РЕЧНИК

СИНОНИМА
Павле Ћосић и сарадници
,

wKOIMET
КОРНЕТ, 2008.
Капетан Мишина 3, Београд
+з81 11 2622 102, 2637 741
www.kornet.co.yu
korn@kornet.co.yu

Уреgник
Боривој Герзић

Главни асисшенш и сшручни консулшанш

Бојана Ђорђевић

Насловна сшрана, корице и шехничка ойрема

Милош Трајковић

Кор е кшур а
Владислава Милер

Илусшрација на насловној сшрани

Питер Бројгел, Вавилонска Кула (1563.)
(уз иншервенције шехничкоf уреgника)

Шшамuа
Отворена књига, Београд

Тираж
3000 примерака

ISBN 978-86-86673-0901

© Copyright Ьу Pavle Cosic 2008

Ово изgање је UОМОfла Скуuшшина fpaga БеОfраgа

Сарадници

Сарадници који су учествовали

на проширивању и сређивању базе речника

Мирослава Анђелковић
Биљана Омчикус
Растко Јовановић
Горан Лакићевић
Милана Врговић
Душка Рајковић
Ана Поповић
Александар Белчевић
Бојана Ђорђевић
Мина Тимотијевић
Наташа Герзић
Боривој Герзић
Вера Ракић
Јелена Крговић
Милош Ранчић

Сарадници који су помагали на раду на тезаурусу

Милош Трајковић
Иван Тобић
Вера Ракић
Биљана Омчикус

Сарадници, програмери на. пројекту

Горан Мишковић
Милош Ранчић
УВОД

КАДА САМ СЕ ЗАТЕКАО У Трсту 1992. године, у јеку р>атова у

бившој Југославији, почео да се бавим писањем, што новинар­
ских текстова, што преводима, што писама пријатељима, по­
стало ми је јасно да на нашем, тада српско-хрватском говорном
подручју, изразито недостаје једно специјално средство за рад
које би било од помоћи У процесу писања. Истина, већ тад је
постојао "Речник синонима и сродних речи" Миодрага Лалеви­
ћа, али тај речник, иако фантастично обиман и лексикографски
беспрекорно обрађен, није задовољавао моје тадашње прохтеве.
Наиме, био сам замислио речник као апарат који би пре свега
био од користи свима онима којима је тај језик матерњи и који
ће им више служити као нека врста подсетника за речи којих не
могу да се сете или да их упути на неке које иначе веома добро
познају али немају навику да их користе. И да, што ми се још
тада чинило важним, да тај поступак буде брз и ефикасан.

ПОЛЕМИКЕ МЕЂУ ЛИНГВИСТИМА око питања "Шта су то

синоними?" не јењавају као и многе друге вечне језичке теме.
Ми можемо да заумемо овакав или онакав став, али чак и ако
прихватимо учестало и најекстремније становиште да прави си­
HoHиMи заправо не постоје, тиме нимало не престаје потреба за
једним оваквим лексиконом. Управо те ситне разлике у обележ­
јима сродних речи, биле оне засноване на стварној разици, стил­
ским финесама, индивидуалним схватањима појединих значења
или нечем четвртом, управо оне доприносе потреби да свако ко
се изражава писменим путем узме у руке једно овакво помагало
које ће му омогућити прецизније и разноврсније изражавање.
Упустио сам се одмах у рад на том пројекту и врло брзо после за­
вршеног првог слова добио снажну подршку професора Ивана
Клајна на којој ћу му заувек остати захвалан.

РАД НА ОВОМ РЕЧНИКУ, разуме се, није текао континуирано

од тог времена. Направио сам велику паузу од скоро десет го­
дина бавећи се разним другим пословима, чекајући да се стекну
одговарајући услови да се речник заврши. До тога је дошло после
великих политичких и културних промена 2000. године кад је

наше друштво напокон почело да се диже из пепела. На конкур­

су Скупштине града Београда за суфинансирање капиталних де­

ла из области културе, испред издавачке куће "Маћадо" добили
смо новац за рад на речнику. Рецензенти за тај пројекат су били
академик Иван Клајн илроф. др Данко Шипка .

ТА СРЕДСТВА СУ БИЛА сасвим довољна за примену HOBWX на­

учних и технолошких метода које су се у међувремену раз~иле.
Речник је било могуће радити путем предности које пружа ин­
тернет и програмским укрштањем база података из већ посто­
јећих речника. И новија лексиколошка истраживања била су од
велике користи за прављење синонимских гнезда.
у речник су уношене и речи из нестандардног говора, многе
народске речи од којих многи лексиколози и дан-данас зазиру
иако их свакодневно слушамо у великом броју значења, а ту су и
бројни жаргонизми и колоквијализми који би додатно могли да
разбуктају машту сваког ко се бави писањем или проучавањем
језика.

Павле Ћосић
Како користити речни

КАКО ЈЕ ВЕЋ РЕЧЕНО У Уводу, овај речник је пре свега намењен онима ко­
јима је српски (односно хрватски, босански, црногорски .. .) језик - матерњи
језик. Могу га користити и странци који су добро савладали српски, али ћ е
они бити ускраћени за ситне финесе у значењима речи које се наводе као си ­
нонимне. Трудили смо се да свима олакшамо разумевање стилских одлика
лексема скраћеницама (као што су ре!., реШ., фам., фи!., жарf. и слично), али
смо свесни да је и то достатно само за оне који су стасали уз овај језик .
Ево како смо то замислили.
Претпоставимо да испред себе имате текст који сте написали (или га тек пи­
шете), без обзира на то о каквом се тексту ради - од сасвим једноставне СМС
поруке пријатељу или симпатији, преко и-мејла, писма, новинског чланка,
превода, приче или приповетке, па до песме - и онда вам се учини да би тај
текст могао да буде и нешто бољи. Ако не бољи, онда бар друкчији .
Оно што треба да урадите је да сваку реч коју сте употребили потражите у
овом речнику и размислите има ли смисла заменити је неком другом. Само
уз помоћ речника, и без много вештине, могли бисте исти текст-да напишете
толико другачијим стилом да бисте сами себе изненадили . То је била та идеја
од које смо пошли - да се највећи проценат стилских особености у начину из­
ражавања крије иза лексема.
Могло би лако да вам се деси да неку реч коју сте употребили не пронађете у
овом речнику. То је, слажемо се, недостатак. Међутим, за ту врсту обимности ,
објављивање овог йомаfала морало би да сачека још неколико година, што би
било преви ше, нарочито с обзиром на то да наша лексикографија на овом по ­
љу за оним најразвијенијим (енглеском, француском, руском, италијанском и
немачком) каска око тридесет година. Због тога смо се одлучили да се ОС I!О­
нима на своје читаоце и конзументе, понудимо им оно што у овом моменту
имамо пред собом, а да нам они дојаве све недостатке који овај речник са­
држи. То ће бити омогућено директним контактом, преко и-мејла, телефона,
СМС-а, али и постављањем овог материјала на интернет, где ће свакоме бити
омогућене интервенције, сугестије, питања и констатације везане за ово дело,
за свако засебно значење и за сваку одредницу појединачно.
Дотад, саветујемо вам да , како год то звучало , ако не пронађете реч коју сте
тражили , пробате да се сетите неке СJlичне, сродног значења. Тако ћете сигур­
но доћи до жељених резултата.
Ево неколико савета који би могли да вам олакшају употребу овог речника:

1. Неретко смо фигуративном, фамилијарном или неком другом споредном

значењу унутар одреднице давали предност. Из разлога што се такво значење
много више усталило од оног основног (нйр: процват). И нисмо увек ни обе­
лежавали фигуративна значења која су се већ довољно усталила.

2. Иако то није основна сврха овог речника, уносили смо објашњења за најве­
ћи број одредница. То смо чинили да бисмо убрзали сналажење по значењи­
ма, јер смо се уверили да корисник најчешће посеже за неком одредницом, а
да није унапред свестан колико та реч може имати значења. Због тога је било
недовољно само наводити синониме за свако појединачно значење. Да би се
процес олакшао, иза нумерисаног значења у загради стоји и објашњење. Ту­
мачења смо углавном преузимали из већ постојећих једнојезичких српских,
хрватских и српскохрватских речника, а неретко смо стављали своја кад смо

остала сматрали недовољно јасним или недовољно прикладним за ово изда­

ње. У случајевима када то није било потребно, што значи када је већ после пр­
вог или првих неколико синонима јасно о којем се значењу ради, објашњење
нисмо наводили.

3. Многе речи, или бар нека њихова значења, немају синониме. И то врло че­
сте речи. Будући да се ради о једнојезичном речнику који за крајњи циљ има
да прикупи све наше језичко благо, њих смо у највећем броју случајева ипак
уносили у речник, давали им објашњење, а астериск (*) иза ње значи да јед­
нозначне речи, или не постоје, или их нисмо пронашли. Но, понекад се и то
показало непотребним - у примерима речи које се ретко користе и кад се ради
о терминима за које се претопоставља да немају синониме.

4. Скраћеницу в. (види) користили смо у два случаја: када се две синоним­

не одреднице налазе довољно близу једна другој да нема потребе понављати
њихове заједничке синониме на оба места, или када је једна од одредница у
нешто ређој употреби.

5. Скраћеницу уй. (упореди) користили смо да скренемо пажњу на речи пове­

заног или, ређе, супротног значења. Може се десити и да се реч која се налази
међу синоними ма јави и под yuopegu - разлог је што њени синоними нису и
синоними одреднице чији је она део или би било прегломазно укључити их
све у исто значење. Под уй. се може наћи и реч друге врсте или другог вида.

6. Скраћеницу сл. (слично) користили смо да означимо речи сличног значења.

За разлику од скраћенице уи., користИЈlИ смо је за унеколико удаљеније значе­
ње, али често и за речи које нису унесене као одреднице.

7. Скраћеницу суж. (сужено) користили смо да означи мо хипониме тј. речи

суженог, одређенијег значења у односу на главну одредницу и њене синониме
(нпр: акценат - краткоузлазни су)/(. ). Табеле у којима се налазе разне врсте,
подврсте, типови, гране и остале варијанте неког општијег појма, предста­
вљају прегледнији начин приказивања овако третираних термина.

8. Све наведене скраћенице се могу наћи иза појединачних речи или испред
групе речи, при чему се тада скраћеница односи на читаву групу.

9. Код двовидских глагола, бирали смо синониме за вид за који смо процени­
ли да се чешће користи.

10. Код парова глагола типа ошвориши - ОЙlвараши, оба вида су добијала ме­
сто одреднице углавном само ако међу њиховим синонимима има разлика .
Како се њихови синоними, уз видске разлике, углавном понављају, често ће се
дешавати да не пронађете глагол који вам је био потребан, али ћете одговара­
јуће синониме пронаћи под његовим видским парњаком.

11. За све глаголе, сем повратних, прављена је дистинкција прел. I непрел.

(прелазан/непрелазан) . У случајевима кад исти глагол у различитим значе­
њима може бити и прелазан и непрелазан, то је напоменуто иза броја који
уводи значење.

12. Именице типа буgала, које су граматичног женског рода, али се могу одно­
сити на оба пола, добијале су ознаку м)/(. Слично је и код именица грамаТИLI­
ког средњег рода које се могу односити и на мушки и женски род.

Бојана Ђорђевић и Павле Ћосић

Скраћенице

" нема синонима експр.експресивно;реч

арх. архаизам; застарела реч која пренаглашеног значења у односу на

у стандардном језику више није у одредницу

употреби енг. енглески

археол.археологија еуф. еуфемизам; реч или израз

ауг. аугментатив, увећаница са ублаженим или ненападним
безл. безлични глагол значењем у односу на одредницу

биол. биологија жарг. жаргонизам, сленг, реч или

бот. ботаника израз из говора улице или тајног

бр. број језика
в.види ж именица женског рода

вар. варваризам зам. заменица

вет. ветерина зоол. зоолошки, појам везан за свет

взн. везник животиња

вој. војска, војна реч изр.израз

геог. географија, географски појам ирон.иронично

геол. геологија, геолошки појам ист. историјски

грађ. грађевина, појам везан за мат. математички

грађевину маш. машинство

грам. граматички мед. медицина; реч, израз или

дем. деминутив термин везан за медицину

деч. дечије; из дечијег говора мет. метеоролошки

екон. економија, појам везан за м именица мушког рода

економију мит. митолошки

мн. именица у множини сл. реч сличног значења

муз. музика спорт. спортски термин

нар. народски; реч или израз из струч.стручно

не стандардног језика суж. реч суженог значења

непрел. непрелазни глагол техн. технологија

непром. непромењивареч (обично узв. узвик

код именица и придева) уп. упореди са одредницом

несврш. несвршени глагол повезаног значења

песн. песнички фам. фамилијарно; колоквијализм,

пол. политика реч из нестандардног језика
правн.правнички фиг. фигуративно, пренесено
пред. предлог значење

прел. прелазни глагол физ. физика

прид. придев филоз. филозофија
прил.прилог фил. филолошки
псих. психологија форм. формално; из корпуса офици­
рег. регионално; дијалектизам или јелног и исувише формалног стила
регионализам хип.хипокористик,умањеница

рет. ретко; реч или израз који се хрв. хрватски; кроатизам

ретко јављају цркв. црквено; термин везан за

рчц. речца цркву

сврш. свршени глагол шаљ. шаљиво

с именица средњег рода шах. шаховски, термин везан за шах

а' взн. него, само, но, али, ама арх. реШ.,
алеарх.
а' рчц. међутим, ипак, само, плус, не­
ГО,ДОК,али , ама, па, сем
а з узв. ај, е, но, ах, де, ао, ох, их, давор,
о,охо,ух
абажур м заслонац, штитник, сени­
ло, шешир за лампу, штит светиљке,
шилт арх., ширм реШ .
аба кус м арх. 8. рачунаљка
абдикација ж (повлачење с поло­
жаја) оставка, повлачење, одступ, за­
хвала, одступање, силазак (с престо­
ла), демисија, одрекнуће, одрицање
(од престола), одступница реШ.
абдицирати сврш. непрел. повући
се, одступити, дати оставку, одрећи
се од престола, повући се с (владар­
ског) положаја
абдомен м утроба, трбух, стомак,
изнутрица, нутрина, унутрашњи ор­
гани, стомачна шупљина, желудац,
дроб pef., тиба gеч.
абдоменски прид. трбушни, сто­
мачни,абдоминалан
абецеда ж (поредак у латиничком
писму) азбука (поредак у ћирилич­
ком писму), алфабет (поредак у грч­
ком писму), АБЦ, абецедни поредак,
писменица реШ.
абецеда р м о почетница, азбуч­
ник, буквар, лексикон, часловац арх.
- уи. абецедаријум е (књига из које се
учи читању и писању) В. буквар
абецедни прид. азбучни, алфабетни
аблаут м [рам. (мењање коренског
и основинског вокала при промени
облика речи и творби речи) алтерна­
ција, превој
абнормалност ж о ненормално ст,
неуобичајеност, несвакидашњост, не­
убројивост реШ . е В. поремећеност
аболирати сврш. прел. В. амнести­
рати
аболиција ж иравн. о В. укидање е
(прекидање кривичног поступка без
последица по окривљеног) амнестија,
ПОМИlIовање, опрост, заборав, реми­
сија, опроштај, ОСlIобађање, поштеда,
милост, укинуће, поништење (поступ­
ка), пуштање из затвора, ОСlIобођење,
опроштење, аман pef., прош тење арх.
абонент I areHT 2

абонент м претплатник, пренуме­ чудовиште, халуцинација

рант, абонирац арх. аветан прид. аветињски, сабластан ,

абортирати сврш . непрел. поба­ језив, натприродан, мистичан, изма­

цити, прекинути трудноћу, прера­ штан, бајковит, нестваран, етеричан,

но родити, претпети абортус, изне­ необјашњив, необичан, оностран, та­

бити ре!. јанствен, бестелесан, нематеријалан,

абортус м побачај, киретажа, пре­ фантастичан, невероватан, езотери­

кид трудноће, пометнуће ре!., памет чан, чудесан, небески, чудан, пара­
нормалан, неопипљив, наднараван,
ре!. арх.
неземаљски, невидљив, парапсихо­
аброrација ж иравн. в. опозив
лошки, изванземаљски, надземаљ­
авај узв. јао, јој, вај, ајме, леле, зло и
ски, надљудски, с другог света, спек­
наопако,КУКУ
тралан, астра лан фи!., врхунараван
aBaHrapAa ж претходница, пред­
реШ. арх. - уи . чаробан 2.
водница, предводници, предстра­
авијатичар м ваЗДУХОПJIовац, пи­
жа вој.
лот, аеронаутичар, аеронаут, летач,
аваНЗ0вати сврш. непрел. О (на­
летелац реШ., зракопловац хрв.
предовати у служби/чину) * е фам.
авијатичарски прид. ваздухоплов­
в. напредовати
ни, ареонаутички, летелачки, летач­
аванс м в. депозит
ки, зракопловни хрв.
авансовати сврш. прел. О неирел. в.
авија ција ж ваздухопловство, аеро­
аванзовати 1. и 2. е ирел. (дати аванс) наутика, авијатика, зраКОПJIОВСТВО
в. капарисати
хрв., зрачна флота хрв.
авантура ж О (узбудљив доживљај) авион м летелица, ваздухоппов,
пустоловина, догодовштина, згода,
аероплан арх., зракоппов хрв.
догађај, доживљај, случај е (кратко­
авитаминоза ж (обољење настало
трајна љубавна веза) афера, романса,
услед недостатка витамина у органи­
љубавна пустоловина зму) хиповитаминоза - су)/(: скорбут
авантуриста м (који је склон аван­ (недостатак витамина Ц), пелагра
турама) пустолов, авангуриста ре!. (недостатак витамина Б2)
авантуристички прид. пустоло­ авокадо м (лат. Persea gratissima)
ван, неустрашив, вратоломан - уи: авокато ре!.
ризичан, опасан
ara ж О (феудални власник земље у
aBrYCT м аугуст, коловоз хрв. Турској) читлуксахибија арх. е в. го­
авенија ж (широка велеградска ули­ сподар

ца) улица, булевар areHAa ж бележница, нотес, роков­

авет ж приказа, змај, сен, сабласт, ник, подсетник, књижица, блок
ала, утвара, привид, дух, страшило, areHT м О (тајни -) доушник, ин­
мора, сањарија, аждаја, причина, форматор, детектив, шпијун, оба­
баук, обмана, привиђење, сновид, вештавач, провокатор, диверзант,

вешћа ре!., ажделија ре!., фантом потказивач, цинкарош, денунцијант,

фам., вештегара нар., цопрница одавапац, дојављивач, тајни агент,
нар . , аждаха арх., симулакрум арх., пријављивач, пријавитељ, дојавитељ,
прилика реШ., фантазма реШ. - уи: обавештајац, достављач, проказивач,
3 аrенција I аrресија

шпицпов ре!. е (трговачки -) заступ­ аrитовати несврш . непрел. (придо ­

ник, посредник, трговац, представ­ бијати неког за нешто) в. врбовати
ник, повереник, опуномоћеник, от­ аrонија ж О умирање, издисање,
правник, одасланик ропац, смртна борба, смртни хропац,
аrенција ж посповница, фирма, самрт е фи!. изумирање, нестајање ,
предузеће , представништво, заступ­ пропаст, уништење, амин, амен, за ­

ништво, сектор, дирекција, повере­ вршетак, конац, свршетак, сутон, за­

ништво, агентура арх., отправни­ лазак, смрт, распад )/(ар!. ~ в . бед а 1.

штво хрв., заступство хрв., твртка arpap м ратарство, пољопривред а,
хрв. земљорадња, земљорадништво, зе­

аrилан прид. марљив, вредан, пре­ мљоделство реШ., пољодјелство хрв.

дан, пожртвован, маран, ревностан, - су)/(: сточарство, повр т ларство , во ­

реван, запослен, радишан, поспен, ћарсво

савестан, радан , учинковит, раден, аrрарац м в. земљорадник
радин, брижљив, делатан, као мрав, arperaT м Шехн. динамо, генератор,
амбициозан, устрајан, предузимљив , динамо- машина

предузетан, одпучан, спретан, отре­

сит, одрешит, подузетан, активан, не­
уморан, енергичан, окретан, здушан,
радохоличан (превише вредан) фам.,
фпетан ре !., устапачки фам., усрдан
реШ . , дејствен реШ., прилежан реШ . ,
горљив реШ. , трудољубив реШ., поду­
аrресиван прид. О нападачки, на­
сртљив, офанзиван, милитантан,
борбен, бојовит, бојевит, ратни ч ки,
ратоборан, агресорски, наси л нички
е в. афекти ван ~ (који се гура у прв и
план) наметљив, нападан, продора н,
остентативан, напастан, салет љ и в

хватан реШ . - уи: сналажљив

аrресивност ж О насртљивост,
аrилност ж марљивост, прегапа­ офанзивност, непријатељство, ра­
штво, ревност, ревносност, вредно­
тоборнос~ зпонамернос~ офен­
ћа, рад, предузимљивост, ангажова­ зивност, борбеност е насипнос т,
ност, марност, пожртвованост, труд, необузданост, разгневљеност, по ­
трудољубивост, брига, брижљивост, махнитапост, бесноћа, побесн ело с т,
савесност, преданост, трудољубље, разјареност, суровост, избезум љ е­
настојање, неуморност, подузетност, ност, разгоропађеност, безумност,
посленост, мар, устрајност, делат­ распаљеност, живчаност, разузда­

ност, радиност, радишност, горљи­ ност, разорност, помамност, нез а ­

вост фи!., усрдност арх., сицфлајш држивост, безглавост, узаврепост,

ре!. горопаднос~ виопент н ос~ неса­

аrитатор м (изазивач побуне) ху­ впадивост,неурачунљивост,непри­

шкаш, хушкач, покретач, подбуњи­ себност, распамећеност, неразбо­

вач, подбадач, потпаљивач, подјари­ ритост, неуравнотеженост, фурио­
вач, кортеш арх., агитач арх., букач зност, хистерија су)/(. , лудипо фи !.
реШ. - уи: бес, ватреност, пудост ~ наме­

аrитација ж утицај, утицање, ху­ тљивост, наметање, продорност, са­

шкање, подстрекивање, подбуњива­ петљивост, напаснос т

ње, убеђивање, подбадање, подсти­ аrресија ж напад, офанзива, акција,

цање навапа,јуриш, удар, насртај, освајање ,
arpecop I административни 4

насиље, диверзија, атак, нахрупљеље, жити, распоредити, преградити, пре­

налет, наскок, препад, непријатељски уредити, уресити реШ. - уи: унети,

напад, инзулт реШ., потрк реШ. -.уи: спремити, мељати, подесити 1.

ударац, најезда, сукоб, свађа - сл: кра­ адаптирати се сврш. (навићи се на
ђа, борба неко ново стаље или средину) акли­
arpecop м нападач, насртљивац, матизовати се, аклиматизирати се,

противник, непријатељ, освајач, за­ асимиловати се, асими-лирати се,

војевач, насилник, отимач, наметник, навикнути се, прилагодити се, укло­

узурпатор,упадач пити се, саживети се, ускладити се,

arpoHoM м пољопривредни инжељер акомодирати се, привићи се, нави­

ада ж (речно или језерско острво) ћи се, изједначити се, оДомаћити се,
острво, острвце (реч но или језерско) укључити се, инкорпорирати се, уба­

хии., оток хрв. цити се фам., угурати се фам . , снаћи

адактилија ж беспрстост се фам . , стопити се фам. , претопити

се фам., ушемити се жар!. - уи: усво­
Адам м (први човек по хришћанском
јити, прикључити се
вероваљу) праотац, предак, прароди­
тељ, предак човечанства, отац фи!. адвокат м правн. бранилац, брани­
тељ, заштитник (правни), фишкал
адаптација ж О (кљижевног дела)
ре!., заступник (правни) форм., јури­
прерада, прилагођаваље, екраниза­
ста арх. , пуномоћник реШ . , опуномо­
ција (- филма), измена реШ., припа­
ћеник реШ., правозаступник реш., по­
годба хрв., прерадба хрв. е (музич­
средник реШ., правобранилац сШруч.,
ког дела) аранжман, прерада, обрада
тужилац сШруч., одвјетник хрв . , по­
фам. @) (- на околину) адаптираље,
вереник хрв., повјереник хрв.
акомодација, акомодирање, прилаго­
ђивање , привикавање, навикавање, адвокатура ж правн . бранилаштво,

аклиматизација, аклиматизоваље,
адвокатство, одвјетништво хрв.

уклапаље, акпиматизираље, асими­ адекватан ПРИД. прикладан, при­

пација, асимипираље, оДомаћиваље, мерен, погодан, подесан, згодан, од­

саживљавање, усклађивање, инте­ говарајући, повољан, подобан, доли­

гра ција, интегрисаље, инкорпори­ чан, еквивалентан, пристао, ваљан,

раље, сливање фи!., претапаље фи!. , задовољавајући, кореспондентан,

убацивање фам., прилагодба хрв. 6 добар фам., опортун реШ., личит
(- стана) преуређиваље, преуређе­ реШ., децентан реШ., поспешан арх.,

ље, уређење, сређиваље, реновирање, шестан арх.

уређиваље, опремаље 0 в. измена адекватност ж прикладност, по­

адапт ирати сврш. несврш . прел . годност, примереност, подесност, ва­

О сврш. (књижевно дело) преради­ љаност, децентност

ти, прилагодити, изменити, екрани ­ адјектив м грам. атрибут, епитет,

зовати , обрадити е сврш. (- стан, придев

кућу, простор) адаптовати, аранжи­ административни ПРИД . О чинов­

рати, изменити, удесити, наместити, нички, бирократски, папиролошки
опремити, прилагодити, довести у фам. е управљачки, руководствени,
ред, подесити, дотерати, поспреми­ регулацијски, извршни, управни, ре­
ти, уредити , сместити, украси ти, сло- гупативни, дирекцијски
5 администратор I ађутант

администратор м в. управник танисаље арх., проскинеза арх.

администрација ж О управа, ка­ адорирати несврш. прел. обожава­

бинет, надзорништво, управна слу­ ти, величати, глорификовати, пошто­

жба, управна власт, егзекутива, из­ вати, славити, ценити, проспављати,

вршна впаст, апарат, магистрат арх., уздизати, узвисивати, идолизирати,

правитељство арх., администратор­ ковати некога у звезде, узносити, ди­

ство арх., девпет арх., попечитељство винирати, преуздизати, штовати

арх. е институција, установа, биро, адраповац м в. скитница

секретаријат, канцеларија, служба, адреса ж О (натпис на писму/тачна
завод, посповница, дирекција, уред, ознака нечијег стана или седиш та не­
комора, испостава, офис фам., кан Ц ке установе) натпис, адрес, локација,
жар!., ларија жар!., писарна арх. , пи­
кућни број, место становања/боравка
сарница арх., реферада (место где ра­ е (место становаља) одредиште, де­
ди референт) реШ . , тајништво хрв. @) стинација, крај, место @) фи!. В. дОМ
чиновништво, бирократија, уредски
адреса нт м пошиљалац, отпрем­
послови, канцеларијски послови, па­
ник, отпремилац, пошиљач, пошиља­
пирологија фам.
тељ, отпремач, отправљач, шпедитер,
адмирал м О (највиши поморски
спедитер арх.
чин) адмираљ арх. , амираљ арх., ад­
адресар м (попис имена и улица сре­
мирант реШ . е (врста шареног днев­
ђен по словном редоследу) именик, ре­
ног лептира, лат. Vanesa Atalanta) *
гистар, абецедаријум, списак, попис,
адолесценција ж пубертет, мла­
именар, прегпед, индекс, казало хрв.
дост, сазреваље, тинејџерске године,
адресат м реципијент, примапац,
младе године фи!., млади дани фи!.,
приматељ, насповник, носилац, до­
магареће године изр., пролеће живо­
бивалац, прихватач, прималац пору­
та изр. - суж: момаштво, младићство,
ке, рецептор
девојаштво
адресирати СВРШ. прел. послати,
адоптација ж адопција, адоптира­
импостирати, отпремити, отправи­
ље, усвајаље, усвојеље - суж: посиље­
ти, отпослати, одаслати, упутити,
ље, усиљеље
наменити, насповити, бацити фам.,
адоптирати СВРШ. прел. усвојити,
адресовати арх.
примити, пригрлити,посинити,уси­
адут м О (најјача карта) ас, кец е
нити, преузети, посвојити, узети под
фи!. необорив аргумент, најјачи раз­
своје, покћерити СУЖ.
лог, необорив доказ
адорација ж обожаваље, велича­
адхезија ж сшруч. слепљиваље,
ље, узвишавање, покпон, узвисивање,
приањање, припајаље, привпачеље,
хваљење, гпорификација, пошта, узно­
спајаље, срастање, срашћиваље, ко­
шеље, уздизаље, спављеље, идолопо­
хезија, сједињаваље
клонство, култ, апологетика, пијетет,
апотеоза, идопизација, поштоваље, адхезиони ПРИД . СШРУЧ. приаљају­
прослављаље, респект, наклон, почаст, ћи, привлачни, слепљујући, кохезио­

идолизовање, ватрена приврженост/ ни СШРУЧ.

оданост, покпонство, дубоко поштова­ ађутант м помоћник, пратилац, по-

ње, штоваље, простернација арх., ме- 60чник,ордонансреш
аеродром I академија б

аеродром м слеталиште, слетиште, бегунца на уточиште) политички

ваздушна лука, узлетиште, летиште, азил б уточиште, прихватилиште,

зрачна лука хрв.- суж: писта, стаза збег, tIрибежиште, склониште, закри­
аеромитинг м ваздухопловни ми­ ље, скривалиште, заштита, заклон,

тинг, аероприредба скровиште, заклониште, убежиште,

аеронаутика ж в. авијација кров фи!.

аероплан м арх. в. авион

азур м плаветнило, модрило, небе­
ска боја, плавило, плавина, плавет­
аеростат м цепелин, дирижабл, ва­
ност, модрина, лазур рей1.
здушна лађа
азуран прид . плав, модар, морско­
аждаја ж О (прождрљиво митско
плав, тегет, небескоплав, боје мора/
биће с неколико глава, зелене бо­
је) змај, ала, неман, змија, дракон,
неба,плаветан

аждаха арх., аждајка рей1., ажделија AIDS м сида, ејдс

ре!. , аждер ре!., позој арх., арамија ај узв. О (за Дозивање) хеј, ој, еј, о,
ре!. б (зла и опака жена) вешти­ ехеј, охој @ (за изражавање туге) в.
ца, горопадница, злица, злобница, авај

оштроконџа, оштроконђа, роспија, ајд узв. в . ајде

аспида, гу ја, злобница, гад, фурија,
совуљага, баба фи!., мора фи!., ор­
дуља арх., бестија фи!. - уи. кучка
@ в. изелица
ажуран прид. тачан, акуратан, пре­
цизан,пунктуалан, уредан,егзактан,
праводобан, благовремен, стриктан,
правилан - уи . стриктан, правилан
ажурирати сврш. прел. модернизо­
вати,осавременити,иновирати
ајде узв. О хајде, нека, нека буде, ај­
деде, ајд, ајте, хајте, добро, важи, ако,
2. дај, деде(р), хајдеде, може, б фам. ајд,
хајде, невероватно, немогуће, ко би
рекао, није него, не би се рекло, није
ваљда, хајте, ајте, бегај, не бих рекао,
дела, не би се рекло, дај, не може би­
ти, деде, ма замисли(те), бежи, иди,
ма немој, можеш бегај фам., ма иди
жар!. @ хајде, крени, иди, одлази, до­

ажурно прил. в. брзо ђи, пођи, ходи .

ажурност ж. тачност, благовреме­ ајкула ж зоол. О (лат. Carcharias gla-
ност, акуратност, прецизност, пунк­ ucus) морски пас, кучков ре!., модруљ
туалност, уредност, егзактност, пр а­ - суж: морска мачка, жутуља, го­
ре!.

водобност луб, склат, ража б жар!. в. лепотица

азбука ж (поредак у ћириличком ајнц м (игра картама) блекџек (Ыас­

писму) абецеда (поредак у латинич­ kjack), жандар
ком писму), алфабет (поредак у грч­ ајчица ж (лат. СоroпШа varia) зоол.
ком писму), АБЦ, аз-буки, буквица ре!: дивља грашица, гркица, глувара,

арх., писменица арх. горкача, горчиљавка, багренак

азбучни прид . алфабетни, абецед­ академац м (студент академије,
ни, слов ни обично војне) питомац - уи. студент
азбучник м (почетник у читању) академија ж О факултет, висока
букварац, абецедарац, азбуковац школа, свеучилиште, факс фам., шко­
арх., азбучар арх. ла фам. - сл: универзитет, институт,

азил м О иравн. (право политичког уметнички факултет б свечана при-

 7 академик I академи

редба, пријем @ * ( највиша научна гућити (некоме), по властити рей1.

институција у некој земљи)
акреп м О фиf. в. вештица 1. @ в.
академик м члан академије наука, шкорпион
академичар арх.
акробата м жонглер, артиста, чо-
академски прид . О универзитет­ век од гуме ексир., пеливан арх.
ски, факултетски, високонаучан,
акробатика ж в. акробација
високошколски, високоуметнички,
акробатски прид. жонглерски,
академички арх., академијски рей1 .,
акр06ацијски, пеливански арх.
свеучилишни хрв. @ в. теоретски
акробација ж враТОlIомија, акро­
а камоли ВЗН. а некмоли, а тек, још
батика, акр06атија, BpaTolIoM, егзи­
мање, да ни не говоримо изр., да не
биција фи!.
спомињемо изр .
аксиом м О те з а, поступат, теорија,
акација ж бой1. (лат. RоЫпiа pseu-
премиса, закон, правило, основна те­
dacacia) багрем, акач, багрема, багра,
за, темељно начеlIО, основно ПОlIази­
бела, багрен, багрена, акачија ре!.
ште, аПСОlIутна истина, научна исти­
акварел м водена боја, посна боја
на, оп шта истина, основно начело,
арх.
опште место - уа: суд, хипотеза @ в,
аклиматизовати се сврш. в. адап­ кредо 1.
тирати се
акт м О потез, поступак, дело, за­
акна ж бубуљица, митисер, чвиљак хват, радња, чин, гест, акат арх. - уи:
ре!. , чибуљица ре!., гнојавица фам.,
акција, тачка, дејство @ в. активност
мозуљица арх., мајонезара жар!., рог
@ одлука, декрет, наредба, диктат,
фам., пришт хрв.
проглас, верман, наређење, заповед,
ако' взн. уколико, да, у случају да, ' упута, указ, ферман, напутак,дирек­
кад (би), под условом да тива, уредба, пропис, закључак, ца­
аКО2 рчц. О нека, не мари, не смета, лог, спис, реЗОlIуција, одредба, пре­
тако и треба, нема проблема, може, суда суж., едикт суж., решење суж.,
важи, слободно, само изволи изр. @ децизива рей1., диспозиција сй1руч.,
в. да
диспозитив сй1руч. - уи: оrпас, објава,
аконто прил . О на име, на рачун, у закон, тачка, правило - уи. за повест,
име @ фиi'. поводом, у вези са, у од­ задатак 6 (цртеж, СlIика, фигура на­
носу према, пригодом, у погледу, гог тела) *0 (део позоришног кома­
приликом, у односу на, што се тиче, да) чин - уа. дело
гледе, у поводу
актенташна ж ручна торба, актов­
акорд м сагласје, сазвучје, сугласје, ка фам., портфељ арх., актнташка
сазвук, сузвук хрв. арх.

акредитив м пуномоћ, мандат, актер м О учесник, делатник, чим­

акредитивно писмо, налог, вјеродај­ беник, судеоник, удеоник арх. @ в.
ница арх. глумац

акредитовати сврш. прел . акре­ актива ж О в. имовина б рей1 . в. го­

дитирати, овластити, ауторизовати, товина

дозволити (некоме), опуномоћити, академик приД, О предузетан, под­

допустити (некоме), одобрити, омо- узетан, радишан, радљив, предузи-
активиратиlакценат 8

мљив, делатан, радан- уи. марљив е акумупатор м (справа за чување

(који ј е у радном односу) запослен,
запошљен , делатан, радан, радноак­
тиван, намештен, радно способан, у
служби, упослен, смештен, ангажо­
ван, неумировљен хрв. ~ енергичан,
разигран, живахан , виталан, млада­
лачки, темпераментан , покретљив,
енергије) батерија, батерија у ауто­
мобилу
акумупација ж гомилање, наго­
милавање , с(а)куп љање , наку п љање,
прилив, повећање, повећавање, кон­
центрација, раст, таложење, увећава­
ње, надолажење, доток, згртање, по­

динамичан, покретан, полетан, ве­ раст, прираст, притицање, Дотицање,

сео, животан, врцкаст, пун живота, навирање, концентрисање, надола­

пун живости, вижљаст, ведра духа,

зак, агломе рациј а, набацивање, зби­
бодар, чио, жустар, ведар, крепак, јање, депозиција сШруч., притјецај
окретан, млађахан, жив фи!., неми­ хрв., концентрирање хрв.
ран фи!., ватрен фи!. , гибак фи!. - уи: акумупирати сврш. прел. прикупи­
свеж, јак, брз, млад, неуморан
ти, повећати, прибрати, концентри­
активирати сврш. прел. О (- уре­ сати, наталожити, таложити, наго­
ђај) упалити, покренути, ставити у милати, сабрати, увећати, сакупити ,
погон/покрет е в. ангажовати 1. скупити, збрати, намлатити фам.,
активирати се сврш. живнути, по­ згрнути фам., докупити реШ.
кренути с е, обновити се, освежити акуратан прид. в . тачан 3.
се, заживети, оживети фи!., поврати­
акустика ж звучност, акустичност
ти се, раздрмати се, препородити се,
акустичан прид . звучан , акуст ички
ојачати , вратити се у живот изр., по­
акустичност ж в. акустика
живети реШ., васкрснути фи!., про­
акут м грам . (узлазни акценат) * - уи.
будити се фи!., устати из мртвих изр.
акценат
активност ж акција, дело, чин, акт,
акутан прид. најбитнији, пресудан,
предузимање, рад, радња, подузи­

мање, деловање, делатност, посао,

примаран, горући, одлучуј ући, нај­
важнији, виталан, преломан, неза­
работа, предузетништво, подухват,
поступак, предузетност, дејство, опе­
обилазан, арбитраран, судбоносан,
суштаствен, преш ан ре!., децизиван
рација, прегалаштво, делатност, пот­
хват хрв. - уи. мера, корак
реШ . - уи: важан 1., хитан, тренутан

актовка ж О фам. в. актнташна, ак­ акушер(ка) м/ж бабица, примаља,

тента шна , актента шка хрв. е једно­ баба ре!., ебејка ре!., бабиља ре!., ба­

чинка
бичар реШ., пупкореза реШ . , пупча­
ницареШ.
актуепизација ж в. реализација
акушерство с породиљство, при­
актуеПИЗ0вати сврш. прел . О ( учи­
маљство арх., бабичпук арх., бабиче­
нити актуелним) *е в. остварит и
ње арх.
актуепан прид. данашњи, тренутан,

савремен, моменталан, важећи, сада­

акцеператор м поспеши тељ, уб р­

шњи, модеран, жив, не за старео, ово­

завач,убрзаватељ

времен, присутан фи!., ововремен ­ акцеперација ж сшруч . убрзава­

ски реШ ., актуалан хрв. - уи: текући, ње, убрзање
горући,релевантан,ПОСТОјећи акценат м грам . нагласак - суж:
9 акцентовати I апе

краткоузлазни, краткосилазни, дуго­ алавастер ре/.

узлазни, дугосилазни, акут, гравис , апајбеr м в. апибег

циркумфлекс, метатонијски акут апапача м ж (жена која много прича
акцентовати сврш. прел . О (изго ­ и оговара) брбљавица, језичара, торо­
ворити с одређеним акцентом) на­ куша, трачара, лајавица, причапица,
гласити е истаћи, назначити, нагпа­ чегртаљка, блебетуша, празноприча ­
сити, апострофирати, потенцирати, лица, оговаратељица, крекетуша, лу­
истакнути, истаћи, поцртати, подву­ пача, језичавка, сокачара, трачбаба,
ћи ,напоменути,потц ртати алакача, потркуша арх., алапајда арх.,
акцентуација ж !рам. наглашавање покућарка арх., стокућа реШ., говор­
акција ж О офанзива, навала, агре­ љивицареш.
сија, напад, јуриш, удар, насртај, осва­ апарм м узбуна, звоњава, звоно, си­
јање, насиље, диверзија, атак, сукоб, рена, парма ре!.
нахрупљење, напет, инзулт, заскок,
апармантан прид. узнемирујући,
наскок , препад, непријатељски на­
забрињавајући - уи : важан, хитан
пад, потрк реШ . - уи: ударац, наје зда,
апармирати сврш. прел. уздрмати,
свађа - сл: крађа, борба е активност,
узбунити, узрујати, узбудити, уско ­
борба, дело, чин, акт, предузимање,
мешати, деранжирати, узвитлати,
рад, радња, деловање, посао, пред­
усплахирити, потрести, унети пом ет­
узетништво, подухват, поступак,
њу изр., дићи на ноге изр., распали­
предузетност, дејство, операција,
ти фи!., усковитлати фи!., потпалити
прегалашт во, делатност, подузима­
фи!. , разгорети фи!., узнемирити фи!.,
ње хрв., потхват хрв. - уи: процедура,
узбуркати фи!. - уи: дражи ти, буди­
подвиг - сл: мера, корак ~ меница,
ти,пробудити
деоница, вредносни папир, обвезни­
апас м (речни рибар) риболов ац, пе­
ца, облигација, чек, медносница, за­
царош, рибар, удичар, халас арх.
дужница О в. попуст ... уи. акт 1.
апат м материјал, прибор , инстру­
акцијски прид. деоничарски, део­
менти, оруђе, опрема, алатке, напра­
нички, акционарски
ве, справе, средства, алатљике, пома­
акционар м деоничар, удеони­
гала, апарат фи!.
чар арх.
апатаст прид. (за коња) в . алев
акционарски прид . в. акцијски
апатка ж в. алат
акциони прид. динамичан - уи. ак­
апатничар м (онај који израђује
тиван 2
алат) *
апа' ж О в. аждаја 1. е приказа, сен,
сабласт, авет, утвара, привид, сновид, апбатрос м (лат. Diошеdеа exulans)
зоол . морска пловуша
дух, страшило, мора, сањарија, при­
чина, баук, обмана, привиђење, стра­ апбинизам м (одсуство пигмента)
шно биће, симулакрум, фантом, при­ албинство
лика, фантазма реШ. - уи: ч удовиште, апбум м муз. плоча, диск, це-де, про­
вештица 1. ~ в. изелица јекат, лонгплејка арх.

апа2 прил . ама, ама баш, ма, што, баш апбумин м беланчевина , протеин,
апабастер м (прозрачан гипс бе ~ албумен
ле боје) алабастар, алавастар ре!., апев прид . румен, риђаст, црвенкаст,
аnеrорија I аnтернатива 10

рујан, црвен, алатаст (за коња), отво­ хол, етанол е (алкохолно пиће) пиће,
реноцрвен, тамноцрвен, алали не­ пијача фам. , цуга фам., цирка жарf. ,
ирам. реТ., алав реТ., аласт реТ. буз жарf., гориво жарf., ћепи жарf. ,
ћепс жарf., керозин жарf., локатив
аnеrорија ж О (стилска фигура,
жарf. , шљока жарf.
проширена метафора) фигура, сим­
болична слика, песничка фигура,
пренесено значење, сликовит израз,
Алкохолна пића
песнички украс, троп реШ., знамен
реШ. - уи: ознака, знак, обележје, ана­
амаро вотка пиво
логија, слика, знамење, метафора, апсинт коњак ракија
симбол е библијска прича/легенда, бренди ликер рум

текила
предајна прича, народна легенда, по~ вермут масти ка

вињак медовина џин

учна прича, предаја, алегоријска при­
вино мескал
ча, кажа, приповест, сторија фам., виски пелинковац

читије арх., шторија арх. - уи: леген­

да,прича,анегдота,басна,предање
аnеrоријски прид. пренесен, фи­
гуративан, недослован, алегорски,
алегорича н, алегорички, кићен, пре­
носан реШ. - сл: метафоричан, симбо­
личан,СЛИКОВИТ
аnеја ж в. дрворед
аnександринац м иесн. дванае­
стерац, александрин
аnеnуја узв. алилуја, халелуја
аnи' взн . О (супротни) а, међутим,
само, ипак, него, ДОК, па и поред тога
uзр., ама арх., ма арх., ала реТ. е реТ.
(раставни) или, илити, алити, било
@)реТ. (исказни, упитни) зар, да ли
аnкохоnизација ж пијанчење, пи­
јанка, алкохолисање, опијање, напи­
јање, цугање фам., циркање фам., ло­
кање фам., шљокање фам., шљемање
фам., рађење жарf. , пијавељ реТ., ло­
катив жарf. - уи. банчење
аnкохоnисан прид . в. пијан
аnкохоnисати се несврш. опијати
се, напијати се, пити, цугати фам. ,
цевчити фам., локати фам., ударати
(по пићу) фам., дудучити фам., ту­
ћи (по пићу) фам., разваљивати се
фам., унеређивати се фам., шљокати
фам. , шљемати фам . , раз бијати се (од
пића)фам., циркати жарf. , лешити се

аnи 2
прил. (за појачавање) управо, жарf.

баш, '- ама, ма баш, само просто аnкохоnичар м алкохолик, пија­

аnибеr м алајбег, пуковник - уи. за­ ница, пијанац, испичутура, испича­

поведник 1. ша, цугер фам., дринкер жарf., алкос

аnиrатор м зоол. (гмизавац сро­ жарf. - уи. бекрија

дан крокодилу из реда крокодилије, аnоја ж бот. (лат. Аlоё arborescens)
лаш. Alligator) крокодил, кајман алој дрволики, бијела сабљица реТ.
аnпиниста м планинар, верач, пе­
аnијанса ж в. асоцијација 1.
њач, планинац
аnка ж круг, беочуг, прстен, колут,
котур, коло, венац, обруч, витица,
аnтернатива ж О (оно друго од

колобар реТ., серкл реШ.

две ствари остављене на избор) дру­
га могућност, друга варијанта, друга
аnкохоn м О хем. (запаљива и ис­
опција - уи: избор е (оно што је дру-
парљива опојна течност) етил-алко-
11 аnтернативанlама

гачије од устаљеног ипи званичног у аnфабет м (поредак у грчком пи­

уметности, медицини и сп.) * сму) в. азбука
аnтернативан прид . О (који је дру­ аnфабетни прид. алфабетски,
ги од две ствари остављене на избор) азбучни,абецедни, слов ни
други, други могући е в. атипичан аљкав прид. О в. прљав е неуредан,
аnтернативац м О фам. (који при­ немаран, нехатан, нехајан, несређен ,
пада аптернативи у уметности и уоп­ неуређен, разбацан, хаотичан, на­
ште) *е (који користи аптернативне бацан, недотеран, запуштен, комо­
методе печења) суж: акупунктури­ тан, атљав реТ., шљампав фам . - суж:
ста,хиропрактичар, биоенергетичар, рашчупан, непочешљан, распасан @)
кристалотерапеут, хомеопата - уи: површан, несистематичан, лежеран,

исцелитељ непажљив, индолентнан, несавестан,

аnтернација ж О смењивање, раз­ небрижљив, нетемељит, несмотрен,

мењивање, узајамна размена е !рам. необзиран, неодговоран, лакоми­
(појава два гласа ипи две гласовне слен, лакоуман, распуштен - уи: лењ

комбинације у различитим обпици­ аљкавост ж О в . прљавост е не­

ма исте речи) гпасовна промена - суж: уредност, нехатност, нехајност, не­
јотовање, папатапизација, сибипари ­ марност, немар, несређенос т, неу­
зација, једначење по звучности - уи. ређеност, разбацаност, хаотичност,
абпаут набацаност, недотераност, запуште­
аnтруизам м (несебичан однос ност, хаос, шљампавост фам., шлам­
према другима) човекољубље, чо­ пастост фам., атљавост ре!.,. - суж:
вечност, човекољубивост, хуманост, рашчупаност, непочешљаност, рас­

филантропија, широкогрудост, даре­ пасаност @) површност, несистем а­

жљивост, доброта, пожртвованост, тичност, неодговорност, лежерност,

несебичност, срдачност, предусре­ непажња, необзирност, несређеност,

тљивост, мипосрђе, великодушност, неуређеност, индоленција, небрига,
ппеменитост, хуманитарност, људ­ занемаривање, лакомисленост, не­

скост, мипосрдност, мекоћа срца, брижљивост, нехај, несмотреност,

издашност, благонаклоност, добро­ комоција, комотност, нехајање, огу­
творност, мипост, братољубље, ши­ глалост, индолентност, непажљи­

рокогрудност, милостивост, благо­ вост, безбрижност, распуштеност,

родност, подашност реШ., добрости­ немарење , лакоумност, запуштање,

вост реШ . , доброхотност реШ., аман нетемељитост, комодитет, необази­

реТ., податљивост реШ., смиповање рање, атљавост pel., мурдарлук реТ. ,
реШ., веледушност хрв. - уи: пажљи­ фјака ре!., јавашлук ре!., брљивост
вост,љубав,учтивост фам., хај-нехај фам., непомња реШ.,
аnтруиста м в. добротвор непомност реШ., непомњи вост реШ. -
аnудирати несврш. преп. (правити уи: лењост, пропуст

алузије) циљати, нишанити ама' прил . О бар, макар, барем, само,

аnузија ж наговештај, асоцијација, најмање, било шта, ако не друго, ако
назнака, призвук, импликација, на­ ништа, ако не више, минимум, не­

говештавање, конотација, скривено што, у најмању руку е ала, ама бащ

значење, натукница ма, што, баш @) просто, управо, на-
ама I амбиција 12

просто, баw, речју, такорећи ковање, омот, овојница, овитак, омо­

ама 2 взн. арх. реш. В. али' 1. тач, овој, увијач, папир, картон, сан­

ама' узв. О забога, аман, а, ако бога дук, пакет, конзерва, пластика, дара

знаш, тако ти бога, побогу, али, бре, арх., тара арх., пакунг ре!., пакирање

море б ма, аман, па, хајде, та ХрВ. - уи: етикета, коверта

амајлија ж талисман, амулет ре!., амбар м о (спремиште зрнасте хра­

запис ре!., базулмет ре!., хамајлија не) житница, хранионица, остава,
магазин, магацин, комора, спреми­
ре!., фетиш реШ. - суж: детелина с че­
ште, спремница, складиште, штагаљ
тири листа, зечија шапа, потковица
ре!., житњак суж., хамбар арх., мага­
амам м хамам, хумам - уи: бања, ку­
за ре!. б (спремиште за дрва) шупа,
палиште
спремиште, дрвљаник, дрвњак, клад­
аман узв. забога, ама (ама не прете­
ња ре!. €} В. угљаник
руј), а, ај, ако бога знаw, тако ти бога,
побогу, али, бре, море, ма, па, хајде, та амбасада ж конзулат, заступни­
штво, дипломатско представништво,
амандман м правн. (у законодавној
поклисарство арх., заступство ХрВ.,
процедури допуна или предлог допуне
велепосланство ХрВ .
неког закона) допуна, додатак, наста­
вак,дограда
амбасадор м изасланик, дипло­
аманет м опорука, завет, обећање, мата, дипломатски представник, по­

завештање, заклетва, реч, амин арх.,

клисар арх., велепосланик ХрВ. - сл.

аташе, конзул
аманат ре!., препорука арх., завештај
арх. - уи: тестамент амбасадорски прид. дипломатски,
изасланички, конзуларни, поклисар­
аматер м лаик, дилетант, неструч­
ски арх., велепосланички ХрВ.
њак, непрофесионалац, надримај­
стор, приучењак, непознавалац, бу­ амбер м В. ћилибар
џаклија арх., лајкуш ре!., петљанац амбиrвитет м двозначност, дво­
фам., шарлатан фам., петљавац фам., смисленост, двострукост, двосми­

ан алфабет фи!., фушер фам., постра­ слица, вишезначност, полисемија,

ник хрв., неупућеник ХрВ. - уи. незна­ неодређеност, проблематичност,

лица двојбеност ХрВ.
аматеризам м аматерство, не­ амбијент м о В. околина б фи!. ат­
стручност, непрофесионалност, по­ мосфера фи!., стање, расположење,
четништво, нестручњаштво, непро­ угођај, дух фи!., клима фи!., мирис
Фесионализам,дилетантизам,петља­ фи!., амбијенат ре!., штимунг фам.,
нија фам., петљанцијафам., петљање озрачје фи!. ХрВ.
фам., прчкарија фам амбис м провалија, понор, бездан,
аматерски прид. почетнички, не­ бездно, безданица, урвина, мртво ду­
професионалан, невешт, нестручан, боко, амбулина ре!., абез ре!., провала
лаички, неквалификован, траљав, реШ .

непоткован, некомпетентан, неизве­ амбиција ж о (јака жеља за пости­

жбан, шарлатански, неприкладан - зањем нечега) воља, намера, одлу­
уи: лош 1., бедан 1. ка, прохтев, стремљење, настојање,
амбалажа ж О (материјал или склоност, тежња, тенденција, жеља,
предмет у који је упакована роба) па- хтење, циљ, аспирација, замисао,
13 амбициозанI аморала

примисао, план, интенција, наум, на­ сврш. (изговарати, певати "амин") *

кана, нишан, тежење, смерање, про­ б сврш. В. аминовати
мишљај, претензија, чежња, страст, аминовати сврш. прел . допустити,
смер реШ., намисао реШ. б (жеља за дозволити, одобрити, сложити се,
успехом, славом, богатством) сла­ пристати, прихватити, пустити, дати
вољубље, похлепа, апетит, претен­ слободу, благословити, изаћи у су­
циозност, каријеризам, претензија, срет, дати, аминати ре!.
частољубље, глад фи!., славохлепље
амнезија ж О Meg. (губитак пам­
ХрВ ., частохлепље ХрВ.
ћења) заборав, заборављање б фиf.
амбициозан прид. О (који има ам­ фам. заборављање, заборавност, се­
биције) прегалачки, предузимљив, нилност фиf. жарf., склероза фиf.
предузетан, подузетан ХрВ. - уи. вре­ жарf.
дан 1. б (жељан власти и моћи) сла­
амнестија ж (прекидање кривич­
вољубив, каријеристички, претен­
ног поступка без последица по окри­
циозан, частољубив, властољубив,
вљеног) помиловање, опрост, забо­
радохоличан, славичан, преамбици­
рав, ремисија, опроштај, ослобађање,
озан, славољубан, властохлепан, нео­
поштеда, милост, укинуће, пониште­
дмерен, неумерен, похлепан, часто­
ње (поступка), пуштање из затв ора,
хлепан ХрВ., славохлепан ХрВ.
ослобођење, опроштење, избавље­
амблем м (симболична слика, ње, одрешење, праштање, разрешење
обично на грбу) обележје, грб, зна­
аман pef., проштење арх., аболиција
мен, ознака, знак, симбол, емблем
иравн.
pef., белег арх. - суж: заштитни знак,
амнестирати сврш. прел. помило­
ЛОГОТИП,лого фам.
вати, ослободити, аболирати, опро­
амброзија ж О (храна богова) ам­
стити, смањити казну, отпустити
вросија арх., амбросија арх. б боШ.
(затвореника), пустити из затвора/на
(лат. Ambrosia) лимунџик pef. слободу, поштедети живот, укинути
амбуланта ж (медицинска стани­ казну, разрешити, решити pef., по­
ца за лечење болесника који не леже клонити (некоме) живот изр.
у болници) дом здравља, диспанзер,
амнион м Meg. В. плацен та
клиника, поликлиника, амбуланца
аморалан прид.О (који не позна ­
pef., амбуланција арх. pef., амбулато­
је или не признаје морална начела)
риј ХрВ . - уи. болница
неморалан, безморалан, неетичан б
амен узв. В. амин3
(који је искварена особа) лоw, зао,
Америка ж о Нови свет б САД,
злобан, бесраман, покварен, непо­
Сједињене Америчке Државе, Вели­
штен, бестидан, подао, подмукао,
ки Брат, Ујка Сем
бешчастан, безобразан, бескаракте­
амин' м О В. клетва б В. крај' 1. €} В. ран,неваљао,нечастан,охол,препре­
аманет
ден, опак, притворан, осион, перфи ­
аМИН2 прил. О В. готово 1. б В. заувек дан, безочан, префриган, пакостан,
амин' узв . (узвик у муслиманској мо­ срамотан, дрзак, зло ћудан, обестан,
литви) амен, нека тако буде, уистину недостојан, прорачунат, искварен,
је тако, тако је безобзиран, неотесан, неправичан,
аминати сврш . несврш . пре~. О не- хулан, без поштовања, неисправан,
аМОРТИЗ0вати!анапизирати

премазан/намазан свим мастима/бо­ ампутација ж ампутирање, сечење,

јама, издајнички, продао би и своју одсецање, исецање, одстрањивање,

мајку изр., богохулан, сраман, непле­ одстрањење, уклањање, убогаљивање,

менит, фриволан, недоличан, несла­ обогаљивање, сакаћење, осакаћење,
ван, нецивилизован, подмитљив, гре­ окљаштрење арх., кљаштрење арх.

шан, нечист, непристојан, страховит, ампутирање с В. ампутација

поган, надут, вероломан реШ., ружан
ампутирати сврш . несврш . прел .
фи!., прљав фи!., низак фи!., нечувен О несврш. сећи, исецати, одсецати,
фи !. , дијаболичан реШ . , некрепос~ан уклањати, одстрањивати, сакатити,
ре !., смрадан фам., дрзовит фам., убогаљивати, богаљити. f} сврш. исе ­
зло чест фам., кваран фам . , инфаман
ћи , одсећи, одстранити, уклонити,
реШ., либертински арх. , худ арх., ки­
отфикарити фам .
ван реШ., претворан реШ., иморалан
амреп прид. в . кишобран
реШ., химбен хрв., нећудоредан хрв.,
амфетамин м (врста дроге) брзина
дебеле коже изр. - уи. бедан 1., некул­
жар!., дуспи жар!., спид жар!.
туран, несташан 1., дивљи, заједљив,
амфибија ж биол. водоземац, дво­
гадан, лицемеран, неправедан, поро­
живац, двоземац, амфибиј хрв.
чан,неискрен
амфитеатар м в. хала
аМОРТИЗ0вати сврш. прел. О фи!. В.
ублажити f} фи!. екон. иравн . В. пони­ амфора ж посуда, суд, ћуп, ваза,
штити @ В. отплатити урна, вазна, врч, пехар, бокал, крчаг,
кондир, ибрик арх. , жара арх., бардак
аморфан прид. О безобличан, нео­
ре!., покал ре!. , букара ре!., боцуњ ре!.,
дређен, необликован, неформиран,
роменча ре!., тестија ре!., ваз арх.
нејасних обриса, бесформан, безли­
анаграм м преметаљка
чан, у назнакама, неодређен, неуо­
бличен, несталан - уи. бесконачан анапи м мн. О в. годишњак f} в. днев­

f} !еол. неискристализован, некри­ ник 1.

стализован @ фи!. В. недефинисан анапиза ж О истраживање, испи­

аморфност ж О безобличност, тивање, пропитивање, проучавање,

неодређеност, необликованост, не­ студија, преглед, истрага, утврђива­

формираност, бесформност, неуо­ ње, опис, рашчлањивање, изналаже­

бличеност, неодређеност, нестално ст ње, извиђање, уочавање, претрага,

- уи . бескрајност 1. f} !еол. некриста­ рашчлана реШ., рашчламба хрв., про­

лизованост, неискристализованост @ матрање хрв. - уи: тумачење f} оглед,

фи!. нејасност, мутноћа, недефиниса­ експеримент, опит, проба, тест, покус

ност, неодређеност, непрецизност, хрв. @ (правац у психологији) психо­
апстрактност анализа

аМПпитуда ж О физ. (највећа уда­ анапизатор м в. аналитичар

љеност од равнотежног положаја) анапизирати несврш. прел. испи­

удаљеност, распон, растојање, дома­ тивати, рашчлањивати, претресати,

шај, домет, досег, дохват, замах f} В. проучавати, истраживати, разлучива­

опсег @ фи!. варијација, колебање, ти, студирати, разматрати, прикупља­

замах, распон ти податке (о нечему), испипавати,

амппификатор м В. појачало дубље улазити (у нешто), разлагати,
15 анапитичан ! ангажма

сецирати, проматрати, извиђати, про­ фам. б фи!. в. незналица

веравати, прегтrедати, анатомисати,
анапфабетизам м О неписме­
проњушкавати фам., чачкати фам. , ност, непознавање писма б фи!. в.
њушкати фам., чепркати фам. анато­ незнање

мизирати - уи: детrити 3., тумачити анархија ж в. безакоње 1.

анапитичан прид . О (који се за­
анархичан прид. О (који је без Bтra­
снива на методи анализе) аналитич­
сти и закона) безвтrастан, беззакон­
ки, анатrитски реШ. f} фи!. детаљан,
ски, неуређен, неорганизован f} (који
педантан, систематичан, темељан,
је у нереду) несређен, хаотичан, см у­
темељит, прецизан, предан, методи­
шен, конфузан, испретуран, неси­
чан, организован, дедуктиван - уи.
стемски, неуређен, неорганизован,
пажљив
несистематичан, збркан, стихијски,
анапитичар м аналист, аналитик,
несуставан хрв., збрда-здотrа фам.
анализатор, посматрач, разматрач,
анатема ж О (изопштење из цр­
проучавач, методичар, методиста,
кве) изопштење, искључење, искљу­
медотик
ченост, екскомуникација, изотrација,
анапитички прил. анатrитично, по­
изопћеност хрв., изопћење хрв. f} в.
дробно, темељно, темељито, детаљ­
KтreTBa
но, методично, педантно, пажљиво,
анатеМИсати сврш. прел . О (искљу­
прецизно, разборито, систематично,
чити из цркве) екскомуницирати, и з ­
систематски, анатrитски реШ., евалу­
општити, осудити, искључити, изоп­
аторски реШ.
ћити хрв. б (изрећи KтreTBY) прокле ­
анапитичност ж методичност, те­
ти, уклети, бацити анатему, анатеми­
мељитост, темељност, педантност,
зовати, анатемизирати
прецизност, пажљивост, систематич­
анатомизирати несврш. прел. в.
ност, логичност, дедуктивност, ра­

зложност, разборитост, прецизност,

анатомисати 1.
егзактност, кохерентност - уи . логи­ анаТОМИсати несврш. прел. О раш­

ка, разум, пажња 1. члањивати, сецирати, парати, раз­

врставати, дерати, анатомизирати,

анапни прид. анусни, чмарни, ре к­

тални
анатомизовати, разуђивати f} фи!. в.
анализирати
анапни отвор м анат. анус, чмар,

ректум, шупак фам. ре!. анахронизам м в. анахронија

анапоган прид. стrичан, упоредив, анахронија ж анахронизам, арха­

истоврстан, одговарајући, сразме­ ичност, застарелост, несавременост,

ран, дотrичан, коретrативан, паратrе­ преживетrост, заостатrост, немодер­

пан,подударан ност, офуцаност фам.

анапогија ж стrичност, блискост, анахрон(ичан) прид. в. застарео

подударност, сродност, подударање, ангажман м О (рад на одређено
аналогност, наликовање, истовр­ време) рад, посао, ангажованост, ан­
сност, упоредивост - уи: веза 1., пове­ гажовање, задужење, упошљавање,

заност, истоветност обавеза, прихватање обавезе, уго­

анапфабета м неписмењак, не­ варање, упошљење, уговор - уи. во­
писмењаковић фам., неписменко кација б (учешће у нечему) учешће,
анrажован I анђеоски 16

учествовање, удео, ангажованост, анђео м О заштитник, чувар, гла­

интервенција, деловање, ангажовање, сник, посланик, Божји гласник, ду­
партиципација, посредовање, допри­ ховно биће, сераф(им) pef., серафин
нос, сврстаност, уплитање, узимање pef., ангел реШ., андел реШ., андио

учешћа (у нечему) - уи: помоћ, труд реШ . - уи. аранђео @ фИf. (добар чо­
@) (- глумца) улога, рола, рад глумца век) добричина, поштењачина, по­
по уговору штењак, простодушник, праведник,

анrажован прид. в. запослен несебичњак, добра душа, непотку­

анrажованост ж в. ангажман пљивац, душа од човека изр., светац

анrажовање с в. ангажман 2. фи!. , човек фиf., ;рудина фам . фи!.,

анrажовати сврш . прел. О (прими­ добричак фам., добрица фам., лаф

ти у службу, на посао) запослити, по­ фам., поштењаковић фам., човек и по

ставити, обавезати, упослити, укљу­ фам . , правдољубацреШ., непорочник

чити, увући, сместити, дати запосле­ реШ., доброхотник хрв., доброћудник
ње/радно место/намештење, узети хрв., цар жарf., краљ жар!

фи!., довести фи!., наместити арх., ан1јеоски прид. О (који је као код
намњештити ре!., намљештити ре!., анђела, који припада анђелу) анђел­
упрегнути фам. , упртити фам., на­ ски, ангелски арх., анђески pef., анди­
местити реШ., ангажирати хрв. - уи: оски pef. - уи. божји 1. @ фи!. леп,
изабрати, мобилисати @ подстаћи, красан, допадљив, наочит, прима­

покренути, нагнати, потакнути, по­ мљив, заносан, божанствен, бајковит,

нукати, активирати, побудити, наве­ нестваран, сладак, изврстан, згодан,

сти, наговорити, потаћи, подјарити, чаробан, привлачан, чудесан, диван,

запалити искру изр. - уи: наговорити блистав, фин, замаман, стасит, еле­
анrажовати се сврш. несврш. гантан, љубак, омамљив, узвишени,
О сврш. посветити се (нечему), за­ допадљив, вабљив, прекрасан, очара­
послити се (нечим), окупирати се вајући, божански, сјајан, прелеп, маг­
(нечим), предати се (нечему), заба­ нетичан, хипнотичан, меден, неодо­

вити се (нечим), заокупити се (не­ љи в, небески, предиван, атрактиван,

чим), препустити се (нечему), одати бајан, савршен, кићен, дражестан,
се (нечему), упустити се (у нешто), фантастичан, мамљив, блештав, осо­
ангажирати се хрв. @ несврш. в. ин­ бит, величанствен, луткаст, леполик,
тервенисати красотан, невероватан, као дијамант,
анrина ж (упала грла и ждрела) алем, чаран, раскошан, ексклузиван,

давница ре!., грлобоља фам . , гушо­ чудесно леп, дивотан, васељенски,

боља нар. лепушкаст, небесни, пресладак, ди ­

анrина пекторис ж стенокардија, јамантски, одушевљавајући, наочит,
стезавица нар. рајски, задивљујући, замамљив, ра­
андроид м (робот с људским ли ­ финиран, грациозан, мио, велелепан,
~OM) робот, киборг вишњи, као из сна изр., као са слике

ан1јелика ж бот. (лат. Angelica аг­ изр., цакан фам., кицошки фам. арх.,
changelica) ре!: трубељ, кравојац, ан­ гиздав арх., бајослован арх. , милови­
гелика, трубаљка , кравујац, анђеоски дан реШ., изгледан pef., милолик арх.,
корен, корен светог духа убав pef., зоран pef., уписан ре!. , стр а-
17 aHerAoTa I анимират

шан фам., великолепан реШ., гледан ван, бео, бледуњав, бледолик, ма­
реШ . , феш неЙром. реШ., шик неиром. локрван фам., вампирски фам., вет
фам., дојмљив хрв. - уи: добар арх. @ фи!. беспомоћан, слаб, учмао,
aHerAoTa ж (занимљив или духовит безвољан, утучен, равнодушан, ма­
доживљај) догодовштина, приповест, лаксао, депресиван, летаргичан, ин­

занимљив догађај, доживљај, егзоти­ долентан, апатичан, нерасположен,

чан подухват, згода, (кратка) прича, индиферентан, сломљен, хладан, без­

причи ца, шторија ре!., сторија фам., изражајан, безбојан, млитав, клонуо,
анегдот арх. - уи: вратоломија, аван­ атоничан, покуњен, неспокојан, бе­

тура 1. живота н, једнолик, анксиозан, флег­

анеrдотичан прид. в. анегдотски

матичан, бесполетан, неживотан,
неосетан, чамотан, отупео, меланхо­
анеrдотски прид. смешан, шаљив,
личан, сив, малодушан, обамро, ба­
духовит, забаван, комичан, лакрди­
ровит фи!., туп фи!., погружен ре!. ,
јашки, анегдотски, искричав, хумо­
сатрвен ексир., скрхан ексир., чаман
ристички, анегдоталан, хумористи­

чан, хуморан, необичан фи!., откачен

реШ. - уи: досадан, уморан
фам., шашав фам., вицкаст фам., ре­ анемичност ж 6. анемија

дикулозан форм. анестезија ж наркоза

а некмоли взн. в. а камоли анестезиолоr м 6. анестетичар

анекс м додатак (уговору), прилог анестезирати сврш . прел. опити,

анексија ж (припајање неке тери­ умртвити, наркотизирати - уи. ома­

мити
торије насилним путем) припајање,
одузимање, освајање, освојење, при­ анестетичар м анестезиолог, ане­

кључење, окупација, заузимање, спа­ стезиста

јање, запоседање, припојење, приса ­ анималан прид. О (који је свој­

једињење, запоседнуће, заузеће, узе­ ствен животињама или потиче од

ћереШ. њих) животињски @ (сведен на теле­

анектирати сврш . прел. (насилно сне потребе) животињски, нагонски,

припојити неку територију) анекто­ инстинктиван, телесан, чулан, карна- .

вати, запосести, посести, присвоји­ лан @) 6. бездушан

ти, заузети, окупирати, припојити, аниматор м О забављач - уи : кловн,

одузети, спојити, обузети, освојити, весељак @ в. покретач @) (творац цр­
запоседнути, запремити, дохватити, таних филмова) цртач
прикључити, присајединити, узети анимација ж (надахњивање жи­
фам . вотом) одуховаљавање, оживљава­
анектовати сврш. прел. в. анекти­ ње, удахњивање, породахнуће жи­
рати вотом Хр6.

анемија ж О (мањак крвних зрна­ анимирани филм м 6 . цртани

ца) анемичност, малокрвност, бледи­ филм
ло, слабокрвност, безбојност, бледо­ анимирати сврш . несврш. прел.

ћа, бескрвност, бескрвље реШ., бескр­ О С6РШ. (унети живост, весеље) раз­
вица реШ. @ фи!. в. болећивост веселити, разонодити, забавити,
анемичан прид. О (који пати од орасположити, увеселити @ С6РШ.
анемије) блед, бескрван, слабокр - оживети, пробудити, реанимирати,
анимоэан I антаrонистички 18

удахнути живот изр., дићи из мр­ пред целокупном животном ситуа­

твих изр., васкрснути (неког) фи!. @) цијом) страх, стрепња, тескоба, зеб­
несврш. (подстицати нечији интерес ња, уплашеност, за плашеност, неспо­

за нешто) бодрити, подстицати, по­ кој, нелагода, нелагодност - уи. страх,

државати, надахњивати, покретати, немир, нерасположење,

навијати, подстрекивати, ведрити, аномапија ж (одсупање од оног што

соколити, храбрити, охрабривати, је правилно) неправилност, грешка,
потицати хрв. поремећеност, нерегуларност, одступа­
анимоэан прид. (који је неприја­ ње, девијација, застрањење, застрањи­

тељски расположен) непријатељски, вање, скретање, алтерација, девијација

антагонистички, противнички, нега­ од путање/обичаја, отклон, варијација,
тив ан, одб~ан,дистанциран, непри­ аберација, одмицање, недостатак, сла­
ступачан, нељубазан, несрдачан, на­ бост, дефект, ненормалност, омашка,
бусит, неугодан, осоран, непријазан, одступање, неисправност, пропуст,

зловољан, нерасположен, нетрпељив, необичност, фелер фам.

киван, зле воље, огорчен, потирући - анониман прид. О непознат, неи­

уи:груб,деструктиван дентификован, неименован, тајан­

анимозитет м О в. непријатељство ствен, непотписан, безимен, незнан,
2. е арх. в. нерасположење неразоткривен, неидентифициран
анис м бот. (лат. Рјmрјпеllа anisum) хрв. е неафирмисан, непрослављен

ре!: коморач, онајс, разијан, слатки анонимац м в. анонимус

јануш, онлиз, аниз, онаиз, онајз, слат­ анонимност ж О безименост, не­

ки коморач, слатки кумин, морски ја­ познатост, неименованост е неа­

неж, аниш ре!., анасон ре!., анижа ре!., фирмисаност

аниж ре!., слатки копар ре!. анонимус м О непознати, безиме­
анкета ж анкетирање, испитивање, њак, безимени, анонимац, неимењак
пропитивање, истрага, истраживање, реШ. е (особа без угледа) безвезњак,
испитивање мишљења, прикупљање левак фам., нико и ништа фам., без­
података, (службено) распитивање, везникреш.
упит, квестионар реШ., упитница хрв. ансамбп м в. група 1.
- уи. анализа антаrониэам м мржња, нетрпељи­
анкета ж (прикупљање података вост,сукоб,раскорак,опречност,не­
и исказа ради расветљавања неког пријатељство, противљење, супарни­
питања) анкетирање, испитивање штво, сукобљавање, колизија, трве­
(јавног мњења/мишљења), упит, про­ ње, нетолеранција, супротстављање,
питивање, истрага, истраживање, неслагање, супротстављеност, међу­
квестионар реШ., упитница хрв. - уи. собно опирање, непомирљивост - уи .
анализа 1. ривалство

анкетирање с в. анкета антаrониста м в. противник 1.

анкетирати свр ш . прел. спровести антаrонистички прид. противан,

анкету, испитати, пропитати, проу­ супротан, супротстављен, опречан,

чити, изнаћи, службено распитати, у сукобу, анимозан, негативан, не­

извршити упит - уп . анализираши пријатељски, одбојан, непомирљив,
анксиоэност ж (осећање страха потирући
19 антанта I антитеп

антанта ж (савез између држава) са­ антиквитет м (старински, вредан

вез, споразум, пакт, договор, погодба, предмет) реликвија, антика, старина,
нагодба, конкордат реликт

Антарктик м Јужни пол, Антакти­ антикни прид . в. антички

ка хрв. антипоп м преврнута кожа

антена ж О (код инсеката) пипак, антипопа ж зоол. (двопапкар пре­

тицало хрв ., пипало хрв . е * (справа живар, лат. Antilopinae) *
за трансмисију и емисију електро­
антимипитантан прид. в. анти­
магнетних таласа)
ратни
анти пред. контра, насупрот, против,
антипатичан прид . непривлачан,
усупрот реШ.
неугодан, непријатан, недраг, нево­
антиапкохопичар м (противник
љен, иритантан, несимпатичан, одбо­
алкохола) трезвењак, водопија нар.,
јан, немио, мрзак, омражен, омрзнут,
стрејташ жар!., стрејтер жар!., апсо­
зазоран хрв.- уи: ружан, безобразан,
лутиста жар!., антиалкохолик реШ.
досадан, заморан 1.
антика ж О (старо грчко-римско
антипоД м О (човек, место или
доба и уметност тога доба) *е (ста­
предмет који се , у односу на не­
рински, вредан предмет) антиквитет,
што друго, налазе на дијаметрално
реJIиквија , старина, релик, тантикви­
супротној тачки Земље) против­
тет фи!. в. антиквитет @) прошлост,
ножац, антијек ре!., протуножац
давнина, древност, класика, стари­
хрв. е фи!. супротност, против ­
на, далека прошлост, нестало време,
ност, опозиција, контраст, опозит,
древни п ериод, прошло време, старо
обратност, обрнуто ст, антитеза,
доба, бирземан ре!., бирвакат ре!., ба­
контрастност, противштина хрв. -
баземан арх., претповест реШ.
уи:антитеза,разлика
антиквар м (трговац старим књи­
антиракетни прид. против раке т­
гама и другим предметима) стари­
ни, противваздушни, пр отуракетни
нар, букиниста, старудар, телалин
хрв.
арх., телал арх., крамар арх., старети­

нар хрв.
антиратни прид. пацифистички,
антимилитантан, мировњачки, ми­
антикваран прид . О застарео, ста­
ровни, миротворан,противратни
рински, анахрон, архаичан, древан,

давни, стар, старомодан, прастар, да­

антитеэа ж супротстављена теза,

ван, антикни фи!., демоде неиром., аут супротност, противност, одудара­

неиром. жар!., старовремен, несавре­ ње, опречност, опозиција, супрот­

мен, претпотопни, оф неиром. жар!., стављање, опрека, побијање, дихо­

претпотопски, старовремски, одрпан томија, кон траст, противречност,

фам., музејски фам., офуцан фам., неподударност, оспоравање, опо­

изанђао фам., архаички реШ. е (из зит,обратност, обрну тост,супротна

друге руке) антикварски, рабљен , тврдња, контрастност, противречје,
полован, коришћен, секондхенд не­ анти под фи!. , противсловље реШ.,
иром. фам. противна тврдња хрв., противштина

антикварница м антикваријат, хрв. - уи: теза

старинарница антитепо с противтело реШ.

антихрист I апатија 20

антихрист м О атеиста, неверник, анулисати, сторнирати, докинути

безбожник, незнабожац, дисидент, реШ . , аброгирати йравн.

иноверник,бегунац,богохулник,по­ анус м в. анални отвор

ганин, безверник, апостата, криво­ аорта ж (главна артерија која полази

верник, ђаур ре!., ђаурин ре!. , идоло­ из леве срчане коморе) * - уй: арте­
поклоник арх. многобожац СУЖ., - сл: рија, срце
шизматик, јеретик, секташ, отпад­
апарат м О уређај, машина, справа,
ник, расколник б фи!. в. распусник
направа, механизам, машинерија, со­
антиципирати сврш. непрел. прел.
коћало, скаламерија фам., апаратура
О йрел. (предвидети будуће догађа­ арх. - уй. изум бмеg. тракт@фи!. ма­
је) предосетити, предвидети, очеки­ шина, робот, аутомат, човек-машина,
вати, претпоставити, антициповати,
направа, строј хрв. 6 в. кадар 1 @ в.
погодити, прекогнитирати б нейрел.
телефон @фи!. в. машинерија 1.
(деловати унапред) предухитрити,
апаренција ж О реШ. споља­
уранити, претходити @ йрел . в. капа­
шност, изглед, стас, фасада, вањ­
рисати
штина, извањштина, аспект, фацијес
антички прид. (који се односи на
реШ. б реШ. вероватноћа, могућност,
антику)антикни,антични
изглед (за нешто), вероватност, шан­
антоnоrија ж збирка, колекција, са, евентуално ст, потенција реШ., мо­
скуп, зборник, хрестоматија, албум, жебитност реШ., вјеројатноћа хрв.
компилација, аналекти реШ., флори­
апатија ж (незаинтересованост за
легијум реШ. - уй : грађа
спољашњи свет, клонулост духом,
антоним м грам. (реч супротног утученост) малодушност, апатича­
значења у односу на неку другу) опо­
ност, безвољност, равнодушност,
зит, протузначница хрв., супротница
нерасположење, јад, . жалост, туга,
хрв.
суморност, меланхолија, депресија,
антракс м О веШ. коњска грозница, депресивност, депримираност, инди­

бедреница реШ. б Meg. црни пришт, спонираност, ожалошћеност, невесе­

прострел ре!. , брзак нар., залац нар., лост, бол, потиштеност, обамрлост,
зла нар., цркавац нар., злић нар., про­ снужденост, покуњеност, невољност,
стријел хрв.
незаинтересованос~ летаргија, ин­
антре м О хол, улаз, предсобље, пре­ долентност, индоленција, клонулост,
дворје, ходник, доход ре!., хал арх., безнађе, клонуће, неутешност, инерт­
вестибул реШ., вестибил реШ. - уй: ност, индиферентност, отупело ст,
капија, пролаз б реШ. в. предјело туговање, инерција, очај, флегматич­
антропоморфан прид . в. човеко­ ност, неосетљивост, чемер, неспокој,
лик
чамотиња, тегоба, песимизам, ут у­
антропофаr м в. људождер ченост, сета, . сетност, жалостивост,

ануnирати сврш. прел. поништити, неспокој (ство), мизерија, мртвило,

отказати, избрисати, опозвати, обо­
рити, збрисати, разрешити, преки­
нути , потрти, обеснажити, одјавити,
повући, обуставити, уклонити, уки­
нути, ублажити, разврћи, касирати,
душобоља, гануће, сломљеност, бе­
животност, учмалост, тупост, бедак
фам., празнина фи!., атонија фи!., .
млохавост фи!. , погруженост ре!., пе­
чаљ ре!., безвоља фам., ексЙр.сплин
21 апатичан I апотеоза

реШ.,уЙ: умор, беживотност, брига 1., односи на Апокалипсу) апокалип­

мука, лењост тички, кобан, катастрофалан, тра­
апатичан прид . в. анемичан 2. гичан, катастрофичан б (који слути
апатичност ж О в. апатија б в. бо­ на смак света) злослутан, злокобан,
лећивост злогук арх.

апатрид м (особа без држављан­ апоnит м в. апатрид

ства) аполит апоnитичан прид . неполитичан,

апеn м молба, позив, обраћање, шу­ аПОЛИТИЧКИ,неполитички

пљика ре!., апелација реШ. - уЙ. зов 1. апоnоrета м О (бранилац хри­

апеnација ж О жалба, тужба, при­ шћанства) апологетичар, аполо ги ст,
говор, примедба, притужба, тужење, апологичар, догмата, догматик, дог­

тугованка, рекламација, замерка, апе­ мати чар, . б фи!. (ревни бранилац не­
лата йравн . арх., уток арх. б в. апел ког учења) в. заговорник

апеnовати сврш. несврш. непрел. апоnоrетика ж О (говор или спис

прел. О несврш . йрел. обраћати се, у коме се нека особа или идеја бране)
призивати, захтевати, тражити, по­ апологија, одбрана б в. апотеоза
зивати, зазивати, звати у помоћ изр., апопnексија ж мед. (излив крви у
апелирати хрв. б сврш. нейрел . йравн. мозак) кап, шлог, удар, колап, можда­
жалити се, уложити жалбу ни удар, капља, шлаг хрв .

апендикс м О в. додатак 2. б Meg. апортирати сврш . прел. в. донети

слепо црево, црвуљак апостроф м О !рам. (запета изнад

апетит м О јешност, глад, изјешност, реда) изоставник хрв. б (непосредно
незајажљивост фам., сладокусност обраћање некоме) апострофа, обра­
реШ., слаткојешност реШ., слаткохра ­ ћање, ословљавање, спомињање, по ­
ност реШ., тек хрв. б в. амбиција 2. мињање, призивање

апnаудирати несврш . непрел. О апострофирати сврш . прел .

пљескати, тапштати, поздрављати, О !рам. (ставити апостроф) * - уЙ .
аплаудовати арх. б хвалити, одобра­ акцентовати б (обратити се некоме
вати непосредно) ословити, обратити се,
апnауз м О тапшање, пљескање, споменути, поменути, призвати @ в.
пљесак б похвала, одушевљење, ова­ нагласити

ције, одобравање, хваљење апотека ж лекарна, фармација, дро­

апnицирати сврш. непрел . прел. герија реШ . , љекарна хрв.
О йрел. (пришити украс на одећу) до­ апотекар м фармацеут, дрогериста,
дати, приде нути, придодати, ушити, љекарник хрв.

зашити, залепити, апликовати, нале­

апотеоза ж величање, хваљење,
пити, пришити, припетати ре!., на ­ глорификација, узношење, уздизање,
зунтати ре!., прикачити фам . б не­ слављење, страхопоштовање, адо­
йрел. применити, употребити, важи­ рација, обожавање, занос, поклон,
ти @ нейрел . (пријавити се на кон­ узвисивање, одушевљење, пошта,
курс) пријавити се, конкурисати идолопоклонство, култ, апологети­

апокаnипса ж фиг. в. катаклизма ка, пијетет, занесеност, узвишавање,

апокаnиптичан прид. О (који се идолизација, поштовање, прославља-

април I апстрактан 22

ње, респект, наклон, почаст, идолизо­ апсолутистички прид. тотали­

вање, ватрена приврженост/оданост, таран, диктаторски, тирански, де­

поклонство, простернација арх., ме­ спотски, самовољан, ауторитаран,

танисање арх., проскинеза арх., што­ самодржачки, неслободан, самовла­

вањереш. дарски, аутократски, нелибералан,
април м травањ хрв., априлиј арх. , недемократски

априо ре!. апсолутно прил. наравно, да, свака­

априоран прид. О (који долази пре ко, заиста, извесно, дакако, гаранто­

искуства) предискуствен, трансцен­ вано, сигурно, безусловно, дефини­

денталан @ В. произвољан 1. тивно,засигурно,доиста,дабоме,не­
апсолвент м (студент који је одслу­ сумњиво, савршено, без даљњег, при­
шао све семестре на студијама) ,.. - уи. родно, нема сумње, дупке, поуздано,

студент до краја, разуме се, јесте, зацело, без

апсолвирати сврш. прел. непрел. О сумње, посве, подразумева се, без­

неирел. (одслушати прописан број се­ бели ре!., посвема арх., јамачно арх.,

местар а на студијама) ,.. @ ирел. фи!. В. зауфано ре!., гарант фам . , јес жар!.,

научити 1. @) ирел. В. завршити недвојбено ХрВ., неупитно ХрВ .

апсолут м филоз. божанство, бorов­ апсорбовати сврш. прел. О (при­

ство, бог мити нешто у себе) упити, усисати,

апсолутан прид. О неспоран, без­

узети, примити - уи. научити 1. @
(потпуно запослити) заузети, запо­
услован, сигуран, несумњив, недво­

смислен, неоспоран, чињеничан,

слити, заокупити - уи. ангажовати

@) (потпуно преузети) преузети, оду­

необорив, кредибилан, проверен, не­
зети,примити,уклопити,укључити
побитан, непорецив, известан, фак­
тичан, поуздан, уверљив, непробле­ апсорпција ж упијање, усисавање,
примање, узимање
матичан, истинит, крајњи, искуствен
(доказан искуством), експлицитан, апстинент м О (који се уздржава
проверљ~в, неупитан, потврђен, нео­ од разних задовољстава, страсти или

порецив, неоповргљив, непрепоран порока) непорочник, стрејташ жар!.,

реШ., недвојбен ХрВ. @ В. вечан 1. @) В. аскета фи!., монах фи!., непушач суж.
идеалан О 6 . потпун - уи. антиалкохоличар @ * (који се

апсолутизам м тоталитаризам, уздржава од гласања на изборима)

диктатура, деспотизам, самовоља, са ­ апстиненција ж О (уздржавање

модржавље, деспотија, аутократија, од разних задовољстава, страсти или

самовласт, самовлађе, монократија, порока) суздржавање, обуздавање,

недемократија, самовлашће, аутори­ одрицање, уздржавање, пост фи!. , .
таризам, једновлашће, самодрштво, стоицизам фи!. - уи : постојаност,
тиранија, самовлада, аутаркија, ауто­ стрпљивост @ иол. (уздржавање од
крација ХрВ. - уи. насиље гласања на изборима) неизлазак, не ­

апсолутиста м деспот, силник, ти ­ гласање, неучешће, суздржаност

ранин, самодржац, диктатор, ауто­ апстракт м (кратак садржај) саже­

крата, властодржац, самовољник, так, сумирање, резиме - уи. нацрт 1.
страховладар, самовладар, олигарх, апстрактан прид. О В . измаштан 1.
- уи: насилник @ В. недефинисан ... уи . теоретски
23 апстрактна уметност I аренда

апстрактна уметност ж апстрак­ годити, изменити, обрадити

ција аранжман м О (музички аран­

жман) оркестрација, обрада, адапта­
ција @ В. распоред @) В. споразум
Апстрактна уметност
арбитар м В. судија
надреализам кубизам арбитра ран прид. о В. произвољан
дадаизам експресионизам @В. акутан
футуризам концептуализам
арбитрирати несврш. прел . В. су­
фовизам
дити

арбун м зоол. (врста морске рибе)

апстраховати сврш. прел. издвоји­
(лат.
Pagellus erythynus) руменац
ти, одбацити, уклонити, изоставити,
изузети, макнути, одстранити, уда­
aprYMeHT м аргуменат, поткрепа,
љити, оделити, искључити, изопшти­
чињеница, афирмација, доказ, обра­
зложење, ра злог, по тврда, аргумента­
ти, апстрахирати ХрВ.
ција
апсурд м (логичка немогућност)
бесмислица, бесмисао, нелогичност, aprYMeHTOBaH прид. (заснован

апсурдност, небулоза, нонсенс, не­ на 'Iињеницама) доказан, одбрањен,

основан, оправдан, утемељен, ваљан,
смисао, парадокс, неумност, безраз­
снажан, веродостојан, на месту, не­
ложност, бестемељност, безумност,
сумњив, с тежином, с главом и репом
апсурдитет реШ., апсурдум реш
фам., фундиран реШ., на сигурним
апсурдан прид. В. бесмислен
ногама изр. - уи: очигледан, доследан,
апта ж бот. (лат. Sambuclls ebullls)
сигуран
ре!: стеничник, зовина, курјачки реп,
арrументовати сврш. прел. аргу­
абад, смрдљива зов а, хобед, абзови­
ментисати, образложити, доказати,
на, анта, хапта, авдика, баздика, ав­
осветлити, објаснити, поткрепити
туга, хабдика, аптик, афтика, аптуга,
доказима, пружити аргументе, дати
бујад, аптика, алдум-трава, кокошије
чврсте темеље, побити аргументима,
грожђе, оптовина, хаптика, базг, ха­
документовати, утемељити, илустро­
бад, БО30вина, хабдовина, аптовњак,
вати, дочарати, фундирати реШ., илу­
аптовина, автика
стрирати ХрВ.
ара ж В. папагај
арена ж О (кружна или овална гра­
аранђео м (врховни анђео) архан­
ђевина с борилиштем и гледалиштем
ђел, архангел арх. - уи. анђео
подигнута у античко доба) стадион
аранжирати сврш . прел. О (уреди­
@ В. борилиште @) (место намењено
ти нешто са смислом за лепо) деко­
вежбању и одмеравању снага) игра­
рисати,украсити, удесити,дотерати,
лиште, терен, стадион, хала, двора­
наместити, опремити, прилагодити,
на, фискултурна сала , сала, сокола­
довести у ред , подесити, поспреми­
на арх., вежбаоница суж., ринг суж.,
ти, уредити, адаптирати, средити ,
гимназија арх., гомбалиште арх.,
сместити, сложити, распоредити,
гомбаоница арх., вежбалиште реШ.,
уресити реШ. - уи: унети, спремити,
дворница реШ ., ротунда арх. - уи. бо­
подесити @ (прилагодити музићко
јиште
дело) адаптирати, прерадити, прила-
аренда ж В. закуп
аривизам I артритис 24

аривизам м (настојање да се успе соидност, таштина, кочоперност,

по сваку цену) каријеризам, намета­ самољубље, бахатост, умишљеност,

ње, лакташење, лакташтво, гурање, сујета, сујетност, дрскост, безочност,
пов на положаје, пробијање, штре­ високопарност, хвалисавост, само­

берство фам., наметништво дивљење, обесност, претенциозност,

аривиста м в. каријериста осионост, дрзовитост, каћиперност,

обест, безобразлук, безобзирност,
аристократа м (припадник вишег,
повлашћеног племства) племић, ве­ самољубивост, покондиреност, раз­
метљивост, самодопадност, грубост,
пикаш, властепин, аристократ, вел­
арогантност, дрчност фам., прпо­
можа, бољар арх., госпар хрв. ре!.,
шност ре!., напуханост хрв.
коленовић ре!., племенита ш арх. pef.,
човек плаве крви изр . , бојар ре!. - арома ж О в. мирис 1. б в. укус 1. ~
в. зачин
суж: принц, патрициј, сер, порд, ба­
рон, гроф, спахија, ага, паж ароматичан прид . О миришљав,

аристократијажо (најистакнути­ мирисан, миомирисан, мирисав, ми­

лодушан, миомиран арх. б в. укусан

ји припадници вижег слоја владајуће
класе) племс тво, племићи, плава крв, арпаџик м бот.... уи. лук' 2.
вепикаши, господство, властелин­ арсенап м в. наоружање 1. и 2.
ство арх., впастела арх., аристокра­ арсеник м (јак отров, триоксид ар­
ција хрв. б (најистакнутији припад­ сена) мишомор, син pef., сичан ре!.,
ници једног друштва) елита, џет-сет, арсен фам.
ноблес, високо друштво, угпедници, артерија ж крвни суд, жила (куца­
монде нско друштво, нобпеса ре!., вица), одводница арх. аорта суж.
крем фам. артикап м О (врста робе из произ­
аритметика ж (наука о рачунским водње у продавници) производ, про­
радњама) рачун, рачуница, 2+2 фам. дукт б арх. новински чланак, напис

ариш м бот. (лат. Larix ешораеа) (вр­ ~ (члан уговора, правила, закона)
ста четинара) pef: пиственица, ла­ клаузупа, одредба, ставка, тачка
рикс, ареж, тис, аришевина, арич, со­ артиљерац м тобџија, топник арх.
сна, ариж
артиљерија ж топништво
аркада ж (отворен трем с луковима артиста м О акробата, циркузант
између стубова) трем, архивопт, сво­ б в. уметник
диште, ганак ре!., гонак pef. - уи: ход­
артистички прид. О акробатски,
ник,колонада
циркуски,кабареТСКИб уметнички
арпекин м О в. кловн б в. весељак
артифицијепан прид . в. вештач­
арматура ж костур, појачање, кон­ ки 1.
струкција, ојачање
артичока ж бот. (пат. Cynara
армија ж в. војска sсоlyrпus) pef: ратичок, артишока, ар­
apOraHTaH прид. в. високопаран тићовка, драгушница, питома боца,
ароrанција ж уображеност, наду­ италијански оцат, гардун, ардечовка
ваност, надувеност, надутост, препо­ артритис м (бопест ЗГJIобова и вена)
тенција, осорност, гордост, охолост, гихт, подагра, костобоља, упапа ЗГJIО­
надменост, извештаченост, нарци- бова, ЗГJIоб обоља, вучац, улози арх.
 25 архаичанlасистен

архаичан прид. в . застарео них жеља) несексуапан, непривпачан,

архаичност ж анахронизам, ана­ фригидан фам., хпадан фам. - уи. им­

потентан
хронија, застарелост, несавременост,

преживелост, заосталост, немодер­ асесор м арх. О (судски помоћник)

ност, офуцаност фам. приправник, при став арх. б в. по­

ротник
арханђеп м в. аранђео
архетип м в. модел 1. асимипација ж О (процес којим
се нови садржај прилагођава и при­
архибискуп м цркв . надбискуп
дружује старом) акпиматизовање
архив м архива, збирка, колекција,
аклиматизирање, навикавање, при ­
аркив ре!. - уи: грађа, досије
пагођавање, адаптирање, уклапање,
архивар м аркивар арх., архивиста
саживљавање, усклађивање, акомо­
реШ.
дирање, привикавање, изједначава­
архивски прид. архивни, архивап­
ње, асимилирање, оДомаћење, укљу­
ни арх., архиварски реШ.
чивање, интеграција, интегрисање ,
архијереј м цркв. епископ, влади­ инкорпорирање, убацивање фам.,
ка, првосвештеник, аријар ре!., акри­ угуравање фам., сналажење фам.,
јера pef., аријера ре!., аркијереј арх. стапање фам., претапање фам., спи­
- суж: митропопит (управитељ више вање фИl., ушемљивање жар!. - уи .
епархија), архиепископ (први међу усвајање б [рам. (једначење гласова
епископима) према неком обележју артикулације)
архипепаr м (скуп острва) остр­ једначење, сливање
вље, острва, оточје хрв. асимиповати сврш . прел. (усвајати
архитекта м пројектант, конструк­ у себе) претапати, гутати, асимили­
тор, неимар, градитељ, мајстор фи!., рати

архитект pef. - уи: стваралац, асимиповати се сврш. аклима­

?> архитектура ж О грађевина, про­ тизовати се, аклиматизирати се, на­

11:> јектовање, градитељство, архитекто- викнути се, изједначити се, слити се,
~ ника, грађевинарство, неимарство прилагодити се, адаптирати се, укло- .
~ б фи!. обпик, састав, конструкција, пити се, саживети се, ускладити се,
х
R наличје, стил, распоред (елемената), акомодирати се, претопити се, при­
:s:
~ архитектоника, композиција, фор­ вићи се, изједначити се, асимипирати
:s:
i3 ма, ИЗГJIед, спој, склоп, структура, се, навићи се, оДомаћити се, укључи­
';" устројство, систем, устрој хрв. ти се, инкорпорирати се, убацити се
g арчити несврш . прел. в. разбацива­ фам., угурати се фам., снаћи се фа.vr..,
<Е ти се стопити се фам., ушемити се жарl. -
'""'"
.з ас м О (број један) јединица, кец уи: прикључити се

~I фам. б шампион, првак, рекор- асинхрон прид. (временски неус­

'"~ дер, победник, звезда ~ в. адут 1. в клађен) неистовремен,неистодобан
фам. в. јединица 1. асистент м О помоћник, помагач,
асексуапан прид . О (који се не раз­ појачање, потпомагач, десна рука

множава СПfјањем мушких и женских фи!., помоћ фи!. - сл: савезник, парт­

полних ћелија) бесполан б (који није нер б * (помоћник професора на уни­

еротски привлачан и нема сексуал- верзитету) - уи. професор
асистирати I асортиман
Архитектонски стипови
(од праисторије до данас)
неолитска архитектура
староегипатска архитектура
сумерска архитектура
класична архитектура
старогрчка архитектура
римска архитектура
византијска архитектура
романескна архитектура
норманска архитектура
готска архитектура
раноенглески период
украсни период
вертикални период
цигласта готика
тудорска архитектура
мануелин
шпански колонијални стил
елизабетанска архитектура
паладијанска архитектура
енглески барок
сицилијански барок
готски препород
неокласична архитектура
адамов стил
емпир
италска архитектура
египатски препород
амерички емпир
бидермајер
тудорбетанска архитектура
викторијанска архитектура
јакобетанска архитектура
квинслендер
романескни препород
нео-грчка архитектура
други емпир
краљица Ана стил
национални-парк рустични стил
асистирати несврш. прел .
О ирел. (пружати помоћ) помагати,
потпомагати, припомагати, бити уз
(некога), придоносити, подупирати,
бити некоме при руци изр. е неирел.
" (обављати дужност асистента)
неирел. присуствовати, суделовати,
26
шингл стил или збијени стил
чикашка школа
неовизантијска архитектура
јунгенстил
каталонски модернизам
америчко занатство
ричардсонски романескни стил
покрет за лепи град
рани колонијални препород
мисионарски препород
пуебло стил
преријски стил
хелиополис стил
футуристичка архитектура
екс пресионистичка архитектура
амстердамска школа
шпански колонијални препород
баухаус
медитерански препород
арт де ко
модернистичка архитектура
међународни стил
аеродинамична модернистичка
архитектура
нацистичка архитектура
стаљинистичка архитектура
баухаус
јусонијска архитектура
новоградска архитектура
аеродинамични модернизам
гуги архитектура
бруталистичка архитектура
метаболистички покрет
аркологија
постмодернистичка архитектура
деконструктивизам
мемфис група
блобитектура
непрел. учествовати, узимати учешће
аскета м О (онај који се из верских
побуда одриче телесних уживања) ис­
посник, монах, факир е в. апстинент
асортиман м селекција, избор, ода­
@} бир, пробир, пробирање, одабирање,
бирање, селектирање
27 асоцијаnан I атеисти

асоцијаnан прид. недруштвен, ин­ гледати фи!., видети фи!., паштити с

тровертиран, интровертан, несоци­ pe'i., напрезати се ексЙр. @} " (изгова
јалан, неприлагођен, повучен, сра­ рати с појачаним дахом)
межљив, недружељубив, затворен, астаn м в. сто

закопчан, непричљив, некомуника­ астероид м ппанетоид

тиван, осамљен, суздржан, уздржан,
астма ж Meg. задуха pef., мородављ
резервисан, тих, тајанствен, непри­ pe'i., морица pef., сипња реШ . , заси
лагодљив, неприступачан фИ'i., зача­ хрв.
урен фам., углат фам., недружеван
астраnан прид. О (који се односи н
хрв. - уи: стидљив, нељубазан, пла­
звезде) звездан, космички е фиr. в
шљив
аветан

асоцијација ж О организација, астролоr м звездочатац реШ., зве

удружење, савез, дружина, друштво,
здар реШ., звездозналац хрв., звездо
федерација, алијанса, група, унија,
знанац хрв.
коалиција, братство, заједница, ор­
астролоrија ж звездознапство хрв.
так лук, задруга, клуб, конзорциј,
звездознанство хрв.
компанија, афилијација, лига, лоби,
астронаут м космонаут
еснаф суж., цех суж., удруга хрв. син­
асфалт м О (црна маса која се доби
дикат суж. е (везивање једне појаве
ја као остатак при дестилацији наф
с другом у свести) веза, алузија, на­
говештај, назнака, призвук, импли­
те) битумен е " (мешавина битумен
и дробљеног камена која се попаже н
кација, наговештавање, конотација,
упице) @} (део улице покривен асфал
скривено значење, натукница хрв.
том) в. друм () фи!. в. градl
асоцирати несврш. непрел . (везива­
асфалтер м калдрмар, тарацар арх.
ти путем асоцијација) личити, сети­
ат м коњ, парип реШ.
ти, наликовати (некоме), наличити,
бити сличан/налик, изгледати као атак м в. напад

(неко/нешто), сличити, подсећати атаwе м (стручни спужбеник пр

(на некога/нешто), ликовати реШ. амбасади) * - уи. амбасадор
аспект м О аспекат, изглед, вид, об ­ атеизам м безверје, безбожнос
лик, појавни облик, форма е в. гле­ незнабоштво, безбоштво, кривоверј
диште 1. @} [рам. (глаголска категори­ атеиста м неверник, безбожник, ан
ја којом се означава дужина ипи тип тихрист, незнабожац, иноверник, бо
активности) гпаголски вид, вид гохулник, поганин, безверник, апо
аспирација ж О дисање, удисање, стата, кривоверник, ђаур pe'i., ђаури
усисавање, респирација е в. амби­ pe'i., идолопокпоник арх. многобожа
ција 1. @} (појачан дах при изговору суж. - сл: шизматик, јеретик, секташ

неког гласа) дах отпадник,раскопник

аспирирати несврш. непрел. прел. атеистичан прид. безбожан, без

О uрел . (увлачити ваздух) дисати, вернички, кривоверан, неверничк

удисати, респирирати, усисавати е безбожнички, бпасфемичан, нере

н еирел. трудити се, настојати, тежи­ лигиозан, богохулан, незнабожачк
ти, с тремити, намеравати, претендо­ непобожан, апостатичан арх.
вати, покушавати, полагати право, секташки, расколнички, јеретичк
атеље I атракција 28

отпаднички, шизматички, дисидент­ реткост, чудо е в. абнормалност 1.

