Šema montaže
• Uticaj vetra
• Osvetljenost gradilišta
Izvod iz projekta montaţe armirano-betonske hale

OSNOVA D

180 140
S2

300
T1

100
T1

200
300
100
200
300
100
1 1

200
300
100
E

140 180
300
S3

400
260
S1
GN
T2
G1

100 500 140

2

FP D
600
100
IzvoĎenje montaţnih radova

• Kontrola i priprema ležišta za element

• Kontrola i priprema elementa za montažu
• Zahvatanje i probno podizanje nosaĉa
• Postavljanje nosaĉa u projektovani položaj
• Izrada veze elementa sa konstrukcijom
Veza stuba I temelja
Istovar montaţnih stubova na gradilište
Montaţa stubova
Montaţa stubova
Montaţa poprečnih ukrućenja
Glavni nosač
Montaţa glavnog nosača
Montaţa glavnog nosača sa čeličnim zategama
Konstrukcija od čelika
Veza stuba sa temeljom
Montaţa čelične konstrukcije
Autodizalica u radu na montaţi
Montaţa konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta
Završni radovi

• Završni radovi se grupišu prema sledećeim elementima

objekta:
– Krov sa odgovarajućom zaštitom
– Sistemi fasada i obimni zidovi
– Prozori, balkonska vrata, ulazna vrata i drugi spoljni otvori
– Unutrašnja vrata
– Laki pregradni zidovi
– UgraĊeni nameštaj
– Pod
– Završna obrada i zaštita površina
Krovopokrivački radovi

• Biber crep
• Falcovani crep
• Kanalica crep
Fasaderski radovi

• Prema konstruktivnom sklopu objekta

– Noseće
– Nošene
• Prema završnoj obradi
– Staklena zid zavesa
– Fasada od aluminijumskih panela
– Kamena fasada
– Kombinacija prethodnih
Kemenorezački radovi

• Osnovne karakteristike za utvrĊivanje vrednosti

kamena i njegove primenljivosti za zidanje ili
oblaganje površina objekta su:
– Poroznost
– Higroskopnost
– Vodopropustivost
– SprovoĊenje toplote
– Otpornost na uticaj vetra
– Otpornost na habanje
– Ĉvrstoća na pritisak, zatezanje i savijanje
Gipsarski radovi

• Malterisanje plafona gips – malterom

• Rabiciranje plafona u jednom ili više slojeva
• Izrada profilisanih plafona sa obradom gips – malterom
• Izrada gipsane plastike (lajsne, rozete, kapiteli)
• Montaža prefabrikovanih gips – kartonskih ploĉa
• Izrada spuštenih plafona od prefabrikovanih gipsanih
ploĉa
• Izrada lakih pregradnih zidova od prefabrikovanih gips
- elemenata
Keramičarski radovi

• Obuhvataju oblaganje unutrašnjih i spoljnih zidova,

podova i plafona keramiĉkim ploĉicama, ali i oblaganje
svih površina u prostorijama u kojima se zahtevaju
posebni uslovi
• Ploĉice se polažu na sloj sveĊeg cemetnog maltera ili se
lepe sitetiĉkim lepkovima koji se isporuĉuju na
gradilište u vidu praha, paste ili smole
Farbarski radovi

• Podrazumevaju ruĉnu ili mašinsku obradu unutrašnjih

površina objekta premazima razliĉitih vrsta, bojama ili
lakovima
• Podloga za farbarske radove mora biti suva i
nezaprljana
• Ukoliko je drvo ne sme biti trulo ili neobraĊeno, a
ukoliko je metal ne sme biti zarĊao
• Boja se nanosi ĉetkom, valjkom ili nekim mehaniĉkim
alatom
Tapetarski radovi