ски, ренегатски реШ. атпас м О * (књига географских,
атеље м (уметничка радионица) историјских, астрономских и дру­

студио, ателијер арх., атељер арх. гих карата) е (први вратни пршљен)
атерирати сврш. непрел. (приспе­ главоноша ~ фиl. в. ослонац 0 (врста

ти у лету) слетети, прилетети, до­ тканине) сатен, атлаз pel., кумаш pel.
летети, спусти ти се, приземљити се атпета м в . снагатор

- уи. доћи атмосфера ж О (ваздушни омотач

атест м (писмена потврда о пореклу око земље) * е фиl. расположење,
и квалитету производа) потврда, ате­ угођај, стање, дух, амбијент, клима,
стат, сведочанство, гаранција, увере­ озрачје хрв., мирис, амбијенат pel.,
ње, сведоџба арх. штих фам., штимунг фам. ~ фи/. в.
ваздух
атипичан прид . друкчији, изузе­
тан, различит, необичан, другачији,
посебан, изниман, јединствен, осо­
Делови атмосфере
бит, неочекиван, неконвенционалан,
несличан, несвакидашњи, оригина­
егзосфера стратосфера тропосфера
лан, нетипичан, особен, нарочит, мезосфера термосфера
издвојен, несвакодневан, ванредан,

ексцентричан, специјалан, неуоби­

атомски прид. нуклеарни
;ајен, чудан, ненормалан, уникатан,
атоничан прид. О ненаглашен е в.
својствен, екстравагантан, другојак,
анемичан 2.
вансеријски, својеврстан, одвојен,
ексцепционалан, оделит, различан, .
атрактиван прид. в. привлачан
~
атраКЦИЈа ж О лепота, дражест, дра -
партикуларан, апартан, бесприме­
жесност, заводљивост, допадљиво ст,
ран, алтернативан, куриозан реШ.,
љупкост, угодност, примамљивост,
пекулијаран реШ., другојачији реШ.,
грација, шармантност, шарм, при­
осебујан хрв. - уи: екстра, властит,
влачност, драгост, грациозност, маг­
изврстан
нетизам, неодољивост, склад, склад­
атипичност ж О различитост, чуд­
ност, милина, чар, симпатичност,
новатост, нарочитост, изванредност,
умилност, пожељност, драж, фино­
особеност, необичност, индивиду­
ћа, атрактивност, красота, убавост,
алност, изнимност, посебност, по­
умиљатост, пријатност, симпатија,
мереност, уникатно ст, својеврсност,
наочитост, леполикост, миљушност,
ексцентричност, својственост, једин­
примамљвост, лепушкастост, утода,
ственост, нетипичност, специфич­ милоћа, миловидност, занимљивост,
ност, настраност, неуобичајеност,
замамност, магнетичност, магнети­
особитост, специјалност, неправил­ зам, магнет фиl., магија фи/., зор ре/.,
ност, ненормалност, оригиналност,
аман pel., мачкастост фам. женстве­
изузетност, пекулијарност, извор­
ност суж. - уи: харизматичност е
ност, самосвојност, спецификум, спектакл, сензација, занимљиво ст,
дивергентност, бизарност, чудност, догађај, новост, нечувеност, бомба
куриозитет, карактеристичност,
фи!. - уи: инцидент .
ДВОјбеност реШ. , осебујност хрв. - уи:
29 атрибут I аутоматс

атрибут м О !рам. (додатак имени­ веродостојност, стварност, верност,

ци за ближе одређење) придев суж., тачност, аутентика, неизмењеност,

адјектив суж., епитет суж. е ознака, исправност, непатвореност, ориги­

својство, одлика, обележје, особина, налност, суштаственост, самобит­

диспозиција, природа, карактери­ ност реШ . , незачињеност фи/.

стика, квалитет, белег, црта, значајка, ауто м в. аутомобил

знак, одличје, епитет, осебујност хрв. аутобиоrрафија ж (спис у коме
- уи: нарав писац описује свој живот) мемоа­
атрофија ж в. закржљалост ри, сећања, животна прича, дневник,
атрофичан прид. в. закржљао анали, реминисценције - уи. биогра­

ауrментатив м грам. амплифика­ фија

тив, увећаница аутобус м бус фам.

аудијенција ж (службени пријем аутокефапан прид . (о цркви) в.
код државног поглавара или неког аутономан

другог достојанственика) пријем, аутокефапност ж (о цркви) авто­

примање - уи. свечаност кефалија арх., автоћефалност ре/. -
аудитивно прил. звуч но, ушима, по уи. аутономија

слуху/уху, слухом, увом, ухом хрв. аутократа м в. апсолутиста

аудиторијум м О (сала у ко­ аутомат м О машина, робот, напра­

јој се држе предавања) слушао­ ва, справа, апарат фи/., строј хрв. е
ница, предаваоница, учионица (машинска пушка) митраљез, пушко­
е слушаоци, публика, гости, посети­ митраљез, машинска пушка, машин­

оци, посматрачи, слушачи, гледали­ ка, машингевер, каЛаШЊИКОВ cy~.,

ште, гледаоци, публикум арх., гледа­ шмајсер арх., стројница хрв., стројо ­
тељство хрв . , слушатељство хрв. пушкахрв.

аукција ж в. лицитација аутоматизам м несвесност, ма­

аукционар м в. лицитатор хиналност, рефлексност, случајност,

аура ж (према неким учењима, не­ ненамерност, механика, HeHaMepaB~­

видљива светлост која окружује те­ нос т, невољност, непромишљеност,

ла) * - суж: нимбус, ореол, ауреола инерција, нехотичност, несмишље­

арх., ореола хрв., колобар хрв., свето­ ност, несрачунатост, инстинктив­

ност, непланираност, нехотимич­

круг хрв.
ност
аутентичан прид. веродостојан,
стваран, оригиналан, изворан, једин­ аутоматизовати сврш. прел . меха­

ствен, истинит, сушти, неизмењен,

низовати, роботизовати, програми­

природан, примаран, исправан, реа­ рати, компјутеризовати

лан, веран, прави, чист фи/., незачи­ аутоматизовати се сврш . О

њен фиl., самоникао фи!. реШ., аутен­ (усвојити потпуно неку вештину) из ­
тички арх., нефалсификован реШ . , вежбати се, изверзирати се, увежбат
самобитан реШ., самородан реШ., не­ се, испраксирати се, испраксовати с

патворен реШ. е (набавити, купити ауто) мотори­

аутентичност ж истинитост, ре­ зовати се

алност, изворност, јединственост, аутоматски прид. програмиран

аутомобил I афект 30

механички, компјутеризован, ауто­ конити, одобрити, омогућити, озва­

матизован, машински, управљан ничити, ауторизирати, регулисати,

аутомобил м кола, ауто, маIЏина, оверити, верификовати (и -цирати),

моторно возило, возило, лимузина поткрепити (нечијим ауторитетом),
(елегантан, велик - ), транспорт фи!., овјеровити хрв.

крнтија (дотрајали -), шклопоција ауторитаран прид. в. апсолути­

(дотрајали -) колица фам., мотори­ стички

зац ија фам., макина жар!., самовоз ауторитативан прид. О (који ужи­
арх.хрв. ва ауторитет) в. поштован 1. f} (који
аутономан прид. слободан, само­ не трпи приговор) в. одлучан 1.
сталан, независан, самосвојан, непот­ ауторитет м О (утицај стечен лич­
чињен, суверен, неподређен, неусло­ ном вредношћу или положај ем) репу­
вљен, самоуправни, неовисан хрв. , тација, угледност, уваженост, утицај,
аутокефалан суж. популарност, поштовање, чувеност,

аутономија ж самосталност, неза­ престиж, реномираност, част, но­

висност, самостојност, слобода, са­ табилитет, признање, поверење, ре­

мосвојност, одвојеност, суверенитет, номе, добар глас, хвала, уважавање,
одељеност, сувереност, самоуправа, ауторитет, положај, познатост - сл:
засебност, аутономност, неовисност слава, цењеност f} (особа која ужи­
хрв., аутокефалност суж. ва ауторитет) угледник - фи!: име, бе­
аутопсија ж (расецање леша ради смртник, фигура, неко и нешто, кла­
утврђивања узрока смрти) обдукци­ са, величина, марка, маестро, човек

ја, сецирање, расецање, некропсија, од формата, калибар - фам: легенда,

резање, отварање, разудба арх., сек­ крупна риба, краљ, цар, крупна звер­
ција арх. ка, буџован, буџа - жар!: мудоња, фа­

аутопут м (брзи пут са зауставном ца, мудо, целебритет реШ., нотабили­

траком) аутострада, аутоцеста, ауто­ тет реШ. - уи: великан

џада жар!. ауто-стоп м ауто-стоперство, сто­

пирање
аутор м О стваралац, творац, креа­

тор - суж: приређивач, уметник, пи­ ауто страда ж в. аутопут

сац, композитор, музичар, сликар f} аутохтон прид. О (који је пореклом

в. покретач @) в. изумитељ из краја у коме живи) староседелач­
ауторизација ж легализација, ки, кућни, Домаћи, изворни, домо­
овлашћење, верификација, регулаци­ родачки, урођени фи!. туземни реШ. ,
ја, одобрење, одобравање, допуште­ оригиналан фи!. - уи. аутентичан f}
ње, допуштање, озакоњење, легити­ (који је настао, израстао без спољног
мација, озваничење, поткрепљење утицаја) самородан фи!. , самоникао
(нечијим ауторитетом), узакоњење, фи!
озакоњавање, позакоњење, регулиса­ аутсајдер м фам. странац, туђинац,
ње, прописивање туђин - сл: алтернативац, осамљеник,
ауторизован прид. в. важећи 2. особењак
ауторизовати сврш. прел. (и -ира­ ауфинrер м вешалица, офингер, ве­
ти) овластити, дозволити, легализо­ шаљка, виселица нар . , ленка арх.

вати, опуномоћити, допустити, оза- афект м в. љутња

31 афектација I ахроматича

афектација ж в. неприродност афинитет м О в. блискост 1. ехем.

афекти ван прид. напрасит, пргав, (склоност одређених материјала ка

нагао, жесток, ћудљив, фуриозан, Сједињавању) кохезивност @) (скло ­

жустар, дивљи, диваљ, горопадан, ност ка неком послу, делатности)

махнит, жучан, виолентан, агреси­ склоност, наклоност, см исао, осећај

ван, плах(овит), необуздан, прек, афирмативан прид. потврдан, по­

осион, дурљив, неуравнотежен, им­ зитиван, одобравајући, сагласан, је­
пулсиван, срчан, раздражљив, пома­ стан ре!.

ман, здушан , осоран, силовит, жив­ афирмација ж в. признање

чан,напрасан,нападан,несталожен, афирмирати се сврш. в. потврди ­
свађалачки, експлозиван, распаљив, ти се

неразборит, грозничав, покарљив, афирмисан прид. в. пошто ван

жучљив, рабијатан, хировит, гне­ афирмисати сврш. несврш. прел .
вљив, обестан, темпераментан, ва­ О сврш. потврдити, верификовати,
трен фи!., вирулентан фи!., рогат прихватити, установити, потписати,

фам., вехементан арх., нервозан еуф . констатовати, одобрити, оснажи ­

- уи: осетљив 1., тврдоглав, бесан, ти, оверити, поткрепити, утврди ­

немиран ти, печатирати фи!., верифицирати

афектирање с в. неприродност хрв. е несврш. в. потврђивати
афектирати несврш. непрел. в. пре­ афирмисати се сврш . несврш . про­
немагати се бити се, прославити се, постати при­
афера ж О инцидент, неприлика, знат, показати се, доказати се, по­

скандал, изгред,испад,драма,сенза­ стати неко, стећи славу, стећи добар

ција, збрка, белај фам., циркус фам., глас, оправдати поверење, продрети,

хаос фам., крш жар!. - уи: брука е в. успети

авантура 2. ахроматичан прид. в. безбојан 1.

баба ж О (мајчина или очева мајка) бабица ж акушерка, примаља - ре!:
бака, нана ре!., нон е ре!., нона ре!., ба­ баба, ебејка, бабиља, бабичар, пупко ­
бошка фам., бабушка фам., баја фам. , реза, пупчаница

бабајко иесн . , бабајка иесн. е (ста­ бабице ж мн. заал. (лат. Belinnidae)
ра жена) старица, стара, старамајка, слинке

бакутанер фам., бабац фам., бакута бабун м о зоол. (лат. Рарјо hama-
фам., старка арх., мајка фи!.. - уи. ба­ dryas) павијан е 6. богумил
бускара, госпођа @фи!. 6. злобница О
бабура ж о боШ. 6. паприка е
фи!. 6. кукавица 1. " 6 . бабица @ 6.
фаМ.6. нос
база
бабураст прид. надувен, набрекао,
бабадевојка ж 6. уседелица отечен, набрекнут, напупео, пуна­
бабак м бот. (лат. Blennius gattorugi- шак, испупчен, нарастао, отекао, на­

пе) слингура текао,задебљан, подбухао, набубрен,

бабапон м заал. (лат. Botaurus stella- натечен, повећан, надут, пунашан,
ris) пегави букавац напет, набујао, набухнуо реШ., набу­
баба рије ж мн. 6. празноверице хао реШ., напупао реШ., буав реШ ., на­
бабароrа ж (измишљено биће ко­ пухан Хр6.

јим се плаше деца) караконџула, ве­ бабуре ж мн. заал. (лат. Oniscoidea)
штица, палигорка, совуљага, наџак­ - суж: гамбор, мокрица, краба, јастог,
баба, горопадница, ордуља арх., ро­ козица

гуља ре!., лепируша ре!., вештерица бабускара ж паг. фам. старчекања,

ре!., вештегарка нар., бабаруга реШ. матора, маторка, старка, бабускера,
бабаст прид. баболик, баболичан старина, бабетина, бабуштина, стар­
бабине ж мн. О (дарови новорођен­ кеља, метузалем фи!., олупина фи!.,
чету) повојница е (први дани после фосил фи!.
порођаја) бабиње бабуштине ж мн. 6. празноверице
33 бавити I бадаваџи

бавити несврш. непрел . 6. боравити гледати преко рамена изр.

бавити се несврш. радити, занимати баrатепно прил . јефтино, незнатно,

се, упражњавати (нешто), обављати ситно, занемарљиво, ништавно, не­

(нешто), окупирати се (нечим), доти­ битно, ниско (о цени), мало, према­

цати се (нечега), мајати се, замајавати
се (нечим), петљати се фам, бактати
се фам . - уи: проучавати, зарезивати
баврљати несврш. непрел. О (неси­
гурно ходати) тетурати се, посртати,
клатити се, спотицати се, саплитати
ло, безначајно, бесплатно фам ., сме­
шно фам., џабе неиром. фам., џаба
неиром. фам., за џ жар!.
баrер м јаружар, грабилица, глибо­
дер реШ., екскаватор сШруч . , јаружа­
ло Хр6. драга суж.

се, заносити се, млитати, главињати,

баrља ж ре!. 6. стог
кривати, шевељати, запињати (у хо­
баrов м (дуван који остане на дну
ду), швагати, климатати се, гавељати
кад се лула испуши или лош дуван)
ре!., заводити се ре!., батрљати ре!. , ле­
крџа фам. - уи. дуван 1.
вентати ре!., вући се фам . , заплитати
баrра ж 6. олош
фам., лелујати фам., њихати се фам.,
баrрем м бат. (лат. Robinia pseuda-
плести ногама фам., кршити се фам. ,
сасја) ре!: акач, акација, багрема, ба­
бауљати фам. , гмизати фам. - уи: ше­
гра, бела, багрен, багрена, акачија,
пати е 6 . базати @6. брбљати 1.
крунчица, бело дрво, краљ, бијела
баr м о ре!. 6. огрлица 1. е жар!. 6.
драча, бијела капиника, бело цвеће,
квар
сигнојка, бијела багрена, хација, бе­
баrавост ж шепавост, ћопавост,
ли багрем, робинија, краљегач, МОР ­
хромост, шантавост, бањгавост ре!.,
ска драча, нерод, египтонска трнина,
бангавост ре!., багљивост ре!., ба­
стамболска драча, краљево дрво, го­
жљивост ре!., цонтавост арх., цо та­
сподинов трн
вост арх.
баrремац м бат. (лат. Amorpha fruti-
баrажа ж о 6 . пртљаг е фам. 6. олош
cosa) аморфа, дивљи багрем
баrатепа' ж 6. ситница
баrрен прид. ре!. 6. пурпуран
баrатепа> прил. фам. 6 . бесплатно
бадава прил. о 6. бесплатно е 6 .
баrатепан прид. јефтин, јевтин,
безразложно
тричав, занемарљив, незнатан, ни­

зак (о цени), мали (о цени), џабале­ бадавадисање с беспослица, ле­

њост, нерад, пландовање, доколи­
ску жар!., ништаван, безначајан, џабе
неиром . фам., џаба неиром. фам. , џ чарење, дангубљење, ленчарење,

жарf. , бесплатан фам. , бесплатежан доколица, беспосличарење, излежа­

фам. , смешан фам. вање, лењствовање, незапосленост,

траћење времена, неделатност, пра­

баrатеПИЗ0вати несврш. прел .
(умањивати чију вредност) потце­ зновање, доконарија, беспосличе­

њивати, омаловажавати, обезвре­ ње, дембелисање фам., левентовање

ђивати, ниподаштавати, презирати, ре!., медитација фам., џабалебарење

сматрати невредним, багателизи­ фам., вегетирање фам. фи!. , лежачи­

рати, багателисати, обесцењивати, на фам., докоњаштво реШ., елбетова­

одрицати вредност, гледати с ви­ ње реШ., лежник pef.
сине изр., поступати с висине изр., бадаваџија м 6. беспосличар
бадем I бајка
бадем м бот. (лат. Amygdalus сот­
munis ili sativa) pef: миндал, амендула,
мендула, бајама, омендула, мигдал,
мендаљ, мандала, бојам, бајан, ман­
дула, мендуо, бајам фам.
баАМИНТОН м кокантен арх. - уи.
тенис
бадњак м (сирова храстова, церова
или друга грана која се користи у бо­
жићним обичајима) божићњак pef.,
бадњик pef., бањак pef., батњак pef. -
уи. јелка
баждар м о арх. в. мерач @ арх. в.
цариник @) (справа за мерење) кан­
тар, баждарац pef., баџар pef.
база ж основа, потпора, наслон,
стуб, залеђе, стожер, подршка, под­
лога, упориште, ослонац, подупирач,
фонд, основица, подставак, фунда­
мент, постоље суж., бабица арх., баба
арх., котва реШ., по штапа лица реШ.,
поштапаљка реШ. постамен(а)т суж.
базало с в. луталица
базање св. лутање 1.
базар м о (зидана и наткривена тр­
жница у оријенталном стилу) пијаца,
тржница, пијац фам., павиљон, тр­
жиште, трг, пазар, пазариште, ори­
јентална тржница, бувљак фам., бу­
вља пијаца фам., безистан арх. - уи:
сајам @ в. продавница @) ,.. (модни ча­
сопис)
базати несврш. непрел. в. лутати
базати несврш . непрел. вуцати се,
водати се, цуњати, скитати, потуцати
се, врзмати се, лутати, блејати, крста­
рити, вртети се, зијати, ломатати се,
врлудати, зјакати, зврцати, вршљати,
ландарати, повлачити се, кружити,
луњати, потепати се, шеврдати, врда­
ти, смуцати се, вуцарати се, ломити
се, кривудати, мајати се, вући се, мо­
тати се, мувати се, млитати , шарати,
зевати, шврљати, беспослено тумара-
34
ти, шетати, ићи без циља, теглити се,
пребијати се, блудити, тећи, потезати
се, бесциљно лутати, ићи којекуда,
безбрижно лутати, кривуљати, ићи
тамо-амо, шеткати се, прометати се,
тепати се pef., вескати се pef., басати
pef., вандровати pef., лангати pef., лан­
драти pef., лан дати pef., тепсти се pef.,
баврљати ре!., лолати се ре!., лаздека­
ти ре!., мотљати се фам., луфтирати
фам., зујати фам., шалабазати фам.,
цурити реШ., верати се реШ ., клата­
рити се реШ., врсти се реШ., трапати
реШ., пролазити стазе и богазе изр.,
обијати прагове изр., ићи од немила
до недрага изр. - уи: беспосличарити,
кретати се, џеџати
баздети несврш. непрел. в. воњати
баздљив прид. фам . в. смрдљив
базичан прид. о в. носећи @ в. су­
штински @)хем. в. базан
базни прид. о в. носећи @)хем. (који
има хемијска cBojcTlja база) базичан,
алкални, алка личан, лужнат
бајаrи прил . тобоже, као, тобож,
као да, кобајаги, вајно, да ИрОН. , ба­
јали ре!., бађи ре!. , санћим ре!., ђоја
ре!. реШ., боксум ре!., бајагим ре!. , ба­
ги ре!. , бојаги ре!., токорсе ре!., бак­
сем ре!., бејаги ре!. , баксум ре!., бајеги
ре!., бајагли ре!., корсем ре!., бајађим
ре!., баксим ре!., шатро жар!., гистро
жарf., божем арх. , божемске арх. ре!.,
божемски арх. ре!., као бајаги ИЗр.
бајан прид. в. бајковит 1.
бајање с в. гатање 1.
бајат прид. о устајао, истеклог рока,
истекао, стар, пропао, устајан, уже­
гао суж. - уи. буђав, безукусан 1., по­
кварен 2., увео @ фи!. в. стар 1.
бајка ж о (прича о невероватним
догађајима и фантастичним бићи­
ма) легенда, мит, гатка, ПРИЧ i\, пре­
дање, скаска, фантастика, т и к ција,
35 бајковит I балав

сага, приповест, народна легенда, еп, сретност, лош/зао удес, белај, лоша/
писано предање, предаја, фантазија, зла срећа, зла судбина/коб, баксузлук,
кажа, приповетка, фабула, дело фам., пех фам., пегула ре!., бедак жар!., не­
читије арх. - суж: научна фантастика, рука реШ. - уи: патња, болест, беда,
епска фантастика @ фи!. в. измишљо­ мука, бол, неприлика @ (човек који
тина нема среће) малер, несретник, угур­
бајковит прид. о (необично леп) суз, пехист, злосретник, баксуз ник,
диван, блистав, божанствен, чаро­ талија жар!. , пегула ре!. @) (човек који
бан, изврстан, примамљив, зано­ доноси несрећу) песимиста, злокоб­
сан, чудесан, замаман, омамљив, ник, циник, злослутник, мрачњак,

узвишени, прекрасан, очаравајући, баксузник, мракач, урокљивац, нега­

божански, сјајан, прелеп, магнети­ тивац фам., хејтер жар!., црноглеђа
чан, хипнотичан, неодољив, небе­ ексир., кукувија ио!., аталијi\ ре!. , бак­
ски, предиван, атрактиван, одличан, сужњак ре!., басажњак ре!.
бајан, савршен, кићен, дражестан, бактати се несврш. О в. бавити се
фантастичан, мамљив, бајослован, @ (радити нешто с напором и дуго)
блештав, величанствен, као са слике, мучити се, замајавати се, мајати се,
красотан, невероватан, алем неиром., петљати се, зевзечити се фам. - уи .
чаран, раскошан, ексклузиван, чуде­ трудити се, мучити се 1.
сно леп, дивотан, васељенски, небе­ бактерија ж микроб, вирус, бацил,
сни, одушевљавајући, наочит, рајски, микроорганизам,клица

задивљујући, као из сна, замамљив,

рафиниран, грациозан, велелепан,
вишњи, страшан фам., великолепан
реШ. - уи: леп, отмен - сл: узбудљив,
провокативан @ в. измаштан
бајонет м фам. шиљбок, пушчани
нож, баганета pef., бајанут ре!., балу­
нет pef., шиљбот ре!., бод ре!., шилбок
ре!., бајунет хрв., бајунета хрв.
бајс м фам. в. бицикл
бака ж в. баба 1.
бакалин м в. продавац
бакља ж буктиња, светиљка, зубља,
ватруштина, свјетило ре!. - уи:
светло
бакљоitЪwа м бакљаш, лучоноша
бакрен прид. о (који је од бакра)
@ в . пурпуран
бакрорезац м бакрорезар,
крорезбар, бакрописац, ецер арх.,
јеткач реШ.
баксуз м о малер, штета, недаћа,
зло, несрећа, злосрећа, губитак, зло-
бакуља ж бот. (део дрвета између
коре и сржи) ре!: једрац, срчика, ср)!...,
баковина, бељ, белика, бељика, бак,
бељина, белина, беликовина, бељеви­
на, белик, срчевина, бељик
бакута ж фам. в. баба 2.
бакwиw м напојница, награда,
тринкгелд ре!., манча pel., тип жар!..
бала ж о (слузава течност коју лучи
слузокожа у устима) слуз, пљувачка,
испљувак, пљуванка ре!., балган ре!.,
хракотина ре!., балац ре!., пљувака
ре!., пљувача ре!. , шлајм жар!., шлај­
ватра, марица жар!., шмркаљ хрв., шмркља
хрв. @ (свежањ увијене мекане робе,
обично тканине) свежањ, смотак, де­
,.. њак,нарамак,бреме,намотак
балав прид. о слинав, замазан,
ба­ склизак, љигав, глибав, слузав, шмр­
кљив хрв. @ фам. ио!. в . детињаст
балавац м о (онај који је балав,
слина в) балавко, прљавко, мусавко,
балча @ фам. Uof. (онај који је недо-
бапавитиlбанапност зб

растао) маполетник, тинејџер, деран, оближ ре!. - уи: лек

дечак, пубертетлија, дериште, бала­ бапити несврш . непрел. 8. баТIавити 1.
лајдер, балавче, ба лав ко, зеТIембаћ, бапкон м тераса, трем, лођа, док ­
балавадија, малодобник, беба фи!., сат, портик, веранда, тараца ре!.,
дерл~ багане, балавандер, прцољак лонџа арх.
фам., жутокљунац фам ., пиле фам . ,
бапон м о (сферично тело од ТIaKoг
пикавац фам., клинац фам., шипа­
материјала, испуњено ваздухом) ба­
рац
лун ре!., сфера, лопта - уи. аеростат
бапавити несврш . непрел . О (испу­
~ (- од воде или с апунице) мехур,
штати' бале) слинавити, балити, сли­
кпобук , клопац ре!. @) (стаклена ИТIИ
нити ~ фи!. 8. блебетати
пластична бокаста боца за течност)
бапанс м равнотежа, једнакост, си­ 8. ПТIетенка
метрија, еквилибриј, уравнотеже­
бапсам м 8. балзам
ност, уједначеност, хармоничност,
бапчак м 8. дршка
хармонија, усклађеност, снага, cKТIaд,
баљеrа ж 8. бал ега
равномерност
баљезrање с 8. лупетање
бапансирати несврш . непрел. О
(одржавати равнотежу) вагати, урав­ бамби м фам. 8. лане
нотежавати, уједначавати ~ (бити бамбус м бот. (лат. Hibiscus esculen-
неодлучан) колебати се, мислити се, tus) ре!: бабње, бобња, бамње, бамја,
плесати на жици изр., седети на две бамња, бамиат, бобошара
столице изр . бамија ж (лат. Hibiscus esculentus)
бапает м терет, бреме, оптерећење, баш. бабње, бобња, бамње, бамја,
товар, притега - уи. брига бамња, бамиат, бобошара
бапван м о брвно, клада, ТРУПТIО, банапан прид . о (који је без ори­
дрво, трупац, греда, дебло, БОТIван гиналности , већ много пута виђен и
ре!. , брвина ре!., брваница ре!., баван очекиван) 8. једноставан 1. ~ 8. без­
ре!. , брво ре!., брва ре!., брно ре!., брв образан 2.
реШ. ~ фам. 8. глуп ан банапност ж (особина онога што
бапеrа ж (животињски измет) ре!: је банапно) неоригиналност, које ­
балог, балога, баљега, галеба, галеби­ штарија, неимагинативност, три­
на - уи. измет вијалност, осредњост, просечност,
бапеrар м зоол . (лат. Scarabeus sa- просек, немаштовитост, свакида­

cer) котрљан, скарабеј, свети балегар, шњост, ненадахнутост, конвенци­

балегаш, балегара, брнбељ ре!. , гов­ оналност, једноставност, уобичаје­

новаљ ре!. ност,безвезарија,безвредност,три­
баперина ж плесачица, играчица, ца, свакодневност , стереотипност,

балетска играчица униформност, тричарија, безТIИЧ­

бапетан м ~грач, плесач, балетски ност, безначајност, свагдашњост,
играч типизираност, средина, истолич­

бапзам м (мирисна смеса смола и ност, отрцаност, обичност, истоли­

етеричних уља која се употребаљва у кост, једноликост, кајгодариј а ре!.,
медицини и козметици) бапсам, ме­ крш фам. , срање фам., прчкари­
пем, регенератор, помаст, помазање, ја фам., шмарн арх. фи!., боранија
37 банrавlбандоrпава

жар!., фрашке арх. - уи: ситница, пача ре!., хајдук суж. , провалник суж. ,
ништавност, ништа џепарош суж., дрпарош жар!., шанер

банrав прид. фам. О (који тешко хо­ жар!., пацов жар!., шатровац арх., ха­
да, који храма) ћопав, шантав, хром, рамија ре!. , пустахија арх., - уи: ли­
шепав, бажљив ре!., бањгав ре!., ба­ хвар, варалица, нитков, битан га, лу­
њав ре!., багав ре!., багљив ре!., баг талица, злочинац

ре!., шанатан ре!., цонтав арх., цотав бандитизам м разбојништво, раз­

арх., парализован суж. - уи: дефор­ бојство, пљачкање, криминал, зло­
мисан, сакат ~ (који има криве ноге) чинство, хајдуштво, пљачкаштво,
кривоног, крив, егав ре!. бандитство, одметништво, насилни­
банrапоз м 8. беспосличар штво, отимање, лупештво, злотвор­

банда ж о (група бандита, лопова) ство, злочинаштво, пустахилук арх.

лоповско удружење, клан, разбојнич­ - уи: злочин, насиље

ка дружи на, скупина, лопови, банди­ бандитство с 8. бандитизам

ти ~ (група лица с истим пороком) бандоrпав прид. о (који је тврдо­
клика, олош, поганија, булумента, глав) самовољан, својеглав, тврдо­
камарила, шљам, жгадија, мангупа­ глав, задрт, загрижен, својевољан,
рија, компанија, отпад, багра, гамад, инатљив, усковид, крут, непомир­

пропалице, гадови, попусвет, подла­ љив, јогунаст, недоказан, искључив,

ци, подземље, клан, клатеж, котери­ недоказив, упоран, истрајан, дебело­
ја, мафија фи!., бараберија ре!., клапа глав, окорео, неразпожан, ограниче­

ре!., лацманија ре!., шквадра ре!., фај ­ них/уских видика, ћошкаст, тежак,
та ре!., ксиндл ре!., фаланга фам., та­ загрижљив, устрајан, уских хоризо­
лог фам., багажа фам., фукара нар., ната, сомовски фи!., мазгаст фи!. , ма­
од зла оца а од горе мајке изр. @) (већи згински фи!., мазговски фи!., на сво ­
број људи) група, руља, светина, бу­ ју руку изр., скучен фи!. , крвав фи!.,
лумента О 8. плех оркестар тврдокоран фи!., неукротив фи!., као
бандажа м ж 8. завој мазга фи!., као магарац фи!. , засукан
бандажирати сврш . прел . преви­ ре!., лулав ре!., затуцан фам. , заврнут ·
ти, повити, фачловати, зафачловати, фам., загуљен фам., овејан реШ. - уи:
уфачловати, умотати/замотати руку/ незгодан, непокоран, ћудљив , кон­
ногу, ставити завој/облогу, превити зервативан ~ (који је склон непро­
рану/прелом,привити мишљеним поступцима) брзоплет,
бандера ж (дрвени или гвоздени непромишљен, плаховит, нагао, брз
стуб, носач жица електронске или (у поступцима), мајмунски фи!., без­
телефонске мреже) стуб, стожер, глав фи!. , обезглављен, као мува без
држач, носач, ступ Хр8., бандер ре!., главе изр., без гаве и репа изр. - уи:
бандијерна ре!. избезумљен, трапав
бандит м одметник, гангстер, раз­ бандоrпавац м самовољник, пр­
бојник, пљачкаш, преступник, ма­ гавац, тврдокорник, инаџија, непо­
фијаш, крадљивац, лопов, лупеж, пустљивац, својеглавац, инатљивац,
отимач, тат, сецикеса, дугопрсташ, тврдоглавац, тврда глава, пркосник,

крадикеса, лоповчина, лопурда, ло­ тврдоглавко, бандоглаваш, бандо­

пушина, пленилац, делинквент, лу- главко, тврд орах фи!. - фам. бузда,
банка I баобаб з8

сом, мазга, ован, парип, магарац, со­ сти, отићи на бубањ изр . , отићи/па­
мина, мазгов - pel. бајага, засуканац сти под стечај изр., пући жар!., рик­
банка ж о (установа која послује с нути жар!.

новцем) новчани завод, банкарница банкротство с В. банкрот'

- сл. експозитура, штедионица ~ В . бановати несврш. непрел. О (влада­
новчаница ~ фам. (период од десет ти у својству бана) * - уи. владати ~ В.
година у људском животу) деценија, уживати

декада банути сврш. непрел. О (доћи неко­

банкар м новчар, финансијер, бан­ ме изненада) упасти, налетети, на­
кир арх., банкијер арх., банћер арх., вратити, свратити, појавити се, на­

банкер арх., финанцијер хрв. врнути, натрчати, сврнути, вирнути,

банкарство с (банкарски послови) наићи, обрети се, завратити, нагази­

финансирање, промет новца, цирку­ ти, хрупити ре!., бахнути арх. , допа­

лација/кружење новца, новчарство сти арх. - уи: ући, набасати ~ (нагло

- суж: трансакције, улагање, штедња, и масовно ући) похрлити, нагрнути,

надрети, навалити, грнути, наврети,
кредитирање

наврнути, насрнути, јурнути, нале­

банкет м (свечани ручак или вече­
тети, сунути, стуштити се, нагужва­
ра) гозба, свечаност, прослава, про­
ти се, нагнути, сручити се, натисну­
слављање, пир, пировање, слављење,
ти се, поврвети, појурити, нагрнути,
славље, вечеринка, светковина, гала­
рукнути ре!., бахнути арх., нахрупи­
банкет, светковање, гозбина, гошће­
ти реШ. ~ В. набасати 1.
ње, седељка суж., рецепција ре!., ко­
банчење с пијанчење, пијанка, бе­
мерс ре!. , банкина ре!., теферич ре!.,
кријање, лумповање, лумперај, лудо­
крканлук фам. - уи: забава, банчење,
вање, алкохолизација, алкохолизи­
приредба
рање, баханалије, лумпација, лолање
банкина ж бедем, подупирач, руб
арх. , шенлучење ре!., теревенка фам.,
пута
циркање фам., рађење жар!., локатив
банкнота ж новчаница, папирнати
жар!., дернек ре!., шенлук ре!., тулум
новац, папир фи!., пара фам., бан­
ре!., пијавељ ре!., џумбус арх. - уи. за­
канота ре!., лептирица фам. ре!. - сл. бава
апоен
банчити несврш. непрел. пијанчити,
банкрот' м банкротирање, банкрот­ теревенчити, лумповати, лудовати,
ство, финансијски дебакл, економски
пити, пијанчевати, пировати, прово­
крах, стечај, ликвидација, материјал­
дити се, веселити се, бекријати, ло­
на пропаст, хаварија, бродолом фи!. - лати се арх., ударати бригу на весеље
уи. пропаст
изр., шенлучити ре!., лумпати ре!., го­
банкрот' прид. непрам . фам. без па­ довати арх. - уи. алкохолисати се
ра, декинтиран фам., шворц фам., бања ж (лечилиште на извору то­
без кинте фам.
пле воде) опоравилиште, лечилиште,
банкротер м В. губитник илиџа, топлице, купке арх. - уи: бол ­
банкротирање с В. банкрот' ница, стационар

банкротирати сврш. непрел. про­ баобаб м бат. (лат. Аdопsопiа digita-

пасти, крахирати, економски пропа- ta) ЏИН-ДрВQ
39 бапске приче I баријер

бапске приче ж мн. В. празновери­ зица, простак

це барабар' прид. непрам. раван, исти,

бар' прил. ама, макар, барем, само, једнак, упоредан, напоредан, спо­
најмање, било шта, ако не друго, ако добан, подједнак, истоветан, један,
ништа, ако не више, минимум, не­ уједначен, равноправан, барабаре
што, у најмању руку ре/., барабаз вар. - уи: истоветан, јед­
бар' м. О (локал у којем се с ногу је­ ноличан

де и пије) В. кафе ~ (ноћни забавни барабар' прил. једнако, напоредо,

локал) локал, ноћни клуб, стриптиз упоредо, сподобно, подједнако, исто,
бар равно, уједначено, равноправно, на

бара ж локва, каљуга, баруштина - истој нози изр .

ре/. каљужа, качкавица, пишталина, бараж м о в. барикада ~ в . паљба

лужа, лужина, ланџа , локужа, кали­ барака ж в. колиба
ште ХрВ . - уи . мочвара баракуда ж заал. (лат. Sphyraena
бараба м и ж (лош човек) безочник, barracuda) *
дволичњак, безобразник, превртљи­ баратати несврш . прел. фам. слу­
вац, хипокрит, препредењак, нитков,
жити се, оперисати, употребљавати,
бесрамник, покварењак, бестидник, управљати, руковати , маневрисати,

бедник, лицемер, ништарија, подлац, поступати, манипулисати, водити,

пробисвет, подмуклица, сплеткарош, деловати, владати (нечим), раз у мети

проклетник, дрзник, пропалица,
се (у нешто), крмарити фи!., корм и ­
нечасник, притворица, преварант,
ларити фи!. - уи .: умети, знати
злобник, нечовек, злоћа,хуља, непо­
барбун м заал . (лат. Ml111l1S) триљ а,
штењак, пакосник, перфидник, про­
трља
тува, смутљивац, хулиган, ништавац,
бард м в. песник
неотесанац, хипокрита, претворник,
барем прил. бар, макар, само, нај­
безвредник, битан га, вуцибатина,
мање, било шта, ако не друго, ако
нико од никога, нико и ништа - фам.
ништа, ама, ако не више, минимум,
изрод, гад, љигавац, љига, ђаво, му­
нешто, у најмању руку
тивода, смрдљивац, животиња, псе­

то, џукац, уштва, гуја, џукела, мамлаз,

барен прид. о обарен, куван, ску­

коњ, балабандер, муфљуз, мутикаша, ван, зготовљен, припремљен ~ фи/.

живина, бескичмењак, фанго, крмак,

заведен, придобијен, готов фи/., п е ­

прасац, свиња, смеће, мућак, крпа (од чен фи/. , освојен фи!., обрађен фи !.

човека), ђубре (од човека), морална барење с о кување, варење, прv;­

наказа, морални имбецил, морално премање, кухање хрв . ~ жарl. завође­
смеће, морална нула, покварен као ње,удварање, кокетирање, придоби­
мућак - нар. поган, рђа, курвин син, јање, флерт, освајање, мување фам.,
фукара, погрда, шугавац, поганчи­ очијукање фам., обрађивање жар!.,
на, гном - ре!. адраповац, анатемњак, старт(овање) жарf.

анатемник, заплотњак, фоња, пре­ баријера ж о препрека, запрека,

творица, препреденко, дволичник, сметња, тешкоћа, блокада, заврзлама,
палаворда, хахар, ванцага, фарабут, зачкољица, отпор, хендикеп, недопу ­

одљуд, стодлака - уи. скитница, ули- штање, инхибиција, сметња, ограни-

барикадаlбатаnити 40

чење, спречавање, (по)тешкоћа, за­ пржити жарf., кривотворити еуф.,

пречивање, зид фи!., чвор фи!., коч­ китити еуф., зачињати еуф., фапси­
ница фи!., ћорсокак фи!., квака фам. фиковати еуф., дотеривати еуф., пре­
б 6. барикада крајати еуф . , обилазити истину еуф.,
барикада ж препрека, блокада, ба­ патворити еуф., лагуцкати еуф., ла­
ријера, пречница, бараж, запрека, гити еуф., претеривати еуф., причати
препона, браник, преграда, забран, причу изр .

гра ница фи!., линија фи!. , црта фи!.
уи: ограда, брана, зид фи!.
барити несврш. прел. О (храну) ку­
вати, готовити, парити, припремати,
спремати, варити, кухати Хр6.
врети 1. б 6. зав одити 1.
баритон м муз. 6. глас
барјак м застав а, стег - суж: тробој­
ка фам. , пламенац
барка ж лађа, чамац, бродић, баркун
ре!., бродица ре!. , батура ре!., ђеми­
ја арх., арка арх., пловило Хр6. - суж:
чунак, чун, дереглија, сплав, гондола,
кајак, мауна реШ .
баровит прид . мочваран, муљевит,
блатњав, влажан, поплаван, подба­
ран, водоплаван, подводан, баран,
бараст, барљив, барнат, барушан, ба­
рушљив, слатинаст ре/.
барон м 6. аристократа
баронисање с жар!. лагање, кле­
ветање, обмањивање, измишљање,
петљање, врдање, мазање очију изр.,
лажуњање ре!., фолирање фам., фар­
бање фам., ложњава жар!., баронија
жар!., ложење жар!., паљење жар!.,
пржење жар!., претеривање еуф., ки­
ћење еуф., фалсификовање еуф., па­
творење еуф., дотеривање еуф., кри­
- барутњача ж (оно у чему се носи
барут) барутница, барутњара, фише­
клија ре!., басма ре!., фишек ре!., ве­
зма фам., фишек-ћесе арх.
- уИ. баршун м 6. ппиш
баршунаст прид. о (који је као бар­
шун) ппишан, кадифаст, сомотски,
бартупашан арх. б фи!. 6. мек
бас м муз . О бас-гитара б контрабас,
берде арх., бердо арх. ре!., берда арх.,
бегеш муз . @) 6. глас
басен м (удопина међу ппанинама
низ коју тече река) увала, депресија,
удолина, поречје, удубина, завала,
базен, потолина реШ.
басна ж (кратка прича с морапном
поуком у којој животиње предста­
вљају људе) поучна прича. - уИ. при­
ча, бајка
басносnован прид. о фам. пре­
скуп, непорцењив, драгоцен, као све­
тог Петра кајгана изр . - уи: скуп б 6.
огроман 1. @) арх. (који је измаштан,
бајковит) 6. измишљен
баснословно прил. 6 . прескупо
бастион м 6. бедем 2.
бат м (потмуо шум настао од удара
ногу при ходу) топот, клопот, клепе­

вотворење еуф., зачињавање еуф. тање, клопарање, топотање, клепет,

баронисати несврш. прел. жар!. из­ бахат ре!. - уИ. бука 2., одјек

мишљати, лагати, обмањивати (неко­
га), врдати, говорити неистину, ма­
зати очи изр., лажуњати ре!., ландати
ре!., лажати ре!., фарбати (некога)
фам., фолирати (некога) фам. , петља­
ти фам., палити жаРf. , ложити жарf. ,
бата м хип. брат, батица, брапе фам.,
буразер фам., бураз фам . , брајан
хиИ., братић хиИ., брата хии., братан
хии., браја хиИ . , братенац хиИ., браца
хиИ., братац хиИ., бај~ хиИ.
баталити сврш. прел. фам . О 6. оста-
41 батаљон I ба

вити 1. б 6. отказати @) 6. оштетити вентати pef., вући се фам., заплита

батаљон м вој. одред, дружина фиl., фам ., пелујати фам., њихати се фа
батаљун ре!., јединица 60ј., формаци­ плести ногама фам . , кршити се фа
ја 60). - суж: батерија, чета мипети фам., пузити фам ., бауља
батерија ж о акумулатор б 6. бате­ фам., гмизати фам. - уИ. шепати
ријска лампа @) 60ј. 6. батаљон баук м 6. ала
батеријска лампа ж батерија, бауљати несврш . непрел. фам. 6. б
џепна светиљка тргати се 1.
батерфлај м 6. лептир 1. и 2. баханалије ж мн . О (свечаности
батина ж 6 . мотка 1. част бога вина и весеља) баханал, с

батинати несврш . прел. млатити, турналије б 6. банчење

бити, ударати, тући, бубетати, де­ бахат прид. о (који нема поштова
ветати, бубати, ломити, пљускати, према другоме, који се прави важа

пупати, бусати, ломатати, шакетати, обестан, надмен , уображен, самољ

пљескати, бубњати, лупетати, мла­ бив, снобовски, надувен, ташт, бе
тарати, канџијати, чибукати ре!. , ша­ обзиран, неотесан, самодопадљи
марати суж., мазати фи!., тепати ре!., високопаран, претенциозан, арога

тепсти ре!., мецати ре!., лемати фам., тан, кочоперан, покондирен, осио

шутирати фам. , макљати фам., ле­ сујетан, блази ран, нарцисоидан, пр

шити фам., воштити фам., табати потентан, охол, дрзак, разметљи

фам., рокати фам., лемезати фаJlr., горд, умишљен, хвалисав, пун себ
фајтати жарf., пеглати жарf., футити подигнутог носа, дрчан, доминанта

жар!. , давати по туру еуф. горопадан, нашепурен, извештаче

батинаш м 6 . хулиган високоуман фи!., филозофски фИl

надут фиf., поносан фи!., гиздав ре!
батлер м 6. лакеј
прчевит реШ., узносит реШ . , прпоша
батрrање с копрцање, ритање, но­
реШ . , каћиперан реШ ., мудроспова
гатање, отимање, џилитање, кобеља­
реШ ., напухан Хр6. - уИ. покварен
ње, пруцакање, праћакање, бацака­
6. груб
ње, млаћење, млатарање , копитање
бахатост ж о 6. ароганција б
фи!., фрљацање ре!., ћифтање ре!., ги­
грубост
цакање ре!.
бацакати се несврш . 6. батргати се
батрrати се несврш. О копрцати се,
отимати се, ритати се, џилитати се,
бацање с хитање, витлање, изб

кобељати се, бацакати се, пруцати цивање, гађање, добацивање, ката

се, не дати се, гицакати се, праћака-
. ти се, млатарати, бацати се, копита­
ти се фи!., чифтати се ре!., чупати се
фам., пепршати се арх. б (тешко хо­
дати) гегати се, тетурати се, баврља­
пултирање ексир., фрљање фам. -у
пансирање 1.
бацати несврш. прел . хитати, витла
ти, гађати, добацивати, избациват
лансирати ексир., катапултирати екс

ти, посртати, клатити се, спотицати Ир., фрљати фам. - уИ. лансирати 1.
се, саплитати се, заносити се, гпави­ бацити сврш. прел. хитнути, изба
њати, кривати, шевељати, запињати, цити, завитлати, одбацити, добаци
швагати, кпиматати се, гавељати ре!., ти,лансирати, убацити, заковитлат
зав одити се ре!. , батрљати ре!., пе- замахнути, потегнути, врћи ре!., вр
бачва I бедан 42

љити ре!., бркнути ре!., бачити ре!., уз мак, одмицање, одлазак, брисање
вргнути ре!., машити ре!., заврљачи­ фам., стампедо фам. ексрир., кидање
ти фам., послати фам., фрљакнути фам., бежанија фам., кидавела жар!.,
фам., шибнути фам. , шикнути фам., штур жарf., штура жар!.

цибнути жар!., цимнути жар!., сјури­ беrовати несврш. непрел. фиг. (жи­
ти жарf., испалити ексИр. вети раскошно као бег) уживати,
бачва ж буре, чабар, каца, качица, бу­ благо вати, царствовати, царовати,
ренце фам., купусара фам. - pef: 6уца, аговати фи!. - уИ. владати
бадија, вучија, лагав, путуња, бакви­ беrовина ж арх. (државна својина
ца, сака, пута, бадан, барило, бадањ, у в реме турске владавине или има­

барел, џбан, фучија, бадњило, 6арело, ње које је бег добијао у посед) беГJIУК
бурило, жбан, лајт, врионик суж. арх . , беГJIак арх., бегат арх. - уИ. впа­
бачвар м каблар, качар, бочар pef., сништво

пинтар арх., пинтер арх. беrонија ж бот. (лат. Begonia sem-

бачвара ж (зграда у којој се држе perflorens) девојачко срце
бачве) качарница, бачварница, кача­ беrунац м о (онај који је побегао
ра фам. однекуд) побегуља, бежапац, бежа­
бачварија ж 6. бачварство лица реШ., бегапац нар., беган арх.

бачварница ж 6. бачвара 49 (који је побегао из своје земље) 6.

емигрант
бачварство с (бачварски занат) ба­
чварија
беда ж о (зло које задеси човека)
мука, паћеништво, страхота, патња,
бачија ж (летње сточарско насеље у
брига, невоља, несрећа, паћење, неда­
планини) катун, бачина ре!., бачеви­
ћа, мучење, тортура, страдање, зло­
на ре!., бачило ре!., стан ре!.
паћење, трпљење, страдалништво,
бачијаw м арх. 6. пастир
мрцварење, тегоба, неугодност, неу­
баwта ж врт, цветњак, цвећњак, ру­
года, напаст, патништво, јад, трпња,
жичњак суж. , албашча ре!., башча ре!.
калварија фи!., камен фи!., голгота
- уИ. двориште
фи!., враг фи!., бреме фи!., бич (суд­
баwтина ж 6. наследство бине) фИf., јарам фи!., главобоља фи!.,
баwтинити сврш. прел. 6. наследити пакао фи!. , малтретман жар!. - уи.
баwтињење с наслеђивање, пре­ баксуз 1. 49 сиромаштво, сиротиња,
ношење с колена на колено изр. немаштина, неимаштина , оскудица,

баwтован м вртлар, цвећар, вртар, беспарица, голотиња, несташица, де­

башчован ре!., бачован нар., гради­ фицит, просјаштво, убогост, оскуд­
нар реШ. - суж: поврћар, повртар, по­ ност, скученост, убоштво, оскудева­
вртлар, воћар ње, неимање, егзистенцијални мини­

беба ж (новорођено дете) новоро ­ мум, сиротињство, бедност, сирома ­

ђенче, принова, дојенче, одојче, си­ штина, бедастоћа, немање, бокчија
сан че, Г10војче, бебан хии., напршче ре!., бесолица реШ., крухоборство
хии., одојак ре!., детенце хии., бебац Хр6. - уИ . сиромах

хии., детешце хии., бебица хии . беда к м фам. 6. нерасположење

беr м бежање, бекство, пребег, изми­ бедан прид. о (који није довољно
цање, узмицање, одступање, устук, добар) мали, недовољан, јадан, ни-
43 бедем I беживотан

штаван, кукаван, мизеран, никакав, срећница, несрећница, несретница,

худ, без везан, безвредан, бескори­ невољница, злопатница, сиротанка,

стан, вајан, пуки реШ., пртен арх. дугопатница, великомученица, муко­

фи!., мршав фи!. - уи. лош 1.,аматер­ трпница, мизерија, божјакиња арх.,
ски, похабан 49 сиромашан, сиротан, јада фам. 49 6. бедник 2.
сиромашки, сирот, убог, јадан, мизе­ бедрењача ж анатом. карлица,
ран, просјачки, убошки реШ., прњав бедрена кост, стегњача, карлична
реШ., празнорук реШ. , голотрб фам., кост, бедрењак, бедрњача ре!., бе­
гологуз фам., без пребијене паре изр., дрица ре!., цревњача ре!., бедрача
без где ичега изр . , као црквени миш ре!., легењача ре!.

изр., потребит реШ., небог арх.
бескућан @ 6. лош 2. О несрећан, ту­
жан, јадан, ојађен, жалостан, жалан,
безнадежан, болан, растужен, очајан,
ожалошћен, плачан, чемеран,јадован,
јадовит, жалопојан, болестан, жало­
бан, жалостив, плачеван, неутешан,
злогуб, клонуо, изгубљен, безнадан,
готов, вајан, деран арх., дертли ре!.,
чемерикаст арх., небог арх., облачан
фи!., печалан ре!., губав фам., деран
реШ., шака јада изр .
бедем м о (зид тврђаве или утвр­
ђеног места који служи као заклон)
- уи. бедринац м бат. (лат. Pimpinella sa-
xifraga) пупчајивица, бедрица, задух,
бедренац, сиљевина, јарчија трава,
бедрница, говеђа трава, бедреник,
бедрнац, бедреничак, трава од пуп­
ка, бедреника, бедриница, сиљ, реска,
бедраница, црнпура, хазман трава
бедро с 6. бут
беж прид. бледосмеђ, драп, пепе­
љаст, боје песка, неутралан (о боји),
убледео фиf., блед фи!., избледео фи!.
беж прид . бледосмеђ, светлосмеђ,
драп, неутралан (о боји) - уи . сив -
сл. окер

упора, зидине, за штит а, браник, ба­ бежање с бег, бекство, узмицање,

стион, залеђе, утврда, фортификаци­
ја, утврђење, кула, бункер, грудобран,
редута, предзиђе, упориште, насип,
тврђа фам. ре!. , платно арх. ре!., бург
арх., бастај арх. , бастија арх. - уи: зид,
тврђава заклон 49 фи!. 6. заклон
бедник м о (који изазива сажаље­
ње) јадник, мученик, невољник, не­
срећник, очајник, паћеник, злосрет­
ник, мука, сиротан, мукица фам.,
пребег, измицање, одступање, устук,
узмак, одмицање, одлазак, брисање
фам., стампедо фам. ексир. , кидање
фам., бежанија фам., кидавела жарf.,
штур жарf., штура жар!.
бежати несврш . непрел . повлачити
се, ишчезавати, нестајати, одмицати,
губити се, измицати, давати се у бег,
брусити пете изр . , хватати џаду изр.,
хватати маглу изр., давати петама ве­

јада фам. - уи. баксуз 2.,
сиромах, сиротан, сиромашак, сиро­
тиња, убожник, мизерија, божјак, не­
вољник реШ., паупер арх., крпар суж.
- уи. просјак, бескућник @ (који иза­
зива презир, лош човек) 6. гад
бедница ж о (која изазива сажаље­
ње) сиротица, паћеница, мученица,
јадница, страдалница, патница, зло-
мученик 49 тра изр., трчати главом без обзира
изр. , севати фи!., летети фи!., бегати
ре!., хватати бежанију ре!. жар!. , па­
лити ре!. жар!., клизати фам., бриса­
ти фам., кидати фам., перјати фам.,
мигољити фам., фурати жар!.
бежи узв. 6 . марш
беживотан прид. о в. безвољан
бв. мртав
беживотност I безвезњак 44

беживотност ж О безизражајност, непобожан, апостатичан арх. - сл:

сувопарност, безосећајност, неосе­ секташки, расколнички, јеретички,
тљивост, отупелост, равнодушност, отпаднички, шизматички, дисидент­

летаргија, инерција, пасивност, успа­ ски, ренегатски реШ.

ваност фи!. - уи. апатија, застој, доса­ безбожник м атеиста, неверник,

да, колотечина е мртвило, укоченост, антихрист, незнабожац, дисидент,
замрлост, непокретност, упокојеност иноверник, бегунац, богохулник, по­
безазлен прид . о (који не може да ганин, безверник, апостата, криво­
нанесе штету) безопасан, нешкодљив, верник, ђаур ре!., ђаурин ре!., идоло­
бениган, неопасан, нештетан реШ. е поклоник арх. многобожац суж. - сл:
(који није злобан, лукав) невин, че­ шизматик, јеретик, секташ, отпад­
дан, доброћудан, незлобив, безло­ ник, расколник

бан - уи. добар е) наиван, неискусан, безбожнички прид. в. безбожан

простодушан - уи. безгрешан безбожништво ж в. бласфемија
безазоран прид. о в. безобзиран безбожност ж безверје, атеизам,
е в. неустрашив е) в . беспрекоран незнабоштво, безбоштво, кривоверје
безаконит прид. (противан за­ безбојан прид. о ахроматичан,
кону/праву) незаконит, бесправан, необојен, избледео, немањаст арх.,
илегитиман, илегалан, нелегалан,
албински Meg. - уи: бео 1., провидан,
кажњив, нерегуларан, ванзаконски,
анемичан 1. 6 фи!. (који се ничим
противправни, утужив, противзако­
не одликује) неизразит, једноличан,
нит, забрањен, против прописан, не­
празан фи!., шупаљ фи!., незани­
прописан, недопуштен, неправилан,
мљив, неинтересантан - уи . досадан
безакон, непризнат, незаконски, не­
безбојност ж о ахроматичност,
допустив, на индексу, изван за кон а,
необојеност, избледелост, албини­
подземни фиl.
зам Meg.- уп. провидност,анемија 1.
безакоње с о (стање без закона)
6 фи!. неизразитост, једноличност,
анархија, бесправље, безаконитост,
незанимљивост - уи. досада
безакоништво, безаконост, безакон­
безбрад прид. в. голобрад 1.
ство, бездужност - уи. бесправност
безбрижан прид. о (који је без
6 (незаконо дело) в. бандитизам
брига) миран, смирен, спокојан, ле­
безбедан прид. обезбеђен, сигуран,
жеран, комотан, ведар, безбрижљив
заштићен, миран, осигуран, закло­
арх., беспечалан арх. , опуштен фам.,
њен, безопасан, безбрижан, заклонит
кул жар!. неиром. - уи. срећан е в.
реШ.
безбедан е) (материјално сигуран)
безбедност ж о сигурност, безопа­
осигуран, обезбеђен 0 в. непажљив
сност,обезбеђенос~осигураност,за­
безбрижност ж в. спокој
штићеност, заклоњеност 6 (служба
која се брине о безбедности) обезбе­ безвезан прид. о в. лош 1. 6 в. бе­
ђење, осигурање - уи. полиција смислен - уи. досадан

безбожан прид. атеистичан, без­ безвезарија ж о в. бесмислица 1.

вернички, кривоверан, невернички, е в. баналност

безбожнички, бласфемичан, нере­ без везник м в. безвезњак 2.

лигиозан, богохулан, незнабожачки, безвезњак м о (особа без угледа)
45 безверје I бездуша

нула, никоговић, безначајник, ни­ битност, неважност, непотребност,

штарија, безвредник, безвезник, ни­ сувишност, несувислост, споредност,

штавац, ништавник, ништар, нико, ништавност, неупотребљивост - уи:

безвезњаковић, ништићевић, ништа, баналност, јаловост
апсолутна нула, левак фам ., ситна ри­ безвучан прид. нечујан, пригушен,
ба фам., брабоњак фам., свакаковић тих, бешуман, без гласан - уи: безгла­
реШ., сватковић реШ . , поздер ре!., шу­ сан 1., благ, ћутљив
ша фам., шушабуша фам., мизерија безгласан прид.О нем, нечујан, не­
жар!., ништавило жар!., труба жар!., мушт, мутав, лан ре!. - уи. безвучан
сиротиња ексир . , ништица хрв., нико 6 в. ћутљив е) в. безвучан
и ништа изр., беда од човека изр., ни­ безграничан прид. о в. огроман 1.
ко од никога изр. е (непозната осо­
е в. велик 1. е в. бесконачан
ба) анонимац, анонимус, непозна­
безграничност ж в . бескрајност
ти, безимењак, безимени, неимењак
безгрешан прид. непорочан, че­
реШ . , без угледа
дан, непогрешив, честит, кротак, не­
безверје с безбожност, атеизам, не­
упрљан, неокаљан, невин, недужан,
знабоштво, безбоштво, кривоверје
чист, простодушан, беза злен, беспре­
безвернички прид. в. безбожан коран, савршен, прав, свет, без љаге,
без воља ж в. апатија чист као злато изр., девичански - уи.
безвољан прид. о (који је без во­ добар 1.
ље) равнодушан, малаксао, депреси­ бездан м в. амбис
ван, летаргичан, ИНДОJlентан, апати­
бездетан прид. в. бесплодан 1.
чан, нераСПОJIожен, индиферентан,
бездоман прид. бескућан, бездо­
хладан, безизражајан, безбојан, не­
мован, без крова над главом - уи. бе­
брижан, МJlитав, кнонуо, атоничан,
дан 2.
беживотан, јеДНОJlИК, нехајан, обузет
бездушан прид. (који нема осећаја
мртвилом, флегматичан, бесполетан,
према другоме) окрутан, бруталан,
без живости, устајао, неживотан,
безобзиран, безосећајан, груб, суров,
неосетан, отупео, сив, малодушан,
немилосрдан, нељудски, насилнички,
обамро, баровит фи!., анемичан фи!.,
нечовечан, манијачки,дивљи,варвар ­
туп фи!., запарложен фи!. , шоњав
ски, дивљачки, злочиначки, немило­
фам. - уи: уморан, тужан 6 в. ауто­
стан, немилости,в, садистички, агре­
матски
сиван, крвнички, анималан, неумо­
безвољност ж в. апатија
љив , неосетљив, свиреп, неосећајан ,
безвредан прид. неупотребљив, зверски, нехуман, нецивилизован,
некористан, бескористан, безначајан, неконтролисан, опак, грозан, напра­
небитан, неважан, ништаван, ника­ сит, жесток, насилан, силовит, хладан,
кав, узалудан - уи: застарео, јефтин, неуслишљив, несажаљив, антихуман,
јалов, бедан 1. безмилостан, безочан, обестан, бес­
безвредник м в. безвезњак 2. поштедан, хладнокрван, неемоти­

безвредност ж безначајност, бес­ ван , крвав ексир., без срца изр ., тврда
корисност, ништавност, несврхови­ срца uзр., животињски фи!., камен
тост, безначај, бесмисленост, изли­ фи!. , прек фи!. , брахијалан фи!. pe~U .,
шност, узалудност, бесциљност, не- крволочан ексир., убилачки ексир.,
бездушност I безобпичан

пакленски реШ., несмиљен рей1., за­ безимен прид. В. анониман

торан рей1., богомрзак рей1., бешћу­ безименост ж В. анонимност 1.
тљив рей1., рабијатан рей1., неумитан безимењак м 6 . анонимус
рей1., неуљуђен рей1 ., нецивилизиран
безпичан прид. о В. безизражајан
хрв ., бешћутан хрв., барбарски хрв.
б В. неодређен 1.
- уи: равноду шан 1., неугодан, стра­
безмапо прил . В. близу1
шаН,зао, простачки, одвратан
безмеран прид. о В. бескрајан 1. и
бездушност ж окрутност, брутал­
2. бв. бројан ~ в. огроман
ност, безобзирност, безосећајност,
безнадежан прид. очајан, жапо­
грубо ст, суровост, немилосрдност,
стан, ожапошћен, чемеран, јадован,
нељудскост, насилност, нечовечан­
јадовит, жалопојан, несрећан, тужан,
ство, маникапност, дивљаштво, вар­
јадан, ојађен, жапан, безнадан, бо­
варизам, зпочинство, немипосност,
лан, вајан, растужен, плачан, жапо­
садистизам, агресивност, крвништво,
бан, жапостив, плачеван, неутешан,
анимапност, неумољивост, неосе­
клонуо, изгубљен, готов, чемерикаст
тљивост, свирепост, зверство, неху­
арх., Зllогуб арх., небог арх., деран
маност, нсцивипизованост, некон­
арх., дертли pef. неиром., обпачан
тролисаност , опакост, неспутаност,
фи!., печапан ре!., губав фам., деран
неосећајност, напраситост, сипови­
p e ~и., шака јада изр.
тост, несажаљивост, антихуманост,
безнадник м в. очајник
разорност, безмипосност, безочност,
обест, крвопочност ексир - уи: равно­ безнађе с (ситуација ипи осећај бе з
душност, разврат
наде) немоћ, немоћност, очај, немоћ,
неутешност, севдах, карасевдах рег.
беземљаш м напопичар, кмет, те­
жак, купучар, попов ник, геџа, аргетар
- уи. зебња, страх, нераспопожење,
патња
арх., аргатин арх. ре!., ајпугџија арх.,
рајетин арх., аргатар арх., аргатач безначајан прид. о в. небитан б в.
једноставан 1.
арх., ајпукчија арх., аргатник арх., ко­
пон арх., чифчија арх., арl · аташ арх. безначајник м в . безвезњак 2.
безизпазност ж (ситуација без из ­ безначајност ж о в. ситница б в.
паза ипи којој се не види изпаз) по ­ банапност ~ в. безвредност 1.
метеност, збрканост, дезоријентаци­ безобзиран прид. о дрзак, оси он,
ја, изгубљеност, сметеност, неснапа­ груб, безосећајан, неосетљив, неху­
жење, путање, пометња, смућеност, ман, неспутан, хпадан, тврда срца,

дезоријентираност, збуњеност, оша­ несажаљив, безочан, обестан, беспо­

мућеност, зачарани круг фи!., спепа штедан, без срца, камен фи!., неосећа­
улица фи!., беспуће фи!., ћорсокак јан рей1., бешћутљив реШ., беl.llћутан
фи!., пат-ситуација фам. хрв. - уи : равнодушан, раскапашан,

безизражајан прид . (који не пока­ немио, страшан, зао, сиров, одвратан

зује осећања и карактер) безизразан, б в. високопаран @ в. безобразан 2.

туп, празан, безличан, безосећајан, безоблачан прид. в. ведар 1.
неемотиван, бесловесан - уи . безво­ безоблачност ж в. ведрина 1.
љан
безобличан прид. неутврђен, неу­
безизразан ж В. безизражајан смерен, нејасан, аморфан, неодређен,
47 безобличностlбезобразник

необликован, безличан, неформиран, сан, нецивипизован, непријатан, не­

нејасних обриса, бесформан, у назна­ учтив, недопичан, неваспитан, нео­

кама, неуобличен, неограничен, не­ тесан, нељубазан, неуместан, неуљу­

коначан дан,неуглађен,неотмен,неваљао, не­
безобличност ж неодређеност, рафиниран, неуљуђен, неприпичан,
необликованост, неформираност, кочијаl.llКИ, профан, недостојан, без
бесформност, неуобличеност, аморф­ манира, лоше одгојен, неделикатан,

ност, несталност - уи. бескрајност, неприкпадан, неугодан, непријазан

изобличеност хрв. - уи: препотентан, охоп, осион,

безобразан прид. о (који се не развратан, пркосан, осоран @ скаре­

стиди својих поступака) бесраман, дан, развратан, пасциван, срамотан,

бестидан, злобан, аморалан, лош, опсцен, саблазан, раскалашан, вуп­

зао,покварен,непоштен,подао,под­ гаран, скандалозан, грешан, похотан,

мукао, бешчастан, бескарактеран, разуздан, бесраман, нечастан, пер­

неваљао, нечастан, неморалан, охоп, верзан, саблажњив, бестидан, шо­
препреден, опак, притворан, осион, кантан, запањујући, бпудан, зазоран,
веропоман, перфидан, безочан, пре­ негосподски, сраман, раскапаl.llен,

фриган, пакостан, срамотан, бести­ распуштен, запрепашћујући, безо­

јалан, дрзак, примитиван, злоћудан, чан, бешчедан, стидан арх., увредљив
обестан, дијаболичан, недостојан, еуф.
прорачунат, искварен, недисципли­ безобразлук м о (особина оног
нован, претворан, безобзиран, нео­ који је безобразан) бестидност, без­
тесан, несавестан, лоше васпитан, очност, дрскост, безобразност, безо­
хулан, без поштовања, неисправан, браштина, неучтивост, недопичност,
безморалан, премазан/намазан свим неваспитаност, неотесаност, проста­

мастима, издајнички, продао би и кпук, неуљудност - уи. инат б в. раз­

своју мајку, богохулан, сраман, стра­ врат 1.

шан, намаз ан свим мастима, неппе­ безобразник м о (поw, покварен
менит, неетичан, фриволан, непра­ и зао човек) нитков, бедник, бараба,
вичан, недопичан, неспаван, неци­ безочник, дволичњак, лицемер, хуља,
вилизован, подмитљив, грешан, не­ гад, изрод, подлац, безобразник,пре­
чист, непристојан, страховит, поган, вртљивац, хипокрит, препредењак,

надут, руж ан фи!., прљав фи!., низак бесрамник, покварењак, бестидник,

фи!., нечувен фи!., некрепостан ре!. , подмуклица, ђаво, НИl.llтарија, сплет­
смрадан фам. , дрзовит фам., зпочест карош, пробисвет, проклетник, му­
фам., кваран фам. , пибертински арх., тивода, дрзник, псето , џукац, уштва,

худ арх., киван реШ., инфаман рей1., неваљалко, нечасник, притворица,

иморапан рей1. , химбен хрв., нећудо­ неваљалац, преварант, злобник, не­

редан хрв., дебеле коже изр. - уи: бе­ човек, злоћа, непоштењак, пакосник,
дан, некултуран, несташан, дивљи, перфидник, гуј а, џукела, мамлаз, про­
заједљив, гадан, пицемеран, немиран тува, морална наказа, смутљивац, ба­
б (који је лоших манира и понаша­ лабандер, двоструки играч, муфљуз,
ња) непристојан, припрост, прост, морапни имбецил, мутикаl.llа, . жи­
простачки, некултуран , некултиви- вина, нищтавац, неотесанац, пре-
безопасан I безочник

творник, препреденко, безвредник, милостан, безочан, нагао, обес т ан,

животиња, бескичмењак, мекушац, беспоштедан, помаман, хладнокрван,
крма к, смеће, морална нула, крпа (од животињски фи!. , прек фи!. , брахи­
човека), морално смеће, прасац, бру­ јалан фи!. реШ., крволочан ексир.,
ка, поганчина, свиња, гњида, анти­ убилачки ексир . , пакленски реШ., не­
христ, ђубре (од човека), палаворда смиљен реШ . , заторан реШ., богомр­
ре!., претворица ре!., љигавац фам., зак реШ., бешћутљив реш . , рабијатан
љига фам. , гнус фам., смрад фам., реШ., неуљуђен реШ. , нецивилизиран
смрдљивац фам., фукара нар., пичка хрв., барбарски хрв. - уи. развратан,
нар. , курвин син нар. , рђа нар., шу­ страшан, зао

гавац нар., пизда нар., дркаџија нар. , безосећајност ж о неосетљивост,

шуфт ре!., угурсуз арх. , фарисеј арх. , неосећајност, неемотивност, хладно­
галијот арх., хахар арх., ванцага арх. , ћа, безизражајност, безизраз ност, ту­
одљуд реШ . , стодлака реШ. - уи: про­ пост,отупелост, неутралност, бесло­
стак, скитница, улизица, ласкавац, весност, бешћутност хрв . - уи . немар
хулиган, враголан б раскалашник, б в. бездушност
развратник, разузданик, блудњак, безочан прид. в. безобразан 1. и 2.
безобразник, распусник, распуште­ безочник м (лош, покварен и зао
ник, раскалашник, блудочинац, ли­ човек) нитков, бедник, бараба, гад,
бертинац - уи. похотљивац дволичњак, лицемер, хуља, битан­
безопасан прид. о безазлен, не­ га, изрод, подлац, безобразник, пре­
шкодљив, бениган, безризичан, не­ вртљивац, хипокрит, препредењак,

штетан реШ. б в. безбедан бесрамник, покварењак, бестидник,

безосећајан прид. о (који нема подмуклица, ђаво, ништарија, сплет­
осећања) неосетљив, безизражајан, карош, пробисвет, проклетник, му­
безизразан, неемотиван, туп, оту­ тивода, дрзник, псето, џукац, уштва,

пео, неутралан, неосећајан реШ . , ка­ неваљалко, нечасник, притворица,

мен фи!. , безбојан фи!. , хладан фи!., неваљалац, преварант, злобник, не­
леден фи!., без срца фи!. , тврда срца, човек, злоћа, непоштењак, пакосник,
бешћутан хрв. - уи. безвољан, без­ перфидник, гуја, џукела, мамлаз, про­
брижан, равнодушан б окрутан, тува, морална наказа, смутљивац, ба­
бруталан, безобзиран, груб, суров, лабандер, двоструки играч, муфљуз,
необуздан, бездушан, немилосрдан, морални имбецил, мутикаша , жи­
нељудски, насилнички, нечовечан, вина, ништавац, неотесанац, пре­
неемотиван, манијачки, горопадан, творник, препреденко, безвредник,
дивљи, варварски, дивљачки, злочи­ животиња, бескичмењак, мекушац ,
начки, немилостан, немилостив, са­ крмак, смеће, морална нула, крпа (од
дистички, оштар, агресиван, крвнич­ човека), морално смеће, прасац, бру­
ки, анималан, неумољив, неосетљив, ка, поганчина, свиња, гњида, анти­

свиреп, зверски, нехуман,нецивили­ христ, ђубре (од човека), палаворда

зован, неконтролисан, опак, крвав, ре!. , претвори ца ре!., љигав ац фам. ,
грозан, нападачки, жесток, насилан, љига фам. , гнус фам., смрад фам.,
силовит, неуслишљив, несажаљив, смрдљивац фам., фукара нар., пичка
антихуман, агресорски, разоран, без- нар., курвин син нар., рђа нар., шу -
49
гавац нар., пизда нар ., дркаџија нар.,
шуфт ре!. , угурсуз арх., фарисеј арх.,
галијот арх., хахар арх.., ванцага арх.,
одљуд реШ., стодлака реШ. - уи:
стак, скитница, улизица, ласкавац,
хулиган,враголан
безочност ж в. безобразлук
безразnожан прид .О (који није
заснован на реалним чињеницама)
неоправдан, неоснован, незаснован,
неутемељен, беспредметан, без осно­
ва/темеља, немотивисан, неодржив,
без везе фам., нефундиран реШ. , не­
разложан реШ. - уи. бесмислен б (ко­
ји је учињен безразложно) ирацио­
налан, неизазван, немотивисан, без
повода/побуде, неразборит, неразу­
ман, нерпомишљен, неуман реш., не­
схватљив - уи . брзопле т е) узалудан,
беспотребан,улудан,залудан,несвр­
ховит, бесциљан, безвезан фам.
безразnожно прил . о носновано,
неутемељено, беспредметно, неуме­
сно, без основа, неодрживо, беспо­
требно, незасновано, немотивисано,
неразложно реш. , нефундирано реШ .
б неразборито , неразумно, нерпо ­
мишљено, ирационално, неизазвано,
немотивисано, неумно реШ . , несхва­
тљиво е) узалуд, бадава, беспотреб­
но, низашта, забадава , улудо, без по­
требе, без разлога, заврага, ни због
чега, без везе, без сврхе, тек онако,
узаман арх. , у бесциљ арх., утутањ
ре!., залуду ре!. , бош ре!., џабе фам.,
џаба фам., утаман фам. , само тако
жар!. , џба жар!., заман арх. ре!.
безродан прид. в. бесплодан.1.
безукусан прид. о (о храни и пи­
ћу, неугодног или слабог укуса) неу­
кусан, бљутав, без укуса, ружан фи!.
фам., воденаст суж., водњикав суж. ,
неслан суж., разређен суж. - уи .
1., гадан , бајат 1.
беЗОчностlбек
безуман прид. О (који је без разу­
ма) неразуман, неуман, неразборит,
непромишљен, глуп - уи. бесмислен
про­ б в. луд - уи. сулуд
безумље с о (недостатак разум а)
неразумност, неумност, неразбори­
тост, непромишљеност, глупост - уи .
бесмисленост б (ментална/умна по­
ремећеност) лудило, деменција, без­
умност, сулудо ст, махнитост, умобо­
ља, лудња, френезија, неурачунљи­
вост, неприсебност, помахниталост,
подивљалост, неумност, з астрање­
ност, бунило, избезумљеност, ша­
шавост, суманутост, распамећенос т,
лудост, помама, безумништво, бе з ­
главост, безумство, болест, душев ­
но растројство, махнитост, полуде ­
ње арх., манија исих. суж. , хистерија
исих. суж
безумница ж лудакиња, умоболни­
ца, луда, лудача, блесанка, блесавк а,
неумница, луј ка фам . , лудна ре!., лу­
даија ре!. , луданџа ре!., бен а ре!., кл е ­
бецанка фам. , пацијенткиња жар!.,
ментолка жар!., луђакиња хрв.
безумно, неразборито, сулудо, сума­
нуто, избезумљено, неприсебно, из ­
ван себе, не расуђујући
безумност ж в. безумље
безусnован прид. апсолутан, не­
споран, сигуран, несумњив , недво ­
смислен, неоспоран, чињеничан , нео­
борив, кредибилан, проверен , непо­
битан, беспоговоран , непорецив, из ­
вестан, фактичан, поуздан, уверљив,
непроблематичан, истинит, крајњи ,
искуствен (доказан искус т вом), екс­
плицитан,проверљив , неупитан, по­
тврђен , неопорецив, неоповргљив ,
непрепоран, недвојбен хрв . - уи. са­
вршен, очигледан , потпун
лош безусnовно прил . в. апсолутно
бек м (одбрамбени игр ач у фудбалу,
бекасина I бео 50

рукомету и сл.) бранич хрв. беnај м фам. В. афера 1.

бека сина ж В. шљука
бекати несврш . непрел . бекетати,
мекетати, мечати, блејати, бекељити
се, блекетати, оглашавати се као коза,
брекетати
бекељити се несврш. нар. В. креве­
љити се
бекетати несврш . непрел . В. бекати
бекнути сврш. непрел. фи!. ио!. изго­
ворити, проговорити, заблејати, изу­
стити, прозборити,зуцнути, просло­
беnанце с беланац, белац ре!., бела­
њак ре!., бјеланак ре!., беланак реси.
беnанчевина ж албумин, протеин,
албумен
беnанчевинаст прид. беланчевин­
ски, беланчаст арх.
беnањак м ре!. В. беланце
беnац м белокожац
беnеr м о (знак по коме се неко или
нешто распознаје) знак, флека, биљег
хрв., младеж суж., ожиљак суж., пега

вити, писнути, рећи, заустити, про­ суж. 49 фи!. в. одлика

беседити, заблекати, отворити уста, беnеrија ж в. брус
пустити глас, проустити, запевати
беnежити несврш . прел . в. писати
фи!., зинути фи!., зацвркутати фи!.,
беnежник м записивач, записни­
кукурикнути фи!., ланути фи!., гук­
чар, евидентичар - уи. писар
нути фи!. , загукати фи!., пропевати
беnежница ж нотес, агенда, ро­
фам., гакнути фам. - уи. говорити
ковник, подсетник, књижица, блок,
бекрија м боем, бећар, лумпаџија,
блокче
лола, лумпов, лумп: лумпач, бохем ре!.,
.беnети се несврш. беласати се, бела­
банчило ре!., сархош ре!., бекри арх.,
скати се - уи. блистати
бекријаш арх., бекријало арх., банцош
беnеwка ж цртица, запис, нота, за­
арх., бекријаћ арх., банчура арх. - уи.
белешка, прибелешка, допуна, запис
алкохоличар, мангуп, весељак
на маргини, маргиналије, фуснота ,
бекријање с В. банчење
нотација реси., анотација реси .
бекријати несврш. непрел. 8. бан­
беnи rnor м бот. (лат. Crataegus то­
чити 1.
nogyna) бијела драча, бијели трн
бекријски Прил. лолински, обеше­
беnи пук м бот. сарансак ре!., чесан
њачки, мангупски, враголасто, бо(х)
ре!., чесен ре!., чесновити лук ре!., че­
емски, шеретски, несташно, фрајер­
шњакхрв.
ски, ђаволасто, лолски, бекријански,
беnина ж в. светло
факински, бекријашки, шмекерски
беnичаст прид. беласаст, белкаст,
фам.,окачењачки фам.
млечан, белушкаст, белашан, набео
бекство с о бежање, бег, узмицање,
реси .
пребег, измицање, одступање, устук,
беnкаст прид. в. беличаст
узмак, одмицање, одлазак, брисање
фам., стампедо фам. ексир., кидање беnоуwка ж (лат. Natrix natrix) во­
фам. , бежанија фам., кидавела жар!., дарица, рибарица

штур жар!., штура жар!. - сл : одлаже­ бена м и ж в. глупан

ње, трчање · 49 (из војске) дезертер­ бео прид. о (онај који је беле боје)
ство, пребег, одметништво, отпадни­ као млеко, као снег - уи. беличаст 49
штво, издајство фи!. празан, неисписан, бланко, чист 8 в.
51 беочуrlбескориста

блистав дика,иступ,иступање

беочуr м круг, прстен, колут, КО тур, беседити несврш . непрел . в. гово­

коло, венац, алка,обруч, витица, бан­ рити

дажа арх., колобар ре!., серклреси. бесити несврш. непрел . вешати, ка­
бербери н м брица фам., бербер чити, кешати фам.
арх. ре!. , бријалац арх. ре!. , бенбе­ бескарактеран прид. в. немора­
рин арх. ре!. , бербир арх. ре!., бривац лан 1.
арх. ре!., берба арх. ре!., бријач арх. ре!., бескичмењак м о зоол. мн. (жи­
бербо арх. ре!. , бривач арх. ре!., бем­ вотиње које немају кичму) повијуше,
бер арх. ре!., бритвар арх. ре!., бар­ бескраљежњаци хрв., мекушци суж.
бир арх., бријачар арх. ре!., бритвач 49 фи!. в. полтрон ~ фи!. в. кукавица
арх. ре!. 1. 6 фи!. в. бесрамник
берде с 8. бегеш бескомпромисност ж в. стро­
бериl1етност ж о в. плодно ст 1. 49 гост

арх. в. срећа 1. бесконачан прид. о (просторно)

бес м о срџба, љутито ст, љутина, бескрајан, безграничан, неограни­
љутња, побеснелост, јарост, гневност, чен,непрекину~неизмеран,несагле­

раздраженост, разјареност, горопад, див, без дна/граница/краја, неи згла­

жестина, јар, гнев, јеткост, јед, бесно­ див арх. - уи. огроман 49 (временски)
ћа, афекат, махнитост, набуситост, вечит, вечан, трајан, дуговечан, ду­
распаљеност, разбеснелост, бесни­ гогодишњи, бесмртан, беспрекидан,
ло, осорност, помама, срда , срдито ст, непролазан, непрекидан, дугорочан,

срдња, бешњење, фурија, пламен непрестан, дуготрајан, сталан, дале­

фи!., жучљивост фи!., жуч фи!., ватра косежан, непромењив, бескрајан, до­
фи!., огањ фи!., жар фи!., отровност животан, константан, неограничен,

фи!. - уи. гордост 2., махнитост, по­ неизбрисив, ненарушив, неуништив,

хота, лудило, нерасположење, неза­ векотрајан, неисцрпан, неисцрпљив,
довољство 49 8. огорченост неумрли, неискорењив, вековечан,

бесан прид. о љути т, гневан, јаро­ вековни, безвремен, перманентан,

стан, махнит, киван, веома љут, узру­ непревртљив арх., дурашан арх., да­

јан, иживциран, изнервиран, сума­ ноноћни фам., непресушан фам., -

нут, набусит, озлојеђен, горопадан, сл: фиксни, несавладив, чест
раздражен, расрђен, усијан, бити из­ бесконачност ж 8. бескрајност
ван себе, испровоциран, гневљив, бе­ 1. и 2.
нав, срдит, убојит, стекли ексир. ре!. - бескорисност ж непотребност, су­
уи : нерасположен , насилан, разјарен, вишност, излишност, несврховитост,

агресиван, побеснео 49 в. огорчен ~ узалудност, бесциљност, ниш та в­

в. махнит ност, безвредност, несувислост, бе­
бесвесност ж о (стање без свести) значајност - уи : баналност, ништави­
несвест, несвесност, бесвест 49 в. лу­ ло, јаловост, јаловост
дило бескористан прид. узалудан, из­
беседа ж говор, обраћање, слово, лишан, непотребан, беспредметан,
здравица, орација - суж: експозе, пле­ залудан, сувишан, безвредан, безна­
доаје, предавање, проповед - сл: про- чајан, непродуктиван, непроизводан,
бескрај I бесмртан 52

несврховит, ништаван, јалов, беспло­ пав, глупоглав, туп, тупав, тупоглав,

дан,неупотребљив недотупаван, кретенаст, кретен­

бескрај м в. бескрајност ски, слабоуман, ступидан, тикван­

бескрајан прид. в. бесконачан ски, ограничен, имбецилан, плитак,

плиткоуман, будаласт, краткоуман,
бескрајност ж о (просторна) бес­
танкоуман, празноглав, неразборит,
крајаност, безграничност, неограни­
приглуп, неинтелигентан, непаме­
ченост, непрекинутост, неизмерност,
тан, дебилан, шупљоглав, заглупан,
несагледивост, недоглед, неизгла­

дивост . арх. @ (временска) вечност, букваст, плитке памети, бедаст арх.,

трајност, дуговечност, бесмртност, глуп као мајмун/ноћ изр., туп као

беспрекиднос~непролазност,непре­
пањ изр. , без даске у глави изр . , спор

кидност, дугорочност, непрестаност,

фам., глуп колико је тежак изр., туп

дуготрајност, сталност, непромењи­ као секира изр., да нема носа траву би

вост, бескрајност, доживотност, нео­ пасао изр., тротласт ре!., тротулозан

граниченост,неизбрисивост,ненару­ ре!., борниран реШ. - уи: блесав 1. @ в.

шивост, неуништивост, неопозивост,

бесмислен @) в. безизражајан

неисцрпност, неисцрпљивост, неис­ бесмисnен прид. несмислен, небу­

корењивост, вековечност, векотрај­ лозан, ирационалан, безразложан,
ност реШ., дурашност арх., констант­ несувисао, бесадржајан, незаснован,
ност неразуман, бесловесан, изван паме­

бескрван прид. в. блед ти, иреалан, неоснован, неразборит,

бескућан прид. бездоман, бездомо­
ван, без крова над главом - уи.
2., сиромашан
бескућник м луталица, скитница,
скитарало, скитничар, скиталац, ту­
безуман, непаметан, без темеља, не­
повезан, бесциљан, апсурдан, сме­
бедан
шан,уврну~сулуд,блесав ,луд,иди­
отски, будаласт, суманут, безвезан,
промашен, чудан, нефундиран реШ.

марало, уличар, клошар, цуњало, ва­

- уи: нејасан, безразложан

габунд, селилац, потуцало, уличњак, бесмисnеност · ж О (недостатак

потуцач, мувало, скитало, скитач,
смисла) бесмисао, излишност, уза­

потукач, бангало, луњало, басало, лу­ лудност, бесциљност, бескорисност,

талац, фукара, вечни путник, ходали­ ништавност, безвредност, непотреб­

ца, ходач реШ., бангалоз реШ., левента ност, сувишност, несувислост, безна­

реШ., номад фи!., чергаш фи!., ветре­ чајност, споредност, несврховитост

њак реШ., јурук ре!., потепух ре!., ај­ - уи: баналност, ништавило, јаловост

ван ре!., вандрокаш ре!., лонција ре!., @ в. бесмислица

хахар ре!., тепац ре!., вандровац ре!., бесмисnица ж о бесмисленост,

гурбет ре!., јалијаш ре!., лангов ре!., несувислост, несмисао, апсурд, ап­

блатотеп фам. реШ., клатарало фам., сурдност, апсурдитет, безумност, не­

шалабазало фам., трампер арх., кла­ умност, бестемељност, неоснованост,
теж арх., вагант арх., лангара реШ., будалаштина, безразложност - уи:
скитник реШ., ландокур ио!. реШ. - уи: глупост, лудост @ в. баналност
беспосличар, просјак - сл: чергар, ба­ бес.мисnице ж мн . в. блебетање
даваџија, птица селиц а фи!., апаш бесмртан прид. о (који није смр­
бесnовесан прид. о глуп, глу-. тан)* - уи. бесконачан 2. @ фи!. в.
53 беснети I беспосnичар

славан слабашан, танушан, шоњав, танан,

беснети несврш. непрел. лудети, хи­ кржљав, мекушан, трошан - уи: та­

стерисати, бестијати, дивљати, бена­ нак, мршав, фин ... уи. бедан 4.
вити, махнитати, кипети фам., пени­ беспомоћник м о в. болесник @
ти фам., шизети фам., пиздети нар., слабић, немоћник, усуканац, шоња,
дилејисати жар!., а:ветати арх., авети­ кржљавац, мекушац @) в. очај ник

њати арх. беспомоћност ж о в. болећивост

бесниnо с о Meg. (вирусна болест) @ в. очај
бес арх. @ в. бес беспосnен ПРИД. залудан, докон,
бесно прил. љутито, махнито, кив­ узалудан, пасиван, дангубан, непро­
но, набусито, озлојеђено, горопадно, дуктиван, некористан, неактиван,

раздражно, расрђено, изнервирано, нерадан, незаузет, стајаћи, недела­

срдито, гневно, пуно беса, пуно јаро­ тан, бескористан, нерадин, инертан,
сти, агресивно, дрско ... уи. безумно доколичан, лежећи, статичан фи!.,

бесноliа ж в. бес бесциљансуж. - уи: сувишан 1., без­

вољан,
бесомучно прил . лудо, неразбо­
рито, сулудо, сумануто, махнито,
беспосnица ж беспосличарење, ле­
њост, ленчарење, нерад, пландовање,
лудачки, безумно, избезумљено, не­
присебно, изван себе, не расуђујући, доколичарење, дангубљење, бадави­
сање, доколица, излежавање, лењ­
безглаво, у бунилу, у лудилу, помам­
но, распамећено, без памети ствовање, незапосленост, траћење
времена, неделатност, празновање,
беспарица ж в. беда 2. .
доконарија, беспосличење, дембели­
беспnатно прил. о бадава, муфте,
сање фам., левентовање ре!., меди­
гратис, забадава, ни за шта, без паре,
тација фам., џабалебарење фам., ве­
без накнаде, без наплате, будзашто,
гетирање фам. фи!., лежачина фам.,
бамбадава, за ништа ре!., џаба фам.,
докоњаштво реШ., елбетовање реШ.,
џабе фам., мукташевине ре!., мук­
лежникре!.
те ре!., багатела фам, фри жар!., фрај
беспосnичар м о лењивац, ленчуга,
жар!., за џ жар!., без плаће хрв., на ле­
ленштина, нерадник, дангуба, згуби­
пе очи изр. @ фи!. в. јефтино
дан, залудник, залУДничар, забушант,
беспnодан ПРИД. о (који не да­
зевало, доколичар, дембел, лезилеб,
је плод) јалов, неплодан, безро­
лезилебовић, немарник, бадаваџија,
дан, неродан, стерилан, неизда­
трут, беспосленичар, беспослењак -
шан @фи!. (који не доноси корист) в.
фам. џабалебарош, луфтигуз, стрви­
бескористан
на, ландара, трут,трутина, ветропир,
беспnодност ж в. јаловост
фрајер, ленгуз, лења буба, мртво ду­
беспоrоворан ПРИД. о в. безусло­ вало, паразит, зевало, луфтер, шала­
ван @ в. послушан
бајзер - ре!. гњилац, гњилавац, лежа­
беспоnан прид. асексуалан чина, ленчина, бангалоз, липсотина,
беспоnност ж асексуалност цркотина, мрцина, зијало, мртваја,
беспомоћан прид. о в. болестан @ ладолеж, ленац, левента, ленчура, ле­

слаб, сув, геџав, ситан, нејак, немо­ њак, голанфер, лежак, муктаџија, ли­
ћан, слабомоћан, усукан, сувоњав, зун, лазарон, потепух, лежикар, ле -
беспосnичарење I беспрекорно 54

лек, бадавњак, легањ, ленга, полтрон, фам., трутовски фам., мукташки реј.
ласногуз, лењак, јебиветар жарf. - - уи. лењ

арх. окламаш, степихлеб, ветрогоња, беспосnичити несврш. непреn. в.

адраповац, предрштина - уи: битанга беспосличарити
8 в. бескућник беспотребан прид. о в. непотре­
беспосnичарење с в. беспослица бан 8 в. небитан
беспосnичарити несврш . непреn. беспотребно прип. в. безразложно
ленчарити, лешкарити, дан губити, бесправан прид. (противан зако­
беспосличити, пландовати, ленчова­ ну/праву) незаконит, илегитиман,
ти, замајавати се, одмарати се, изле­ илегалан, нелегалан, кажњив, нерегу­

жавати се, лењствовати, доколича­ ларан, ванзаконски, противправни,

рити, дембелисати , џабалебарити , утужив, противзаконит, забрањен,

празновати, зурити у празно, троши­ против прописан, санкционисан, не­

ти време (улудо), доконисати, не ра­ прописан, недопуштен, неправилан,

дити, губити/тратити време, бадава­ безакон, потајан, непризнат, неза­

дисати, готованити, прикраћивати/ конски, недопустив, на индексу, из­

убијати време, траћити време, седети ван закона, безаконит, подземни фUi.
(скрштених руку), доколичити, жи­ бесправље с в. бесправно ст
вети на туђи рачун uзр., бити неко­ бесправност ж незаконитост,
ристан, хладовати, вегетирати фUi., илегитимност, илегалност, беспра­
млатити празну сламу uзр., ленгари­ вље, утуживост, противзаконито ст,

ти реј., мукташити реј., левентовати кажњивост, неправилност, нерегу­

реј., клинчити реј., бадаваџити реј., ларност, непрописност, противпро­

ленити реј., мајати се реј., ластовати писност, безакоње, нелегалност, не­

реј., цмарити се реј., ландовати pef., допуштеност, незакоње, бесправно
трулити фам., блејати фам., цркава­ стање

ти фам. реј., зијати фам., извлачити беспредметан прид. о (који није

се фам., чварити се фам., медитира­ заснован на реалним чињеницама)
ти фам., красти богу дане uзр., зја.ка­ безразложан, неоправдан, неосно­
ти фам., филозофирати фам., мотати ван, неутемељен, без основа/темеља,
се фам., паразитирати фам., прчка­ немотивисан, неодржив, нефунди­
ти фам., зевати фам., хватати зјала ран реШ., неразложан реШ. - уи. бе­
фам. uзр., продавати зјала фам. uзр. , смислен 8 в. непотребан
луфтирати фам., красти време беспрекидан прид. в. бесконачан
фам. uзр., пресеравати се нар., огузи­ 2.
вати се нар., џабалучити реј., бројати беспрекоран прид. о в. савршен 8
звезде uзр., трла баба лан да јој прође в. безгрешан
дан uзр. беспрекорно прип. одлично, извр­
беспосnичарски прип . доколи­ сно, 'савршено, изузетно, феноменал­
чарски, нераднички, готовански, не­ но, вансеријски, ванредно, особито,
марнички, бадаваџијски, лењивач­ боговски, сјајно, предобро, посебно,
ки, беспослењачки, џабалеб~рошки, силно, фантастично, изванредно,
маркирантски фам., забушантски перфектно, импресивно, бриљант­
фам., филозофски фам., паразитски но, без мане/замерке, бравурозно,
55 беспреКОРностlбестидан

нема боље фам., као бог фам., прва несташан, дивљи, гадан, лицемеран

лига фам. , антика фам., филаделфи­ 8 вулгаран,бесраман,опсцен,бести­

ја фам., супер неиром. фам., екстра дан, неукусан, фриволан, срамотан,
неиром. жарi., жешће неиром. жарf., порнографски @) в. ласциван 1.
жестоко жарi., врх неиром. жарi., бо­ бесрамник м (лоw, покварен и зао
ли глава жарi., проминентно форм., човек) нитков, бедник, бараба, без­
еминентно форм., ексцелентно реШ. очник, дволичњак, лицемер, хуља,

беспрекорност ж в. савршенство гад, изрод, подлац, безобразник,пре­

беспримеран прид. о в. атипичан вртљивац, хипокрит, препредењак,

8в. савршен бесрамник, покварењак, бестидни к,

беспримерно прип . о в. друкчије подмуклица, ђаво, ништарија, сплет­
8 в. беспрекорно карош, пробисвет, проклетник, му­

беспристрастан прид. в. непри­ тивода, дрзник, псето, џукац, уштва,

неваљалко, нечасник, притворица,

страстан

беспрстост ж адактилија неваљалац, преварант, злобник, не­

човек, злоћа, непоштењак, пакосник,
беспу11е с о врлетност, непристу­
перфидник, гуја, џукела, мамлаз, про­
пачност, непролазност, забит, не­
тува, морална наказа, смутљивац, ба­
доходност, недоступност, дивљина,
лабандер, двоструки играч, муфљуз,
беспутност, неприступност, беспут­
морални имбецил, мутикаша, жи­
ница, непроходност, непрелазивост,
вина, ништавац, неотесанац, пре­
пустош, беспућина фам., злопутност
творник, препреденко, безвредник,
реШ., беспут реШ. - суж: стеновитост,
животиња, бескичмењак, ' мекушац,
стрмоћа, кршевитост 8 фUi. в. раз­
крмак, смеће, морална нула, крпа (од
вратност
човека), морално смеће, прасац, бру­
бесраман прид. о (који се не стиди
ка, поганчина, свиња, гњида, анти­
својих поступака) бешчастан, бести­
христ, ђубре (од човека), палаворда
дан, амор алан, неморалан , непоштен,
реј., претвори ца реј., љигав ац фам.,
лош, зао, покварен, искварен, подао,
љига фам., гнус фам., смрад фам.,
подмукао, бескарактеран, неваљао,
смрдљивац фам., фукара нар., пичка
нечастан, неморалан, охол, препре­
нар., курвин син нар., рђа нар . , шу­
ден, опак, притворан, вероломан,
гавац нар., пизда нар., дркаџија нар.,
перфидан,безочан,префриган,пако­
шуфт реј., угурсуз арх., фарисеј арх.,
стан, срамотан, обестан, прорачунат,
галијот арх. , хахар арх., ванцага арх.,
безобзиран, хулан, безморалан, пре­
мазан/намазан свим мастима, издај­
одљуд реШ., стодлака реШ . - уи: про­

нички, продао би и своју мајку uзр.,

. стак, скитница, улизица, ласкавац,

хулиган, враголан
сраман, неетичан, фриволан, непра­
вичан, грешан, нечист, поган, ружан
бесрамност ж в. скаредност

фUi., прљав фUi., низак фUi., нечувен бестеnесан прид. в. аветан

фUi., некрепостан реј., смрадан фам., бестидан прид . о окрутан, брута­
дрзовит фам. , злочест . фам., кваран лан, безобзиран, безосећајан, груб,
фам., худ арх., иморалан реШ., хим­ суров, необуздан, бездушан, раз­
бен хрв., нећудоредан хрв., дебеле вратан, немилосрдан, нељудски, на­

коже uзр . - уи: бедан, некултуран, силнички, нечовечан, манијачки,

бестидни к биnанс I 56

горопадан, ДИВЉИ, варварски, ди - бесциљно ст ж бесмисленост, и з -

вљачки, злочиначки, немилостан, не­ лишност, узалудност, бескорисност,
м илостив, садистички, оштар, агре­ ништавност, бе з вредност, непотреб ­
сиван , крвнички, дрзак, анималан, ност, сувишност, несувислост, безна­
неумољив, распуштен, неосетљив , чајност, споредност, несврховитост -
бесраман, свиреп, мучан, зверски, уи: баналност, ништавило, јаловост
нехуман , нецивилизован , неконтро­
беl1ар м 6. бекрија
лисан, опак, крвав, грозан, насилан
бехар м цвет, цваст, јек реј.
у поступцима, неспутан, напрасит,
бехаран прид. 6. процветао
наIi:адачки, жесток, насилан, сило­
бечање с 6. викање
вит, хладан, тврда срца, неуслишљив,
беwуман прид. 6 . безвучан
несажаљив, антихуман, агресорски,

разоран, безмилостан, безочан, на­ беwчасност ж 6. изопаченост 2.

гао, обестан, беспоштедан, без срца, беwчастан прид. 6. бесраман 1.
помаман, хладнокрван, неемотиван беwчаwl1е с 6 . изопаченост 1. и 2.
еуф., животињски фUf., камен фUf. , бибер м бот. (лат. Piper nigrum) ка­
прек фUf., брахијалан фUf. реШ ., кр­ рабибер реј., папар Хр6.
волочан ексир., убилачки ексир. , па­ бивак м (привремени војнички ло­
кленски реШ . , несмиљен реШ., зато­ гор при покрету трупа) 6 . камп
ран реШ., неосећајан реш., богомр­ биво м зоол. (лат. Bubulus) бивол
зак реШ., бешћутљив реШ., рабијатан Хр6.
реШ., неумитан реШ., неуљуђен реш.,
бивствовати несврш. непрел. 6. бо­
нецивилизиран Хр6., бешћутан Хр6.,
равити
барбарски Хр6. - уи: равнодушан,
биrамија ж двобрачност, двожен­
раскалашан, немио, страшан, зао, си­
ство, двомуштво - уи. многоженство,
ров, одвратан - сл : вучји, тврд f!) 6. бе­
многомуштво
сраман 1. @) 6. ласциван 1.
биrамиста м двоженац
бестидни к м 6. бесрамник
биэам м зоол. (лат. Ondatra zibethi-
бестидност ж о 6. безобразлук 1.
cus) америчка ондатра, бизамски па­
f!) 6. разврат
цов
бестија ж о 6. животиња f!) фUf. 6.
биэаран прид. о 6 . чудан f!) 6. на­
аждаја 2.
стран
бес циља н прид. 6. бесмислен
биэарност ж о 6. чудноватост f!) 6.
бесциљно прил. о бесмислено, из­
настрано ст
лишно, узалудно, непотребно, суви­
биэон м (лат. Bison bison) гаур
шно, несувисло, безначајно, залуд­
бик м зоол . (одрасло мушко говече)
но f!) сметено, пометено, сумануто,
бесмислено, сулудо, тамо-амо uзр. , бикања реј., бакин реј., бика реј. , була
реј., бак реј., бикац фам. реј., бикоња
горе-доле uзр., овамо-онамо uзр. ,

амо-тамо uзр., сад овде сад онде uзр.,

фам.

на све стране uзр . , као мува без главе биnабијаn м грам . двоусненик
uзр. , тамо-вамо uзр., смушено, лево­ биnабијаnан прид. грам. двоусне­
десно uзр., безглаво, те овамо те она­ ни, двоуснен, билабијални
мо uзр. биnанс м исход, резултат, ефекат,
57 биnатераnан I бисерка

учинак, плод, успех, производ, по­ фам., кинематограф арх., кино Хр6.
стигнуће, домет, Достигнуће, оства­ биран пр ид. о изабран, одабран,
рење, продукт, испуњење, делотвор­ пробран, издвојен, селектиран, се­
ност, видљив учинак, последак реШ . , лектован f!) 6. посебан 1.
стечевина реШ. - уи . корист
бирати несврш. прел. О (тражити
биnатераnан прид. обостран, уза­ између већег броја нечега) ода6ира­
јаман,реципрочан,двостран
ти , вршити избор, одвајати, издвај а ­
биљар м о (човек који лечи биљем, ти, селектовати f!) (тражити нешто
травама) травар, биљобер арх., врач боље) пробирати, одвајати, изабир а­
арх., друид реШ. - уи. лекар f!) (онај ти боље, одлучивати се, опредељива­
који се храни искључиво биљкама) ти се @) требити, чистити, прочишћа­
вегетаријанац, вегетар реШ., вегета­
вати,пробирати,филтрирати
рац реШ. , биљојед фам., биљождер
бирач м о гласач, гласоватељ
фам. - уи. биљождер
Хр6. f!) (онај који про бира) 6 . избирач
биље с вегетација, растиње, биљке, зе­
@) (онај који врши избор) 6. селектор
лениш, зеленило , з еље реШ. , рашће р е ј. ,
биро м о (службена просторија у
биљина реј. , биљина реј., билије реј. ,
којој се обављају административни
дрвеће суж., травке суж. , цвеће суж.
послови) канцеларија, уред , писар­
биљка ж (јединка растиња) * - уи. ница, офис фам., канц жарf., лари­
биље
ја жарf., писарна арх., секретаријат,
тајништво Хр6. е. (орган који руко­
Делови биљке води радом неке организације и л и
политичке партије) администрација,
воћка лист стабло или секретаријат, служба, з авод , послов­
грана луковица стабљика ница, заповедништво, дирекциј а,
гранчица петељка трн
надлештво, комора
изданак плод тучак

кора прашник цвет бирократија ж чиновништво, ад­

корен семе министрација, уредски послови, кан ­
целаријски послови, папирологија

биљни прид. (биљног порекла) ве­ фам.

гетабилан, вегеталан бирократски прид. чиновнички ,
биљождер м (о животињама, оне административни , папиролошки

које се хране само биљкама) биљојед, фам.

травојед, травождер, биљождерац, биртија ж 6 . гостионица
хербивор , вегетаријанац фам. бирцуэ м 6. гостионица
биљојед м В. биљождер бисер м о (седефасто зрно које
бина ж позорница, подијум, сцена, стварају неке шкољке) перла, дра­
платформа, плато, узвишење, даске гуљ, бесцен арх. f!) (нешто и зузетно
фUf. , стејџ жарf., естрада арх. лепо и значајно) драгоценост, вред­
биоrрафија ж (опис живота неке ност, драгуљ фUf., цвет фUf. @) жарf. 6.
личности) животопис - уи : аутобио­ бесмислица 1. О жарf. В. виц 0 фUf.
графија, житије иран . В. будала
биоскоп м бискиш фам. , биоња бисерка ж зоол. В. морка
бискуп I бицикл 58

бискуп м бишкуп ре!., бископ ре!. - видуа, особа, човек, лично ст, душа,
уи:еПИСКОП,владика организам, јединка, лице, прилика,

бистар прид. о (који пропушта све­ персона, појединац , смртник, поја­

ва, земник, лик, индивидуум, глава,
тлост, који није замућен) јасан, чист,
незамућен, провидан, прозиран @ в. тело, тип фам., фаца фам., њушка

паметан 1. @ в. бљештав фам., ланита арх. @ суштина, приро­

да, бит, битност, суштаство О (само
бистрина ж О (стање онога што је
постојање) в. живот
бистро) провидност, бистроћа, би­
строст, незамућеност, прозирност,
стакленатост, бистрота реШ. @ фи!. в. Бића из српскоr
интелигенција 1. иародиоr веровања
битан прид. важан, значајан, од ва­
жности, од значаја, релевантан, вре­ ноћница
авет герман

дан пажње, озбиљан, сигнификантан, аждаја дрекавац олалија

знатан, замашан реШ. - уи. пресудан ала дукљан омај

анатема дунавски орко
битанrа м ж О (човек без сталног
арапин водени дух осења
боравишта и занимања) в. скитни­ баба рога дунавски остењак

ца1.@ (лош човек) в. бараба 2. балачко демон пањ

баук ђаво патуљак

бити' несврш. непрел. О (бити жив)
баучак живи петао-змај
живети, постојати, имати, егзистира­ вампир n ри којаса
пироман

ти, вековати иесн. - уи: животарити Баш Челик змај псоглав

@ (бити на неком месту) боравити, беда змијски цар русалка

бес јауд сен

бивствовати, обитавати, становати,
бисерко караконџула сребрни цар
налазити се, пребивати, бивати, про­ брко кемза стухаћ
водити време, стојати ре!., опстојати букавац кратељ суђеница

реШ., бавити се реШ., бавити реШ. вада ламња таласон

вампир лесник тодорац

бити' несврш. прел. млатити, уда­ ћорава
вампирић лешиј
рати, тући, батинати, ћушкати, бу­ вештица мађионик Анђелија
бетати, деветати, бубати, ломити, вила мацић услужнидух

међедовић утвара
пљускати, шамарати, лупати, бусати, вилењак

водењак мора цикавац

ломатати, гњечити, чвркати, шакета­
вукодлак мрак чума

ти,чибукати, пљес~ати,чукати,буб­ врколак мрачник шумска

њати, лупкати, лупетати, млатарати, гвоздензуба нав мајка

гвоздени некрштенац
канџијати, мазати фи!., тепати ре!.,
човек норин
тепсти ре!., мецати ре!., лемати фам.,
шутирати фам., макљати фам., ле­
шити фам., воштити фам., табати бифе м в. кафе
фам., рокати фам., лемезати фам., бифтек м (печен комад говеђег ме­
фајтати жар!., пеглати жарi., футити са) леђна печеница, омбуо ре!., омбул
жарf., давати по туру еуф. ре!., писаница хрв.

битност ж в. важност бифуркација ж (отицање в.оде јед- '

биће с о (оно што живи, постоји) не реке у два слива) в. рукавац
створ, створење, битник, јединка, ду­ бицикл м бицикло реј., бицикла
ша, организам@ (људско биће) инди- ре!., бицигли ре!., бајсика фам., би-
59 бичевати I блатњав

циш фам., бајс фам., бајк жар!., то­ уживање, задовољство, нирвана, ми­

чак арх., бициклет арх., велосипед лина, гушт, мерак, наслада, наслађи­
арх. , котач арх., велоципед арх .. - суж: вање - уи. срећа
тркачки бицикл, брзинац фам., по­ блазиран прид. в. високопаран
ни, маунтин бајк - уи: мотоцикл, три­ бламажа м фам. срамота, стид,
цикл, тандем
брука, понижење, срам, осрамоће­
ње, обешчашћење, дискредитација,
Делови бицикла обешчашћеност, љага, бламаж арх. -
уи: скандал, мана

амортизери наслањач бланко прид. в. бео 2.

блатобрани педале
бласфемија ж оскврнуће, скрна­
динамо помоћни точкови
жбице предње виле
вљење, хула, светогрђе, богохулство,
гувернала рам безбожништво, хуљење, богохуљење,
звонце рогови
оскрнављење, профанација, сакриле­
корпе светло
гијум, обесвећење, светогрдно ст, без­
кочнице седиште

лежајеви точкови
очна грдња, погрда, вређање, осквр­
мачје око унутрашње гуме њење, обезвређење, псовање, богогр­
мењачи фелне ђе, прљање фи!.
бласфемичан прид. в. безбожан
бичевати несврш. прел. шибати,
блатан прид. о в. блатњав @ в. прљав
канџијати, лемати, швигати, жицати,
блатити несврш. прел . О фи!. (прљати
воштити
нечију част) омаловажавати, понижа­
блавор м зоол. (лат. Ophisaurus аро­
вати, брукати, деградирати, ружити,
dus) слепић
срамотити, дирати, нападати , нагрђи­
блаr прид. тих, смеран, кротак, бе­
вати, обезвређивати, оцрњивати, пот­
зазлен, добродушан, умилан, нежан,
цењивати, повређивати, профанирати,
покоран, попустљив, питом фи!., јаг­
псовати, наруживати, срозавати, баца­
њећи фи!., мек фи!., као јагње/кошута
ти љагу, прљати (нечије име), бешча­
ексЙр. - уи: добар 1., емотиван
стити, индигнирати, дискредитовати,
блаrовати несврш. непрел. в. ужи­ наносити увреду, понизивати, гадити,
вати 1. пљувати у лице, вређати фи!., сахрањи­
блаrовремен прид. в. ажуран вати (некога) фи!., каљати фи!., убија­
блаrоrлаrољив прид . в. слатко­ ти фи!., пљувати фи!., пањкати фам.,
речив опањкавати фам., ледирати фам. реШ.,
блаrослов м милост, одобрење, олајавати фам. , рањавати ексЙр., обе­
алал ре!., халал ре!. ђивати реШ., хулити реШ., бацати дрвље
блаrостж в. нежност 1. и камење на кога изр. - уи : трачарити,

блаrостање с о (добар и удобан жи­ узнемиривати, исмевати @ (чинити

вот)сређенос~обезбеђенос~осигура­ нешто блатњавим) прљати , поганити,

ност, ситуираност@в. богатство 1. брљати, мазати, каљати, мрљати, брло­

блажен прид. в. срећан жити, гадити, мељати фи!. реШ., свињи­

ти фciм., стрвити реШ., брљугати реШ.
блаженство с (осећање највећег
задовољства) блаженост, ужитак, блатњав прид. о (испрљан блатом)
укаљан, калан, глибав, блатан, каљу-
блато I блесав 60

жаст, каљав, заблаћеlf, запрљан, рас­ арх. изр., празнословити арх., блабла­
квашен, муљав, глиновит, замазан, блакати реШ., блејати реШ., ландарати
глибовит, окаљан, глиб(љ)ив, прљав, реШ., бенетати реШ., клепетати реШ.,
нечист, муљевит @ в. баровит млатити празну сламу изр., млатити

блато с кал, глиб глогиње изр. - уи: мрмљати, ћаскати,

блатотеп м фам. реШ. в. беспосли­ говорити,досађивати

чар 1. блед прид. анемичан, бескрван, сла­

блебетање с в. брбљање бокрван, бео, неживотан, бледуњав,

блебетање с в. брбљање бледолик, аветињски, малокрван

фам., вампирски фам., вет арх. - уи.
блебетати несврш . непрел . (гово­
беличаст
рити превише и без везе) лупетати,
брбљати, верглати, будалити, бала­ бледило с в. анемија
вити, торокати, млети, тупити, тру­ бледолик прид. в. беличаст
ћати, жвакати, слинити, кокодака­ бледосмеђ прид. в. беж
ти, тртљати, клапарати, клапусати, блејање с о в. мекетање @ фи!. в.
крекетати, лапарати, будалисати, брбљање @ фи!. в. беспослица О
цвркутати, клопарати, бубати, пре­ фи!. фам: зверање, зурење, пиљење,
тресати, лупати глупости, гњавити, зевање, буљење , зијање, зирање, ко­
вести, бунцати, наклапати,говорити чењереш.
којешта, фрфљати, бљузгати, гакати, блејати несврш . непрел. О в. мекета­
тлапити, тралалакати, тркљати, не
ти 1. @ фи!. в. брбљати @ фи!. в. бес­
заклапати (уста), говорити глупости,
посличарити О фи!. в. бленути
жуборити, дромбуљати, млатити, бу­
блек,..ек м (blackjack) в. ајнц
бетати; левентати, зјалити, ваљати,
блентав прид. о в. блесав 1. @ в.
пртљати, слинавити, бургијати, пре­
смотан
клапати, брстити, лупарати, шупљи­
блентавац м о в. глупан @
рати,баврљати,лупати,тркељати,ба­
фам. (који воли да се глупира, блеса­
лити, трубецати, лајати, валатати ре!.,
ви) блесан 2.
алакати ре!., бргљати ре!. , нагваждати
ре!., лапандати ре!., чаплискати ре!.,
бленути несврш. непрел. зверати,
лопатати ре!., бестињати ре!., бешти­ зурити, пиљити, зевати, буљити, зи­

јати ре!., ламињати ре!., бенавити ре!., јати, зјати, зирати, блејати фи!., се(х)

бестијати ре!., аветињати ре!., брсла­ ирити ре!., кочити реШ.

ти ре!., чантрати фам., дробити фам., блесав прид. о сулуд, ћакнут, уда­
глупарати фам., дрндати фам., баље­ рен, дрмнут, заврнут, шукнут, шенут,

згати фам., лапрдати фам., булазни­ звекаст, луцкаст, муњен, шашав, бу­
ти фам., куретати фам., трабуњати даласт, суманут, лудаст, лупнут, по­

фам., тандркати фам., просеравати макнут, чукнут, сулудаст, бандоглав,

се нар., лелемудити нар ., кењати нар. , блентав, блекаст, блажен, бенас~вр­
говногризати нар., прдлати нар., сра­ тоглав, залупан, ударен мокром чара­

ти нар., брабоњати нар., паламудити пом изр., коме фали нека даска изр.,
нар., прдети нар., јести говна нар., чује како трава расте изр., лети-ле­
проваљивати (се) жар!., изваљива­ ти фам., шук-шук фам. @ в. луд@в.
ти (се) жар!., причати тралалајке глуп
61 блесавост I блуд

блесавост прид . О шашавост, блен­ лике, малтене, умало, безмало, зама­

тавност, зевзечење, обешењаштво, ло, чисто, за длаку, требало арх. , мал­
глупирање, лудирање, ћакнутост, не арх., малоне реШ., немало реШ.

шукнутост, шенутост, звекастост, близу' пред. о поред, до, крај, уз,

луцкастост, муњеност, блентавост наблизу, надомак, покрај, при, код,
бв. лудило чело реШ. @ надохват руке, недалеко

блесан м о в. глупан @ фам. (који од, тик, на дохват руке ексир., пред

воли да се глупира, блесави) блесав­ носом ексир., на корак од ексир.

ко, блентавко, блентавац, шашавко, блискост ж о присност, љубав,

шашавац, блесавац, блекан, блен­ приврженост, привлачно ст, заљубље­
тавац, мамлаз, будала фам., звекан ност, топлина, наклоност, интимитет,

фам., клипан фам., зевзек, фам., зближеност, оданост, фамилијарност,

блента фам., дилајла жар!., дворска интимност, магнетизам фи!., севдах
луда изр. - уи: лакрдијаш, шепртља ре!. , хемија фам. фи!. - уи: склад 1.,
фам. пријатељство, нежност 1. @в. анало­
блеф м фам. варка, обмана, привид, гија @ в. веза 4. ... уи. близина
превара, обмањивање, подвала, ва­ блискоliа ж в. близина
рање, заваравање, оп сена, смицали­ блистав прид. о в. бљештав @ в.
ца, илузија, махерај, мајсторија , мај­ леп

сторлук, преваранција, привидност, блиставост прид. в. сјај

намештаљка, петљанција , петљанија блистати несврш. О исијавати све­
, марифетлук, варљивост, монтажа
тлост, светлити, сјати, сијати, бле­
фи!., маневар фи!., фрауд ре!., трик штати, сјајити, одсјајивати, сјајити
фам., зез фам., фарбарија фам. , фора се, светлуцати, љескати се, лескати се
фам., фазон фам., кумст жар!., кунст - уи. белети се, зрачити 1. @ фи!. (-
жарf., фол жар!. , финта жар!., дри­ лепотом, шармом и сл . ) сијати, зра­
блинг жар!., слепарија жар!., дефрау­ чити

дација арх., подвалаџија арх., швиндл

блокада ж о препрека, барикада,
арх. - уи: лукавство 1., окретност баријера, пречница, бараж, запрека,
блеwтав прид. в. бљештав препона, браник, преграда, забран,
близак прид. о интиман, присан, граница фи!., линија фи!., црта фи!.,
домаћи,непосредан,породични,при­ полутка ре!. - уи: ограда, брана, зи­
јатељски, ближњи, сродан, сроднич­ дине @ препрека, запрека, сметња,
ки - уи: повезан, поверљив, искрен, баријера, тешкоћа, заврзлама, зачко­
поуздан @ (који ће се ускоро десити) љица, отпор, хендикеп, недопушта­

скори, скорашњи, недалек - уи. брз @ ње, инхибиција, сметња, ограничење,

(који се скоро десио) недавни, с.кори, спречавање, (по)тешкоћа, запречи­
нов, свеж - уи. садашњи вање, заустављање, кочење, зид фи!. ,
близина ж проксимитет, блиско­ чвор фи!., кочница фи!. , ћорсокак
ћа, околина, круг, близурат ре!., бли­ фи!., квака фам.
жност ре!. , ближина ре!., близоћа ре!., блуд м пожуда, похота, оргијање,
близ ре!., близост ре!. - уи: суседство, похотност, ласцивност, сладостраст,
средина, блискост сладострашће, сладострасност, раз­
близу' прил. скоро, готово, отпри- врат, блудња, пожудност, распусност,
бпудан I Боr 62

распуштеност, распусништво, раска­ проституткиња реШ .

лашност, раскалашеност, развратност, бпудња ж В. блуд

разблУДност, разузданост, либертини­ бпудњак м В. похотљивац
зам, блудство, похотљивост, блудочин­ бпудочинство с В. блуд
ство, оргија, помама, блудност, блуд­
бпудство с В. блуд
ништво,разблуда,разуларенос~блуд­
бљезrарење с В. блебетање
ничење, неваљалство еуф. - уи: скаред­
бљеwтав прид. блештав, бриљан­
ност, перверзија, порочност, страст
тан, блистав, светлуцав, сјајан , светао,
бпудан прид. пожудан, похотан, раз­
светлуцав, љаштав, блијештав хрв.
вратан,разблудан,прчеви~раскала­
бљувати несврш . прел. фам. В. по­
шан, склизак, облапоран, распустан,
враћати
помаман, похотљив, волуптуозан,

путен, сладострастан, либидинозан,

бљузrавица ж лапавица, бљузга
фам. , бљуз рег., суснежица , крупа, со­
ласциван, опсцен слободан , плота н
лика ре!., слота ре!., алаука ре!., соља
ре!., плотски ре!. - уи. инстинктиван,

скаредан, чулан 1., страстан ре!. , циганчићи фам. - уи. снег, киша

бпудипац м В. беспосличар 1. бљузrање с В. блебетање

бљуwт м (лат. Tamus communis) ку­
бпудник м о В. похотљивац 8 В.
ка, црне куке, змијино грожђе, бљуст,
скитница
бљуштан, бљужд, бљушћ, блуж, бле,
бпудница ж курва, проститутка,
црна лоза, куковина, бљуштина
ћошкара, лака роба, професионалка,
боб м (лат. ујсја faba) бакла, беб,
куртизана, лака/јавна жена, нечасни­
коњски боб, бобац, велики боб
ца, продавачица љубави, ноћна дама,
уличарка, курава ре!., курба ре!. , па­ бобиl1 м (лат. Sepiola rondeleti) врста
ландра ре!., дромфуља фам., опајда­ главоношца ,.
ра фам., курвача фам., фунфа фам. , бобовник м баш. (лат. Sedum telep-
шупљача фам., профукњача фам., hium) дебели лист, бобовњак
фукса фам. , камењарка фам., дро­ Боr м Господ, Свевишњи , Отац, Све­
ца фам. , курветина фам., тротоарка видећи, Творац, Свемогућ, Господин,
фам., распандркача фам., фуфа фам. , Створитељ, Вишњи, божанство, ап­
дроља фам., кокота арх., фукара реШ., солут

&оrови и боrиње

ЕГИПАТСКИ Имотеп Ра ГРЧКИ

Амон Кепри Се кмет Аластор
Анубис Кнум Сет Аполон
Апис Маат Собек Арес
Апопис Маах Тефнут Артемида
Атен Менит Тот Асклепије
Атум Мор Хапи Атена
Баст Нефтус Хатор Афродита
Бес Нут Хегет Бахус
Геб Озирис Хорус Геја
Изида Птах Шу Деметра
6з

Дионис Морт Суна Нинурта

Еол Нептун Тапио Си била
Ерида Плутон Тир Син
Ерос Прозерпина Тор Тиамат
Зевс Реа Труд Уту
Иос Сатурн Тунор Шамаш
Ирис Сомнија Туони Шемјаза
Калипсо Уран Турда
Кастор Церес Уко ХИНДУ
Лета Ул Агни
Мојра СКАНДИНАВСКО- Урда Адити
Морфеј -ГЕРМАНСКИ Форсети Ананта
Немезис Арфи Фреир Брама
Нереида Арнаментија Фреја Будеви
Нике Балдур Фрига Вају
Океан Бор Хеимдал Варуна
Океанида Браги Хелја Васу
Пан Броно Ходур Вата
Персефона Бури Вишну
Полукс Вали СЛОВЕНСКИ Ганеша
Понтије Ве Велес Га руда
Посејдон Верданди Весна Деви
Пријап Видар Дабог Дурга
Протеј Герда Јаровид Индра
Селена Даг Лада Јама
Танатос Е гир Мокоша Јуешта деви
Тетида Зиса Морана Кали
Уран Идун Перун Кама
Хад Јабме Ака Рад гост Кришна
Хеба Јорда Руђевид Лакшми
Хеката Локи Сварог Маја
Хелиос Лофри Световид Митра
Хера Луонотра Симаргл Парвати
Хермес Мимир Стрибог Парјања
Хестија Нарви Триглав Прајапати
Хефест Нат Усуд Притиви
Хиперион Нерта Хорс Пушан
Хипнос Норне Рави
Хронос Нот СУМЕРСКО- Рада
Њорд -АКАДСКИ Рама
РИМСКИ Один Адад Рудра
Аполон Пеко Ану Сарасвати
Аурора Пошјоака Астарот Сканда
Венера Ран Атис Сома
Веста Рана Недија Ашур Сорна
Вулкан Рауни Баал Сурија
Дијана Сага Баалат Тваштар
Јанус Сакснот Белили Ума
Јунона Сампса Еа Ушас
Јупитер Сигин Енлил Хануман
Купидон Син Инана Шакти
Луна Сиф Иштар Шива
Марс Сјофн Мардук Шри Деви
Меркур Скулда Мот
Минерва Снотра Муму
боrазl бодрост

боrаз м арх. (тесан планински про­ боrовски' прил. 6. беспр~корно

лаз) 6. кланац боrоуrодник м 6. верник
боrат прид. о (који има свега у изо­ боrоуrодност ж о (уверење да по­
биљу) имућан, добростојећи, добро­ стоје виша, божанска бића) 6. вера 1.
држећи, материјално осигуран/збри­ .е 6. морал
нут, ситуиран, обезбеђен, пун фам., боrохупство с 6. богохуљење
пун ко брод .фам. изр. е фи!. 6 .. пун
боrохуљење с богохулство, блас­
@) фи!. 6. бујан
фемија, скрнављење, оскврнуће, хула,
боrатаw м (финансијски моћник,
светогрђе, безбожништво, хуљење,
човек с пуно новца и материјалних
оскрнављење, профанација, сакри­
добара) имућник, добростојећи (чо­
легијум, обесвећење, светогрдно ст, .
век), лован фам, ловатор фам., тај­
погрда, оскврњење, богогрђе, прља­
кун суж., капиталиста суж., магнат
ње фи!.
суж., милионер суж., милијардер
боrумип м патарен, богомил, пата­
суж., иматник реШ., богатун Хр6. - уи.
ренац,бабун
власник
боrумипски прид. патаренски, ба­
боrатити се несврш. (постајати бо­
бунски, богомилски
гат) стицати богатство, гомилати
бод М вез, везење, урес, штрик,
средства/новац, обогаћивати се - уи.
шав, орнамент, заклад, покрсти­
обогатити се
ца арх., поплетица арх., улама арх. ,
боrатство с о (стање оног који је
ланчанац реШ.
богат) имућност, имућство, благо­
стање, обезбеђеност, раскош, гламур, бодар прид. (пун снаге и воље) јак,
снажан, крепак, стасит, срчан, одва­
изобиље, луксуз, сјај фиf., будућност
фи!., новац фи!., паре фи!., лова фи!. жан, развијен, кременит, једар, си­

фам. е 6. иметак ловит, силан, несаломљив, плећат,

постојан, очеличен, гороломан, горо­
боrиња ж о женско божанство, бо­
жица - уи. вила2 1. е 6. лепотица
стасан, робустан, мускулозан, миши­
ћав, набилдован фам., дречан реШ.,
боrињав прид. рошав, козичав,
оспичав, абрашаст арх.
ковински реШ., херкулски реШ . - уи:
чврст, храбар, жилав, кршан, дивљи,
боrиње ж мн. оспе, красте, оспице
чио, тежак, крупан
- суж: водене оспице, водене козице,

овчије богиње, рубеоле, варичеле,

бодља ж игла, иглица, трн, боца

мале богиње, велике богиње, козице фам., БОДЉИl\а Хр6.

боrовати несврш. непрел. фиг. упра­ бодрина ж 6. бодрост

вљати, бановати, водити, руководи­ бодрити несврш. прел. соколити,
ти, господарити, столовати, бити на храбрити, подстицати, подржавати,
челу, председати, имати власт, има­ надахњивати, покретати, навијати,
ти моћ, кормиларити, председавати, подстрекивати, ведрити, анимирати,

господовати, пашовати, предводити, потицати Хр6.

дрмати реШ., царевати суж., владати бодрост ж бодрина, крепкост, кре­

суж., краљевати суж. пост, жустри'на, живахност, срча­

боrовски' прид. о 6. божански е 6. ност, будност, спремност, јуначност,

божанствен енергичност, .силина - . уи. снага, хра-
б5 I
бодрост бојажљивост

брост блистав, цакан, фин, стасит, љубак,

бодрост прид. (особина оног који допадљив, вабљив, меден, интересан­
је бодар) снага, крепкост, стаситост, тан, елегантан, атрактиван,одличан,

срчаност, одважност, развијеност, кићен, дражестан, мамљив, луткаст,

кременитост, једрина, једрост, сило­ леполик, красотан, чаран, лепушкаст,

витост, силина, несаломљивост - уи: наочит, убав, замамљив, рафиниран,

храброст, жилавост, јачина, чврсти­
на
боем м (интелектуалац, пре све­
га уметник, који води безбрижан и
неуредан живот и живи од данас до
грациозан, мио, феш неиром. реш .,
кицошки фам. арх., гиздав арх., ми­
ловидан реШ., изгледа н реј., милолик
арх., зоран реј., уписан ре/., гледан
реШ . , шик неиром. фам., дојмљив Хр6.

сутра) бохем - уи. бекрија, алкохоли­

- уи: добар, отмен, одличан - сл: узбу­
дљив,провокативан
чар, луталица

божански прид. о (који се односи божанство с о * (бог У многобо­

на божанство, који припада божан­
жачким религијама) @ * (предмет
ству) божји, божији, боговски, све­
обожавања, дивљења) @) * (својство,
природа Бога) О 6. Бог
вишњи, вишњи, врховни, узвишен,

небески, васељенски, главни е 6. бо­ божица ж о (женско божанство)

богиња @ 6. вила' 1. @) фи!. 6.. лепо­
жанствен
тица
божанствен прид. прекрасан, оча­
божјак м 6. просјак
равајући, божански, заносан, чуде­
сан, диван, бај ковит, нестваран, ча­ божјачити несврш. непрел. 6. про­
сити 1.
робан, омамљив, изврстан, узвишен,
бајан, сјајан, прелеп, импресиван, божји прид. о 6. божански е 6. бо­
хипнотичан, небески, предиван, са­ жанствен

вршен, фантастичан, фасцинантан, божур м бот. (лат. Paeonia officinalis)

бајослован, блештав, величанствен, божурић, деветак, брозгва, курјак,
невероватан, као дијамант, раско­ арапче, женски божур, прстеник , ду­

шан,анђеоски,ексклузиван,чудесно ховска ружа, мачур, божурак, краљев

леп, дивотан, васељенски, небесни, цвијет

пресладак, дијамантски, одушевља­ боја ж фарба, маст арх., колор реШ.

вајући, рајски, задивљујући, неодо­
љив, као из сна, велелепан, магнети­
Боје
чан , вишњи, замаман, као са слике,

особит, посебан, вансеријски, неса­ бела љубичаста сива

владив фи!. фам. , великолепан реШ., бордо наранџаста тегет

супер неиром . фам., екстра неиром. жута плава ултрамарин

зелена пурпурна црвена

жарr. , невиђен жарr., филаделфи­
индиго резеда црна
ја неиром. фам., светска класа фам. крем роза

изр., боли глава фам. изр., жешћи

неиром. жарr., до јаја жарr. изр., пр­
бојажљив прид. 6. плашљив
ва лига фам. изр., страшан жарr. еуф:
леп, красан, допадљив, наочит, при­
бојажљивостжстрашљивост, пла­

мамљив, сладак, згодан, привлачан,

шљивост, кукавичлук - уи. страх
бојазан I бопеflивост бб

бојазан ж О 8. страх @ 8. сумња кама изр., калварија фи!., камен фи!. ,

@) 8. брига 1. голгота фи!., јарам фи!. , печаљ ре!.,
бојати се несврш. О (осећати страх) пакао фи!. - уи: зло, депресија, беда,
плашити се, страшити се, страхова­ тескоба
ти, дрхтати, трести се, зепсти, гро­ бопан прид. о (који боли) тегобан,
зити се, штрецати се фам., клецати мучан - суж. отекао, упаљен, запаљен,

фам., лецати се реШ., тртарити фам. модар @ 8. болестан @) 8. бедан 4.

ре!. - уи. чувати се 1., гнушати се @ бопесник м о (болестан човек)
(осећати бригу, стрепњу) стрепити, болник, пацијент, болежљивац реШ.,
бринути се, секирати се, зазирати, боленик реШ. @ фи!. фам. 8. лудак
прибојавати се, имати лош предосе­ бопест ж о (поремећај животних
ћај - уи. устезати се функција) слабост, немоћ, бољка,
бојиште с (простор на коме се води онемоћалост, изможденост, ослабље­
рат) мегдан, поприште, бојно поље, ност, телесна слабост, немоћност - уи.
ратно поље, ратиште, фронт, ограшје болећивост @ 8. изопаченост 1.
ре!., разбојиште ре!.бојишница Хр8. - бопестан прид (скрхан болешћу)
уи. борилиште болан, оболео, болежљив, болећив,
бојни прид. 8. борбен онемоћао, оронуо, изнурен, изнемо­
бок м страна, крило, банда ре!. гао, нездрав, испијен, исцрпен, слаб
бокап м врч, кондир, крчаг, ћуп, фи/. - уи. уморан, клонуо
ибрик, бардак, жара, амфора, букар бопећив прид. о болешљив, слаба­
ре!., покал рег., букара ре!., букал ре!., шан, неотпоран, крхак, метиљав фи!.
тестија ре!. - уи. ваза - уи. болестан, блед @ 8. осетљив 1.
боквица ж бот. (лат. Plantago major, бопећивост ж о (телесна сла­
P!antago media) ре!: бухачица, главор, бост) KPXKOC~ малаксалос~ бо­
тарпудац, женски жиловлак, црно­ лешљивост, ослабелост, болест,
главац, бушика, попова лозица, тро­ клонулост, ломност, млитавост,

путац, пасја нога, буквица, жиловак, слабост, осетљивост, слабуњавост,

челник, болхњак, жиловњак, дуга бо­ беспомоћност, посустало ст, , не­
ква, тегавац, крепотец, средња, вела јакост, , неотпорност, кржљавост,
боквица, вучац, блешник, коњско ре­ слабашност, немоћ, неиздржљи­
бро, питома боквица, трпутац, вели­ вост, изнемоглост, измученост,

ки трпутац, жилавац, марина боква, онемоћалост, изможденост, осла­

лиснати трпутац, тарпотац, широки бљеност, бесполетност, дрхтавост,
трпутац, терпут клонуће, немоћност, омлитавелост,
боп ж и м О (физичка -) * @ (душев­ слабоћа, нежност фи/., анемија фи!.,
на -) (велика бол, обично душевна) свенулост фи!., климавост фиf. , бо­
патња, мука, паћеништво, агонија, лежљивост реШ., мекопутност реШ.,

испаштање, паћење, мучење, несре­ астенија меg.суж. @ дирљивост, осе­

ћа, страдање, злопаћење, трпљење, ћајност, сензибилност, емотивно ст,

неспокој, горчина, чамотиња, стр а­ душевност, тугаљивост, сентимен­

далништво, издржавање, подноше­ талност, . тананост, чулност, сензи­

ње (бола/муке), патништво, трпња, тивност, суптилност, танкоћутност,

пролазак кроз муке изр., ход по му- емоционалност,лиричност
 бопешљивост I босиљак

бопешљивост ж 8. болећивост главом изр. - уи: склониште, завичај

бопник м о 8 . болесник @ 8. мучени к борављење с В. боравак
бопница ж (установа за смештај и борац м ратник, борилац, фајтер ?>

лечење болесника) диспанзер, кли­ жарf. - уи. војник ~

ника, поликлиника, стационар, дом борба ж о (међусобно сукобљава- s
:'.ј
здравља - уи. амбуланта, санатори­ ње) сукоб, сукобљавање, туча, мег- ~
јум, бања дан, макљажа фам., футка жар!. , g
боповати несврш. непрел. О (бити шорка жарf., шутка жар!., фајт жар!. ~

болестан) лежати, поболевати, куња­ - уи. рат @ надметање, такмичење, ~

ти, бортати ре/. - уи. мировати 1. и 2. утакмица, сусрет, натјецање ХрВ. @) 9'"
@ фи/. 8. патити (напор у савлађивању или одолевању '!
нечему) труд, акција, прегалаштво, -.9.
бољитак м 8. напредак
предузетништво ~I
бољка ж о 8 . болест @ фи/. 8. брига
@) фи/. слаба тачка, ахилова пета
борбен прид. о (који је расположен 's::"
:t

за борбу) ратоборан, ратнички, бој-

бонитирати несврш. прел. (одређи­
ни, нападачки, жесток, насртљив, на­
вати вредност) 8. вагати 1.
гао, пргав, бојован ре!., бојовит pef.,
бор м бот. О (лат. Pinus sylvestris) ре!:
кочоперан фам. - уи: храбар, наси­
бијели бор, аутца, обични бор, хво­
лан, витешки @ 8 . агресиван 1.
ја, белобор, сморк, бори ка, бјелобор,
борбеност ж (воља за борбу) бојо­
автица, чам, чумски бор, дивљи бор
витост, борност, ратоборност, бојов­
@8. јела 2.
ност, борбени дух, борбени морал -
борав прид. наборан, изборан, збо­ уи. храброст, агресивност
ран,збрчкан,смежуран,набран,гун­
борипиште с (простор за одржа­
тав фам., сажвакан фам., збабан ио/.
вање спортских такмичења) бојиште,
боравак м борављење, обитавање, арена, мегдан, поприште, ринг суж. -
пребивање, бивање, бављење реШ., би­ уи. бојиште
вовање реШ. - уи: живот, становање борити се несврш. ратовати, суко­
боравити несврш . непрел. бити, бљавати се, војевати, дејствовати,
бивствовати, обитавати, становати, клати се фи!., рвати се фиf., војшти­
налазити се, бити смештен, пребива­ ти ре!., фајтати се жар!., бојевати арх.,
ти, одседати, бивати, проводити вре­ војновати арх.
ме, стојати ре!., опстојати реШ . , бави­ боровница ж бот. (лат. Vaccinium
ти се реШ., бавити реШ. myrtillus) ре!: диво-грозје, црна ја­
боравиште с (место боравка) пре­ год а, боровњача, црна боровница,
бивалиште , обитавалиште - суж: се­ бросница, борибница, бурум, баров­
диште, кућа, стан, дом, домаћинство, ница, боровинка, офинки, боровача,
конак, резиденција, стамбена једини­ брусовница
ца, станиште, настамба, апартман, гар­ босиљак м бот. (лат. Осјтиm basi-
соњера, кут фи!., кров фи!., легло фи/., [јсит) ре!: басиљак, питоми весли­
адреса фи!., праг фи!., матица фи/., гне­ ген, бажулек, мислођин, башелак,
здо фам., кућица-слободица фам., гај­ муртела, босиљак сармаш, босиље,
ба жарf., домицил форм., огњиште арх., феслиђан, босиљ, бажилек, босилек,
легало арх., кућанство Хр8., кров над фаслиђжан, васлеђен, босилак, кру-
бости I брбљање 68

брана ж О насип, загат, устава,

Бориnачке вештине сплавница, забран, стенка фи!., влача
ре!., пребој ре!. , запор ре!., преграда
НАПАДАЧКЕ: рвање фам., гат реШ., валобран хрв. регула­
бокс самбо
ција суж. - уИ. зид @ фи!. в . заклон
багузаханг система

винг чун сумо

браник м о в. бедем 2. @ фи!. в. за­
зингјикван хапкидо клон @) в. рампа
капоера џудо
бранипац м о в. заштитник 1. @ в.
карате џуџуцу (џију-џи цу)
адвокат @) в. заговорник
крав мага

муај таи СА ОРУЖЈЕМ: бранитељ м в. адвокат

савате батоџуцу
бранити несврш. прел. О штитити,
таекјон гатка

таи чи чуан ескрима заштићивати, одбрањивати, зашти­

теквондо јаидо ћивати @ (- идеју) в. заступати @) в.
џет кун до каларипајату
ометати ~ уИ. зауставити 1.
шаолин кунг фу кендо

кенџуцу
бранцин м заал. (лат. Dicentrarchus
РВАЧКЕ: кјудо labrax) вучак, лубин, смудут
аикидо мачевање
брањење с о штићење, заштита,
бразилски џију- нагинатаџуцу

џицу окинаван кобудо одбрана, заступање @ фи!. в. извла­

глима силамбам чење 1.
мала-јуда џого до пау
брат м бата, брале фам., буразер
панкратион џодо

пелвани џукендо
фам., бураз жар!., батица ХИИ., брајан
ХИИ., братић ХИИ., брата ХИИ., братан
ХИИ., браја ХИИ., братенац ХИИ., браца
пан 60сиљак, баселак, феслиђжан,
ХИИ., братац ХИИ.
феслиген, басиље, ђен
братија ж друштво, круг, компани­
бости несврш. О (продирати у не­
ја, дружбина, дружи на, шквадра ре!.,
щто шиљатим предметом) убадати,
екипа фам., друштванце фам. - уИ.
пробадати, боцкати @ фи!. в. задир­
удружење
кив ати
братство с о (сродство између бр а­
боl1ати се несврш. балотати се
ће) братинство, братимство, братност
боемски прил . в. бекријски
@ (присно другарство) в. пријатељ­
боца' жфлаша, стакленка, стаклени­
ство @) (природно осећање блиско­
ца, бутељка, бутеља ре!., флајка жар!.,
сти међу народима) ,. - уИ. блискост О
боцун суж.
в. удружење
боца> м ж фам. в. чичак 1.
брбљање с тртљање, трабуњање,
боцкати несврш. прел. О (помало и блебетање, торокање, лупетање, ла-
учестало бости) бодуцкати, убадати, •
јање, кокодакање, ћакулање, жуборе-
боскати ре!., боткати ре!., боцати: ре!., њ~, блејање, булажњење, баљезгање,
буцкати ре!., бацкати - уИ. бости @ тлапња, 6у.далисање, наклацање, кле­
фам. в. задевати 1. петање, ландарање, бљузгање, зврн~
брабоњање с в. брбљање дање, бљезгарење, фрфљање, говор­
брадавичар м зоал . (лат. Heloder-
\
кање, бубетање, дромбуљање, трућа­
та suspectum) ,. врстагуштера ње, брабоњање, тупљење, бенетање,
 брбљарија I брвно

бунцање, тандркање, преклапање, нар., прдети нар., јести говна нар.,

претресање, пртљање, вербализам, проваљивати (се) жарf., изваљива­
говоранција, блаблакање, фразира­ ти (се) жар!., причати тралалајке
ње, млаћење празне сламе, шупљира­ арх. изр ., празнословити арх. , блабла­
ње, лупарање, крекетање фам., лапр­ блакати реШ., блејати реШ ., ландарати
дање фам., прдлање фам., тралалајка реШ., бенетати реШ. , клепетати реШ.,
фам., паламуђење фам., дробљење млатити празну сламу изр., млатити

фам . , тралала фам., проваљивање глогиње изр. - уи: мрмљати, чаврља­

жар!., празнословије арх. ти,говорити,досађивати@ ћаскати,

брбљарија ж в. брбљање разговарати, диванити, чаврљати,

брбљати несврш . непрел . О блебе­ ћућорити, Домунђавати се, бунцати,

наклапати, бенавити, чегртати, чан­
тати, верглати, будалити, балавити,
гризати, мрморити, дробити , ћакула­
торокати, тамбурати, млети, тупи­
ти рег, говоркати, роморити, прежва­
ти, трућати, жвакати, слинити, ко­
кавати, бубати, гудити, звекетати,
кодакати, тртљати, гуслати, клапара­
брусити језик, глабати, дромбуљати,
ти, клапусати, крекетати, лапарати,
жрвњати, тандркати, збор зборити,
будалисати, цвркутати, клопарати,
вести фИ!., причкати фам., жлабрати
бубати, лупати глупости, гњавити,
фам. ,тралалакати фам., причуцкати
вести, бунцати, наклапати, говори­
фам., парлати фам. , четовати жар!. -
ти којешта, лупетати, фрфљати, бљу­
уи: говорити, лупати, оговарати ~ уИ.
згати, гакати, тлапити, тралалакати,
говорити
тркљати, не заклапати (уста), гово­
рити глупости, жуборити, дромбу­ брбљив пр ИД. О 'који много при­
љати, млатити, бубетати, левентати, ча) брбљав, причљив, говорљив, раз­
говоран, логореичан, ћеретав, кле­
зјалити, ваљати, пртљати, слинавити,
петав, лапрдав, уста не затвара изр . ,
бургијати, преклапати, говорити без
глагољив реШ., многоглагољив реШ.,
везе, брстити, лупарати, не знати се
блејав ре!., брботљив ре!. @ (који го­
зауставити, шупљирати, говорити
вори пакосно и уврељиво) језичав,
све и свашта, баврљати, лупати, тр­
лајав, који има велику језичину изр.
кељати, балити, трубецати, лајати,
диплити, валатати ре!., алакати ре!., брбљивац м в. причалица 1.
бргљати ре!., нагваждати ре!. , лапан­ брбљивица ж алапача, језичара,
дати ре!., чаплискати ре!., лопатати торокуша, трачара, лајавица, прича­

ре!., бестињати ре!., бештијати ре!. , лица, чегртаљка, блебетуша, празно­

ламињати ре!., бенавити · ре!., бести­ причалица, оговаратељица , крекет у­

јати ре!., аветињати ре!. , брслати ре!., ша, лупача, језичавка, сокачара, трач­

чантрати фам., дробити фам., глу­ баба, алакача, потркуша арх., алапај­

парати фам., дрндати фам., баље­ да арх., покућарка арх., стокућа реШ.,
згати фам., лапрдати фам., булазни­ говорљивица реШ.

ти фам., куретати фам., трабуњати брбукати несврш. непрел . в. брун­

фам., тандркати фам., просеравати дати

се нар., лелемудити нар., кењати нар., брвно с балван, клада, трупло, дрво ,
говногризати нар., прдлати нар., сра­ трупац, греда, дебло, брвина ре!., бр­
ти нар., брабоњати нар., паламудити ваница ре!., баван ре!., болван ре!., бр-
брдо I бриrа 70

во pef., брва pef., брно pef., брв реШ. ветар, брзоног суж., лак фи!., крилат
брдо с о feofp. (узвишење, обично фи!., крилоног реШ. 8 6. виталан 1.
између 200 и 500 метара) вис, виси­ ... уи. верзиран

ја, узвишење, узвисица, узвисина, брзак м О (место где је бржи ток

брег, брежуљак, хум, хумка, буси­ воде у реци или потоку) бржљак ре!.,
ја арх., елевација сшруч ., чука суж. брзац ре!., брздица ре!., брзи ца ре!.,
- уи. обронак, висорован 8 фИf. 6. брзоток ре!., брзутак ре!. , матица ре!.
гомила 1. - уи. вир 1. 8 (брз човек или живо­
брдовит прид. планински, нераван тиња) *
- уи. врлетан 1. брзина ж (особина онога што је
брђанин м о (човек из брдовитог брзо) хитрина,хитрост, експедитив­
краја) планинац, горштак 8 фИf. 6. ност, вратоломност, агилност, брза­

простак брзина фам.

брђанка ж о (жена из брдовитог брзо прил . муњевито, хитро, ажур­

краја) планинка, горштакиња - сл. но, напречац, експедитивно, преко­

сељанка 8 бот. (лат. Arnica montana) ноћ, убрзано, вратоломно фи!., тај­
аронк, па прица, коњски петровац, фунски фи!., наглавце фам., у трен
тицји невен, мали дивљи невен, гор­ ока изр., брже-боље изр., као метак/
ска потрес, трава од мајасила, арни­ ветар изр., брзином светлости изр. -
ка, жута брђанка, моравка, златени­ сл: хитно, брзоплето

ца,веприна,вепровац брзопnет прид. о (који је учињен на

бреr м !ео!р. 6. брдо 1. и 2. брзину, без размишљања) несмотрен,
пренагљен, нагао, непажљив, неха­
бреrуница ж зоол. (лат. Riparia ripa-
јан, неопрезан, лежеран, необазрив,
ria) pef: чађавица, ластавица
непромишљен, несавестан, површан,
бреза ж бот. (лат. Betula pendula) ре!:
небрижљив, пренагао, безглав, као
јадика, - црепуша, бела -, жалосна-,
мува без главе изр., без главе и репа
метла,бриза, метловина, метлика
изр., аламуњаст реШ., небудан реШ.,
брека ж 6. бука 2.
непомњив реШ., непоман реШ . - уи.
бреме с о терет, оптерећење, товар, трапав , збуњен, бе з разложан 2.
баласт, притега фи!. 8 6. брига 1. брзорек прид. 6. слаткоречив
бресква ж бот. (лат. Prunus persica)
бриrа ж о (осећај узнемирености)
шептелија, праска, бреска, шефтелија
стрепња, зебња, бојазан, проблем,
брест м бот. (лат. Ulmus campestris) невоља, недаћа, мука, напаст фи!., јад,
барст, бријест, везовина, црни -, лом, бреме фи!., главобоља фи!. - уи. зло,
брист, пољски -, брстовина, брес, цр­ депресија, агонија 8 (мисао усмерена
вени -, руштен на извршење неке замисли или по­

брз прид. о хитар, муњевит, убрзан, магање некоме) пажљивост, пажња,

ужурбан, ажуран, експедитиван, вра­ старање, заштита, старатељство, бри­
толоман, окретан, вртоглав, жустар, жност, марење, туторство, савесност,

живахан, неухватљив, тајфунски, ви­ брижљивост, позорност, мар, помња

ловит, жив, хитан, хитроног, лаконог, Хр6., помњивост Хр6., скрб Хр6., скрб­
као зец/веверица изр ., агилан, покре­ ништво Хр6. - уи . нежност 1. - сл: оба­
тљив, летећи, као муња/блесак, као зривост, љубав @) 6. агилност
71 брижан I брод

брижан прид. О 6. забринут 8 6. избацивање, прецртавање, ништење,

брижљив 1. поништавање, уклањање, одстрањива­

брижљив прид. о пажљив, обзи­ ње, удаљавање е фам. 6. бекство 1.

ран, брижан, маран, савестан, стара­ брисати несврш . прел. О (- влагу.
тељски 8 6 . детаљан 1. е 6. забринут прашину и сл.) чистити, прати, оти­
О 6. агилан рати, утирати 8 (- метлом) чистити,
брижљивост ж О 6. брига 2. 8 6. де­ мести @) фи!. 6. ждерати О фи!. 6. кра­
таљност е 6. брига1. О 6. агилност сти 8 6. уклањати

брижност ж 6. брижљивост 1. бриткост ж О (својство онога што

бризrати несврш. непрел. шикљати,
прскати, избијати, штрцати, шкропи­
ти, шиктати, кипети, липтати, сукља­
ти, прштити; заливати,
штрцкати, суктати, штрицати, куља­
ти, надирати, пиштати, тећи, истица­
је бритко, оштро) бриткоћа, оштрина
8 фи!. рескост, рескоћа, одсечност,
јеткост - уи. лапидарно ст
шприцати, бркати несврш. прел. (погрешно у
глави замењивати једно с другим)
мешати, замењивати, мењати

ти, врвети, истецати, искакати, вре­

брnоr м о (блато у ком се ваљају
ти, јако тећи, лопити ре!., фрцати ре!., свиње) брљог, брљуг, брљуга 8 (неу­
бруждати ре!., шибати фам., јурити редан простор) рупа, свињац, ћумез.
фам., трацкати реШ., штрапати реШ.,
брложиште, јазбина, кокошињац. пе­
фљаскати реШ. - уи: бацати, пљуска­
ћина, штенаре - ре!. калиште, пајзл,
ти - сл: цурити, излазити, падати,
лога, капуњера
разливати се, изливати се, обливати,
брља ж о (умрљано место) 6. мр­
прштати, извирати, квасити, лити,
ља 8 фам. (лоша ракија) патока ре!.,
капати, проваљивати, навирати
батлакаре!., бекареf. , мучени ца фам.,
бриљантан прид. о 6. ванредан 1.
шљока фам., крџа фам., шома нар.
86. бљештав
брљати несврш. прел. О 6. блатити
бринути несврш. прел. О (осећати
2. 8 6. пискарати е фи!. (правити
бригу. стрепњу) 6. бринути се 8 (би­
глупости) грешити
ти обазрив) пазити, обраћати пажњу,
брљотина ж О (оно што је забрљано,
мислити, водити рачуна изр., имати у
лоше урађено) шкработина суж. , маза­
виду изр. е (водити бригу о некоме)
6. неговати
рија суж. - уи. мрља 8 6. будалаштина

бринути се несврш. О (осећати брод м (веће пловило за превоз пут­

бригу због нечег) секирати се, јести ника и робе) *
се, ждерати се, оптерећивати се 8
(имати лош преДQсећај) стрепити, Врсте бродова
бојати се, зазирати, прибојавати се -
уи. устезати се, бојати се 1. е (водити бојни брод носач авиона

јахта разарач
бригу о некоме) 6. неговати
катамаран танкер
брисање с о (уклањање течности корвета тендер

или нечистоће са неке поврuiине) чи­ крстарица теретњак

шћење, одстрањивање, уклањање, ути­ ледоломац тирмаран

миноловац трајект
рање, трљање, отирање. полирање суж.,
минополагач
сушење суж. 8 (избацивање сасписка) .
броја н I бубетање 72

бројан прид. многобројан, неиз­ горопадан, дивљи, варварски, ди­

бројив, неизмерљив, бескрајан, неиз­ вљачки, злочиначки, немилостан,

меран, безмеран, немерљив, преко­ немилостив, садистички, оштар,

меран, коџа ре!. - уй: знатан, велик, агресиван, крвнички, анималан, не­

умољив, свиреп, зверски, нехуман,

значајан
броfl м бот. (лат. Rubia tinctorum) ре!: грозан,насилан,СИЛОВИLхладан,без
срца, тврда срца, неуслишљив,неса­
бројућ, гаранчин, броћанка, рудечи­
на, велики броћ, броће, крап, црве­ жаљив, безмилостан, беспоштедан,
помаман, хладнокрван, животињски
нац
фи!., камен фиi., брахијалан фи!. реШ.,
брука ж срамота, понижење, осра­
крволочан ексЙР. , убилачки ексйр. ,
моћење, обешчашћење, дискредита­
пакленски реШ., несмиљен реШ., за­
ција, обешчашћеност, љага, дискре­
торан реШ., неосећајан реШ., богомр­
дитованост, бламажа фам., бламаж
зак реШ., бешћутљив реШ., рабијатан
ре!. - уй: скандал, мана, мрља
реШ., бешћутан ХрВ., барбарски ХрВ.
брукати несврш. прел. срамотити,
- уй: равнодушан 1., неугодан, стра­
. ружити, наруживати, унижавати,
шан,зао,сиров,одвратан
блатити, каљати, бацати љагу, прља­
бруцоw м (студент прве године фа­
ти (нечије име), бешчастити, дискре­
дитовати, срозавати, сахрањивати
култета) * - уЙ. студент .
(некога) фи!. фам. - уй: трачарити, брwљан м бот. (лат. Hedera helix)
узнемиривати, исмевати
зеленгора, зимзелен, берсљан, бри­
штањ, бршлин, барсијан, брстран,
брундати несврш. непрел. (произ­
пљушт, баштран, баршћон, бештран
водити мукле, неразумљиве звукове)
мумлати, мрмљати, брбукати, мрмо­ буба ж о инсект, зарезник реШ.,

љити, брнџати, мрморити, њуњори­ бубаљка ре!. , бубаћ фам., бага ре!.,

ти, мумљати, зврндати, дундорити,

кукац ХрВ. б В. баш. (лат. Philloxera
мунђати, мрнџати, мрмљекати, бум­ Bestatrix) лозна вашица, филоксера @)

барати, бобоњати, бобоњити, брбо­ фи!. В. ленштина

тати, боботати, говорити себи у бра­ бубаnица м и ж фам: штребер, би­

ду изр., врчати реШ. флант, цвикераш, бубац фам., бубант

брус м (алатка за брушење, оштре­ фам., бубанг фам., бубало фам. - уй:
ученик, улизица
ње) тоцило, брусилица, гладилица,
белегија, гладило, тоциљ, оштрили­ бубамара ж зоол . . бабак, бабурица
ца, бугелија ре!., оштрило реШ. ре!.
. брусиnица ж В. брус бубањ м (музички инструмент) Д<Х
бош, тимпан, тарабука, там-там
брусница ж бот. (лат. Vaccinium vi-
tis-idaea) прајзлбер, бросничак, црве­ бубарус м зоол. (лат. Blatta germani-
нозрна боровница, стршљинке, мечје са) рус, попић

грожђе, брашњача, црвена боровни- бубати несврш. прел . О штребати,

ца,брусник . бифлати, учити напамет б В. бити 2.
брутаnан прид. окрутан,безобзи­ бубаwв,ба ж зоол . (лат. Blatta ori-
ран, безосећајан, груб, суров,без­ entalis, Blatta germanica) жохар ХрВ.
душан, немилосрдан, нељудски, на­ бубетање с о В. ударање б В. бле­
силнички, нечовечан, неемотиван, бетање
73
бу.бетати несврш. прел . В. бити
бубина ж зоол. (лат. Euspongia
officinalis) морски сунђер, морска
спужва ХрВ.
бубнути сврш. непрел . прел . О ирел . В.
треснути 1. б нейрел. В. изланути се
бубњар м (особа која лупа у бубањ)
добошар, бњарбу жар!., бњар жар!. ,
тимпаниста суж.
бубњати несврш. непрел. и непрел.
О ирел. (ударати бубњеве) добоша­
рити, лупати, ударати бубњеве
свирати б фи!. неирел. (стално или
често призивати неки звук или мисао
у себи) одзвоњавати, разлегати се,
тутњити, тутњати, правити ехо, вра­
ћати се - уЙ. мучити, жалити @) йрел.
В •. разглашавати
бубуљица ж акна, чвиљак ре!., чи­
буљица ре!., гнојавица ре!. , мозуљица
арх., вулкан жар!., рог жар!., мајоне­
зара жар!. , пришт ХрВ.
бувара ж жар!. В. затвор
буrаринка ж ре!. В. тамбура
будаnа м и ж О глупак, глупан, не­
зналица, слабоумник нар., неразум­
ник нар. - фам: будалетина, балван,
тикван, буква, дудук, пањ, мајмун,
магарац, теле, клада, трупац,
ница, идиот, имбецил, дебил, морон,
тиква, клипета, шашавац еуф. , ·де­
билчина, орангутан, телац, сом, ован,
волина, тукан, тука, празна глава/
тиква, бисер иран., сиротиња фи!.,
тутлек ре!. , тутумрак, коњ, глупав­
ко, глупандер, глуперда, глупачина
безвезњак, блесавац, блесан, буздо­
ван, топузина, крелац,блесавко,зве­
кан,неписменко,топуз,левак,креле,
билмез,тупсон,тупавко,клипан,ту­
павац, кретен, кретенчина, бенавко,
празноtлавац, шупљоглавац, празно­
главко, шмокљан, блента, блентавац,
тупоглавац, тупан, токмак, тупика,
бубетатиlбудаnисати
2. незнајша, празноглавић, мамлаз, за­
везанко, ћускија, ограничен као те­
раса изр., слеп код здравих очију изр. ,
глупи август изр., глуп као топ/ноћ
изр . , клокан ХрВ. - жарf: дилајла, па­
цијент, калибар, дилеја, бесмртник ,
монешко, мона, симплекс, болид -
реј: будалаш, бена, букван, глупчина,
безјак, бедак, склата, хахар, матун,
норац, болван, ћутук , буздо, цукун,
деда к, јадо, ђилкош, лишина, шем­
пија, мазгов, глупоња, тулуман, ту­
- уи.
кац, мућурла, говедо, ћалов, бленто,
ћук, клебецан, блуна, луђак, ћуран ,
лајбек, тумплек, зукван, блекан, вол,
гимпл, шамшула, норц арх. - уй: ше­
пртља фам. б В. блесан 1.
будаnаст прид. о В. глуп б В. бе­
смислен @) В. блесав 1.
будаnаwтина ж о лудорија, које­
штарија, бесмислица, небулоза, глу­
пост, апсурд, несувислост, идиота­
рија, глупарија, нонсенс, несмисао,
безвезарија, безумност, кретенарија,
идиотлук, накарада, бљезгарија, ап­
сурдност, смејурија, брбљарија, из­
мишљотина, галиматијас, бедастоћа,
тротларија, којешта, апсурдитет, не­
умност, бестемељност, неоснованост,
цепа­
хец, лупетање, безразложно ст, бур­
гија, велика глупост, мудролија иран.,
аветлук реј., бестилук ре!., бисер
жар!., неподоба реШ., апсурдум реШ.
- уй: лакрдија, лудост - сл: комичност,
ирационалност б В. измишљотина
@) В. баналност в В. виц
,
будаnисање с о В. брбљање б В.
глупирање
(iудаnисати се несврш. лудиратисе,
измотавати се, зевз~чити се, мајмуни­
сати се, глупирати се, лудовати, луде­
ти, враговати, дедачити се, изводити
бесне глисте фам., зезати се фам., за­
јебавати се нар. - уп . шалити се
будаnити I букоч 74

будаnити несврш. непрел. (говори­ хука, гласност, гласноћа, заглушност,

ти и понашати се као будала) буда­ бучност, громор, тутњава, трештање,
листати, блесавити се, блесарити се, гунгула, халабука, лупање, лупњава,
глупирати се, лудирати се, бенавити, лупарање, ударање, хучање, клопот,

изигравати будалу, правити глупо­ клопотање, клокот, звекет, прасак,

сти - уЙ. брбљати 1. праска, праскање, грување, ларма,

будан прид. о (који не спава) * 8 тресак, тропот, тропотање, звекета­

пажљив, обазрив, брижљив, смотрен, ње, топот, бат, шопот, бусање, луп­
предострожан, опрезан, брижан, ви­ кање, кврцкање, куцање, тарлабука,
гилантан, помњив реШ., широм отво­ треска, трескање, ломљавина, звр­

рених очију изр. 4!) концентрисан, јање, звека, куцкање, ломњава, буб­
усресређен, прибран, сталожен, па­ њава, тумбање, брујање, бубњање,
жљив, сабран, удубљен, фокусиран, тутањ, орљава ре!., лопот ре!., лопо­

усмерен, присебан, усредоточен, на­ тање ре!., ломот ре!., дрка ре!., громо­

прегнут, сређен, позоран Хрв. тање реШ., весак реШ., трубњава реШ.,
будити несврш. прел. О (чинити да громот реШ. брека ре!., штробот ре!.,
неко престане да спава) разбуђива­ шоботање ре!., шобот ре!., брбот ре!.,
ти, расањивати, дизати из кревета, хучка ре!., туљење ре!., таламбасање
прекидати сан 8 фи!. (чинити да не­ фи!., урнебес фи!., стрка арх., алау­
што настане, да се појави) покретати, ка арх., рогобор арх., тарлабука арх.,
потицати, рађати, развијати, подсти­ халак реШ. 8 (гласан говор, вика ве­
цати, наводити, зачињати, палити ћег броја гласова) вика, драње, кри­
искру изр. ка, викање, граја, врева, ларма, гала­

будност ж о (стање онога ко је бу­ ма, галамљење, жамор, узвикивање,

дан) пробуђеност, разбуђеност 8 в. писка, урликање, јаукање, урлање,

опрезност 4!) в. концентрација 1. цика, дрека, кричање, дерњава, ври­

будуliност ж О (будуће време) су­ ска, повика, цичање, дерање, рика,

цилик, циликање, повици, узвици,

трашњица, сутра, перспектива фи!.,
судбина фиf. 8 в. потомство 4!) фи!. в. жагор, крештање, грајање, пиштање,

богатство џева, громор, вриштање, врискање,

урнебес фи!., орњава ре!. , орљава ре!.,

бу1)ав прид. труо, мемљив, гњио,
устајао, плеснив, сагњио, учмао, ис­
дерачина фам., весак ре!., дерача ре!.,

трулео, натруо, бухав ре!., пљеснив врка ре!., брека. ре!., рогобор ре!., ала­
ука арх.
ре!., бухљив ре!., потмуо реШ. - уй: ба­
јат, црвљив - сл: распаднут, влажан букаrије ж мн. ланци, лисице, вери­
ге, окови, узе ре!., негве ре!., лисичине
буздован м о (врста оружја с гво­
зденом главом) топуз 8 фам. в. бу­ ре!., синi,Iири ре!., крдена ре!., комо­

дала стр а фам.

бујан прид. о (о коси или вегета­ буква ж бот. (лат. Fagus silvatica) бук,
цији) обилан, густ, раскощан, богат бука, боба
фи!. 8 фи!. в. снажан 4!) (о води) оби­ букван м В .• глупан
лан,ПЛах 6уквар мпочеТ,юща, абецедар,
бука ж о (снажан шум који стварају азбучник, леКСИКО}Ј, часловац арх.
природне силе, направе и др.) г.алама, букоч м зоол. (лат. Pandion haliaetus)
75 буктиња I бунт

morski (rечни) орао, орао рибар даја, буча, лудаја, бела бундева, шу­
буктиња ж бакља, искра, светиљка, ћурица, дугања, белокорка, будимли­
зубља, ватруштина, светило ре!. - уй: ја, будимка, шућурка, бундава, кабар,
ватра,светло,луча мекокорка, руска диња, јургет арх.,

буnажњење с в. лупетање 1. врг арх. , водењача арх.

бупевар м (широка велеградска буника ж баш. О атрауна, надли­

улица) улица, авенија шка, бун, околочеп, буновина, ман­

буnка ж бот. (лат. Papaver rhoeas) драгора 8 (црна -) (лат. Hyoscyamus

турчинак, дивљи мак
niger) бауника, воја, зуб на трава, зуб­
њак, свињорак, буњица, бенђелук ,
бупумента ж о (гомила људи) ма­
буница, коњски зуб, блем, велико би­
са, руља, народ, светина, људство,
ље, чрни зобник, свињорец, боница,
сила, свет, гунгула, накупина, наје­
блника, успављива трава, црвивец,
зда, пук, мноштво, метеж, рој, плебс,
дивљи зобник, свињарац, буњика,
свита, лагер фи!., војска фи!., чета
балан, балам, војка, свињски боб, цр­
фи!., поплава фи!., море фи!., јато
винц, бана, трава од бунила, зубњача,
фи!. , лавина фи!., тевабија ре!., ордија
бун, трава од зуба, свирњак
ре!., мармаља ре!., накот фам., хорда
фам., навала ,фам., буљук фам., кр­
буниnо с О грозница, грозничавост,
кошмар, мора, бунцање, буновност,
до фам., гурњава фам., стадо фам.,
хрпа фам., пучина фам., чопор нар. ,
клапња, несвест - суж: занос, делири­
јум 8 в. безумље 2. 4!) в. илузија 1.
агломерација реШ., марва Йо!., фукара
Йо!., стока Йо!. - уй: гужва 8 в. олош
бунити се несврш. непрел. противи­
ти се, протестовати, супротстављати
буљаw м жар!. в. опортуниста
се, негодовати, опирати се, жалити
буљина ж в. сова
се, приговарати, пружати отпор - уЙ.
буљити несврш. непрел . в. бленути
гунђати
буљук м фам. в. бу~умента 1.
бункер м (бетонско утврђење за од­
бумбар м зоол . (лат. Bombus terre- брану) в. бедем
stris) *
буновност ж О сањивост, дремеж,
бун м бот. (лат. Scopolia carniolica) ре!: поспаност, дремљивост, непробуђе­
крањска буника, бели бун, леуковац, ност, ом ама, успаваност, нерасање­
крањски вучјак
ност, полусан, др ем ка, неразбуђеност,
буна ж побуна, устанак, бунт - уЙ. дремавица, успореност, сненост, за­

протестовање спалост, клонулост, полудрем, сана-

бунар м зденац, густијерна ре!., убао ност, дремовност, спорост, куњали­

ре!., чатрња ре!., густирна ре!., водо- ца, дрем, дремање, омамљеност фи!.,
држа арх., цистерна арх., капница неживотност фи!., опијеност фи!. ,
юьиш. реШ. - уй: извор
1. фјака ре!., уљуљаност фам . 8 в. бу­
бундева ж бот. (лат. Cucurbita реро) нило 1.
тиква, дулек - ре!: дублек, думлек, бунт м протестовање, буњење, него­
жута тиква, мисирача, фригењача, довање, отfюр, неслагање, опирање,
цука, тиквељ, лудара, бела тиква, ду- непокорност, одолевање, огорченост,
гара, тиквања, мачванка, бундевка, ' јогунство, јогунастост, приговарање,
печенка, бескорка, бугарка, бела лу-. опр_ека, бунтовништво, противљење,
. p~ ;: .
бунтован I бухач

супротстављање, гунђање, суопрот­ шан, турбулентан, ковитлав, вртло ­

стављење , резистенција, немирење , жан, немиран f} б. жесток 1. @) (пу н
озлојеђеност, одупирање, огорче­ буре) олујан , буроносан , кишовит,
ње, побуна, противречење, револт, ветровит О фи!. (пун немира и уз бу­
протест, незадовољство, одбијање, ђења) б. узбудљив
приговор, противделовање, против­ бурrијати несврш. прел . О (бушити
словљење, оспоравање, дефензива бургијом) бушити , сврдлати f} фам. б.
фОРМ., повика реШ . , ресантиман Хрб., варати

просведовање Хрб., противштина Хрб.

буре с бачва, чабар, каца, качица,
- уи: буна, пркос
буца ре!., бадија ре!., вучија ре!., лагав
бунтован прид. О (који диже буну ре!., путуња ре!., баквица ре!. , сака
против политичке власти) бунтов­ ре!., пута ре!. , бадан ре!. , барило ре!.,
нички,побуњенички,устанички,ре­
бадањ ре!., барел ре!. , џбан ре!., фучија
волуционаран f} (онај који се буни, ре!., бадњило ре!. , барело ре!. , бурило
негодује) непослушан, непокоран,
ре!. , жбан ре!., лајт ре!., буренце фам. ,
пркосан, борбен, одметнички, диси­
купусара фам. врионик ре!. суж.
дентски, ребелски реШ. - уи: немиран,
буреrџиница ж бурегџијска радња
тврдоглав
- уп. локал
бунтовник м о (онај који се буни,
бурјан м бот. (лат. Sambucus ebulus)
негодује) бунџија, бунташ, бунтар
apta (lat. Sambucus ebulus), стеничник,
ре!. f} (онај који диже буну против
зовина, курјачки реп, аб ад, смрдљива
политичке власти) побуњеник, уста­
зова,хобед,абзовина,анта,хапта,ав­
ник @) б . дисидент
дика, базди ка, автуга, хабдика, аптик,
бунтовниwтво с О (склоност кон­
афтика, аптуга, бујад, аптика, алдум­
трирању и побуни) бунтовност, од­
трава, кокошије грожђе, оптовина,
метништво, отпадништво, дисидент­
хаптика, базг, хабад, бозовина, хаб­
ство, буњење, апостаза суж, прев ера
довина, аптовњак, аптовина, автика
реШ . , апостазија реШ . - уи: противље­
бурма ж (венчани прстен) прстен,
ње, устанак f} б . бунт
круна
бунтовност ж б. бунтовништво
бурмут м т уи. дуван 1.
бунцање с О б. брбљање е б. бу­
бусија ж о (место погодно за засе­
нило 1.
бунцати несврш. прел. О (бесвесно
ду) * - уп. замка 2. f} б. брег
бут м (део ноге од кука до колена)
г оворити у грозници) тлапити, гово­
рити у бунилу, ударати у смућене ве­ бутина, стегно, бедро, бутка, бутига

трове изр. f} б . лупетати

арх. , бедрина арх., бедрица арх. , бе­
дрница арх.
буњење с о б. бунт f} б. бунтовни­
штво 1. @) б. инат О б . жаљење 1. бутер м маслац, путер, путар , масло

бупити сврш. непрел. фам. б. пасти ре!. - уи: маргарин, масноћа

бура ж о (јак ветар) олуја, непого­ бутина ж б. бут

да, невреме, невера ре!., штурм ре!., буflкати несврш. прел. О б. мутити
f} фи!. б. немири @) фи!. б. негодовање 1. f} фам. б . спремати 1.
буран прид. о усковитлан , узбур­ буфаnо м заал . (лат. Sупсегus caffer)
кан, узвртложен, вихоран , ускоме- бухач м бат. ~лат. Pyrethrum cinerari-
77 бучати I буwотина

aefolium) ре!: берића трава, бубарица, укати, алакати, извикивати , рикати,

бувара, дивља барутица, бувач, буха­ брујати, дерњати се , парати (неком)

рица, матриколда, буварица, вратић, уши, дизати џеву, грмети, јаукати,
осјенач , далматински бухач , брмиња, грактати , баукати , јалакати ре!. , бре­
бухара, дивљи пелин чати ре!. , ревати ре!., халакати ре!. ,

буцањ м заал. (лат. Orthagoriscus ћакати ре!. , руљати ре!. , крештати

mola) самоглав, барил, мисечар, буц, фам., чепити жвале ексир. - уи: дози­

бучан прид. гласан, звонак, громак, вати, беснети f} трештати, лармати,

чуј ан, громогласан, звучан, дубок, топотати,праскати,дрндати,хучати ,

соноран , снажан, резонантан, екла­ бактати, зврндати, грајати, грувати,

тантан, трештав, громовит тутњити, клопарати, грохотати, т у т­

бучати несврш. непрел. О (правити њати, хуктати, тарлабучити, тандр­

буку гласом) урлати, галамити , вика­ кати, штропотати, халабучити, што­

ти , дерати се, дречати, грајати, над­ ропоштати фам.

викивати се, узвикивати, издирати буwотина ж б. рупа 2.
се, лармати, драти се, бечати, арла- б. гнушати се
ваб м О в. мамац 8 в. вабљење рађивање фам., навлачење фам.

вабак м в. мамац вабљив прид. О примамљив, при­

вабиnо с О в. мамац 8 в. позив влачан 8 фи!. в .. леп

вабити несврш. прел. О (дозива­ Bara ж О кантар, теразије, либра -

ти животиње вабом) мамити, звати, уи. мерач 8 (стандардна количина,

призивати, дозивати, примамљивати, величина, тежина) мера

привлачити, дражити 8 врбовати, ваrабунд м в. луталица

наводити, мамити, наговарати, при­ ваrање с О (одређивање вредно­
мамљивати, хушкати, придобијати, сти) премеравање, мерење, бажда­
натеривати, терати, надахњивати, го­ рење, одмеравање, вредновање, ва­

нити,привлачити, побуђивати, наго­ лоризација, валуирање, бонитирање,

нити, будити фи!., гурати фи!., бари­ оцењивање 8 (рачунање вредности)
ти (некога) фам., обрађивати фам., калкулисање, уравнотежавање, мере­

навлачити фам., заносити фам. - уи: ње, обрачунавање, билансирање, раз­

мобилизовати,храбрити брајање, рачунање, прорачунавање,
вабиli м зоол . (лат. Squilla mantis) валутирање @ фи!. процењивање,
козорепац просуђивање, одмеравање, закључи­

вабљење с О (дозивање животи­ вање, умовање, смишљање, просуђи­

ња вабом) ваб, призивање, мамљење, вање, оцењивање, размишљање, про­

примамљивање, дозивање, навође­ мишљање, расуђивање, суђење

ње, привлачење, дражење 8 врбова­ ваrати несврш . непрел. прел . О ирел.

ње, навођење, мамљење, наговарање, (одређивати вредност или цену)

примамљивање, хушкање, придоби­ вредновати, мерити, оцењивати,

јање, натеривање, терање, надахњи ­ промеравати, валоризовати, преме­

вање, гоњење, привлачење, побуђи­ равати, процењивати, одмеравати,

вање, гурање фи!., барење фам., об- бонитирати , омерити ре!., стављати
79 ваrина I важити

на вагу изр., важити арх. 8 неирел . жити исприку/разпоге, избављање,

калкулисати, уравнотежавати, мери­ вајкање, врдуцкање фам., шеврдање
ти, обрачунавати, билансирати, раз­ фам., шарање фам., врлудање фам.,
брајати, рачунати, прорачунавати, увијање фам., испричавање хрв., хва­
валутирати @ неирел. фи!. ценити, тање кривине изр .

судити, закључ ивати, процењивати, важан прид . О битан, значајан, од

просуђивати, оцењивати, размишља­ важности, од значаја, релевантан,
ти, промишљати сигнификантан, знатан, замашан
ваrина ж вулва, стид ни ца, мин­ реШ. - уи. пресудан 1.8 признат, по­
џа, родуља, усмина, маца фам. , ри­ штован, уважен, цењен, угледан, ис­

ба фам., пица фам., мица фам., пи­ такнут, на гласу, реномир ан, виђен,
зда нар., пичка нар., цупи жар!., рупа проспављен, чувен, познат, спаван,

жар!. , канта жар!. , јажа реШ., пиша популаран, примеран, проминентан,

gеч . , стидак арх., родница Meg. успешан, знаменит, издвојен, пре­

BarOH м фургон арх. стижан, велик, битан, еминентан,

вадити несврш. прел. (узимати, запажен, фамозан, гласовит, гласит,

износити, извлачити из нечега) из­ општепознат, гпавит, култни, заслу­

влачити, узимати , екстраховати , жан, оглашен, знатан, видан, биран,

црпсти , исисавати, износити, вући, врста н, општепризнат, вајни, коџа

истрзавати, издвајати, истезати, чу­ ре!., дичан ексир., изниман хрв. - уи :

пати , грабити , испумпавати суж . , озбиљан, достојанствен, отмен, изу­

истакати суж . , тргати , изваљивати зетан, одличан

, копа ти суж., ископавати суж., за­ важеliи прид . О данашњи, трену­

хваћати ре!. суж. тан,актуелан,савремен,моменталан,

вадити се несврш. О (излазити од­ садашњи, модеран, незастарео, ово­

некуд) излазити, извлачити се, кобе­ времен, мериторан, курентан реШ.,

љати се, спасавати се, избављати се присутан фи!., ововременски реШ.,

8 фи!. (тражити изговор) правдати актуалан хрв. - уи горући 8 допу­

се, извлачити се, ослобађати се, из­ штен, законит, легалан, валидан,ДО­

бегавати , изговарати се, оправдавати звољен, исправан, вредећи, ваљан ,

се, извињавати се, врдати, лавирати, легитиман, ауторизован, одобрен,

изврдавати, избављати се, вајкати уставан, правоснажан, признат, за­

се, врдуцкати фам., шеврдати фам., конски, пуноважан, непоништен, не­

шарати фам., врлудати фам., увија­ забрањен, правомоћан, пуноваљан,

ти фам., испричавати се хрв., хватати по закону, прописан, регуларан, пу­

кривину изр. новредан реШ., правоваљан реШ . , на

снази изр.
вадичеп м отварач, отпушач, изво­

јац, вадиврањ ре!., каватапи ре!. важи УЗВ . в. добро'

ва1)ење с О вучење, чупање, извла ­ важити несврш. непрел . О (бити на
чење, извођење, црпљење, издвајање, снази) бити у оптицају, вредети, ва­

екстракција 8 фи!. правдање , извла­ жити се 8 (бити сматран, сматрати

чење, оспобађање, избегавање, изго­ се) словити (као), сматрати се, стаја­
варање, оправдавање, извињавање, ти, водити се (као), представљати се,
врдање, павирање, изврдавање, тра- котирати се, приказивати се @ (има-
важност I ваnовит 80

ти куповну вредност) коштати, вре­ вајарство с (прављење скулпту­

дети, рентирати се арх. О вредети, ра) вајање, кипарство, скулпторство,
односити се, тицати се 0 (вредети у моделирање, обликовање, пластична
примени) важити, примењивати се , уметност изр. - сл: клесање, тесање,

одностити се резбарење, пластика

важност ж битност, величина, вајат м арх. О (споредна, омања
вредност, драгоцено ст, знаменитост, зграда у дворишту сеоске куће) ајат
релевантност, значај, истакнутост, ре!., бајат ре!., хајат ре!. - уи. остава' 1.
крупнина, важење, вредноћа, сигни­ клет, спрема, стасина б трем, доксат
фикантност рей1., тежина фи!., ви­ вајати несврш. прел . (правити скулп­
сина фи!., проминентност форм., ре­ туре) обликовати, моделирати, моде­
леванција форм., замашај рей1. - уи: лисати, уобличавати, вајарити арх. -
снага, утицај, моћ сл: клесати, тесати, резбарити
ваза ж ваз, вазна, пехар, роменча ре!.
вајкање с О в. запомагање б каја­
- уи. бокал
ње, жаљење 8 в. вађење 2. О прибо­
вазаnски прид. в. поданички јавање, страховање - уи. страх
вазда прил. в. увек вајкати се несврш . О в. запомагати
ваздан прил. в. увек б кајати се, жалити, плакати над про­
ваздух м О (смеша гасова коју уди­ ливеним млеком изр . 8 в. вадити се

шемо) атмосфера фи!., кисеоник 2. О страховати, прибојавати се - уи.