• Obuhvataju sve radove na oblaganju unutrašnjih

površina objekta (zidovi, plafoni) tapetama i
sliĉnim pokrivnim materijalima
• Tapete mogu biti papirne, papirne plastificirane,
tekstilne i sl., a za oblaganje se mogu koristiti
tanke ploĉe razliĉitih dimenzija izraĊene od
plastike, plute i drugih materijala.
Izolaterski radovi

• Mineralna vuna
• Ekspandirana vuna
• Staklena vuna
• Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene
vune
• Penoplasti
– Stiropor
– Porofen
– Poliuretan
Podopolagački radovi

• Obuhvataju sve radove na izradi podnih obloga

od:
– Linoleuma
– Gume
– PVC – a
– Ploĉastog vinil azbesta
– Tekstila
Parketarski radovi

• Klasiĉan parket
• Lamel parket
• Panel parket
Bravarski radovi

• Svi radovi na izradi bravarskih proizvoda

(ograde, prozori, vrata, pregrade, poklopci za
šahtove, kapci, rešetke, žaluzine, merdevine,
penjalice za šahtove, brisaĉi za obuću) koji se
izraĊuju od profilisanog ĉelika i limova, kao i
izradi noseće ĉeliĉne konstrukcije
Antikorizovni radovi

• Gotovi ĉeliĉni elementi se moraju antikorozivno

zaštititi odgovarajućim postupkom:
– Toplim cinkovanjem
– Premazima
– Metalizacijom
– Katodnom zaštitom
Limarski radovi

• Obuhvataju sve radove na pokrivanju ili

opšivanju limom objekta (ili njegovih delova)
kao i izradu oluka, obradu prolaza, prepusta i
otvora na fasadi, a ukljuĉuju izradu ventilacionih
kanala i drugih sliĉnih delova objekta
Stolarski radovi

• Izrada i ugraĊivanje prozora, vrata, ormara,

pregrada i druge graĊevinske stolarije od mekog
i tvrdog drveta i proizvoda na bazi drveta
• Savremeni prozori mogu biti izraĊeni u
kombinaciji sa metalom i plastikom
Staklorezački radovi

• Obuhvataju radove na rezanju, obradi (brušenje) i

ugradnji graĊevinskog stakla, a izvode se na razliĉite
naĉine uz korišćenje zaptivnog materijala od gita
(obiĉan, silikonski) i profila od gume, drveta i obojenih
metala
• Najĉešće se primenjuju sledeće tri vrste stakla:
– Vuĉeno staklo
– Liveno staklo
– Presovano staklo
Spušteni plafoni

• Spušteni plafoni se prave od metala, drveta i

proizvoda na bazi drveta, gipsa, plastiĉnih masa,
razliĉitih materijala mineralnog porekla, a
montiraju se na potrebnoj udaljenosti od
postojećeg plafona kako bi ispunili odreĊene
funkcionalne i estetske zahteve
Lake pregrade

• Lake pregrade (laki zidovi) podrazumevaju

jednoslojne ili višeslojne pregrade koje imaju
funkciju privremenog ili trajnog razdvajanja
prostora unutar objekta
• Razlikuju se pokretni i nepokretni laki pregradni
zidovi
• Rade se od materijala sliĉnim onim za spuštene
plafone i ugraĊuju se montažom (u suvo)
Organizacija građenja
• Šema gradilišta
• Pripremni radovi
• Privremeni objekti
• Unutrašnji vertikalni i horizontalni
transport
Šema organizacije gradilišta
Šema gradilišta – montaţna hala
Šema gradilišta – montaţni objekat
Šema gradilišta – stambeni objekat
15 13

16 13 11 10

19

5
17

18

1
Bezbednost i zdravlje na radu
• Zakon o bezbednosti i zdravlju na
radu
• Pravilnik o zaštiti na radu prilikom
izvođenja građevinskih radova
• Elaborat zaštite na radu
MREŽNO PLANIRANJE
MREŢNI DIJAGRAM
Kritični put
Ciklogram
Gantogram - stambena zgrada
Planiranje - resursi