фи!., аер ре!., луфт фам., ајер рей1., ха­ бојати се
ва рей1., зрак хрв. озрачје хрв., уздух вакуум м (безваздушни простор) *
хрв., озон суж. б фи!. в. слобода - уи . свемир

ваздухопnовац м авијатичар, пи­ вакцина ж мед. серум, цепиво, маја

лот, аеронаут, летелац рей1., зрако­ арх.
пловац хрв.
вакцинација ж пелцовање , цепље­
ваздухопnовни прид . авијатичар­ ње, вакцинисање, калемљење арх.,

ски,аеронаутички,летелачки,летач­ имфовање рей1.

ки, зракопловни хрв.
вакцинисање с в. вакцинација
Ba3AYXOnnoBCTBO с авијација, вакцинисати несврш . прел. (зашти­
аеронаутика, авијатика, летење, зра­
тит и од болести вакцином) пелцова­
копловство хрв., зрачна флота хрв. ти, цепити, калемити арх.
ваздуwан прид. гасовит, зрачан
ваnидан прид. в. важећи
хрв. - уи . лаган
ваnидност ж ваљаност, пунова­
ваздуwаст прид. О (који је као ва­
жност, законитост, легалност, ис­
здух) * б в. лаган 1. правност, легитимност, ауторизова­
вазна ж в. ваза ност, одобреност, уставност, право­
вазнети сврш . прел. арх. в . уздигну­ снажност, признатост, законитост,

ти
непоништеност, правомоћ, пропи­
вазнети се сврш . арх. в. дигнути се саност, регуларност, пуновредност

вајан прид. О в. бедан 1. б в. лажан рей1., правоваљаност рей1.

@) в. безвредан BanOB м в . корито 1.
вајање с в. вајарство ваnовит прид . таласаст, увијен, спи-
81 ваnОРИЗ0вати I вањwтина

ралан, таласав, усталасан, спираласт, BaHAan м хулиган, силеџија, насил­

веруглав ре!. - уи: вијугав, коврџав ник, злочинац, разбијач, злотвор,
ваnОРИЗ0вати несвРш. прел. в. напасник, мучитељ, крволок, напра­

вредновати сник, манијак, грубијан, окрутник,

ваљак м О (геометријско тело или сивоња, крвопија, батинаш, крвник,
ма шта што је ваљкастor облика) ци­ горопадник, бичеватељ, махнитац,
линдар, облица, стублина,облић,ту­ тиранин фи!., катил ре!., живина
љац ре!., ваљушка ре!., туљак ре!. , ва­ фам. фи!., неман фам., животиња
љугаарх. фам. фи!., силос жар!., канибал екс­
ваљан прид. О (о човеку) примеран, ир., чудовиште ексир., звер ексир.,

праведан, поштен, частан, добар, главосек ексир., душманин ексир.,

крепостан, душеван, честит, непоро­ несуздржљивац рей1. - уи: варварин,

чан, неподмитљив, етичан, моралан, разбојник, дивљак

карактеран, исправан,људски, исти­ вандаnизам м в. варваризам

нољубљив, беспрекоран, непокварен, вандаnин м в. варварин

правичан, узоран, одан, чистих руку, ванзаконски прид . в. бесправан

у погону, доличан, искрен, скрупуло­
зан, ћудоредан, коректан, савестан,
поуздан, лојалан, честита особа, до­
следан , пун врлина б в. исправан
ваљаност ж в. доброта 2.
ваљати' несврш. непрел. (бити од
вредности, значаја) в. вредети
ваљати 2 несврш . прел . (покретати
ваљањем) котрљати, гурати, превр­
тати,окретати,вртети
ваљда прил. могуће, вероватно, из­
гледа, канда, највероватније, изглед­
но, није искључено, надајмо се, биће
да, рекло би се, могло би бити, евен­
туално, зацело, по свој прилици, мо­
же бити, чини се, сва је прилика, ва­
ванредан прид. О (јако добар) изу­
зетан, вансеријски, изврстан, им пре­
сиван,генијалан,врхунски,очарава­
1. јући, одличан, особит, изванредан,
посебан, мајсторски, нестваран, сја­
јан, непоновљив, фасцинантан , опти­
2. малан, боговски, фантастичан , неве­
роватан, феноменалан, врстан, инге­
ниозан, бриљантан , истакнут, леген­
даран, предобар, богомдан, велик, ко
бог фам., нема боље фам., капиталан
фам., прва лига фам., антологијски
фам., филаделфија фам., светска кла­
са фам., боли глава фам., супер фам.,
екстра жар!., невиђен жар!., жешћи
жар!., до јаја жар!., крвав жар!., силан

љада ре!. , ваљад ре!., ваљаде ре!. , ка­
мо среће фам., дај боже фам., почем
арх., бојсе арх. рей1., вјеројатно хрв.,
дајбуди хрв. - уи: сигурно, можда
вампир м О вукодлак, чудовиште,
жар!., врх жар!., еминентан форм.,
антика арх., ђенијалан арх., проми­
нентан рей1., ексквизитан рей1., бра­
вурозан рей1., ексцелентан рей1., нобл
арх. неиром., неверојатан хрв., изни­

ведогоња ре!., тенац ре!., вампијер ман хрв. - уи. савршен 1., талентован,
ре!., вампирин ре!., лампир ре!., лам­ огроман б в. атипичан

пијер ре!. б фам. в. гуликожа ванредно прил. О в. беспрекорно

BaHrna ж наћве р е !. , пинокот ре!., ра­ б 61. друкчије

мина ре!., ухача ре!., вандла ре!., вајн­ вансеријски прил . О в. беспрекор­
дла ре!., вангл ре!. ; вајндлинг арх. - уи: но б в. друкчије
чинија, корито вањwтина ж (спољашњи изглед)
вапај I варка 82

спољашност, извањштина, стас, из­ висаност, пустошење, неуљуђеност,

глед, аспект, фасада суж., апаренција простота, несажаљивост, анимал­

реШ . , фацијес реШ. ност, насилност, припростост, про­

вапај м кукњава, запомагање, јаук, сташтво, грубијанштина, нечове­

јадиковање, тужњава, лелек, цвиље­ штво, нечовечност, грубост, барба­
ње, нарицање, крик, позив у помоћ, ризам Хр8., барбарство Хр8. @ !рам.
лелекање, колеч ре!., ајмек ре!. - уи. (страна реч или констуркција упо­
гунђање требљена уместо боље Домаће речи

вапненац м 8. кречњак
. или конструкције) *
варапица м ж преварант, подвала­ варварин м О грубијан, простак,
дивљак, неотесанац, сировина, ван­
џија, подваљивач, варљивац, пре­

вртљивац, препредењак, обмањи­ далин, варвар, канибал, брђанин,

вач, шарлатан, врдалама, мућкарош, иностранац, паланчанин, чобанчина,

смутљивац, превејанац, хохштаплер, кабадахија, нецивилизована особа,

проневерилац, лажов, химбеник, хорјат, непросвећеник, силеџија, се­

џамбас, фолирант, варакача ре!., ви­ љачина, џибер фам., чобанин фам.,
раун ре!., лацман ре!., пакер жар!., троглодит фам., сељак фам., шабан
апаш арх., швиндлер арх., дефрау­ фам., примитивац ио!., барбар Хр8.,
дант арх., пикареска реШ., шатровац барбарин Хр8. @ (за старе Грке и Ри­
арх. - уи. лопов, бараба, опсенар, ве­ мљане, сваки странац, фи!. и данас)
тропир, сплеткарош, неваљалац, ли­ 8. странац

цемер, лажов варварски прид . 8. бруталан

варање с О 8. неприродност @ 8. варварство с 8. варваризам 1.

варка 1. и 2. - уи. лагање, вожња 1., варијанта ж врста, појава, фигура,
опсенарство опција, тип, аспект, форма, интер­
варати несврш. прел. (вршити пре­ претација, облик, вид, род, верзија,
вару на штету некога) петљати, под­ варијација, варијетет, конфигураци­
метати, обмањивати, мућкати, под­ ја, гидиш ре!., дублета реШ. , иначица
ваљивати, мутљати, мотати, кувати Хр8. - суж: модус, жанр, стил, начин,

фи!., ковати фи!. , мутити фи!., бур­ лик, метода

гијати фам . , мунђати фам., муљати варијете м 8. позориште

фам., возати жар!., пртљати реШ. , шу­ варирање с 8. амплитуда
ровати реШ . @ 8 . лагати варичеnе ж мн. 8. богиње
варвар м 8. варварин варка ж О (обмана чула или духа)
варваризам м О варварство, не­ обмана, привид, превара, обмањива­
цивилизованост, примитивизам, ди­ ње, подвала, варање, заваравање, оп­

вљаштво, вандализам, суровост, не­ сена, смицалица, илузија, мајсторлук,

хуманост, нељудскост, некултурност,
бестијалност, зверство, немилосрд­
ност, примитивност, сировост, бру­
талност, насиље, безосећајност, не­
култура, неумољивост, бешћутност,
простаклук, разарање, крволочност,
злочинство, заосталост,
преваранција, привидност, марифе­
тлук, опсенарски трик, мађионичар­
ски трик, варљивост, махерај, мон­
тажа фи!., маневар фи!., фрауд ре!.,
трик фам., блеф фам., зез фам., фар­
барија фам., фора фам., фазон фам.,
некулти- намештаљка фам., петљанција жар!. ,
8з варош I веrетирање

кумст жар!., кунст жар!., фол жар!., гувернанта, одгојитељ, андрагог, од­
финта жар!., мајсторија жар!., дри­ гајатељ - сл: старатељ, сав ет ник, на­
блинг жар!., слепарија жар!., петљани­ ставник,водитељ,учитељ
ја жар!. , дефраудација арх., подвала­ ватра ж О пламен, огањ, плам - уи.
џија арх. , швиндл арх. - уи: лукавство, жар, буктиња, пожар - сл: паљевина,
окретност .... уи. илузија 1. палеж @ фи!. 8. ентузијазам @) фи!. 8.
варош ж 8 . град ватреност .... уи. буктиња, жар 1.
васиона ж космос, свемир, универ­ ватрен прид . О распламсао, пламен,
зум, васељена огњен, раз буктао, горљив, жежен
васкресење с 8. васкрснуће арх. - уи: врућ, топао, врео @ фи!. (с
васкрс м 8. васкрснуће еротским набојем) заносан, страстан,
Васкрс м Ускрс, Вазам арх. пламен, распламсао, врео @) фи!. ди­
васкрснути сврш . непрел. О ускр­ вљи .... yи~ безуман, врео 1.
снути, оживети, поново оживети, ватреност ж жаркост, жестина,

устати из мртвих изр., вратити се с жучност, одушевљење, наглост, вехе­

онога света изр. @ фи!. активирати ментност, запаљеност, огњеност, гор­

се, оживети, обновити се, освежити љивост, горљиво ст, незадрживост,

се, живнути, вратити се у живот, по­ необузданост, неконтролисаност,

кренути се, помладити се, заживети, жестокост, жар фи!. , ватра фи!.
пробудити се, повратити се, раздр­ ватростаnан прид. незапаљив, не­
мати се, препородити се, дићи се из сагорив, апиричан
пепела изр ., поживети, устати из мр­
ваш ж зоол. (лат. Pedikulus humanus)
твих изр.
вашка, уш Хр8.
васкрснуће с О васкресење, вас­
вашар м О сајам, сабор, пазар, паза­
крс, ресурекција, оживљавање, обно­
риште, скуп, дернек ре!., вашир ре!.,
ва, воскресење, устајање из мртвих,
вашер ре!., фијера ре!., панађур ре!.,
ослобођење фи!., вазам ре!., анастаза
збор арх. @ фи!. 8. неред
реШ., ускрснуће Хр8. @ фи!. 8. uрепо­
веверица ж зоол . (врста глодара,
род
лат. Sciurus vulgaris) ре!: веверка, ка­
васпитавати несврш. прел. одгаја­
терица, јеверица ре!., крцко фам.
ти, подизати, отхрањивати, учити по­
веrетаријанац м О (о човеку,
нашању, формирати личност, школо­
онај који не једе месо) биљар, , веге­
вати, образовати, спремати за живот,
постављати на ноге , изводити на пут
тар реШ . , вегетарац реШ. , биљождер

изр., бринути се, неговати, хранити фам., биљојед фам. @ (о животиња­

фи!., изображивати арх., изобража­ ма, оне које се хране само биљкама)
вати арх. - уи. подучавати биљождер, биљојед, травојед, траво­

ва(D.!!Iтати сврш. прел . подигнути, ждер, би~ож..д~рац, хербивор

отхранити, одгојити, оспособити, веrетација ж растиње, зелениш, зе­
подићи, образовати, ишколовати, ленило, биље, зеље реШ., рашће ре!.,
однеговати, дигнути, припремити за биљина ре!., биљина ре!., билије ре!.
живот, извести на прави пут изр., по­ веrетирање с преживљавање, жи­

ставити на ноге изр. вотарење, таворење, злопаћење, ро­

васпитач м педагог, инструктор, бија фам . , крпљење фам.
веrетирати I веза

веrетирати несврш . непрел. О жи­ вежбапиwте с реШ. игралиште,

вотарити, преживљавати, таворити, терен,стадион,хала, арена, дворана,

спајати крај с крајем, злопатити се, теретана, вежбаоница, ринг, фискул­

вегетовати, робијати фам., крпити се турна сала, спортска арена, соколана,

фам. б 6 . расти сала фам. , гимназиј арх., гомбали­

ведар прид. О (о времену) безо­ ште арх. , гомбаоница арх. , поприште
блачан, бистар, јасан, бескишан, реШ . , дворница реШ., ротунда реШ. -
бљештав, светао, миран, сув, чист, сл: салон, већница
блистав, стабилан, благ б фи!. 6. вежбање с О 6 . вежба 1. и 2.
весео 1. вежбаоница ж 6 . вежбалиште
ведета ж О 6 . стражар б 6. дива вежбати несврш. прел . тренирати,
@) реШ. 6. извидница увежбавати, избежбавати, егзерци­
ведрина ж О (о времену) безоблач­ рати,дриловати фам.
ност, плаветнило, разгала, прогала, вежбач м гимнастичар, спортиста,
прогалина,ведрик,проведрина, про­ спорта ш, спортист, гомбач, фискултур­
ведрица б фи!. 6 . веселост ник, гомбалац арх., теловежбач реШ.
ведрица ж 6. ведро 1. вез м О бод, везење, урес, др ан гу­
~eдpo с О (дрвени суд) кадица, ша­ лија, штрик, шав, орден, орнамент,
фољ, чабар, корито, ведрица, лавор, заклад, накит, фигурица, покрстица
ухача, чабрић, шкаф, чабрица, шавој арх., поплетица арх" улама арх. , лан­

ре!. , кадин ре!., леген ре!., кова ре!., чанацреш. б везиво, рупичаста чип­
шћавњак ре!., каин ре!., леђен ре!., ка, поплет, штикерај ре!., ракам ре!.,
ампер ре!., каблица нар., кабао нар. - шупљика ре!. - уи. шав 1.
суж: музлица ре!., крављача ре!., кра­ веза ж О (оно што нешто повезује)
љача ре!. - уи: суд, вангла б (метални конекција, спој, контакт, спојница,
суд) канта, кабао, кофа, чабар, лиме­ релација, спона, склоп, зглоб, саста­
њак, пуђерица, лимењача, ведрица вак, додир, преплет, спојиште, састав­
ре!., кабла ре!., лама ре!., броква ре!., ница, амалгам (чврст спој) фи!., мост
кабо ре!., сић ре!., брокета ре!., кибла фи!. , повезница ре!., решка ре!. , фуга
ре!., ђугум ре!., кова ре!. , брока ре!., сшруч. - уи. аналогија б заштитни­
каблић фам. ре!., тестија арх. музли­ штво, протекција, меценат, покрови­
ца суж., тељство, заштита, познанство, патро­

веђа ж О 6. обрва б 6. трепавица нажа, патронат, помоћ, меценатство,

вежба ж О (систематско понављање
неке радње у циљу физичког усавр­
шавања) тренинг, гимнастика, спорт,
тренирање, фискултура, вежбање,
дрил, теловежба, гомбање Хр6. - уи:
обука, игра б (испробавање неког
текста или игре ради јавног извође­
ња) проба, вежбање, испробавање,
припрема, увежбавање, припремање
@) (текст састављен за учење, део ве­
заклон фи!., арка фи!. реШ., окриље
фи!., подршка фи!. , залеђе ре!. , штела
ре!., леђа фам., колатура реШ . , конк­
ција реШ., арка арх. @) (оно чиме се не­
што повезује) 6. канап О (стање веза­
ности, повезаности) однос, релација,
слагање, кореспондеција, блискост,
корелација, паралелност, додир, по­
везаност, једнакост, сродство, срод­
ност, корелативност, истоветност,

жбанке) вежбање наликост, наликовање, кохеренција,

85 везан I вепикан

подједнакост, међуоднос, узајамност, вејати несврш . непрел . засипати,

спојеност, интеракција, суоднос, за­ снежити, падати у густим пахуљама,

висност, суодносност, хомогеност, сипати, наносити сметове

спојивост, везаност, сраслост, упоре­ век м О (период од сто година) сто- .

дивост, здруженост, унија, вежа ре!., леће б ера, епоха, раздобље , интер­
подобност арх., нексус сШруч., успо­ вал, време, доба, етапа, сезона, доб
редивост Хр6., сукладност Хр6. - уи: арх. @) 6. вечност О фи!. (трајање жи­
импликација, додатак, сагласност, вота) 6 . живот 0 6. узраст
комбинација, пријатељство, обја­ вековечност ж 6. вечност
шњење, слично ст 0 везица, венац,
вековни прид . 6 . вечан
ниска, грозд, низ, гротуља, гривна (1)
вепебан прид. 6. огроман 1.
фи!. (особа или чињеница која нешто
вепеумље с 6. генијалност
повезује) спона, посредник, ланац,
вепик прид. О голем, знатан, зама­
повез ни ца, мост, нит, карика 6 6. ко­
шан, корпулентан, силан, обиман,
муникација 1.
поприличан, гломазан, кабаст, кру­
везан прид. О (нечим причвршћен
пан, повели к, повећи, позамашан,
за нешто) увезан, завезан, сапет,
вели (и вељи) ре!. , грома з ан фам . ,
свезан, повезан, стегнут, спојен,
подрастао реШ . , немали еуф, коџа
привезан, здружен, сједињен, СКОП­
неиром. ре!. б ексир . огроман, гран­
чан, спучен, заузлан реШ. б фи!. 6. диозан,безмеран,гигантски,голем,
неспретан
безграничан, колосалан, џиновски,
везати сврш . прел . О (спојити чво­
небодеран, монументалан, капита­
ром ИЛИ омчом) увезати, завезати,
лан, енорман, небосежан, дивовски,
привезати, свезати, савезати, заузла­
неизмеран, импозантан, вртоглав,
ти, стегнути, сапети, запети, корди­
горостасан, баснослован, грдан,
рати, копулирати, (у)шнирати, шу­
надљудски, титански, мастодонски ,
кати ре!. б учврстити, причврстити,
натчовечански, мамутски, велича­
приковати, залепити, - уи. закопча­
јан, страобалан фи!., велебан ре!.,
ти @) спојити, саставити, удружити,
величак ре!., великачак ре!., веља­
здружити, сјединити, ујединити, по­
чак ре!., великаран ре!., исполински
везати, скопчати, спучити, спрегну­
арх. , великолепан реШ . , оријашки
ти, инкорпорирати О (- књигу) про­ реШ. - уи : масиван, гломазан, пре­
шити, повезати, увезати, спојити, са­ комеран @) одрастао, самосталан ,
ставити 0 6. обавезати (1) 6 . спутати пунолетан, стасао, сазрео, зрео,
везати се сврш. прел . О увезати се, осамостаљен, дозрео, потентан,
повезати се, скопчати се, спучити се, развијен - уи. висок 1. О опсежан ,
спрегнути се б 6. обавезати се @) (- издужен, исцрпан, обиман, опши­
за неког) 6. верити се ран, развучен, преопширан 0 6 . же­
везење с штрикање, хеклање, вез СТО К2. (1) 6 . вансеријски 6 6. ис так ­
везица ж О веза, венац, ниска, грозд, нут 1. О 6. висок 1. 06. дебео 4Ii> 6 .
низ, гротуља, гривна б 6. веза 3. простран ... уи. огроман 1., бројан,
вејавица ж мећава, кијамет, сне­ уважен 2., доследан

жна олуја, снежна бура, вејање, вепикан м О (знаменит, славан, в е­

снежно невреме лик човек) величина, Достојанстве-
веnикаw I венац 86

ник, ауторитет, угледник, моћник, глорификација, одушевљење, пошта,

доај ен, име, одличник, првак, велико узношење, уздизање, слављење, идо­

име, гигант, великаш, фигура, капа­ лопоклонство, апологетика, пијетет,

цитет, величина, цвет друштва, неко занесеност, узвишавање, идолиза­

и нешто, класа, марка фи!. , маестро ција, поштовање, прослављање, ре­

фи!., човек од формата фи!., 6есмрт­ спект, наклон, почаст, идолизовање,

ник фи!., махер фам., калибар фи!., ватрена приврженост/оданост, по­

крупна риба фам., легенда фам . , клонство, дубоко поштовање, сла­
крупна зверка фам., буџован фам., вљење вишега бића, простернација
буџа · фам., мудоња жар!., фаца жар!., арх., метанисање арх., проскинеза

мудо жар!., целебритет реШ. , нотаби­ арх., штовање реШ.

литетРеШ.49 џин, див, људина, титан, веnичати несврш . прел . уздизати,

гигант, горостас, рмпалија, грмаљ, обожавати, поштовати, глорифико­
грдосија, људескара, колос, оријаш, вати, адорирати, славити, ценити,

голијат, слота, гренадир, исполин, прослављати, узвисивати, идолизи­

натчовек, људа, крамп фам., чудови­ рати, ковати некога у звезде, узноси­

ште фам., громада фам. - уи: креату­ ти, дивинирати, преуздизати, штова­

ра, карикатура
ти хрв. - сл: дизати, хвалити, преце­

веnикаw м (знаменит, славан, ве­ нити, истицати

лик човек) в. великан 1. веnичина ж О (особина онога што

веnики зимзеnен м бот. (лат. ујп­ је велико) големост, замашност, КРУП ­
са major) мушка павенка ноћа, крупност, крупнина, корпу­
веnикодуwан прид. дарежљив, ленција, корпулентност, робусност,
широкогруд, несебичан, галантан, огромност, грандеца, развијеност
подашан, добар, хуман, самилостан, 49 в. важност О (димензије или коли­
доброчинитељски, добротворни, чина нечега) формат, квантитет, до­
милосрдан, човечан, алтруистички, сег, размер, капацитет, јачина, обим,
филантропски, широк - уи. поштен, количина, запремина, дужина , опсег,

искрен, племенит димензије, маса, ширина, тежина,

веnикодуwност ж О широкогру­ размера, габарит, квантум, волумен,

дост, широкогрудност, дарежљивост, обујам хрв., протега хрв. - уи: обим 3.
несебичност, галантно ст, галанција, е достојанство, племенитост, значај,
алтруизам , милосрдност, издашно ст, признато ст, истакнутост, уваженост,

доброхотност, женерозност, пода­ углед, нотабилитет, цењеност, за:па­

шност, добротворност, женерозитет, женост, угледност, изврсност, знат­

генерозност, милост, милостивост, ност, прворазредност 0 (знаменит,

аман ре!. , податљивост реШ., веледу­ славан, велик човек) в. великан
шност хрв . - уи: племенитост, љубав, вена ж крвни суд, доводница арх.,
љубазност, склоност, толеранција, модра жила арх., приводница . арх. -
нежност уи: артерија, пулс
веnикомученик м в. мученик венац м О (украсни предмет испле­
веnичање с апотеоза, страхопо­ тен од лишћа или цвећа) прстен, оре­
штовање, адорација, обожавање, за­ ол, витица, нимбус, круна, колобар
нос, поклон, узвисивање, хваљење, ре!. , гирланда ре!. 49 (у круг уплетени
 вендета I вера

плодови или сл.) ниска, веза, везица, чардаклија, хладник, хлад, одрина ,

грозд, низ, гротуља, гривна О (кру­ османлук, пергола, хладњак, барас,

жна ивица) обор, оквир, руб е (кру­ брајда, лоза (која ствара хлад), гро­
жна улица) *0 (планински -) ланац, жђе суж. , брајда ре!.
гребен, грана 0 в . беочуг веома прил . врло, прилично , подо­

вендета ж в. освета ста, изражено, осетно, доста, много,

Венера ж Даница, Северњача, Зор­ знатно, пуно, натпросечно, нарочи­

њача, Јутарња звезда, Вечерња зве­ то, итеколико, итекако, особито , јако,
зда, Вечерница, Вечерњача , Зорница, значајно, изнимно, посебно, силно, у
Форфорос, Хесперус, Венус великој мери, темељито, толико, из ­

венеричан прид. в. полни узетно, изванредно, дебело, немало,

вентиn м затварач, залистак, реза,

жестоко, својски, обилно, дубоко,
завор, шраф - ре!. пипац, заклопац, врашки фам. , добро фи!., прописно

сворњак, заворањ, засовница реШ.,

фам. , гадно жар!., толи арх. , добеса

запорница хрв.
арх., весма арх. - уи. Н6измерно - сл:

масовно, ретко, тешко, широко, по­

вентиnација ж О (прочишћавање
штено, љуто, горко, тако, опасно,
ваздуха) проветравање, освежавање,
стварно
ветрење, луфтирање, зрачење, венти­
лирање, луфтање, прозрачивање, из­ вепар м зоол. (лат. Sus scrofa) дивља
ветравање, луфтханса жар!. 49 (уређај свиња, свиња

за проветравање) вентилатор, клима­ вера ж О (уверење да постоје ви ­

уређај, клима фам. , еркондишн арх., ша, божанска бића) религија, рели­
климатизација арх. гиозност, побожност, вероисповест,

вентиnирати несврш. прел. (про­ веровање, култ, канон, црква, убе­

чишћавати ваздуха) ветрити, про­ ђење, конфесија, верозакон, богоу­
ветравати, хлади ти, луфтирати, зра­ годност, богоштовље реШ., иман ре!.,

чити, ветрети, луфтати, освежавати, вероисповед ре!., аманет ре!. , аман

изветравати, прозрачивати, прове­ ре!., дин арх. ре!. , верност арх., закон

тривати реШ. - уи. сујеверје 49 (- У некога)

венути несврш . непрел. О (физич­ поверење, поуздање, кредибилитет,
ки пропадати, о биљци) спарушива­ поштовање, веровање О (сматрање
ти се, сушити се, сахнути, копнети, да је нешто тачно) веровање, поглед,
пресушивати , гасити се 49 (физички уверење, убеђење, гледиште, начело ,

пропадати, о човеку) копнети, сахну­ осећај, схватање, мото, поставка , те­

ти, умирати, сушити се, малаксавати, за, кредо, вјерују, теорија, увереност,

мрети, слабити, издисати, нестајати, уздање, убеђеност, супозиција е

копнети, гасити се, гаснути, пропа­ претпостављање, претпоставка, ве­

дати, танчати, крепавати, цркавати, ровање, нада, ишчекивање, предви­

копњети, гњити, пресушивати, ска­ ђање, слутња, интуиција, предосећај,

павати, одлазити фи!. - сл: жуде­ идеја, наслућивање, тежња, хипотеза,
ти, мршавети, гинути, лињати ре!. О тежење, наговештај, домишљај, нага­
фи!. в. мучити се 3. ђање, предосећање, домишљање, спе ­

вењак м (хлад од лиснатих гра­ кулација фам., сумња реШ. - уи : ми ­

на, биљка пузавица или сл.) сеница, шљење, чежња - сл: сан, мисао, раз-
веранlверзираност 88

мишљање 0 (задата реч) заклетва, Beprn м (музичка справа уз помоћ

завет, верност, уверење, сигурност, које се свирају увек исте мелодије)
обећање, искреност, обавеза, увере­ верглец фам., органин арх., органет
ност, поуздање, реч, кредибилност, арх., оргуљице реШ.
залог, присега реј. верrnати несврш. непрел. в. брбља­
веран прид. О веродостојан, ства­ ти 1.
ран, оригиналан, аутентичан, леги­ верем-трава ж бот. (лат. Calamint-
тиман, прописан, изворан, иденти­ ha officinalis) реј: марулка, веремњача,
чан, истинит, правилан, истоветан, горска метвица, трава од верема

сушти, начелан, чврст, неизмењен, верен прид. О заручен 49 арх. в.. ве­
природан, егзактан, проверљив, ко­ ран 2.
ректан,. чист, сигуран, доказив, при­
вереник м младић, заручник, љу­
маран, исправан, прецизан, збиљски, бавник, момак, дечко, изабраник, тип
једнак, тачан, конзистентан, реалан,
жаРf., фрајер жарf., даса фам. арх.
прави, незачињен фИf., самоникао
вереница ж заручница, девојка,
фИf. реШ., аутентички арх., нефалси­
изабраница, цура, риба жарf.
фикован реШ., самобитан реШ., само­
вересија ж (одлагање наплате за
родан реШ., непатворен реШ. 49 при­
издату робу на поверење) почек,
вржен, лојалан, одан, нераздружив,
приче к, одлагање, поверење, дуг,
поверљив, сигуран, присан, предан,
кредит фам., лер жарf., креда жарf.
неодвојив, поуздан, коначан, од по­
- уи. зајам 1.
верења, верен арх., верован арх. - уи:
верзија ж О (приказивање догађаја
искрен,частан,чврст,поштен,добар,
које је по садржини слично с неким
честит @) в. доследан
другим) варијанта, облик, начин, вид,
верати се несврш. узверавати се,
варијација, интерпретација, иначица
пењати се, успињати се, пентрати се,
хрв. 49 (музичка -) обрада, прерада,
вешати се, кешати се жарf.
интерпретација
•
верач м О алпиниста, планинар, пе-
верзиран прид. О вешт, спретан,
њач, планинац
вичан, сналажљив, умешан, окретан,
вербаnан прид. О усмен, оралан, стручан, способан, професионалан,
разговорни, говорни, језични, из­ испрактикован, усавршен, извежбан,
речен, исказан 49 арх. в. глаголски
дорастао, извештен, истрениран, мај­
@) реШ. в. празнorоворљив сториски, уходан, обучен, квалифи­
вербаnизам м в. фразирање кован, довитљив, зналачки, увежбан,
вербаnизовати несврш. прел. фра­ упућен,виртуозан,рутиниран,лако­
зирати, испразно говорити, вербали­ рук, прекаљен, кадар, промућуран,
зирати, празнословити, просеравати чиграст, видраст фам., виспрен реШ.
се нар. - уи. лупетати - уи: брз, еластичан, проверен, нада­
вербена ж бот. (лат. Verbena officina- рен, гибак 49 в. упућен
lis) реј: чврстац, врбена, језичар, ко­ верзираност ж знање, извежба­
њушара, трава од далка, брбица, спо­ ност, компетентност, стручност,

риш, босотица, дивља врбена, спори­ спретност, умеће, способност, . ве­

шак, железенка, љутовница, бориш, штина, умешност, вичност, окрет­

брстица, спериш, бербина, врбина ност, _ рутина, мудрост, дораслост,

 вериrеlвероватност

мајсторство, искуство, увежбаност, конфесија, верозакон, богоштовље,

искусност, упућеност, навика, мај­ ИМ,ан реј., вероисповед ре!., аманет
сторија, рутинираност, обученост, ре!., аман реј., дин арх. ре!., верност
уметност, квалификација, пракса, арх., закон реШ. 49 (основно убеђе­
усавршеност, уходаност, позваност, ње) в. начело 2. @) (полазишна тач­
умење, компетенција, студиозност, ка у размишљању) претпостављање,
квалификованост, умност, техника, претпоставка, нада, вера, ишчекива­
.наука фИf., занат фам., кликер фам., ње, предвиђање, слутња, интуиција,
акрибија реШ., умедба реШ. - уи: учи­ предосећај, идеја, наслућивање, те­
нак, разумевање, даровитост, дар,
жња, хипотеза, тежење, наговештај,
образованост, надареност - сл: по­ домишљај, нагађање, предосећање,
знавање, сналажљивост, упознатост
домишљање, спекулација фам., сум­
вериrе ж мн. ланци, букагије, лиси­ ња реШ. - уи: мишљење, чежња - сл:
це, окови, узе, негве, лисичине, син­ сан, мисао, размишљање О (одлага­
џири, крдена реј., комостра фам. ње наплате за издату робу на повере­
веридба ж заруке, просидба, пр­ ње) в. вересија
стеновање, прошење, прошевина, вероватан прид. (који изгледа
верење
истинит, који м~же бити) изгледан,
верити се сврш. заручити се, испро­ потенцијалан, остварив, остварљив,
сити, везати се, прстеновати могућ, изводив, претпостављив, за­
верификација ж О в. ауторизаци­ мислив, евентуалан, плаузибилан,
ја 49 форм. в. контрола можебитан, изводљив, могућан, про­
верификовати сврш. прел. в. афир­ бабилан, можан, вјеројатан хрв.
мисати 1. веровати несврш. прел. О (б~ти
верник м побожник, правоверац, верник) бити побожан, имати ве­
теист, богоугодник, богомољац, по­ ру, клањати се, молити се 49 (имати
божњак мишљење) мислити, сматрати, држа­
верност ж О (особина онога који је ти, бити мишљења, бити убеђен - уи.
веран) оданост, приврженост, лојал­ размишљати @) в. (у неког) уздати се,
ност, поверљивост, пожртвованост, ослањати' се (на неког), полагати (на
постојаност, непроменљивост, поу­ неког), имати поверења О в. претпо­
зданост, часност, честитост - уи: уве­ стављати

реност, искреност, поштење 49 (осо­ вероватно прил. (на вероватан на­

бина нечега што је верно приказано) чин) могуће, ваљда, изгледа, канда,
веродостојност, истинитост, реал­ највероватније, изгледно, није ис­
ност, аутентичност, стварност, тач­ кључено, биће да, рекло би се, могло
ност, незачињеност, аутентичност, би бити, евентуално, зацело, по свој
аутентика, неизмењеност, исправ­ прилици, може бити, чини се, сва је
НОст,непатвореност,изворност прилика, ваљада реј., ваљад ре!., ва­

веровање с О (веровање у натпри­ љаде ре!., камо среће фам., дај боже
родна бића и силе, одређен систем фам., почем арх., бојсе арх. реШ., вје­
таквих веровања) религија, побо­ ројатно хрв., дајбуди хрв. - уи: сигур­
жност, вероисповест, вера, култ, ка­ но, можда

нон, црква, религиозност, убеђење, вероватност ж в. вероватноћа

вероватноћа I весељак 90

вероватноћа ж могућност, изглед ха у песничком делу) метрика, метар,

(за нешто), вероватност, шанса, евен­ стих

туалност, апаренција реШ., потенција вертикаnан прид. усправан, око­

реШ., можебитност реШ., вјеројатно­ мит, исправљен, исправан арх.

ћа хрв. весеnити несврш. прел. радовати,

веродајница ж хрв. в. акредитив забављати, пружати радост, увесеља­

веродостојан прид. стваран, веран, вати, усрећивати, разгаљивати, гали­
оригиналан, аутентичан, легитиман, ти

прописан,изворан,идентичан,исти­ весеnити се несврш . О радовати се,

нит, правилан, истоветан, сушти, на­ ликовати, клицати, уживати - уи . об­
челан, чврст, неизмењен, природан, радовати се 8 забављати се, шегачи­
егзактан, проверљив, коректан, чист, ти се, џумбусати, лудирати се, зезати
сигуран, доказив, примаран, испра­ се фам., шалити се фам., зајебавати
ван, прецизан, збиљски, једнак, та­ се фам., ударати бригу на весеље @)
чан, конзистентан, реалан, прави, проводити се, пијанчити, шенлучи­
вероватан pef., незачињен фИf., само­ ти, теревенчити, лумповати, лудо­

никао фИf. реШ., аутентички арх. , не­ вати, пити, пијанчевати, пировати,
фалсификован реШ., само битан реШ., лолати се, бекријати, гостити се, буч­
самородан реШ., непатворен реШ. но славити, лумпати, годовати арх. О
веродостојност ж истинитост, еуф. в. опијати се
реалност, аутентичност, стварност, весеnост ж весеље, радост, срећа,
верност, тачност, незачињеност, полетно ст, лепршавост, озареност,

аутентика, аутентичност, неизмење­ раздраганост, ведрина, живахност,

ност, исправност, непатвореност, из­ добра воља, разгаљеност, разигра­
ворност ност, мерак, расположеност, ћеф
вероисповед ж pef. в. вероиспо­ фам., усхит реШ., лакоћа ексир. - уи :
вест расположење, задовољство

вероисповест ж (веровање у нат­ весељак м О аниматор, забављач,

природна бића и силе, одређен си­ лакрдијаш, луда, шегач, шаљивчина,
стем таквих веровања) религија, по­ лола, шаљивџија, шаљивко, враго­
божност, вера, веровање, култ, ка­ лан, шаљивац, комедијаш, пајац суж.,
нон, црква, религиозност, убеђење, шерет, бећар, ђаволан, комедијант,
конфесија, верозакон, богоштовље, завитлант, звекан, зевзек, обешењак,
иман pef., вероисповед pef., аманет лутак фИf., егленџија pef., бајацо pef.,
pef., аман pef., дин арх. pef., верност лероpef., пајацл pef., пајацо pef., хар­
арх., закон реШ. лекин pef., луцпрд фам., спрдач фам.,
вероnоман прид. в. бесраман 1. зафркант фам., џумбушлија фам.,
вероnомство с О (кршење задате спрдало фам. , зезант фам., арлекино
речи) издаја, невера, изневеривање, фам. pef., зезатор фам., спадало фам. ,
вероломност, издајништво - уи. пре­ зајебант нар., ограшеновић реШ.; бур­
вара 8 (превара у браку) неверност, гијаш реШ., клаун хрв. - суж: кловн,
неверство, превара, издаја ексир. комичар, арлекин, циркузант, гутач
фам. ватре, циркусант, глумац, мимичар,

версификација ж (структура сти- пантомимичар, жонглер 8 в. бекрија

91 весеље I веће

весеље с О веселост, радост, срећа, ветрити несврш. прел. проветрава­

полетност, лепршавост, озареност, ти, вентилирати, хладити, луфтира­
раздраганост, ведрина, живахност, ти, зрачити, ветрети, луфтати, осве­
добра воља, разгаљеност, усхит, раз­ жавати, изветравати, прозрачивати ,

играност,мерак,расположеност,ћеф проветривати

фам ., лакоћа ексир. - уи: расположе­ ветроваљ м бот. (лат. Егупgium

ње, задовољство 8 журка, забава, campestre) pef: вражји стриц, ветро­
игранка, вечеринка, посело, весели­ вац, котрљан

ца, фестшта (феста), дернек ре!., ТУ­ ветровка ж јакна, виндјакна, жакет,
лум ре!., теферић ре!. , локатив жар!., виндјака кабаница суж. ,
журеза жар!. , домјенак хрв . - уи: ветроrоња м ж фам. в. беспосличар
славље, пијанка, седељка @) задовољ­ 3.
ство, уважење, част, радост, ужитак, ветропир м О (лакомислен, непро ­
почаст ... уи. бекријање, гозба мишљен човек) врдалама, пробисвет,
весео прид. О радостан, озарен, сре­ хохштаплер, шарлатан, вртиреп, ВС­

ћан, насмејан, расположен, лаган, трењак, фићфирић, превртљивац,

неоптерећујући, разигран, распеван, летипас, летиветар, звијук, шврљало,
занесен, живахан, чио, раздраган, аламуња, шеврдало, ђилкош ре!., ви­
блажен, полетан, ведар, обрадован, раун pef., лаур ре!., којекаковић фам.,
задовољан, крепак, лепршав, опти­ цвећка нар., вртигуз нар., јебиветар
мистичан, разгаљен, оран, добре во­ нар., ландара жар!., ветрогоња арх.,

ље, виталан, жовијалан 8 в . вита лан голоигра арх., витлија арх., хлапиму­

1.... уи . анегдотичан ха арх. - уи: шепртља, покварењак,

сметењак, враголан, ленштина, скит­

весnоношке ж бот. мн. (лат. Peleca-
пiгогmеs) весларице ница 8 фам. в. беспосличар

весник м (курир који преноси ве­

ветруша ж зоол . * (птица и з реда со­
колова, лат. Falco tiпuпсulus)
сти) гласник, информатор, гласоно­
ша, курир, викач, изјављивач, обја­ већање с (окупљање у циљу усагла­
вљивач, биров, теклич ре!., теклић шавања ставова) конгрес, зас едање,
састанак, расправа, скуп, седница,
ре!., хаберник ре!., телал ре!., брзоте­
претрес, дебата, конференција, до­
ча арх., поклисар арх., аброноша арх. ,
говарање, окупљање, форум, сабор,
абердар арх., татар арх., скоротеча
разговор, скупштина, дискусија, пле­
арх. , улак реШ., пеик реШ. - сл: наја­
нум, семинар, усаглашавање, нами­
вљивач, поштар
рење, симпозијум, сесија, лонџање
веспа ж скутер
ре!. , ад ет ре!. реШ., конвенција форм.,
вест ж новост, обавештење, обавест,
збор арх., веће арх., окуп р еШ., сабир
информација, новина, глас, абер арх.
реШ., домјенак хрв. - уи : слога, дого­
вести несврш. непрел. фиг. в . брбља­ вор, уговор, гомила
ти 2. већати несврш. непрел. в. дискуто­
ветрењак м О в. луталица 8 в. ве­ вати

тропир 1. веће с (тело од више чланова које

ветрење с в. вентилација 2. решава одређена питања) савет, збор,
ветрети несврш. прел. в. ветрити скуп,колектив
веliина I вештац 92

веliина ж главнина, мајоритет, (нај) преобука с.уж., пресвлака с.уж. - уи.

већи део, (нај)већи број, претежност, одећа
гро неирам., вишина реШ. - уи . над­ веwалица ж О (сталак за вешање
моћ одеће) чивилук, вешало, вешељка
веliник м О (члан неког већа) од­ ре!. , вешаљка ре!. б ауфингер,офин­
борник б в . саветодавац гер, вешаљка, виселица нар., ленка

веliница ж (дворана у којој заседа арх. @) (шницла од свињског меса)

неко веће) ,. - уи . просторија лунгићхрв.

вехементан прид. арх. в . ватрен 1. веwати несврш. непрел. бесити, ка­

чити, кешати фам.
вехементност ж в. ватреност
веwати се несврш. (хватати се за
вечан прид. О (који дуго живи или
нешто и висити) качити се, бесити се,
постоји) в. вечит 1. б (који вреди
кешати се фам.
за сва времена) апсолутан, сталан,
вешт прид. О спретан, вичан, вер­
непролазан, етерналан, постојан,
зиран, сналажљив, умешан, окретан,
трајан, перманентан, бескрајан, нео­
граничен, неизменљив, свевремен,
стручан, способан, професионалан,
испрактикован, усавршен, извежбан,
недостижан, тоталан, дурашан, не­
дорастао, извештен, истрениран,
променљив, неизгладив, вековечан,
мајсториски, уходан, обучен, квали­
безвремен, једини, јединствен - уи :
фикован, довитљив, зналачки, уве­
бесмртан, потпун @) фи!. в .. божан­
жбан,упућен,виртуозан,рутиниран,
ствен
лакорук, прекаљен, кадар, промућу­
вече с сумрак, сутон, предвечерје,
ран, чиграст, видраст фам., виспрен
полумрак, смирај, полутама, сумрач­
реШ . - уи : брз, еластичан, проверен,
је, смркнуће, акшам ре!., први мрак
надарен, гибак б домишљат, креа­
реШ.
тиван, даровит, инвентиван, тален­
вечит прид. бесконачан, бесмртан,
тован, стваралачки, способан, обда­
беспрекидан, непролазан, непреки­
рен, оригиналан, надарен, маштовит,
дан, безграничан, непрестан, вечан,
продуктиван, делатан, ингениозан,
сталан, неизмеран, непромењив,
сналажљив, имагинативан, окретан,
бескрајан, непрекинут, доживотан,
прегалачки реШ., талентиран хрв. -
неограничен, без дна/граница/краја,
уи: предузимљив, генијалан
неизбрисив, н~нарушив, неуништив,
вештац м пророк, видовњак, врач,
векотрајан, неисцрпан, неисцрпљив,
врачара, маг, прорицатељ, чаралац,
неискорењив, вековечан, вековни,
гатар, визионар, опсенар, гатара, по­
безвремен, даноноћни фам., непре­
гађач, гаталац, бајало, чудотворац,
сушан фам., константан фарм. - уи:
чаробњак, бели маг, врач погађач, си­
трајан, дуготрајан, несавладив, чест
хирбаз, црни маг, оракул, травар, хоџа,
вечито прил . в . заувек
негромант, урочник, некромант, бајач,
вечно прил. в. заувек
видар, задиг ре!., задик ре!. , здухач арх.,
вечност ж бескрајност, еон, бескрај, вједогодња арх. , викан реШ., жрецреШ.,
вековечност, безграничност, век, не­ чУДотворник реШ., јасновидац реШ. ,
доглед врачар реШ., врачолија реШ., мантијаш
веш м рубље, роба, рубенина реШ., иа!. - уи: лекар, астролог
93 веwтачки I видети

веwтачки прид. О лажан , тобожњи, казник, Франкенштајн, квазимодо,

неаутентичан, неистинит, фалсифи­ наказница, гвоздензуба , харпија ,
кован, погрешан, артифицијелан, карапанџа, аждајка, акреп фи!. , кр­
подметнут, извештачен, лажљив, не­ стача ре!., ажделија ре!., карикатура

прави, претворан, кривотворен, не­ фам., крамп фам. , грдобина фам. ,

нараван, патворен, фаличан, приви­ габор фам. , вештеруља нар., скрн­
дан, самозвани, фалш неирам. фам., дељ жар!., гном жар!., аждаха арх. ,

апокрифан реШ., умјетан хрв. - уи: коњобарка арх. - уи: бабарога, при­
неприродан, фиктиван, измишљен - виђење, змија фи!. @) фам. врачара,
сл: наопак, нетачан, крив б усиљен, гатара 6 (зла жена) в. кучка 2. 41) 30-

крут, уштогљен, укочен, извештачен,

ал. (ноћни лептир, лат. Sрhiпх) ,.
неприродан, завезан, суздржан, сти­ вибрато м (дрхтање тона при пева­
снут, артифицијалан, службе н фи!., њу/свирању) тремоло, дрхтање

уштиркан фам., као свињска нога вибрација ж њихање, подрхтава­

фам. изр., заузланреш . ње, треперење, дрхтање, вибрира­

веwтина ж О знање, извежбаност, ње, струјање, осцилација, трептање,

трептај, дрхтај, лелујање, титрање,
компетентност, стручност, спрет­

ност, умеће, способност, верзира­ титрај, ландарање фам.

ност, умешност, вичност, окретност,

вибрирање с в. вибрација
рутина, мудрост, дораслост, мајстор­ вибрирати несврш. непрел. трепе­
ство, искуство, увежбаност, ис ку­ рити, титрати, осциловати , подрхта­

сност, упућеност, навика, мајсторија, вати - уи. дрхтати, њихати се

рутинираност, обученост, уметност, вид м О (моћ гледања) поглед б об­

квалификација, пракса, усаврше­ лик, лик, форма, начин, модус, фигу­
ност, уходаност, позваност, умење, ра, варијанта, верзија, род, тип, жанр,

компетенција, студиозност, квали­ стил, аспект, метода, конфигурација,

фикованост, умност, техника, наука гидиш ре!. - уи. врста @) в. испоља­

фи!. , занат фам. , кликер фам., акри­ вање

бија реШ., умедба реШ. - уи: учинак, видање с в. лечење

разумевање, таленат, образованост, видар м в. исцелитељ

сналажљивост б в. виртуозност 6 в. видати несврш . прел. в . лечити

креативност видело с О в . светло б в. дан 1.

веwтица ж О (по народном веро­ видети сврш. несврш . непрел. прел .

вању, жена која је у дослуху с ђаво­ О сврш. ирел. (чулом вида примити)
лом и чини зла) караконџула, кара­ угледати, погледати, запазити, осмо­

панџа, мора нар . , рогуља арх., коњо­ трити , уочити, спазити, шмекнути,

барка арх., лепирица ре!., лепируша разабрати, снимити фам., уловити

ре!. , вешћа ре!. , вештегара нар . , цо­ оком фам., ђанити жар!., ошмекати
прница нар. - уи. бабарога б фи!. жар!.- уи. гвирнути б несврш . неирел.
(ружна жена) накарада, наказа, ру­ трудити се, настојати, тежити, аспири­
гоба, чудовиште, сподоба, грдоба, рати, стремити, намеравати, претен­

монструм, роспија, неман, нагрда, довати, гледати, покушавати, гледати

страшило, гнусоба, караконџула, да се све уради на време, паштити се

ружноћа, гадура, калаштура, на- ре!., напрезати се ексир . @) сврш. ирел.

видети се I видовњак 94

опазити, открити, уочити, примети­ видљив ПРИД . О (онај који се мо­

ти, напипати в сврш. иреn. прозрети, же видети) видан, приметан, при­
докучити, установити, раскринкати, метљив, видован, нескривен, очит,

препознати, сагледати, проникнути очевидан, визибилан, очигледан,

(у нешто), разабрати, уверити се (у упадљив, уочљив, опажљив, маркан­

нешто), напипати, прогледати фи!., тан, запажљив, заметан, заметљив,

прокужити фам., укапирати жар!. - означен, обележен, истакнут, изра­

уи: разумети, спознати, открити, до­ зит б јасан, очигледан, очевидан,
знати 0 сврш. иреn. (проћи кроз неко еклатантан, осетан, очит, евидентан,

животно искуство), доживети, пр 'е­ несумњив, флагрантан, недвојбен -

живети, проживети - сп: пропатити, сп: схватљив, присутан, упечатљив

искусити 0 сврш. иреn. размислити, видљиво прил. О приметно, уоч­

проверити, испитати 6 сврш. иреn. љиво, очито, очигледно б (у великој
анкетирати, испитати, истражити, мери) фи!. знатно, поприлично, мно­
сазнати, дознати, пропитати, проу­ го, осетно, приметно, силно, стра­

чити, изнаћи, службено распитати, ховито, колико се може замислити,

изучити (;) сврш. иреn . в. докучити 1. страшно, јако, грдно, изразито, гро­
ci) сврш. иреn . в. обавестити се зно фи!. фам., стравично фи!. фам.,
видети се сврш. несврш. О не- језиво фи!. фам., лудо фам. - уи: пре­
сврш. неиреn. штрчати, стрчати, терано, врло

вирити, гвирити, познавати се, из­ видљивост ж (осветљеност ко­

виривати, излазити, помаљати се ја омогућава да нешто буде видљи­
б сврш. иреn. састати се, сусре­ во, својство онога што је видљиво)
сти се, срести се, наћи се (с неким), очевидност, обележеност, истакну­
срести (некога), укрстити путеве тост, јасноћа, осветљеност, очитост,
изр. @) сврш. неиреn. остати, остати обасјаност, приметност, запажљи­
као траг, познавати се вост, приметљивост, очигледност,

види УЗВ . в. гле еклатантност, евидентност, видност,

видик м О (онолико колико се може уочљивост, означеност, развидност,

видети оком) домашај, домет, опсег, замјетљивост хрв. - сп: присутност,

досег, обим, дијапазон, оквир, домак разумљивост

- уи. распон б (простор обухваћен видност ж в. видљивост

погледом) панорама, видокруг, об­ видовит ПРИД. далековид, видов­

зорје, обзор, поглед, хоризонт, до­ њачки, прозорљив, проницљив, про­

глед, видно поље, видело, визура, рочански, визионарски, визионаран,

кругозор хрв. - уи. видиковац, при­ далековидан, виловит, пробојан арх.,

зор @) в. гледиште 1. вједовит арх.
видиковац м погледало, виглед, видовитост ж О далековидност,

погледник, видоглед - уи. видик 2. визионарство, далековидост, про­

видичак м бот. (лат. Euphrasia offi- зорљивост, мисаоност, проницљи­

cinalis) видока шарена, nидовчевица, вост - уи: знање, даровитост, памет,

осленица, видац, видова трава, оча­ мудрост б в. гатање 1.

ница, зорница, грижовка, видица, видовњак м О пророк, врач, вра­

видовача,драгонка,видовитатрава чара, маг, вештац, прорицатељ, чара-

95
лац, гатар, визионар, опсенар, гатара,
погађач, гаталац, бајало, чудотворац,
чаробњак, бели маг, врач погађач,
црни маг, травар, хоџа,
урочник, некромант, бајач,
оракул ре!., задиг ре/., задик ре/., си­
хирбаз арх. , здухач арх., вједогодња
арх., викан реШ., жрец peiй., чудо­
творник peiй., јасновидац реШ., вра­
чар peiй., врачолија peiй., мантијаш
иа!. - уи: лекар, астролог б виделац,
чаробник,виловњак
видовњачки ПРИД . в. видовит
видовчица ж бот. (пат.
vensis) ре!: курје око, дивји башелак,
вид, очи ца, абронка, скрика, видо­
вица, оканце, крика, видић, црљена
вида, видоока, курја чесница, видова
травица, кокошији слијеп, видовка,
курослеп, зеленика, зеница,
абронек, мишакиња, кривичица, ви ­
довска трава, чрвичник
видокруr м в. видик 2.
видра ж О зааn. (сисар из породице
куна, лат. Lutra lutra) ,. б фи!. в. до­
витљивац
виђен ПРИД. О в. поштован
истакнут 1.
виђење с О в. визија б (начин на
који се нешто види) представа, пре­
доџба, доживљај @) peiй. в. призор
вижљаст ПРИД. в. висок
виза ж допуштење, овера, визум арх.
визави пред. в. насупрот
визибиnан ПРИД. в. видљив
визија ж О (способност предвиђа­
ња и сагледавања) предоџба, видови­
тост, далековидост, помисао, виђење,
предвиђање, предсказање,
представа, пророчанство
сао б (спика маште, виђење нечег не­
стварног) в. фантазија
визионар м в. видовњак
видовњачки I вијуrа
визионарски ПРИД . в. видовит
визир м О нишан б штит, део шле­
ма
негромант, визирати СВРШ . безл. (прибавити
видар, визу) ,.
визита ж О контрола, посет, лекар­
ска посета, обилазак б фи!. посета,
обилажење, обилазак, посет, муса­
фир ре!., поход арх., похођење арх. ,
походња арх., походе арх., регрута­
ција peiй . - уи: гост, посетилац
визиткарта ж посетница, визитка
фам.
Anagallis ar- вијадукт м в. мост 1.
вијак м О шраф, реза, елиса, клин,
затварач, завртањ, преворница, ша­
раф, заворањ, завор, чивија, сворњак
бв. вентил
вијати несврш . прел . в. јурити
видац,
вијача ж уже, коноп, конопа Ц за
прескање, канап ре!.
вијорење с клаћење, њихање, лелу­
јање, треперење, лахорење, лаптање,
лепршање (на ветру), љуљање, дрхта­
ње, млатарање, лантарање фам., лан­
гарање фам., шлампање фам., ланда­
1. бв.
рање фам., шандарање арх.
вијорити се несврш. клатити, ле:лу­
јати, лелујати се, вити се, лепршати,
гибати се, њихати, лебдети, повијати
се, лахорити, витлати се, треперити,
1. климати, љуљати се, колебати, млата­
рати, лепирати ре!., лектати ре!.
вијоwница ж бот. (лат. Parietaria of-
ficinalis) ре!: прилип, мртва коприва,
дренак,црквина
вијуrа ж (кривудава, крива линија
или нешто таквог облика) спирала,
приказа, прегиб, завој, облина, лук, венац, кри­
- уи: зами­ вина, бандажа, колобар, окука, набор,
кривуља, савијутак, вити ца, завију­
так, превој, зглоб, обруб, део круга,
1. крива црта, банда, рескавица ре!. , ше-
вијуrав I вилајет

вуљица ре!., завојица рей1., обрт рей1., ричати, драти се, кликтати, бечати,
сагиб рей1., синус май1. суж., косинус арлаукати, алакати, пиштати, изви­

май1. суж., тангенс май1. суж., волута кивати, рикати, цијукати, брујати,
сй1руч . - уи: црта, прстен, круг - сл: дерњати се, парати (неком) уши, ди­
кружница, Kyгna, полукруг зати џеву, грмети, јаукати, грактати,

вијуrав прид. витичаст, кривудав, баукати, јалакати ре!., бречати ре!.,

увијен, завијен, спиралан, витичав, ревати ре!., халакати ре!., ћакати ре!. ,
вијугаст, извијен, крив, завинут, цик­ руљати ре!., крештати фам., чепити
цак фам., завојит, окукаст, замршен, жвале ексир. - уи: дозивати, беснети

завојаст, увојит, змијаст, завојевит, б ирел. в. грдити @) ирел . в. дозивати

серпентинаст, нераван, змијугав, пу­ викач м портпарол, гласноговор­

жаст фи!., веругав рей1., веругаст ник, разгnасивач, труба фи!. , галам­
рей1 . , баврљаст рей1 . - сл: крив, зао­ џија фам . , телал арх.
билазан викенд м (недељни одмор) излет,
вијуrаст прид. в. вијугав пикник - уи. одмор 1.
вијуrати несврш. прел. кривити, викендица ж (кућа ван града за
превијати, савијати, искривљавати, одмор) вила, летњиковац, летовали­
смотавати, витоперити, грбити, из­ ште, дача

вртати, изобличавати, завијати, на­ виклер м папилотна, увијач (за косу)

гињати, кривудати, пресавијати, из­ викнути сврш. прел. О вриснути,

увијати, повијати, угибати, извијати, дрекнути, заурлати, завриштати,

кврчити, увијати, сагињати рей1., ви­ грунути, раздерати се, зацичати, за­

ти рей1., фркати рей1., сукати рей1 . крештати, закричати, продерати се,

вијуrати се несврш . в. верати се - заурликати, заврискати, издерати се,

уи. вијугати загрмети, загаламити, задерати се,

вика ж В. викање забечати, залармати, задречати, заја­

викање с вика, драње, крика, вика,

укати, раздерачити се б В. дозвати
граја, врева, ларма, галама, жамор, виктимолоrија ж жртвословље хрв.
узвикивање, писка, урликање, јау­ виктомолошки прид. виктимоло­

кање, урлање, цика, дрека, кричање, гијски, жртвословни хрв .

дерњава, вриска, повика, цичање, де­ вила' ж О (велика и лепа кућа) пала­
рање, рика, цилик, циликање, пови­ та, замак, дворац, тврђава, утврђење,
ци, узвици, жагор, алаука, крештање, утврда, конак, двор, резиденција, ку­
галамљење, грајање, пиштање, џева, ла, каштел ре!. , палача ексир. б (кућа
. громор, урнебесна вика, вриштање, ван града за одмор) в. викендица
врискање, урнебес фи!., орњава ре!. , вила' ж О божица, полубогиња, ру­
орљава ре!., дерачина фам., весак салка, водарица, горска и водена бо­
арх. ре!., дерача арх., врка арх., брека гиња, виленица, вилогорка, чаробни­
арх., рогобор арх. - уи. бука, лупање ца фи!., погоркиња фам. - уи: сирена,
викати несврш. непрел. О неирел. грација - сл: муза, нимфа б фи!. в. ле­
урлати, цичати, галамити, бучати, де­ потица

рати се, врискати, дречати, грајати, вилајет м крај, предео, околиш, кра­
надвикивати се, узвикивати, изди­ јолик, рејон, провинција - уи: завичај,
рати се, лармати, скичати, кричати, покрајина
97 виле I вирман

виле ж мн. рачве, рашље, виљушка винути се сврш. В. дигнути се

фам., вила арх. вињак м коњак, виновача, винови­

вилине власи ж мн. бот. (лат. Adi- ца ре!., виновац ре!.

antum capillus Veneris) ре!: водена па­ вињета ж О орнамент, украс, загnа­
прат, венерине власи, госпине власи, вље б в. етикета

папрац виолентан прид. в . ватрен 1.

вилин коњиц м зоол . (инсект јед­ виолентност ж в. виоленција - уи.
нокрилац, лат. Aeschna grandis) ,. ватреност

вилино сито с бот. (лат. СагНпа виоленција ж силовито ст, плахо­

acaulis) пупава, краљевац, 6елотрн, витост, гру60СТ, окрутност, жестина,
решетка, крављак, протак, простри­ жучност, виолентност, насртљивост,

љавица, пупавац, компава, бели трн, незадрживост, горопадност - уи. на­

сјекавац сиље, ватрено ст

вилица ж чељуст, зубало, лалока ре;. виолина ж ћемане pei., егеде ре!.,
раље суж.
виолин арх., гусле арх.
виличаст прид. в. рачваст
виолончелиста м муз. челиста,
виљамовка ж крушковача контра6асиста
виљуwка ж О пирун ре!., вилица виолончепо с муз. чело, челенце
хрв. б ре!. в. рукавац фам.
виљуwкар м виличар фам. випера ж зоол. (змија отровница,
винара ж в. О (просторија за прера­ лат. Viperinae) љути ца, отровница,
ду и смештај вина) в. винарија 1. б отровна змија
(продавница за продају вина) вина­ вир м О вртлог, ковитлац, жеврнтија
рија, винарница, винотека pei., бунар ре!. , врутак ре!., свој арх.,
винарија ж О (просторија за пре­ коловрат рей1. вилиман рей1. суж. -
раду и смештај вина) винарница, ви­ уи. брзак б в. вихор
нара, вински подрум, виноточје, по­ вирак м бот. (лат. Alchemilla vulgaris)
друм (вински), клет арх. б (продав­ ре!: вирић, 6исерак, росаница, верку­
ница за продају вина) в. винара 2. та, вркута, говеђа трава, звиздењак,
винарница ж в. винарија лавска нога, госпин плашт

винарство с (производња вина или вирипан прид. рей1. в. мужеван 1.

наука о томе) енологија, виноградар ­ вирити несврш. непрел. О (гледати
ство, виноделство, винодеље арх.
потајно или из прикрајка) звири­
виндјакна ж в. ветровка ти, зиркати, провиривати, шкиљи­
винова лоза ж бот. (лат. Vitis vinife- ти, очијукати, чкиљити, гвирити,
га) виња лоза, виника, вина лоза, ви­ ждракати, погледавати, ки6ицова­
нолоза, винска лоза, чокот, трс, крга ти, навиривати се, поглеткивати,

виновник м В. О в . кривац б в. за­ лукати фам., гледуцкати фам. , ша­

четник 1. цовати фам., гnедити фам. б в. ви­
виноrрадњак м зоол. (лат. НеНх дети се 1.
pomatia) виноградарски пуж вирман прил. економ. (пренос бу­
винска муwица ж в. дрозофила џетских кредита из једне позиције у
винути сврш. прел. в. уздигнути другу) ,.
виртуелан I високоумље

виртуелан прид. вар. виршуалан, зати, кружити (наоколо), диплити,

замишљен, нестваран, прикривен, зјапити фам., зевати фам., смрдети
невидљив, неприметан, тајни, прита­ жар!., чучати жар!. - уи: блејати жар!.,
јен, потајан, неманифестован, потен­ чекати, беспосличарити, лутати, до­
цијалан, могућ, затомљен, сакривен, сађивати се
забашурен, латентан вискозан прид. в. лепљив

виртуоз м в. мајстор 2. вискозност ж в. лепљивост

виртуозан прид. в. вичан висок прид. О (који је великог раста)

виртуозност ж мајсторство, струч­ стасит, вижљаст, велик, витак, истег­

ност, вештина, ненадмашивост, из­ нут, пови сок, овисок, протегљаст,

ванредност, генијалност овећи еуф., повећи еуф., небодеран

вирулентан прид. О фи!. в. ватрен ексир., џигљаст фам. - уи. дугоног,
1. fJ в. шкодљив вишеспратан, витак 1. fJ (о звуку) та­

вирус М (паразитни микрооргани­ нак, звонак @) (који се налази на уз­

зам који може да изазове болест) - уи. вишици, висији) брдски, планински,
бактерија О (који се истиче високим квалите­

вирwла ж луганига ре!., хренов­ том) в. одличан

ка хрв. високоwколац м в. академац

вис М висија 1. и 2. високообразованост ж в. едука­

висак м каламир ре!., оловница ре!., ција

шакулре!. високопаран прид. претенциозан,

висак м оловница, шакул, каламир, надмен, уображен, обе стан, самољу­

лот - уи. либела бив, снобовски, надувен, ташт, без­

висе1iи прид. обешен, лебдећи обзиран, неотесан, самодопадљив,

арогантан, кочоперан, покондиран,
висибаба ж 60Т. (лат. Galanthus пј­
оси он, сујетан, блазиран, нарцисои­
valis) ре!: висипатка, бапка, дремуљ­
дан, високоуман, препотентан, охол,
ка, висигаћ, дремидеда, дријемак
дрзак, разметљив, горд, умишљен,
висија ж О узвишење, узвиси на, уз­
хвалисав, · пун себе, подигнутог но­
вишица, вис, висост, врлет, височје,
са, дрчан, доминантан, горопадан,
узвишица, хридина, врх, висота арх.,
нашепурен, филозофски фи!., надут
грич хрв. fJ в. брдо
фи!., поносан фи!., гиз да в ре!., пр­
висина ж О (вертикална димензија
чевит реШ., узносит реШ., прпошан
у човека) стас, раст, узраст, вишина
реШ . , каћиперан реШ., мудрослован
реШ. fJ (вертикално одстојање од не­
чега) в. ниво
реШ., напухан хрв. - уи: досадан, по­

кварен,себичан
висити несврш. непрел.О (бити при­
високопарност ж в. гордост
чвршћен у окомитом положају) бити
окачен/обешен, лебдети, левитира­
високопоwтован прид. в. уважен 2.
ти, вежети ре!. fJ фи!. (дуго стајати, високоризичан прид . в. погубан
проводити време на једном месту) високоуман прид . в. високопаран

џеџати, зверати, куњати, дангубити, високоумље с О мудрословље, ви­

глуварити, зврјати, дреждати, задр­ сокоумност, високопарност fJ в. ду­
жавати се, џоњати, чамити, шалаба- бокоумље
99 висораван I витлање

висораван ж и м плато, височје, за­ активност, акција, јакост, пршта­

раван, равњак, зараванак, височина, вост, срчаност, вољност, крепкоћа,
лединак ре!., јединак ре!., таванак ре!. жустрост, темпераментност, зор

- уи. брдо ре!., јакленост ре!., вигор арх. реШ.

висост ж О (у обраћању) височан­ - уи: марљивост, ватреност, окрет­

ство, узвишеност, ексцеленција, маг­ ност, чврстина - сл: покретљивост,

нифиценција, превасходство, преу­ бодрост, брзина, хитрина, врцка­

звишеност, светлост fJ в. висија стос т, лакоћа

височанство св. висост 1. витао м (назив за разне справе које

височје с в. висија се обрћу) в. витло

виспрен прид. промућуран, паме­ витез м О (борац у старом Риму или

члан нарочите средњовековне верске
тан, проницљив, оштроуман, разу­

ман, хитар, уман, јасновид, разбо­ војске) * fJ фи!. в. јунак @) фи!. кава­
љер (кавалијер), џентлмен, ритер
рит, резонски, фифик ре!., дотупаван
реШ., проницав реШ. - уи: сналажљив, витеwки прид . О узвишен, кава­

даровит, јасан, вичан љерски, џентлеменски, профињен,

виспреност ж О в. интелигенција
отмен, рафиниран, пожртвован,
племенит, лепих манира, несебичан,
1. fJ в. таленат @) в. дубокоумље
сублиман реШ ., ритерски реШ. - уи:
висуљак м в. при веса к
јубазан, частан, галантан - сл: ари­
витак прид. О мршав, танак, тан­
стократски, господски, романтичан
кострук, сув, сувоњав, жгољав, узак,
fJ фи!. в. јуначки
спечен, кошчат, коштуњав, шланг
витеwтво с О в. храброст fJ фи!.
ре!., шланк фам., јектичав, поетан,
в. учтивост
усахао, кржљав ио!., кост и кожа изр.,

вит иесн. - уи: висок, елегантан fJ в.

вити се несврш . О рефл. в. верати се
fJ неирел. в. вијорити се
висок 1. @) в. гибак
виталан прид. О разигран, енерги­
витица ж. О в. коврџа fJ кика, пле­

теница @) в. вијуга
чан, живахан, младалачки, темпера­

ментан, брз, покретљив, динамичан, витичав прид. О в. вити част

снажан, покретан, полетан, весео, витичаст прид. О кривудав, вијугав,

животан, жив(ахан), агилан, врцкаст, увијен, завијен, спиралан, витичав,

пун живота, пун живости, вижласт, вијугаст, извијен, завинут, цик-цак

хитар, подузетан, ведра духа, бодар, фам., завојит, окукаст, замршен, за­

чио, жустар, прштав, ведар, крепак, војаст, увојит, змијаст, завојевит, сер­

немиран, окретан, млађахан, ватрен пентинаст, нераван, змијугав, пужаст

фИl., гибак фИl., активан фиl. - уи: фи!., веругав реШ., веругаст реШ., ба­
свеж, јак, млад, неуморан fJ в. горући врљаст реШ. - сл: крив, заобилазан fJ
1. @) в. најважнији 2. кудрав, коврџав, гргурав, куждрав,

витичав, локнаст, куштрав, гргураст,

виталност ж воља, полет, јачина,
снага, живост, енергија, крепкост, коврчаст, коврчав, врч(к)ав ре!., ри­

елан, жустрина, чилост, енергич­ чан ре!., крецав реШ.

ност, крепост, сили на, динамика, виткост ж мршавост, издуженост,

сила, снажно ст, живахност, интен­ танушност, фигура фи!., линија фам.
зитет, разиграност, силовитост, моћ, витлање с в. бацање
витлати I више-мање
витлати несврш. преп. О
ти у ковитлац, доводити у вртложно
кретање) обртати, лелујати, махати,
окретати, млатити, кружити, терати
(на све стране), гибати 8 в.
@)в. јурити
витло с (назив за разне справе које
се обрћу) Вl1тао, чекрк суж. , мотови­
ло суж., дизалица суж. , чигра
вратило суж., вртешка суж.
витоперити несврш. преп. криви­
ти, изобличавати, извијати, повијати,
савијати, увијати, искривљавати, за­
вијати, кривудати, пресавијати, уги­
бати, кврчити, превијати, смотавати,
грбити, вијугати, извртати, сагињати
реШ., вити реШ., фркати реШ., сукати
реШ .
витрина ж (застакљени ормар)
вихор м О (врста ветра) *8
(буран ток догађаја) ковитлац, коме­
шање, вртлог, опасност, пометња, вр­
тложење, ковитлање, збрка @) фи!. в.
силина
вихоран прид . фи!. в. буран
виц м шала, досетка, пошалица, које­
штарија, Доскочица, глупост, будала­
штина, мудролија фи!., извала жар!. ,
бисер жар!., одвала жар!.
вичан прид. вешт, спретан, верзи ­
ран , сналажљив, умешан, окретан,
стручан, способан, професионалан,
испрактикован, усавршен, извежбан,
дорастао, извештен, истрениран, мај­
сториски, уходан, обучен, квалифи­
кован, довитљив, зналачки, увежбан,
упућен,виртуозан,рутиниран,лако­
рук, прекаљен, кадар, промућуран,
чиграст, видраст фам. , виспрен реШ .
- уи: брз, еластичан, проверен, нада­
рен, гибак
вичност ж извежбаност,
тентност, стручност, спретно ст,
умеће, способност, вештина, вер з и-
100
(окрета­ раност, умешност, окретност, дора­
слост, мајсторство, искуство, уве ­
жбаност, искусност, упућеност, мај­
сторија, рутинираност, обученост,
бацати уметност, квалификација, пракса,
усавршеност, уходаност, позваност,
умење, компетенција, студиозно ст,
квалификованост, умност, техни­
суж., ка, наука фи!., занат фам. , кликер
фам., акрибија реШ . , умедба реШ .
- уи : учинак, разумевање, дарови­
тост,дар,образованост,надареност
- уи. знање
вишак м О (оно чега више него што
је потребно, преко мере) сувишак, су­
фицит, прекомерно ст, залиха, шкарт,
преобиље, преостатак, непотребност,
претек, преобилност, ресто, резерва,
* претичак, претераност, прелажење
фи!. мере, додатак, прекорачење мере, су­
вишан додатак, лагер фам., рестлови
фам. - сл: уштеда, луксуз 8 остатак,
отпадак, сувишак, шкарт - ре!. кало,
обирак,отребина-уи:смеће
више прип. в . изнад
вишебожац м многобожац, поли­
теиста, паганин, пантеиста
више волети несврш . преп. в. пре­
ферирати
вишеrласје с полифонија
вишеrодишњи прид. многогоди­
шњи - уи. трајан 1.
вишеженство с в. многоженство
вишезначност ж двозначност,
неодређеност, двосмисленост, амби­
гв и тет, проблематичност, полисеми­
ја, двострукост, дво смисли ца , двојбе­
ност хрв .
вишејезичан прид. многојезички
више-мање прип . отприлике, при­
компе­ ближно, око, мање-више, углавном,
плус-минус, ту негде, неких, добрих,
тако нек а ко, цирка фам.
101 вишемуштво I владање

вишемуштво с в. многомуштво многострук, сложен, детаљан, виш е ­

значан, вишеставчан, вишекратан

вишенационалан прид. вишеет­

нички,меШОВИТ,мешан
хрв. е различит, многострук, разно­

врстан, разнородан, шаролик, свако­

вишеслојан прид. О (који се са­
врстан, шаренолик, хетероген, мул­
стоји из више слојева) слојевит, ви­
тилатералан, вишестран, комплексан ,
шеструк, вишестран, многосложан,
разнолик , екстензиван,универзалан,
вишегуб, комплексан, вишестепен,
мешан , различан, широк, многовр­
многострук, сложен, детаљан, више­
стан, вишестепен, мултипли , сложен ,
ставчан, вишекратан хрв. 8 фи!. в.
свакојак, разни, разноличан, разно ­
вишесмислен
разни ексир., абрашаст арх. - уи: ви­
вишесмислен прид. двосмислен,

сомнабулан , збуњујући, нејасан, небу­

шеслојан, исцрпан - уи: свестран

вишетоман прип . вишесвешчан

лозан, конфузан, неразумљив, неразго­
ветан, неухватљив, алегоричан, ениг­ вишећелијски прид. многоћелиј ­
матичан, херметичан, увијен, тајан­ ски

ствен, питијски фи!. , тромислен фам. , вишеуrао м многоугаоник, поли ­

немушт ексир. - уи. компликован гон, многоугао, вишекут хрв ., много ­

вишеспратан прид. многоспратан, кут хрв . , вишекутник хрв .

вишекатан, небодеран вишеуrаон прид. вишекутан, ви ­

вишеспратница ж в. небодер шеугли, полигоналан, многоугаон

вишестран прип. О в. вишестрани­ виши прид. О (комп. од висок) е

чан е в. вишеслојан @) фи!. (о некој фи!. в. надмоћнији
особи) в. свестран вишња ж бот. * (врста воћа, лат. Pru-
вишестраничан прип. мнorостра­ пus cerasus)
ничан, вишестран вишњаст прид. в. вишњев

вишестраност ж дистинкција, вишњев прид. вишњаст, вишњасто­

ра з лика, многострукост, неспоји­ црвен

вост, различитост, несличност, ра­ вишњи прид. в . божански 1.

знородност, неједнакост, спектар, вишњик м (воћњак с вишњама) ви­
свакојакост, диференцираност, раз­
шњевар , вишњар, вишњак
лучивање, шароликост, одвајање,
вјерују м в. веровање 2.
раздвајање, разноликост, разновр­
влаrа ж О (присуство течности)
сност, неподударност, распознавање,
влажност е (устајао ваздух) мемла
неподударање, диспаратност, несла­
влада ж О (врховна управн а вл аст)
гање, нескладност, неуједначеност,
извршно веће арх. 8 в. власт
свестраност, обухватност, апартност,
различност,неускладивост,диспари­
владајући прид. О врховн и , ру ко ­

тет, разликовање , несклкад, хетеро­

водећи, управни, управљајући, чел ­
геност, осебујност хрв. - уи: супрот­ ни, предводећи, на власти, претпо­

ност, посебност - сл: промењивост, стављени е в. доминантан 1.

сложеност, непрепознатљивост владалац м в. владар

вишеструк прид . О вишестран, владање с О понашање, опхођење

вишеслојан, многосложан , вишегуб, е руковођење, вођство, баратање,
комплекс ан , вишестеп е н , слојевит, управљање, предвођење , манипули-
владар I власништво 102

сање, поступање, лидерство, рукова­ владати несврш . непрел. управљати,

ње, маневрирање, маневрисање, ме­ руководити, водити, господарити,

наџмент, команда, администрација, столовати, бити на челу, предводити,

старешинство, управа, упућивање, председати, имати власт, имати моћ,
надзирање, дириговање фи!. - сл: до­ председавати, господовати, дрмати,

минација, кормиларење фи!., крма­ царевати фи!., кормиларити фи!., бо­

рење фи!. , равнање, вођење говати арх., пашовати арх., банити се

владар м владалац, лидер, вођа, арх.- уи. заповедати

вођ, господар, управник, главешина, владика м епископ, првосвеште­

предводник, командант, старешина, ник, аријар ре!., акријера ре!., аријера

управљач, главар, поглавица, власто­ ре!., аркијереј арх., архијереј ЦрК6. -
држац, старији, врховник, водилац, суж: митрополит (управитељ више
шеф државе форм . , круна фиf., ћупа епархија), архиепископ (први међу
фи!., фактор фи!. реШ., ум фи!. , коло­ епископима)

вођа фи!., кормилар фи!., разум фи!. , влажан прид. О (који садржи мно­
мозак фи!., врх фи!., чело фи!., глава го влаге, мемле) мемљив, буђав, пле­

фи!., чобанин фам., предшасник арх., снив 49 мокар, намочен, овлажен,

перјаник арх., владика арх., начелник воден, воденаст, наквашен, сквашен,

натопљен, орошен, поливен, поки­

арх., вожд арх., предњак реШ., линеал
сао, неосушен
реШ., првак реШ., челник реШ . , чело­

вођа реШ., предводилац реШ., равна­ влажити несврш. прел. О (чинити

тељ реШ., ферула реШ. - суж: војвода, мокрим) мочити, квасити, натапати -
поглавар, монарх, трибун, жупан, уи. тећи 49 6. плакати

суверен, краљ, цар,династ, принцип власвлашац м бат. (лат. АШит

арх.- уи: пословођа, администратор, ascalonicum) luk (lat. А. ascalonicllm)

руководилац, директор, диктатор ре!: влашик, аљма, дробњак, козјак,
ал ма, ајма, лучац, добрињак, шни­
тлинг, љутика, шкалуња, шкалоња
Називи владара
власник м господар, газда, Домаћин,
поседник, ималац, земљодржац, вла­
ага могул

велики војвода набаб стелин (феудални - земље), држалац,

велики жупан надвојвода станодавац (- који изнајмљује стан),
вицекраљ негус
свој на свом, кућевласник, земљопо­
емир низам

император
седник (- који поседује земљу), па­
поглавица

император ка рани дроне ре!., ефенди ре!., притежалац

кајзер раџа арх., велможа арх. , спахија арх., соп­
калиф регент
ственик арх., притежавалац арх., ага
кан сатрап

кедив султан
арх. ре!., кућегазда реШ., газдаш реШ.,
кнегиња / књегиња фараон чорбаџија реШ., грунташ реШ., госа
кнез / књаз цар хии.
краљ цезар
власништво с земљопосед, имо­
краљица шах

махараџа шеик вина, својина, посед, иметак, земља,

микадо шогун имање, добро, актива, газдинство,
земљиште, капитал, властитост, до-
103 власт I водовод

маћинство, господарство, сопстве­ воден прид. О течан, редак, жидак ,

ност, газда лук, поседство, старина, . водњикав, воденаст, мек 49 6. мокар
подручје, поседништво, влаштина, водена перуника ж бот. (лат. Iris
поседовање, читлук ре!., сермија ре!., pselldacorlls) ре!: жути лилијум, ди­
спахилук ре!., хас ре!. , имућство арх., вљи лилијум, жути божур, лажни
држава арх., латифундија арх. , дома­ мачинац, поводна перуника, зечја
злук арх., латифундиј арх., осопшти­ ружица, жути водени љиљан, водени

на Хр6. - суж: беглук, потес, беговина­ мачић, барска перуника, водени бо­
уи: баштина, наследство - сл: некрет­ жур, жута лилија, водени цвијет, ди­
нина, богатство вља перуника, водени кмин, КРЈ:1нка,

власт ж режим, старешинство, вођ­ жута перуника, шарица

ство, челништво, влада, супремација, воденица ж млин, поточара, мли­

моћ, руководство, администраци­ ница,млинац,лопатара

ја, предводништво, царевање фи!., водењак м 6. плацента

кормило фи!. , врх фи!. , систем фи!.,
водећи прид. О најважнији, руко­
строј фи!., круна фи!., водство реШ . ,
водећи, проминентни, кључни, чел­
врхушка реШ., врховништво Хр6.
ни, врховни, средишњи, централни,

властlliт прид. личан, особни, персо­ погпавит 49 први, првопласирани,

налан, индивидуалан, свој, сопствен,
предводећи,челни, надмоћни
рођени - уи : оригиналан, својствен
водилац м 6 . водич
властодржац м 6. деспот
водитељ м О (на телевизији или
властољубив прид. (поглепан на радију) спикер - уи. аниматор 2. 49 6.
власт) * - уи. амбициозан предводник

влашка салата ж бот. (лат. Lapsana водити несврш. непрел . прел. О не­
commllnis) ре!: репуњача, залатница, ирел. боговати, управљати, банити
шкрбинка, огњичина, сисавац се, руководити, господарити, столо­

во м (мушко говече, обично уштро­ вати, бити на челу, председати, има­

јено) - уи. говече ти власт, имати моћ, кормиларити,
вод м О кабл, жица, цевовод, цев, председавати, господовати, пашова­

линија, проводник, спроводник, ка­ ти, предводити, дрмати реШ . - сл: ца­

бел реШ., туљак реШ., туба реШ. , тулац ревати, владати, краљевати 49 неирел.
реШ. - суж: нафтовод, водовод, елек­ протезати се, пружати се, ићи (ка)
тровод, плиновод 49 60ј. (мања вој­ @) ирел . одводити, спроводити , пра­

на јединица) колона, врста, јединица, тити, превозити, пребацивати , пеља­

формација, строј, постројба, шпалир ти ре!. 0 ирел . 6. изазивати
реШ. водити љубав несврш. и3р . имати
вода ж О водњак реШ . , аква сшруч. сношај форм., сексати се фам., туц а ­
- уи: сок 49 фи!. море, река, језеро, по­ ти се ф~м., кресати се фам. , јебати се
ТОК,океан нар., карати се нар., прцати се нар .

водарица ж бат. 6. белоушка водич м вођа пута , путовођа, воДи­

водати се несврш. 6. вуцати се лац, предводник, предводитељ , води­

водвиљ м (кратка и лака позори­ тељ арх. - уи . вођа 2.

шна игра) * - уи. комедија 1. водовод м (постројење за Довође-
вододеnницаlвозати 104

ње воде у насељима) .. - уи. вод 1. лидер, главар, глава, првак , предво ­

вододеnница ж растока, водора­ дилац, кондуктор, кормилар, фронт­

здео, расточје, воДомеђа мен фам . -уи : водич
вододерина ж 6. јарак 1. вођство с О руковођење, 6арата­
водоземац м зоол. двоживац, дво­ ње, управљање, владање, предвође­
земац, амфи6ија биол. , амфи6иј Хр6. ње, пос т упање, лидерство, руковање,

маневрирање, маневрисање, менаџ­

водомар м зоол. (врста птице) (лат.
Alcedo athis) златар мент, команда, администрација, ста­
решинство, управа, упућивање , над­
водоник м хидроген , водик Хр6.
зирање, дириговање фи!. - сл : доми­
водопија м бот. ж (лат. Cichorium
нација, кормиларење фи!. , крмарење
iпtyЬus) ре!: сунчево цвеће, шурлин,
фи!. , равнање, вођење f} 6. власт @)
кажипут, цикорија, подрожник, пла­
(својство онога који се истиче пред
вуља, водоплав, шантога, радић, ци­
другим) преимућство, предност - уи.
гура, коњска трава, гологуза, голица,
надмоћ
жене трга, жућаница, јандрешица,
цилкорија, чикора, дивља лоћиkа, вожња ж О превоз, сао6раћање,

желтеница, модрица, плавоцвет, ви­

промет, кретање , са06раћај, превоже­
ње, транспорт, вожење, преношење,
шњев реград
возид6а ре Ш. - уи: правац, путовање
водораван прид. хоризонталан,
f} фи!. (путовање превозним сред­
р аван, положен
ством) п у товање , излет, пут, круг, ту­
водоскок м О фонтана, гејзир, во­
ра фам., путешествије арх., итинерар
домет, шедрван ре!. , кључ ре!., гејзер
реШ. , возид6а реШ. - суж: екскурзија,
ре!. 8 6 . фонтана 1.
маршрута , експедиција, мисија, ходо­
водоток м 6 . корито з.
чашће, матуралац, турнеја - уи: шет­
вођа м О владар, вођ, владалац, ли­
ња @) фи!. жар!. 6. превара
дер , господар, управник , главешина ,
воз м (железничка кола састављена
п редводник, краљевић, командант,
од вагона и локомотиве) композици­
с тарешина , управљач, главар, по­
ја, влак хр6 .
главица, властодржац, с тарији, вр­
возакати несврш. прел . 6 . возикати
ховник, водилац, ћупа фи!. , фактор
фи!. реШ. , ум фи!. , коловођа фиi., кор­ возарина ж 6. путарина

милар фи!., разум фи!. , мозак фи!. , возати несврш. прел . О 6. возикати

врх фи!. , чело фи!., глава фи!., чо- f} жар!. в арати, лагати, петљати , ин­
6 анин фам., шеф фам. , предшасник тригирати, роварити , мотати , изми­

арх., перјаник арх., владика арх. , на­ шљати, смерати, подме т ати, сплетка­

ч елник арх., вожд арх., предњак реШ . , рити, мућкати, подваљив ати , мутља­
линеал реШ . , првак реШ . , челник р е Ш . , ти, кувати фи!. , ковати фи!. , мутити
человођа реШ. , предводилац реШ . , фи!. , 6ургијати фам., мунђати фам.,
равнатељ реШ ., ферула р е Ш. - суж: муљати фам. , пртљати реШ., шурова­
монарх, војвода, трибун , поглавар , ти реШ . @) фи!. 06мањивати, манипу­
жупан , суверен , краљ, цар, династ, лисати, злоупотребљавати , правити
принцип арх.- уи: пословођа, адми­ лудим, искориштавати - уи : злоста­

нистратор, руководилац, директор, вљати, малтретирати - уи: искори ­

диктатор 8 предводник, старешина, шћавати, кињити

105 возач I војник

возач м шофер, возилац, возар, мај ­ ску) 6. војнички 1.

стор фам., киријаш арх., рабаџија војник м ратник, борац, војно лице,
арх., уп р ављач арх. бојовник Хр6. , комбатант реШ . , солдат
возикати н есврш. п р ел . О (возити арх., мегданџија арх. - суж: граничар

тамо-амо) возати, возакати, возука ­ (- који чува границу), новак (неис­

ти , возар ати, шеврљати фам. f} 6. во­ кусан -), позадинац (- у позадини),

зати 2. и 3. др агон (припадник лаке коњице), ко­

возило с ф и г. аутомобил , копа, ауто, п љаник (- наоружан копљем), муске­

машина, моторно возило, лимузина
та р (- наоружан мускетом), герилац

(елегантан, вепик аутомобил), т р а н ­ (- за специјалне задатке), тенкиста

(- у тенку), п осилни (- додељен офи­
спорт, колица фам., моторизација
циру за свакодневну помоћ), регрут
фам., макина жарz., самовоз арх. Хр6.
(- кој и подлеже војној обавези), до­
возити н е сврш. п рел . тер ати, у пр а ­
бр овољац (- који до бровољно ступа
вљати (нечим), покретати
у вој с ку или учествује у рату), специ·
возити се н есврш . с аоб раћати , ић и ,
ј алац (- за сп е циј алне зад атке ) , јур и­
кретати се - суж: пловити, летети
ш ник (учесник у јуришу), пешадинац
војвода м О исШ. (чин војног за­
(- кој и служи у п ешадији), фронташ
по ведника) херц ег, мар шал, муши р
(- на фр о нту), ст р ажар (- на стра­
f} арх. (онај који предводи војску) 6.
жи) , плаћ е н ик (унајмљени -), коман­
в ојс ков ођ а @) и с Ш. ( вл астеп и н у на ­
дос (- за сп ец ијал н е задатке ) , уста­
шим с р едњовековним државама) - .. ник (- кој и ус таје против нечега),
уи . ПJlемић бој ник, р езер виста (- обвезник из
војвоткиња ж 6. кнегиња р езерве), аскер pez., војак фам., сол­
војевати несврш. не.прел. 6. борити се дачина (не п ристој ан војник)нар. Uoz.,
војни прид. ( кој и се одно си на вој- фа з ан (неискус ни -) жарZ., гуштер

Војни чинови
КОПНЕНА ВОЈСКА И ка п е тан п рве к л асе водни к п рве к л асе

ВАЗДУХОПЛОВСТВО мај о р с тар иј и водник

Војници потп у к ов ни к стар ији водни к пр ве кл асе
развод н и к пуковник зас тавник

д есе та р застав н ик пр ве класе

мл ађ и вод н ик Генерали
ге н е р а л мај о р Официри
Подофицири генерал потп уковник п от п оручник

водник ге н е р ал пу ко в н ик п о руч н ик фрегате

вод н ик п рве кл асе п о р уч н ик корвете

с тарији вод н ик МОРНАРИ ЦА п ору ч ник бојног брода

с тар ији вод н ик прве кл асе ка п ета н фре гате
застав н ик Војници капе тан ко р вете

зас тавник прве класе развод н ик ка п ета н бој ног б р ода

десетар

Официри мл а ђи вод ни к Адмирали

п от п оручник контраадмирал

п ору чн ик Подофицири ви ц еадмира л

ка п ета н вод ни к а дмир а л

војнички I воља 106

(млади -) жар!., џомба (стари/иску­ женске одеће) карнер, врпца, набор,

сан -) жарf., репоња жар!., саборац украсни поруб
(- из истих редова), крсташ (- који волеј м сиорш. (ударац у лопту док
се бори под знаком крста) арх., гре­ је у пету) .. - уи. шут
надир (- за посебне задатке у неким волети несврш. прел. О (бити заљу­
војскама) арх., катана арх. ре!., офи­ бљен) љубити, марити реШ., севди­
цир (- са вишим чином), коњаник (- сати ре!., миловати иесн., обожава­
који се бори на коњу), ветеран (ста­ ти ексир. б 8 . свиђати се, допадати
рији, искусан -), штитоноша (- који се, пријати неирел., марити неирел.,
носи штит) годи ти неирел., бити драго безл., гу­
војнички ПРИД. О (који се односи стати неирел. ре!., бити по вољи - уи.
на војнике или војску) војни, армиј­ одобравати @) имати вољу, бити во­
ски, солдатски арх., солдачки арх. б љан - уи. желети 0 реШ. више воле­

(који је расположен за борбу) 8. ра­ ти, преферирати, претпостављати,

тоборан надређивати, најволети реШ.
војска ж армија, снаге, трупе, војни­ волиfl м зоол. (лат. Sylvia simplex)
штво, жива сила, јединица, оружане вољић, смокварица, грмуша
снаге, војници, људство фи!., чизма воловски ПРИД. волу јски, волуњ­
фи!., чизметина фи!. ио!., солдачија ски, волињи

арх. ио!. ре!., низам арх. ре!. , војница воловски језик м 60Т. (лат. Апсћи­
арх., солдатеска ио!. - суж: батаљон, sa officinalis) реј: волњак, руњава тра­
постројба Хр8., ваздухопловство, че­ ва, пачје гнездо, волујак
та, пешадија, одред, морнарица, леги­
волонтерски прил . 8. добровољно
ја, паравојска
волумен м О (простор који заузима
војсковођа м (онај који предводи тело) запремина б (обично о гласу)
војску) командант, заповедник, вој­
обим, пуноћа, опсег, густина, густо­
вода арх. - уи. чин
ћа, јачина, обујам Хр8. @) (димензије
вокабулар м о (скуп свих речи или количина нечега) 8. величина 3.
једног језика, речничко благо) 8 . реч­ - уи. вредност 0 арх. том, део, свезак,
ник 1. б (начин изражавања) речник, наставак, књига, епизода 0 (особина
дискурс,стил,говор,манир
оног што је густо) 8. густина 1.
вокал м О самогласник б фам. пе­ волwебан ПРИД. 8. магијски
вач, вокални извођач воља ж О (психичка способност ко­
вокација ж служба, звање, профе­ ја управља свесним поступцима или
сија, посао, струка, запослење, анга­ испољавање те способности) вољ­
жованост, положај, занимање, позив, ност, жеља, елан, чилост, енергич­
активност, намештење, дужност, за­
ност, полет, снага, живост, енергија,
дужењ е, радни однос, позвање, упо­ крепост, крепкост, динамика, сила,
слење, послање фuf., мисија фи!., за­ моћ, јакост, прштавост, срчаност,
датак фи!. крепкоћа - уи: марљивост, ватреност,
волак м зоол. (лат. Мигех trunculus, окретност, чврстина, брзина - сл: по­
Мшех bral1daris) морски пуж кретљивост, бодрост, лакоћа б (оно
волан м О управљач, кормило (- што се хоће) намера, одлука, спрем­
на броду или чамцу) б (набрани део ност, склоност, прохтев, стремљење,
107 вољан I враrоласто

настојање, тежња, жеља, амбици­ санац, ђаволан, клипан, непослушник,

ја, хтење, циљ, аспирација, замисао, неваљалац, спадало, адраповац, злоћко,
примисао, план, интенција, наум, тепац, ђаволак, окачењак, тврдоглавац,
накана, тежење, смерање, идеал, про­ каубој, проклетиња, грубијан, шејтан,
мишљај, претензија, смер реШ., нами­ личинар, факинчић, враг, гуланфер (и
сао реШ. голанфер), несрећа, факин, рђа, бара­
вољан ПРИД. спреман, решен, кадар, ба, цвећка фи!., магарац фИi. нар., зврк
готов, рад, оран, припрем љен, распо­ фи!., ђилкош pef., вижле pef., берекин
ложен, припреман, склон, накањен, pef., мулацре!., леро pef., штрањгов pef.,
приправан, резолутан, здушан, за­ шерет pef., угурсуз фам., хорјат фам.,
грејан фиf., у фазону фам. дериште нар., хунцут реШ. - уи: само­

вољен ПРИД. љубљен, обожаван, вољник, дрзник , простак б 8 . весељак

омиљен враrоласт ПРИД. ђаволаст, несташан,

вољно прил . О врло радо, радо, обе­ мангупски, неукротив, неприпито­

ручке, свесрдно, здушно, спремно, мљив, непослушан, вражији, ђаволски,

одмах, отворена срца, вољко, од свег немиран, обешењачки, распуштен, ала­
срца изр ., раширених руку изр., без муњаст, непокоран, врагометан, оп у­

оклевања изр. , без речи изр. б 8. до­ штене природе, lIOЛИНСКИ, окачењачки,

бровољно лолски, опуштен , недисциплинов ан,

вонrола ж зоол . 8. капица шеретски фам., хунцутски реШ. , ве­

воњ м 8. смрад трогоњаст реШ., пустопашан реШ . - уи:
воњав ПРИД . 8. смрдљив тврдоглав, неваљао - сл: лакомислен,

хировит, мушичав
воњати несврш . непрел. смрдети , за­

ударати, баздети, з апахњивати, зади­ враrоласто прил. лолински, обеше­

сати , запухњивати, пахнути, ширити њачки, бекријски, мангупски, бо(х)
воњ, непријатно мирисати, смради­ емски, шеретски, несташно, фрајер­
ти, вришчати ре!. , чути се ре!., осећа­ ски, ђаволасто, лолски, бекријански,
ти се фам . , кандисати жарi., кандела­
ти жарf., дисовати жарi.
Воће
восак м (из уха) слих, ушна смола,
церумен
авокадо јагода орах
воскар м свећар, медичар ананас кајсија папаја
воскарница ж свећарница банана кикирики рамбутан
боровница кокос рибизла
Boflap м (узгајивач воћа) .. - уи. зе­ бресква крушка ринглови
мљорадник,продавац, вртлар
брусница купина рогач

BoflapcBo с.., уи. аграр вишња лешник смоква

грејпфрут лимун тр е шња

BoflKa ж 8. плод грожђе лубеница урма

воwтаница ж 8. свећа гуава малина црна

рибизла
воwтити се несвРш. фам . 8. тући се диња манго

дрен мандарина шљива

врабац м зоол. (лат. Passer domesti- дуд маракуја шумска

cus) џивџан pef. дуња маслина јагода

јабука наранџа
враrолан м О ђаво, дер ан, мангуп,
обешењак, несташко, немирко, неоте-
враrопија I врач 108

факински, бекријашки, шмекерски врата р м О портир, ушјер ре!. @ХРВ .

фам., окачењачки фам. сиорш . голман

враrопија ж фам. досетка, мангу­ вратипо с сиорш . разбој, преч ка,

плук, неваљалштина, шега, пошали­
ца, шала, лакрдија, неподоба, ман­
гупство, мангупарија, враголанство,
несташтво, магарештина, ђаволство,
шеретлук, забуна фи!., лудорија фи!.,
комедија фи!., лудост фи!., смејурија
рек арх., рех реШ., преча реШ.
вратити сврш. прел. О (дати назад)
врнути фам. @ (добити назад) повра­
тити @) В. обновити 6 (одбити при­
мити, нпр. награду) одбацити, одби­
ти

фам. , зајебанција фам., зафрканција вратич м бат. (лат. Tanacetum vul-

фам. , бургија фам., хунцутарија арх.
вражији прид. В. враголаст
вражији прид. врашки, ђавољи, ђа­
волски, ђаволас~ демонски, сотонски,
шејтански, пакленски, дијаболичан
gare) ре!: абрата, божје око, братић,
конопљика, грличек, вратић, повра­
та, уманика, вратижеља, повратић,
обратич, мошак, врати ка, повратич,
чрвињек

врана ж зоол. О * (врста птице, лат. вратница ж довратак, рагастов, до­

Corvux cornix) @ (морска риба, лат. вратник, Довратница, перваз, подбој,

Corvina nigra, Umbrina cirrosa) ка­ побој, шток фам.
вал, коњ вратнице ж мн. В. врата

вранац м О (врста коња) * - уи. коњ вратопоман прид. О пorибељан,

@ (врста вина) * пустолован, ризичан, рискантан,

вранемип м бат. (лат. Plumbago пресмео, дрзак, превише храбар, те­

europaea) врањена, свинченка, вра­ гобан, непромишљен, изазован, опа­
њемил, липка, вранемиљ, оловница сан,хазардерски, несигуран , неизве­

враниповка ж бат. (лат. Origanum стан, ђавољи фи!. @ (пут) каменит,

vulgare) оригано, вранилова тра­ врлетан, непрелазив, непроходан,

ва, мравинац, мравињац; ре!: совро, стрм, изрован, неприступачан, не­

болмет, вриган, горка мета, мајоран, пролазан, нераван, џомбаст фам. @) В.

мажуран, сушица, бабина дубчица, авантуристички 6 В. брз 1.
добровољка, црљена мета, забрта, вратопомија ж акробатика, акро­
ксаберта, риган, метвица, рохоган, бација, вратолом, егзибиција фи!.
црноврх, совр, мравлињак, оригањ, враћање с О повратак, долазак @
добра мисел, тошта, боља души ца, (дуга) плаћање, одуживање, отпла­
чобер, гоцман та, измиривање, намиривање, испла­

врапсеме с бат. (лат. Lithospermum ћивање, накнађивање, подмиривање

officinale) ре!: дивља проха, птичја @)В. реванш
трава, билозрнац, врапчевина, птич­ врач м О пророк, видовњак, врача­
је про со, дивља проја, јарабиње зеље, ра, маг, вештац, прорицатељ, чара­

ђинђувак, врапчије просо, јареби­ лац, гатар, визионар, опсенар, гатара,

њак, бисерка, проуља, врапчије семе, погађач, гаталац, бајало, чудотворац,

птичје семе, зечје семе чаробњак, бели маг, врач погађач, си­
врата с мн . капија, вратнице, хау­ хирбаз, црни маг, оракул, травар, хо­
стор, улаз, излаз, вежа, портун ре!. , џа, негромант, урочник, некромант,

капиџик арх. , порта арх., портал арх. бајач, видар, задиг ре!., задик ре!. ,
109 врачање I врдати

здухач арх., вједогодња арх., викан обмана, устук, бајалица, гаталица,

реШ., жрец реШ . , чудотворник реШ . , гатка, магичност, чин, врачарија , ча­

јасновидац реШ . , врачар реш., врачо­ робњаштво, чаробништво, 6ајавица

лија реШ., мантијаш ио!. - уи: лекар, ре/., врача ре!., бајалуша ре/., мађија
астролог @ окултиста, чаробњак, ре/., бајаница ре!. , сихир ре/., некро­
маг, езотеричар, мистик, духовњак, манција реШ . , басма реШ., некро м ан­
езотерик, гностик, духовник, жрец, тија реШ . , запис реШ . , негроманција
магичар, учитељ магијских вештина, реШ., басна реШ . црна магија суж. , -
чаробник, волшебник ио/. - суж: ша­ уи: врачање, амајлија
ман, кабалиста- уи: пророк , свеште­ враl,lбински прид . В. магијски
ник - сл: учењак, мислилац @) В . исце­ врашки прид. и прил . О upug. В . вра­
литељ ..... уи. лекар жији @ ирил . В .. врло
врачање с О чарање, гатање, ча­ врбичица ж бат. (лат. Lythrum sali-
робњаштво, шатрење, мађијање, оп­ caria) поточни класић поточњак, дре­
чињавање, опсењивање, чаролија, нак, врбница, ружа, црљена ива, чи­
бајање, бацање урока, црна магија, брије, врбица
бацање клетве , мађија, бела магија, врбовати несврш. прел . О (придо­
враштво, цопрање, везивање фи/., бијати некога за нешто) наводити,
чарка фам. , бахорење реШ. - уи: окул­ наговарати, натеривати, вабити, ма­
тизам, магија @ В. гатање 1. мити, дозивати, задевати, нагонити,

врачар м О реШ . В. врачара 1. @ В. гонити, заводити, звати, примамљи­

исцелитељ вати, призивати, хушкати, придо6и­

врачара ж О пророк, видовњак, јати, привлачити, терати, побуђива ­
врач, маг, вештац, прорицатељ, чара­ ти, дражити, уверавати, агитовати,

лац, гатар, визионар, опсенар, гатара, опсењивати, захтевати, бодрити, бу­

погађач, гаталац, бајало, чудотворац,
чаробњак , бели маг, врач погађач, си­
хирбаз, црни маг, оракул, травар, хо­
џа, негромант, урочник, некромант,
бајач, видар, задиг ре/., задик ре/.,
здухач арх. , вједогодња арх. , викан
дити фи/., гурати фи/. , кувати (неко­
га) фам . , обрађивати фам . , навлачи ­
ти фам., заносити фам. - уи: мобили­
зовати, храбрити @ В . мобилизоват и
врдапама м ж пробисвет, ветро­
пир, хохштаплер, шарлатан , вртиреп,

реШ . , жрец реШ . , чудотворник реШ., ветрењак, фићфирић, превртљивац,

јасновидац реШ., врачар реш. , врачо­
лија реШ., мантијаш ио/. - уи:
астролог @ гатара, вештица фам .
врачати несврш. непрел . чарати, ма­
ђијати, клети, урицати, изрећи кле­
лети пас, летиветар, звијук, шврљало,
лекар, аламуња, шеврдало, ђилкош ре/. , ви­
раун ре/. , лаур ре/. , КОјекаковић фам.,
цвећка нар., вртигуз нар., јебиветар
нар . , ландара жар/., ветрогоња арх. ,

тву, бацати клетву (на некога), сла­ голоигра арх., витлија арх., хлапи му­

ти зло, бацати (црну) магију, бацати ха арх. - уи: шепртља, покварењак,

урок, бајати, магијати , травити, ба­ сметењак, враголан, ленштина, скит­

цати чини, цопрати ре/. - уи: гатати, ница

призивати врдање с В . извлачење 1.

враl,lбина ж чар , урок, магија, чаро­ врдати несврш. непрел. прел. вадити

лија, чудо, трик, чари, чини, опсена, се, правдати се, ослобађати се, из6е-
вребатиlвредноћа 110

гавати, извлачити се, изговарати се, трајан, флетан ре!., усталачки фам.,
оправдавати се, извињавати се, лави­ усрдан реШ. , дејствен реШ., приле ­
р ат и, тражити изговор, изврдавати, жан реШ., горљив реШ., трудољубив
врдуцкати , тражити исприку/раз­ реШ. @ 8. редак - уй . скуп @) (- нече­
логе, избављати се, шеврдати фам. , га) 8. достојан
шарати фам., врлудати фам., увија­ вредети несврш . прел. О важити,

ти фам., испричавати се Хр8., хватати словити (као), сматрати се, стајати,

кривину изр. - сл: забушавати, измо­ водити се (као), представљати, бро­
тавати се, измицати јати се, котирати се, приказивати се,
вребати несврш. прел. О (чекати да коштати фи!., вредити ре!., рентира­
неко дође или прође у циљу да се на­ ти се фам. - сл: значити, ваљати @
падне) чекати, сачекивати, притајити (бити од значаја, вредности) значити,
се, чекати у заклону/заседи - уй: шпи­ представљати,чинити,ваљати

јунирати, ловити @ гледати, осматра­ вредећи прид. 8. валидан 1.

ти, пратити (погледом), мотрити, ша­ вредница м ж (вредна, марљива
цовати фам. @) 8. јурити особа) марљивац, марник, радиша,
вребач м 8. ухода вредник, прегалац, трудбеник, само­
врева ж граја, бука, крика, тутњава, прегорник, пчелица фи!., мрав фи!.,
ларма, драње, викање, вика, галама, радилица (само за ж.), радиница (са­
жамор, узвикивање, трештање, пи­ мо за ж.) - уй. бубалица
ска, урликање, јаукање, урлање, ци­ вредновати несврш. прел. мерити,

ка, дрека, кричање, дерњава, вриска, одређивати вредност (или цену), ва­
повика, цичање, дерање, рика, ци лик, гати, оцењивати, судити, промерава­

циликање, повици, узвици, жагор, ти, валоризовати, премеравати суж.,

хука, алаука, гунгула, крештање, гала­ процењивати, бонитирати, арбитри­

мљење, халабука, заглушност, грдња, рати, валутирати, одмеравати, про­

бучност, грајање, гласност, пиштање, рачунавати, одређивати (меру), оме­

бобот, џева, громор, урнебесна вика, рити ре!., стављати на вагу uзр.

вриштање, врискање, дозивање, бру­ вредносни папир м 8. деоница

јање, клокот, хучка, хучање, туљење, вредност ж (својство онога што је

таламбасање фи!. , урнебес фи!., ор­ вредно) важност, величина, вредно­
њава ре!., орљава ре!. , дерачина фам., ћа, битност, драгоценост, знамени­
скрика арх., весак арх. ре!., дерача тост, значај, значење, истакнутост,
арх. , врка арх., бре ка арх., рогобор тежиште, комплексност, бонитет,
арх. , тарлабука арх. , халак реШ., џа­ важење, вредноћа, валер, валидност,
кање реШ. - сл: роморење, брбот арх., цена фи!. , тежина фи!. , велесила фи!.,
з ов, ромор мудост жар!. , бонитет форм., валид­
вредан прид . О марљив, агилан, ност форм., проминентност форм. ,
предан, пожртвован, маран, неумо­ релеванција форм., замашај реШ. - уй:
ран,реван,активан,ревностан,запо­ снага, утицај
слен, радишан, послен, савестан, ра­ вредноћа ж О (особина онога који
дохоличан (превише вредан), радан, је вредан, марљив) марљивост, прега­
учинковит, раден, радин, брижљив, лаштво, агилност, ревност, рад, брига,
делатан, као мрав, амбициозан, ус- предузимљивост, ангажованост, мар-
111 вређање I врискати

ност, пожртвованост, труд, трудо љ у­ изр., рањавати ексйр . - уЙ. грдити,

бивост, брижљивост, савесност, пре­ срамотити,понижавати

даност, воља, горљиво ст, усрдност, врежа ж 8. ви т и ца 1.

трудољу бљ е, настојањ е, неуморност, врелина ж врућина, топлота, сп а­
подузетност, посленост, ревносност,
рина, јара, з апара, жега, оморин а,
мар, устрајност, делатност, радиност, припека, вар , препека , п а као фи!.,
радишност, сицфлајш ре!. @ (својство прижега р е !., калор ре!. , зви здан фам.,
онога ш то је вредно) 8. вреднос т пасја врућина фам. , омар а арх. , спар ­
вређање с погрда, увреда, псовање , ност реШ . , упека реШ .
хуљ ење, олајавање , непристојност, врело с О 8. извор 1. @ фи!. 8. за­
омалов ажавање, срамоћење, хула, четак

погрдне р е чи, ружење, псовка, ин ­

време с О (временски период вез ан
вектива арх. - уй. лагање
за неке догађаје) доб, доба, период ,
вређати сврш . несврш . прел. фиг. епоха, раздобље, циклус, ера , етап а,
омаловажавати, понижавати, брука­ сезона , размак, мена арх., одсек р е Ш.
ти, деградирати, ружити, срамотити,
- уЙ. данаШЊОСТ@8. век 1. @)8. рок 2.
нападати, нагрђивати, обезвређива­ o (атмосферске прилике) *
ти, кудити, оцрњивати, потцењива­
времешан прид. О 8. стар 1. @ 8.
ти , повређивати, грдити, профани­ вишегодишњи @) 8. бедан 2.
рати, псовати, наруживати, срозава­
врео прид . О врућ, топао, кипући ,
ти, кривити, уједати некога за срце,
загрејан, угрејан, узаврео, пламен ,
бацати љагу, дирати, прљати (нечије
кључали, прегрејан, горући, жарк и,
име), бешчастити, з асипати кога грд­
ужарен, усијан, јарки , зажарен, па­
њама, индигнирати, задавати/нано­
клен фи!. , тропски фиf., жежен арх. @
сити бол, дискредитовати, теретити,
фи!. 8. заводљив 1. ... уЙ. ватрен 2.
уједати (кога) за срце, корити, нано­
вретено с 8. разбој 1.
сити увреду, потресати, понизивати,
врети несврш . непрел. О (комешати
осути паљбу на кога, гадити, вика­
се услед унутрашње паре на високој
ти , отворити/осути паљбу на кога,
температури) кипети, кључати, пе­
пљувати у лице, сахрањивати (неко­
нити, шикљати, парити - уй: барити,
га) фи!. , блатити фи!., каљати фи!. ,
кувати @ фи!. (бити узбуђен) узбу­
убијати фи!., пљувати фи!., пањка­
ђивати се, узбуркавати се, покретати
ти фам. , опањкавати фам., ледирати
се, узнемиривати се, бесне т и @) фер ­
фам. реШ. , олајавати фам., рањавати
ментирати, превирати, ускишњава­
ексЙр., обеђивати ре Ш., хулити реШ .,
ти, киснути, киселити се
бацати дрвље и камење на кога изр. -
врећа ж џак, кеса, врећица, харар
уй: презирати, трачарити, узнемири­
реШ.
вати, исмевати - сл : скрнавити, кри­
врзина ж 8. шипражје
тиковати , озлеђивати, мрзети
вређати несврш. прел. повређивати, врзмање с 8. лутање 1.
понижавати, дирати , ружити, нару­
вриска ж 8. драње

живати, кудити, хулити, озлеђивати, врискање с 8. драње

псовати, нагрђивати, нападати, уједа­ врискати несврш . непрел . О 8. дера ­

ти некога за срце изр., чинити нажао ти се @ 8. запомагати

вриснути I врста 112

вриснути сврш. прел. непрел. О боља страна, позитивно својство, до­

йрел. В. викнути Q нейрел. жар!. В. бро својство
полудети Bpno прил. много, веома, ужасно,

вриwтање с В. драње осетно, изражено, грдно, дозлабога,

вриwтати несврш. непрел. урлати, итекако, доста, натпросечно, наро­

цичати, дерати се, викати, бучати, чито, итеколико, особито, врашки,

врискати, дречати, галамити, грајати, јако, значајно, изнимно, подоста, по­

надвикивати се, узвикивати, изди­ себно, силно, у великој мери, знатно,

рати се, лармати, скичати, кричати, темељито, толико, пуно, изузетно,

ричати, драти се, кликтати, бечати, изванредно, дебело, надалеко, нема­

арлаукати, алакати, пиштати, изви­ ло, жестоко, својски, обилно, дубо­

кивати, рикати, брујати, дерњати се, ко, прилично, добро фи!., прописно

парати (неком) уши, дизати џеву, гр­ фам., гадно жар!., толи арх., добеса
мети, јаукати, грактати, баукати, ја­ арх., весма арх. - сл: масовно, стра­

лакати рег., бречати рег., ревати рег., шно, невероватно, ретко, тешко, ши­

халакати рег., ћакати рег., руљати рег., роко, поштено, љуто, обилато, горко,

крештати фам., чепити жвале експр. тако, неизмерно, неописиво, опасно,

- уй. дозивати, беснети стварно

BpneT ж крш, камењар, стењак, го­ врпудати несврш. непрел. О В. вр­

лет, гребен, рвина, клисура, крас, змати се Q В. врдати

пресрт, (тешко проходна) планина, врљав прид. В. зрикав

камен (о пределу), врлина арх., при­ врнут м зоол. В. скуша

страк ре!., ребар реШ., карст реШ., ти­ врпољити се несврш. мешкољити

мор реШ. - уй. кланац се, развлачити се, комешати се, врца­

BpneTaH прид. О стеновит, камен, ти се, мигољити· се, врсти се, гомбе­
кршан, каменит, ломан, крашки, го­ љати се - уй: вртети се, бацакати се
лета н, брдовит, планински, кршевит, врпца ж трака, везица, пантљика,
непроходан, дивљи, нераван, гриче­ гајтан, веза, конопчић - pef. петља,
вит ХрВ. Q В. вратоломан 2. врвца, банда, шнур, потегача, узао,
BpneTHoCT ж беспуће, непристу­ жнора, привезница, уза, хват, тенеф,
пачност, непролазност, забит, не­ кабл, стрека, гурђела, привеза - суж.
доходност, недоступност, дивљи на, учкур, гаћник, ширит (украсна тра­
беспутност, неприступност, беспут­ ка на одећи), опута (предена/плетена
ница, непроходност, непрелазивост, врпца за порубљивање одеће), гуртна
пустош, беспућина фам. , злопутност (веза од ластиша), бандерола (трака
реШ., беспут реШ. - суж: стеновитост, од хартије/украсни повез на пошиљ­
забит 1., стрмоћа, кршевитост кама), дретва (трака за везивање опа­
врпи прид. В. господствен нака), литар (каиш/огрлица на врату

врпина ж О (позитивна особина животиње) - уй. канап, лента

код човека) поштење, ди ка, крепост, врста ж О варијанта, појава, фигу­

позитивност, чистоћа, честито ст, ра, опција, тип, аспект, форма, интер­
часност, одлика, част, достојанство, претација, облик, вид, род, верзија,
предност фи!., образ фи!. Q (добра варијација, варијетет, конфигураци­
страна нечега) предност, јача страна, ја, гидиш pef., дублета реШ . , иначица
113 врстан I врхунски

ХрВ. - суж: модус, жанр, стил, начин,
лик, метода Q (биљне или животињсе
групе које су по грађи теле и начину
живота блиске) род, фамилија, раса,
сој, сорта, специјес, пасмина, ваина
pef., фела фам. @) сорта, тип, катего­
рија, начин, класа, сој, род, ред, грана,
фела фам . - уй: облик, линија, група,
страна - сл: низ, скупина 6 вој. (ма­
ња војна јединица) колона, јединица,
формација, строј, постројба, шпалир
реШ., вод
врстан прид. В. врхунски
врсти се несврш. В. врпољити се
врћење с ротација, окретање, завр­
тање, завртај, обртање, окретај
врућ прид. врео, топао, кипући, за­
грејан, угрејан, узаврео, пламен, кљу­
чали, прегрејан, горући, жарки, ужа­
рен, усијан, јарки, зажарен, тропски
фи!., жежен арх.
врућина ж (висока температура
ваздуха) топлота, врелина, спарина,
жега, јара, запара, оморина, припе­
ка, вар, препека, пакао фиf. , приже,
га pef., калор pef., звиздан фам., пасја
врућина фам., омара арх., спарност
реШ., упека реШ.

врт м башта, градина, сад, ђардин врх м О (највиша тачка или наји­

pef., жардин pef., перивој суж., цвећ­ стакнутији део нечега) шпиц, ши­
њак суж. , цветњак суж., ружичњак љак, теме, кров, оглавак, круна, кош

суж. , албашча ре!., башча ре!. (на јарболу брода), вис, глави ца (бр ­

вртети несврш . прел . обртати, котр­ да), слеме, вршак, чело фи!. , вршина

љати, тумбати, окретати, превртати,

pef., кичица ре!., рт арх., горњиште

реШ., сљеме ХрВ. Q фи!. (највиши сту­

ротирати, колутати, џиравати ре!.,
пањ, најважнија ствар) В. врхунац @)
ролати жарf.
фИf. В. власт
вртети се несврш. О В. врзмати се
врхње с В. павлака
Q В. превртати се
врховни прид. О В. божански 1. Q В.
вртешка ж рингишпил, карусел,
водећи
обртаљка, витао, вртуљак, окретаљ­
врхунац м О (највиши ступањ , нај­
ка
важнија ствар) кулминација, врх,
вртиrуэ м нар. В . врдалама
зенит, јек, вршак, климакс, највиши
вртиреп м В. врдалама
степен, највиша тачка, круна фи!.,
вртић м обданиште, забавиште, лер
усијање фиf., екстаза фи!. , усијаност
pef., шпилшул арх., киндергартен
фи!., плафон фам., финале фам. фиf.,
реШ.
рт арх., апогеј реШ., апекс сшруч . , КО­
BpTnap м баштован, цвећар, вртар, начница ХрВ. - уй : шиљак, шпиц, про­
башчован ре!. , бачован нар., гради­ цват Q В. оргазам", уй. врх 2.
нар реШ. - суж: поврћар, повртар, во­ врхунски прид. О (о квалитету) из­
ћар,повртлар узетан, вансеријски, изврстан, ван­
BpTnor м О вир, ковитлац, жеврнти­ редан, генијалан, импресиван, од­
ја ре!., бунар ре!., врутак ре!., свој арх. , личан, особит, изванредан, посебан,
коловрат реШ. вилиман реШ. суж. Q В. мајсторски, нестваран, сјајан, екстра
вихор жарf. , непоновљив, . фасцинантан,
вртпожан прид. В. буран оптималан, боговски, фантастичан,
BpTornaB прид . О В. брз 1. Q В. ве­ невероватан, феноменалан, врстан,
лик1. ингениозан, бриљантан, као бог, ис-
врцаnица I вуцати 114

такнут, јако добар, легендаран, пре­ врwити несврш. прел. обављати,

добар, богомдан, супер фам., нема предузимати, извршавати, оствари­

боље фам., капиталан фам., прва вати, упражњавати, обнашати Хр8.,

лига фам., антологијски фам., фила­ чинити, водити - уи. бавити се, извр­
делфија фам., светска класа фам., бо­ шити и радити 1.
ли глава фам., невиђен жарf. , жешћи вршљање с 8. преметање
жарf., до јаја жарf., крвав жарf., силан
врwљати несврш. непрел . прел. О
жарf., врх жар!., еминентан форм. ,
(кретати се тамо-амо) тумарати, вр­
антика арх., ђенијалан арх. , проми­
тети се, врлудати, врзмати се, вуцара­
нентан реШ., ексквизитан реШ., бра­
ти се, мотати се, мувати се -уи. лута­
вурозан реШ . , ексцелентан реШ., не­
ти, беспосличити, кретати се, џеџати
веројатан Хр8., изниман Хр8. - уи:
8 ирел . 8. њушкати 1.
божанствен, савршен, талентован,
вршњак м (особа истог годишта)
огроман 8 (о квантитету) максима­
генерација, врсник, суврсник, јед­
лан, највећи, највиши
ногодишњак, суврст реШ., исписник
врцаnица ж 8. врцаљка
суж., исто годиште, гене жаРf., врста
врцаљка ж (справа за одвајање ме­
реШ., парњак реШ.
да од воштине или млека од маслаца)
вук м О (лат.
Canis lupus) курјак - сл .
врцалица,растављач,сепаратор
којот, шакал, чагаљ
8 фи!. 8. јунак
врцати несврш . непрел. О (избијати
вукодnакм 8. вампир 1.
у снажном млазу) шикљати, прскати,
вуnва ж 8. вагина
бризгати, избијати, штрцати, шкро­
пити, шиктати, кипети, липтати,
BynrapaH прид. О 8. дрзак 1.88. ла­

сукљати, прштити, заливати, шпри­

сциван 1.
цати, штрцкати, лоптити, суктати, вуliи несврш . прел . повлачити, исте­
штрицати, куљати, надирати, пишта­ зати, растезати, разапињати, шири­

ти, истицати, врвети, искакати, вре­ ти, извлачити,развлачити, затезати

ти, лопити реј. , фрцати реј., бруждати вуliи се несврш. 8. вуцати се

реј., провирати фам. , шибати фам. , вуцарање с 8. лутање 1.
јурити фам. , трацкати реШ., штрапа­ вуцарати се несврш. 8 . вуцати се
ти реШ., фљаскати реШ. - уи: бацати,
вуцати се несврш. (ходати бесциљ­
пљускати, суктати, извирати, кваси­
но) лутати, базати, водати се, цуња­
ти, лити, капљати, навирати 8 8. бли­
ти, потуцати се, врзмати се, блејати,
стати @) (летети на све стране) пр~
крстарити, зијати, врлудати, зјакати,
штати, прштити, фрцати, искакати,
вршљати, ландарати, повлачити се,
избијати
луњати, шеврдати, врдати, смуцати
врцати се несврш. 8. врпољити се
се, вуцарати се, ломити се, кривуда­

врцкати се несврш. 8 . врпољити се ти, шарати, зевати, шврљати, шета­

врч м бокал, кондир, крчаг, ћуп, ти, ићи без циља, базати, теглити се,
ибрик, бардак, жара, амфора, букар пребијати се, потезати се, ићи које­
реј., покал рег., букара реј., букал реј., куда, кривуљати, шеткати се, проме­
тестија реј. т уи. чокањ, ваза тати се, тепати се реј., вескати се ре!.,
врчати несврш . непрел . 8. брундати вандровати реј., лангати реј. , ландра­
вршак м 8. врхунац 1. ти реј. , ландати реј. , тепсти се реј.,
115 вуцибатина I вучја nика

баврљати реј., лолати се реј., лаздека­ вучење с 8. вађење

ти реј., мотљати се фам., луфтирати вучја јабучица ж бот. (лат. Aristo-
фам., зујати фам., шалабазати фам. , lochia clematitis) реј: зечева лубеница,
цурити реШ . , верати се реШ., клата­ вучја јабука, кокотиња, дивља јабука,
рити се реШ., врсти се реШ., трапати волк, јабучина, вучја нога, вучја сто­
реШ., ићи од неми ла до недрага uзр. па, зечја лубеница
- уи: мувати се 1., беспосличити, кре­ вучја nика ж бот. (лат. Daphne meze-
тати се, џеџати reum) реј: личац, ајдучка лика, ајдуч­
вуцибатина м ж О 8. гад 8 фам. 8. ка опута, змијина трава, вучја опута,
дангуба 2. т уи. ветрењак 1., бандит маслиница, личица, мечја лика, лико­

вучак м зоол 8. бранцин вац, ликови на, бес, мочац, вучји реп
rабор м ж фам. 6. грдоба 1. гуја, џукела, мамлаз, протува, морал­

rавез м бат. (лат. Symphytum оfП­ на наказа, смутљивац, балабандер,

cinale) ре!: велики гавез, сватовци, двоструки играч, муфљуз, морални
пљушч, црни гавез, волуј језичац, имбецил, мутикаша, живи на, ништа­
килњак, врани гавез, коњски реп, ве­ вац, неотесанац, претворник, пре­

лика содула, опашица, црни корен преденко, безвредник, животиња,

rавраи м ЈООЛ. (птица из породице бескичмењак, мекушац, крмак, сме­

врана, лат. Corvux согах) * ће, морална нула, крпа (од човека),

rавуи м ЈООЛ. (лат. Atherina) брофун, морално смеће, прасац, брука, поган­
зелениш, олига чина, свиња, гњида, антихрист, ђубре

rаrамија ж бат. (лат. Lycopus еurо­ (од човека), говно нар., палаворда

paeus) ре!: гагрица, вучја нога, диво ре!., претворица ре!., љигав ац фам.,

нане, вучја стапка, гагалица љига фам., гнус фам., смрад фам.,
смрдљивац фам., фукара нар., пичка
raA м (лош, покварен и зао човек)
нитков, бедник, бараба, безочник, нар., курвин син нар., рђа нар., шу­

дволичњак, лицемер, хуља, битан­ гавац нар., пизда нар., дркаџија нар.,

га, изрод, подлац, безобразник, пре­ шуфт ре!., угурсуз арх., фарисеј арх. ,
вртљивац, хипокрит, препредењак, галијот арх., хахар арх. , ванцага арх.,

бесрамник, покварењак, бестид­ одљуд реШ., стодлака реШ. - уи: про­

ник, подмуклица, ђаво, ништарија, стак, скитница, улизица, ласкавац,

сплеткарош, пробисвет, проклет­ хулиган,враголан

ник,мутивода,дрзник,псето,џукац, rадаи прид. (који изазива гађење)

стока, уштва, неваљалко, нечасник, одвратан, огаван, накарадан, грдо­

притворица, неваљалац, преварант, бан, ружан, наказан, језив, рогоба­

злобник, нечовек, злоћа, несрећа, тан, унакажен, нагрђен, страшан, не­
непоштењак, пакосник, перфидник, складан, ругобан, мајмунолик, одбо-
117
јан, грд, не атрактиван, недопадљи~,
ружан као мајмун, непривлачан, маЈ­
мунаст, неукусан, незграпан, грдан
rадарија ж 6. гадост
rадити несврш. прел. 6. огађивати
rадити се несврш. гнушати се, гру­
стити се, зграњивати се, згражавати
се, грозити се, осећати одвратност,
ужасавати се, зазирати (од нечега),
бити одвратан/одбојан, бити мучан,
осећати одвратност/одбојност, дури­
ти се ре!., грстити се реШ .
raAocT ж (оно што је гадно; посту­
пак, реч, појава, ствар и сл.) огав­
ност, гадарија, ругоба, гнусоба, од­
вратност, грдно ст, нагрђеност, грдо­
ба, ружноћа, гнусност, накарадност,
гроза, одбојност, недопадљивост, не­
атрактивност, грдноћа, незграпност,
неукусност,непривлачност,рогобат­
ност, ужас, нескладност, наказност,
грдило, унакаженост, нагрда, гр­
добност, мајмунастост фам. , грдост
фам., гадно ст арх.
raAypa ж 6. грдоба 1.
rађапиwте с стрељана, стрелиште
rађати несврш. прел. (лоптом у мре­
жу) шутирати, пуцати (на гол), рас­
пуцавати се, ћушкати, ударати (лоп­
ту), бацати (лопту), гурати, шуткати
фам., шутати Хр6.
rазда м господар, Домаћин, власник,
поседник, ималац, земљодржац, др­
жалац, свој на свом изр., властелин
(феудални - земље), станодавац (-
који изнајмљује стан), кућевласник
(- који поседује кућу), земљопо­
седник (- који поседује земљу), па­
дроне ре!., ефенди ре!., притежалац
арх., велможа арх., спахија арх., соп­
ственик арх., притежавалац арх. , ага
арх. ре!., кућегазда реШ., газдаш реШ.,
чорбаџија реШ . , грунташ реШ. , госа
хии., владар жар!.
rадарија I rапамити
rазДииство с 6 . власништво
raj м шума , луг, забран, густиш, гора,
честар, шумарак, лес, младиковина,
шумица, боскет ре!., дубрава арх.
rајба ж о (решеткасти сандук за
преношење воћа, пића или живи не) *
б жар!. 6. стан е) арх. 6. кавез
rajAaw м дудаш ре!.
rajAe ж мн. роженице, кајде ре!.
rајити несврш . прел . О хранити, чу­
вати, дојити, неговати, пазити, кул­
тивисати, пестовати, гојити б 6. кул­
тивисати
rајтаи м канап, конопац, уже, веза ,
врпца, трака, везица, пантљика, ко­
нопчић - ре!. корда, петља, врвца,
банда, шнур, потегача, узао, жнора,
привезница, сиџим, уза, хват, тенеф,
кабл, стрека, шпага, гурђела, при­
веза - суж. штрик, учкур, путо (уже
којим се вежу предње ноге животи­
њи), потегач (конопац за подизање
једра), гаћник, ширит (украсна трака
на одећи), пути ло (уже којим се вежу
предње ноге животињи), ласо (коноп
за хватање стоке), гумина (дебело
бродско уже), опута (предена/пле­
тена врпца за порубљивање одеће),
гуртна (веза од ластиша), бандерола
(трака од хартије/украсни повез на
пошиљкама), дретва (трајка за вези­
вање опанака), литар (каиш/огрлица
на врату животиње), паламар (дебе­
ло бродско уже), личина (уже од ли­
ке/конопац уопште) - уи. чвор
ranaMa ж 6. бука
rапамити несврш. непрел. О урла­
ти, цичати, викати, бучати, дерати
се, врискати, дречати, грајати, надви­
кивати се, узвикивати, издирати се,
лармати, скичати, кричати, ричати,
драти се, кликтати, бечати, арлаука­
ти, алакати, пиштати, извикивати ,
рикати, цијукати, брујати, дерњати
ranaHTaH I rаранција 118

се, парати (неком) уши, дизати' џеву, јак - уй. узбудљив

грмети, јаукати, грактати, баукати, . rанутљивост ж (особина или ста­
јалакати ре!., бречати ре!., ревати ре!., ње онога који је ганутљив) саосећа­
халакати ре!., ћакати ре!., руљати ре!., ње, гануће, ганутост, потресеност,
крештати фам., че пити жвале ексйр. разнеженост, сажаљење, саучешће,
- уй: дозивати, беснети f9 (правити емпатија, сапатња, осећајност, сим­
буку) в. бучати патија, дирнутост, самилост, сета, ду­
ranaHTaH прид. дарежљив, велико­ шевност, милосрђе, разумевање, раз ­
душан, широкогруд, подашан, добар, неженост, сажаљивост, самилосност,

племенит, хуман, самилостан, добро­ саосећајност, осетљивост, сусретљи­

чинитељски, несебичан, добротвор­ вост, милост, саосећај, сапатништво,
ни, милосрдан,човечан, алтруистич­ болећивост, аман ре!. , сућут хрв., тан­
ки, филантропски - сл: широк, мило­ коћутност хрв., супатништво хрв.,
стив, човекољубив, мек, саосећајан, суосјећање хрв., суосјећајност хрв.,
толерантан, господски људска реч изр. - уй: жалост, туга, не­
rапантностжо дарежљивост, вели­ жност, алтруизам

кодушност, нес~бичност, милосрђе, raHyтocT ж в. ганутљивост

податност, осећајност, милосрдност, raHyl1e с саосећање, потресеност,

хуманост, племенитост, широкогруд­ ганутост, сажаљење, ганутљивост,

ност, добротворност, милостивост, саучешће, емпатија, сапатња, осећај­

доброчинство, женерозитет, пода­ ност, симпатија, дирнутост, сами­
шност - уй: толерантност, доброта, лост, сета, душевност, милосрђе, раз­
толеранција, витештво - сл : сношљи­ умевање, разнеженост, сажаљивост,

вост, либералност, саосећајност, ме­ самилосност, саосећајност, осетљи­

коћа f9 в. дарежљивост 1. вост, сусретљивост, милост, прилог,

rапеб м зоол. (врста птице, лат. La- саосећај, сапатништво, болећивост,

rus) " аман ре!. , сућут хрв., танкоћутност
rапити несврш. прел. разгаљива­ хрв., супатништво хрв., суосјећање
ти, јачати, поткрепљивати, крепити, хрв., суосјећајност хрв., људска реч
освежавати, снажити, чилити, осна­ изр. - уй: жалост, туга, нежност, ал­

живати,соколити,чврстити,силити, труизам

бодрити, одмарати, оживљавати rањати несврш . прел . в. јурити

ranon м (најбржи коњски трк, у ско­ rap ж чађ, гареж, чађа
ковима) " - уй. галопирати rаравити несврш. прел. чађавити,
rапопирати несврш. непрел . јахати, чадити, мрчити, црнити, чађити, га­
јурити, јахати у галопу, јашити ре!., рити

шишати фам., јездити ексйр. rаража ж в. депо . ..... .

rамбор м зоол. в. козица rарантовати несврш . прел. јемчи­
raHYТ прид. дирнут, погођен, разне­ ти, преузимати одговорност, зајем­
жен, коснут реШ. - уй. одушевљен чивати, одговарати за некога/нешто,
rанути сврш . прел . в:-дирнути авалирати ре!., јамчити хрв.
rанутљив прид . О (који изазива rаранција ж О гарантија, јемство,
осећање великог узбуђења) потресан, обећање, обезбеђење, одговорност f9
дирљив, уверљив, изражајан, снажан, в. депозит
119 rардероба I rеrати се

rардероба ж О " (просторија за ти, читати фи!., казати фи!., казивати

одлагање и пресвлачење одеће) f9 в. фи!., цопрати ре!., бацати карте фам.,
одећа проказивати арх., бахорити реШ. -
rардероба прил. о (просторија, суж: окретати карте фам., гледати у
шољу, гледати у пасуљ, отварати та­
одељење за одећу) одлагалиште, пр­
рот, гледати у карте
тљажница, остава, рушница реШ. f9
в.одећа rатњакж в. гајтан

rарсоњера ж ... уй. стан rаф м фам. испад, омашка, грешка,

несмотреност, омашај, забуна, про­
rасити несврш . прел . трнути, искљу­
машај, заблуда, лапсус, глупост, по­
чивати, ископчавати, прекидати, ту­
грешка, превид, пропуст, поклизну­
лити ре!.
ће, погрешан корак, лош поступак,
rасити се несврш . в. венути 1.
погрешан потез, лош/неправилан по­
rасовит прид . в. ваздушан
ступак, бисер жар!. жар!. , кикс фам.,
rастарбајтер м фам. радник (у фелер фам., жипон фам арх .. - сл:
страној земљи), печалбар арх. огрешење, неспоразум, грех

rастрономија ж култ хране, кули­ rацати несврш. непрел . в. гегати се

нарско умеће, гурманство rBajaK м бот. (лат. Guajacum officina-
rатапацм в. врачара 1. Је) ре!: свето дрво, гвајак-дрво, часно
rатање с О претсказање, прорица­ дрво

ње, предвиђање, дивинација, магија, rвирити несврш. непрел . О в. видети

пророчанство, чаролија, видовитост, се 1. f9 в. вирити 1.
врачање, предсказивање, бајање, ча­ rвирнути несврш . прел . (бацити по­
робњаштво, чарање, мађијање, гледа­ глед, потајно или из прикрајка) звир­
ње судбине, најављивање, погађање, нути, ждракнути, провири ти, глед­

видовњаштво, претказивање, читање нути, кибицнути, шацнути, снимити

(судбине), гледање у будућност, прет­ жар!., ђанити жар!. - уй. погледати
казање, предсказање, пророштво,
rAerAe прил . в. понегде
бахорење ре!. - суж: спиритизам, ну­
rAeroA прил . в. свуда
мерологија, леканомантија, негро­
rAeWTO прил . в. понегде
мантија ре!., ји-ђинг, некромантија,
rеrати се несврш . батргати се, тету­
коскиномантија, стихомантија, като­
рати се, баврљати, посртати, клатити
промантија, тумачење снова, гледање
се, спотицати се, гацати, саплитати
у карте/пасуљ/шољу, отварање таро­
се, заносити се, једва ходати, млита­
та, хиромантија f9 в. врачање 1.
ти, главињати, кривати, шевељати,
raTap м в. врачара 1. запињати (у ходу), швагати, климата­
raTapa ж О врачара, вештица ти се, гавељати ре!., заводити се ре!.,
фам. f9 в. врачара 1. батрљати ре!., левентати ре!., вући се
rатати несврш . непрел. погађати, ре!., заплитати фам. , лелујати фам.,
прорицати, претка~ивати, предвиђа­ њихати се фам., плести ногама фам.,
ти, гледати судбину, одгонетавати, кршити се фам., пузити фам., бауља­
предсказивати, најављивати, гледати ти фам., гмизати фам. - уй: ћопати,
у длан, бајати, унапред видети, врача­ врдати, шепати, ломатати се, ломити

ти, видети (будућност), пророкова- се - сл: уздрхтати, милети

rејэир I rимнастичар 120

rејэир м О б. извор 1. б б. водоскок 1. rибати се несврш. б. вијорити се

reKOH м зоол. (лат. Tarentola maurita- rиrант м О (велик, висок човек) џин,
nica) губавица великан, див, људина, тита н, горо­

rенеэа ж настанак, стварање, наста­ стас, рмпалија, грмаљ, људескара, ко­

јање, јављање, постање, појављивање, лос, оријаш, голијат, сл ота, гренадир,

избијање, постанак, рађање фИI. , зо­ исполин, натчовек, људа, грдосија,
ра фИI., проблесак фИI., ницање фИI. , крамп фИI., медвед фи!., чудовиште
рођење фИI., рођај арх. фам., громада фам. - уи: дугоња, кре­
reHepaTOp м О (машина за произ­ атура, карикатура б фи!. (онај који
вођење електрицитета) динамо-ма­ се истиче духовном величином или

шина б фИI. б. изумитељ значајем) б. великан 1. ~ фи!. (фа­

rенерација ж О годиште, нара­ брика, установа или организација од

штај, поколење, колено фИI. б (исто великог значаја и утицаја) џин фи!.,
годиште) вршњак, исписникi парњак, див фи!., колос фи!. горостас фи!.
вртса, врсник, једногодишњак, па­ rиrантски прид. О б. огроман 1. б б.
рац pel., суврсник Хрб. , суврст Хрб. ~ велик 1.
(група људи истог годишта) класа, rиэдав прид. О кићен, украшен, еле­
разред, година, годиште гантан, дотеран, нађинђан, накићен,
rениј м б. О б. генијалност б б. ге­ накинђурен, нацифран, улепшан,
није нагиздан, полепшан, напирлитан,

rенијапан прид. О б. паметан 1. б б. уређен, китњаст, сређен, кокетан,

одличан урешен, налицкан, пицнут жарl., у

rенијапност ж гениј, велеумље, тренду жар!. - уи: отмен, сјајан, мо­

кликер фам. - уи: интелигенција, та­ деран, блистав, скупоцен - сл: раско­
ленат,ВИДОВИТОСТ шан, намештен, биран, углачан б б.

rеније м гениј, таленат, феномен, диван' 1.

мозак фИI., лумен pel., велеум арх. , rиэдавац м б. денди

ђеније арх. rиэдавица ж каћиперка, гизда­

rеноциД м б. истребљење вуша, помодарка, врцкица, врцка,

renapA м зоол. (звер из породице шминкерка фам., шмизла фам., пиц­

мачака, лат. Acinonyx jubatus, А. gut- милка жар!. - уи: намигуша, кокета,

tatus) >(- заводница

recno с б. кредо 1. rиэдавост ж б. елеганција

reCT м б. дело 1. rиэдавуwа ж б. гиздавица

re ... a м б. кепец rиэдепин м б. денди

re ... aB прид . (о човеку) слабо разви- rимнастика ж тренинг, спорт, ве­

јен, патуљаст, мали, закржљао, не­ жба, тренирање, фискултура, вежба­

развијен, атрофичан, ретардиран, за­
остао, хендикепиран
rибак прид. савитљив, еластичан,
растегљив, витак, истегљив, отегљив,
гибљив, сагибљив, прутак
пер арх., тегљив реШ.
ње, дрил, теловежба, гомбање Хрб . -
уи: обука, игра
rимнастичар м вежбач, спорти­
ста, спорташ, спортист, гомбач, фи­
pel., вито­ скултурник, гомбалац арх., телове­
жбачреш.
121 rинсенr I rneAaj

rинсенr м бот. (лат. Рапах ginseng) ~ фи!. (о стилу, говору, излагању)

ре!: гинзенгов корен , жењ- шењ, све­ сређен, чист, лак, течан, без тешкоћа,

лијек равномеран, уједначен

rинути несврш. непрел. О (насилно rnaAaH прид. О (који има потребу за

губити живот) - уи. умрети б б. ве­ храном) ,.. б фи!. б. жељан

нути 1 rпадипица ж б. брус

rирица ж манула, гера, герица, гира rnaMYP ж б. раскош

rистро прил. жар!. б. тобоже rпанцати несврш . прел . лаштити ,

rитара ж џитра жар!. , тамбура фам. љаштити, полирати, политирати,ла­

кирати, виксати, емајлирати, шлифо­

rихт м б. артритис
вати, цизелирати фИI. , нацакљивати
rnaBa ж О (горњи део човечијег или
фам.
животињског тела у којем се налази
мозак и главна чула) главуџа фам.,
rnac м О (збир звукова људских го­
ворних органа, моћ говора) говор
тинтара фам. , тиква фам. б б. па­
б муз . мелодијска линија, звук ~ б .
мет ~ фи!. б. живот 0 фи!. б. особа 0
вест
фи!. б. вођа 2.
rnaBap м б. вођа 2.
rпаваwица ж зоол . (лат. Proteus ап­ Врсте гласова
guinus) човечја рибица
rпавеwина м б. вођа 2. баритон сопран тенор

бас мецосопран алт

rпавни прид. О истакнут, доминан­

тан, владајући, преовађујући, најбит­

нији, претежан, пресудан, господују­ rnacaH прид. бучан, звонак, грома к ,
ћи, предоминантан б б. најважнији чуј ан, громогласан, звучан, дубок, со­
2. .... уи . водећи норан,снажан, резонантан, еклатан­

rпавница ж (главни део нечег) нај­ тан, трештав, громовит - уи. јасан

већи део, главни део rпасач м бирач, гласоватељ Хрб .

rпавобоља ж О (бол у глави) >(-

rпасник м О весник, информатор,
БФиг. б. брига 1. гласоноша, курир, викач, изјављи­

rпавоч м зоол. (лат. Gobiidae) ре!: вач, објављивач, биров, теклич pef.,
теклић pef., хаберник pef., телал pef.,
пеш, гламац
брзотеча арх., поклисар арх., аброно­
rnaron м грам. (реч којом се исказује
ша арх. , абердар арх. , татар арх., ско­
радња) >(-
ротеча арх., улак реШ . , пеик реШ . - сл :
rпаrопски прид. вербалан арх.
најављивач, поштар б фИf. б. нагове­
rnaA ж О (потреба, жеља за хра­
штај
ном) изгладнелост, прегладнелост,
rпасноrоворник м О б . заговор­
гладомора б јешност, апетит, сладо­
ник б б. викач
кусност, изјешност, незајажљивост
фам., слаткојешност реШ., слаткохра­
rnaCOHOWa м б . гласник 1.
rпеузв. гледај, види, пази, диви жарf.,
ност реШ. , тек Хрб. ~ фи!. б . жудња
ђани жарf. , извали жарf., провали
rnaAaK прид. О изра)3нан, раван,
жарf. , опази жарf., ну арх.
углачан, без набора, без неравнина,
брушен, избрушен, сјајан б клизав
rneAaj узв. б. гле
rnедаnац rnуп I 122

rnедаnац м посматрач, виделац арх. rnомаэаи прид . О в. велик 1. 8 в.

- уй. публика огроман 1.

rnедаnиwте с в. аудиторијум rnорификација ж в. величање
rnедати несврш. непрел. прел . О rnорификовати несврш. прел . уз­
(имати чуло вида) видети, уочавати, дизати, обожавати, величати, пошто­
опажати, примећивати, виђати 8 не­ вати, славити, ценити, прослављати,

йрел. трудити се @)йрел. в. вребати 1. узвисивати, идолизирати, ковати не­

rneAe прил. в. аконто 2. кога у звезде, узносити, преуздиза­

rnедити несврш . непрел. фам. в. ви­ ти, дивинирати, адорирати, штовати

рити 1. хрв. -сл:дизаТИ,хвалити, преценити,

rnедичија ж бот. (лат. Gleditschia tri- истицати

acantha) ре!: трновец, гледич, гледић rnocap м в. лексикон 2.

rnедиwте с О мишљење, знање, ста ­ rnOTOnOr м в. лингвиста
новиште, полазиште, вид, схватање, rnотоnоrија ж в. лингвистика
стајалиште, видик, позиција, назор, rnуварити несврш. непрел. в. виси­
асп ект, став, представа (о нечему), ти 1.
тачка гледишта, дохват, домет, угао
rnувача ж заал. (врста јаребице, лат.
гледања, видокруг, поимање ствари,
Tetrastes bonasia) "
опсег, ширина схватања, визија, уве­
rnYMa ж О (уметничко приказивање
рење, домашај, панорама фи!., поглед
других личности) тумачење, играње,
фи!., перспектива фи!. , мнење арх. ,
игра 8 фи!. в. претварање
мотриште реШ . , светоназор хрв. - уй:
rnуматање с в. неприродност
разумевање, идеја, начело 8 в. веро­
rnумац м О извођач, драмски/сцен­
вањ е 2.
ски уметник, интерпретатор, актер,
rnедуцкати несврш. непрел. фам. в.
протагонист, јунак, звезда - суж: тра­
вирити 1.
гичар, комедијант, трагед, имитатор,
rnежањ м ... уй. зглоб 1.
лакрдијаш, комедијаш, комичар 8
rnиб м в. бара претварало фам., глумчина фам.,
rnибав прид. в. блатњав глуматор ексйр. йо!., симулант йо!.,
rnиста ж заал. (лат. Vermes) гујави­ претваралица йо!., парадер йо!. , пре­
ца, црв немагало, пренављало йо!. ре!. , глума­

rnистаци м мн . заал. (лат. Heterode- тало йо!., позер йо!. , претворица йо!.

ra) облићи rnумити несврш . непрел. О (умет­

rnor м бат. О (питоми, лат. Crataegus нички приказивати друге личности)
azarolus) ре!: гарцарола, нацароле, ла­ тумачити, играти, изводити 8 фи!. в.
зарол 8 црвени глог (лат. Crataegus претварати се @) в. пренемагати се
oxyacantha) ре!: чобанчица, оштри rnуп прид. глупав, глупоглав, туп,
трн, медведова хрушица, трика, пасји тупав, тупоглав, недотупаван, кре­

трн , глошчић, глах, глогић, глоговка тенаст, кретенски, слабоуман, сту­

rnодари м мн. заал. (лат. Rodentia) пидаН,тиквански, ограничен, бесло­
глодавци хрв. - суж: зец, миш, пацов, весан, имбецилан, плитак, плитко­
ве верица уман, будаласт, блесав, неспособан,
rnожити се несврш . В. кавгати се краткоуман, танкоуман, празноглав,
123 rnупав I rnуwац

неразборит, приглуп, неинтелиген­ левак арх. фам., шашавац еуф. фам.,

тан, непаметан, дебилан, шупљоглав, слеп код здравих очију uзр., завезана
шупаљ, бандоглав, плитке памети, врећа uзр., глуп као топ изр., глупи
заглупан, букваст, туп као пањ/ноћ август изр., тврда глава изр . - уй : лу­

uзр., бедаст, без даске у глави изр., да, шепртља фам . - сл: наивац еуф.,
спор фам., глуп колико је тежак uзр., шашавко еуф. фам., лудак нар.
туп као секира изр . , да нема носа тра­ rnупарија ж в. глупост 1.
ву би пасао изр. , тротласт ре!. , троту­ rnупача ж (глупа женска особа)
лозан ре!., борниран реШ. - уй: блесав, будала - нар: крава, кокошка, гуска,
смушен - сл: заостао, лакоуман коза, овца, цепани ца, тиква - уЙ. глу­

rnупав прид. в. глуп пан

rnупак м в. глуп ан rnуперда м ж нар. в. глупан

rnупаи м глупак, балван, будала, ти­ rnупирање с лудовање, измотава­

кван, пањ, дудук, шупљоглавац, мај­ ње, зевзечење, мајмунисање, буда­

мун, магарац, теле, клада, цепаница, лисање, враговање, дедачење, зезање

идиот, имбецил, дебил, морон, ти­ фам., зезанција фам., зајебавање нар.
ква,празноглавац,тврдоглавац, кли ­ - уЙ. провод

пета, зевзек, необавештеник, оран­ rnупирати се несврш . лудирати се,

гутан, телац, сом, ован, букварац, измотавати се, зевзечити се, мајму­
празна глава, волина, гимпл - фам: нисати се, будалисати се, лудовати,
тутумрак., коњ, глупавко, топузина, лудети, враговати, дедачити се, из­

крелац, блесав ко, звекан, топуз, кре­ водити бесне глисте фам., зезати се
ле, билмез, тупсон, тупавко, клипан, фам., зајебавати се нар. - уп. шалити
тупавац, празноглавко, шмокљан, се

блента, тупоглавац, тупан, токмак, rnупост ж О лудорија, будалашти­

тупика, незнајша, празноглавић, кло­ на, којештарија, бесмислица, небу­
кан, мамлаз, завезанко - ре!: безјак, лоза, апсурд, несувислост, идиота­

склата, хахар, матун, норац, болван, рија, глупарија, нонсенс, несмисао,

ћутук, буздо, цукун, дедак, тутлек, ја­ безвезарија, безумност, кретенарија,

ДО, ђилкош, лишина, шемпија, мазгов, идиотлук, бљезгарија, апсурдност,
тулуман, тукац, мућурла, говеДО,ћа ­ смејурија, брбљарија, измишљотина,
лов,бленто,ћук,клебецан,блуна,ћу­ галиматијас, бедастоћа, тротларија,
ран, лајбек, тумплек, зукван, - нар: којешта, апсурдитет, неумност, бес­
кретенчина, блесавац, безвезњак, темељност, неоснованост, хец, лупе­

блекан, бенавко, буква, глупандер, тање, безразложност, бургија, вели­

блесан, глупоња, будалаш, глуперда, ка глупост, мудролија ирон., аветлук

букван, слабоумник, буздован, бу­ ре!., бестилук ре!. , бисер жар!., непо­
далетина, трупац , ћускија , глупчина, доба реШ., апсурдум реШ. - уй: лакр­
бедак, бена, кретен, вол, наивчина, дија, лудост - сл: комичност, ирацио­

неразумник, шамшула, блентавац, налност 8 в. ситница @) в. баналност

жар!: тукан, везиста, дилајла, тука, е в. гаф 0 в. виц
пацијент, калибар, дилеја, бесмрт­ rnупчииа м нар. В. глуп ан

ник, монешко, мона, симплекс, бо­ rnуwац м бот. (лат. Juniperus sabina)
ЛИД, глупачина ексЙр., норц арх. ре!., ре!: сомина, женска клековина, глу-
rHeB I rоворење 124

хи смрч, јагодна сомина, смрич-глу­ крпељ фам., пијавица фам., чичак

шац, глува смрека, савина, варунац, фам., стеница фам., забадало реШ.,
глушак, смрдљива брина, смрделика, писличар реШ., чимавица хрв.

глуви смрич, смрдељика, блажено rњавити несврш . прел . В. досађива­

древце ти 2.
rHeBM В. бес rњављење с досађивање, узнеми­
rHeBaH прид . љутит, бесан, јаростан, равање, гњаважа, досада, сметање,

махнит, киван, веома љут, надурен, масажа фи!. , литанија фи!., банта
огорчен, уз рујан, иживциран, изнер­ ре!., писличарење ре!. , дављење фам.,
виран, суманут, набусит, озлојеђен, давеж фам., смор фам., смарање
горопадан, раздражен, расрђен, ис­ фам., инкомодација реШ. - уи: муче­
провоциран, гневљив, бенав, срдит, ње, приговарање
убојит, стекли ексир. ре!. - уи: не­
rњида м ж В . опортун ист
расположен, насилан, разјарен, љут,
rњио прид. В. буђав
агресиван, дрзак, по беснео - сл: нер­
возан,узнемирен,бунтован
rOBeAap м кравар, каубој фам.
rHeBHOCT ж В. бес rOBeAO с крава, говече - суж: бик, ју­
не,ВО,теле
rHOM м О жар!. В. грдоба 1. 6 В. ке­
rовече с В. говедо
пец

rHYCHOCT ж (оно што је ружно) грд­

rOBHO с измет, поган, фекалије, ка­
ка,нечис~дрек,излучевина,измети­
ност, огавност, нагрђеност, грдоба,
одвратност, гадарија, ругоба, гнусо­ не, екскремент, балега суж., столица

ба, ружноћа, гадост, накарадност, фарм . , какица gеч.

гроза, одбојност, недопадљивост, не- · rOBOp м О беседа, обраћање, слово,

атрактивност, грдноћа, незграпност, здрави ца, орација - суж: експозе, пле­

неукусно ст, непривлачност,рогобат­ доаје, предавање, проповед, иступ

ност, ужас, нескладност, наказност, 6 дијалекат, језик, фразеологија, ва­

грдило, унакаженост, нагрда, гр­ ријанта говора, нестандардни језик,
добност, мајмунастост фам., грдост рецензија, вербално изражавање, ре­
фам., гадно ст арх. дакција, идиом неког краја - суж: на­

rнусоба ж О (оно што је ружно) В. речје, , дијалект, израз, идиом, што­

гнусност 6 (ружна особа) В. грдо­ кавштина, кајкавштина, чакавштина,

ба 1. екавица, (и)јекавица, икавица, жар­
rнуwати се несврш. гадити се, гру­ гон @) глас, моћ говора 0 разговор,
стити се, зграњивати се, згражавати конверзација, казивање, припове­

се, грозити се, осећати одвратност, дање, комуницирање, говорење, оп­

ужасавати се, зазирати (од нечега), штење, причање, комуникација, дија ­

бити одвратан/одбојан, бити мучан, лог, дебата, изражавање, прича, обра­
осећати одвратност/одбојност, дури­ ћање, расправа, дискусија, нарација,
ти се ре!., грстити се реШ. зборење, домјенак ре!., говоранција
rњаважа ж В. гњављење фам., жвака жар!., спика жар!., збор
rњаватор м давеж, досадњаковић, арх., козерија реШ. 0 В. вокабулар
досада, наметљивац, гушач, гуши­ (i) В. изражавање 1.
тељ, умарач, смор фам., смарач фам., rоворење с В. говор 4.
125 rоворити I rомиnа

rоворити несврш. непрел. прел. О повели к, подебео, дежмекаст фам.,

причати, приповедати, беседи ти, збојит реШ., теретан, тежак, одебео,
диванити, казивати, зборити, изја­ набрекао, надуван
вљивати, тврдити, обраћати се, об­ rојити се несврш. прел . (постајати
јављивати, изговарати, описивати, дебљи) дебљати се, ширити се, по­
исказивати, излагати, оглашавати се, прављати се

аминати ре!., гласити се ре!., певати

ronafa м о Јаал. (врста пужа, лат.
фам., плести фам., вести фам., спи­ Arion empiricorum) ,.. 6 иа!. жар!. ну­
кати жар!. , парлати жар!., приказива­
диста, натуриста, гологузан фам.,
ти фарм. , гласати се ексир., оцртавати гологуз фам., голотрб нар., адамит
ексир., испредати ексир., глагољати
арх. @) фи!. В. сиромах 1.
арх., говоркати хии. - уи: викати, бр­
ronrOTa ж фиг. В. брига 1.
бљати 6 В. разговарати 1.
roneM прид . О В. велик 1. и 2. 6 В.
rоворкање с В. брбљање
огроман 1.
rоворљив прид. (који много прича)
roneT ж В. врлет
В. причљив
roneTaH прид. В. врлетан 1.
rоворљивац м В. причалица 1.
rоnијат м В. грдосија
rоворни прид. (који је исказан ре­
rоnијати м мн . бат. (лат. Goliathus)
чима) усмен, изречен, исказан, вер­
рогачи, корњаши
балан, оралан, разговорни, језични,
rоnицљив прид. голицав, голич­
rоДити несврш . безл. (бити по укусу,
љив, шкакљив, тугаљив арх.
вољи) пријати, одговарати, погодова­
ти, свиђати се, допадати се - уи. ужи­ rоnобрад прид . о ћосав, безбрад,
вати, ласкати 1., волети
голобрадаст, голобрк 6 фи!. В. дети­
њаст
rодиwњак м календар, летопис,

анали,албум,билтен,алманах,збор­ rоnотиња ж В. беда 2.

ник,хроника,хронограф rоnуб м зоол. (лат. СоlитЬа) косир
rоДиwте ж В. генерација ре!. , летећи пацов фам.

rозба ж банкет, свечаност, просла­ rоnубији прид. В. емотиван 1.

вљање, пир, седељка, пировање, сла­ rоља м ре!. В. сиромах 1.
вљење, шенлучење, прослава, славље, rомиnа ж О (- ствари, предмета)
вечеринка, свечани ручак (или вече­ маса, хрпа, мноштво, обиље, камара,
ра), гозба у нечију част, светковина, мали милион, силесија, што с, густиш,
гала-банкет, светковање, гозбина, ре­ сва сила, сијасет, сила, милијарду, ве­
цепција ре!. , комерс ре!., банкина ре!., лика количина, брдо фи!., море фи!. ,
теферич ре!., крканлук фам. - уи: за­ купа фи!., река фи!., чудо фи!. , усов
бава, лумперај, банчење, весеље - сл: арх., поплава реШ ., накупина реШ.,
коктел, празник, церемонија, благ­ агломерат реШ. 6 (- људи) булумен­
дан, приредба, гошћење та, гунгула, маса, поплава, багра, на ­
rојазан прид. (о човеку или животи­ купина , руља, народ, најезда, светина,
њи) дебео, пуначак, угојен, масиван, људство, сила, свет, пук , мноштво,

овелик, здепаст, попуњен, округао, лагер, метеж, рој, миса, плебс, свита,
набијен, омашан, крупан , позама­ војска фи!. , чета фи!., море фи!., јато
шан, набубрео, замашан, незграпан, фи!. , лавина фи!., тевабија ре!., ордија
rомиnање I rOpAOCT 126

ре!. , мармаља ре!., накот фам., хорда циозан,осион,каћипернан,безобра­

фам. , навала фам. , буљук фам. , кр­
до фам., гурњава фам . , стадо фам.,
хрпа фам., пучина фам., чопор нар. ,
агломерација реШ . , марва ио!., фукара
ио!., стока ио!. - уи: олош, гужва т уи.
већање, збирка, багља, неред 2.
rомиnање с О (прављење гоми­
ле) насипање, засипање, сакупљање,
накупљање, повећавање, таложење,
зан, безобзиран, самољубив, покон­
дирен, разметљив, груб, надут, аро­
гантан, дрзовит реШ . , поносан фи!.
иран., прпошан ре!. , напухан хрв. - сл :
себичан,неваспитан,нељубазан
rордити се несврш. О (гапамити о
својој вредности, разметати се у по­
нашању и саморекламирању) шепу­
рити се, кочоперити се, разметати се,

набацивање е (стицање материјал­ хвалити се, џ рсити се, охолити се, тр­

них средстава, повећавање прилива) сити се, дрчити се, правити се важан,

прилив, повећавање, акумупација, дизати нос, гледати с висине, бочити

концентрација, раст, скупљање, на­ се, ребрити се, размахивати се, бани­
купљање, тапожење, нагомилавање, ти се, кицошити се, држати се надме­

укрупњавање, увећавање, надолаже­ но, шепирити се, парадирати, ушто­

ње, с(а)купљање, доток, згртање, по­ гљивати се, надувавати се, кочити се,

раст, сакупљање, прираст, појачава­ махати фи!., пинчити се ре!. , јорда­

ње, притицање, Дотицање, навирање,
повећање, концентрисање, надола­
зак, агломерација, набацивање, зби­
јање, депозиција сшруч., централиза­
ција реШ., притјецај Хр6., концентри­
рањеХр6.
мити ре!., ачити се ре!., рашепирити
се ре!. , прпошити се ре!., напувавати
се фам. , пумпати се фам., пувати се
фам. , прчити се фам. , курчити се
нар., пурити се арх., зорити се реШ. е
6. поносити се

rомиnати несврш. прел. (стављати ropAOCT ж О (као позитивна особи­

на гомилу) набацивати, нагомилава­ на) достојанственост, достојанство,
ти, убацивати, трпати, натрпавати, узвишеност, отменост, углађеност,
утрпавати, бацати, сипати, метати величанственост, понос, поноситост,

rонити несврш. прел . О 6. врбовати образ, величина, племенитост, ис­

1. е 6. јурити такнутост, уваженост, углед, углед­

ropa ж О 6. планина е 6. брдо @ 6 . ност, изврсност е (као негативна

шума особина) уображеност, надуваност,
rOpaK прид. О (горког укуса) опор, надувеност, препотенција, ароган­
нагорак, незаспађен, трпак, грк ре!. ција, осорност, охопост, надменост,
е фи!. 6. жалостан 3. извештаченост, нарцисоидност, та ­

ropA прид . О достојанствен, узви­ штина, дрчност, кочоперност, са­

шен, отмен, углађен, величанствен, мољубље, бахатост, умишљеност,

поносит, поносан, племените уобра­ сујета, дрскост, безочност, високо­
жен, надуван, надувен,препотентан, парност, хвалисавост, самодивљење,

арогантан, осоран, охол, надмен, из­ сујетност, обесност, претенциозност,

вештачен, нарцисоидан, ташт, дрчан, осионост, дрзовитост, каћиперност,
кочоперан, бахат, умишљен, сујетан, обест, безобразлук , безобзирност,
дрзак, безочан, високопаран, хвали­ простота, самољубивост, покондире­
сав, самодопадљив, обестан, претен- ност, ра з метљиво ст, самодопадност,
127 rope-Aone I rоспођа

грубо ст, надутост, арorантност, по­ жутаја

нос фи!. , прпошност ре!. , напуханост rорчина ж О (горак укус) опорост,
Хр6. - сл: себичност, неваспитање, не­ нагоркост, незаслађеност, трпкост,
љубазност гркост ре!. @ фи!. 6. мрзовоља @ 6 .
rope-Aone прил. тамо-амо, бесциљ­ негодовање

но, тамо, овамо-онамо, пометено, Господ м 6. Бог

амо-тамо, сад овде сад онде, суману­ rосподар м О газда, Домаћин, вла­
то, на све стране, као мува без главе, сник, поседник, ималац, земљодр­

без циља, сулудо, тамо-вамо, смуше­ жац, властелин (феудални ~ земље),

но, лево - десно, безглаво, те овамо те држалац, станодавац ( ~ који изнајм­
онамо, сметено љује стан), свој на свом, кућевласник,
rOpOnOMaH прид. 6. жесток 2. земљопоседник (~ који поседује зе­

rоропад ж 6. бес мљу), падроне ре!. , ефенди ре!., при ­

тежалац арх., велможа арх., спахија
rоропадан прид . О подивљао, ди­
арх., сопственик арх., притежавалац
вљи, силовит, жесток, неприпито­
арх. , ага арх. ре!. , кућегазда реШ . , га ­
мљив, разоран, незадржив, непоко­
здаш реШ., чорбаџија реШ., грунташ
ран, страховит, разјарен, ош т ар, сна­
реШ . , госа хии. е 6. аристократ а @ в .
жан,суманут,паклен,силан,неукро­
војвода
тив, немиран, страшан, распуштен,
rосподарити несврш . непрел . упра­
олујан фи!., пустопашан реШ. - уи:
вљати, водити, руководити, столо­
јак, ужасан е 6 . диваљ @ 6 . груб
вати, бити на челу, председати , им а ­
rоропадник м 6. вандал
ти власт, имати моћ, кормилари ти ,
rоропадност ж 6. грубост 1. председавати, господовати, богова­
ropOCTac м 6. грдосија ти, пашовати, предводити, банити се
ropOCTacaH прид. О 6. жесток 2. е 6. арх., дрмати фам. - сл : царевати, вла­
огроман 1. @ 6. велик 1. дати, краљевати

ropcKa ружа ж бот. (лат. Rhododen- rосподин м барба, госпон , прија­

dron ferrugineum) pel:
ружа, алпинска руж а
rорући прид. о акутан, најбитни­
ји, пресудан, примаран, одлучујући,
најважнији, виталан, преломан, не­
заобилазан,арбитраран,судбоносан,
црвена алпска тељ (у обраћању), шјор, капет ан бро­
да, тетак, стриц ре!. , ујак pel. , мештар
ре!., чича фам. , чика фам .
rосподски прид. О (онај који се од­
носи на господу) ,. е племићки, вла­
стеоски,аристократски,господствен,

суштаствен, прешан ре!., децизиван високородан - уи. господствен, даре­

реШ . - уи : незадржив, важан, одлу­ жљив, витешки, љубазан

чан , хитан, тренутан е 6 . журан @ 6. rосподствен прид. отмен, вр л и ,

врућ т уи. данашњи 1. фин, аристократски, високородан ,

rорушица ж О Meg. (непријатан племенит, нобл неиром. фам., фенси

осећај који се јавља у једњаку и ждре­ неиром. фам. , племићки - уи: досто­

лу услед желудачне киселине) жгара­ јанствен, рафиниран

вица, киселина у желуцу е бат. (лат. rосподство с 6 . елита 1.
Sinapis arvensis) ре!: синап, ардаљ, rоспођа ж О дама, жена, женско, ба­
уг ошица, жутан , дивља горушица, ба ре!., котула ре!. , женска фам., сук-
rоспон I rрађанин 128

ња фам., женка жарf., леди реШ. е В. rрабеж м В. крађа

старица 1. rрабежљив прид. 8. похлепан
rоспон м В. господин rрабежљивац м 8 . похлепник
rOCT м посетилац, узваник, мусафир rравирати несврш. прел. урезива­
pef., посјетитељ хрв. - суж: сват, ту­ ти,резати,украшавати,резбарити
риста, намерник, путник намерник,
rpaA' м О (веће насељено место)
коначар
место, варош, насеље, насеобина,
rостионица ж кафана, ресторан, паланка (мањи град), касаба (мањи
крчма, коноба, таверна, биртија, бир­
град) pef., културно средиште форм.,
цуз, локал, гостиона, залогајница
муниципиј арх. форм. - суж: метро­
реШ., ашчика pef., бетула
pef., пајзл пола, чаршија, престоница е (ста­
pef., бирц ре/., ашчиница pef., ошта­ новници града) свет, варош, чаршија
рија ре/., мусафирхана арх. pef. - суж:
rpaA' ж (атмосферска појава, зрна
кантина, менза, крајпуташица, свра­
леда) туча, крупа, суградица, солика
тиште, ручаоница, ћевабџиница,
ре!., посолица ре!., слота pef., алау­
пљескавичарница, бурегџиница, пи­
ка ре!. , соља pef., цигацчићи pef. - уи.
церија, посластичарница, чајџиница,
снег, киша
хамбургерај реШ.
rраДиво с О В. грађа е (оно што
rостити несврш. непрел. (примати у
наставним планом треба да буде са­
госте) угошћавати, примати, дочеки­
владано у школи) школски садржај,
вати, частити
садржај, лекције
rостити се несврш. В. пировати
rрадинар м реШ. В. вртлар
rOTOB прид. О В. спреман 1. е В. во­
rрадити несврш . прел. О (прави­
љан
ти архитектонске грађевине) дизати,
rOTOBaH м В. дангуба 2.
подизати, зидати, изграђивати, пра­
rотовина ж кеш, ефектива, готов
вити, конструисати е (- на нечему)
новац, актива реШ.
заснивати, темељити, конструисати

rотовински прил. ликвидан, у гото­ ~ правити, стварати, израђивати,

вини, у кешу
приређивати в (састојати се од нече­
rотовити несврш. прел. В. спре­ га) сачињавати, чинити, образовати,
мати 1. састојати се (од), укључивати, имати
rOTOBO прил. и узв. О ирил . скоро, rpaIja ж О (оно од чега се нешто гра­
близу, отприлике, малтене, умало, ди) материјал, сировина, прибор за
безмало, замало, чисто, за длаку, тре­ градњу - уи. прибор е (оно што је по­
бало арх., малне арх., малоне реШ., требно за израду научног или умет­
немало реШ. е узв. крај, свршено, ничког дела) документација, датоте­
збогом, амин, амен, здраво фам., ћао ка, материјал, материја, литература,
жарf.,
корпус, документ, извор, рукопис,

rOTOBOCT ж В. кондиција списи, градиво, подаци, штоф фам.,

rоф м заал. (врста морске рибе) (лат. твориво реШ., монографија суж.
Seriola dumerilii) орхан rрађанин м О држављанин, гра­
rошћење с yrошћавање, примање, ђан, становник, житељ, припадник
дочекивање, чашћење - уи. гозба народа/државе е (становник града ,
129 rрађански I rpAaH

насупрот сељанину) * - '" уи. човек, гломазан, прекомеран - уи. одличан

земљак, гласач, биће 1. 1., непорцењив, велик 1.

rрађански прид. О (које се односи rраница ж О међа, ивица, обод, су­
на грађане) * е цивилни ~ арх. бур­ међа арх. е фиf. (- до које се може
жоаски ићи) мера, ограничење
rрађевина ж зграда, здање, изграда rраничник м О (део уређаја који
арх. - уи. кућа ограничава кретање покретних дело­

rрађевинар м '" уи. архитекта ва) граничњак е (камен који служи

rpaja ж врева, ларма, жагор, жамор, за ограничавање нечега) В. међаш
галама, громор, викање, вика, џева, rраноточ м бат. (лат. Zeuzera pyrina)
драње, узвикивање, писка, урликање, модри кестеноточац pef.
јаукање, урлање, цика, дрека, крик а, rранути сврш. непрел . (о сунцу) си­
кричање, дерњава, вриска, повика, нути, изаћи, засјати, огранути, поја­
цичање, дерање, рика, цилик, цили­ вити се, блеснути, заблеснути, оба­
кање, повици, узвици, алаука, кре­ сјати
штање, галамљење, грајање, пишта­ rранциrуnа ж заал . (лат. Maia squi-
ње, вриштање, врискање, урнебес nando) богдан, раковица
фиf., орњава pef., орљава pef., дерачи­
rpao прид. В. сив
на фам., весак арх. ре!., дерача арх.,
rратис прил. В. бесплатно
врка арх., брека арх., рогобор арх. -
rрација ж О В. лепота е В. лепоти-
уи. бука, лупање
ца
rрајати несврш . непрел. В. галамити
rрациозност ж В . лепота
rраматика ж (грана лингвистике)
rрб м амблем, обележје, знамен,
'" уи. лингвистика
ознака, знак, симбол, емблем pef., бе­
rрамзив прид. 8. похлепан
лег арх. - суж: заштитни знак, лого­
rрамзивац м В. похлепник
тип, лого фам.
rрамзивост ж О (незасита жеља за
rрбавац м (грбав човек) згурењак,
нечим) пожуда, похлепа, похотност,
скучењак,гуравац
незаситост, апетит, чежња, склоност,
rрбавити се несврш. кривити се,
страст, хтење, глад фи!. , нишан фиf. -
покучивати се, гурити се, грчити се
уи. амбиција. пожудност
rрбити несврш. прел. кривити, вито­
rрандиозан прид. огроман, безме­
перити, извртати, вијугати, изобли­
ран, гигантски, голем, безграничан,
чавати, завијати, увијати, нагињати,
колосалан, џиновски, небодеран,
кривудати, пресавијати, изувијати,
монументалан, капиталан, енорман,
повијати, савијати, искривљава~и,
небосежан, дивовски, неизмеран,
угибати, извијати, кврчити, преВЈа­
импозантан, вртоглав, горостасан,
ити, смотавати, сагињати реШ . , вити
баснослован, грдан, надљудски, ти­
реШ., фркати реШ . , сукати реШ .
тански, мастодонски, натчовечански,
rрrеч м заал. (врста слатководне ри­
мамутски, величајан, страобалан
бе, лат. Регса fluviatilis) pef: балавњак,
фиf., велебан pef., величак pef., вели­
качак pef., вељачак pef., великаран
балавац,окун

pef., исполински арх., великолепан rprypaB прид. В. витичаст 2.

реШ . , оријашки реШ. - уи: масиван, rpAaH прид. О В. огроман 1. е В . ве-
rрдити I rредица 130

лик 1. еэ в. језив 6 в. ружан дост фам., гадност арх.

rрдити несврш. прел. О (некога) ко­ rрдобан прид. ружан, огаван, га­
рити, прекоревати, ружити, кудити, дан, накарадан, наказан, одвратан,

викати, замерати (некоме нешто), језив, рогобатан , унакажен, нагрђен,

пребацивати (некоме нешто), напа­ страшан, нескладан, ругобан, мајму­
дати, карати арх. - уЙ. вређати, кињи­ нолик, одбојан, грд, неатрактиван,
ти, критиковати, осуђивати в (чини­ недопадљив, ружан као мајмун, не­
ти ружним) ружити, ружнити, нагр­ привлачан, мајмунаст, неукусан, не­
ђивати, кварити - уЙ . уништавати зграпан, грдан

rpAHO прил . в. врло rрдобина ж о зоол. (лат. Lophilus

rpAHOCT ж огавност, нагрђеност, гр­ piscatorius) ре!: жаба, вражја мати,
доба, одвратност, гадарија, ругоба, худобина в (ружна особа) в. грдоба
гнусоба, ружноћа, гнусност, гадост, rрдосија м и ж (велик, висок човек)
накарадност, гроза, одбојност, недо­ гигант, грдосија, џин, див, људина,
падљивост, неатрактивност, грдноћа, титан, горостас, рмпалија, грмаљ,
незграпност, неукусност, непривлач­ људескара, колос, оријаш, голијат,
ност, рогобатност, ужас, нескладност, слота, гренадир, исполин, натчовек,

наказност, грдило, унакаженост, на­ људа, великан, медвед фи!., крамп

грда, грдобност, мајмунастост фам., фи!., чудовиште фам., громада фам.
грдост фам., гадност арх. -уй: креатура, карикатура

rpAHol\a ж В. грдност rребатор м в. опортуниста

rрдоба ж о (ружна особа) накарада, rребен м о в. врлет в в. камен' 3.
наказа, ругоба, чудовиште, вештица, еэ в. коса 2.
сподоба, монструм, роспија, неман, rpeAa ж О (дуже и дебље дрво које
нагрда, страшило, гнусоба, каракон ­ се обично користи у грађевинарству)
џула, ружноћа, гадура, калаштура, стуб, трупло, осовина, упора, ди­
наказник, Франкенштајн, квазимодо, рек, вратило, носач фи!., такља ре!.,
наказница, грдобина, гвоздензуба, моштаница ре!., бркља ре!. в (дрво,
харпија, карапанџа, аждајка, акреп парче дрвета) даска, пречка, мотка,
фи!., крстача ре!., ажделија ре!., кари­ летва, дашчица, штангла, рог, вен­

катура фам., крамп фам., габор фам., чаница, платица ре!., платница ре!.,

вештеруља нар. , гроб жар!. , скрндељ траверза ре!. , штанга ре!. - суж: шпер­

жар!., гном жар!., аждаха арх., коњо­ плоча, панел-плоча, пајанта, равња­
барка арх. - уй: бабарога, привиђење, ча, кобилица, раз ре!., табла, штица,
змија фи!. в (оно што је ружно) грд­ рогови, помосница, плоча, таваница,

ност, огавност, нагрђеност, одврат­ палица, жиока, потпорањ, шиндра,

ност, гадарија, ругоба, гнусоба, ру ­ ребро, иверица, завратница, рампа,

жноћа, гнусност, гадост, накарадност, подсек, попречница, дуга, планка,

гроза, одбојност, недопадљивост, подница, дужица, плањка ре!., потпо­

грдноћа, незграпност, неукусност, рача ре!. - уй: балван, клада еэ в. брвно

непривлачност, неатрактивност, ро­ О в. гредица
гобатност, ужас, нескладност, нака­ rредица ж (танка и уска даска за
зност, грдило, унакаженост, нагрда, ограде или поДове) лајсна, лајстна,
грдобност, мајмунастост фам. , гр- летва, облица, легало, леја, пајанта
 rpex I rроэа

ре!., лемез ре!., лајтсна ре!., панта ре!., rриэ' м в. ваљак

баскија ре!., леха ре!., банда ре!., жи­ rримасирати несврш. непрел. в.

ока ре!. , чиока ре!. - суж: улога ре!., кревељити се

удлага-уu:пречка,даска rримиэан прид. пурпуран, риђ,

rpex м О (у религиозном смислу,
прекршај неке од утврђених норми)
"в в. грешка
rpeWaH прид. О (који је починио
грех, који је под оптерећењем греха)
в (поступак који је морално неис­
праван, почињен без стида) скаредан,
развратан, срамотан, опсцен, сабла­
зан, раскалашан, вулгаран, сканда­
лозан, ласциван, похотан, разуздан,
бесраман, нечастан, перверзан,
блажњив, бестидан, шокантан, запа­
њујући, блудан, зазоран, негоспод­
ски, сраман, раскалашен, запрепа­
шћујући, безочан, бешчедан, стидан
арх., увредљив еуф. еэ в. бедан 4.
rреwити несврш. прел . О (правити
грешке) брљати, бунити се, збуњива­
ти се в (бити у заблуди) варати се, не
бити у праву, бити у криву реШ.
rpeWKa ж О (оно што је почињено
друкчије него што би требало) ома­
шка, несмотреност, омашај, забуна,
промашај, заблуда, лапсус, глупост,
погрешка, превид, грех, пропуст, ис ­
пад, поклизнуће, погрешан корак,
лоша замисао/идеја, лош поступак,
погрешан потез, лош/неправилан по­
ступак, бисер ирон. жар!., кикс фам.,
гаф фам., фелер фам., жипон фам.
сл: огрешење, неспоразум, грех в не­
достатак, слабост, дефект, аномали­
бакрен, црвен, риђаст, јарко црвен,
пламен, црвенкаст, жућкастоцрвен,
бакренаст, порфиран, љубичастоцр­
вен, багрен ре!., крмезан ре!.
rрицнути сврш. прел. в. мезетити 1.
rрпица ж зоол. в. гугутка
rрпобоља ж фам. в. ангина
rрмаљ м О (велик, висок човек) ги­
гант, грдосија, џин, див, људина, ти­
тан, горостас, рмпалија, грмаљ, људе­
са­
скара, колос, оријаш, голијат, слота,
гренадир, исполин, натчовек, људа,
великан, медвед фи!., крамп фи!., чу­
довиште фам., громада фам. - уй:
креатура, карикатура в зоол. (лат.
Eriphia spinifrons, Xanthidae) космеч,
космати рак, космач, руњавац
rрмље с в. шипражје
rpMywa ж зоол. (лат. Тroglodytes tro-
glodytes) царић, палчић, стријеж хрв .
rрнути сврш. непрел. в. банути 2.
rроб м о (место где је сахрањен мр­
твац) гробница, рака, хумка суж.,
могила суж., тумул суж. в жар!. фи!.
(ружна особа) в. грдоба еэ фи!. в. про­
паст
2.
rробље с (више гробова заједно)
гробовље, некропола (античко гро­
бље) суж.
-
rрожђе с о боШ. (плод винове лозе)
"в в. вењак

ја, ненормалност, изузетак, несклад, rроэа ж О страва, језа, ужас, стра­

омашка, одступање, неправилност, вичност, грозота, страховито ст, стра­

неисправност, пропуст, изузетност, хота, језовитост, грозомора, страхот­

необичност, фелер фам., изнимка ност, паника, куга и колера фам., па­
хрв. еэ в. кривица
као фам. фи!., шок жар!., хорор жар!.,
ужасност реШ. - уй: страх, одвратност
rреwник м О (онај који је починио
грех) "в фи!. в. похотљивац в в. страх еэ в. грдоба
2.
rриэ' м в. угриз
rроэан прид. О (који изазива језу)
rрозд I rрубост 132

стравичан, страшан, језовит, језив, бесраман, свиреп, мучан, зверски,

страховит, ужасан, страхотан , гро­ нехуман, нецивилизован, неконтро­
зоморан, шокантан, злокобан, грдан, лисан, опак, крвав, грозан, насилан
страва неЙром. фам., хорор неиром. у поступцима, неспутан, напрасит,
жар!. б 6. ружан нападачки, жесток, насилан, сило­
rрозД м 6. венац 2. вит, хладан, тврда срца, неуслишљив,

rрозити се несврш. О (осећати ве­ несажаљив, антихуман, агресорски,

лики страх) згражати се, згражавати разоран, безмилостан, безочан, на­

се, ужасавати се, запрепашћавати се гао, обестан, беспоштедан, без срца,
- уЙ. плашити се б 6. гнушати се помаман, хладнокрван, животињски

rp030MopaH прид. 6. страшан 1. фи!., камен фи!., прек фи!.,

rp030Ta ж 6. гроза брахијалан фи!. реШ., крволочан екс­
rpOMaAa м ж О фам. 6. грдосија Йр., убилачки ексйр., пакленски реШ.,
б Ф 6. камен' з. несмиљен реШ., заторан реШ., неосе­

rромазан прид. фам . 6. велик 2. ћајан реШ., богомрзак реШ., бешћу­

тљив реШ., рабијатан реШ., неумитан
rpoMaK прид. 6. гласан
реШ . , неуљуђен реШ., нецивилизиран
rpOMornacaH прид . 6. гласан
Хр6., бешћутан Хр6., барбарски Хр6. -
rроница ж бот. (лат. Lepidium rude-
уи: равнодушан, раскалашан, немио,
rale) ре!: бела трава, бељуша, трава од
страшан, зао, сиров, одвратан - сл:
гронице, бељушка
вучји, тврд
rpOTeCKaH прид . О 6. комичан б 6.
rрубијан м О (нецивилизована/не­
другачији
културна особа) примитивац, нео­
rpOTnO с зјап, зев, ждрело, отвор -
тесанац, дрипац, варварин, варвар,
уй: јаруга, рупа
вандалин, простак, непросвећеник
rроф м (племићка титула) * - уи. - фам: џибер, сељак, сељачина, па­
аристократа
ланчанин,буздован,брђанин,чобан,
rpOXOT м (гласан и звонак смех) ки­ чобанин, чобанчина, паор, шабан,
кот, хихот - уи . смех, осмех, кикот 1. балканац, горштак, цепани ца, џи­
rpOXOTMO (гласан, громак смех) ки­ џан, геак, ђилкош , дилкош, сирови­
кот, хихот, цикотање, кидање од сме­ на, сивоња, троглодит - жар!: љаксе,
ха фам. изр., ваљање по поду фам. завичајац - дизелаш арх., неандерта­
- уЙ. смех б 6. бука 2.
изр. лац фи!. фам., пећински човек фи!.
rpow м арх. 6. новчић фам., папак ре!., неуљудник реШ., на­
rруб прид. окрутан, бруталан, бе­ задњак реш., хорјат арх., барбар Хр6.,
стидан, безобзиран, безосећајан, су­ барбарин Хр6. - уЙ. хулиган, бараба,
ров, необуздан, бездушан, развратан, дивљак, одрпанац б (лош, покварен
немилосрдан, нељудски, насилнички, и зао човек) 6. гад
нечовечан, неемотиван, манијачки, rрубост ж О плаховитост, силови­
горопадан, дивљи, варварски, ди­ тост, грубијанство, окрутност, же­
вљачки, злочиначки, немилостан, не­ стина, набуситост, жучност, вио­
милостив, садистички, оштар, агре­ ленција, виолентност, насртљивост,
сиван, крвнички, дрзак, анималан, незадрживост, горопадност - уи. на­
неумољив, распуштен, неосетљив, сиље, ватреност @ 6 . суровост 1. @ 6.
133 rрување I rYHryn

бес ... уи. жестина 1. личине) губљење, смањење, слабље­

rрување с 6 . бука 2. ње, нестајање, умањење, снижавање,

rрудобоља ж туберкулоза, суши­ штета, смањивање, девалвација фи!.,

ца, тижика, верем, сичија ре!., шућија сплашњавање фам.

ре!., шићија ре!., јектика ре!., прсобо­ rубитаw м 6. губитник

ља арх., фтиза сшру1.ј. rубитник м губиташ, банкротер,
rpyj м зоол. 6. уг ор стечајник, лузер жар!.

rрунути сврш . прел. О 6. лупити 1. rубљење с О (смањење неке коли­

@6. викнути чине) губљење, смањење, слабљење,
rpyna ж О (већи или мањи број љу­ нестајање, умањење, снижавање, сма­

ди) скупина, скуп, групација, тим, њивање, девалвација фи!. б 6. пораз

екипа - уЙ. дружина б (музичка) ан­ ryrYTKa ж зоол . (лат. Streptopelia tur-
самбл, клапа, оркестар, трупа, састав, tur) грлица
бенд фам., генг жар!., вокално-ин ­ rYAypa ж (тесан планински пролаз)
струментални састав форм., скупина 6. кланац

форм. @) (већи или мањи број пред­ rуж м зоол. (врста змије, лат. Coluber
мета) 6. хрпа longissimus) *
rрустити се несврш. 6. гнушати се rужва ж О метеж, стиска, гунгула,

rрчење с 6. контракција гурњава, кркаљанац фам., трпањац

rрчити несврш . прел . контраховати фам., гурема арх. б 6. неред 2.
мишиће, напињати мишиће ryja м ж О 6. змија 1. б 6. гад
rрчица ж бот. (лат. Menyanthes tri- rујина трава ж бот. (лат. Silybum
foliata) ре!: горка трава, тролистина, marianum) ре!: шарена бадељка, сје­
горка детелина, водена боквица, мр­ кавица, бадељ, бијели стричак, зми­
зличник, горки тролист, детељица, јина трава, шарени чкаљ, магарећа
грознични трилисник салата, осљебад, ошебаљ, дивји арти­

rубиnиwте с (место на којем се вр­ чок, госпин трн, сикавица

ши смртна казна) стратиште, стрели­ rукнути сврш. непрел. фиг. 6. прого­

ште суж. - уЙ. патња ворити

rубитак м О (престанак поседовања rуnикожа м ж лихвар, каишар, ре­

оног што се имало) штета, крах, про­ кеташ, зеленаш, каматник, изнуђи­
паст, дебакл, слом, неуспех, банкрот, вач, дерикожа, крвопија, кожодер,

банкротирање, банкротство, распад, израбљивач, душогубац, стрвинар

фијаско, стечај, ликвидација, изгу­ фи!., лешинар фи!., пијавица фи!.,

бљена битка, подбачај, пад, проклети­ шинтер фи!. Йо!., вампир фам. - сл:
ња, финансијски дебакл, економски лопов, зелена мафија изр.
крах, материјална пропаст, хаварија, rYHryna ж О(много људи) булумен­
руина, лош резултат, назадовање, не­ та, гомила, маса, накупина, руља, на­

срећа, проклетство, бродолом фи!., род, најезда, светина, људство, сила,

неман фи!., провалија фи!., низбрди­ свет, пук, мноштво, лагер, метеж, рој,
ца фи!., гроб фи!., ископ ре!., расап миса, плебс, свита, војска фи!. , чета
ре!., растеп ре!., срозавање фам. - уй: фи!., море фи!., јато фи!., лавина фи!.,
пораз, трагедија @ (смањење неке ко- тевабија ре!., ордија ре!., мармаља ре!.,
rуидељ I rYWTep 134

накот фам., хорда фам., навала фам., rYCKa ж зоол. (врста птице пливачи­
буљук фам., крдо фам., гурњава це, лат. Anser) "
фам., стадо фам., хрпа фам., пучина rусnати несврш . непрел. О (свира­
фам., чопор нар., агломерација реШ., ти гусле) " f9 фам . В. досађивати 1. @)
марва ио!., фукара иO!.~ стока ио!. - уи: фам. в. брбљати
олош, гужва f9 В. гужва
rYCT прид. О (који има много честица
rуидељ м зоол. (лат. Melolontha mе­ у текућем стању) " - уи. жидак f9 (ко­
lolontha) кебаљ, хрушт ји се одликује великом густоћом) згу­
rуиђаnо м и с О цепидлака, звоцало, снут, збијен, концентрисан, чест @)
зановетало, . чангризало, кењкавац, непрозиран, мутан (} (који се често
ситничар, критизер, незадовољник, понавља) чест, учестао, фреквентан
ситничавац, закерало, гунђалица, ку­ o фи!. в .. опасан
дилац, критикант, приговарало, мр­ rустииа ж О (особина оног што је
мљало, брундало, чангрљало фам., густо) згуснутост, збијеност, набије­
квоцало фам. - уи: прзница, свађали­ ност, концентрација, густоћа, волу­
ца, гњаватор f9 в. кењкавац 1. ... уи. мен, попуњеност, пуноћа - уи. засту­
бандоглавац,давеж пљеност f9 В. густиш 1. и 2.
rуиђање с в. приговарање, занове­ rустиw м О (густо, тешко проходно,
тање, звоцање, квоцање, џангризање, израсло шибље или грмље) шипраг,
џангризавост, чангризавост, извоље­ шикара, шибље, шибљик, шикарје,
вање, досађивање, запредање, кења­ грмље, жбуње, врзина, гуштак, гу­
ње нар. стиш, гуштара, русје , честар арх., ма­
rуиђати несврш. непрел. пригова­ кија суж., трњак суж., шевар арх. - уи.
рати, зановетати, звоцати, квоцати, шума f9 (згуснута течност) талог@) в.
џангризати, чангризати, извољевати, гомила 1.
досађивати, замерати (неком нешто), rутати несврш. прел . О (потискива­
запредати арх., срати нар., кењати ти кроз једњак у желудац) " f9 фи!. в.
нар. - уи. негодовати, брбљати, запо­ ждерати @) фи!. читати (брзо и мно­
магати 2., грдити го) (} фи!. в. асимиловати 0 фи!. в.
rурати несврш. прел. трпати, гурати, рушити

утрпавати, сипати, стављати, метати, rуwити несврш . прел. О (стезати

угуравати, утеривати, уносити, угла­ врат, обично рукама) давити, гушати,
вљивати, набијати угушивати, одузимати дах - уи. уби­
rурмаи м в. сладокусац ти f9 фам. в. досађивати 2.

rурнути сврш. прел. О (отиснути од rуwобоља ж нар. в. ангина

себе) одгурнути, мунути, ритнути, rywTapa ж О В. густиш 1. f9 В. џун­

ћушнути f9 померити, помаћи, мак­ гла

нути,мрднути,помакнути,потисну­ rYWTep м зоол. (лат. Sauria) јаштер

ти, преместити, избацити, покренути - суж: гуштерица, масаклин, сле­
ре!.

реш. @) в. ставити (} в. изгубити пић

да' рчц. (потврдна реч) јесте, ако, та­ давити несврш . прел . О (стезати
ко је, наравно, апсолутно, свакако, врат, обично рукама) давити, гушати,
заиста, извесно, дакако, гарантовано, угушивати, одузимати дах - уи. уби­
сигурно, безусловно, дефинитивно, ти f9 фам. в. досађивати 2.
засигурно, доиста, дабоме, јамач­ давнаwњи прид. В . прастар 1.
но, несумњиво, савршено, без даљ­ давни прид. О в. застарео f9 в. пра­
њег, природно, посвема, нема сумње,
стар 1.
истина, поуздано, до краја, разуме се,
давнина ж антика, прошлост, древ­
безбели ре!., си фам., зацело, без сум­
ност, класика, старина, далека про­
ње, посве, подразумева се, зауфано шлост, нестало време, древни период,
ре!., гарант фам., јес жарf., недвојбе­
прошло време, старо доба, бирземан
но хрв., неупитно хрв.
ре!., бирвакат ре!., баба-земан ре!., ба­
да> взн . О в. ако f9 в. иако @) в. јер 2. баземан арх. ре!., претповест реШ.
дабоме прил. в. да' даворија ж в. песма
давати несврш . прел . О (непосредно
даrња ж зоол . (лат. Mytilus gallopro-
-) пружати, уручивати, предавати,
vincialis, М. edulis) мушула, куњка
додељивати , удељивати f9 даривати,
ре!.
поклањати, давати на поклон/дар @)
дадиља ж неговатељица, гувернан­
(- задатак) задавати (} в. нудити 0 в.
та, васпитачица, одгојиватељица, бе­
омогућавати
би-ситерка, бона ре!
давеж м гњаватор, досадњаковић,
дажбина ж в. порез
досада, гушач, гушилац, гушитељ, на­
даждевњак м зоол. (лат. Salaman-
метљивац, зановетало, сметало, ума­
dra maculosa) саламандар
рач, смор фам., смарач фам., крпељ
дакако прил . в. да
фам., чичак фам., стеница фам., за­
бадало реШ., писличар реШ., чимави­ дакnе прил. значи, онда, ерго, ако

ца хрв.
нема друге, па зато, кад је тако, па,
 I
далек дарежљив

према томе, то јест, и зато, отуд, еле, шњост, данашњица, сад - уи. време

у сваком случају изр., хоће рећи изр. данrуба м и ж лењивац, ленчуга,

- сл: углавном, следи ленштина, беспосличар, нерадник,
далек прид . удаљен, завучен, забит, згубидан, залудник, залудничар, за­
забитан, забачен, глув, дубок, уса­ буш'ант, зевало , доколичар, дембел,
мљен, богу иза ногу/леђа/кичме/тре­ лезилеб, лезилебовић, немарник, ба­
гера изр. - уи. вратоломан 2. дiшаџија, трут, беспослени чар, бес­

далековид прид. видовит, видов­ послењак - фам. џабалебарош, луф­

тигуз, стрвина, ландара, трут, тру­
њачки, прозорљив, проницљив, про­

рочански, визионарски, визионаран,

тина, ветропир, фрајер, ленгуз, лења

далековидан, виловит, пробојан, вје­ буба, мртво дувало, паразит, зевало,

ДОВИТ арх.
луфтер, шалабајзер - ре!. гњилац,
гњиiIавац, лежачина, ленчина, бан­
далековидност ж в. видовитост 1.
галоз, липсотина, цркотина, мрци­
далековидост ж в. видовитост 1.
на, зијало, мртваја, ладолеж, ленац,
далекосежан прид . в. вечит
левента, ленчура, лењак, голанфер,
даљ м в. даљина
лежак, муктаџија, лизун, лазарон,
даљина ж одстојање, раздаљина, потепух, лежикар, лелек, бадавњак,
одмакнутост, размакнутост, размак, легањ, ленга, полтрон, ласногуз, ле­

распон, удаљеност, релација, про­ њак, јебиветар жар!. - арх. окламаш,

стор, даљ, дистанца, растојање, ди с­ степихлеб, ветрогоња, адраповац,
та нцираност, одмак, растој, интер­ предрштина - уи: битанга
вал, далечина, средокраћа ре!. , протег данrубан прид. в. докон
ре!., метража фам., далеч реШ.
данrубити несврш. непреп. О в. бес­
дама ж в. госпођа 1. посличарити в в . висити 1.
дан м О обданица, видело, дневно данrубљење с в. беспослица
доба, светло дана, дневна светлост,
даниноl1 ж бот. (лат. Viola tricolor)
дања светлост, данак реШ . в (време
рег: госпина љубица, кокошја љуби­
ротације Земље, 24 часа) ,. ца, дикино око, сиротица, мачуха,

данак мреш. в. дан 1. маћвица, милованка, удовица, божји

данас прип. и м О ирил.
у овоме дану, у ово време в
(у ово доба) сад, сада, у наше време
@) им. (наше време) садашњост, дана­
шњост, данашњица
данаwњи прид. тренутан,
лан, савремен, моменталан, важећи,
садашњи, модеран, незастарео, ово­
времен, мериторан, присутан
ововременски реШ., актуалан хрв.
уи: текући, горући
данаwњица м (наше време) сада­
шњост, данашњост, сад - уи. време
данашњост м (наше време) сада-
овог дана, цвит, шаренаљубичица, модра искри­
ирил. ца, маћухица, виола, пољска љубица,
седмичица, тробојна љубица
Даница ж Венера, Северњача, Зор­
њача, јутарња звезда, Вечерница, Ве­
актуе­ черњача, 30рница, Форфорос, Хеспе­
рус, Венус
даноноl1но прип. в. заувек
фи!., дар м О в. поклон в в. таленат
- дарежљив прид. (који радо даје
или помаже) великодушан, широко­
груд, галантан, подашан, добар, пле­
мени т, хуман, самилостан, доброчи­
нитељски, несебичан, добротворан,
137 дарежљивост дволик I

милосрдан, човечан, алтруистички, фрајер фам., шмекер жар!., шминкер

филантропски, женерозан - уи. до­ жар!., фенсер жар!. @)в. момак

бар 1. даска ж О (равно оклесан комад др­

дарежљивост ж О (особина оног вета) ,. - уи . греда в фи!. мн . в. бина

који радо даје и помаже) широкогру­ дати сврш. преп .. О (непосредно -)

дост, доброта, човекољубље, пожр­ пружити, уручити, предати, додели­

твованост, човечност, несебичност, ти, уделити в даровати, поклонити,

самаританство, алтруизам, срдач­ дати на поклон/дар @) (- задатак) за­

ност, предусретљивост, милосрђе, дати 0 в. понудити 0 в. омогућити
хуманост, великодушност, племени­ датотека ж в. досије
тост, галантност, пажљивост, филан­ дахија м в. деспот
тропија, хуманитарност, људскост, даwчара ж в. колиба
достојанственост, благородност, дванаестерац м песн . (стих од два­
добростивост, милосрдност, узви­ наест слогова) александрин, алексан­
шеност, богобојазност, галанција, дринац

човекољубивост, мекоћа срца, про­ двовалентан прид. хем. двојак, ам­

стодушност, пријатељство, благост, бигвалан, двогуби, двогубан хрв.
душевност, добродушност, изда­
двоврстан прид. в. двојак 1.
шност, доброхотност, разумевање,
двоженац м в. бигамиста
женерозност, беневолентност, пода­
двоженство с в. бигамија
шност, благонаклоно ст, добра воља,
двоживац м зооп. (лат. Diplozoon
добротворност, женерозитет, гене­
paradoxum) мети љ
розност, милост, братољубље, широ­
двозначност ж двосмисленост,
когрудност, милостивост, аман ре!. ,
двосмислица, неодређеност, више­
податљивост реШ., смиловање реШ.,
значност, амбигвитет, проблематич­
веледушност хрв. - уи: љубав, срце,
ност, полисемија, двострукост, двој­
љубазност, склоност, толеранција,
беност хрв.
нежност
двојак прид. О двострук, дупли,
даровит прид. обдарен, талентован,
двојан, двоврстан, двојни, из два де­
домишљат, вешт, креативан, инвен­
ла, удвојен, бинаран, двочлан, амби­
тиван, стваралачки, способан, ори­
гвитетан, дволик реШ., двокрак реШ.,
гиналан, надарен, маштовит, про­
двократан реШ., двојчан реШ., двоје­
дуктиван, ингениозан, сналажљив,
диничан реШ., двојбен хрв. - уи: дво­
имагинативан, окретан, прегалачки
смислен, нејасан в в. двовалентан
реШ., талентиран хрв. - уи: предузи­
двојан прид. в. двојак 1.
мљив, генијалан
двојити несврш. преп . в. делити 3.
даровитост ж в. таленат
двојни прид. в. двојак 1.
даса м О (поуздан човек, омиљен у
двокрак прид. О реШ. в. двојак 1.
друштву) лаф, лафчина, мангуп, мом­
@в . рачваст
чин а, баџа, јуноша, фрајер фам., кли­
пан фам., ђетић ре!., силан човек, ле­
двократан прид.реШ. в. двојак 1.

ро ре!. в (који се лепо облачи) кицош, двокрилци м мн . зооп . (лат. Diptera)

мангуп, лутак, лепотан, лепотанер,
,. - суж: мушица, комарац, шишарица

лицкало, гизделин ре!., гиздавац арх., дволик прид. реШ. в. двојак 1.

двопичан I дебепа кока

двопичан прид . непоштен, препре­ двосмиспеност ж двозначност,

ден, прорачуна~лицемеран,претво­ двострукост, двосмислица, неодре­

ран, смишљен, срачунат, подмукао, ђеност, вишезначност, амбигвитет,

префриган,подао, неискрен,притво­ проблематичност, пописемија, двој­
ран, намазан фам., лупешки ексир., беност хрв.
татски реШ. - уи: неваљао, покварен двострук прид. двојак, дуппи, дво­
-сл :ло повски,лукав јан, двоврстан, двојни, амбигвите­
двопичје с В. дволичност тан, из два депа, удвојен, бинаран,
двопичност ж неискреност, дво­ двочлан, двопик реШ., двокрак реШ.,

личје, лицемерје, подло ст, препре­ двократан реШ., двојчан реШ ., двоје­
деност, лицемерност, лицемерство, диничан реШ . , двојбен хрв. - уи: дво­
превртљивост, претварање, претвор­ смислен, нејасан

ност, хипокризија, поганост, перфид­ двоумити се несврш. колебати се,

ност, домишљатост, префриганост, мислити се, премишљати се, окпева­

подмуклост, непоштење, притвор­ ти, одуговлачити, нећкати се, ломити

ство, заплотњаштво, притворност, се фи!., кршити се фи!. , бити у диле­
злоћа, бесрамност, хипокритичност, ми/недоумици
улагивање, лажљивост, претвори­ двоумљење с в. дипема
вост, злоба, нитковлук реШ., перфи­ двоуснени прид. грам . в. бипабија­
дија реШ., фаризејство арх., хињење пан
арх., химбеност арх. , лицумјер хрв.
двоусненик м в. билабијал
- сл: ласкање, улизиштво
дебакп м крах, пропаст, слом, неу­
двопичњак м О в. лицемер @ В.
спех, губитак, назадак, распад, фија­
нитков
ско, изгубљена битка, подбачај, пад,
двомуштво с в. бигамија лош резултат, назадовање, несрећа,
дворана ж О (велика просторија прокпетство, броДопом фи!. , прокле­
намењена за веће скупове) простори­ тиња, хаварија, руина, неман фи!. ,
ја, сала, хапа, амфитеатар @ (спорт­ провалија фи!., низбрдица фиf., гроб
ска -) хапа, арена, игралиште, терен, фи!., ископ ре!. , расап ре!., расте п ре!.,
стадион, вежбаоница, вежбапиште, срозавање фам . - уи: пораз, трагеди­
теретана суж., ринг суж. , фискултур­ ја
на сала суж., спортска арена, сокопа­
дебата ж о препирање, полемика,
на реШ., гимназиј арх., гомбалиште препирка, сукоб, претрес, конверза­
арх. , гомбаоница арх. , поприште ција, дијалог, доказивање, комуни­
реш., дворница реШ., ротунда реШ . - кација, конфпикт, спор, несугпасица,
сл: сапон, већница
расправа, разговор, образлагање, ди­
дворац м вила, папата, замак, твр­ скусија, разматрање, расправљање,
ђава, утврђење, утврда, конак, двор, размена мишљења, диспут, општење,

резиденција, кула, каштел ре!., палача сукоб мишљења, борба мишљења,

ексир.
жива расправа, распра фам., реч ка­
двориште с окућница, авпија ре!. - ње фам. @ в. већање @) в. говорење
уи. башта дебепа кока ж бат. (лат. Sedum
дворкиња ж в. спужавка spectabile) ре!: бобика, црњак, кото­
двосмиспен прид . в . вишесмислен лог, дебепа кокошка, бобњак, кравља
139
сиса, бобовац, чирник, бобоњак, де­
бепи пист, бобовњача, трава од удар­
ца, брадавњача, бапан, подкисула,
бабин тобопац, шуљевак, тушћ, бо­
бовујал
дебепа тиква ж бат. (лат.
аlbа) ре!: дебелица, луда тиква, дебе­
љача,дебелотиква
дебепо прил. в. врло
дебепокоштво с в. скаредност
дебео прид. о (о човеку или животи­
њи) пуначак, угојен, гојазан, незграпан,
масиван, овелик, здепаст,
округао, набијен, омашан, крупан, по­
замашан, набубрео, замашан, повелик,
подебео, дежмекаст фам., збојит реШ.,
теретан, тежак, одебео, набрекао, на­
дуван @ (који се јавља у обилном сло­
ју) пун, обилан, обилат, обиман @) (ко­
ји је одређених димензија) широк суж.,
висок суж., велик суж. О (који оставља
озбиљне последице) тежак, озбиљан,
зајебан нар.
дебип м в. гпупан
дебипан прид. в. гпуп
дебитант м новајлија,
придошлица, новодошлица, новодо­
шљак, аматер, букварац фиf., пионир
фиf., неискусник pef., новак фам., по­
летарац фам., зелембаћ фам. , жуто­
кљунац фам. , јуниор фам. фи!., голо­
брадац фам., шмокљан фам., клокан
жар!., гуштер жарf., дуки жаРf., прак­
си ст хрв. - уи: шепртља, приправник,
ученик - сл: стажиста,
смушењак фам.
дебпо с в. брвно
дебљина ж в. величина
девастирати сврш. прел. В. докрај­
чити 1.
деверика ж зоол. (лат. Abramis bra-
та) плоска, белка, кесега, плошка,
сињ, печенка
дебепатикваlдедовина
деветати несврш. прел. в. бити 2.
деветати се несврш . в. тући се
девиза ж в. кредо 1.
девијантност ж в. изопаченост 1.
девијација ж поремећеност, не­
Bryonia регуларност, аномалија, одступање,
застрањење, скретање, алтерација,
девијација од путање/обичаја, от­
клон, варијација, аберација, одми­
цање
девица ж (лат. Birgo intacta) девојка,
невина девојка, ђана ио!. жарf.
попуњен, девичанство с (девичанско стање)
невиност,чедност,нетакнутост,вир­
гинилитет сшруч., венац арх. - уи. де­
војаштво
девојаштво с девојачко доба, дево­
јачки дани, девојачки живот, девова­
ње арх. - уи. адолесценција, девичан­
ство
девојка ж О цура, женска, цица
фам., мачка фам., женскиња фам.,
мица фам., риба жаРf., цуп и жарf.,
снајка жарf., цурак арх., мома арх.,
пичка фам. нар., девојче реШ. - уи.
почетник, жена @ љубавница, женска, цица
фам. , риба жарf. @) госпођица, фрахла
арх. Т уи. госпођа 1.
AereH м в. гпупан
деrрадирати несврш. и сврш. не­
прел. и прел. О неирел. сврш. (доби­
ти нижи чин) пасти, згпајзнути фам.,
пући жарf. @ ирел. несврш . в. омало­
важавати
неискусан, деда м О тата, отац, родитељ, ћаћа
ре!., јапаpef., ђедо ре!., баба ре!., папе
pef., папа ре!., бабо ре!., ђед ре!., стари
2. фам., татко фам., тајка фам., татица
фам. , дека фам., ћале фам. , таја фам.,
матори жар!., маторац жарf., бабајко
реШ . @ в. старац 1.
дедовина ж О отаџбина, домовина,
завичај, земља, постојбина, бабовина,
дедуктивностlделити 140

гнездо фи!., очевина ре!., домаја арх., глас, пропис, налог, одредба, наредба,
патримониј реШ. @ в. задужбина наређење, верман суж., заповест суж. ,
дедуктивност ж в. аналитичност диктат реШ., напутак реШ., резолу­

дедукција ж О (извођење посебних ција суж., пресуда суж., едикт суж.,

судова из општих или других) закљу­ децизива реШ., диспозиција сШруч . ,

чивање, размишљање, резоновање @ диспозитив сшруч. - уй: оглас, објава,

(резултат дедукције) в. закључак заКОН,тачка, правило

дезертер м одметник, пребеглица, делатан прид. в. марљив

издајица, отпадник делати несврш . непрел. деловати,

дезертерство с (бекство из војске) дејствовати, радити, чинити, изводи­

пребег, одметништво, отпадништво, ти, вршити радове, обављати, посту­
неверство фи!., издајство фи!. пати, ординирати фи!.
дезинформација ж О обмана, делатник м в. већник
подвала, заблуда, марифетлук, мон­ делатност ж О в. активност @ в.
тажа, лажна узбуна, лажна вест, по­ посао

грешно уверење, изврнута чињени­

делија ж јунак, херој, вук фи!., соко
ца, нетачно обавештење, патка фам. фи!., змај фи!., орао фи!. - уй: борац,
- уй: лаж, манипулација @ в. изми­ витез

шљотина
деликатан прид. фин, осетљив, та­
дезодоранс м в. парфем нан, истанчан, суптилан, комплек­

дезорrанизација ж в. збрка 1. сан, слојевит, шкакљив фи!. - уй: за­

дезорrанизованостж в. збрка 1. мршен, вишесмислен, споран, нера­

дезоријентација ж пометеност, зумљив

збрканост, изгубљеност, сметеност, делимичан прид. нецеловит, не­

несналажење, лутање, пометња, сму­ комплетан, недовољан, непотпун,

ћеност, безизлазност, дезоријентира­ крњ, штур, половичан, оскудан, не­

ност, беспуће фи!. усавршен, недостатан, неуобличен,

дезоријентисати се сврш . прел. в. ограничен, неразвијен, сакат фи!. -
изгубити се уй: недовршен, сиров, незавршен

дејство с О деловање, утицај, ефе­ делимично прил . (у одређеној

кат @ в. утисак е) в. моћ мери) донекле, имало, унеколико,
дејствовати несврш . непрел. О де­ колико-толико, ма колико, барем
ловати, радити, чинити, бавити се, мало, макар мало, до неке мере, дје­
ординирати фи!. уредовати суж. @ в. ломи це хрв.

борити се делинквент м правн . (онај који је

декинтиран прид. фам. в . банкрот починио кривично дело) преступ­
декламовати несврш. прел. гово­ ник, кривац - уЙ. бандит, лопов
рити напамет, рецитовати фи!., кра­ делиријум м О (поремећај свести
снословити ексЙр. - уЙ. говорити, праћен халуцинацијама) в. бунило 1.
брбљати @ (јако узбуђење) в. махнитост
декларација ж в. етикета делити несврш . прел. О маШ. врши­

декрет м одлука, указ, акт, закљу­ ти дивизију @ одвајати, комадати,

чак, директива, уредба, решење, про- раздвајати, рашчлањивати, откидати,
141 дело I део

разбијати, одељивати, двојити, разје­ шћење празних парола) празноре­

дињавати, разграђивати, полови ти, чивост, празноречје, фразирање - уЙ.
уситњавати, растављати , тргати, пре­ лицемерје, демагошки

половљивати, препамати, сепарира­ демаrошки ПРИД. в. празноговор­

ти, цепати фи!., чехати ре!., черечити љив, празноречив, реторички , фр а­

фам., рашчеречивати фам., јединити зерски, празноглагољив, празноре­

реШ., преполављати реШ . декомпоно­ чан, вербалан реШ.

вати суж. - сл: осамити, лучити, ре­ демантован ПРИД. в. оборен
зати е) нудити, нуђати, давати 6 в. деменција ж безумље, лудило, без­
давати 1. умност, сулудо ст, махнитост, умобо­
дело с О потез, поступе.К, акт, за­ ља, лудња, френезија, неурачунљи­
хват, чин, гест, акат арх. - уй: радња, вост, помахниталост, подивљалост,

акција, тачка, дејство @ активност, неумност, застрањеност, бунило,

акција, деловање, предузимање, рад, избезумљеност, шашавост, сум ану­
радња, посао, предузетништво, по­ тост, распамећеност, лудост, помама,
духват, поступак, предузетност, деј­ ментална/умна поремећеност, без­
ство, операција, прегалаштво, де­ умништво, безглавост, душевна обо­
латност, подузимање хрв., потхват лелост, безумство, болест, душевно
хрв. - уй : процедура, подвиг е) творе­ растројство, махнит, полудење арх.,

вина, остварење, творба, производ, манија Йсих. - сл: блесавост Йсих., хи­
продукт, учинак - суж: рукотворина, стерија
умотворина, опус- уй: стваралаштво, демолирати СВРШ. прел. в. докрај­
акт, уметност., уЙ. креативност чити 1.
деловање с О в. дело 2. @ в. анга­ демон м в. ђаво 2.
жман 2. е) в. утицај денди м кицош, гиздавац, красотан,

деловати несврш. непрел. О (оста­ гизделин, помодар, шармер, лепота­

вљати утисак) изгледати, чинити се , нер,каћипер,монден,лизун,ђилкош

доимати се, личити @ (имати утицај) ре!. , лепотан фам. , шминкер фам.,
одражавати се, утицати - уЙ. интер­ луткица фам., лутак фам., фенсер
венисати е) делати, дејствовати, ра­ жар!. , шмекер жар!., фићфирић арх.,
дити, чинити, изводити, вршити, ор­ красник арх. књиш., педерко ЙО!.
динирати фи!. уредовати СУЖ. денунцирати несврш . прел. (тајно
делокруr м О (поље деповања) до­ достављати информације, обично
мен, подручје, рејон, сфера, круг, властима) потказивати, тужакати,
домет, поље (деловања), област, оп­ пријављивати, цинкарити, откуцава­

сег, територија фи!., терен фи!. - уй: ти - уЙ. издати 2.

окружење, средина @ (поље утицаја) денути СВРШ . прел. фам . в. ставити
надлежност, компетенција, ингерен­ део м О (количина нечега мања
ција, меродавност, позваност, компе­ од целог) јединица, елемент, комад,
тентност - уй: способност, стручност компонента, честица, састојак, чи­
делфин м ЗООЛ. О (лат. Delphi- нилац, фактор, делић, саставница,
nus ' delphis) плискавица арх., дупин атом фи!., карика фи!. @ (оно што се
хрв . @ в. лептир 1. одвоји од неке целине) комад, парче,
демаrоrија ж (пицемероно кори- фрагмент, трун, трунка, остатак, де-
деоницаlдеранжирати
лић, заломак, одломак, окршак, ко­
мадић, парампарче, ломатак реШ.,
крњадак фам., крњетак фам. - суж:
окрњак, крхотина, рбањак ре!., рбина
ре!., рбак ре!.
деоница ж акција, меница, вредно ­
сни папир, обвезница, облигација,
чек, медносница, задужница
деоничар м акционар, удеоничар
арх.
деоничарски прид . акцијски, ак­
циони,акционарски
депnасиран прид. 8. непријатан
депо м лагер, стовариште, ремиза,
складиште, магацин, спремиште, ма­
газин, пристаниште, гаража, комора,
чувалиште, хангар, одлагалиште, во­
зни парк, сместиште, похранилиште,
слагалиште, румплцимер, спремник
реј. , магаза фам., поклад арх., колни­
ца реШ., репозиториј реШ.
депозит м јемство, капара, хипоте­
ка, залог, гаранција, осигурање, кау­
ција, полог, аванс, јемчевина, јамство,
предујам, таложење, аконтација, авал
реј., вађевина ре!., ломбард арх., фор­
шус арх. ре!., вадијум реШ . - сл: без­
бедност, наслага
депресиван прид . учмао, безво­
љан, утучен, равнодушан, тмуран,
апатичан, нерасположен, сломљен,
туробан, брижан, клонуо, атоничан,
покуњен, неспокојан, анксиозан, на­
тмурен,чамотан,меланхоличан,сив,
обамро, погружен ре!., шоњав фам.,
сатрвен ексир., скрхан ексир., чаман
реШ. - уи: досадан, уморан, бесан
депресивност ж 8. децресија 1.
депресија ж О (лоше расположење)
депресивност, нерасположење, мрзо­
воља, апатичаност, безвољност, анк­
сиозност, суморност, меланхолија,
малодушност, апатија, депресивно ст,
депримираност, индиспонираност,
142
потиштеност, снужденост, равноду­
шност, покуњеност, мргодност, зло­
воља, невољност, тмурност, мрклина,
летаргија, индолентност, индоленци­
ја, клонулост, клонуће, натмуреност,
инертност, индиферентност, отупе­
лост, инерција, раздражљивост, флег­
матичност, неосетљивост, песими­
зам, утученост, зловољностапатич­
ност, атонија, смркнутост, мрачност,
клонулост духом, тегобност, намрго­
ђеност, туробност, мртвило, невесе­
1. ље, намрштеност, мизерност, лоша/
зла воља, сломљеност, беживотност,
покислост, учмалост, тупост, тегоба
у души, бедак фам., киселост фи!.,
мркост реШ., абулија реШ ., празнина
фи!., млохавост фи!., хладноћа фИl.,
погруженост реј., грижљивост реј.,
безвоља фам., дерт иесн., сплин реШ.,
нујност Хр8. - уи: туга, умор, брига,
нелагода, безнађе, слабост, патња, не­
задовољство, малаксалост, мука, из­
мученост, беда, агонија 6 јеој. 8. ба­
сен
депримираност ж 8. депресија
деран м О (несташни дечак) ђаво,
мангуп, обешењак, враголан, не ста­
шко, немир ко, неотесанац, ђаволан,
клипан, непослушник, неваљапац,
спадало, адраповац, злоћко, тепац, ђа­
волак, окачењак, тврдоглавац, каубој,
проклетиња, грубијан, шејтан, личи­
нар, факинчић, враг, гуланфер (и го­
ланфер), несрећа, факин, рђа, бараба,
цвећка фИl., магарац фиl. нар. , зврк
фИl., ђилкош реј., вижле реј., берекин
реј., мулац реј., леро реј., штрањгов
реј., шерет реј., угурсуз фам., хорјат
фам., дериште нар ., хунцут реШ. - уи:
самовољни к, дрзник, простак 6 (ве­
ома млад дечак, млађи од осталих) 8.
дериште
деранжирати сврш. прел . 8. алар-
143 дерање I детаљисати

мирати 6 задесити се

дерање с О 6ечање, дречање, урла­ десница ж т уи. рука 1.

ње,кричање,врискање,ридање,ври­ деспот м апсолутиста, силник, ти­

штање, дерњава, урликање, дерњање, ранин, самодржац, диктатор, поро­

дерачина, туљење, ревање иој. - сл: бљивач, дахија, аутократа, власто­

кењкање, плач 6 6. граја држац, ага, самовољник, окрутник,

дерати несврш . непрел. (- одећу или страховладар, злостављач, самовла­

слично) цепати, тргати, кидати, пара­ дар, страх и трепет, олигарх, тлачи­

ти, љуштити реШ. лац, немилосрдник, батинаш фи!.,

дерати се несврш. урлати, цичати,
галамити, викати, бучати, врискати,
вриш тати, дречати, грајати, надви­
кивати се, узвикивати, издирати се,
кабадахија реј., тлачитељ Хр8. - уи:
крвник, мучитељ, насилник, силеџи­
ја фам.
деспотизам м 6. апсолутизам

лармати, скичати, кричати, ричати, деспотски прид. 6. диктаторски

драти се, кликтати, бечати, арлаука­ дестинација ж адреса, одредиште,
ти, алакати, пиштати, извикивати, крај, одредишно место, место
рикати, цијукати, брујати, дерњати деструктиван прид. О (који ра­
се, парати (неком) уши, дизати џеву, зара, руши) рушилачки , разоран,
грмети, јаукати, грактати, баукати, уништавачки, катаклизмичан - уи.
јалакати ре!., бречати ре!., ревати реј., насилан, силовит, снажан 6 8. ште­
халакати ре!., ћакати реј., руљати реј. , тан т уи . антагонистички
крештати фам . , чепити жваlIе ексир.
детаљ м појединост, ситница, ма­
-уи:дозивати,беснети ленкост, финеса, потанко ст, подроб­
дереrnија ж т уи. барка ност, нијанса фи!. - уи. део
дерикожа м ж 8. гуликожа детаљан прид. О (који је урађен ве­
дериwте с (веома млад дечак, мла­ ома пажљиво, до детаља) пажљив,
ђи од осталих) балавац, дер ан, балав­ исцрпан, ситничав, обухватан, бри­
че, дерле, дечак, балавко, зелембаћ, жљив, темељит, опсежан, обиман,
балавадија, малолетник, тинејџер, опширан, прецизан, свеобухватан ,
пубертетлија, балалајдер, прцољак, сушти, минуциозан, у танчине, ег­
малодобник, багане, балавандер, бе­ зактан, у ситнице, студиозан, у де­
ба фиl. фам., жутокљунац фам., пи­ таље, акрибичан реШ. , акри6ијски
ле фам., пикавац фам., клинац фам., реШ. - уи: правилан, танан, соли ­
шипарац форм., дораслица реШ . , ху­ дан, исправан, потпун, стручан, та­
добицареш . чан, савршен - сл: свестран, савестан

дерњава ж О 8. граја 6 6. дерање 1. @ (који се истиче великом јасноћом)

десерт м слаткиш, посластица, за­ прецизан, дефинисан, јасан, одре­
слада, колач, заслађење, сластица, ђен, несумњив, објашњен, подробан,
слатко, шећерлема, прислачак реШ. домишљен, установљен, недвосми­

десетковати сврш. прел . О 8. уни­ слен, експлицитан, детерминисан,

штити 6 8. поубијати поуздан, децидиран, утврђен, тачно

десити се сврш. О догодити се, зби­ утврђен @) 8. аналитичан 2.

ти се, одиграти се, одвити се, развити детаљисати несврш. непрел. О фам.
се, доћи до нечег, згодити се, испасти (говорити споро без краја) развлачи-
детаљно I див 144

ти, отезати, ићи у танка црева изр. дефинисан прид. (тачно утврђен)
фам. - уЙ. брбљати, говорити, доса­ описан, објашњен, одређен, преци­
ђивати f} (приказивати у суптилним зан, јасан, несумњив, подробан, до­
прелазима) в. нијансирати мишљен, установљен, недвосмислен,

детаљно прил. в. аналитички експлицитан, детаљан, детермини­

дете ,с О (људско биће у односу на сан,поуздан,децидиран,утврђен,

своје родитеље) клинац фам., клиња дефинитивно прил . в. да

фам., син суж., кћи суж., дечак суж., дефиниција ж (јасно објашњење
девојчица суж. - уЙ. потомак f} (мла­ неког појма, речи или термина) по­
до људско биће као симбол наивно­ јашњење, објашњење, значење, де­
сти, непокваретности, неразумно­ терминација, интерпретација, опис,
сти)в. балавац тумачење, установљење

.детектив м (припадник тајне по­ дефицит м О (кад нечег нема до­

лиције или тајне организације који вољно) мањак, недостатак, несташи­
за неког прикупља информације) до­ ца, помањкање, недовољност, оску­

ушник, обавештајац, обавештавач, дица, непотпуност, непостојање, не­

информатор, агент (тајни -), шпијун, мање, празнина, рупа фам. f} фИf. в.
диверзант, потказивач, цинкарош, беда 2.
денунцијант, одавалац, дојављивач, дефицитаран прид. в. редак
пријављивач, пријавитељ, дојавитељ, деформисан прид. в. безобличан
достављач, проказивач, шпицлов pef. деформисаност ж в. изобличе­
детерминација ж в. одлука 3. ност

детерминисан прид. О в. означен деформисати сврш . прел. изобли­

f} в. детаљан 2. чити, преобликовати, искривити - уЙ.
детињаст прид. недозрео, неиску­ оштетити, уништити, упропастити

сан, ' несазрео, мали, незрео, инфан­ децидиран прид. О в. одлучан 1. f}

тилан, недорастао, голобрад, млада­ в. дефинисан е) в. изричит
лачки, млад, малолетан, тинејџерски, дечак м О (мушко дете) дечко, дете,
јецав, бебаст фам., балав фам. ЙО!., мали, клинац фам., клиња фам . - уЙ.
зелен фам., кењкав фам., млађан екс­ балавац f} в. момак 1.
йр: - уЙ. наиван
дечко м О в. дечак f} младић, заруч­
детонатор м вој. упаљач ник, љубавник, момак, вереник, иза­
дефанзива ж в. повлачење 1. браник, даса фам., тип жарf., фрајер
дефект м О недостатак, слабост, жарf.

грешка, аномалија, ненормалност, не­ дешавање с (оно што се догодило,

правилност, неисправност, пропуст, обично занимљиво или упечатљиво)
мана, фелер фам. f} квар, оштећење, догађај, згода, епизода, случај, збива­
хаварија, оштета реШ. е) фИf. (код чо­ ње, ситуација, прилика
века) в. мана дибидус прил. в. потпуно
дефектан прид . О в. неисправан f} див м (велик, висок човек) џин, гр­
в. инвалидан досија , гигант, људина, титан, горо­
дефетиста м циник, заједљивац, стас, рмпалија, грмаљ, људескара, ко­
капитулант - уЙ. песимиста лос, оријаш, голијат, слота, великан,
145 дива I дивља свиња

гренадир, исполин, натчовек, људа, диванити несврш. непрел . О при­

крамп фи!., чудовиште фам., грома­ чати, разговарати, комуницирати,

да фам. - уй: креатура, карикатура водити разговор, претресати, разве­

дива ж примадона, хероина, естрад­ зати, распричати се, растелалити се

на звезда, звезда, ведета реШ. ре!., лонџати pef., ћеретати фам . , ве­
диваљ прид. в. дивљи
сти фам . , развести ексйр., глагољати
арх., конверзирати реШ. - уй: диску­
диван' м в. канабе
товати, ћаскати f} в . говорити е) в.
диван' прид. О прекрасан, божан­
брбљати 2.
ствен, очаравајући, божански, заносан,
диверзант м (онај који учествује
чуде сан, бајковит, нестваран, чаробан,
или организује диверзије) уротник,
омамљив, изврстан, узвишен, бајан,
завереник,саботер
сјајан, прелеп, импресиван, хипноти­
диверзија ж О вој. (операција која
чан, небески, предиван, савршен, фан­
се врши мимо главног бојишта) на­
тастичан, фасцинантан, бајослован,
пад, саботажа, завера f} фиf. (дело­
блештав, величанствен, невероватан,
вање на рушењу неког система или
као дијамант, раскошан, анђеоски, екс­
стања изнутра) субверзија, преврат­
клузиван, чудесно леп, див ота н, васе­
ничко деловање, урушавање система,
љенски, небесни, пресладак, дијамант­
рушилаштво е) в. дигресија
ски, одушевљавајући, рајски, задивљу­
дивизма ж бот. (лат. Verbascum
јући, неодољив, као из сна, велелепан,
thapsiforme) pef: широки лопух~ жу­
магнетичан, вишњи, замаман, као са
тоцвијет, лепух, краљевска свића, бе­
слике, особит, посебан, вансеријски,
лоперка, свијћњак, волов реп, вунав­
несавладив фИf. фам., великолепан
ка, лепушац
реШ., супер неЙром. фам. , екстра не­
дивљак м варварин, грубијан, про­
йром. жаРf., невиђенжар!., филаделфи­
стак, неотесанац, странац, сировина,
ја неЙром. фам., светска класа фам. uзр.,
вандалин, варвар, туђин, канибал,
боли глава фам. изр., жешћи неЙром.
брђанин, иностранац, паланчанин,
жарf. , до јаја жарf. uзр., прва лига фам.
чобанчина, туђинац, кабадахија, не­
изр., страшан жарf., дичан арх. еуф:
цивилизована особа, хорјат, непро­
леп, красан, допадљив, наочит, при­
свећеник, силеџија, сељачина, џибер
мамљив, сладак, згодан, привлачан,
фам., чобанин фам., троглодит фам.,
блистав, цакан, фин, стасит, љубак, до­
сељак фам., шабан фам., примити­
падљив, вабљив, меден, интересантан,
вац ЙОf., барбар хрв., барбарин хрв.
елегантан, атрактиван, одличан, кићен,
дивља поза ж в. вити ца 1.
дражестан, мамљив, луткаст, леполик,

красотан, чаран, лепушкаст, наочит,

дивља паприка ж бот. (лат. Супап­

убав, замамљив, рафиниран, грацио­ chum vincetoxicum) pef: свилни.дубац,

косара, астоклеп, ластавина, крвник,
зан, мио, феш неЙром. реШ., кицошки
ластавичњак, пасја ри га, страшница,
фам. арх., гиздав арх., миловидан реШ.,
изгледан pef., I}:1ИЛОЛИК арх. , зоран pef., пасји купус

уписан pef., гледан реШ., шик неЙром. дивља саnата ж бот. (лат. Lactuca
фам., дојмљив хрв. - уй: добар, отмен, virosa) ре!: горска отровница, отров­

одличан - сл: узбудљив, провокативан на лоћика

f} в. еминентан 1. т уЙ. идеалан дивља свиња ж зоол . вепар, свиња
 I
дивљачки диrресија

дивљачки прид. В. груб ватрен фи!., вирулентан фи!., рогат

дивљаwтво с суровост, прими­ фам., вехементан арх., нервозан еуф.

тивизам, варварство, варваризам,
- уи: свадљив, некултуран, тврдоглав,

нецивилизованост, вандализам, бе­ страстан, бесан, немиран, разуздан,

срамност, неотесаност, нехуманост,

грозан ~ В . груб

нељудскост, дрскост, немилост, крв­

дивљи ладолеж м бат. (лат.

ништво, безобразност, вулгарност, Calystegia sepium) ре!: велики слак,

бестијалност, зверство, неМИi10СРД­ чадорчић, шаторче, хладопеж, слат­

ност, примитивност, сировоi::т, бру­ ковина, слак, кошуљарка, бели ладо­

пеж, згончек
талност, бездушност, безобзирност,
насиље, бестидност, безосећајност, дивљина ж О В. забит 2. 6 В. ватре­
некултура, неумољивост, бешћут­ ност

ност, безобраштина, простаклук, дивовски прид . О в. огроман 1. 6 в.

разарање, крволочност, злочинство, вепик 1.

заосталост, недоличност, демонизам , дивокоза ж зоол. (лат. Rupicapra ги­
некултивисаност, пустошење, безо­ picapra) гамс
бразлук, необразовање, неуљуђеност, диrиталис м бат. О (пурпурни, лат.
простота, несофистицираност, неса­ Digitalis рurрurеа) ре!: напрстак, цр­
жаљивост, анималност, насилност, вена пустикара, пустикара, напости­

припростост, животињство, несми­ њак, напрстњ'ак, дебели тров, велики

љеН9СТ, просташтво, грубијанштина, тров, бабин напрстак 6 (вунасти,
нечовештво, нечовечност, грубост, лат. Digitalis lanata) ре!: поњавица, зу­
непрофињеност, осорност, неосе­ бачица , маљава зубачица, пустикара,
тљивост, дивљина, дивљачина екс­ бесник, пустена пустикара, бесниче
ир., симплицизам рей1., пасјалук ио!. , диrитрон м рачунаљка, калкулатор

барбаризам ХрВ., барбарство ХРВ. - уи. суж. , шибер, абакус арх. , логаритмар
непросвећеност рей1., сабирач рей1., рачунало хрв.
дивљи прид. О неприпитомљен, не­ диrнитет м в. понос 1.
припитомљив, непокоран, неукротив диrнути сврш . прел. О (постави­
6 диваљ, напрасит, нагао, жесток, ти нешто с нижег на виши положај,
ћудљив; фуриозан, жустар, занесен, управити нагоре) дићи, подигнути,
афекти ван, горопадан, махнит, жу­ уздигнути, уздићи 6 в. васпитати ~
чан, буран, виолентан, агресиван, фам. в. украсти
плах(овит), непријатан, необуздан, диrнути се сврш. О дићи се, попе­
прек,набуси~осион,неуравнотежен, ти се, уздигнути се, уздићи се, узне­
плаховит, насилан, импулсиван, ср ­ ти се, винути се, подићи се, узви­
чан, П9маман, о.соран, силовит, неци ­ сити се, понети се, наднети се, лан­

вилизован , недисциплинован,безоб­ сирати се, извити се, узлетети фи!.,

зиран, живчан, напрасан, примити­ п().~тети \ фи!., вазнети се рей1. 6
ван, нападан, несређен, несталожен, уС1'~ти, усправити се, стати на ноге,

експлозиван, распаљив, неразборит, дићи се, дићи дупе нар. ~ усправи­

грозничав, самовољан, покарљив, ти се, укрутити се 6 полетети, узле­

својеглав, рабијатан, једак, мушичав, тети, винутисе

обестан, темпераментан, мрк фи!. , диrресијажо (привремено одступа-

147 дизати I димити

ње од основне мисли) упади ца, одсту­ држачки, неслободан режим, само­

пање, изпет, скретање, диверзија, екс­ владарски, аутократски, нелибера­

курс, екскурзија фи!. 6 рей1. В. напад лан, недемократски

дизати несврш. прел. О (померати диктатура ж в. апсолутизам

нагоре) подизати, уздизати, гурати - диктирати несврш. прел . в. наметати

уи. померити 1.6 (правити архитек­ дикција ж изговор, нагласак, говор,

тонске грађевине) В. градити ~ (- де­ артикулација речи, интонација, дис­
цу) В. одгајати 6 (- некога у звезде) В. курс, начин изражавања, модулација
величати (\) будити (В. пробудити) - уи: језик, комуникација

дијалекат м грам . наречје, идиом, дилеја м ж жар!. в. дудук

говор неког краја, варијанта говора, дилема ж недоумица, двоумљење,

нестандардни језик - суж: штокав­ двоумица, колебање, колебљивост,

штина, кајкавштина, чакавштина, неодлучност, трилема фам., двојба
екавица, (и)јекавица, икавица хрв. - уи. сумња 1., неодлучност 1.
дијалектика ж ... уи. логика 1. дилетант м О лаик, аматер, неструч­

дијалектолоrија ж лингвистичка њак, непрофесионалац, надримајстор,

географија - уи: пингвистика, фразе­ приучењак, непознавалац, буџаклија

арх., лајкуш ре!. , петљанац фам., шар­
опогија
латан фам., петљавац фам., аналфа­
дијалоr м О в. дебата 1. 6 в. разго­
бет фи!., фушер фам., постраник хрв.,
вор
неупућеник хрв. - уи. незналица 6 пе­
дијамант м камен, драгуљ, драги
тљанац, фушер жар!. - уи : аматер, ла­
камен, алем, алем-камен, брилијант,
ик, шепртља ~ в. незналица' 2.
најтврђи драгуљ, адиђар ре!., алин­
дилетантизам м фам . неструч­
камен арх., алер-камен арх., апмас
ност, аматеризам, непрофесионал­
арх., апмаз арх. - суж: рубин, сафир
ност, крпарење, крпеж, почетни­
дијапазон м в. опсег
штво, нестручњаштво, непрофе­
дика ж в. врлина сионализам, пр~карија, петљанија,
дикобраз м зоол . (лат. Hystrix cri- петљанција, петљање, аматерство,

stata) бодљикаво прасе крпарија, крпање ре!. , клепотина

диктат м в. декрет ре!., фушерај жар!.

диктатор м апсолутиста, деспот, дилетантски прил. фам. неквали­

силник, тиранин, самодржац, поро­ тетно, лабаво, слабо, лоше, траљаво,

бљивач, дахија, аутократа, власто­ лаички, нестручно, невешто, неструч­

држац, ага, самовољник, окрутник, њачки, почетнички, шарлатански,

страховладар, злостављач, самовла­ климав о, незналачки, неприкладно,

дар, страх и трепет, опигарх, тлачи­ некомпетентно, тричаво, непрофе­

лац, немипосрдник, батинаш фи!., сионално, мизерно, неизвежбано,
кабадахија ре!. , тлачитељ хрв. - уи: недовољно, никакво, без стручности,

крвник, мучитељ, насилник, сипеџи­

неквалификовано, млако, аматерски,

ја фам.
непотковано, рђаво, аматорски ре!.,

диктаторски прид. тоталитаран,

фушерски жар!.

тирански, апсопутистички, деспот­

димензије ж в. величина 3.
ски, самовољан, ауторитаран, само- димити несврш. прел. фам. в. пушити
димњача I дирнути 148

димњача ж бат. (лат. Fumaria offi- руководилац, администратор, шеф,

cinalis) ре!: росно зеље, димица, ру­ равнатељ, руководитељ, говерно ре!.,

сница, црвени росоплас, росница, менаџер фам., бос жар!., управитељ

димљача, пелинац, росуља, црвена арх., человођа реШ., капо реШ., дело­
димњача, росопласт, руњавац вођа реШ., комесар реШ., капоња реш.
динамика ж в. енергија -уи :лидер, владар

динамичан прид. в. енергичан 1. диригован прид . фи!. (који је извр­

шен по плану или налогу више вла­
динго м зоол. (лат. Canis dingo) дин­
сти) оркестриран, режиран, изрежи­
гос
ран, аранжиран, изаранжиран, на­
динстати несврш. прел . (кувати на
ручен, намештен - уи. организован,
тихој ватри у мало воде, поклопље­
наређен
но) крчкати, пирјанити хрв., пирјати
дирижабл м в. аеростат
хрв. - уи. кувати
диринчити несврш. непрел. (мно­
диња ж бат. (лат. Cucumis melo) ре!:
го и напорно радити) напрезати се,
пипун,пипон,пепен,мелон,лубени­
ринтати, мучити се, кулучити, тегли­
ца, дина, думлек, љубеница, врежа,
ти, рмбачити, таљигати, тешко ради­
милон, милун
ти, замарати се, грбачити, крвавити,
дињица ж бат. (лат. Sanguisorba mi-
знојити се, упињати се, риљати, ди­
пог) ре!: лубениче, жилињача, крва­
ринџити, тежачити, грбанчити, ко­
ра, фимфуља, јагодица, дињуша, лу­
бељати се, грбити се, убијати се (од
беничица, кровошница, лубенчица,
посла), грчити се, изгарати, запи­
лубеничарка, божја брада, змијска
њати, рмбати, робијати фи!., крам­
трава, лубеничје, оскорушица
пати фам., црнчити фам., коњоса­
дипломата м О (особа која се бави
ти фам., сатирати се фам., работати
дипломатијом као струком) .. - суж.
фам. реШ., паштити се ексир. ре!., по­
амбасадор, конзул, аташе, f) фи!. (до­
тегнути ексир., аргатовати арх., арга ­
виљив човек који у опхођењу с други­
тирати арх. хрв., окапати реШ., јести
ма спроводи своје намере) тактичар,
крвав хлеб изр., радити као мрав изр.
комбинатор - уи. сналажљивац - уи: трудити се, радити
дипломатски прид. амбасадорски, диркати несврш . прел . в. задевати 1.
изасланички, конзуларни, поклисар­
дирљив прид . О (који изазива осе ­
ски арх., велепосланички хрв.
ћање великог узбуђења) потресан, га­
дирати несврш . прел . Опипати , до­
нутљив, уверљив, изражајан, снажан,
тицати, тицати, пипкати, чачкати, џа­
јак - уи. узбудљив
пати f) (шалити се на туђ рачун или
дирнут прид. О додринту, пипнут,
некога изазивати вербално) пецкати,
дотакнут, такнут f) ганут, погођен,
задиркивати, провоцирати, чачкати,
разнежен, коснут реШ.
зачикавати, задевати, бости, изази­
дирнути сврш. прел . О (доћи у додир
вати, подјебавати нар., зајебавати
с нечим) пипнути, додирнути, таћи,
нар. - уи. ругати се @) в. мешати се
Дотаћи, дотакнути, докачити, коснути,
дирек м в. греда 2. окрзнути (мало -) f) ганути, растужи­
директива ж в. декрет ти, погодити, разнежити, ражалости­

директор м управник, пословођа, ти, коснути реШ. @) в. узнемирити

149 дисати I доба

дисати несврш. прел. аспирирати, дистанца ж в. даљина

удисати, усисавати, увлачити ваздух дистанциран прид . О уздржан -

дисидент м (онај који се због несла­ уи. повучен f) в. опрезан

гања издвојио из неке организаци­ дистанцира ност ж О уздржан f)

је) отпадник, одметник, противник, в. опрезност

бегунац, контраш, бунтовник, апо­ дистинктиван прид. О (који служи

стат(а) - уи. безбожник за разликовање) разликован f) (који
дисидентство с бунтовништво, се разликује од осталих) в . посебан
одметништво, отпадништво, јереза, дистинкција ж в. раЗllика
буњење, склоност контрирању, скло­ дистонирати несврш. непрел. фал ­
ност побуни, апостаза реШ., превера ширати

реШ., апостазија реШ. - уи: противље­ дистрибуција ж о достава, испо­

ње, устанак рука, опскрба, уручивање, предаја,
дисконт м в .. попуст достављање, допремање, опскрбљи­
дискредитовати сврш. прел. уни­ вање, издавање f) распоред, расподе­

зити, понизити, осрамотити, ком­ ла, распоређивање, раздеоба

промитовати, озлогласити, опљунути дисциплинован прид . послушан,

фам. - уи. окривити, осумњичити подложан, привржен, покоран, при­

дискриминатор м обесправљи­ љежан - уи: маРЉI1В, тачан

вач, шовиниста, бигот, сегрегацио­ дићи сврш . в. дигнути

нист дићи се сврш . в. дигнути се
дискриминација ж обесправљи­ диференцира ност ж в. разлика

вање, неједнакост, сегрегација, шо­ дихотомија ж в. антитеза

винизам, расизам суж. , ксенофобија дичан прид . О в. горд 1. f) в. поно­
суж., апартхејд суж. - уи: искључи­ сан @) арх. в. диван'
вост, нетолеранција дичити се несврш . (држати се по­
дискусија ж О в. заседање f) в. де­ носно) поносити се, гордити се - уи.
бата 1. @)в. говорење хвалити се

дискутабилан прид. оспорљив, длан м.., уи. рука 2.

расправљив, споран, проблематичан, дневник м О мемоари, аутобиогра­
двојбен хрв. - уи. сумњив, нејасан фија, анали, реминисценције, сећања,
дискутовати несврш. непрел. О животна прича f) в. новине

расправљати, заседати, већати, раз­ до пред . в . близу' 1.

матрати, саветовати се, размењивати
мишљења, састанчити фам., диску­
тирати хрв., конферирати хрв. f)
разговарати 1.
диспанзер м амбуланта, стационар,
клиника, болница, поликлиника, дом
здравља, амбуланца ре!. , амбуланција
арх. ре!., амбулаториј хрв.
диспозиција ж О сшруч. в. декрет
f) в. атрибут 2. @) в. таленат
доајен м в. достојанственик
доба с о (временски период уоп­
в. ште или раздобље које се Одllикује
неким догађајима) епоха, ера, век,
период, интервал, време, раздобље,
етапа, сезона,доб,циклус, ера, раз­
мак, одсек времена, мена арх. f) (пе­
риод у развитку нечега) стадијум,
степен, фаза, стање, степеник фи!.
- уи. моменат
добавитиlдобродржећи 150

доба вити сврш. прел. О набавити, добро' прил. О (на добар начин, ко­
прибавити, наћи, снабдети се, опскр­ ји задовољава квалитетом) успешно,
бити се @ в. купити' 1. успело, квалитетно, упутно, људ­

добар прид . о (о човеку) примеран, ски, повољно - уи. успешан @ ис­

праведан, поштен, ваљан, частан, правно, тачно, беспрекорно, без

племенит, крепостан, душеван, до­ грешке - уи. исправан 2. ~ савесно,

бродушан, доброћудан, честит, непо­ приљежно - уи. савестан О подроб­

рочан, неподмитљив, етичан, мора­ но, људски, темељно - уи. темељан

лан, карактеран, исправан, људски, 1.0 в. много 0 (који су у добрим

истинољубљив, беспрекоран, непо­ односима) * уи. - добар б здра­
кварен, правичан, узоран, одан, чи­ во - уи. здрав 0 угодно - уи. угодан

стих руку, у погону, доличан, искрен, добро' с о власништво, земљопо­

ћудоредан, коректан, савестан, поу­ сед, имовина, својина, посед, иметак,
здан, лојалан, доследан, пун врлина, земља, имање, актива, газдинство,

скрупулозан реШ. @ в. дарежљив ~ в. земљиште, капитал, властитост, до­

исправан 1. т уи. диван' 1., сраме­ маћинство, господарство, сопстве­

жљив 1., веран 2. ност, газдалук, поседство, старина,

добит ж о в. зарада @ в. камата подручје, поседништво, влаштина,

добитак м в. камата поседовање, читлук ре!., сермија ре!.,

добоwарити несврш. непрел. и не­ спахилук ре!., хас реЈ., имућство арх.,
држава арх., латифундија арх., дома­
прел . О ирел. (ударати добош) буб­
злук арх., латифундиј арх., осопшти­
њати, лупати, ударати добош - уи.
нахрв. - суж: беглук, потес, беговина­
свирати
уи: баштина, наследство - сл: некрет­
добрица м ж фам. в. добричина
нина, богатство @ 6. добробит
добричина м ж поштењачина, све­
добро' узв. (кад се потврђује дого­
тац, поштењак, непоткупљивац, душа,
вор) важи, договорено, океј фам.,
душа од човека, добра душа, простоду­
О.к. фам., дил жарf.
шник, човек добре душе, праведник,
добар човек, несебичњак, човек до­
добробит ж напредак, срећа, ко­
рист, добро
бра срца, оличење врлина, анђео фи!.,
човек фи!., добричак фам., добрица добровољно прил. радо, волон­
фам., лаф фам., поштењаковић фам., терски, вољно, својевољно, милом,

човек и по фам., људина фам., правдо­ драговољно, свесно, без присиле, на­

љубац реш. , непорочник реш., добро­ мерно, вољко хрв.

хотник ХРВ., доброћудник хрв. добродоwао прид. в. пожељан

добричица ж бот. (лат. Glechoma добродоwnица ж пријем, прихва­
hederacea) ре!: месечњак, добричава тање, дочек, прихваћање, прихват,
трава, брштан по земљи, брштран, рецепција реШ., акцепт реШ .

самобајка, добричавка, брштан-тра­ добродржећи прид . о отпоран,

ва, вредњак, добрчанова трава, рас­ свеж, чврст, постојан, солидан, жи­
туриче, грошић, добричанова трава, вахан, дурашан, добростојећи, издр­
ниски бршљан, добричарица, само­ жљив, жилав, младолик, чио, жив,

бај, добричевица, котур, округљак, енергичан, несаломљив, пун живота,

стравна трава, добричавица животни, бодар, крепак - уи: јак, ви-

151 добродуwанlдовитљивац

талан, окретан @ (који има свега у реШ., веледушност хрв . - уи: љубав,
изобиљу) в. богат срце, љубазност, склоност, толеран­
добродуwан прид. в. добар 1. ција, нежност

добростојећи прид. (који има све­ добротвор м О човекољубац, до­

га у изобиљу) имућан, богат, добро­ брочинитељ, филантроп, алтруиста,
држећи, материјално осигуран/збри­ доброчинилац, доброчинац , мило­
нут, ситуиран, обезбеђен, пун фам., срдник, добрица фам. @ в. за штит­
пун као брод фам . изр. ник 1.
доброта ж о исправност, морал, добротворност ж О в. чевекољу­
примерност, часност, кроткост, етич­ бље @ в. дарежљивост
ност, правичност, беспрекорно ст, доброчиниnац м в. доброчини ­
непоквареност, крепост, час~ ва­ тељ

љаност, узорно ст, праведност, пра­ доброчинитељ м в. добротвор

вичност, добродушност, доброћуд­ доброчинитељски прид. в . даре­
ност, образ, моралност, честитост, жљив

морална чистоћа, истинољубивост, доброчинство с в. дарежљивост 2.

искреност, чистоћа, карактерност,
довека прил . в. заувек
колегијалност, искреност, смерност,
довести сврш. прел. О в. донети @
савесност, пристојност, чедност, узо­
(учинити да неко дође) увести, до­
ритост реШ., ћудоређе хрв., ћудоред­
премити фам., доставити фам., доте­
ност хрв . - суж: поштење, интегритет,
рати фам.
поузданост, непоткупљивост, чисте
довести у ред сврш . прел. в. изме­
руке, неподмитљивост, непороч­
нити 1.
ност - уи. допадљивост, поштење @
дови1)ења узв. збогом, здраво, по­
широкогрудост, дарежљивост, чо­

векољубље, пожртвованост, човеч­

здрав, пријатно, адио реЈ., адиос фам.,
бај-бај фам., ћао фам., асталависта
ност, несебичност, самаританство,
фам., оревуар фам., па-па фам., ћаос
алтруизам, срдачност, предусретљи­
фам., поз жар!., воздра жарf., позић
вост, милосрђе, хуманост, велико­
жарf., бок хрв.
душност, племенитост, галантност,
довитљив прид . вешт, спретан, ви­
пажљивост, филантропија, хумани­
чан, верзиран, сналажљив, умешан,
тарност, људскост, достојанственост,
благородност, добростивост, мило­ окретан, стручан, способан, про­

срдност, узвишеност, богобојазност, фесионалан, испрактикован, усавр­

галанција, човекољубивост, мекоћа шен, извежбан, дорастао, извештен,

срца, простодушност, пријатељство, уигран, истрениран, мајсториски,

благост, душевност, добродушност, уходан, обучен, квалификован, до­

издашност, доброхотност, разуме­ витљив, зналачки, увежбан, упућен,

вање, женерозност, беневолентност, виртуозан,рутиниран,лакорук,пре­

подашност, благонаклоност, добра каљен, кадар, промућуран , чиграст,

воља, добротворност, женерозитет, видраст фам., виспрен реШ. - уи: брз,

генерозност, милост, братољубље, еластичан,проверен,надарен

широкогрудност, милостивост, аман Довитљивац м сналажљивац, ком­

ре!., податљивост реШ., смиловање бинатор, тактичар, видра фИf., добар

 I
ДОВИТЉИВОСТ доrодовштина 152

играч жар!., пливач жар!. - уи. пре­ ње, седница, претрес, дебата, конфе­
предењак, дипломата 2. ренција, окупљање, разговор, засе ­

ДОВИТЉИВОСТ ж спретност, снала­ дање, дискусија - уи: слога, договор,

жљивост, окретност, извежбаност, уговор, го~ила 6 в. договор

вештина, верзираност, умеће, спо­ доrоварати се сврш . споразумева­

собност, умешност, вичност, рутина, ти се, погађати се, усаглашавати се,

лакоћ а , мајсторство, мајсторија, уве­ усклађивати се, усклађивати ставове,
жбаност, уиграност, искусност, рути­ угађати, саглашавати се, уталити се
нираност,. усавршеност, уходаност, фам., правити дил жарf.

умење, техника, . умедба реШ. - уи: AOrOBOp м О (заједничка одлука

знање , учинак, разумевање склопљен између више особа) при­
доводити несврш. прел. О (- до не­ станак, склад, споразум, слога, кон­

чега, чинити да дође до неког стања) груенција, слагање, разумевање, по­

водити, придоносити (нечему), по­ годба, хармоничност, сагласност,

следовати (нечим), изазивати, узро­ усаглашеност, усаглашавање, хар ­

ковати, резултирати 6 (чинити да монија, допуштење, сарадња, нагод­

неко дође) допремати фам . , доста­ ба, сложност, ред и мир, намирење,

вљати фам. складност, акрорд, пакт фи!. , конкор­

дат реШ. , угодба реШ., аранжман реШ.
довољно прил. (онолико колико је
потребно) доста, достатно, у довољ­
антанта суж., - уи: пријатељство, уго ­
вор 6 (окупљање ради усаглашавања
ној м~ри, колико треба
ставова) в. заседање
довратак м вратница, рагастов, до­
доrоворити сврш. прел. уговорити,
вратник, Довратница, перваз, подбој,
погодити се, утаначити, нагодити се,
побој, шток фам.
закључити, утврдити
довратник м в. довратак
доrоворити сврш. прел. уговорити,
довршен прид. направљен, уоб­
погодити се, утаначити, нагодити се,
личен, уређен, формиран, завршен,
закључити, утврдити
свршен, сређен, обликован, профи­
доrоворити се сврш. споразумети
лисан,дотеран
се, погодити се, усагласити се, ускла ­
довршити сврш. прел. в . завршити
дити се, ускладити ставове, наћи се,
Aora1jaj м (оно што се догодило, сагласити се, сложити се, дати сагла­

обично занимљиво или упечатљиво) сност, уталити се фам., направити

згода, дешавање, епизода, случај, си­
туација, околност, прилика, збивање,
појава, драма суж. (узбудљив, траги­
чан догађај)
AorMaTa м (онај који заступа дог­
матско мишљење) догматик, догма­
тичар, апологета фи!. , засуканик арх.,
засуканац арх. , ускогрудник реШ.
доrматичан прид . в. загрижен
доrоварање с О усаглашавање, ве­
ћање, расправа, конгруенција, слага -
дил жарf.
доrодити се сврш. О десити се, зби­
ти се, одиграти се, одвити се, развити
се, доћи до нечег, згодити се, испасти
6 задесити се
доrодовштина ж анегдота, припо­
вест, занимљив догађај, егзотичан по­
духват, догађај/доживљај (занимљив
1. или духовит), згода, (кратка) прича,
шторија pef., сторија фам., анеГДот
реШ. - уи: вратоломија, авантура
153 доrрадити I дозвоље

доrрадити сврш . прел. О (настави­ доживети сврш . непрел. О (- за жи­

ти градњу неке грађевине) надогра­ вота) дочекати 6 (проћи у животу
дити, дозидати 6 (побољшати неку као учесник неког догађаја) прожи ­
направу) надоградити , доградити, вети, преживети, проћи кроз н ешто
усавршити, набуџити фам., скала бу­ - уи. преживети 2. @ (разумети на од­
џити фам., збуџити жар!. ређен начин) схватити, видети, стећи
доrурати сврш. прел. и непрел. в. до­ утисак, разумети, скапирати фам.
терати 1. и 2. доживљај м О (оно што се дожи­
додавање с спорт. пас, предавање ви) згода, авантура, пустоловина,
(лопте), давање (лопте), достављање догађај 6 (начин на који се нешто
(лопте), доживљава) представа, предоџба, ви­
дода вати сврш. несврш. прел. О ђење, слика
(стављати у виду допуне) дометати, доживотан прид. в. вечит

уметати, уносити, инкорпорирати, дозвати несврш . прел. фиг. евоци­

придодавати, укључивати, увлачити, рати, призвати, присетити се, пробу­
утрпавати 6 (- из руке у руку) пру­ дити, довикати, оживети, освестити,

жати, предавати, уручивати, давати, домамити, освежити

пребацивати, достављати дозвати сврш . прел . (приволети или

додатак м О допуна, прилог, упот­ покушати приволети некога да дође)
пуњење, попуна, допис, апендикс, призвати, назвати, позвати, викнути,

анекс иравн . , дометак хрв. 6 в. аманд­ довабити,довући

ман ... уи. веза 4. ДО3ВОnИТИ сврш. прел . О допусти­
додати сврш. прел. (накнадно не­ ти, одобрити, сложити се, пристати,
што учинити; ставити , рећи, написа­ аминовати, прихватити, пустити,

ти) допемути, приденути, придода­ дати слободу, благословити, изаћи у

ти, наденути, придати, атрибуирати, сусрет, дати, аминати реТ. 6 (учини­
доделити, дати, дописати, аплици­
ти правно дозвољеним) овластити,
рати, припетати ре!., назунтати ре!., ауторизовати (и - ирати), легализо­
прикачити фам., пришити фам., на­ вати, опуномоћити, допустити, оза­
товарити фам., прилепити фам. 6 конити, одобрити, омогућити , озва­
(непосредно дати из руке у руку) в. ничити, ауторизирати, регулисати,
уручити
оверити, верификовати (и -цирати),
додатно прил. засебно, преко, приде, поткрепити (нечијим ауторитетом),
посебно, одвојено, екстра, напосе арх. овјеровити хрв.
додворавати се несврш . подила­ дозвољен прид . допуштен, зак о­
зити, улагивати се, увлачити се, по­ нит, легалан, важећи, валидан, ис­
влађивати , ласкати, умиљавати се, праван, вредећи, ваљан, легитиман,
ићи низ длаку изр . , чепити се фам., ауторизован, одобрен, право снажан,
чмарити се жарf. вул!. - уи. угађати признат, законски, пуноважан, непо­

додир м О в. веза 1. 6 в . веза 4. ништен, незабрањен, правомоћан,

додирнути сврш. прел . О (доћи у пуноваљан, по закону, прописан,

додир с нечим) пипнути, дирнути, регуларан, уставан суж. , незастарео

таћи, Дотаћи, дотакнути, докачити, суж., курентан форм., пуновредан

окрзнути (мапо -) реШ . , правоваљан реШ . , на снази изр.
дозивати I докон 154

дозивати несврш. прел. О зва­ ногама изр. - уи: очигледан, доследан,

ти, призивати, викати, клицати @ уверљив

(придобијати некога за нешто) в. доказати сврш . прел. (riоказати

врбовати истинитост доказима) аргумен­
дозидати сврш. прел. (наставити TOBaTJ;I, образложити, осветлити,
градњу неке грађевине) в. доградити објаснити, документовати, про­
ДО311абоrа прил . О превише, суви­ тумачити, појаснити, разложити,
ше, претерано, без мере, у бескрај, расветлити, утемељити, пружити

неумерено, бескрајно, до бесвести аргументе, изложити, дати чврсте

фам. @ в. врло темеље, разбистрити, побити аргу­

дознати сврш. прел. О (доћи до са­ ментима, описати, поткрепити до­

знања) сазнати, установити, чути, казима, приближити, илустровати,

дочути, начути, уверити се (у нешто), дочарати, рашчистити, . нацртати

добити информацију - уи: разумети, фам., фундирати реШ., илустрирати

спознати, открити @ в. прозрети 1. хрв . - уи. убедити 1.
дојенче с в. беба доказати се сврш. в. потврдити се

дојити несврш . прел. хранити, чува­ дока,ив прид. (који се 'може дока­
ти, гајити, неговати, пазити, култи­ з~ти) ..
висати,пестовати,гојити доказивати несврш. прел . (покази­
док' везн. О (временски, за изра­ .вати истинитост доказима) в. дока-
;
жавање истовремености с главном зати

реченицом) докле, док-год, догод, докачити сврш. прел. О в. додирну­

докле-год, кад, дока ре/., доке ре/. @ ти @ в. дохватити
(временски, за изражавање траја­
ДОКОllица ж О в. беспослица @ в.
ња радње) у време, за време, кад @)
колотечина
(узрочно, за означавање онога што
ДОКОllичар м О в. дангуба 1. @ в.
је у зависној реченици узрок онога у
д~нгуба 2.
главној реченици) кад већ, пошто, с
ДОКОllичарење с в. беспослица
обзиром на то да, чим О (последич­
но, за означавање резултата) тако да, ДОКОllичарити несврш. непрел. в.

те, па беспосличарити

док' м в. лука ДОКОllичарски прид. беспосли­

чарски, нераднички, маркирантски,
доказ м (нешто што сведочи о не­
чем) потврда, сведочанство, чиње­ готовански, немарнички, лењ, бада­
ница, знак, знамен, образложење, по­ ваџијски, окламашки, беспослењач­
тврђеност, атест - уи. аргумент ки, џабалебарошки, мукташки, за­

доказан прид. аргументован, за­ бушантски фам., филозофски фам:,

снован на чињеницама, одбрањен, паразитски фам., трутовски фам.

основан,оправдан,утемељен,ваљан, докон прид. беспослен, залудан, уза­

снажан, устројен, опипљив, веродо­ лудан, пасиван, дангубан, излишан,
стојан, дојмљив, на месту, смислен, непродуктиван, некористан, неакти­

појмљив, несумњив, сугестиван, с те­ ван, нерадан, незаузет, стајаћи, бес­

жином, релевантан, с главом и репом предметан, неделатан, бескористан,
фам., фундиран реШ., на сигурним нерадин, инертан, доколичан, леже-
155 докрајчити I Домаћи

ћи, стерилан фи!., јалов фи/., бес­ долет с (приспеће у лету) в. доле­
плодан фи/., статичан фи/. бесциљан тање

суж. - уи. лењ, слободан, сувишан, долетање с (приспеће у лету) до­

индолентан, безвредан, безвољан, лет, слетање, прилетање, атерирање,

равнодушан,непотребан спуштање, приземљење, приземља­

докрајчити сврш. прел. О (нешто вање - уи . долазак

привести крају) в. завршити 1. @ в. долетети сврш. непрел. (приспети
уништити @) в. убити у лету) слетети, прилетети, атерира­
доктор м О (највиша академска ти­ ти, спустити се, приземљити се - уИ .
тула и особа која је стекла ту титулу) доћи
.. @ (титула која се стиче завршава­ доличан прид. О (који одговара не­
њем медицинског факултета, особа ком личном вредношћу) достојан,
која је стекла ту титулу) в. лекар @) вредан, завредео @ в. (који одговара
фам. стручњак некоме или нечему) одговарајући,
документ м О (текст с подацима сразмеран, упоредив, истоврстан,

који нешто потврђују) исправа, ле­ корелативан @) (који се истиче лепим

гитимација, исказница, лична карта, понашањем) в. љубазан
грамота ре/., личњак фам., папири долично прип. (на доличан начин)
фам., аусвајс жар!. @ (чињеница која достојно, пристојно, прилично, фи­
сведочи о нечем) в. доказ но, уљудно, углађено, угодно, кул­
документација ж в. грађа турно

документовати сврш. прел . в. до­ дом м кућа, боравиште, седиште, до­

казати маћинство, место боравка, огњиште,
докусурити сврш. прел . О фам. в. станиште, настамба, конак, резиден­
убити @ фам. в. докрајчити 1. @)арх. ција, апартман, стан суж., кров фи/.,
в . завршити 1. свој на своме изр . , легло фи!., адреса
докучити сврш. прел . О в. дохвати­ фи!., праг фи!., матица фи/., гнездо
ти @ в. схватити фам., кућица-слободица фам., гајба
долажење с в. долазак жарi., место становања форм . , стам­

долазак м долажење, стизање, при­ бена јединица форм., домицил форм. ,

стизање, доспеће, примицање, на­ пребивалиште форм., легало арх.,

илазак, појава, приспеће, ступање, обитавалиште реШ., кућанство хрв.,

приближавање, догегање жар!., скок кров над главом изр. - уи: склониште,
жар!., доход арх. ре!., долаз арх., до­ завичај

шашће арх. домаћи прид. О овдашњи (или та­

долазити несврш. непрел . О (ходом мошњи), локалан, месни, завичајни,

или неким превозним средством при­

домородан, околни, овострански,

спепати) стизати, приспевати,присти­ домородни, обласни, родни, овде­

зати, наилазити, појављивати се, гегати шњи ре!., амошњи арх. ре!., помесни

се фам. @ в. навирати @) (- у неке окол­ реШ. @ в. интиман

ности) в. западати О (- повремено у домаћин м господар, газда, вла­

посету) свраћати, навраћати, појављи­ сник, поседник, ималац, земљодр­

вати се, завраћати реШ. 0 в. доспевати жац, властелин (феудални - земље),

@ (водити порекло) в. потицати 1. држалац, ~TaHoдaBaц (- који изнајм-
домаflинство I донети·

љује стан), свој на свом, кућевласник, ристити гужву, скројити фи!.

земљопоседник (- који поседује зе­ домишљат прид. вешт, креати­
мљу), падроне ре!., ефенди ре!., при­ ван, даровит, инвентиван, таленто­

тежалац арх., велможа арх., спахија ван, стваралачки, способан, обда­

арх., сопственик арх., притежавалац рен, оригиналан, надарен, маштовит,

арх., ага арх. ре!., кућегазда реШ., га­ продуктиван, делатан, ингениозан,

здаш реШ., чорбаџија реШ., грунташ сналажљив, имагинативан, окретан,

реШ., госа хии. прегалачки реШ., талентиран хрв. -

домаflинство с в. дом уи: предузимљив, геНИЈалан
домаflица ж господарка, газдарица, домишљатост ж в. дволичност
кућедомаћица реШ., маја ре!., кућани­ домишљен прид . в. дефинисан
ца хрв. - суж: стјуардеса, хостеса, го­
домовина ж дедовина, отаџбина,
стоприматељица реШ.
завичај, земља, постојбина, бабови­
домашај м домет, досег, дохват,
на, гнездо фи!., очевина ре!., домаја
замах, распон, ширина, дијапазон,
арх., патримониј реШ.
обим, оквир, опсег, далекосежност,
домородац м О (онај који је поре ­
домаК,величина, видик,распростра­
клом из датог места) урођеник, ста­
њеност, обухват, раширеност, ампли­
роседелац, старинац реШ . е (онај ко­
туда фи!.
ји је из тог места) мештанин, Домаћи/
домен м делокруг (поље деловања),
овдашњи човек, локалац жар!. - уи.
подручје, рејон, сфера рада, круг, до­
земљак
мет, поље (деловања), област, оп­
домородачки прид. (о народима)
сег, територија фи!., терен фиf. - уи:
староседелачки, аутохтон, урођени
окружење, средина
фи!.
домет м О домашај, видик, до сег,
домоflи се сврш. в. зграбити 1.
обим, дохват, замах, распон, шири­
на, дијапазон, оквир, опсег, далеко­
домунђавати се несврш. дошапта­
вати се, шапутати, шаптати, шушка­
сежност, домак, величина, границе,

распрострањеност, обухват, рашире­ ти, ћућорити, мунђати фам., шишо­

ност, амплитуда е Достигнуће, оства­ тиратиреш.

рење, резултат, учинак, постигнуће, донедавни прид. (који се скоро де­

подвиг, продукт, испуњење - уи . ис­ сио) в. недавни
ход, околина 1. донекле прил. О (до неког степена,
доминантан прид. О истакнут, мере) делимично, имало, унеколи ­
главни, владајући, преовађујући, нај­ ко, колико-толико, у одређеној мери,
битнији, претежан, пресудан, госпо­ мало, ма КОJIИКО, барем мало, макар
дујући, предоминантан е в. загри­ мало, до неке мере, дјеломице хрв. е
жен 1. (до извесне даљине) донде суж. , дов­
доминација ж превласт, надмоћ, де суж. @) (до извесног времена) за не­
премоћ, надмоћност, моћ, супериор­ ко време

ност, владавина - уи. власт донети сврш. преЛ.доставити, при­

домислити се сврш. снаћи се, до­ нети, допремити, пренети, апорти­

сетити се, омислити, смислити, из­ рати, довести, испоручити, уручи­

мудрити, сетити се, извентати, иско- ти (неком), Довући, дотерати, догу-

157 доноситиlдопуштен

рати, навести арх., добацити фам. в. дописивање 6 (писмена порука)

- уи. дати писмо, пошиљка 0 в. додатак

доносити несврш. прел . 6. донети дописивање м (размена писама)

допадати се несврш. свиђати се, преписка, ко ре спонденција , допис

волети, пријати, марити, годити, би­ реШ.

ти драго, густати ре!., бити по вољи допремање с в. достава

- уи. одобравати допринети сврш. прел. О (дати до­

допадљив прид . (који изазива принос у неком послу) додати, придо­
пријатна осећања и пријатне је спо­ нети, придодати, придати, подупре ­

љашњости) примамљив, привлачан, ти, омогућити, помоћи, потпомоћи,

атрактиван, леп, красан, наочит, за­ учинити, урадити, приложити, дати

носан, магнетичан, сладак, згодан, за­ удепа, олакшати, ангаживати се, сма­

нимљив, интересантан, цакан, љуба к, њити терет, пружити руку изр., дати

вабљив, меден, дражестан, мамљив, све од себе изр. е УJIОЖИТИ, уплатити,

луткаст, леполик, красотан, чаран, кредитирати

лепушкаст, замамљив, рафинир ан, допринос м О учешће, учествова­

грациозан, мио, убав ре!., гиздав арх., ње, удео, ангажованост, ангажман,

миловидан реШ., изгледа н ре!., мило­ интервенција, деловање, ангажова­

лик арх., зоран ре!., уписан pef., гле­ ње, партиципациј а, узимање учешћа
дан реШ., шик неиром. фам . , дојмљив (у нечему) - уи: помоћ, труд е в. по ­
хрв. - уи. божанствен, леп, узбудљив, рез

провокативан,добар,отмен допуна ж О додадак, прилог, упот­

допадљивост ж лепота, дражест, пуњење, попуна, апендикс, допис

дражесност, зав одљивост, атракција, реШ., дометак хрв. е в. амандман @) в.

љупкост, угодност, примамљивост, белешка

грација, шармантност, шарм, при­ допустити сврш. прел . О ДОЗВОJIИ ­

влачност, драгост, грациозност, маг­ ти, одобрити, сложити се, пристати,

нетизам, неодољивост, склад, склад­ аминовати, прихвати ти , пустити,

ност, милина, чар, симпатичност, дати слободу, благословити, изаћи у

умилност; пожељност, драж, афини­ сусрет, пустити, дати, легализовати,

тет, финоћа, атрактивност, красота, аминати ре!. е (учинити правно до­

убавост, умиљатост, пријатност, сим­ звољеним) в. дозволити 2.
патија, свидљивост, наочитост, лепо­ допуштање с в. ауторизација
ликост, миљушност, примамљвост, допуштен прид. (који је по закону)
лепушкастост, угода, милоћа, мило­ дозвољен, исправан, вредећи, ваљан,
видност, занимљиво ст, замамност, законит, легалан, важећи, валидан,
магнетичност, магнет фи!., магија легитиман, незастарео, ауторизован,

фи!., зор ре!., аман ре!., мачкастост одобрен,уставан,правоснажан,при­

фам. женственост суж. - уи: благост, знат, законски, п уноважан, непони­

харизматичност, доброта, нежност штен, незабрањен, правомоћан, пу­

допис м О (писмени извештај за но­ новаљан, по закону, прописан, регу­

вине или уопште) чланак, изве штај, ларан, данашњи фам., текући фам.,
репортажа, текст - уи. вест е (зв а­ курентан форм., пуновредан реШ.,
нич ни акт) распис, циркулар @) реШ. правоваљан реШ., на снази uзр.
 I
допуштење доспедан

допуштење с О 6. одобрење б 6. нављати се, прежвакавати, гуспати

договор
фам. - уи. мучити, сметати 1. б ирел.

дораспост ж 8. знање 1. иритирати, оптерећивати, гњавити,

салетати, спопадати, опседати, ис­
дорастао ПРИД. О 8. вичан б 8.
црпљивати, узнемиравати, давити
компетентан
фам., масирати фам., гушити фам.,
дорат м заол. '" уи. коњ
тмушити жарi., смарати жарf. - уп.
досада ж О (непријатно осећање
наваљивати 1. '" уи. брбљати 1., зло­
изазвано нерадом, незаинтересо­
стављати, детаљисати
ваношћу или нечим спичним) јед­
ноличност, монотонија, смор фам., досађивати се несврш. (проводити

смарачина фам., дуго време изр. арх. време у досади) бпејати фам., смара­

- уи. учмалост б 8. досађивање @) ти се жарf. - уи. висити 1, беСПОСJIИ­

(досадан човек) 8 . гњаватор чарити

досадан ПРИД. јеДНОJIИК, монотон, Aocer м О 8. домет 1. б 8 . вепичина

напоран, неинтересантан, заморан, 3.

једнопичан, прозаичан, без динами­ досеrнути сврш. прел. 8. дохватити

ке, нединамичан, неузбудљив, увек досеn:.енИк м (онај који је однекуд

исти, незанимљив, у истом тону, су­ дошао) дошљак, усељеник, добегпи­
вопаран, непоетичан, свагдашњи, ца, ПРИДОШJIица, имигрант, дођош
обичан, бескрван фи!. , беЗJIичан pef. - уи. емигрант
фиf. , безбојан фиf., сморан фам., ме­ досетити се сврш. О (призвати из
ханички реШ., рутински реШ. - уи :
заборава) 8. сетити се б 8 . снаћи се
глуп, безвезан
досетка ж О виц, којештарија, до­
досадити сврш. прел. О (постати
скочица, шапа, гпупост, будалашти­
незанимљив, монотон) угњавити, до­
на, пошапица, МУДРОJIија фиf., извала
јадити, дозлогрдити, заморити, уда­
жаРf., бисер жар!. , одвала жарf. б 8 .
вити фи!., угушити фи!., удавити фи!.,
враГОJIија
сморити жарf., уништити ексир. , по­
досетљив ПРИД. О довитљив, про­
пети се на врх главе изр., доћи до грпа
мућуран, сналажљив, видраст - уи.
изр. б (постати досадно) дозлогрди­
паметан, спретан б(онај који свесно
ти, бити преко главе, сморити жарf.
производи смех) 8. духовит
досадњаковић м 8. гњаватор
досетљивост ж О 8. памет б (осо­
досађивање с гњављење, узнеми­
бина оног који свесно изазива смех)
равање, гњаважа, досада, сметање,
8. духовитост
понављање, масажа фи!., литанија
досије м записник, регистар, фајл,
фи!., банта pef., писличарење ре!., да­
датотека, фасцикпа, протокол, досје
вљење фам . , давеж фам., смор фам.,
смарање фам., смарачина фам., ин­ Доскочица ж виц, досетка, које­

комодација реШ . - уи: мучење, приго­ штарија, шала, глупост, будалашти­

варање на, пошаJIица, мудролија фиf., извала
досађивати несврш. непрел. прел. жарf., бисер жарf., одвапа жарf.

О неирел . понављати, бити јеДНОJIИ­ доспедан ПРИД. (који се држи неког

чан/заморан, говорити увек исто, мишљења и начела) постојан, непро­
замарати, причати једно те исто, по- менљив, непопустљив, истрајан, упо-
159
--------------------------------~--~--~~--~~
доспедност дотерати I

ран, чврст, непоколебљив, устрајан, достојанствен прид . О 6. пошто­

принципијеJIан, конс е квентан, ду­ ван 1. б 6. уважен 2.
рашан, стабилан, устаљен, поуздан, достојанственик м (знаменит,
окорео фам. - уи : привржен, логи­ славан, велик човек) величина, ве­
чан, отпоран, стваран, снажан, ди­
ликан, ауторитет, углеДник, моћник ,
СЦИПJIинован
доајен, име (велико), одличник , пр ­
доспедност ж истрајност, устрај­ вак, махер, велико име, гигант, вели ­

ност, постојаност, неуморно ст, не­ каш, фигура, капацитет, величина,

поколебљивост, ревност, стабил­ цвет друштва, неко и нешто, кпаса,

ност, поузданост, непроменљивост, марка фи!., маестро фи!., човек од

непопустљивост, принципијелно ст, формата фи!. , бесмртник фиr. , кали­
константност, непромењивост, ду­ бар фи!., крупна риба фам., легенда
рашност, перманентност, окорелост фам., крупна зверка фам., буџован
фам. - уи : устаљеност, ОДJIУЧНОСТ, фам. , буџа фам., мудоња жар!. , фаца
континуитет, храброст, тврдогпа­ жар!. , мудо жар!., целебритет реШ.,
вост, стрпљивост нотабилитет реШ.
доспевати несврш. непрел. О (- до достојанство с узвишеност, гор ­
неке фазе у развоју) дотеривати, до­ дост, понос, величина, племенитост,

гуравати, долазити, стизати б 8. до­ значај, признатост, истакнутост,

JIазити 1. уваженост, угпед, нотаБИJIитет, це­
доспети сврш . непрел. О (- до неке њеност, запаженост, угпедност, извр­

фазе у развоју) дотерати, догурати, сност, знатност, прворазредност

доћи, стићи б 8. доћи 1. дотакнути сврш. прел. (доћи у до­

доспеће с 8. долазак дир с нечим) 6. Дотаћи
доста прил . О (онолико колико је дотаћи сврш. прел. (доћи у додир с
потребно) довољно, достатно, у до­ нечим) дирнути, пипнути, додирну­
вољној мери, КОJIИКО треба б 8. врло ти,таћи,дотакнути
@) превише, премного, преко гпаве, дотеран ПРИД. кићен, гиздав, укра ­
сувише, претерано, дозлабога, без шен, епегантан, нађинђан, накићен,
мере, у бескрај, неумерено, бескрај­ накинђурен, нацифран, упепшан,
но, до бесвести фам. - уи. много нагиздан, полепшан, напирлитан,

достава ж дистрибуција, испорука, уређен, китњаст, сређен, кокетан,

опскрба, уручивање, предаја, доста­ урешен, наJIицкан, пицнут жар!., у
вљање, допремање, опскрбљивање, тренду жарf. , углачан фи!. - уи : от­
издавање мен, сјајан, модеран, блистав, угла ­
доставити сврш. прел . испоручити, чан, скупоцен - уи: раскошан, наме ­

уручити, предати, допремити, доне­ штен, биран

ти, испоставити, изручити, издати, дотераност ж 6. елеганција
пренети фам . , JIиферовати фам., екс­ дотерати сврш. прел. и непрел.
традирати форм. О ирел. (довести неки предмет) дову­
достављање с 8. достава ћи, догурати - уи. донети б неирел.
достиrнуће с остварење, резултат, (- до неке фазе у развоју) доћи, догу­
учинак,домет, постигнуће, норма, би­ рати, доспети, стићи @) ирел. 6. уре­
панс, продукт, испуњење - уи. исход дити
 I
доток драrуwица 160

доток м О (оно што дотиче равно­ качити, ухватити, шчепати, зграбити,

мерно и предвиђено) Дотицање, при­ уграбити, дограбити, ћапити, при­
тицање б В. прилив грабити, гепити, пограбити, апити

дотрајао прид. похабан, матор, ре!., папити ре!. , шћапити фам. - уи.
дирнути
ислужен, оматорео, пропао, изно-

> шен, искрзан, издеран, преживео, доходак м в. зарада

бедан, рушеван, устајао, оклепан, дочек м в. добродошлица

времешан, излизан, потпеушан, дочекивање с примање, гошћење,
безвредан, истрошен, рабатан, из­ угошћавање, чашћење - уи . гозба
рађен, трошан, кржљав, отрцан, кр­ дочепати се сврш . в. дохватити
зав, исцрпљен, подеран, изупотре­
дошљак м (онај који је однекуд до­
бљаван, изједен, ритав, овештао, шао) досељеник, усељеник, добегли­
поцепан, ништаван, оскудан, изве­
ца, придошлица, имигрант, дођош
штао, дерутан реШ . , збабан фам . , ре!. - уи. емигрант
сажвакан фам., прњав фам., разје­
Apar прид. мио, врли, милостан, ми­
бан нар., пртен реШ., роњкаст реШ.
лостив арх.
- уи . одрпан, стар
драrовољно прил . в. добровољно
дотући сврш. прел. О В. убити б В.
драrољуб м бот. (лат. Тropaeo!l1m
докрајчити 1.
majl1s) ре!: латинче, љубидраг, већи
доћи сврш. и несврш . непрел. О сврш. драгољуб, латифа, пењалица, спак,
стићи, доспети, приспети , пристићи,
алчашица, лазибубе , драгомиље
појавити се, створити се, дотерати се
AparOCT ж в . дражесност
фам., дorегати се фам. - суж: дохода­
драrоцен прид. О непорцењив, ба­
ти, допутовати, допловити, довести
снослован, као светог Петра кајгана
се, долетети, спетети б сврш. (~y не­
uзр. фам. - уи: скуп б в. редак
ке околности) доспети, запасти, упа­
драrоценост ж в. вредност
сти е) сврш. В. банути {) несврш. в.
драrуљ м в. дијамант
коштати 0 несврш. фам. в. налазити
се @ сврш . (~ до неке фазе у развоју)
дотерати,догурати,доспети,стићиб
Драгуљи
несврш. фам. в. дуговати
доуwник м информатор, детектив,
аквамарин кварц смарагд
агент (тајни ~), шпијун, обавешта­ аметист опал тиркиз

вач, провокатор, диверзант, пот­ брилијант перидот топаз

казивач, цинкарош, денунцијант, гарнет рубин турмалин

дијамант сафир цитрин

одавалац, дојављивач, тајни агент,
пријављивач, пријавитељ, дојавитељ,
обавештајац, достављач, проказивач,
драrушица ж бат. (лат. Senecio Vl11-
шпицлов ре!.
garis) ре!: гопуждравка, гушчерњак,
дохакати сврш. прел. реШ. в. докрај­
драгучац, драгушац, жабља трава, ба­
чити 1.
дељчац, старачац, мрзличњак, дивљи
дохват м в. домет 1. блишњак, гопуждрака, костричић, кр­
дохватити сврш. прел . дочепати се, стовник, мпијечњак, мали костриш
Домоћи се, докучити, досегнути, до-
161 драж древан I

врева, ларма, галама, жамор, у з вики ­

драж ж в . дражесност

дражесност ж пепота, дражест,

вање, писка, урликање, јаукање, ур ­
пање, цика, дрека, кричање, дерњава,
атракција, заводљивост, допадљи­
вриска, повика, цичање, дерање, ри­
вост, љупкост, угодност, примамљи­
ка, цилик, циликање, повици, узвици ,
вост, грација, шармантност, шарм,
жагор, алаука, крештање, галамљење,
привлачност, драгост, грациозност,

магнетизам, неодољивост, склад, грајање, пиштање, џева, гром ор, ур ­

складност, МИJIина, чар, симпатич­ небесна вика, вриштање, врискање,

ност, умилност, пожељност, драж, урнебес фи!., орњава ре!., орљав а ре!. ,
афинитет, финоћа, атрактивност, дерачина фам., весак арх. ре!. , дера ­

красота , убавост, умиљатост, при­ ча арх. , врка арх., брека арх. , рогобор
jaTHocT' симпатија, наочитост, лепо­ арх. - уи. бука, лупање
ликост, миљушност, примамљвост, драп прид. в. бледосмеђ
лепушкастост, угода, милоћа, мипо­ драти се несврш . в. дерати се

видност, занимљивост, замамност,

магнетичност, магнет фи!., магија
фи!., зор ре!. , аман ре!., мачкастост
фам. женственост суж., - уи:
харизматичност, доброта, нежност
дражест ж в . дражесност
дражестан прид. в. диван'
дражити несврш. прел. О (доводити
у стање појачане осетљивости) на­
драживати, узнемиравати, узрујава­
ти, узбуђивати, дрмати, комешати б
6. задиркивати е) (придобијати неко­
га за нешто) в. врбовати {) (дозивати
животиње вабом) в. вабити
дражити сврш. несврш . прел . в.
зивати
дрварица ж заал . (лат. Urocerl1s gi-
gas) оса pef.
дрвенарија с (предмети израђени
бпагост,
од дрвета) дрвена роба суж. , дрвени
намештај суж., ламперија суж.
дрвити несврш . непрел. 6 . блебета­
1.
ти
дрвљаникм 6. амбар 1.
дрво с О (вишегодишња биљка) ко­
рен, стабло и крошња б (материјап
за огрев, занатство, индустрију и сп.)
,.. е) в. дрвенарија
дрворед м алеја, стаза (између др ­
вореда), апеј арх.
до­
дрвоточ м заал . (пат. Xy!oborl1s dis-

par) дрвојед
дракон м зоал. (лат. Draco volans)
дрвоточац м заал. (лат. Terredo па­
летећи змај
valis) вртушчица, шкољкаш
драма ж О (врста књижевног дела)
б (група људи која учествује у праиз­ дрвоточци м мн. заал. О ,.. (род ин­

водњи драме као позоришног дела) ,.. секата, лат. Anobiidae) б ,.. (род леп­

е) (узбудљив догађај, обично траги­ тирова, пат. Cossidae)

чан) изгред, испад, излет, ексцес, ин­ древан прид. О давни, антички,

цидент, сензација, афера, неприпика, давнашњи, престар, прастар, врпо

скандал, збрка, бепај фам. , циркус стар, антикни, антични, од памтиве­

фам . , хаос фам., крш жар!. - уи. до­ ка,прадаван,претпотопни, исконски

гађај фи!. , метузапемски фам . , изумрпи

дранrулија ж О 6. ситница б 6 . ве­ фам., стар као Библија фам., ветак
зење арх., ветах арх., вајкадањи реШ . , ста­

драње с крика, викање, вика, граја, родреван реШ. б фи!. в . застарео

 I
древност дрзак
древност ж в. давнина
дреждати несврш. непрел .
стајати, проводити време на јед­
ном месту) џеџати, зверати, куња­
ти, дангубити, глуварити, зврјати,
висити, задржавати се, џоњати, ча­
мити, шалабазати, кружити (наоко­
ло), диплити, зјапити фам., зев ати
фам ., смрдети жар!., чучати жар!.
уй: блејати жар!., чекати, беспосли­
чарити,лутати
дрека ж в. драње
дрекнути сврш. прел. в. викнути
дремати несврш . непрел. прел. (спа­
вати лаким сном, у полусну) миро­
вати, почивати, дремкати фам., дре­
муцкати фам., џоњати фам. , њорати
фам. - уй. спавати, дремнути
дремеж м буновност, сањивост,
поспаност, дремљивост, непробуђе­
ност, ом ама, успаваност, нерасање­
ност, неактивност, малаксалост,
лусан,дремка, неразбуђеност,дрема­
вица, успорено ст, сненост, заспаJIОСТ,
клонулост, полудрем, сананост, дре­
мовност, спорост, куњалица,
дремање, омамљеност фи!., неживот­
ност фи!., опијеност фи!. , фјака ре!.,
уљуљаност фам.
дремка ж в. дремеж
дремљив прид. неиспаван, поспан,
сањив, дремован, снен, уморан, успа­
ван, непробуђен, неразбуђен, санен,
нерасањен, спављив, спаваћив реШ.
дремљивост ж в. дремеж
дремнути сврш. непрел. одремати,
спавнути, поспавати, дремуцнути,
отпочинути, откунтати жар!., отчма­
вати жар!.
дремован прид. в. дремљив
дрен м бот. (лат. Cornus mas)
курослипник, дренак, жути дренак,
дренић, дрини ка, тврди дријен, дри-
162
Јенак, дренка, дрин, црвени дријенак,
(дуго румени дрен, дрењ, дрњулић, дрено­
вина, дријен, бипа свибовина, дрино­
вина
дресирати несврш. прел . (обучава­
ти животиње) увежбавати, кротити,
укроћавати, дриповати жарi.
дресура ж обучавање, извежбава­
- ње, дрип жар!.
дречање св. дерање 1.
дречати несврш. непрел. О в. дерати
се @ в. јаукати 2.
држава ж О земља, админстратив­
на јединица, друштво, територија,
заједница, нација фи!. , сатеJlИТ фи!.,
сила фи!., груда фи!. , губернија арх.
- суж: репубпика, федерација, конфе ­
дерација, домовина, покрајина, про­
винција, царство, монархија, краљев­
ство, војводство, монархија, КОJIОНИ­
ја, протекторат @ арх. в. имање
по­ држач м в. дршка
дрзак прид . О некуптуран, при­
митиван, непристојан, припрост,
простачки, непријатан, безобразан,
дрем, бесраман, неучтив, недоличан, нева­
спитан, незгодан, безобзиран, неоте­
сан, нељубазан, неуместан, неуљудан,
насртљив, раскаJlашан, непросвећен,
разуларен, необразован, неморалан,
саблажњујући, вулrаран, скандало­
зан, набусит, сиров, баналан, прост,
недостојанствен, неваљао, срамотан,
опсцен, саблажњив, некултивисан,
увредљив,неуљуђен,нечувен,бести ­
јалан, скаредан, бестидан, неџентле­
менски, неприличан, дивљи, кочија­
шки, варварски, неуслужан, неСJlан,
груб, прљав, неЦИВИJlизован, про­
фан, недостојан, оштар, без манира/
поштовања, лоше одгојен, безазоран,
ре!: неукус ан, неплеменит, фриволан, не­
славан, безочан, опор, неделикатан,
неприкладан,. неугодан, отресит, љи-
1б3

Државе са rпавним rраДовима

ДРЖАВА ГЛАВНИ ГРАД ДРЖАВА ГЛАВНИ ГРАД

Авганистан Ка6ул Етиопија Адис Абеба
Азербејџан Баку 3амбија Лусака
Албанија Тирана 3еленортска острва Праја
Алжир Алжир (град) 3имбабве Хараре
Андора Андора ла Веља Израел Јерусалим
Ангола Луанда Индија Њу Делхи
Антигва и Барбуда Сент Џон Индонезија Џакарта
Аргентина Буенос Ајрес Иран Техе ран
Аустралија K'\I 6e pa Ирак Багдад
Аустрија Беч Ирска Да6лин
Бахами Насау Источни Тимор Дил и
Бахреин Манама Исланд Рејкјавик
Бангладеw Дака Италија Рим
Барбадос Бриџтаун Јамајка Кингстон
Белорусија Минск Јапан Токио
Белгија Брисел Јордан Аман
Белизе Белмопан Јемен Сана
Бенин Порто Ново Јерменија Јереван
Боливија Сукре Јужна Африка Преторија
Босна и Херцеговина Сарајево Казахстан Астана
Боцвана Габороне Камбоџа Пном Пен
Бразил Бразилија Камерун Јаунде
Брунеј Бандар Сери Бегаван Канада Отава
Бутан Тим6у Катар До ха
Бугарска Софиј а Кенија Најроби
Буркина Фасо Уагадугу Кина Пекинг
Бурунди Буџумбура Кипар Никозија
Вануату Порт Вила Кирибати Јужна Тарава
Ватикан Ватикан Киргистан Бишкек
Венецуела Каракас Колумбија Богота
Вијетнам Ханој Комори Морони
Габон Либрвил Конго, Rепублика Бразавил
Гамбија Банџул Конго,Дем.
Гана Акра Република Киншаса
Гвајана Џорџтаун Кореја, Јужна Сеул
Гватемала Гватемала (град) Кореја, Северна Пјонгјанг
Гвинеја Кона кри Костарика Сан Хозе
Гвинеја-Бисао Бисау Куба Хава на
Гренада Сент Џорџес Кувајт Кувајт (град)
Грузија Т6илиси Лаос Вијентијан
Грчка Атина Лесото Масеру
Данска Копенхаген Летонија Рига
Доминика Розо Либан Бејрут
Доминиканска Реп. Санто Доминго Либерија Монровија
Египат Каиро Либија Триполи
Еквадор Кито Литванија Вилњус
Екваторијална Лихтенштајн Вадуц
Гвинеја Мала60 Луксембург Луксембург
Ел Салвадор Сан Салвадор Мадагаскар Тананариво

Еритреја Асмара Мађарска Будимпешта

Естонија Талин Македонија, БЈР Скопље
 Државе са главним градовима

ДРЖАВА ГЛАВНИ ГРАД ДРЖАВА ГЛАВНИ ГРАД

Малави Лилонгве Сенегал Дакар
Малезија Куала Лумпур Сијера Леоне Фритаун
Малдиви Мале Сингапур Сингапур
Мали Бамако САД Вашингтон
Малта Ла Валета Словачка Братислава
Мароко Рабат Словенија Љубљана
Марwалска Острва Маџуро Соломонова
Мауританија Нуакшот Острва Хоњара
Маурицијус Порт Луис Сомалија Могадишу
Мексико Мексико Србија Београд
Мијанмар Наи Паи То Судан Картум
Микронезија Паликир Сури нам Парамарибо
Молдавија Кишињев Тајван Нанкинг
Монако Монако Тајланд Бангкок
Монголија Улан Батор Танзанија ДоДома
Мозамбик Мапуто Таџикистан Душанбе
Намибија Виндхук Того Ломе
Науру нема Тон га Нуку'алофа
Немачка Берлин Тринидад и Тобаго Порт оф Спејн
Непал Катманду Тунис Тунис
Нови Зеланд Велингтон Турска Анкара
Нигер Нијамеј Туркменистан Ашхабад
Нигерија Абуџа Тувалу Фунафути
Никарагва Манагва Уганда Кампала
Норвеwка Осло Уједињени Арапски
Обала Слоноваче Јамусукро Емирати Абу Даби
Оман Маскат Уједињено
Пакистан Исламабад Краљевство Лондон
Палау Мелекеок Украјина Кијев
Панама Панама (град) Уругвај Монтевидео
Папуа Нова Гвинеја Порт Морезби Узбекистан Ташкент
Парагвај Асунсион Фиџи Сува
Перу Лима Финска Хелсинки
Пољска Варшава Филипини Манила
Португалија Лисабон Француска Париз
Руанда Кигали Хаити Порт-о-Пренс
Румунија Букурешт Холандија Амстердам
Русија Москва Хондурас Тегусигалпа
Самоа Апиа Хрватска Загреб
Сан Марино Сан Марино (град) Централноафричка
СаоТомеи Република Банги
Принсипе Сао Томе Црна Гора Подгорица
Саудијска Арабија Ријад Чад Н'Џамена
Сирија Дамаск Чеwка Праг
Свазиленд Мбабане Чиле Сантијаго
Свети Кристофер и Џибути Џибути
Невис Бастер Швајцарска Берн
Света Луција Ка стр и Шведска Стокхолм
Свети Винсент и Шпанија Мадрид
Гренадини Кингстаун ШриЛанка Коломбо
Сејwели Порт Викторија

~I~------------------------------------------~
165
гав фам .• зао стао фИf.• ружан фИf.•
низак фИf.• кухарички pef.•
pef.• тунгускиpef.• грез неЙром. pef.•
дебеле коже фам .• непрофињен фам .•
распуштен фам .• сељачки жарf.• др­
зовит арх .• да нема носа траву би па­
сао изр .• сокачки арх .• набрецит реШ .•
нерафиниран еуф .• неуглађен еуф .•
неотмен еуф .• негосподски еуф .• неса­
вршен еуф .• говедски Uof.• говедарски
Uof.• непријазан хрв. - уй: препотен­
тан.охол.осион.развратан.пркосан.
осоран @ в. груб €) в. зао 6 в. високо­
паран 0 в. вратоломан 1.
дрзник м в. покварењак
дрип м обука. мушграње. истрајно
вежбање. дресура фИf.
дрљати несврш. прел. О
равнати и ситнити поорану земљу)
бранити @ фИf. в. шкрабати
дрмати несврш. прел. О (снажно по­
мерати у наглим покретима) трзати.
померати тамо-амо. трести. мрдати.
љуљати. замахивати. потресати. уз­
дрмавати. дрндати фам. @ фИf. (до­
водити У опасност; систем. партију и
сл.) нарушавати. урушавати. потко­
павати. потресати €) в. владати
дрмати се несврш . трести
дрхтавати. потресати се. ммицати се
тамо-амо. љуљати се
дрмнут прид. в. блесав 1.
дрмнути сврш. прел. О (наглим по­
кретом померити) заљуљати. затре­
сти. уздрмати. протрести @ (- некога
нечим) в. ударити €) (снажно пући)
грунути. експлодирати. пукнути
(наглим покретом попити) ис пити.
тргнути.ексирати
дрндати несврш. непрел . в. бучати
дробити несврш. прел . и непрел О
йрел . ситни ти. мрвити. уситњавати.
крунити. рунити. туцати @ нейрел. в.
брбљати
дрзник друг I
дробљење с О ситњење. мрвљење.
едепсуз уситњавање. круњење. руњење. туца­
ње @ фам. в. брбљање
дрога ж наркотик. опијат. наркоза.
стаф жарf.• доп жарf.
дрога ш м в. наркоман
дрогераш м фам. в. наркоман
дрозофипа ж зоал. (лат. Drosophila
melanogaster) винска мушица
дроља ж фам. в. блудница
дромбуљање с в. брбљање
дромбуљати несврш . непрел. фиг. в.
брбљати
дромфуља ж фам. в. блудница
дроњав прид. О в. похабан @ в. не­
уредан
дроњавац м одрпанац. прњавац.
(дрљачом
крпар. ритавац. дроњавко. клошар .
подеранац. дроњо. похабанац . пр­
љавко. похабанко. немарник. штра ­
цун pef.• штрацо pef.• ападрапа фам .•
шљампавко фам .• шлампа фам .•
штрокавац фам .• офуцанко фам .• ва­
шљивац Uof.• мизерија Uof. - уй: про­
палица. просјак
дроњавко м в. дроњавац
дроњак м крпа. траља. прња. дро­
се. по­ ња. подерина.трица.трања.липаћур
pef.• лапат pef.• лепетак pef.• лантар
pef.• лиспар pef.• рита фам .• цуња арх.
дропља ж заал . (лат. Otis) - суж: ве­
лика дропља (лат. Otis tarda) мала
дропља (лат. Tetrax tetrax)
дрскост ж О в. дивљаштво @ в. гор­
дост €) в. инат
6 друг м другар. пријатељ. дружбеник.
сапатник. садруг. компањан. судруг.
другарчина. познаник. колега фИf.•
2. сапутник фИf.• јаро pef .• јаран pef.•
прико pef.• ортак фам .• буразер фам .•
пајдаш фам .• брат фам .• бата фам .•
прикан фам .• пријан фам .• пајташ
фам .• пајтос жарf.• френд жарf.• каме-
другар I друкчији lбб

радреШ., пријашко реШ. дружење с пријатељство, другар­

другар м 6. друг ство, друговање, јаранство, пријате­

другарство с пријатељство, дру­ љевање, побратимство, познанство,

жење, друговање, јаранство, пријате­ пајдаштво фам.
љевање, побратимство, познанство, дружина ж О (они који се нађу
пајдаштво фам. заједно) друштво, тим, група, круг,
другачије прил. 6. друкчије братија, компанија, екипа, скупина,

другачији прид. друкчији, изузе­ шквадра pef., друштванце фам. - уи:

тан, различит, необичан, атипичан,
посебан, изниман, јединствен , осо­
бит, неочекиван, неконвенционалан,
несличан, несвакидашњи, оригина­
лан, нетипичан,бизаран,особен,на­
рочит, издвојен , несвакодневан, не­
јасан, ванредан, ексцентричан, спе­
цијалан, неуобичајен, мистериозан,
савез, јединица, ортаклук @ (они ко­
ји су нечим повезани) једномишље­
ници, саборци, савезници, компањо­
ни, ортаци, судрузи @) (организована
група) организација, удружење, са­
вез, асоцијација, друштво, алијанса,
група, унија, заједница, задруга, клуб,
компанија, удруга Хр6. синдикат суж.

други, чудан, ненормалан, уникатан, дружити се несврш. непрел . (про­

својствен, екстравагантан, другојак, водити време заједно) друговати,
вансеријски, својеврстан, одвојен, састајати се, пајтати се, ортачити се,
ексцепционалан, одели~ различан, петљати се, шуровати

партикуларан, апартан, бесприме­ друид м в. биљар - уи. лекар

ран, куриозан реш., пекулијаран друкчије прил . одвојено, особито,
реШ., другојачији реШ., осебујан Хр6. специјално, неуобичајено, изузетно,
- уи: екстра, властит, непознат, редак,
посебно, изванредно, вансеријски,
незгодан, упадљив, неразумљив, из­
непоновљиво, беспримерно, ванред­
врстан,одличан,настран
но, јединствено, нарочито, особено,
други прид . О (други по реду) ,..@ 6. уникатно, необично, изнимно, друга­
другачији @) (неко од осталих) неки, чије, осебујно, ненадмашно, одели то,
поједини, преостали, сваки од оста­ партикуларно, оригинално, супрот­

лих О (једини који преостаје) супро­ но

тан
друкчији прид. О посебан, разли­
друговање с 6 . другарство
чит, необичан, другачији, изниман,
друговати несврш. непрел. (про­ јединствен,атипичан,особит,изван­
водити време заједно) дружити се , редан, неочекиван, неконвенциона­

састајати се, пајтати се, ортачити се, лан, несличан, несвакидашњи, ори­

петљати се, шуровати

гиналан, нетипичан, изузетан, осо­

другоразредан прид. О споредан, бен, нарочит, беспримеран, издвојен,

помоћни, секундаран, другостепени, несвакодневан,ванредан,ексцентри­

узгредан, другога реда, другоредан, чан, специјалан, дистинктиван, неуо­

другокласан, акцесоран реШ. @ 6. не­ бичајен, други, уникатан, редак, свој­
битан @) 6. лош ствен, екстравагантан, нередовит,

другостепени прид. 6. другоразре­ другојак, вансеријски, својеврстан,

дан 1. одвојен, оделит, различан , партику­
дружбина ж 6. друштво 1. ларан, апартан, дистингвиран реШ . ,
 друм I дувати

пеКУЛИЈаран реш., другојачији реШ., дршка ж (оно за шта се може руком

осебујан Хр6. - уи: екстра, властит, ухватити) ручица, држач, хватаљка,
непознат, чудан, незгодан, упадљив, хваталица, држак, држало, Ј\ржали­

неразумљив, изврстан - сл: бизаран , ца, рукодржач

гротескан, аJIтернативни, неподуда­ дуб м бот. 6. храст

ран, ненавикнут, неједнак, натпросе­
чан, настран, неподобан @ 6. проти­
ван
друм м пут, коловоз, стаза, асфалт,
саобраћајни пут, прометница,
браћајна веза, пртина ре!., утреник
ре!., колник ре!., прилаз фам., коло­
мија арх., колотечина арх., вагаш арх.,
цеста Хр6. - суж: улица, рута, мар­
шрута, траса, линија, канал, трвеник,
пречица, саоник, богаз ре!., лаз ре!.,
коридор, путељак, путања, крчаник,
дубити несврш. прел. 6. копати
дублет м лингв. (два равноправна
назива за исти појам) варијанте, рав­
ноправни облици
сао­ дубок прид. о (који има велико ра­
стојање до дна) бездан (неизмерно
дубок) @ (о местима, пределима) да­
лек, удаљен, глув, забачен, завучен @)
(који настаје треперењем мање уче­
сталости) звучан, соноран, снажан,
јасан, звонак, чујан, громак, ре зонан­
тан, трештав, громогласан, громовит,

пролаз, заобилазница, џада фам. гласан О 6. потпун

друмарина ж 6. путарина дубокомисленост ж 6. дубокоу­
друштванце с фам. 6. друштво 1. мље

друштво с О група, тим, екипа, дубокоумље с мудрост, високо­

компанија, дружбина, братија, круг, умље, мисаоност, дубокомисленост,
дружи на, шквадра pel., друштванце ингениозност, продуховљеност, ви­

фам. - уи: савез, јединица, ортаклук спреност, дубокоумност, одуховље­

@ 6. асоцијација 1. ност - уи: знање, памет, далекови­

дрхтав прид . О вибрантан, трептав, дост

титрав, жмиркав, вибрирајући, треп­ дубокоумност ж 6. дубокоумље

ћући, треперав @ 6. климав 1. дубрава ж арх. 6. шум а
дрхтај м 6. дрхтање 1. дуван м О боШ . (лат. Nicotiana taba-
дрхтање с О њихање, подрхтава­ сит) табак pef., тобак pef., духан Хр6.
њ~треперење,вибрирање, вибраци ­ - лот -: крџа фам., багов ре!., багош
ја, струјање, осцилација, трептање, ре!., тутун ре!., багуш ре!. @ фам. в.
трептај, дрхтај, лелујање, титрање, цигарета

титрај, ландарање фам. @ фи!. 6. дуванити несврш. прел. 6. пушити

страх
дувар м 6. зид
дрхтати несврш . непрел. подрхтава­ дувати несврш . непрел. и прел.
ти, треперити, титрати, клатити се, О неирел . (о ветру) пухати, пирити
трести се, цептети - уи. њихати се, @ ирел. (устима или пумпом нешто
вибрирати пунити ваздухом) надувавати, уду­
дрхтуља ж бот. (лат. Torpedo осеllа­ вавати, пунити, напухавати Хр6 . @)
ta) ре!: трн ка, тњача, торпедо ирел. (ваздухом производити звуке
дрчити се несврш. 6. гордити се у дувачким инструментима) свирати
дрчност ж 6 . гордост o неирел. (убрзано дисати) дахтати,
Ayr I дурашан 168

бректати 0 жарf. (пушити марихуа­ сок

ну) пушити, варити жарf., пиркати дуrоиосица ж (врста морске рибе,

жарf., грувати жарf., џиџати жарf. лат. Coricus rostratus) *
. Ayr прид. О (који се протеже у дужи­ дуrоња м в. дугајlIија
ну) дугачак, издужен - уй. велик е в. дуrотрајаи прид . трајан, дуговечан,
простран 1. постојан, дугорочан, далекосежан,
Ayr' м (позајмљена материјаlIна сред­ издржљив, дурашан, стаБИlIан - уй.
ства или новац које је неко обавезан отпоран, вечит

да врати) дуговање, зајам, позајмица,

дуrотрајиост ж трајност, постоја­
кредит, узајмица реШ., пер жар!., кре­
ност, перманентност, дуговечност,
да жарf., обдуг арх., посудба хрв.
неисцрпност, континуитет, стабили­
Ayr> прид. в. дугачак тет, неразрушивост, трајање - уй: от ­
Ayra ж (лук спектралних боја који се порност, вечност, стаБИlIНОСТ
јавља као последица преламања Сун­
дуд м бат. О (бели, лат. Morus аlbа)
чев их светлости кроз кишне капи) * pef: мурвац, бијели дуд, мурва, бела
мурба, бијеlIа мурва, морва е (црни,
Дугине боје пат. Morus nigra) pef: шандуда, цр­
ничка, црна мурва, шандуд, мургав

дуд,црница,шамдуд
жута љубичаста црвена
зелена наранџаста дудика ж в. кукута
индиго плава
дудук м О в . глупан е в. незналица

дужина ж О (простирање нечега од

дуrајnија м (необично висок човек) једног до другог краја) * - уЙ. величи­
дугоња, шиља, мотка, кракоња - уй. на 3. е в. трајање 1.
гиг ант 1. дужица ж анат. (предњи део судов­
дуrачак прид. О (који се протеже у њаче ока) шареница, ирис
дужину) дуг, издужен - уй . велик е в. дуnек м в . бундева
простран 1. дуња ж бат О (лат. Cydonis оblоп­
Ayro прил . О (~ времена) в. много е ga) pef: мркатуња, вуња, кутна, цуња,
одавно, давно, пре пуно времена @} кута, дуњац, куња, кутиња, турунџа,

дугачко, издужено фуња, ткуња, туња, гдуња е pef. в.

дуrовање м (позајмљена матери­ креветнина

јална средства или новац које је неко дупе с нар. в. задњица

обавезан да врати) в. дуг' дупnи ПРИД . двострук, двојак, дво­
дуrовати несврш . прел . (бити у ду­ јан, двоврстан, двојни, амбигвите­
гу) бити у минусу, доћи фам. тан, из два дела, удвојен, бинаран,
дуrовечан прид . в . вечит ДВОЧlIан, дволик реШ., двокрак реШ.,

дуrовечан прид . в. дуготрајан двократан реШ ., двојчан реШ., двоје­

дуrовечност ж в. дуготрајност диничан реШ., двојбен хрв. - уй: дво­
дуrоrодиwњи прид. в. вечит смислен, нејасан

AyroHor прид . штркљаст, кракат, но­ дупља ж в . рупа 2.

гат, издужен, тркљаст, родат - уй. ви- '. дураwаи ПРИД . О в. дуготрајан е в.
отпоран @} в. доследан
 дурашност I душеван

дураwиост ж О в. дуготрај ност е в . мичност, дух, досетљивост, хумо р­

отпорност @} в. доспедност ност, хуморизам, хумористичност

дурљив ПРИД . в. пргав духовник М О в. свештеник е в. ка­

дуl1аи м в. продавница пуђер

дух м О в. (нематеријаJlна супстан­ духовњак м Ов . свештеник е в.

ца, виши обlIИК материје) *е прик а­ капуђер

за, сен , сабласт, авет, утвара, привид, душа ж О (човеков осећајни живот)
сновид, сањарија, причина, страшно в. емотивност е (човекове пси хичке
биће, фантом фам., прилика реШ., манифестације) в. свест @} (етичко
фантазма реШ . - уй: чудовиште, ви­ осећање) в. савест 0 фи!. (ГJIaBHO у
зија, халуцинација @} ма шта, пред­ нечему) в. суштина 0 фи!. (центар
става МИСIIИ 0 фи!. в. расположење 1. нечега) в. средиште 1. @ фи!. (добар
o в . духовитост човек) в. добричина 8 фи!. (основне
духовит ПРИД. (онај који свесно природне црте lIИЧНОСТИ) в. карактер
производи смех) шаљив, забаван, ко­ (;) (људско биће) в. индивидуа (1) (у
мичан, досетљив, лакрдијашки, анег­ присном обраћању) срце, драги/дра­
дотски, искричав, хумористички, га, мили/мила, медени/медена
анегдотичан, смешан, анегдоталан, дуwеваи ПРИД. О племенит, чове­
хумористичан, маштовит, хумора н, кољубив, пожртвован, несебичан,
несташан фам., необичан фи!., отка­ хуман, човечан, пажљив, мека срца,

чен фам. , шашав фам., вицкаст фам., простодушан, душеван, доброхотан,

редикуло з ан форм. - уЙ . занимљив благонаклон, милостив - уЙ. добар 1.,
духовитост ж (особина оног који љубазан, сусретљив, дарежљив е в.
свесно изазива смех) шаљивост, ко- осећајан @} в. правичан
ђаво м О враг, демон, нечастиви, припитомљив, непослушан, вражи­

сатана, сотона, шејтан, искушитељ, ји, ђаволски, немиран, обешењачки,

Луцифер, нечисти, зла сила, нечиста распуштен, аламуњаст, непокоран,

сила, пакленик, црни, злодух, андрак, врагометан, опуштене природе, ло­

паклењак, зли дух, наопаки, даба арх., лински, окачењачки, лолски, опу­

бес арх., анатемњак реШ., анатема штен, недисциплинован, шеретски

реШ., куси ре!., ђавао ре!., репати нар., фам., хунцутски реШ., ветрогоњаст
Белзебуб арх., худоба реШ. 49 фи!. де­ реШ., пустопашан реШ. - уи: тврдо­

ран, мангуп, обешењак, враголан, глав, неваљао f!} в. ђавољи

враг, несташко, немирко, неотесанац, ђавоnски прид. О в. ђаволаст f!} в.

ђаволан, клипан, непослушник, не­ ђавољи
ваљалац, спадало, адраповац, злоћ­ ђавољи прид. врашки, ђавољи, ђа­
ко, тепац, ђаволак, окачењак, тврдо­ волски, демонски, сотонски, шејтан­

главац, каубој, проклетиња, груби­ ски,пакленски,дијаболичан

јан, шејтан, личинар, факинчић, враг,
гуланфер (и голанфер), несрећа, фа­
кин, рђа, бараба, цвећка фи!. , мага­
рац фи!. нар. , зврк фи!., ђилкош ре!. ,
вижле ре!., берекин ре!., мулац ре!.,
леро ре!., штрањгов ре!. , шерет ре!.,
угурсуз фам., хорјат фам. , дериште
нар., хунцут реШ. - уи: самовољник,
дрз ник, простак @) в. ђубре
ђавоnан м в. ђаво 1.
ђавоnаст прид. О несташан, вра­
голаст, мангупски, неукротив, не-
ђак м ученик, полазник (неке шко­
ле) - суж: школарац, студент, акаде­
мац, високошколац, факултетлија
фам., основац, средњошколац, бру­
цош (студент прве године), постди­
пломац (студент на постдипломским
студијима), курсист, апсолвент (сту­
дент који је апсолвирао)
ђене-ђене прип. в. којекако
ђерам м О в. бунар 49 в. рампа
ђердан м в. огрлица
ђинђува ж арх. в. минђуша
171 ђон I ђускати

ђон м (доњи део обуће) потплат, фи!., акробата фи!. , морално смеће

пенџе ре!. фи!., прасац фи!., поганчина фи!.,

ђубрара ж зоол. (лат. Eristalis tenax) свиња фи!., антихрист фи!., покварен

мува -, гнојњача као мућак фи!., фоња pef., палаворда

ђубре с о смеће, отпаци, отпад, по­ ре!. , претворица pei·., дволичник pef.,
љигавац фам., љига фам., гнус фам.,
ган, нечист - уи. прљавштина f!} (-
од човека) фиf. безочник, дволич­ смрад фам., шуфт фам., клипан фам.,
смрдљивац фам., фукара нар., пичка
њак, битан га, безобразник, превр­
нар., курвин син нар., рђа нар., шуга­
тљивац, хипокрит, бараба, препре­
вац нар., нечастива сила нар., гном
дењак, ниткоiз, варапица, бесрамник,
нар., пизда нар., дркаџија нар., брука
покварењак, пош човек, бестидник,
нар., кароња ексир. фам., угурсуз арх.,
гад, бедник, лицемер, анатемник,
апсолутна нула арх., галијот арх. , ха­
изрод, грубијан, подмуклица, ђа­
хар арх., ванцага арх., фарабут реШ .,
во, ништарија, подлац, адраповац,
претварало реШ., одљуд реШ., стодла­
сплеткарош, пробисвет, проклетник,
ка реШ., богомољац ио!., фаризеј хрв. ,
мутивода,дрзник, псето, џукац, сто­
химбеник хрв. - уи: враголан, гњида
ка, уштва, неваљалко, пропали ца,
фи!., простак, скитница, улизица, ла­
нечасник, притворица, неваљалац,
скавац - сл: лопов, мућак фи!., лажов
преварант, злобник, нечовек, злоћа,
хуља, вуцибатина, симулант, непо­ ђумбир м бот. (лат. Ziпgibег offici-
штењак, пакосник, перфидник, гуј а, nale) ре!: црни ингвер, ценцер, пра­

џукела, мамлаз, протува, коњ, 6ир­ ви ингвер, исиот, мрки ингвер, исјет,

таш, морална ' наказа, смутљивац,

жумбир, гингибар, џумбир, инђибер,

анатемњак, заплотњак, балабандер, ђумбер, зензер, имбор, врућа трава ,

двоструки играч, бере кин, муфљуз, зенџефил, зинђефил, ђинђибар

морални имбецил, мутикаша, фари­ ђурђевак м бот. (пат. Сопvаllагiа

сеј, живина, хулиган, нико од никога,
феца, ништавац, нико и ништа, нео­
тесанац,хипокрит~претворник,зао
човек, препреденко, особа с два ли­
ца, безвредник, животиња, бескич­
мењак фи!., фанго фи!., крмак фи!.,
смеће фи!., морална нула фи!., погр­
да фи!., крпа (од човека) фи!., поган
majalis) pef: бокарић, бисери, ђурђев
цвит, бијепи драгољуб, девичица, јур­
јевка, ђурђиц, горски љер, долински
љиљан, гумбапа, бабер, царево цвије­
ће, ђурђево цвеће, звончек, бисерни
цвијет, ђурђица
ђускати несврш. непрел. фам. в. игра­
ти 2.
евапуирати несврш. прел. 6. испи­ еrзекуција ж 6. погубљење
тивати 1. еrзип прид. (стање изгнане особе)
евентуапан прид . 6. изводив прогонство, изгнанство, изгнанство,

евентуапно прил. ако, можда, би­ прогнанство, емигрантство, искљу­

ло, уколико, случајно, којим случа­ чење - уй. анатема

јем, у случају да, претпоставимо, на еrзистенција ж живот, постоја­

пример ако, под условом да - сл: ре­ ње, живљење, егзистирање, опстоја­

цимо, кад (би), ли, чим ње, трајање фи/., век фи/., вековање
Йесн., живовање реШ.
евидентан прид. 6. видљив
еrзистирање с 6. егзистенција
евиденција ж О (имање увида у
еrзистирати несврш. непрел. 6 . жи­
нешто) контрола, надзор 49 6. оче­
вети 1.
видност

евокација ж О присећање, подсе­

ero м идентитет, карактер, ментали­

тет, темперамент, природа, личност,

ћање, сећање, ретроспектива, осврт,
душа, ћуд, дух, психа, психологија,
поглед уназад, дозивање у сећање 49
сензибилите~ ков, нарав, индивиду­
инвокација, зазивање, призивање,
алност, индивидуалитет, настроје­
позив(ање), призив, дозивање
ност, нутрина, ја, особине, унутра­
евоцирати несврш.-прел. (- успоме­
шњост, крв фи/., штих фам., натура
не) присетити се, призвати, дозвати,
реШ. - уй: морал, навика
пробудити, довикати, оживети, до­
еrоиста м ж егоист, егоцентрик, его­
мамити, освежити сећање
манијак, самодовољник, саможивац,
еrзактан прид. (савршено тачан) *- себезналац, себељубац, себељубивац,
уй. тачан 1. самољубац, умишљенко, нарцис фи/.,
еrзаптиран прид. 6. одушевљен свесебица ре/., себирад ре/. - уЙ. ма­
еrзаптиран прид. 6. усхићен теријалиста
173 еrоистичан I екстра

еrоистичан прид . егоцентричан, екскомуницирати сврш. прел . 6 .

саможив, нарцисоидан, умишљен, анатемисати

самодовољан, самодопадљив, само­ екскурзија ж 6. излет 1. и 4.

допадан, самољубив, пињав ре!. експанзија ж О 6. ширење 49 6. на­
еrоцентрик м ж 6. егоиста предак

едикт м 6. декрет експедитивно прил. 6. брзо

едукација ж образовање, еруди­ експедитор м (онај који отправља
ција, знање, ученост, образованост, пошиљке) 6 . адресант
школованост, начитаност, наобра ­ експедиција ж О 6. слање 49
жено ст, школовање, високообразо­ (путовање ради извршења не-
ваност, просвећеност, стручност, ког задатка) мисија, подухват,
поткованост, изображеност, верзи­ пројекат суж. - уЙ. путовање
раност, наобразованост, укупност експеримент м оглед, анализа,
знања, наобразба Хр6. опит, проба, тест, покус Хр6.
едуковати се несврш . учити, обра­ експерт м стручњак, мајстор, зна­
зовати се, изучавати, испитивати, ис­
лац, професионалац, добар познава­
траживати, спознавати, студирати, лац, виртуоз, маестро, доктор фам.,
дознавати, увежбавати се , проматра­ уметник фи!., чудотворац фи!., упу ­
ти, проучавати, вежбати се, стицати ћеникреш.
знање - уЙ. бавити се експпицирати сврш. прел . 6. обја­
езотерија ж мистика, окултизам, снити

скривеност, мистичност, тајнови­ експпицитан прид. 6. изричит

тост, херметизам, недоступност, езо­
експпоатисати сврш. прел. израби­
теричност,скровитост
ти, исцрпсти, истрошити, искамчити
езотеричан прид. 6. мистичан 1. експподирати сврш. непрел . О
еј узв. 6 . ај (снажно пући) грунути, експлодира­
еквипибријум м О 6. равнотежа е ти, пукнути 49 фи!. 6. побеснети
6. постојаност експозе м рапорт, поднесак, опис,

екипа ж друштво, тим, група, круг, извештај, презендација - уЙ. говор

братија, компанија, дружбина, дру­ експозитура ж заступништво,
жина, шквадра pel., друштванце фам. огранак, филијала, представништ во,
- уй: савез, јединица, ортаклук заступство,испостава,крак фи[,пО­
екпатантан прид. О 6 . очигледан е дружина реШ., подружница Хр6.
6. бучан експресионизам прид. 6. ап-

екпатантност ж 6. истакнутост 1. страктна уметност

екран м монитор - суж: велики екстаза ж фиг. О (губљење контро­

екран, мали екран, платно ле над собом, усхићење) 6. занос 1.49
ексирати сврш. прел. (наглим по­ фи!. 6. оргазам
кретом попити) испити, тргнути, екстензиван прид. 6. вишеструк 1.
дрмнути екстра прид . и прил. непром . О йрив·
екскпузиван прид. О 6. изузетан 1. 6. засебан е uрил . приде, додатно,
е арх. 6. нетрпељив засебно, преко, посебно, одвојен?,
екскомунициран прид. 6 . избачен напосе арх. е) uрил. жар!. 6 . одличан
екстравагантан I енергија 174

екстравагантан прид. 6. чудан 1. епиминисати несврш. прел. 6.

ексцепенција ж 6 . височанство уклањати

ексцентричан прид. 6. друкчији 1. епипсаст прид. кружан, јајолик,

ексцентричност ж 6. изванредност обао, заокругљен, округласт, трбу­

ексцес м 6. изгред
шаст, заобљен, лоптаст, јајаст, ти­
кваст, заокружен, ваљкаст, кугласт,
епан м 6. енергија
мехураст, ваљушкаст, овалан, бун­
епастичан прид. О савитљив, рас­
деваст, бачваст, прстенаст, јагодаст,
тегљив, растезљив, гибљив, гибак, са­
жиролик, јабучаст, крушкаст, зрнаст,
гибљив, мек, витак, отегљив, тегљив,
елиптичан, округао , крушколик, ци­
флексибилан, повитљив реШ., проте­
кличан реШ., циркупаран реШ.
жан реШ . , прутак реШ. б 6. гибак @)
епита ж О (одабрани припадници
фи!. (који није строго утврђен и мо­
друштва) џет-сет, ноблес, пробрано
же се модификовати) прилагодљив,
друштво, високо друштво, велика­
флексибилан фи!.
епастичност прид . савитљивост,
ши, отмени свет, угледници, , монде­
но друштво, нобпеса ре!. , крем фиl.,
растегљивост, растезљивост, гип­
цвет фи!., аристократија фи!. - уй.
кост, сагибљивпост, мекоћа, отегљи­
ппемство б 6 . достојанственик
вост, тегљивост, флексибилност, по­
витљивост реШ.
ембрион м заметак, зачетак

епегантан прид. О кићен, гиздав, емигрант м исељеник, избеглица,

украшен, дотеран, уређен, накићен, одбеглица, пребеглица, пребег, прог­

накинђурен, нацифран, улепшан, на­ наник, изгнаник, бегунац, бежанац

гиздан, полепшан, напирлитан, кит­

арх., азилант суж. - уй. имигрант, бе­

њаст, сређен, кокетан, налицкан, на­ гунац

ђинђан, пицнут жар!., урешен арх., у еминентан прид. О 6 . истакнут 1.

тренду жар!. - уй: отмен, сјајан, моде­ б 6. изузетан 2.
ран, блистав, скупоцен б 6. заносан емотиван прид . О осећајан, осе­
.... уй. витак 1. тљив, нежан, пажљив, душеван, де­

епеганција ж углађеност, стил, ликатан, рафиниран, фин, мекушан,

профињеност, софистицираност, до­ танкоћутан, чувствен, пријатан, благ,
тераност, изврсност, гиздавост, ра­ сензибилан, профињен, префињен,
финираност, финоћа, склад(ност), ћудоредан, танан, сензуалан, сензи­
дендизам - уй: лепота, отменост билан, топао, емоционалан, сјетилан
епегичар М .... уй. песник Хр6. - уй. благ

епектровод М .... уй. вод 1. емотивност ж осећајност, чулност,

епемент м О (део од чега се не­ емоције, душа, суптилност, истан­

што састоји) састојак, чинилац, чаност - уй: нежност, љубав, пажња,

фактор, јединица, компонента, че­ брига

стица, комад, делић, саставница емоционапан прид . 6. емотиван 2.

реШ . , атом фи!., карика фи!. б 6. емпатија ж 6 . саосећање
обележје 2. енергија ж О снага, активност, за ­
епементаран прид О 6. основни 1. мах, полет - уй. снага б (сила која не­
б 6. пресудан што покреће) погон
175 енергичан I енопогија

енергичан прид. О разигран, жива­ млађахан, ватрен фи!., гибак фи!., ак ­

хан, виталан, младалачки, темпера­ тиван фи!. - уй: свеж, јак , млад, бр з ,
ментан, покретљив, динамичан, сна­ неуморан б 6. борбен @) 6 . отпоран
жан, покретан, полетан, весео, живо­ енергичност ж 6. енергија
тан, жив(ахан), агилан, врцкаст, пун енкпава ж (мање подручје једне др­
живота, пун живости, вижласт, ве­ жаве укључено у другу) анклава арх. ,
дра духа, бодар, чио, жустар, прштав, анклав арх. - уй : имање, подручје
ведар, крепак, немиран, окретан, енопогија ж 6 . винарство

ЕМОТIIIКОНIII (западњаЧКIII СТllln)

:-) или :) или =) или =] или :А) осмех или радост

:-( или :( или =( мрштење или туга

:D велики осмех

XD гласно се смејати
ХР напор, гађење, лоша шала, умрети од смеха
Х8 јако се смејати са рукама преко уста

:-/ или :-\ или =/ или =\ скептичност, незадовољство, индиферентност

:-1 или:1 неодлучност, сарказам (нпр."То је било сјајно :- Ј")
;-) или ;) или ;] намигивање

:-D или : D церекање, широки осмех

(: <текст поруке> :) осмех од увета до увета

:-р или :-р или :р или :р или =р или =р језик који вири из уста, срећа, блесаво понашање
В-) или В) носити шмекерске наочаре (за сунце), бити поносан
8-1 носити штреберске наочаре, не бити"у фазону"
:-0 или :0 или =0 изненађење, шок
:-5 или:5 збуњеност/фрустрираност
:-$ или :$ стави свој новац у своја уста
:-х или =Х или :Х држати језик за зубима или немати коментар
:-* ИЛИ :* или ;* пољубац (емотикон :-** значи узвраћени пољубац)
:'-( или :'( или :_( или :*( или :. . .( или;~ пустити сузу

>:-0 љутња/вика
>:-( или > :[ љутња/натмуреност
>:Е бес или мржња, покази вати зубе
>:-) или >:] зли осмех

0:-) или о:] ореол изнад главе, анђео, невиност

D-: или D: ужаснутост (чита се с десна на лево) или "Ох не!"
:3 маче - бити слададакlслатка
Х3 комбинација XD и :3 - намера да се буде фин/а
=3 варијација :3, са дугим, издуженим очима

<3 срце као у"Ја те <3"; пародично "<33333" или 4 "<4"

</3 сломљено срце или када је неко сам
:9 укус но, облизивање усана
[8 А О) маска, бити шокиран
:-] шалимсе

:-[ озбиљан сам / и тужан

:К мамут с кљовама

d=Dилиq=р смајли са качкетом, бити срећан без посебног разлога

----<--{@ или ---<--<-@ или @-,-'-,-- ружа

*<:0) кловн
L-______________________________________________________ ~~
 176

Емотикони (источноазијски стил)

d Л _ Л Ь или d-_-b слушати музику

)-0_0-( дивљење

(Л _Л ) или (Л -Л ) или (Л Л) или ( Л . Л) осмех

С _Л ) или (Л _-) намигивање

(> _ < ) или (> _» бол, фрустрација

«-» туга

(\ј) зло

(---) полу-љутња, узнемиреност или уздисање

(Н _ Н) перверзњак (од јапанске речи "hепtаi")

(ЛоЛ) п евати, манично се смејати
\(ЛоЛ)/ бити јако узбуђен (са раширеним рукама)
(-_-) или (-_ -) или (=_=) досада, резигнираност, поспаност

(-.-) нервоза, знојити се

(-_-;) или (Л_Л') или (Л_Л );; или Л_Л" избачена вена (служи да покаже бес)
(-_-#) или (-_-[1) или (-_-") или (- _-+) гледати у нешто или у некога, продоран поглед

(- '- ....) скептичност, превртати очима

«_ <) или (> _» или (с_с) сумњичаво гледати у нешто

(> _-) или (-_< ) скеnтичност / оnтуживачки поглед

(;~ ) или (Т_Т) или (ПТТ) или (ТоТ) плакати

(@-@) запрепашћеност, збуњеност

' (•. 0)_ лудило, надрогираност, триповање

(о_О) или (о_о) конфузно изненађење, поремећај

(о_@ ) екстремни поремећај
(0_ <) одустајање, нервозно намигивати
(О_О) или 0 .0 шокираност

(._.) или (.~ ) застра шеност, туга, постиђеност, разочарење

( Л ЗЛ) или ( Л З Л ) пољубац, задиркивање, н еста шлук
($- $) новац у очима (или друга валута, нпр . (~3 ))
(х_х) или (+ _ +) мртав, бити исцрпљен; предати се, збуњеност
(п _ п) или (п.п) срећан, задовољан
(U_U) или (U.U) досада, сарказам, понекад разочарење

(V_V) или (v.v) тихо одустајање

(9_ 9) или (@.@) пре вртање очима

(е_е) подвала, сумња, огорчење

(е_о) или (о_е) трептај ока

*_* или *,* или *0* ИЛИ *0* или *w* ИЛИ *х* видети звезде

(';) или (> ~» или « ~< ) шмркати

( "о) полушокиран

(-.-)zzZ или -_-zzZ спавање

(0)_(0) уморан; понекад значи луд

;0; или ;0; гласно плакати /викати

Т_Т илиТТ_ТТ илиУ3 илиТТоТТилиТТили ,_, преувеличани плач

t(O.Ot) или t(-_-t) или t(ЛЛt) или ..1--('_') .. 1.. двапут испружен средњи прст

Ь(- _ Л)d или d - (Л_Л )-Ь или (Ь Л _ Л)Ь итд палчеви подигнути увис

q(---)p палчеви спуштени на доле

\ј( Л_Л)\ј добар провод (на концерту)

( ._ .)0 или 0(._. ) писати

(90_6)=@ борити се, задати ударац

Q(Л.ЛQ) победник
(>Л _(>0.0» секс

(р_-)о бити поспан, трљати очи

~~----------------------------------------------------~
177 енорман I еуфорија

енорман прид. О фи!. 6. огроман 1. носи на еротику) в. пожудан

@6. велик 1. ерудитан прид. учен, образован,

ентузијазам м жар, острашћеност, школован,стручан

занесеност,усхићеност, ватра,занос, ерудиција ж (укупност знања)

усхит, усхићење, опијеност, жести­ образовање, знање, ученос т, обра­
на, одушевљење, занесењаштво, оп­ зованост, школованост, начитаност,

чињеност, занетост, пасионираност, едукација, наображеност, школова­

очараност, опојност, залуђеност, пи­ ње, високообразованост, просвеће­

јанство фи!. ност, стручност, поткованост, изо­

еон м 6. вечност
браженост, верзираност, наобразо­
ваност, наобразба хрв.
еп м (дужи спев, обично с примесама
традиције и легенди) " - уи. песма есеј м в. оглед 2.
епиrон м О 6. потомак @ 6. след­
есенцијапан прид. в. најважнији 2.
беник ескапација ж О (повећање војних
акција) " @ ширење, проширивање ,
епизода ж О 6. догађај @ (- књиге)
повећање, јачање, пораст, раст, пове­
6. том @) (- ТВ серије или филма) на­
ћавање, распрострањивање - уи . го­
ставаК,део
милање
епископ м владика, првосвештеник,
еснаф м О цех @ в. асоцијација 1.
аријар ре!., акријера ре!., аријера ре!.,
аркијереј арх., архијереј ЦрК6. - суж: етапа ж О в. епоха 1. @ в . стадијум

митрополит (управитељ више епар­ етеричан прид . в. мистичан 1.

хија), архиепископ (први међу епи­ етика ж в. морал.

скопима) етикета ж О налепница, летак, де­

епоха ж (временски период уопште кларација, вињета арх. - уи: амбала­

или раздобље које се одликује неким жа, натпис @ (неаргументован, обич­
догађајима) период, ера, век, раздо­ но негативан суд о некоме) етикеци­
бље, интервал, време, доба, етапа, ја, етикетирање, прилепак жар!.

сезона, степ ен,доб,циклус, ера, раз­ етикеција ж О (углађено друштве­

мак, одсек времена, мена арх. - уи. но опхођење с правилима) церемо­
стадијум, моменат нија, церемонијалност, свечаност @
ера ж О (рездобље с назначеним ра­ (неаргументован, обично негативан

чунањем година) " @ фи!. (временски суд о некоме) етикета, етикетирање,

период уопште или раздобље које се лепљење етикете изр .

одликује неким догађајима) 6. епоха етичан прид . в . моралан

epro прил . 6. значи етичност ж 6. етика

еротика ж О чулност, љубавна еукапиптус м бот. (лат. Eucalzptus

страст, сладострашће, сладостраст - globulus) ре!: гуми-дрво, гумино др­

уи. похота @ (жанр у поезији, књи­ во, еукалипт, растегово дрво

жевности, филму...) "- сл. порногра­ еуфорија ж О (изразито добро рас­

фија положење изазвано неким догађајем)
еротичан прид . О (који има ерот­ усхићеност, усхићење, острашћеност,
ског набоја) сексуалан, секси неиром. занесенос~ раздрагано ст, ентузијазам,
фам . - уи. атрактиван @ (који се од - ватра, з анос, усхит, опијеност, жести -
ефедраI ефемерност

на, одушевљење, жар, занесењаштво, мина, коситерница, метлина,вилина

опчињеност, занетост, екстаза, паси­ брада, гулибрадина, гулибрада, попо­

онираност, очараност, опојност, залу­ ва брада
ђеност, пијанство фи!. - уй. радост
6 ефекат м О в. дејство 6 в. исход
(стање у којем се болесник осећа боље) .. ефекти ва ж в. готовина
ефедра ж бат. (лат. Ephedra) ре!: со- ефемерност ж в. ситница
жаба ж зоол. (врста водоземца, лат. йрел. (бити тужан, ожалошћен)" - уй.
Rапidае) .. - суж: бабурача, крекету­ тужан 6 нейрел. в. кајати се @) йрел .

ша, крастача, гаталинка (осећати сажаљење) в. сажаљевати О

жабица ж бат. (лат. Орuпtiа ficus in- йрел. (- за нею~м ко је умро) оплаки­
вати, туговати, нарицати
dica) ре!: госпина погача, нанин је­
зик, опунција, свекрвин језик жалити се несврш . О (изражавати
незадовољство) тужити се, јадати се,
жабокречина ж О в. (зелени слој
јадиковати, ламентирати, бунити се ,
који се нахвата на стајаћој води) .. 6
фи!. В. колотечина
вајкати се, уздисати у знак жаљења -
уй. звоцати, негодовати, кукати, ту­
жаворњак м бат. (лат. Delphinium
говати,критиковати6 рекламирати
consolida) ре!: гранчица, кокотић, са­
жалобан прид. О(који изазива са­
моротка, вид
жаљење) в. сажаљив 6 (обузет жало­
жаrор м в. жамор
шћу) в. жалостан 1.
жал м О в. жалост 6 в. жаљење 1.
жалост ж жал, туговање, туга, јад,
жалан прид. в. јадан 4. бол, мука, сета, сетност, жалости­
жалба ж О (- на одлуку) тужба, при­ вост, горчина, ожалошћеност, неве­
говор, примедба, притужба, тужење, селост, потиштеност, снужденост,
апелација, рекламација, уто к сшруч. покуњеност, неутешност, очај, чемер,
арх. - сл. замерка 6 реШ. в. жал 1. чамотиња, тегоба, душевна бол, пе­
жалити несврш. непрел. и прел. О не­ чал арх., дерт Йесн. - уй: нерасполо­
йрел. (бити тужан, ожалошћен)" - уЙ. жење, брига, неспокој, слабост, неза­
тужан 6 нейрел. в. кајати се @) йрел. довољство, мука, беда, агонија
(осећати сажаљење) в. сажаљевати О жалостан прид. О (обузет жало ­
Йрел. (- за неким ко је умро) оплаки­ шћу) жалан, несрећан, тужан, ојађен,
вати, туговати, нарицати сетан, утучен, болан, вајан, расту­
жалити несврш. непрел. и прел. О не- жен, очајан, ожалошћен, плачан, че-
жаnостити I ждерати 180

меран, јадован, жалопојан, жалобан, жандар м в. полицајац

безнадежан, жалостив, плачеван, не­ жанр м (род, врста, обично у књи­
утешан, клонуо, изгубљен, безнадан, жевности, уметности и филму) стил,
чемерикаст, дертли неиром. ре!., обла­ манир - уи. врста 1.
чан фи!. , печалан ре!., деран рей1., ша­
жаока ж жалац
ка јада изр. - уи. потресен @ в. (који
жар м О (усијани остаци чврстог
је у јадном стању, о човеку) в. бедан
горива) жеравица, гар, живаљ арх.
1. е) (који изазива презир, о догађаји­
@ фи!. острашћеност, занесеност, ен­
ма или утисцима) мучан, неповољан,
тузијазам, усхићеност, ватра, занос,
горак фи!. - уи. лоw, грозан О в. без­
усхит, усхићење, опијеност, жести­
вредан 1.
на, одушевљење, занесењаштво, оп­
жаnостити несврш. прел. (чинити
чињеност, занетост, пасионираност,
жалосним) ожалошћавати, растужи­
очараност, опојност, залуђеност, пи­
вати, повређивати, јадити, наносити
јанство фи!. е) фи!. в. жудња О фи!. в.
бол, индигнирати, ојађивати, погру­
ватреност
живати рей1. - уи. узнемиравати
жарrон м сленг, језик улице, шатра,
жаnфија ж бат. (лат. Salvia оffiсiпаlis) арго, тајни/неразумљив језик, коло­
ре!: крастатица, питоми пелин, сла­
квијални говор, нестандардни говор
вуља, кадиља, куш, голо пер, џигер­
жариwте с О фи!. в. зачетак @ в.
трава, кадуља, црни калопер, кадуја,
средиште 1.
љековита славуља, кадуна, бели џи­
жарки прид . в. врућ
гер, љековита кадуља, узани калопер,
жбир м в. ухода
калопер, калупер, немачки калопер,

жавбеј, црногорски пелен, крижна жбуње с в. шипражје

кадуља, перушина, кадуља-крижати­
жвакати несврш. непрел. О жвата­

ца, калавер, вртни жајбел, шалвија, ти, гристи, глодати суж. @ в. јести е)

славља, жајбл, жалвија, пелим, права фи!. в. брбљати

кадуља, пелин, јановденче, жалфа жврљати несврш. прел. (лоше пи­

жаљење с О притуживање, јадање, сати или немарно цртати) шкрабати,

јадиковање, јадиковка, туговање, ла­ брљати, дрљати, шврљати, шарати,

чрчкарати, пискарати, чрчкати, чвр­
мент, ламентација, ламентирање, жал
љати, мрчити папир
@ в. кајање е) в . сажаљење
жамор м врева, ларма, граја, жамор, жrадија ж в. клика
галама, громор, викање, вика, џева, жrољав прид. в. мршав

драње, узвикивање, писка, урликање, жrољавко м жгоља, мршавко, мр­

јаукање, урлање, цика, дрека, крика, шавац, жилавко, сувоњавац, усукан­

кричање, дерњава, вриска, повика, ци­ ко, кост и кожа изр ., хрт фи!., ларга
чање, дерање, рика, ци лик, циликање, ре!., шиља фам. , партвиш жар!. , мот­
повици, узвици, алаука, крештање, га ­ ка жар!., кржљавац ио!., костур жар!.,

ламљење, грајање, пиштање, вришта­ сушацхрв.

ње, врискање, урнебес фи!., орњава ждерати несврш . прел . (пуно и хала­
ре!., орљава ре!., дерачина фам., весак пљиво јести) гутати, преждеравати се,
арх. ре!., дерача арх., врка арх., брека ождеравати се, преједати се, мугати,
арх., рогобор арх. - уи. бука, лупање гумати, брисати, жвакати - уи. јести
 ждерати се I жестина

ждерати се несврш . фиг. в. секира­ жеља ж О воља, намера, одлука,

ти се прохтев, стремљење, настојање, те­

ждероња м изелица, изјелица, ла­ жња, амбиција, хтење, циљ, аспира­

комац, прождрљивац, незаситник, ција, замисао, примисао, план, ин­

несит, ждеравац, ждерач, изеша, ла­ тенција, наум, накана, тежење, сме­

комџија, пождерух(а), јелац рей1., рање, идеал, промишљај, претензија,

ала фи!., вук фи!., изјеша ре!., глад­ нагон, смер рей1., намисао рей1. @ в.

нуш ре!., покусалица ре!., хлебождер жудња е) (предмет жељења, оно што
фам., ждера фам., њупаџија фам., се хоће) захтев, тражња, тражење,
месождер фам., гnaдoњa ио!., лок­ прохтев О в . нада 1.
маш ио!. ре!., опсофаг рей1., лижиса­ жељан прид. (који осећа жељу) жу­
хан ио!. дан, гладан фи!., жедан фи!., несит
ждракати несврш . непрел. в. вирити 1. рей1. - уи. пожудан @ (којег други же­

ждракнути несврш. прел. (бацити ле) пожељан, потребан, добродошао,

поглед, потајно или из прикрајка) в. прихватљив - уи. погодан

гвирнути жемља ж ре!. в. земичка

ждраљевина ж бат. (лат. Galega жена ж О госпођа, дама, женско, ко­

officinalis) ре!: шиљ, гарингал, луда тула ре!., женска фам., сукња фам.,
трава, рујавац, ждраљика, харли­ леди рей1., лепши пол изр. , баба ре!. @
на, писковина, козјача, јастребина, супруга, сапутница, љуба фам., го­
ждралиње, жеравињак, орлина, козја спођа, брачни друг форм., животна
рута, пискавица, ждралика, орловац, сапутница изр., лепша половина изр .,

сковраж, пискавац баба фам. - уи. старица 1., девојка 1.

ждребац м заал. пастув, ајгир ре!., женољубац м в. женскарош
пастух рей1. женска ж в. девојка 1.
ждребе с (младунче коња) * женскадија ж фам. више жена за­
жеrа ж (висока температура вазду­ једно, женскиње

ха) топлота, врелина, спарина, вру ­ женскар м О в. женскарош @ в. по­

ћина, јара , запара, оморина, припека, хотљивац

вар, препека, пакао фам., прижега женскароw м женскар, женољу­

ре!., калор ре!., звиздан фам. , пасја бац, шармер, освајач, заводник, дон
врућина фам., омара арх., спарност жуан, казанова, лола, магнуп, гале­

рей1. , упека рей1. бар ре!., лангокур ре!. , фрајер фам.,

жеђ ж О (потреба за пијењем) * @ пицопевац фам., вагинопоклоник
фи!. в. жудња жар!., заводилацрей1. - уи: љубавник,
жезnо с (палица као знак владар­ распусник

ског или неког другог достојанства) женственост ж (женске особи­

скиптар,скептар,палица,штап не, духовне и физичке) љупкост, не­
жеnезара ж топионица, ковачница, жност, скромност, допадљивост, дра­

вигањ, ковачка радионица жесност - уи. лепота, привлачност

жеnудац м (проширење органа за жеравица ж (усијани остаци чвр­

варење у трбушној дубљи) стомак, стог горива) жар, гар, живаљ арх.

трбух, абдомен, утроба, дроб арх. жестина ж О (особина оног што

жесток I живети

је жесток) јачина, силина, жустри­ ски реШ . - уи: чврст, жилав, кршан,

на, сила, снага, снажност, интензи­ дивљи , чио, крупан @) в . дивљи 2.

тет, силовитост, енергија, жустрост, жив прид. О (који живи) *@ (о рани)
енергичност, вихор фи!. - уи . снага @) (о рани) незарастао, неизлечен,
@ (насиље над становништвом) при­ незалечив,6 пресан, сиров , некуван,
нуда , суровост, окрутност, тлачење, недопечен суж. @ в. актив а н (!) акту­
немилосрдност, набуситост, насиље, елан 6 в. очуван (;) в . живахан 1. 0 в.

мучење, нечовештво, угњетавање, промета н ® в . живописан

крвништво, нападност, силовитост, живаљ м народ, маса, свет, свети­

присиљавање, немилост, нехума­ на, широки слојеви, људи, становни­

ност, нељудскост, поробљивање, ви­ штво, особе, сви, обични људи, улица
оленција, насилништво, бруталност, фи!. , раја фам.
грубијанство, неумољивост, злоста­ жива трава ж бот. (лат. Erodium
вљање, злочинство , подјармљивање, cicutarium) ре!: чапљан, иглица, ма­
присила, несмиљеност, дивљаштво, чак, полудневница, мала жива тра­

силништво, силеџијство, примена ва, качњак, чапљина, црвене ножи­

силе, зулум, погром суж. - уи: злочин, це, теклица

разбојништво, сила, агресија, гру­ живахан прид . О разигран, млада­

бост @) в . разјареност @ в. жар 2. в. лачки, жив, енергичан, виталтемпе­

грубост 1. (!) (јако алкохолно пиће) * раментан, покретљив, динамичан,

жесток прид. О напрасит, нагао, снажан, покретан, полетан, весео,

афективан, фуриозан, жустар, ди­ животан, агилан, врцкаст, пун жи­

вљи, диваљ, темпераментан, буран, вота, пун живости, вижласт, ведра

жучљив, занесен, горопадан, махнит, духа, бодар, чио, жустар, прштав, ве­
жучан, осион, плах, жив, плаховит, дар, крепак, немиран, окретан, мла­

виолентан, агресиван, необуздан, ђахан, ватрен фи!. , гибак фи!., бу­

опасан, прек, набусит, неуравноте­ јан фи!. , активан фиl. - уи: свеж, јак,
жен, насилан, импулсиван, раздра­ млад, неуморан @ брз, хитар, лако­
жљив, помаман, осоран, силовит, без­ ног, вратоломан, окретан, вртоглав,

обзиран, живчан, напрасан, нападан, жустар, хитроног, убрзан, · ужурбан,

отрован, несталожен, експлозиван, трчећи, неухватљив, тајфунски, ви­
распаљив, грозничав, мушичав, ћу­ ловит, жив, муњевит, као зец/веве­

дљив, ватрен фи!., вирулентан фи!., рица,брзоно~ агилаН,експедитиван,

вехементан арх., зајебан нар. фам., покретљив, летећи, као муња/блесак,

нервозан еуф. - уи: некултуран, осе­ као ветар, лак фи!., крилат фиl., кри­
тљив, груб, тврдоглав, страстан, бе­ лоног реШ. @) в. весео 1. 6 в. добро­
сан, немиран, грозан @ јак, снажан, држећи
моћан, гороломан, горостасан, раз­ живахност ж О в. живост @ в. ве­
вијен, натчовечански, једар, бодар, сеље 1.
силовит, силан, несаломљив, плећат, живац м анат. (назив за органе у
очеличен, оштар, стасит, робустан, људском телу за преношење импул­

мускулозан, мишићав, набилдован са) нерв, ганглија

фам., акутан реШ., дречан реШ . , ко­ живети несврш. непрел. О бити, по­
вински реШ., кременит реШ . , херкул- стојати, егзистирати, вековати иесн .
18з живљење жипа I

_уи: животарити, боравити @ в. ста­

новати 1. Дома"е животиње
живљење с в. живот
СТОКА
живописан прид. О (који се одли­
коза јарац јаре
кује живошћу) шаролик, жив @ в. за­ бик/ во теле/ јуне
крава

нимљив овца ован јагње

нераст прасе
живост ж воља, полет, јачина, ви­ свиња

талност, снага, енергија, живахност,

ЖИВИНА
животност, живот, крепкост, елан, голуб roлубица roлубић
жустрина, чилост, енергичност, кре­ гуска гусан гушче

ћурка ћуран ћуре

пост, силина, динамика, сила, сна­
кокошка петао пиле
жност, интензитет, разиграност, си­
морка моран морче
ловитост, моћ, активност, акција, ја­ ној
кост, прштавост, срчаност, вољност, патка патак паче

крепкоћа, жустрост, темперамент­

ОСТАЛО
ност, зор pel., јакленост ре!., вигор
зец зечица

арх. реШ. - уи: марљивост, ватреност, коњ кобила ждребе

окретност, чврстина - сл: покретљи­ кунић

магарац магарица магаре
вост, бодрост, брзина, хитрина, врц­
мазга
кастост,заинтересованост,лакоћа мачка мачор / мачак маче

живот м О егзистенција, постоја­ мула

керуша / кучка штене

ње, живљење, егзистирање, опстоја­ пас

пчела трут
ње, глава фи!., трајање фи!., век фи!.,
вековање иесн., живовање реШ. @ в.
животињски прид. О (који има
живост
особине животиње) анималан, звер­
животан прид. О в. живахан @ в.
ски @ фи!. в. груб
пресудан @) в. стваран
животопис м в. биографија
животарење с преживљавање, ве­
живцирати несврш . прел. (чинити
гетирање, таворење, злопаћење, ро­
некога нервозни м) в. нервирати
бија фам., крпљење фам.
живчан прид . О (који се односи на
животарити несврш. непрел . пре­
живце) нервни @ в. нервозан @)в. пр­
живљавати, вегстирати, таворити,
гав
спајатикрај с крајем, злопатити се,
жидак прид. О (који је између рет­
вегетовати, робијати фам., крпити се
ког и густог) разређен, кашаст - уи.
фам.
густ 1., редак
животињажо звер, бестија, бешти­
жижак м в. фитиљ
ја, четвороножац суж., хајван фам. -
жипа ж тетива, везиво
сл: марва, стока @ (набусит, неотесан
жипав прид. О (који је са израже­
човек) насилник, неотесанац, неоте­
ним жилама) *@ фи!. отпоран, чврст,
сан ко, напасник, напрасник, манијак,
простак, дивљак, сировина, силеџија, постојан, солидан, издржљив, чио,

живина фам., силос жарl., звер екс­ енергичан, бодар, крепак, -уи: вита­

ир., несуздржљивацреш. @) (ТЮШ, зао лан, окретан @) фи!. мишићав, муску­

човек) в. нитков лозан реШ.- уи: снажан 1., чврст

жилавост журкаI

жилавост ж О отпорност, издр­ страдао - уи. страдалник е (добро­

жљивост, истрајност, резистенција, вољно одрицање од нечега) в. жртво­
опстојност, устрајност, имунитет, вање

резистентно ст - уи: кондиција, трај­ жртвовање ж (добровољно одри­

ност, јачина, чврстина, бодрост е цање од нечега) жртва, одрицање, са­
мишићавост, мускулозност р еШ.- уи: мопожртвовање, самоодрицање - уи.
снага уздржавање

жирафа ж зоол. (лат. Giraffa camelo- жртвословље ж хрв. в. виктимо­

pardalis) камелопард реШ. логија
житар м бот. (лат. Zabrus tenebrioi- жуборење с в. клевета
des) житни трчак жуборити несврш. непрел. О в. бр­
житељ м становник, грађанин, при­ бљати 2. е в. брундати оу уи. бучати
падник државе/народа оу уи. човек 2.
житије с хагиографија - уи. биогра­ жудети несврш . непрел. оу уи. вену­

фија ти 1.
житкост ж (особина онога што је жудња ж чежња, изгарање, коп­
житко) разређеност, житкоћа њење, жуђење, тежња, жар, жеља,
житница ж О (спремиште за жито) страст, хтење, воља, жеља за чим,

житњак, хранионица, амбар, штагаљ, стремљење, жудност, чезнуће, жеља

остава, магазин, магацин, комора, за нечим, чезнутљивост, нагон, жеђ
спремиште, спремница, складиште, фис., глад фи/., вапај фи/., сан фи/.,
спремиште сточне хране, хамбар реС. , хлепњаре/.

магаза фам. е (крај који је извор хра­ жуђење с в. жудња

не)хранионица жуморити несврш. непрел . в. брун­
жица ж О таленат, дар, оштроум­ дати

ност, надареност, довитљивост, дис­ жупан м оу уи. војвода

позиција, обдареност, даровитост,
жупникмрес. парох, парокре!., пло­
виспреност, способност, вештина, та­
ван хрв., плебануш хрв.
лентованост, бистроумност, бистри­
журан ПРИД. неодложан, нужан, ва­
на, одличност, бистроћа, врсност,
жан,ургентан,хитан, горући, обаве­
смисао (за нешто), сналажљивост,
заН,неОДГОДИВ,неизоставаН,неопхо­
квалитетност, знање, интелигенција,
дан,неизбежан,безодвлачан,промп­
досетљивост, изврсност, инвентив­
тан, прек фам., прешан реШ.
ност, талент, какојство реШ., квали ­
журба ж ужурбаност, јурњава, не­
тета хрв. - уи: квалитет, креативност
ред, метеж, цајтнот, општа јурњава,
ев. кабл 1.
трка фи/. , гужва фи/., фрка фам., стр­
жлеб м в. јама
ка хрв. жар/.
жонглер м в. акробата
журка ж жур, весеље, забава, игран­
жонглерски ПРИД . в. акробатски
ка, вечеринка, посело, веселица, фе­
жрвањ м в. млин 2. шта (феста), провод, дернек ре/., ту­
жрец м оу уи. отац 3. лум ре/., теферић ре!., журеза жарС. ,
жртва ж О (погинуо или рањен у домјенак хрв. - уи: славље, пијанка,
некој несрећи или рату) погинуо, на- седељка
 журнал I жучан

журнал м в . новине жути зечји трн ж (лат. Sarotham-

журнализам м новинарство, nus scoparius) жута метла, жука-ме­
журналистика, публицисти ка, но­ тловица, зечевац

винство арх. жутика ж (лат. Berberis vulgaris)

журналиста м в. новинар баш . шимширача, жути шиб, шим­

журналистика ж новинарство, широво дрво, жутовина, трпка жу­

журнализам, публицистика, новин­ тика, бобковина, бреберика, дивљи

ство арх. шимшир, жуто дрво, бребер, кисљен,

жустар ПРИД. О напрасит, пргав, чешмиње, бре бер ови на, жути шипак,

нагао, жесток, ћудљив, фуриозан, жута шиба, баботрсовина, жутоко­

афективан, дивљи, занесен, диваљ, ра, жутелинка, оце тка, сутековина,

горопадан, свадљив, махнит, жу­ жутиковина, бабковина, жута шума,

чан, џангризав, заједљив, виолентан, циганско грожђе, чесмина

агресиван, плах(овит), непријатан, жутилица ж (лат. Genista tinctoria)
необуздан,прек,набусит,осион,дур­ трава од жутица, зановет, жутељица,

љив,неуравнотежен,плаховит,наси­ дрен к, обична жутица

лан, импулсиван, срчан, раздражљив, жутоваљка ж (лат. Emberiza citri-
љут, помаман,здушан,осоран,сило­ пеНа) жутоперка, жутица, жута стр­
вит, нецивилизован, недисциплино­ надица

ван, безобзиран, непокоран, срдљив, жутовољка ж * (птица певачица)

живчан, напрасан, једљив, мрзово­
жутокљунац м фам. новајлија, по­
љан, примитиван, нападан, несре­
четник, дебитант, придошлица, но­
ђен, инатљив, отрован, пркос ан,
водошлица, новодошљак, брљавац,
несталожен, свађалачки, експлози­
аматер, букварац фис., пионир фи!.,
ван, мргодан, распаљив, неразборит,
неискусник ре/., новак фам., поле­
грозничав, чандрљив, самовољан,
тарац фам., зелембаћ фам., јуниор
покарљив, џандрљив, својеглав, жуч­
фам. фис., голобрадац фам., шмо­
љив, рабијатан, гневљив, плах, једак,
кљан фам., клокан жар!. , праксист
мушичав, ужасан, зловољан, обес­
хрв. - уи: шепртља, приправник, уче­
тан, темпераментан, мрк фис., ватрен
ник - сл: стажиста, неискусан, смуше­
фис., вирулентан фи/., рогат фам.,
њак фам .
вехементан арх. , нервозан еуф. - уи:
жутоперка ж в. жутоваљка
осећајан, некултуран, осетљив, груб,
тврдоглав,страстан,бесан,јак,неми ­ жутуља ж О (лат. Motacillia flava)
ран, разуздан, грозан - сл: настран,
жута пастирица е (лат. Тrygon pasti-
надахнут, смркнут, хировит, строг, паса) шиба ... уи. ајкула 1.
суморан е в. живахан 2. жуч ж фиг. в. бес
жустрина ж в. живост жучан ПРИД. в. жустар 1.
забава ж О журка, весеље, игран­ зезант фам., арлекино фам. pef., зе­
ка, вечеринка, посело, веселица, затор фам., спадало фам. , зајебант
фестшта (феста), дернек pef., тулум нар., ограшеновић реШ., бургијаш
pef., теферић pef., локатив жарf., жу­ реШ., клаун Хр8. - суж: комичар, арле­

реза жарf. , домјенак Хр8. - уи: славље, кин, циркузант, гутач ватре, цирку­

пијанка, седељка f!} 8. разонода ... уи. сант, глумац, мимичар, пантомими­

бекријање, гозба чар, жонглер, кловн, пајац

забаван прид. анегдотичан, сме­ забављачица ж анимир-дама

шан, шаљив, духовит, комичан, ла­ забадава ПРИЛ. о 8. бесплатно f!} 8.

крдијашки, анегдотски, искричав, безразложно

хумористички , анегдоталан, хумо­ забачен ПРИД . о завучен, забит,
ристичан, хуморан, гротескан ексир., забитан, удаљен, далек, глув, дубок,
необичан фиf., откачен фам., (- неку усамљен, неприступачан, врлетан,

игру, обично дечију) играти се, зани­ богу иза ногу/леђа/кичме/трегера

мати се е) (бити у љубавној вези) би­ изр., недоходан - уи. вратоломан 2.
ти у шеми жарf., фурати жарf. f!} 6. назадан

забављач м аниматор, лакрдијаш, забашурен ПРИД . 8. скривен

весељак, луда, шегач, шаљивчина, ло­ забезекнут ПРИД. (много изнена­
ла, шаљивџија, шаљивко, враголан, ђен, непријатно) 8. запрепашћен
шаљивац, комедијаш, шерет, бећар, забезекнути се СВРШ . (много се
ђаволан, комедијант, завитлант, зев­ изненадити) запрепастити се, запа ­
зек, обешењак, лутак фиf., егленџија њити се, пренеразити се, пресами­

pef., бајацо pef., леро pef., пајацл pef., тити се, фрапирати се, шокирати се
паЈацо pef., харлекин pef., луцпрд - уи. ужаснути се

фам., спрдач фам. , зафркант фам., забепеwка ж 8. белешка

џумбушлија фам., спрдало фам., забит ж о (удаљено, осамљено ме-
 забити Iзабуwавати

сто) вилајет, недођија, бестрагија, губити из вида, пропустити

бестраг, пустолина, безљуђе, осама заборавност ж заборављање, ам­

фиf., тунгузија фиf., жабокречина незија фам., сенилност фиf. жарf.,
фиf. , баруштина фиf., прњавор фам., склероза фиf. жарf. ,
дивљина фиf., далечина pef., бучу­ забости СВРШ . прел. убости, заби ­
мет pef., вукојебина нар., припизди­ ти, сунути, заринути, зарити, стера­

на жарf., пичковци жарf., вукодрчи­ ти, сјурити, засуљити фам., збичити

на жарf., парложина реШ., недоход жарf., кркнути жарf.
реШ. f!} беспуће, врлетност, непристу­ забран м 8. шума
пачност, непролазност, недоходност,
забранити СВРШ. прел. О (увести
недоступност, недоступ, дивљи на,
забрану) не дозволити, не допустити,
беспутност, неприступност, беспут­
укинути, ставити изван закона изр.,
ница, непроходност, непрелазивост,
ставити под забрану изр. f!} 8. оне­
пустош, беспућина фам., злопутност
могућити
реШ ., бес пут реШ. - суж: стеновитост,
забрањен ПРИД. 8. илегалан
стрмоћа, кршевитост
эабрзати СВРШ. прел . 8. зајурити се
забити сврш . прел. 8. забости
забринут ПРИД . брижан, узнемирен,
забпаflен прид. 6. блатњав
неспокојан, немиран, зебљив, успла­
забпејати сврш. непрел. изговори­
хирен,узбуђен,надражен,нелагодан,
ти, проговорити, изустити, прозбо­
у бригама, пун бриге, брижљив реШ.
рити,зуцнути,прословити,писнути,
забринутост ж 8. жалост
рећи, заустити, пробеседити, забле­
забрљати СВРШ. прел . О (нешто по­
кати, отворити уста, пустити глас,
грешно урадити) упрскати, засвињи­
проустити, запевати фиf., зинути
ти, усвињити, направити глупост, за­
фиf., зацвркутати фиf., кукурикнути
срати нар., зајебати нар. - уи. погре­
фиf., ланути фиf., бекнути фиf. иof.,
шити, покварити f!} (нешто овлаш,
гукнути фиf., загукати фиf., пропева­
лоше урадити) 8. смандрљати
ти фам., гакнути фам. - уи: говори­
ти, признати
забуна ж о (погрешно схватање)
забпуда ж о (погрешно мишљење
неспоразум f!} (услед страха, стида)
конфузност, сметеност, смушеност,
о нечему) незнање, илузија, забуна,
блудња, заблудност, предрасуда f!} 8.
растресеност, смућеност, изгубље­
ност, запетљаност, збрканост, помут­
дезинформација е) 6. грешка 1.
ња, смутња, пометња, пртљавост, по­
забоrа УЗВ. ама (ама не претеруј),
губљеност фам. е) 6. грешка 2.
аман, а, ако бога знаш, тако ти бога,
побогу, али, бре, море забунити се СВРШ . 8. збунити се

заборав м о 8. амнестија f!} 8. ам­ забушавање с (извлачење од по­

сла) врдање, забушавање, извлачење,
незија
изврдавање, лавирање, завлачење,
заборавити СВРШ . прел . О (изгуби­
измицање, провлачење, избегавање,
ти из памћења) избрисати (из сећа­
ња), изаћи из памети f!} (услед расе­
ескивирање фам. , вађење фам. - уи.
правдање
јаности, нешто не понети) не узети,
не сетити се, оставити е) (престати забуwавати несврш . непрел . (из­
мислити о нечему) смести с ума, из- бегавати посао или мало радити) ва-
забушант Iзаводљивост 188

дити се, лавирати, тражити изговор, завинут прид. в . савијен

изврдавати, врдуцкати, правдати се,
зависан прид . О (који није слобо­
ослобађати се, избегавати, извлачити дан) потчињен, овисан, потлачен,
се, изговарати се, оправдавати се, из­
подјармљен, неслободан, поданички,
вињавати се, избављати се, шеврдати покорен, покорнички, вазалски,суб­
фам . , шарати фам., врлудати фам., ординиран форм. 49 (који је зависник
увијати фам. , испричавати се хрв., о нечему) овисан, навучен фам.
хватати кривину изр. - сл: забушава­
зависник м в . наркоман
ти, измотавати се, измицати
зависност ж подређеност, потчи­
забушант м о в. нерадник
њеност, потлаченост, покореност,
забушантски прид. в. доколичарски субординираност, инфериорност,
завада ж в. свађа инфериоран положај, понизност,
заваравање с в. варка 1. овисност, неслобода, подјармљеност
заварати сврш. прел. в. преварити за вити сврш. прел. в. заврнути

завежљај м О замотуљак, свежањ, завитпавати несврш. прел . '" уи.

замотак, завезак, смотуљак, пинкл задевати 1.
ре!., пинклец ре!. , завијутак ре!., завитпати сврш. прел. в . бацити
смота к ре!., завитак реШ., пакетић
завичај м в. домовина
реШ. 49 в. багља
завпачити несврш . прел. увлачи­
завезан прид. О в. вештачки 2. 49 в.
ти, метати, уносити, инкорпорира­
везан 2.
ти, трпати, придодавати, додавати,
завера ж (тајно удруживање ради
укључивати, уметати, уједињавати,
заједничког деловања, тајно делова­
утрпавати
ње против некога уопште) урота, ди­
завод м институт - уи. ИНСТИТУЦИЈа
верзија, саботажа
заводити несврш . прел . О удварати
завереник м (онај који учествује
се, кокетирати, флертовати, придо­
или организује диверзије) уротник,
бијати, освајати, мувати фам . , салета­
диверзант,саботер
ти фам., барити фам., набацивати се
завеса ж застор, драперија, перде
фам., стартовати жарi·., обрађивати
ре!., перда ре!.
жар!., очијукати реШ. 49 в. дозивати
завести сврш. прел. О освојити,
заводљив прид. О ласциван, чулан,
опчинити, занети, залудети, омами­
опсцен, голицав, опојан, пламен фи!. ,
ти, сломити срце изр. 49 в. заврбова­ ватрен фи!., љут фи!. жар!., пикантан
ти @) в. преварити 6 (- законе, мере,
фи!. жар!. , врео фи!. - сл: провокати­
ред и сл.) в. увести 3.
ван, еротичан 49 в. заносан
завет м О заклетва, реч, изјава вер­
заводљивост ж лепота, дражест,
ности, свечано обећање, аманет ре!.,
дражесност, атракција, допадљивост,
вера ре!., повера реШ. 49 в. верност 1.
љупкост, угодно ст, примамљивост,
завештање с в. задужбина
грација, шармантност, шарм, при­
завијати несврш. непрел . прел . в. из­ влачност, драгост, грациозност, маг­
вртати
нетизам, неодољивост, склад, склад­

завијен прид. в. витичаст 1. ност, милина, чар, симпатичност,

завијутакм в. завој 1. умилност, пожељност, драж, афини-

 заводникlзавуче

тет, финоћа, атрактивност, красота, нити , натерати, навести, узбуркати,

убавост, умиљатост, пријатност, сим­ смунтати, напујдати фи!. , напун т ати
патија, наочитост, леполикост, миљу­ pef., напућкати pef., смувати фам., з а ­
шност, примамљвост, лепушкастост, палити фам . , скувати жар!. , смутити
угода, милоћа, миловидност, зани­ жар!. , подговорити реШ . , науцкати

мљивост, замамност, магнетичност, реШ., агитирати хрв., н атут кати хрв .

магнет фи!., магија фи!. , зор ре!., заврзпама ж О в. кочница 1. 49

аман ре!. , мачкастост фам. женстве­ фам. в. варка 2.
ност суж. , - уи: благост, харизматич­ завриштати сврш. прел. в. викнути
ност, доброта, нежност
заврљачити сврш . прел . фам. в. ба­
заводник м в . женскарош
цити

заводница ж в. намигуша
заврнут прид . в. блесав 1.
завођење с удварање, кокетирање, заврнути сврш . прел. увити , усу к а ­
придобијање, флерт, освајање, мува­ ти, увинути, пресамитити, уврнут и ,
ње фам. , очијукање фам., обрађива­ скврчити, завити, засукати, з ав и н у ­
ње жар!., старт(овање) жар!., барење ТИ, извинути, искривити
жар!.
заврнути шију сврш . прел. '" у и.
завој м О спирала, прегиб, вијуга,
убити
облина, лук, венац, криви на, банда­
завртањ м матица, навртка, мат ич­
жа, колобар, окука, набор, кривуља,
ни вијак
савијутак, витица, завијутак, превој ,
завртач м в. вентил
зглоб, обруб, део круга, крива црта,
завртети сврш . прел. '" уи. бацити
банда, рескавица ре!., шевуљица ре!.,
завојица реШ., обрт реШ. , сагиб реШ. , завршен прид. направљен, уобли­
синус маШ., косинус маШ., тангенс чен, уређен, формиран, довршен ,

маШ., волута сшруч. - уи: црта, пр­ свршен, сређен, обликован, профи­
стен, круг - сл: кружница, кугла, по­ лисан,дотеран

лукруг 49 бандажа, потпасач, утега, завршетак м в. свршетак

фачла, врпца за превијање рана завршити сврш. прел . О (привест и

завојаст прид. в. витичаст 1. нешто крају) свршити, довршити, до­

завојит прид. в. витичаст 1. крајчити, окончати, зготовити, зао­

завопети сврш. прел. (осетити љу­ кружити, одрадити, закључити, фи !.,

бав према некоме, почети волети) в. апсорбовати фи!. , докончати реШ ., .
заљубити се докусурити арх., истерати до крар

изр. - уи. обавити, спремити 49 (спро­

завратница ж '" уи . даска
вести нешто у дело) в. обавити
заврбовати сврш. прел. (придоби­
завуl1и се сврш. нестати, потулити
ти за неко удружење, посао, акцију,
се, склонити се, прикрити се, ск ри ти
партију и сл.) наговорити, подбости,
подбунити, агитовати неирел . , нагна­ се, сакрити се, притајити се, замести /
ти, подстакнути, приволети,уверити
заметнути/затрти трагове, заметн~ ­

(у нешто), завести, придоби ти, узбу­ ти се, ишчезнути, шчучуњити се pel.,

дити, привући (на своју страну), умо­ шћулити се ре!. , шћућурити се фам. ,
лити, нахушкати, намамити, занети, завући се у мишју рупу изр.

изазвати, лобирати неирел., потхра- завучен прид . в . з абачен

заrађивати/задиркивати 190

заrађивати несврш . прел . блатити, задах м в. смрад

прљати, поганити, брљати, вашари­ заде6љан прид. в. бабураст
ти, мазати, каљати, мрљати, брло­
заде6љаност ж в. задебљање
жити, гадити, чинити нешто гадним,
заде6љање с израсли на, кврга,
мрсити, мељати фи!. реШ., свињити
чворуга, отеклина, натекнуће, отврд­
фам., стрвити реШ., смрадити реШ.,
нуће, чвор, натеклина, одебљање, ис­
брљугати реШ.
пупчина, задебљаност, чворнатост,
заrазити сврш. непрел. фи!. в. ступити
тврдина реШ., напухнуће хрв.
заrат м в. брана
заде6љати сврш. непрел. набрек­
заrоварач м в . заговорник
нути, нарасти, отећи, испупчити, на­
заrоворник м следбеник, покло­ димати, натећи, набрећи, набујати,
ник, присталица, гласноговорник,
напупети, набубрити, повећати се,
симпатизер, љубитељ, приврженик, поднадути се, увећати се, повећати
заступник, заштитник, поборник, обим, напупати, набухнути ре!., под­
присташа, бранилац, заговарач, екс­ бухнути ре!., напухати се хрв. - сл:
понент, заговаратељ, подржаватељ,
прекипети, распрснути се
подржавач, носилац, бранитељ, сте­
задевати несврш. прел. (шалити се
гоноша фи!., навијач фи!., барјактар
на туђ рачун или некога изазивати
фиf., заставник фи!., апологета фи!.,
вербално) в. задиркивати
фан фам.
задевати несврш. прел. О зачика­
заrонетан прид. в. магијски
вати, провоцирати, подбадати, пец­
заrрада ж О в. ограда 1. @ в. плот
кати, задиркивати, диркати, љутити,
заrрејан прид. в. врућ дирати, зезати се (с неким), збијати
заrрижен прид . О задрт, једно­ шалу, дражити, хушкати, изазивати,
стран, беспоговоран, нетрпељив,до­ мамити, срдити, драшкати, пикати,
минантан, ауторитативан, догмати­ надраживати, баркати ре!., брцка­
чан, нетолерантан, крут, доктрина­
ти фам., боцкати фам. - уи: вређати,
ран,догматски,фанатичан,праволи­ исмевати @ в. дозивати
нијски фиf., једнолинијски фи!. @ в.
задесити се сврш. наћи се, обре­
задрт 2.
сти се, обрети се, доспети, затећи се,
заrрмети сврш. прел. в. викнути створити се, десити се, појавити се
заrуwење с (у саобраћају) застој, задивљен прид. усхићен, очаран,
зачепљење, колапс
одушевљен, егзалтиран, импресио­
заrуwљивост ж ... уи. врућина ниран, пасиониран, занесен, загре­

задавити сврш. прел. в. удавити јан, френетичан, понесен

задатак м О (оно што треба да се задиркивати несврш . прел . (шали­
изврши) дужност, обавеза, посао, ти се на туђ рачун или некога иза­
улога, функција, задаћа хрв. @ (оно зивати вербално) пецкати, дирати,
чему нешто или неко служи) циљ, провоцирати, чачкати, зачикавати,
намена, сврха, улога, функција, раз­ задевати, боцкати, изазивати, пика­
лог постојања, поента - уи. смисао ти, играти се, зафркавати, раздражи­
задати сврш . прел. дати (задатак), вати, зезати фам., подјебавати нар.,
додели ти
зајебава,ТИ нар. - уи. ругати се
191 задиркивати/зазирати

задиркивати несврш. прел . зачика­ разложан, ограничених/уских види­

вати, провоцирати, подбадати, пец­ ка, ћошкаст, тежак, сомовски, загри­

кати, задиркивати, диркати, љутити, жљив, устрајан, уских хоризоната,

дирати, дражити, надраживати, зе­ мазговски, скучен фи!., крвав фи!.,

зати се (с неким), збијати шалу, дра­ тврдокоран фи!., неукротив фи!., као
жити, хушкати, изазивати, мамити, магарац фи!., засукан ре!., лулав ре!. ,
срдити, драшкати, пикати, раздра­ затуцан фам., заврнут фам., загуљен
живати, надраживати, баркати ре!., фам., овејан реШ . - уи: џангризав,

брцкати фам., боцкати фам. - уи: догматичан, незгодан, огорчен, непо­

вређати, исмевати коран, компликован, ћудљив, једно­

стран, нетолерантан, конзервативан
задњица ж позадина, тур, буља
фам., гузица нар., дупе нар., _п еду
- сл: ускогруд, убојит, праволинијски,

жар!., шерпа жар!., жутара жарl., ке­

каприциозан,тесногруд, намћораст

њара жар!. , буљон жар!., рит арх. , гу­ задртост ж јогунастост, тврдогла­

заgеч.
вост, самовољност, својевољност,
непопустљивост, недоказаност, сво­
задовољавати несврш . прел. О
јевоља, упорност, искључивост, твр­
(чинити све неком) в . угађати@ (под­
миривати потребе за нечим) подми­ докорност, својеглавост, глувоћа на

ривати, намиривати @ (испуњавати доказе/разлоге, истрајност, мазгин­

очекивања) ,. ство - уи: пркос, непокорност - сл: ка­

прициозност, ћудљивост, наивност

задовољан прид. в. весео 1.
задуж6ина ж опорука, аманет,
задовољство с весеље, уважење,
наследство, тестамент, очевина, на­
част, радост, ужитак, почаст
слеђе, дедовина, баштина, легат, за­
задржавати несврш . непрел .... уи .
оставштина, завештање, тековина,
заустављати
поклон, дар, материнство, последња
задржа вати се несврш. в. висити
воља/жеља, наслеђење, воља ре!. , за­
1.
пис ре!., нашљеђе ре!. , ћаћевина ре!.,
задрт прид. О (претерано одан не­
насљеђевина ре!., оставина ре!., баба­
чему) загрижен, заслепљен, затуцан,
лук арх., завештај арх., посмртнина
затрован, једностран, фанатичан ,
реШ., наслеђевина реШ. , оставштина
некритичан, занесен, индоктрини­
реШ., старина реШ .
ран, искључив, крут, доктринаран,
задужење св. ангажман 1.
догматичан, догматски, нетрпељив,
задужити сврш . прел. О (дати не­
нетолерантан, крут, доктринаран,
ком нешто у обавезу) обавезати , за­
намћораст, праволинијски фи!., јед­
ветовати, везати арх. @ (оптеретити
нолинијски фи!. @ (који упорно
дугом) "
остаје при своме) тврдоглав, самово­
зажалити сврш . прел . покајати се,
љан, својеглав, бандоглав, загрижен,
признати грешку
затрован, својевољан, инатљив, ус­
ковид, напоран, крут, непомирљив,
зазивање с в. евокација 2.
јогунаст, недоказан, искључив, недо­ зазивати несврш . прел. в. инвоци­

казив, упоран, на своју руку, мазгин­ рати

ски, истрајан, дебелоглав, као мазга, зазирати несврш. прел . в . снебива­

окорео, мазгаст, накриво насађен, не- ти се
заЗ0РЉИВ I закључити 192

заЗ0РЉИВ прид. в. срамежљив 1. зајурити се сврш . јурнути, убрзати,

заинтересован прид. О (онај који пожурити, потрчати, појурити, похр­

показује интересовање за нечим или лити, забрзати, потпрашити пете/но­

неким) ,.. @ радознао, љубопитљив, ге, залетети се, затрчати се, убрз ати
љубопитан, питљив, заинтригиран, се, опружити корак, полетети фи!. ,
куриозан реШ . дати гас фам. изр . , шибнути фам.,
заинтересованост ж О (постоја­ нагнути реШ., акцелерирати сшруч.

ње интересовања за нечим) интере­ за казати сврш. прел. (не оправдати

совање, з анимање, интерес@ (особи­
на онога који је заинтересован) радо­
з налост, љубопитљивост, љубопит­
ност, питљивост, заинтригираност
заиста прил. наравно, да, апсолутно,
стварно, свакако, извесно, дакако,
гарантовано, сигурно, безусловно,
дефинитивно, засигурно, доиста, да­
боме, јамачно, несумњиво, савршено,
без даљњег, природно, посвема , не­
ма сумње, дупке ,' поуздано, до краја,
разуме се, јесте, безбели ре!., зацело,
без сумње, посве, подразумева се, за­
очекивања) изневерити, разочарати,
затајити, подбацити, оманути
закаснити сврш. непрел. (доћи са
закашњењем) задоцни ти, оДоцнити,
окаснити, стићи касно/прекасно,
закаwњење с заостатак, кашње­
ње, задоцњење, застој
закерало м с в. гунђало 1.
закерати несврш . непрел . в. звоцати
закинут прид. в. обесправљен
заклати сврш. прел .... уи. убити
заклетва ж О завет, реч, изјава вер­

уфано ре!., гарант фам. , јес жар!., не­ ности, свечано обећање, аманет ре!. ,

двојбено хрв . , неупитно хрв . вера ре!., повера реШ. @ в. верност 1.

зајам м О (оно што се даје на зајам, заклон м штит, заштита, браник,

обично новац) позајмица, кредит, на заслон, штитник, помоћ, преграда,

одложено изр., дуг фи!., вађевина ре!. , окриље, заслонац, застор, заштит­

обдуга арх., лихва ре!., порга ре!, по­ ник, бусача, заклањач, кишобран
судба хрв . @ (одлагање наплате за из­ фи!., скут фи!., параван фи!. , бранич
дату робу на поверење) в. вересија ре!., шиnт ре!., калкан ре!., фронтин

зајапурен прид. румен, црвен, по­ ре!., пребој ре!., крило фам.

црвенео, ружичаст, ужарен, зажарен , заклонити сврш. прел. О (- неки

руменкаст, црвен као рак , црвен као извор светлости) засенити, заштити­
паприка ТИ,саклонити, покрити, осенити, на­

заједљив прид. в. злобан правити сенку @ склонити, ставити

заједљивост ж пакост, цинизам, на страну

отровност, злоба, малициозност, заклопац м О в. запушач @ в. по­

иронија, сарказам, уједљивост, јет­ клопац

кост, опакост, малигност, изругива­ закључак м О (суд изведен из јед­

ње, персифлажа реШ. ног или више других судова) резиме,
заједница ж в. асоцијација 1. дедукција, сазнање, спознаја, поми­

заједнички прид. (који се односи на сао, коклузија реШ. - уи. мисао, иде­

све) општи, скупни, колективни, тотал­ ја @ в. одлука 1.

ни, апсолутни, генерални, начелни,уоп ­ закључити сврш. прел. О (донети
штен, удружени, свеопшти, опћи хрв. закључак на основу судова) доћи до

193
закључка, извести закључак, откри­
ти, резимирати, сазнати, спознати - јакост, јаповост фи!., сахњење хрв.
уи. схватити, приметити @ (донети
одлуку) в. одлучити се@) в. заврш~ти
в (- посао) уговорити , договорити
закомпликовати сврш . прел. за­
петљати, замрсити, збркати, усло­
жнити, замутити, заплести, измрси­
ти, помрсит~, отежати, испреплести,
изазвати тешкоће, сплести, спетљати,
замесити фи!., зачколити фам. ре!. - суж: станарина, кирија
сл: помешати, упетљати
закон м О правило, аксиома, непо­
битна истина, научна истина, општа
истина @ в. аксиом 1. @) реШ. в. веро­
исповест ... уи. декрет
закониТ прид. (који је по закону)
допуштен, легалан, важећи, валидан,
дозвољен, исправан, вредећи, ваљан,
легитиман, незастарео, ауторизован,
одобрен,уставан,правоснажан,при­
знат, уредан, законски, пуноважан,
непоништен, незабрањен, правомо­
ћан, пуноваљан, по закону, пропи­
сан, регуларан, данашњи фам. , теку­
ћи фам., курентан форм., пуновредан
реШ., правоваљан реШ., на снази изр.
законски прид. в. законит
закопчан прид. О недруштвен, ин­
тровертиран, интровертан, асоција­
лан, несоцијалан, срамежљив, нена­
метљив, недружељубив, непричљив,
некомуникативан, суздржан, резер­
висан,уздржан, неприлагођен, пову­
чен, неповерљив, тих, тајанствен, не-
. прилагодљив, затворен фи!., непри­
ступачан фи!., зачаурен фам., углат
фам . , недружеван хрв. - уи: скроман,
стидљив, нељубазан, плашљив @ (о
дугмету)затворен,укопчан
закреwтати сврш . прел. в. викнути
закржљалост ж неразвијеност,
спабост, сићушност, заосталост,
атрофија, мршавост, кржљавост, су-
закомпликоватиlзалоr
шење, спарушеност, слабуњавост, не­
закржљао прид. кржљав, неразви­
јен, атрофичан, ретардиран , заостао,
геџав,хендикепиран
закривити сврш. прел .... уи . завр ­
нути
закричати сврш . прел. в. викнути
закуп м рента, најамнина, најам, за­
куп нина, аренда, квартирина реШ. -
закупац м рентијер, унајмљи в ач,
унајмитељ, најмодавац, закупник , га­
зда фам., изнајмљивач фам., најмо­
примац реШ., закупоприматељ реШ.,
арендатор реШ., закупопримац реШ.,
арендаш реШ.
закупити сврш. прел. узети у најам,
унајмити, арендирати реШ.
залаrати се несврш. бранити неког,
неко мишљење или став) залагати
се, заузимати се, заговарати, навија­
ти, подржавати, пропагирати, поду­
пирати, обезбеђивати, потпомагати ,
пледирати, бранити (идеју), сакла­
њати, протежирати, предохрањивати
реШ. - уи: штитити, борити се
залазак м фиг. в. крај' 1.
залајати сврш. непрел . (оrnасити се
лавежом) ланути
залеђе с О в. носач 2. @ в. бедем 2.
заливати несврш. непрел. в. изби­
јати
зализак м зулуф, золуф, бакенбард,
солуф, котлет фам.
залиха ж в. вишак 1.
залоr м јемство, капара, хипотека,
депозит, гаранција, осигурање, кау­
ција, полог, аванс, јемчевина, јамство,
предујам, таложење, аконтација, авал
ре!. , вађевина ре!., ломбард арх., фор­
шус арх. ре!., вадијум реШ . - сл: без ­
бедн'ОСТ, наслага
заnоrајница Iзамршен 194

заnоrајница ж в. гостионица замишљати несврш . непрел. в. ма­

заnомак м в. крхотина штати

заnудан прид. О узалудан, изли­ замишљен прид . О виртуалан,

шан, непотребан, беспредметан, бес­ прикривен, невидљив, неприметан,

користан, бесциљан суж. , сувишан, тајни, виртуелан, притајен, потајан,

безвредан б в. пењ неманифест(ир )ан, потенцијапан,
заnуђеност ж в. занесеност 1. могућ, затомљен, сакривен, нества­

заnутати сврш. непрел . одлута­

ран, забашурен, латентан, окултан

ти, изгубити се, дезоријентисати се, реШ. б в. измаштан 1. @) в. измишљен

скренути с пута, забасати реШ. 1.

заљубити се сврш . (осетити љу­ замка ж О хваталица, ступица, лов­

бав према некоме, почети волети) ка, гвожђа, кљуса, железа, пругло ре!.,

заволети, бити освојен, затреска­ јама фам. , клоња жар!. - суж: мухо­

ти се фам., за се фам., напалити се ловка, мишоловка, бубањ, јешка- уи:

позив, клопка б клопка, заседа, сту­
фам., накрајстати се фам. , зацопати
пица, виг, кљуса, мрежа, мишоловка,
се фам. попалити се жар!., примити
се жар!., наложити се фам. трапула ре!., сачекуша жар!., квака

заљубљеност ж в. љубав жар!. - уи: подвала, мамац @) в. заво­

ДЉИВОСТ ., уи. мамац
замаrијан прид. в. зачаран
замnата м ж в. дангуба 1.
замаrnити сврш. прел. в. замутити 1.
заморан прид . О оптерећујући, на­
замајавати се несврш . губити вре­
поран, тежак, теретан, умарајући, кр­
ме, 6лејати фам. - уи. ленчарити, ба­
вав ексир. б в . досадан., уи. анти­
вити се
патичан
замак м вила, палата, дворац, твр­
замотуљак м завежљај, свежањ,
ђава, утврђење, утврда, конак, двор,
замотак, завезак, смотуљак, пинкл
резиденција, купа, каштеп ре!. , палача
ре!., пинклец ре!., завијутак ре!., смо­
ексир.
так ре!., завитак реШ . , пакетић реШ .
замаман прид. в. заносан
замрачити сврш . прел. в. замутити
замах м в. домет 1.
1.
замашан прид. в. велик 2.
замрсити сврш. прел. О (о концу
замерати несврш. непрел . (изно­
или конопцу) заплести, запетљати,
сити неповољно мишљење о некоме
упетљати б фи!. (изазвати тешкоће,
или нечему) приговарати, пребаци­
компликације) запетљати, закомпли­
вати, критиковати, кудити, износити
ковати, помрсити, отежати, збрка­
критику, нападати, осуђивати, узи­
ти, усложнити, замутити, заплести,
мати за зло изр . - уи. звоцати, жали­
измрсити, испреплести, , сплести,
ти се, оговарати
спетљати, замесити фи!., зачколити
замерка ж жалба, приговор, рекла­
фам.ре!.
мација
замршен прид. О (о концу или ко­
заметак м О ембрион, зачетак нопцу) заплетен, запетљан, упетљан
б фи!. в. зачетак 1. б фи!. компликован, запетљан, те­
замисао ж в. жеља 1. жак, збркан, проблематичан, незго­
замисnив прид. в. изводив дан, захтеван, комплексан, сложен,
195 замутити I занимљи

побркан, слојевит, пипав, закукуљен занемарљив прид . , небитан, не­

фам. , чупав фам. , замумуљен фам. , важан, сувишан, беспотребан , уз а­
завојит реШ., закучаст реш, занове­ лудан, незнатан , другоразредан, з а­

тан арх.. - уи: вишесмислен, неразу­ немарив, безначајан, трећеразредан,

мљив @) в. витичаст 1. другоредан, деппасиран, споредан ,

замутити сврш . прел. О (учинити безвредан, невредан, другокласан,

да нешто постане мутно, непрозир­ другостепен, леви фам .
но) замаглити, помути ти, намрчити, занемарљиво прил . О небитно -
зацрнити , потамнити, помрачити, уи . небитан б фи!. в. јефтино
смрачити, затамнити, омрачити, за­
занесен прид. О пасиониран, пол е ­
мрачити , омрчити реШ., помрчати
тан, егзалтиран, одушевљен, усхићен,
реШ. б (замешати у течности) проме­ раздраган, ентузијастичан, понесе н ,
шати,смутити, измешати, измутити,
френетичан, заносан б (претера н о
размутити, промутити , проџарати
одан нечему) затуцан, засле пљ ен ,
фам., скалабурити реШ. @) в. замрси­ задрт, фанатичан,некритичан, ин ­
ти
доктриниран, искључив , крут, док­

за муцки вати несврш. непрел. в.

тринаран, догматичан, до г матски,

муцати
једностран, праволинијски фи!., јед­
занавек прил. в. заувек нолинијски фи!. - уи . задрт 1. @) в.
занат м О (вештина израде, попра­ весео 1.
вљања предмета, или бављење тиме занесеност ж О жар, острашће­
као занимањем) обрт - уи. звање, ве­ ност, ентузијазам, усхићеност, ватра,
штина б фам. в. знање 1. занос, усхит, усхићење, опијеност,
занемарен прид. в. запуштен жестина, одушевљење, занесења­

занемарити сврш. прел. О (преста­ штво, опчињеност, занетост, екстаза,

ти марити) запустити, запоставити, пасионираност, очараност, опојност,

оставити, ока нити се, манути се, од­ залуђеност, пијанство фи!. @ в. вели­
устати, пренебрегнути, изоставити, чање @) в. затуцаност

напустити, мимоићи, игнорисати, занесењак м в. маштар

проћи се, потиснути, заобићи, прећи занесењаштво св . занесеност 1.

преко нечега, окренути леђа, клони­
занети сврш . прел . О (окрен у ти ма­
ти се, одрећи се, избити из главе, пре­
ло у страну) заврнути, скренути, за­
кинути, одбацити, оставити се чега,
окренути б (освојити нечију си мп а­
ослободити се, престати (с нечим),
тију) в. завести @) в . намамити 1. О в.
ићи даље, маргинализовати, стави­
одушевити 0 в . затруднети
ти на страну, затворити очи, отрести
занети се сврш. О ( з аузети кос по­
се, бацити у страну, баталити фам. ,
ложај током кретања) нагнути се, з а­
рашчистити (с нечим)фам. б пропу­
окренути се б в. кренути @) в. з абу­
стити, изоставити, не искористити,
нити се О в . заљубити с е
избећи, промашити, обићи, заобићи,
занетостж в. занесенос т 1.
испустити, превидети, про макнути
занимање с в. звање
(нешто неком), проиграти, прегледа­
ти, мимоићи фи!., не узети у обзир занимати се несврш. в. бавити се
изр . - суж: преспавати, пречути занимљив прид . забаван, инт ер е -
занимљивост Iзаорати
сантан, привлачан, допадљив,
мамљив, мамљив, упечатљив,
вописан, дојмљив Хр8. - уи. духовит,
узбудљив, привлачан, необичан, из­
узетан
занимљивост ж (занимљива поја­
ва, догађај, ствар ...) интересантност,
забавност, необичност, привлачност,
атракција, чудност реШ. - уи. скан­
дал
зановетаnо с О 8 . гунђало 1.
досадњаковић
зановетати несврш. непрел. приго­
варати, прекоревати, закерати, зво­
цати, гунђати, џангризати, ИЗвоље­
вати, досађивати, замерати (неком
нешто), запредати арх., срати нар. ,
кењати нар . ... уи . брбљати 2. , грдити
занос м О занесеност, жар, остра­
шћеност, ентузијазам, усхићеност,
ватра, усхит, усхићење, опијеност,
одушевљење, занесењаштво , опчи­
њеност, занетост, екстаза, пасиони­
раност, очараност, опојност, залуђе­
ност, пијанство фи!. @ 8 . величање
заносан прид. О 8. диван @ (који
доводи у стање занесености) опојан,
омамљив, .омаман, мамљив @) 8. зане­
сен 1.
заносити се несврш. О (у ходу) 8.
гегати се @ (бити занесен неком иде­
јом) одушевљавати се, загревати се,
усхићивати се, примати се фам., па­
лити се жар!., ложити се жар!.
зао прид. О (о човеку, који има лоше
особине) злобан, злонамеран, мали­
циозан, безобразан, аморалан, лош,
бесраман, покварен, непоштен, бе­
стидан, безвезан, подао, подмукао,
бешчастан, бескарактеран, неваљао,
злочест, худ, худан, нечастан, немо­
ралан, охол, препреден, опак, при­
творан, осион, перфидан, безочан,
префриган, пакостан, срамотан, др_
196
при­
зак, злоћудан, обестан, дијаболичан,
жи­
недостојан, прорачунат, искварен,
безобзиран, неотесан, несавестан,
лоше васпитан, хулан, без поштова­
ња,неисправан,безморалан,сраман,
страшан, мрачан, намаз ан свим ма­
стима, неплеменит, неетичан, непра­
вичан, недоличан, нецивилизован,
грешан, нечист, непристојан, поган,
ружан фи!., прљав фи!., низак фиf. ,
@ 8. нечувен фиf., некрепостан ре!., смра­
дан фам., дрзовит фам., кваран фам.,
либертински арх., киван реШ., пре­
творан реш., иморалан реш., химбен
Хр8. , нећудоредан Хр8., дебеле коже
изр. - уи: бедан, некултуран, неста- .
шан, дивљи, заједљив, гадан, лицеме­
ран, немиран @ (који има лоше по­
следице) 8. погубан @) (о болестима и
слично) 8. опасан 3.
заобиnазан прид. о (о путу) оби­
- уи. крив @ околишан,
лазан, околни
посредан,индиректан
заобиnазница ж (заобилазна сао­
браћајница) обилазница - уи. друм
заобићи сврш . прел. О обићи, ми­
моићи, избећи, проћи мимо, проћи
поред/око/иза нечега @ 8. занемари­
ти 2.
заобљен прид. кружан, јајолик,
обао, заокругљен, елипсаст, окру­
гласт, трбушаст, лоптаст, јајаст, ти­
кваст, заокружен, ваљкаст, кугпаст,
мехураст, ваљушкаст, овапан, бун­
деваст, бачваст, прстенаст, јагодаст,
жиропик, јабучаст, крушкаст, зрнаст,
епиптичан, округао, крушкопик, ци­
кпичан реШ . , циркупаран реШ.
заокрет м обрт, преокрет
заокретање с (померање с главног
пута) 8. скретање 1.
заокруrљен прид. 8. заобљен
заокружен прид. В . заобљен
заорати сврш . прел. О (почети ора-
197 заоставwтина Iзапи

ти) *@ (затрпати орањем) затрпати, запањити се сврш. прел . (много се

загрнути @) фи!. В. разорити уплашити) В. ужаснути се
заоставwтина ж В. задужбина запањити се сврш. В . запрепасти­

заостаnост ж О неразвијеност, ти се

закршљапост, спабост, сићушност, запањујући прид. (онај који иза­

атрофија, мршавост, кржљавост, су­ зива вепико изненађење и чуђење)
шење, спарушеност, слабуњавост, не­ запрепашћујући, зачуђујући, зграња­
јакост, јаповост фи!. , сахњење ХрВ. @ вајући, збуњујући, несхватљив, неве­
назаднос~заостатак,затуцаност,не­ роватан, застрашујући, ужасавајући
просвећеност, цупкање фам., тама - уи. необичан 1., невероватан
фиf., мрак фи!. запара ж (висока температура ва­
заостао прид. О В. назадан @ В. здуха) спарина, жега, јара, врућина,
глуп топпота, врепина, оморина, припека,

заостатак м В. закашњење вар, препека, пакао фам., прижега

западати сврш. прел. (- у неке окоп­ ре!. , капор ре!., звиздан фам., пасја
ности) доспевати, допазити, упадати врућина фам., омара арх., спарност

запажање с В . коментар реШ., упека реШ.

запажен прид. О В. истакнут 1. @ В. запасти сврш. прел. (- у неке окоп­

уважен 2. ности) доспети, доћи, упасти

запажљивост ж В. истакнутост 1. запахм В. смрад

запазити сврш. прел. О угледа­ запевати сврш. непрел. (почети пе­

ти, видети, приметити, осмотрити, вати) пропевати, припевати, загрме­

уочити, спазити, опазити, разабра­ ти, певнути, закантати ре!.

ти, открити, шмекнути жар!., сними­ запенуwити сврш . непрел. В. побе­

ти фам., уловити оком фам., ђанити снети

жар!., провапити жарf., ошмекати запетљан прид. О В. везан 1. @ В. за­

жарf. - уи. схватити мршен 1.
запаковати сврш. прел. В. упакова­ запетљаност ж О (о концу ипи
ти конопцу) заппетеност, замршеност,

запаљеност ж В. ватреност упетљаност, спетљаност @ фи!, В.

запањен прид. (много изненађен) В. компликација @) В. збуњеност
запрепашћен запетљати сврш. прел . О (о концу
запањеност ж запрепашћеност, ипи конопцу) заппести, замрсити ,

запрепаштење, згранутост, сенза­ упетљати, спетљати @ фи!. заком­

ција, изненађење, зачуђеност, кон­ ппиковати, замрсити, збркати, успо­
стернација, занемепост, ужаснутост, жнити, замутити, заппести, измрси­

пренераженост, пресенећеност реШ., ти, помрсити, отежати, испреппести,

осупнутост реш., препаст реШ. изазвати тешкоће, сплести, спетљати,

запањити сврш . прел. (много уппа­ замесити фи!., зачкопити фам. ре!. -
шити) згранути, пресенетити, забе­ сл: помешати, упетљати

зекнути, згрозити, ужаснути (непри­ запис м О (прибепежен податак ипи

јатно изненадити) - уи. запрепастити, мисао) бепешка, цртица, забепешка,
уппашити,изненадити прибепешка, допуна, цедуља фи!.,
записивати/запослити

нотација реШ. , фуснота суж., марги­ јадиковање, тужњава, лелек, цвиље­

налије суж. , анотација реШ . - сл: па­ ње, нарицање, крик, позив у помоћ,
пирић, допис лелекање, колеч pel., ајмек ре!.
записи вати несврш . прел. В. писати запомаrати несврш. непрел . (изра­

записник м В. досије жавати незадовољство) кукати, јади ­

записничар м (онај који води за­ ковати, ламентирати, јадати се, вајка ­
ти се, јаукати , тужити се, жали т и се ,
писник) записивач, бележник, еви­
лелекати, цмиздрети, вити , вапити ,
дентичар - уи. писар
стењати, нарицати, гринтати , ври­
заплашити сврш. прел. (изазва­
ти страх) застрашити, уплашити,
скати pel., ајмекати ре!. - уи: туговати,
завијати, жалити се, вриштати
препасти, престрашити, брецнути,
запоседнут прид . О (о територи­
устрашити, пренути - уи. престрави­
ји) окупиран , заузет, припојен, при­
ти, изненадити
својен, присаједињен, анексиран б
запnена ж О (одузимање имовине)
заузет, преокупиран, презапослен,
пленидба, одузимање, конфискација,
упослен, упошљен, пун фИl., препун
оврха арх., рубачина арх. , секвестра­
фи!., пунцат фи!., преплављен фи!.,
ција иравн . , извршење иравн . б (оно
претпан фи!., накрцан фам. , крцат
што је заплењено) В. плен
фам., бизи жарl., презаузет ексир.
запnести сврш. прел. В. запетљати
запосести сврш. прел . В . анектирати
запnести се сврш. В . збунити се
запосnен прид. О (који је у радном
запnетенко с фам . В. неспретњако­
односу) упослен, у служби, ангажо­
вић
ван б В . презаузет
заповедати несврш . прел . О (зах­
запосnени м службеник, радник,
тевати од некога да нешто учини)
делатник, намештеник, трудбеник,
наређивати, командовати, издавати
чиновник суж., евидентичар суж. , бе­
заповести/наређења, повлачити кон­
лежник суж., марник арх., конзулент
це, управљати, диктирати фИl. , дири­ реШ . , запосленик реШ., дужносник
говати фИl. , вући гудало фИl. , влада­ реШ., алдерман реШ . , посленик реШ .,
ти фИl., аговати реШ. , наметати своју конзилијар реШ.
вољу изр . б В. наметати
запосnеник м реШ. В. запослени
заповедити сврш. прел . (издати за­
запосnење с В. звање
повест) наредити, наложити, издати
запосnити сврш. прел. (примити
команду, командовати
на посао) поставити, ангажовати,
заповедник м вој . О официр, ста­
обавезати, упослити, укључити, за­
решина. - суж: алибег арх. , алајбег окупити, примити у службу, увући
арх. , наредник б В. командант 1. (у обавезу), сместити, дати запосле­
заповест ж О (захтев да се нешто ње/радно место, узети фи!., довести
учини) наредба, наређење, заповед, фИl., намњештити ре!., намљештити
команда - уи. одлука 2. б (основно, pel., упрегнути фам. , упртити фам.,
опште правило) В. начело 2. апсорбовати реШ., наместити реШ . ,
заподенути сврш . прел. О В. засно­ ангажирати хрв. - уи: изабрати, мо ­
вати б В. подстаћи 2. билисати
запомаrање с кукњава, вапај, јаук, запослити се сврш. (нечим) В. ан-
 започети / зарада
199

уплашен, збуњен
гажовати се 1.
започети сврш . прел . О (почети не­ запрепашћеност ж запањеност,
што радити) отпочети, почети, кре­ запрепаштење, згранутост, сенз ација,

нути, стартовати, покренути , преду­ пресенећеност, изненађење, зачуђе­

зети, упливати (у нешто) фи!. б (по­ ност, констернација, занемелост, ужа­

казати прве знаке настајања) појави­ снутост, забезекнутост, пренераже­

ти се, указати се, настати, наступити, ност, осупнутост реШ . , препаст реШ.

отпочети запрљан прид. В . прљав

заправо прил. рчц. О (за истицање заптивач м В . запушач

допунског, прецизнијег објашњења) за пустити сврш. прел. В. занема ­

у ствари, заиста, уистину, управо б рити 1.

(за ублажавање) истина, додуше, ако
запутити се сврш . непрел . крену­
ћемо право, ако се право узме, све у
ти, упутити се, започети, макнути се,
свему, мора се признати, де фацто,
поћи, покренути, отиснути се , стар ­
кад се све размотри, фактички, прак­
товати, крочити, отпочети, маћи се,
тички, фактично фам., у бити хрв. ~
покренути се, закорачити, занети се,
(за исправљање) односно, то јест, на­
устремити се, запуцати фам. , мрдну­
име, ипак
ти се фам. , ударити фам., потегнути
запредати несврш. непрел. В. бр­
фам., ганути арх. - уи: ући, почети
бљати 2. запушач м затварач, чеп, заптивач,
запрека ж В. блокада 1. заклопац, плута (за вино), затискач ,
запремина ж О волумен, капаци­
отпушач, гљива ре!., бртвило pel., бр­
тет, обим, густина, густоћа, пуноћа,
тва pel., шупериво pel.
опсег, јачина, обујам б В. квантитет
за пуштен прид. занемарен, заста­
запремити сврш. прел. (- неки про­
рео, пропао, ислужен, искрзан, пре ­
стор) заузети, попунити, испунити
живео, дотрајао, рушеван, устајао,
запрепастити сврш. прел. (много
времешан, излизан, истрошен, офу­
изненадити) пренеразити, престрави­
цан, трошан, отрцан, матор, овештао,
ти, забезекнути, згранути, унезвери­
изупотребљаван - уи. одрпан, неуре­
ти, скаменити, згрозити, ужаснути -
дан, прљав
уи. уплашити, запањити, изненадити
запуштеност ж (стање онога што
запрепастити се сврш. (много се
је запуштено) занемареност, напу­
изненадити) забезекнути се, запањи­
штеност, офуцаност, времешност,
ти се, пренеразити се, пресамитити
устајалост, излизаност, истрошеност,
се, фрапирати се, шокирати се - уи.
овешталост
ужаснути се
зара ван ж В. висораван
запрепаштење с В . запрепашће­
зарада ж (добитак од рада) плата,
ност
добит, доходак, награда, накнада, но­
запрепашћен прид. (много изне­
нађен, непријатно) запањен, згранут,
вац, дневни ца (зарада за један дан),
добитак, профит, приход, примања,
згрожен, пренеражен, пресенећен,
материјална корист, хонорар, надни­
констерниран, фрапиран, шокиран,
забезекнут, занемео, збланут, ужа­
ца, бер ива арх., доход реШ., заслужба
снут - уи. изненађен, престрављен, хрв., примитак хрВ., плаћа хрв.
зарадити !заслепљен 200

зарадити сврш. прел . О (стећи но­ засебан прид. особен, издвојен, из­
вац радом) стећи, добити, заслужи ­ узетан, изниман, специјалан, специ­
ти, уновчити, профитирати, поку­ фичан, одвојен, оделит, апартан, ино­
пити фам., узети фам., намакнути косан, екстра неиром. - уи: посебан,
фам., привредити реШ., бити добар друкчији
жарf. @ фам. (- вирус) заразити се - засебно прил. посебно, одвојено,
уи. разболети се понаособ, посебице, засебице
зарађивати несврш. прел . 6. зара­ заседа ж 6. замка 2.
дити
заседање с (окупљање веће или ма­
зарезивати несврш. прел. О (- ње групе људи ради неког договора)
оловку и сл . ) оштрити, шиљити, на­ већање, конгрес, састанак, расправа,
оштравати @ фи!. фам . (обраћати седница, претрес, дебата, конферен­
пажњу на некога или нешто) марити, ција, договарање, договор, окупљање,
хајати, уважавати, урачунавати, при­ скуп, форум, разговор, скупштина,
мећивати, узимати у обзир, шљиви­ дискусија, пленум, семинар, усагла­
ти фам., вермати pef., абадавати ре!., шавање, симпозијум, сесија, лонџање
бендати ре!., обадати ре!. , фермати ре!. , адет реТ. реШ . , конвенција форм.,
ре!., шмирглати фам., шишати фам., збор арх. , веће арх., окуп реШ., сабир
јебати нар. реШ., домјенак Хр6. - уи: слога, дого­
зареl1и се сврш. обећати, обавезати вор, уговор, гомила

се, заклети се, заветовати се, дати реч,

заседати несврш . непрел. (држати
зајамчити, задужити се , обрећи арх. састанак) дискутовати, расправљати ,
заринути сврш. прел. 6. забости већати, разматрати, саветовати се,
зарити сврш. прел. 6. забости размењивати мишљења, састанчити

заробљеник м 6. затвореник фам., дискутирати Хр6., конферира­

заробљеништво с (положај у ко­ ти Хр6 .

јем се налази затвореник) робија, засенити сврш . прел. 0(- неки и з ­

кажњеништво, затвореништво, за­ вор светлости) заклонити, заштити­
точеништво, издржавање казне - уи. ти, саклонити, покрити, осенити, за­

затвор тамне ти, замрачити, направити сен­

зарудети сврш. безл. 6. осванути ку@ фИf. 6. (потиснути нечију славу)

заруке ж мн. веридба, просидба, пр­ потиснути, надмашити, надвисити ,

стеновање, прошење, прошевина, ве­ превазићи, заслепити, бацити у сен­

рење ку/у засенак изр.

заручен прид . верен засигурно прил . О 6. сигурно 1.

заручити се сврш . верити се, ис­ @6. наравно

просити, везати се, прстеновати засипати несврш. непрел. О (затрпа­

заручник м младић, љубавник, мо­ вати сипајући) насипати, по сипати,

мак, вереник,дечко, изабраник,даса покривати, прекривати, затрпавати

фам., тип жар!., фрајер жарf. @6. вејати

заручница ж вереница, девојка, заслада ж 6. десерт

изабраница - уи. девојка заслађење с 6. десерт

засвагда прил . 6. заувек заслепљен прид. (претерано одан
 заслепљеност! заступник
201

нечему) 6. затуцан застој ж О 6. пауза @ 6. прекид 1. @)

заостатак, кашњење, закашњење, за­
заслепљеност ж 6. затуцаност

заслон м 6. застор 1.
заслонац м абажур, штитник, се­
нило, шешир за лампу, шилт, штит
светиљке, ширм реШ .
заснивати се несврш . (имати основ,
исходиште у нечему) темељити се,
почивати, градити се
засновати сврш. прел .
организовати, основати, утемељити,
конституисати, установити,
јити, заподенути, успоставити, фун­
дирати , увести, склопити, базирати,
направити, . утврдити
застава ж барјак, стег - суж: тробој­
ка фам., пламенац
заставица ж (на броду) бандерола,
пламенац
застарелост ж (стање онога што је
застарело) архаичност,
доцњење е (- у саобраћају) загуше­
ње, зачепљење, колапс
застор м О (оно чиме се нешто за­
клања) заклон, штит, заслон, зашти­
та, браник, штитник, преграда, за­
слонац, бусача, заклањач, кишобран
фи!., скут фи!., параван фи !., бранич
ре!. , шилт ре!., калкан ре!. , фронтин
поставити,
ре!., пребој ре!., крило фам. , затвор
реШ. @ 6. завеса
устро­
застрањеност ж 6. деменција
застрањење с поремећеност, не­
регуларност, аномалија, одступање,
девијација, скретање, алтерација, де­
вијација од путање/обичаја, отклон,
варијација, дискрепанција, абераци­
ја, одмицање
застрашити сврш. прел . (изазвати
страх) престрашити, брецнути, пре­
несавреме­ пасти, заплашити, уплашити, устра­

ност, офуцаност, анахронија, анахро­ шити, пренути - уи. престравити, из­

низам, преживелост, старомодност, ненадити

преживелост, изанђалост фам. заступати несврш . прел . О (иступа­

застарео прид . старински, стар, ти у нечије име) бити опуномоћен,
старомодан, антикни, архаичан , представљати, замењивати б (бра­
древан, давни, прастар, преживео, нити неког, неко мишљење или став)
превазиђен, анахрон, анахроничан, залагати се, заузимати се, заговарати,

даван, бајат фи!., демоде неиром. , навијати, подржавати, пропагирати,

претпотопски, старовремски, старо ­ подупирати, обезбеђивати , потпома­

времен, несавремен, претпотопни, гати, пледирати, бранити (идеју), са­

аут неиром. жарf., антикваран фам., клањати, протежирати, предохрањи ­

оф неиром. жар!., одрпан фам., му­ вати реШ. - уи: штитити, борити се
зејски фам., офуцан фам., изанђао заступљен прид . О присутан, пред­

фам., архаички реШ. - уи . назадан­ стављен @ (о биљкама) распростра-

уи.полован њен

застирач м О покривач, простирка, заступљеност ж присустност,

поњава, простирач, навлака, копер­

присуство, постојање, учешће, пред­
та, покривало, штитник, линцул ре!.,
стављеност, презентност реШ., на­

ленцун ре!., гуњ ре!., покривача ре!., зочност Хр6. - уи. гомилање

гуњац ре!. , покровац р е!. , покривка заступник м О агент (трговачки),

pef., колтрина pef. @ (слој онога што посредник, трговац, представник, по ­
вереник, опуномоћеник, отправник,
што прекрива) покров
заступништво I затрован 202

одасланик б (правни) форм. в. адвокат ран, интровертан, асоцијалан, несо­

@) в. заговорник 6 в. намесник цијалан, ненаметљив, недружељубив,
заступништво с О огранак, експо­ неприлагођен, неповерљив, закопчан
зитура, филијала, представништво, фи!., неприступачан фи!. , зачаурен
заступство, испостава, крак фи!., по­ фам., углат фам., - уи: скроман, ћу­
дружина реШ., подружница хрв. б в. тљив, стидљив, нељубазан, плашљив
конзулат o (о бојама) таман , загасит, мрачан,
засун, рајбер, заворница, преворни­ потамњен, замагљен, намрчен, омр­

ца б (део браве) језичак чен реШ., помрчен реШ . 0 (који није

затамнити сврш . прел. в. зацрнити на слободи) неслободан, у затвору, у

затварач м О чеп, запушач, зап­ оковима, ћоркиран жар!., притворен

тивач, заклопац, плута (за вино), за­ суж. - уи. затвор

тискач, отпушач, гљива ре!., бртви­ . затвореник м кажњеник, ухапше­

ло ре!., бртва ре!., шупериво ре!. б в. ник, кривац, хапшеник, заробљеник,

вентил 'у уи. поклопац заточеник, оптужени к, рештант, ло­

затвор м О (зграда, установа у којој гораш, апшеник ре!. , узник реШ . осу­

се налази ухапшеник) тамница, ка­ ђеник суж. - уи . криминалац 1.

знионица, казнено-поправни завод затвореност ж О (особина онога
форм., иза решетака, бајбук ре!. , пр­ што је затворено, без пролаза, улаза)
жун ре!., лукња ре!. , бут ура ре!., хапс преграђеност, ограђеност, ограни­
фам . , апс фам. ре!. , кавез фам., апсана ченост б (повученост у себе) суздр­
фам., ка-пе фам., ка-пе дом фам., ћу­ жаност, повученост, резервисаност,

за фам. , хапсана фам., мардељ жар!., уздржаност, недруштвеност, интро­

гајба жар!. , бувара жар!., бајбокана вертност, закопчаност, недружељу­

жар!., рупа жар!. , ћорка жар!., бајбок бивост, неповерење, неповерљивост,

жар!., авс арх. ре!., казамат арх., арест зачауреност, неприступачност, не­

арх., узе арх. ре!. , афс арх. ре!. , авса дружевност, недружељубивост - уи.
арх. ре!., узница арх. ре!. , робијашни­ скромност, стидљивост, плашљивост

ца реШ . , решт реШ., сужњара реШ. , затворити сврш. прел. в. ухапсити

бухара хрв., казниона хрв. - суж: при­ затећи се сврш. в. задесити се
твор, истражни затвор, кућни затвор,
затечен прид . в. изненађен
логор б (положај у којем се налази
затим прил. (у набрајању) потом,
ухапшеник) робија, заробљеништво,
после, још, такође, и
затвореништво, заточенство, зато­
затомљен прид. О сакривен, скри­
чеништво, кажњеништво, издржава­
вен, прикривен, притајен, забашурен,
ње казне @) Meg. (отежано пражњење
тајни, латентан, неприметан - уи. за­
црева) опстипација, констипација,
мишљен б в. уништен
тврда столица
заточеник м в . затвореник
затворен прид . О (који нема при­
заточити сврш. прел . в . ухапсити
ступа, у кога се не може ући) закло­
њен, ограђен, омеђен б (који није зато што взн. в. јер 1.
отворен) неотворен @) фи!. повучен, затрети сврш. прел . в. уништити

суздржан, резервисан, уздржан, не­ затрован прид. О в. задрт 1. б в.

друштвен, недружеван, интроверти- огорчен
203
затрпавати несврш. непрел . О (по­
сипати неког нечим) насипати, по­
сипати, засипати, покривати,
кривати, претрпавати б укопавати,
закопавати, сахрањивати @) фи!. оп­
терећивати, претрпавати 0
прикривати
затрти сврш. прел. в. уништити
затруднети сврш . прел . (постати
трудна) занети, зачети, остати у дру­
гом стању, заглавити жар!., забређа­
ти арх.
затурити сврш. прел. (престати зна­
ти где се нешто налази) в. изгубити
затући сврш. прел. в. уништити
затуцан прид. (претерано одан не­
чему) заслепљен, задрт, фанатичан,
некритичан, занесен, индоктрини­
ран, искључив, крут, доктринаран,
догматичан, догматски, једностран,
праволинијски фи!. , једнолинијски
фи!. - уи. задрт
затуцаност ж заслепљеност, задр­
то ст, фанатичност, некритичност,
занесеност, искључивост, крутост,
доктринараност, догматичност, јед­
ностраност, индоктринација
заћи сврш. непрел. О (нестати с ви­
дика) замаћи б в. ући @) фи!. в. са­
крити се 0 в. доћи
заувек прил. (за сва времена) за­
свагда, довека, завека, занавек, вечно,
вечито, до гроба, за цео живот изр.,
за вијек вјекови изр., на веке векова
изр., за сва времена изр . , на све веке
изр., док је света и века изр., до краја
света изр., док је сунца и месеца изр . ,
целога живота изр., вавек реШ . , за све
веке арх., вјекомице хрв. - уи.
заударање с в. смрад
заударати несврш . непрел. в. воњати
заузет прид . О (- послом) заоку­
пљен,окупиран,упослен,ангажован
затрпаватиI заустити
- уи. презаузет б (о месту) окупиран
заузети сврш . прел. О (силом запо­
пре­ сести територију) запосести, окупи­
рати, освојити, запоседнути, посе­
сти, присвојити, припојити, одузети,
фи!. в. насилно прикључити, присаједини­
ти, узети фам. б (- неки простор)
запремити, попунити, испунити @) (о
месту) сместити се, скрасисти се, на­
местити се, спустити дупе нар .
заузетост ж (стање онога који је за­
узет) запосленост, упосленост, анга­
жованост
заузимање с (отимање територи­
1.
је) запоседање, окупација, освајање,
запоседање, поседање, присвајање,
припојење, одузимање, насипно при­
кљење, присаједињење, анексија, за­
хват реШ .
заурпати сврш . прел. в . викнути
зауставити сврш. прел. (не пусти­
ти даље у кретању или раду некога
или нешто) спречити, онемогућити,
спутати, осујетити, заузпати, омести,
обуздати, одвратити, одбити, прев е­
нирати, ускратити, попречити, пред­
усрести, задржати, закочити, пре­
пречити, предухитрити, претећи, за­
пречити, потиснути, предупредити,
не допустити, свладати, стати на пу т,
завезати фи!" сасећи фи!., уставити
фам., скучити реШ., узбити реШ., по­
колебати суж. - уи. престати
заустављати несврш. непрел. кочи­
ти, успоравати, обустављати крета­
ње, бремзати фам. ре!., паочити арх.
заустити сврш . непрел. О (не изре­
ћи) отворити уста б (почети говори­
ти) проговорити, изустити, прозбо­
стално рити, прословити, писнути, пробе­
седити, отворити уста, пустити глас,
Проустити, заблејати, зуцнути, забле­
кати фам., запевати фи!. , зацвркута­
ти фи!. , кукурикнути фи!., ланути
зафркавати I заwтита 204

фи!., бекнути фи!. ио!. , гукнути фи!., порекло, праузрок, праизвор, пра­

загукати фи!., пропевати фам., гак­ почетак, нулта тачка, основа, темељ,

нути фам. - уи: рећи, говорити, при­ матица, извориште, основица, узрок,

знати позадина, подлога, исходиште, поче­

зафркавати несврш. прел. (шалити ло, праелемент, праматерија, почетна

се на туђ рачун или некога изазивати тачка, полазница, полазиште, поче­

вербално) пецкати, дирати, прово­ так, платформа, стожер, легло фи!.,

цирати, чачкати, зачикавати, задева­ колевка фи!., заметак фи!., корен
ти, боцкати, изазивати, пикати, за­ фи!. , врело фи!., клица фи!., извор
диркивати, зезати фам., подјебавати фи!., семе фи!., праскозорје фи!., жа­
нар., зајебавати нар . - уи. ругати се риште фи!. , подријетло хрв. @ заме­
так, ембрион
зафркнути с в рш. прел. фам. в. об­
манути
зачетник м О (онај који први не­
што започиње) покретач, иниција­
захвапа ж О захвалност, хвала, за­
тор,подстрекач,узрочник, изазивач,
хваљивање, благодарност @ (писме­
творац, проузрокивач, виновник,
на изјава захвалности) захвалница,
кривац иран. @ в. изумитељ - уи.
признаница ~ в. абдикација
просветитељ
захвапити се сврш . О рећи хвала,
зачикавати несврш . прел. (шалити
узбnaгодарити арх. @ фи!. одрећи се,
се на туђ рачун или некога изазивати
одбити
вербално)в. задиркивати
захвапница ж (писмена изјава за­
зачикавати несврш. прел . задевати,
хвалности) захвала, признаница
провоцирати, подбадати, пецкати,
захваљујуflи прил . в. помоћу
задиркивати, диркати,љутити, дира­
захват м О (покрет руке при хвата­ ти, збијати шалу, дражити, хушкати,
њу) хватање, узимање @ (оно што се
изазивати, мами ти, срдити, драшка­
захвати) * ~ в. простор 0 в. напад ти, пикати, надраживати, баркати
1.0 фи!. в . дело 1. ре!., брцкати фам., боцкати фам. - уи:
захтеван прид . О в. замршен 1. @ вређати, исмевати
(који много тражи, има високе захте­ зачин м арома, зачинске биљке/
ве) прохтеван - уи. размажен ~ арх. травке, додатак, мирођија фи!.
потребан
зачкољица ж О в. свађа @ поте­
зацичати сврш. прел. в. викнути шкоћа, брига, невоља, мука, недаћа,
зацрнити сврш. прел . замутити, по­ неугода, неугодност, непријатност,
тамнити, помрачити, смрачити, за­ неприлика, препрека, сметња, главо­

маглити, затамнити, мрачити, замра­ боља фи!. ~ (тешко уочљив проблем)

чити, помутити, намрчити, омрчити зврчка фам.
реШ., помрчати реШ. зачудити сврш. прел. в. збунити
зачаран при д . омамљен, уречен, оп­ зачуђеност ж чуђење, збуњеност,
чаран, омагијан, замагијан, опчињен, изненађеност, изненађење - уи. за­
уклет, затрављен, поседнут ре!., зама­ препашћење
ђијан фам. заwтита ж О штит, заклон, браник,
зачетак м О (прво јављање, нагове­ заслон, штитник, помоћ, преграда,
штај нечега, првобитна фаза) извор, окриље, заслонац, застор, заштит-
205 заwтитити I збрка

ник, бусача, заклањач, кишобран жити, спојити, спријатељити, здру­

фи!. , скут фи!., параван фи!. , бранич жити @ (умањити међусобно расто­
ре!., шилт ре!. , калкан ре!., фронтин јање) приближити, примаћи, при­
ре!., пребој ре!., крило фам. @ в. за­ макнути

штитништво ~ в. бедем 2. 0 в. брига збпижити се сврш. непрел. (ство­

2. 0 в. обезбеђење (!) в. кондом рити блискост, довести у додир) при­
заwтитити свр ш. прел . обезбедити, ближиTи се, спојити се, спријатељити
осигурати, сачувати, спремити, за­ се, здружити се, скапирати се жар!.

клонити, одбранити, сејвовати жар!. збоrом рчц. о (поздрав при растан­

суж. ку) в. Довиђења @ Ф а м. (сврше но је
заwтитник м О протектор, патрон, с нечим или је изгубљено) свршено ,
покровитељ, тутор, добротвор, чу­ готово, амин, амен, здраво жар!., ћао

вар, бранилац, штитник, колатор жар!.

реШ., поборник реШ. @в. анђео 1. ~ в. збор м о (састанак већег броја људи
заговорник ради договора) већање, конгрес, засе­

заwтитниwтво с веза , протекци­ дање, сагласност, нагодба, састанак,

ја, меценат, покровитељство, зашти­ расправа, конгруенција, слагање, сед­

та, познанство, патронажа, патронат,

ница, претрес, дебата, конференција,
договарање, окупљање, група, скуп,
помоћ, меценатство, заклон фи!., ар­
ка фи!. реШ., окриље фи!., подршка форум, разговор, дискусија, аран­
жман, пленум, семинар, усаглаша­
фи!., залеђе ре!., штела ре!., леђа фам.,
вање, намирење, симпозијум, сесија,
колатура реШ., конкција реШ.
лонџање ре!., адет ре!. реШ . , конвен­
заwтиflен прид. в. безбедан
ција форм. , веће арх., конкордат реШ . ,
заwто зам. због чега, ради чега, из
окуп реШ., tабир реШ ., домјенак хрв .
којих разлога, нашто арх., за чије ба­
- уи: слога; договор, уговор, гомила
бе здравље фам.
@ (тело од више чланова које решава
збеr м в. избеглиштво
одређена питања) веће, савет, скуп,
збијање с концентрисање, гомила­ колектив ~ в. разговор
ње, груписање, окупљање
зборник м в. збирка
збиљски прид. о в. стваран 1. @ в. збрда-здопа прил . којекако, ђене­
изворан
ђене, како-тако, како било, напре­
збирка ж колекција, скуп, зборник, скок, насумице, насумично, помете­
хрестоматија, албум, компилација, но, неорганизовано, наслепо, збрка­
антологија, аналекти реШ.- уи : грађа, но, стихијски, конфузно, хаотично,
гомила, градиво испретурано, несистематично, не­

збпанут прид. (много изненађен) в. уређено, импровизовано, напамет,

запрепашћен напрескок(це), несређено, лавиринт­
збпижен прид. о (просторно) при­ ски фи!., као мува без главе изр . - сл:
ближен, примакнут @ (емотивно) анархично,збркано
приближен, спријатељен - уи. удру­ збрисати сврш. прел. О в. обриса­
жен ти@ в. анулирати ~ в. побећи 1. 0 (у
збпижити сврш. прел. О (створити налету нагло одбацити) в. сатрти 1.
блискост, довести у додир) прибли- збрка ж о (одсуство реда у неком
збрканlзвечарка 206

догађању) пометња, гунгула, метеж, збуњивати сврш. прел . (доводити у

гужва, з6рканост, хаотичност, кон­ забуну) бунити, ометати, сметати,
фузија, смућеност, хаос, врева, дез­ звање с занимање, позив, професи­
организација - уИ. компликација е ја, посао, струка, запослење, служба ,
(одсуство реда у некој просторији, намештење, вокација, ангажованост,
соби) 6. неред 2. положај, активност, бизнис, дужност,
збркан прид. о 6. замршен 1. е 6. задужење, радни однос, позвање,

збуњен упослење, послање фи!. , мисија фи!.,

збркано прил. 6. збрда-здола задатак фи!., џоб жар!., шљака жар!.

збрканост ж О (стање или особи­ звати несврш . прел. О дозивати,

на онога што је збркано) пометеност, призивати, викати, клицати е (- на

пометња, сметеност, хаотичност, нешто) оглашавати, објављивати,

конфузност, зачарани круг е (одсу­ клицати ре!. @) (- пиће или храну)

ство реда у неком догађању) 6. збрка наручивати, поручивати, тражити 6

именоваТИ,ословљавати, називати
1. @) 6 . збуњеност
збркати сврш. прел. 6. запетљати звезда ж О (удаљено и крупно не­
беско тело слично Сунцу) ,.. е (по­
збркати се сврш. 6. збунити се
зната личност у свету филма и сл.) в.
збрљати сврш. прел. (нешто овлаш,
дива - уИ. ас 2.
лоше урадити) 6. смандрљати
звезда н прид . 6. астралан 1.
збрчкан прид. 6. изборан
звезда р м заал. (врста јесетре, лат.
збунити сврш. прел . (довести у забу­
Acipenser stellatus) ><-
ну) изненадити, зачудити, згранути,
звездача ж зоал. (лат. Asteroidea)
смутити, помести - уИ. поколебати
бодљикаш, морска звезда
збунити се сврш. (упасти у забуну)
звекан м О 6. глупан е 6 . лакрди­
заплести се, збркати се, занети се,
јаш
спетљати се, блокирати се, запетљати
звекаст прид. 6 . блесав 1.
се, помести се, забунити се, изгубити
звекет м 6. клопарање
се фам., смантати се фам., погубити
се жар!. , заузлати се рей1., испасти из звекетање с 6. клопарање

седла изр. звекетати несврш. прел. О (произ­

збуњен прид. сметен, пометен, збр­ водити звекет) одзвањати, звонити -

кан, конфузан, несмотрен, спетљан, уИ. бучати е фам. В .. брбљати

залуђен фам. , погубљен фам., запе­ звекнути сврш. прел. 6. лупити 1. и 2.

тљан фам., изгубљен фам. - уИ. за­ звер ж 6. животиња

препашћен зверати несврш. непрел . О бленути,

збуњеност ж о конфузност, смете­ зурити, пиљити, зевати, буљити, зи­
ност, смушеност, растресеност, см у­ јати, зјати, зирати, блејати фи!., се(х)
ћеност, смушењаштво, изгубљеност, ирити ре!., кочити рей1. е в. висити 1.
запетљаност, збрканост, помутња, зверски прид. (који има особине
смутња, пометња, пртљавост, зау­ животиње) анималан, зверски е фи!.
зланост е зачуђеност, чуђење, изне­ 6. груб
нађеност, изненађење - уИ. запрепа­ звечарка ж зоал. (врста змије, лат.
шћење Crotalus) чегртуша
207 звиждаљка I зrрада

звиждаљка ж пиштаљка, свира­ сан, громовит е в. акустичан

лица ре!. , фућкаљка фам., фућкалица звучно прил . в. аудитивно

фам. звучност ж акустика, акустичност

звиждати несврш. непрел. О пи­ зrазити сврш. прел . О (притиснути

штати, фијукати, фућкати, свирати, ногом стајући на неког или нешто)
звиждукати, звијукати, фијукати, нагазити, прегазити е 6. уништити
фићукати фам. е (о ветру) фијукати, @) в. сатрти 6 фам. в. победити
хујати, хукати, хучати зrnавакм в. зглоб 1.
звиждук м (високи звук произве­ зrnавкари м мн. заал . (лат. Arthro-
ден звиждањем) звиждање, звижд, poda) чланконошци
звизг, звијук, фићук, фијук зrnоб м о анай10М. зглавак, члан ,
звизнути сврш. прел. О 6. лупити 1. чланак, котриг ре!., кључ, путиште -
и 2. е фам. 6. пасти суж: колено, чукаљ, глежањ, лакат е

звирити несврш. непрел. в. вирити спој, згиб, прегиб, чвор @) лежај, ла­
1. гер, лежиште 6 фи!. 6. конекција 0 в.
звонак прид . 6. звучан 1. завој 1.
звоно с клепетуша, бакрењак, звон­ зrње~ити сврш. прел. О 6 . стиснути

чић, звонашце, меденица, прапорац, 1. е 6. истући

звон це, клепка, бакаруша, ЧИltгрија зrњечити сврш . прел. пригњечити,

ре!., цингара ре!. угњечити, спљескати, згрчити, угња­

звоцаnо с в. гунђало 1. вити,здробити, смождити, смлавити

звоцање с в. приговарање, занове­ -уп. уситнити, стиснути

тање, гунђање, квоцање, џангризање, зrода ж (оно што се догодило, обич­

џангризавост, извољевање, досађи­ но занимљиво или упечатљиво) до­
вање, запредање, кењање нар. гађај, дешавање, епизода, случај, си­

звоцати несврш. непрел. пригова­ туација, околност, прилика, збивање,

рати, зановетати, гунђати, квоцати, авантура

закерати, џангризати, извољевати, зrодан прид. О привлачан, допа ­

досађивати, замерати (неком нешто), дљив, примамљив, стасит, леп, атрак­

чандрљати, запредати арх., срати тиван, мамљив, замамљив, вабљив,

нар., кењати нар. - уИ. жалити се, кри­ наочит, луткаст, леполик, красотан,

тиковати, грди ти красан, маркантан - уИ. леп е в . аде­

зврјати несврш. непрел. О зујати, кватан

зврцати е фи!. 6. вуцати се зrоДити се сврш. в. догодити се

зврндање с О 6. звоцање зrотовити сврш. прел. 6. спремити

звук м О (оно што се прима чулом irраБИТИ сврш . прел . О шчепати,

слуха) шум - уИ. лупа е муз. тон дочепати се, Домоћи се, ухватити,
@) фиl. звучање, мелодија, ритам 6 приграбити, дохватити, пограбити,
фам. музички правац 0 !рам. глас уграбити, дограбити - фам. шћапи­
(као основни елемент говора) ти, ћапити - ре!. гепити, апити, лапи­

звучан прид. О дубок, гласан, соно­ ти е 6. украсти

ран, снажан, јасан, звонак, чуј ан, гро­ зrрада ж О солитер, вишеспратни­

мак, резонантан, трештав, громогла- ца, небодер - уИ. кућа е грађевина,

зrражавати се здуwан I
здање. изграда реШ.
зrражавати се несврш. О (осећати
велики страх) згражати се. ужасава­
ти се, грозити се, запрепашћавати се
- уи. плашити се е 8. гнушати се
зrранут прид. (много изненађен) 8.
запрепашћен
зrранути сврш. прел. (много упла­
шити) 8. запрепастити
зrранутост ж 8. запрепашћеност
зrрањивати се несврш. 8. гнуша­
ти се
зrрнути сврш. прел. фам. 8. акумули­
рати
зrрожен прид. О (много уплашен)
8. ужаснут е (много изненађен) 8.
запрепашћен
зrрозити сврш. прел. (много уп ла­
шити) 8. запрепастити
зrромити сврш. прел. 8. згазити
зrртање с 8. заступљеност
зrрчити сврш. прел. 8. стиснути
зrубидан м 8. дангуба
здела ж 8. посуда
зденац м О 8. извор 1. е 8. бунар
здепаст прид. 8. дебео
здрав прид. О (који није болестан
или повређен) пун здравља. једар.
крепак, здрав-здравцат. као дрен.
чврст реШ . - суж: читав. жив. непо­
вређен.неозлеђен,снажан.способан.
добродржећи, стабилан е (који није
духовно поремећен) нормалан, не­
поремећен, здраве памети. здравог
разума, присебан. уравнотежен
(погодан за здравље) лековит. благо­
творан, добар. као мелем О (који је
утемељен на разуму) В. логичан
здравамарија ж зоол. (врста мор­
ског рака, лат. Portunus corrugatus) *
здравац м бот. (лат. Geranium тас­
rorrhizum) ждралица, прибој
здравље с О (психичко И физичко
208
стање) здравствено стање - уи. иму­
нитет. виталност. кондиција е (до­
бро психичко И физичко стање неке
особе) кондиција. форма, виталност
здравље с О (психичко И физичко
стање) здравствено стање - уи. иму­
нитет. виталност. кондиција е (до­
бро психичко И физичко стање неке
особе) кондиција, форма, виталност
здравље с отпорност. добро стање,
здравствено стање, крепост, креп­
кост - уи : форма. виталност, конди­
ција
здраво узв. (поздрав при састанку
и растанку) поздрав. здраво живо.
Довиђења (при растанку). добар дан
(при састанку), пријатно (при ра­
станку), збогом (при растанку), адио
ре!. , адиос фам. (при растанку). бај­
бај фам. (при растанку). ћао фам.,
асталависта фам. (при растанку).
оревуар фам. (при растанку). па-па
1. фам. (при растанку), ћаос фам .• поз
жар!.. воздра жар!., позић жар!.• бок
Хр8.
здробити сврш . прел. О (разбити
нешто чврсто у ситне делиће) скрца ­
ти. скрцкати. смрскати. смождити,
скршити, стуцати, истуцати. раздро­
бити, издробити, размрскати. усит­
нити. размрвити. згњечити. смлави­
ти е 8. уништити
здруже н прид. 8. повезан
здружење с 8. интеграција
здружити сврш. прел . (спојити де­
@) лове у целину) спојити, објединити,
саставити, стопити, удружити, ује­
динити, сјединити, удружити, слити,
синтетизовати. фузионисати. амал­
гамирати, синтетизирати ХрВ.
~дружити се сврш. (успоставити
близак. пријатељски однос) 8. спри­
јатељити се
здуwан прид. О великодушан, уср-
209 здуwно I земљак

дан, свесрдан. потпун. несебичан. зелен прид. О (који није сазрео)

широкогруд, рад е 8. агилан млад. незрео, недозрео, несазрео е

здуwно прил. 8. радо фам. 8. инфантилан @) (зелене боје)

зеба ж зоол. (птица певачица, лат. као трава

Fringilla coelbs) финкуља ре!. зелена салата ж бот. (лат. Lactuca

зебљив прид. о (који је неотпоран sativa) ре!: вртна салата, путерица,

на хладноћу) зимљив. зимогрожљив. питома лоћика. маруља. шалата

зимогрозан, зимоморан - уи. болећив зеленаw м лихвар. каматник, изну­

е 8. забринут ђивач. израбљивач, рекеташ - фам.

каишар. гуликожа, дерикожа, крво­
зебња ж о (осећај хладноће) дрхта­
вица, језа е (осећај узнемирености) пија. кожодер, душогубац, стрвинар,
лешинар, пијавица, шинтер, вампир -
брига, стрепња, бојазан. неугодност,
уи.лопов
неугода, нелагода, нелагодност. те­

скоба. немир, неспокојство, забри­ зеленкада ж бот. 8. нарцис 1.

нутост, узнемиреност. анксиозност, зеленко м 8. коњ

бреме фи!. - уи. депресија. туга. мука, земаљски прид . О В. (који се одно­
безнађе @) 8. страх си на Земљу) Земљин е (који се од­
зебра ж о заал. преживар из поро­ носи на овај свет) овоземаљски. ово­

дице коња, лат. Нippotigris zebra, Equ- стран, људски, земни. од овога света

us zebra) * е пешачки прелаз -уи . прави

зев м О (отварање уста услед дре­ земичка ж лепиња. хлепчић, кај­

зери ца, сомун, лепињица, погачица,
мљивости или досаде) зевање. зјап
е (отвор било чега што се отвара и конфект реШ .• колач (пециво посве­

затвара) зјап, отвор. распор. прорез, ћено благдану). коло (хлеб који се ме­

изрез. разрез. процеп, гротло, зјало си на Бадњи дан), жемља ре!.• шлапи­
ца ре!., потица ре!., ло парка ре!., кру­
ре!. - уи. рупа, процеп
шчић Хр8. - сл: тесто. хлеб. пециво
зевало м и с 8. дангуба
земља ж О (планета на којој живи­
зевање с О 8. зев 1. е фи!. фам: зве­
мо) зелена планета . свет е (површи­
рање. зурење. пиљење, блејање. буље­
на која није покривена водом) копно.
ње. зијање. зирање, кочење реШ. @)
тло, суво. сухо. континент @) (плодни
фи!. фам: џеџање, зверање. куњање.
део земљине површине) земљиште
дангубљење. ГnYBapeњe. зврјање. дре­
- суж. тресет, хумус - сл. песак О 8.
ждање, џоњање, чамљење. шалабаза­
земљиште 1. 0 (већа територијална
ње. чучање О В. лутање 1.
јединица) држава. територија - суж:
зевати несврш. непрел. О 8. зурити.
покрајина, провинција. федерација.
зверати, пиљити. блејати, буљити.
царство, монархља. краљевство, ре­
зијати, зирати, кочити реШ. е фам. 8.
публика. војводство. протекторат.
висити 1. @) фам . 8. лутати
колонија, конфедерација, пашалук
зезало с бот. (лат. Scyllarus arctus) арх., губернија арх. - уи. домовина
батикул
земљак м О сународник. компатри­
зезнути се сврш . 8. преварити се ота е мештанин, сумештанин. рођак
зејтин м 8. уље ексир., род ексир .• наш/домаћи човек.
зелембаfl м фам. 8. жутокљунац наше горе лист изр. - ре/. ла ца. вила-
земљиwте Iзимзеnен 210

јетлија, лацман(ин), зема, нашијенац, љача, сочица, зечја со, зечја киселица,
нашинац - уи. дом ор ода Ц кисела дјетелина

земљиwте с О земља, земљопо­ зечја стопа ж бат. (лат. Geum шЬа­

сед, имовина, посед, иметак, имање, пит) ре!: гаранфилача, гариофилата,
добро, актива, газдинство, газдалук, зечја ступа, гребник, митровица, бла­
поседство, имућство арх., држава женак, карамдил, зечја нога, бенеди­
арх. - суж: читлук арх., сермија ре!., чица, гаруфала, кончац
спахилук ре!. , хас ре!., латифунди­ зечји трн м бат. (лат. Onopis spinosa)
ја арх., домазлук арх., латифундиј ре!: гладишка, волча, гребеника, би­
арх., беглук арх., потес ре!., беговина јели трн, вучитрн, гладишина, водо ­
арх.- уи . наследство - сл: некретни­ тирка,краљевскасалата,аглер,игли­

на, богатство е (плодни део земљине ца, вучји трн, милотрн, рупни трнић,
површине) земљиште - суж. тресет, бодеж, гладиж, грмотрн, гладишеви­
хумус - сл. песак на, кокорово зеље

земљопосед м 6. земљиште 1. зид м О дувар е 6. зидине @) фи!.

земљорадник м ратар, пољопри­ препрека, запрека, сметња, тешко­

вредник, паор, аграрац, сељанин, се­ ћа, блокада, заврзлама, зачкољица,

љак, геак, тежак арх., кмет арх. ви­ отпор, хендикеп, недопуштање, ин­

лан ре!., парасник ре!., бируш ре!.,
бирош ре!., земљоделац реШ.
воћар,повртлар
зенит м О (највиши део неба) "е (нај­
виша тачка до које може да се допре)
врхунац, кулминација, врх, јек, вршак,
климакс, круна фи!., плафон фам., фи­
нале фам. фиf., коначница Хр6.
шпиц, кулминација, прогрес
зердав м зоал. (лат. Mustela erminea)
велика ласица
зец м заал. (врста глодара, лат.
зечја nобода ж бот. (лат. Нieraci­
хибиција, сметња, ограничење, спре­
- суж: чавање, (по)тешкоћа, запречивање,
вор фи!. , кочница фи!. , ћорсокак фи!. ,
квака фам.
зидине ж мн. (зид тврђаве или утвр­
ђеног места који служи као заклон)
упора, бедем, заштита, браник, ба­
- уи: стион, залеђе, утврда, фортификаци­
ја, утврђење, кула, бункер, грудобран,
редута, предзиђе, упориште, насип,
тврђа фам. ре!., платно арх. ре!., бу рг
Lepus) арх., бастај арх., бастија арх. - уи: зид,
тврђава

ит pilosella) ре!: руњавичина, славак, зијати несврш. непрел. фам. О 6. зве­

златник, трава од пољачине, јандра­ рати 1. е 6. лутати

шика, косматица, космура, трава од зима ж хладноћа, студен, мраз, лед

лишаја, руњика, лишајивица, про­ фи!., цича зима фам., студ ексир.
љ~тница, овчија брада, мишја овчи­ зимзеnен' м бат. (лат. Vinca minor)
ца, мишје ухо мали зимзелен, плавет, зимзеленка,

зечја соца ж бат. (лат. Oxalis aceto- амантил, винчица, венка, брченова
sella) ре!: детелинка, зечја детелина, трава, зимолезовина, павинка, по­

зајчја детељица, шошка, зечји ки­ вин ка, зимизелен, зеленгора, крво­

сељак, жута детелина, козји кисељ, лочњак, љупчац, сведрцж, љубица,

божји крухек, куковачина сол, зечји граничка љубица, летенка, павловско
кисељ, сланица, зајчја сол, кисељак с цвеће, привинац, женска павенка,
три листа, зечји купус, цецељ, кисе- морска љубица

211
зимзеnен' прид. (који зими задр­
жава зелену боју лишћа) ваздазелен
ре!., четинарски суж.
зимљив прид. 6 . зимогрожљив
зимница ж (храна припремљена за
зиму) суж: туршија, кисели купус,
компот, ајвар
зимовање с (одмор у току зиме)
одмор 1.
зимоrрожљив прид. (који је неот­
поран на хладноћу) зимљив, зебљив,
зимогрозан, зимоморан - уи. боле­
ћив
зимоrрожљив прид . (који је нео­
тпоран на хладноћу) зимљив, зимо­
грозан, зимоморан, зебљив - уи. бо­
лећив
зимски прид. О хладан, мразан, ле­
ден, мразовит, свеж, ледан, зимљив,
прохладан, студен, мрзли,
ледњикав, ледовит, леденичав, смр­
знут, хладан као лед, као лед, зимо­
вит, зимњи ре!. - сл: зубат, озебао,
промрзао е (који се облачи у зим­
ском периоду) дебео, топао, вунен
зинути сврш. непрел. О
уста) разјапити уста, зевнути е фи!.
изговорити, проговорити, заблејати,
изустити,прозборити,зуцнути,ПРО­
словити, писнути, рећи,
пробеседити, заблекати,
уста, пустити глас, проустити, запе­
вати фи!., зацвркутати
рикнути фи!., ланути фи!., бекнути
фи!. ио!., гукнути фи!., загукати фи!.,
пропевати фам., гакнути фам.
говорити, признати
зиркати несврш . непрел. 6. вирити
зјакати несврш. непрел . 6. вуцати се
зјап м 6. зев 1. и 2.
зјапити несврш. непрел. О (стајати
отворен) зевати, зијати е фам. 6. ви­
сити 2.
зимзеi1ен'l зnобница
зјати несврш. непрел . 6. зурити
зnатан м заал. (врста морске рибе,
лат. Mugil auratus) "
зnатица ж бат. (лат. Ranunculus Бса­
ria) ледињак, жуја, пшеничица, зла­
тоуста, маслачница
зnатница ж бат. (лат. Solidago virga-
6. ашеа) жудинска трава , поганска тра­
ва, требуховка, челеби-грана, злата
шиба, штапика, кркица
зnатољубац м 6. стипса 2.
зnица ж (зла, покварена женска осо­
ба) 6. злобница
зnо с О (лош чин) недело, злодело,
злочин, страхота - уи. криминал, на­
сиље, разбојништво, убиство е (зло
које задеси човека) мука, паћени­
штво, страхота, патња, брига, невољ а,
несрећа, паћење, недаћа, мучење, тор­
мрзао, тура, страдање, злопаћење, трпљење,
страдалништво, мрцварење, тегоба,
неугодност, неугода, напаст, трпња,
калварија фи!., камен фи!., голгота
фи!., враг фи!., бреме фи!., бич (суд­
бине) фи!. , јарам фи!., главобоља фи!.,
(отворити пакао фи!., малтретман жар!. @) ЦрК6 .
(оно што је по религијском веровању
против човека и природе) 6. ђаво 1.
зnоба ж О 6. злонамерност е 6. за­
заустити, једљивост
отворити зnобан прид. лош, зао, покварен ,
подао,подмукао,пакостан,злоћудан,
фи!., куку­ дијаболичан,охол, опак, безочан, ис­
кварен, страховит, поган, з аједљив,
неваљао еуф., злочест фам., кваран
- уи: фам., инфаман реШ .- уи. неморалан
зnобник м (лош, покварен и з ао чо­
1. век) 6. бараба
зnобница ж (зла, покварена женска
особа) бедница, јадница, злица, куч­
ка, караконџула, оштроконџа, зми~а,
аждаја, подмуклица, гадура, рОСПИЈа,
ала, куја, гуја, пизда нар., пичка нар .
зловоља I злоупотребљавати 212

зловоља ж нерасположење, мрзово­ злонамеран прид. О в. зао е 6.

ља, депресивност, депресија, апатича­ шкодљив

ност, безвољност, анксиозност, сумор­ злонамерност ж пакост, злоба, ма­

ност, меланхолија, малодушност, апа­ лициозност, негативност, злокобност,
тија, _ депресивност, депримиран ос т, опакост, отровност фи!., злоћа фам .
индиспонираност, потиштеност, рав­
злопатити се несврш . 6 . мучити се
нодушност, покуњ~ност, мргодност,
злопатник м 6 . мученик
снужденост, невољност, тмурност,
злопаl1ење с 6. мука 1.
мрклина, летаргија, индолентност, ин­
злослутан прид. О (који штети) в.
доленција, клонулост, клонуће,натму­
шкодљив е (који доноси несрећу) 6.
реност, инертност, индиферентност,
кобан 2. @) (веома опасан) в. погубан
отупелост, инерција, раздражљивост,
злосреl1ница ж в. јадница
флегматичност, неосетљивост, песи­
злостављање с в. малтретирање
мизам, утученост, зловољност, апатич­

ност, атонија, смркнутост, мрачност, злостављати несврш. прел. малтре­

клонулост духом, тегобност, намрго­ тирати, мучити, тлачити, терорисати,

ђеност, туробност, мртвило, невесеље, тиранисати, деранжирати, морити,

намрштеност, мизерност, лоша/зла во­ мрцварити, угњетавати, муштрати, га­

ља, сломљеност, беживотност, поки­ зити, гњавити, иживљавати се, сисати

слост, учмалост, тупост, тегоба у души, крв фи!., газити фи!., цедити фи!., ша­
бедак фам., киселост фи!., мркост реШ. , рафити фи!. , стезати фи!., јахати фам.,
абулија реШ., празнина фи!., млохавост шиканирати фам. , масирати фам., ки­

фи!. , хладноћа фи!., погруженост ре!., њити фам., рибати фам., протеривати
грижљивост ре!., безвоља фам., дерт кроз иглене уши арх. изр., задавати му­

Йесн., сплин реШ., нујност Хр6. - уй : ту­ ке изр., бацати на муке изр. , загорчава­
га, умор 1., брига 1., нелагода, безнађе, ти живот изр. , вадити душу изр., драти

малаксалост 1., мука 1. на живо изр. , вадити маст изр., пећи на

зловољност ж О 6 . зловоља е 6. лаганој/тихој ватри изр. , бријати на су­

бес во изр., шибати суж. - уй: злоупотреби­

ти, досађивати
злокобан прид. О (који штети) 6 .
шкодљив е (који доноси несрећу) 6. злотвор м в. злочинац

кобан 2. @) (веома опасан) 6. погубан злоl1а м ж 6. изрод

злокобник м О (човек који нема злоl1удан прид. о 6. зао е 6. шко­
среће) малер, несретник, угурсуз, дљив

пехист, злосретник, баксузник, та­ злоупотребити сврш . несврш.

лија жар!., пегула ре!. е (човек који прел . искористити, окористити се,

доноси несрећу) песимиста, баксуз, истрошити, израбити, извући ко­

циник, злослутник, мрачњак, баксу­ рист, послужити се (неким), употре­
зник, мракач, урокљивац, негативац бити, исцедити фам . , оглобити фам. ,
фам., хејтер жар!., црноглеђа ексйр., одерати фам. , огулити фам., зајебати
кукувија ЙО!., аталија ре!., баксужњак нар., зезнути жар!. , извозати жар!.,
ре!., басажњак ре!. упорабити хрв.
злокобност ж О 6. злонамерност злоупотребљавати несврш. прел.
е в. несрећа користити, искоришћавати, изра-
213 злочест змијаI

бљивати, окоришћавати се, угњета­ насиље, разарање, злочинство, пу­

вати, извлачити корист изр . , возати стошење, нечовештво, нечовечност,

фам., глобити фам., драти фам. - уЙ. грубост, осорност, барбарство хр в.

злостављати злочинац м О (починилац з лочина)

злочест прид. фам. злобан, безобра­ криминалац, зликов ац,кривац, мафи­

зан, аморалан, лош, зао, бесраман, по­ јаш - уЙ. затвореник е фи !. вандал,
кварен, непоштен, бестидан, безвезан, хулиган, силеџија, насилник, разб ијач ,
подао, подмукао, бешчастан, беска­ злотвор, напасник, мучитељ, крволок ,

рактеран, неваљао, нечастан, немора­ напрасник, манијак, грубијан , окрут­

лан, охол, препреден, опак, притворан, ник, сивоња, крвопија, батинаш , крв ­

осион, вероломан, перфидан, безочан, ник, горопадник, бичеватељ, махни­

префриган, пакостан, срамотан, не­

тац, тиранин фи!., катил ре !. , жи в ина

послушан, дрзак, злоћудан, обестан, фам. фи!., неман фам., животиња фам.

инфаман, дијаболичан, недостојан, фи!., силос жар!. , канибал ексйр., чудо­

виште ексйр., звер ексйр. , главосек е кс­
прорачуна~ искварен , недисциплино­
Йр., душманин ексйр. , несуздржљ ив а ц
ван, безобзиран , неотесан , несавестан,
лоше васпитан, хулан, без поштовања, реШ. - уй: варварин, разбојник, ди вљак,
диктатор - уй: варв арин , разбојник, ди­
неисправан, безморалан, премазан/
вљак, диктатор
намазан свим мастима, издајнички,
продао би и своју мајку, богохулан, злочиначки прид. 6. наси л ни ч ки

сраман, страшан, намазан свим масти­ злочинство м О йравн. (било кој а

ма, неплеменит, неетичан, фриволан, противправна делатност) в . крими нал
неправичан, недоличан, неславан, не­ змај м О (крилато митско биће)
цивилизован, подмитљив, грешан, не­ аждаја, ала, неман, змија, дра кон ,
чист, непристојан , страховит, поган, аждаха арх., аждајка реШ ., аждели­

надут, ружан фи!. , прљав фи!. , низак ја ре!., аждер ре!. , позој арх., арамиј а
фи!., нечувен фи!. , некрепостан ре!., ре!. е фи!. 6. јунак 1. @) фи!. ( енергич ­
смрадан фам., дрзовит фам., кваран на, ватрена особа) бомба фам.
фам., либертински арх., худ арх. , киван змија ж О гу ја, аспида арх., отров­
реШ., претворан реШ., иморалан реШ., ница суж. е фи!. в. злобница
химбен хрв., нећудоредан хрв. , дебеле
коже изр. - уй: бедан, некултуран, не­
Змије
сташан, дивљи, заједљив, гадан, лице­
меран , немиран - сл: неправедан, поро­
анаконда (Eunectes)
чан,неискрен белоушка (Natrix natrix)
злочин м О (тешко кривично дело) випера (Viperinae)
гуж (Coluber longissimus)
суж: крађа, превара, проневера, от­
звечарка (Crotalus)
мица, убиство, масакр, геноцид - уЙ. камењарка (Perdix graeca)
криминал е фи!. (неки тежи дру­ кобра (Naia triputians)
кравосас (Elaphe quаtuилиliпеаtа)
штвени прекршај учињен према не­
мамба (Dendroaspis)
ком поједнцу, групи или народу) не­
поскок (Vipera ammodydes)
поштовање, нехуманост, нељудскост, црвекрпица (Elaphe situla leopardina)
дрскост, варваризам, бесрамност, шарка (Vipera berus)

зверство, примитивност, бруталност,

знак! значити 214

Знаци кинеског зодијака

~ пацов Ј7n зец Lf коњ i!!f петао

:fI: во ЈЈХ змај * коза Ј:Х: пас
'щ тигар Е. змија $ мајмун *" свиња
знак м О синдром, наговештај, пока­ ваност, школованост, начитаност,

затељ, сигнал, индикација, симптом, едукација, школовање, високообра­

индикатор, показивач, знамен, зна­ зованост, просвећеност, стручност,
мење, назнака, весник фи!., гласник поткованост, верзираност, обаве­
фи!., индиција б в. информација @) в. штеност, наобразованост хрв., изо­
грб () в. симбол 0 в. доказ браженост хрв., наображеност хрв.,
наобразба хрв. - уЙ. интелигенција 1.,
дубокоумље
Знаци зодијака знатан прид . В. велик 2.
знати несврш . прел . О (имати знање
ЗНАК ОД ДО СИМБОЛ
Ован 21 . март 19. април 'v' о чему) имати појма, бити свестан
Бик 20. апр . 20. мај '<1 б баратати, служити се, оперисати,
Близанци 21. мај 21.јун 11: употребљавати, манипулисати, вла­
Рак 22. јун 22. јул е
дати, разумети се
Лав 23. јул 22. авг. Бl.
Девица 23. авг. 22. септ. ПЈ1 знатно ПРИЛ. неупоредиво, много,

Вага 23. септ. 23.0КТ. ~ видљиво, поприлично, прилично,

Шкорпија 24. окт. 21. нов. п1. доста, подоста, стравично, силно,
Стрелац 22. нов. 21 . дец . ~
грозно, страховито, страшно, осетно,
Јарац 22. дец. 19.јан. 1Ij
Водолија 20. јан. 18. феб. ::::: приметно, јако , грдно, изразито, у ве­
Рибе 19. феб. 20. март ОО ликој мери, колико се може замисли­
ти, лудо фам. - уй . претерано, врло

знаnац м в . стручњак значај с О битност, важност, реле­

знаnачки прид. В. вичан вантност - уЙ . суштина, смисао б в.

знамен м О В. доказ б в. симбол

значење 1.
знаменит ПРИД. В. познат
значајан ПРИД. битан, важан, од ва­
жности, од значаја, релевантан, сиг­
знаменитост ж В. вредност
нификантан, знатан, замашан реШ.
знамење с в. знак 1.
- уЙ. пресудан 1.
знанац м О познаник, познати, зна­
значајно ПРИЛ. В. врло
ник реШ. б В. стручњак
значење с О садржај, смисао б В.
знање с О (скуп чињеница или рад­
значај 1.
њи о којима неко нешто зна) оба­
значи ПРИЛ. дакле, онда, елем, па, отуд,
вештеност, познавање, упућеност,
ерго, па зато, и зато, према томе, у сва­
упознатост - уй. стручност, учинак,
ком случају изр., хоће рећи изр.
разумевање, надареност - уЙ. снала­

жљивост б (укупност знања) обра­ значити несврш. прел . О (бити од

зовање, ерудиција, ученост, образо- значаја, вредности) вредети, предста­

вљати, чинити, ваљати б (имати зна-
215 зов! зуцнути

чење) * @) означавати, представљати луча арх., луч арх. , зрака хрв.

зов м позив, дозив, вабило арх. зрачење с О исијавање, сијање,

зова ж бат. (лат. Sambacus nigra) ре!: обасјавање б В . вентилација 2. @) фи!.

без гови на, баздов, будзова, питоми В. привлачност

боз, црни безег, бзовка, обзовка, зо­ зрачити несврш . прел. О исијавати,

ха, базаг, црна зовика, базовика, зао­
вљика, црни базаг, зовик, зофа, црна
зова, белика, бажовина, зовљика, боз,
баз, бзова базга, бузвока, базговина,
обзовина, абзов, базга ре!.
зољажв . оса
сијати, осветљавати б фи!. (- лепо­
том, шармом и сл.) сијати, блистати
@) В. ветрити
зрео ПРИД . О (о човеку) в. одрастао
б (о воћу) сазрео, дозрео
зрикав прид . разрок, врљав , врљо­

зона ж околина 1., окружење, рејон, ок

средина, подручје, зона, терен, миље, зрикавац м заал. (лат. Gryllus саm ­
простор, регија, крај, област, предео, pestris) штурак , попац
сектор, територија, локалитет, место, зрикавци м мн .... уЙ. правокрилци
окружје хрв. зрно с зрнце, делић , трун, трунка,
зора ж О свитање, свануће, рађа­ честица, атом фи!. - уЙ . комад
ње/излазак сунца, освит, расвит, зар зрнце с в. зрно
Йесн. реШ., рођај арх., грануће реШ.,
зубар м стоматолог, зубни лекар -
проблесак реШ. - уЙ . праскозорје б
уЙ. лекар
фи!. В. почета к
зубатац м заал. (врста морске рибе,
30рњача ж в. Даница
лат. Dentex vulgaris) *
зрак м (сноп светлости) сноп, млаз,
зубача ж бат. (лат. Cynodon dactylon)
ре!: крвокопица, троскот, троскочић,
бермудска трава, троска трава, крва­
Врсте зрачења вица, зубовина, зобенка
зујати несврш. непрел . О (правити
ЈОНСКО ЗРАЧЕЊЕ шум зујања) зврјати, зврцати, стри­
Алфа зрачење
жати б В. лутати
Бета зрачење
Гама зрачење
зуnуф м бакенбард арх., золуф ре!.,
Неутронско зрачење солуф ре!. , зализак ре!., котлет хрв.
Икс-зраци
зунзара ж заал. (лат. Calliphora) зу­
јара, брекуља , брецуља, зундарача
НЕ-ЈОНСКО ЗРАЧЕЊЕ
Гравитационо зрачење зурити несврш . непрел. пиљити, зи­
Видљиво светло јати - фам: зверати , бленути, буљи­
Инфрацрвено зрачење
ти, зјати, зирати, зевати фи!., блејати
Микроталасно зрачење
Радијски или телевизијски таласи фи!., се(х)ирити р е!., кочити реШ.
Ултраљубичасто зрачење зуцнути сврш. непрел . В. зинути 2.
и взн. О и, И још, онда, затим, плус фам. ивер м (отпаци настали приликом
- уи. плус f) (упитно, на почетку иска­
2
стругања дрвета) трун, труње, иверак,
за) дакле, па, значи, онда, даље иверје, отпадаК,цепка, треска, окреси­
иако взн. мада, премда, макар, да, на pef., треска pef., бадрљак pef.
и поред тога што, и усто што, ако и, иверак м зоал. (врста морске рибе,
упркос (нечему), ма, прем арх., ако­ лат. Pleuronectes flesus) пасара
прем арх. иверица ж (даска или плоча добије­
ибис м зоол. (птица из реда родари­ на лепљењем ивери) .. - уи. ивер
ца, лат. Ibis religiosa, Тhreskiornis eti- иверје с мн. 8. ивер
орјса)
ивичњак м угаоник, рубник , руб­
>1-

ибрик м 8. врч њак - уи . тротоар, међаш

иванчица ж бат. (лат. Leucanthe- иrnица ж зоал. (лат. Веlопе acus) ја­
тит vulgare) pef: реван, волујско око, глица дугокљуна, игла

воловско око, петровски цвет, ивица, иrnун м зоол. О (лат. Xiphias gladius)
ушац баш. јаглун, морска сабља f) (лат. Scombe-
ивањска птичица ж . зоол. (лат. resox sauris) риба поскок
Zygaena filipendula) црвени лептир иrнорант м 8. незбналица
ивањско цвеће с бат. (лат. Galium иrнорисати сврш. прел. 8. за нема­
verum) pef: јованова травица, сири­ рити

штица, права броћика, иваново цве­ иrра ж О забава, разонода, играње

ће, живбожа, јованданче, дремовка, f) плес, игранка, бал, ђуска фам. @) 8.
румена лакота, иван-цвет, иванданче, борба О (- с неким из злих намера)
јованско цвеће, иванова трава, жуто поигравање, провокација, изазива­
ивањско цвијеће, броћац, бањшчак, ње - уи . малтретирање, провоцирати
мрачница, жута броћика, госпин o коцкање, коцка, стављање на коц­
простирач, госпина стеља, слипавка ку, клађење суж.
217

Жанрови видео игара Дечије игре

ГЛАВНИ ЖАНРОВИ алурс кр - кр

Акционе игре америчке ласте проласте

акција -авантура баби не јањине ластиш

пуцачина из првог лиц а бина ледени чича

пуцачина из трећег лица викторије маснефоте

глуви телефони маце

Борилачке игре гомилица на слово, на слово

један на један грудвање одбиванке

сам против свих жмурке пицигин

занимљиве пут око света

Игре са улогама (RPG) географије ринге ринге раја

тактичке, акционе, борилачке зими-зами-зум тапке

зуце труле кобиле

Онлајн игре са мноштвом играча игра блама у среди

између две ватре фоте

индирект царе, царе,
Платформске игре
јен, два, три господаре

Симулацијске игре јурке црвене рукавице

симулације:
каладонт арјачкиње
кликери барјачкиње
летењ е
коцкице школице
војска
крајцерице шугице
свемир

воз

улога Бога
симулација економије
изградња градова Игре с лоптом
симулација владе

баскет гол Ф поло

Спортске игре
билијар између две рагби
тркачке игре
бејзбол ватре рукомет

бич-волеј кошарка стони тенис

Стратешке игре ватерполо куглање тенис
ратна стратегија викторије одбојка фудбал
стратегија (потезна и у реалном
времену)
иrраnиwте с терен, стадион, хала,
тактика (потезна и у реалном времену)
арена, дворана, теретана, вежбаони­
ПРОПРАТНИ ЖАНРОВИ ца, ринг, фискултурна сала, спортска
и гре за одрасле арена, соколана, сала фам., гимназиј
авантуре
арх., гомбалиште арх. , гомбаоница
аркадне игре

лавиринт
арх. , поприште реШ., вежбалиште
музичке игре реШ., дворница реШ., ротунда реШ. -
образовне игре С1l: салон, већница
ратне игре
иrранка ж О 8. игра 2. f) 8. забава 1.
рекламне игре

са ласерским пиштољем
иrрати несврш . непрел. О (- неку
слагалица игру, обично дечију) 8. играти се 1. f)
флипер плесати, поскакивати, ђапати се, ђи­
хорор преживљавање
пати, ђускати фам., скакутати фам.,
иrрати се I иђирот 218

танцати фам., балати ре!., чагати накост, истоликост, истоветност @

фам ., хопсати фам. @) (- на неког или (скуп чињеница које служе да се осо­
нешто) кладити се, уложити, опкла­ бе међусобно разликују) личност,
дити се, ставити улог индивидуалност, индивидуалитет,

иrрати се несврш. О (- неку игру, персоналитет, особност - уи. карак­

обично дечију) забављати се, зани­ тер @) (осећај припадности неком ен­
мати се @ в. задиркивати титету) припадност, опредељење
иrрач м в. плесач идентичан прид. в . истоветан

иrрачица ж плесачица, балерина идентично прил. једнако, истовет ­

суж., балетска играчица суж. но, исто, напоредо, подједнако, рав­
иrуана ж зоол. (лат. Iguапа igl1ana) но, уједначено, равноправно, бара­
легван бар, на истој нози изр.
иrуман м (старешина манастира) идила ж равнотежа, склад, лепота,

старешина, поглавар, предстојник, сагласје, хармонија, јединство, срећа,

архимандрит, намесник, аримандрит мир, ред, слога, хармоничност, диван

арх., ариманит арх., акримандрит тренутак, рај (на земљи) ексир., диво­
арх., архимандрита арх. та ексир., сугласје хрв.
идеалан прид. О перфектан, са­ идиличан ПРИД. диван, пастора­
вршен, беспрекоран, беспримеран, лан,романтичан, миран, непомућен,
најбољи, прворазредан, ненадјебив савршен, складан, идеалан, сретан,

жар!., ненаткриљив рей1. - уи: сјајан, хармоничан, спокојан, угодан

одличан, диван, потпун @ в. изма­
идиом м грам. (устаљени израз чи­
шта н @) в. иди личан
је се значење не може протумачити
идеалиста м сањар, занесењак, ма­ на основу значења речи које га чине)
шталац, утописта, маштар, фантаста фраза, устаљени израз, устаљена ко­
идеја ж О (предочавање неке ствари .локација, фразем рей1 .
путем суштине појма) ... @ (мисаоно
идиоматика ж (специфични изра­
обликовање нечега) схватање, зами­ зи неког језика, идиоми, фразе) фра­
сао, примисао, мисао, појам, искра
зеологија, идиоми, фразе, устаљени
фи!. - уи. мишљење @) замисао, нака­
изрази, колокације, фраземи
на,план,намера,предлог
идиот м в. будала
идејни прид. О појмовни, мисаон,
идиотарија ж в. глупост 1.
мислен, ментални - сл: спекулативан,
идиотлук м в. глупост 1.
привидан @ нестваран, измишљен,
идиотски прид. в. глуп
измаштан, апстрактан, натприродан,

надреалан, фиктиван, непостојећи, идол м О (предмет који се обожа­

нематеријалан, имагинаран, душев­ ва у неком култу) кумир, фетищ
ни, снолик, замишљен, натчулан, кип, тотем, божанство, златно теле

сновиђајан, нереалан, незбиљски, не­ суж. @ (човек слепог обожавања) уз­

земаљски, иреалан, надстваран, фик- вишени пример, узор - уи. љубимац 2.
. цијски, имагинативан, нетелесан, идолопоклонство с (обожавање
сневан, сновит, апстрактиван рей1. - идола) в. величање
уи . бајковит, необичан 1. иђирот м бот (лат. Acorus calamus)
идентитет м О истоврсност, јед- ре!: жути ' љиљан, водена сабљица,
219 иживљавати се I избеrлиwтво

темишварска шаша, игирот, мириса­ ник @ (који подбада, намерно наводи

ви шаш, татарско зеље, бабан, бабад, другог да нешто каже) провокатор
водени цмин, бал ад, сабљар, широки изазован прид. в. примамљив
лочек, водени божур, водени жути изасланик м О в. конзул @ наме ­
лилијум, водени мачић, шаша, мири­ сник, заступник, емисар, посланик,

сна трска, комуш, водени мин, теми­

легат арх., капелан арх.
шварка, бабји штапи, водени кмин,
изасланички прид. в. дипломат­
ићирот, колмеж, калмус
ски
иживљавати се несврш. в. злоста­
избажо в. колиба@в. остава@)в. обор
вљати
избављење с в. спас
иживциран прид. изнервиран, нер­
избатинати сврш. прел. в. истући
возан, узнемирен, узрујан, раздра­
избацивање с в. бацање
жен, испровоциран, озлојеђен - уи:
избацивање с елиминисање, скла­
нерасположен, љут
њање, отклањање, избацивање, уда­
изабран прид. в. одабран
љавање, одстрањивање, одбацивање,
изабрати сврш. прел . одабрати,
уклањање, изношење, вађење, исте­
пробрати, узети, определити се, од­
ривање, бацање - уи. бацање
лучити се, решити, издвојити, при­
избацити сврш . прел. (- из неке ор­
клонити се, одвојити, приволети се,
ганизације или друштва) изкључити,
избрати рей1., одбрати рей1., оптира­
изопштити, екскомуницирати, шут­
ти рей1.
нути фам., ногирати жар!., изопћити
изабрати сврш. прел. одабрати, из­
хрв.
двојити - уИ . одлучити
избачен прид. изгнан, одбачен, ис­
изазвати сврш. прел. О (позвати на
кључен, екскомунициран, одгурнут,
двобој, такмичење) ... @ испровоци­
издвојен, прогнан, одбијен, непри­
рати, подбости, жарнути, боцнути,
хваћен, уклоњен, елиминисан, не­
пецнути, дирнути, дати повода - уИ.
усвојен, лансиран фи!., шкартиран
љути ти
фам., ћошкиран жар!., бачен у старо
изазивати несврш. прел. О зачика­
гвожђе изр.
вати, задевати, провоцирати, подба­
дати, пецкати, задиркивати, диркати,
избеrавати несврш. непрел. в. вр­
дати
љутити, дирати, зезати се (с неким),
збијати шалу, дражити, хушкати, избеrлица м и ж исељеник, еми­
изазивати, мамити, срдити, драшка­ грант, одбеглица, пребеглица, пребег,
ти, пикати, надраживати, баркати прогнаник, изгнаник, бегунац, бежа­
ре!., брцкати фам., боцкати фам. - нац арх., азилант суж. - уи . имигрант,

уи: вређати, исмевати @ (доводити бегунац

до неког стања) водити, придоносити избеrлиwтво с о (боравиште из­
(нечему), последовати (нечим), дово­ беглица) уточиште, прихватилиште,
дити (до нечега), узроковати, резул­ збег, прибежиште, склониште, за­
тирати криље, скривалиште, заклон, скро­

изазивач м О (онај који изазива не­ виште, заклониште, убежиште, азил

што) узрочник, проузроковач, зачет­ фи!. @ (стање избеглог човека) про­
ник, покретач, подстрекивач, винов- гонство, прогнанство, изгнанство,
избезумљен I извежбаност 220

егзил, емигрантство, искључењ е - уи. изборан прид. набор ан , борав, збо­

а натема ран, збрчкан, смежуран, набран, гун­
избезумљен прид . унезверен, па­ тав фам., сажвакан фам., збабан ио!.
ничан, успаничен, неприсебан, по­ избрбљати се сврш . в. издати 2.
метен, сметен, изван себе, у паници, избрисати сврш. прел . О обрисати,
безуман, распамећен, неразборит, побрисати , очистити, почистити @ в.
неуравнотежен, луд фи!. - уи. љут, анулирати @ (из сећања) в. заборави­
уплашен ти 1.
избезумљеност ж о (узбуна ко­ избубетати сврш. прел. фам . в. ис­
ја обухвати мноштво људи) паника, тући
узбуна, пометеност, помамљеност,
избубецати сврш . прел . в. истући
помешеност, грозота , страхотност,
избуљити се сврш. в. избечити се
узбурканост, хаос, русвај фам., фрка
изваnа ж жар!. в. глупост 1.
фам., распад жар!. @ в. агресивност
изванредан прид . О в . изниман
избезумљеност ж в. деменција
@ в . изврстан 2.
избећи сврш . прел . в. изоставити 2.
изванредно прил . О изузетно, по­
избечити се сврш . (широм отвори­
себно, друкчије, одвојено, особито,
ти очи) разрогачити очи, избуљити
специјално, неуобичајено, вансе­
се, исколачити очи, заколачити очи­
ријски, непоновљиво, беспримерно,
ма, забленути се, изрогачити се
ванредно, јединствено, нарочито,
избијати несврш. непрел. О шикља­ особено,уникатно,необично,изним­
ти, врцати, прскати, бризгати, штр­ но, другачије, осебујно, ненадмашно,
цати, шкропити, шиктати, кипети,
оделито, партикуларно, оригинално
липтати, сукљати, прштати, заливати,
@ в. изврсно @ в . врло
шприцати, штрцкати, лоптити, сук­
изванредност ж изнимност, ати­
тати, штрицати, куљати, надирати,
пичност, нарочитост, особеност,
пиштати, тећи, истицати, врвети, ис­
необичност, посебност, куриозитет,
тецати, искакати, врети, јако тећи, ло­
чудноватост, својеврсност, ексцен­
пити ре!. , фрцати ре!., бруждати ре!.,
тричност, бизарност, својственост,
провирати фам., шибати фам., јурити
јединственост, нетипичност, специ­
фам., трацкати реШ., штрапати реШ . , фичност, неуобичајеност, особитост,
фљаскати реш. - уи: бацати, пљускати
специјалност, неправилност, ориги­
@ (о зубима) расти, настајати
налност, изузетност, спецификум,
избирач м пробирљивац, избирљи­ дивергентност, различито ст, чуд­

вац,бирач,пробирач ност, карактеристичност, пекулијар­

избирљивац м в. избирач ност реШ . , двојбеност реШ . , осебуј­
избичевати сврш. прел. ишибати, ност хрв . - уи: реткост, чудо

увоштити, излемати, исканџијати - извежбан прид. в. вичан

уи:истући,пребити извежбаност ж знање, компе­
избор м о одабир, пробирање, ода­ TeHTHOC~ стручнос~ спретнос~

бирање, бирање, асортиман, селек­ умеће, способност, вештина, верзи­

ција, селектирање, пробир @ опреде­ рано ст, умешност, вичност, окрет­

љење, одлука, решење ност, рутина, мудрост, дораслост,

221 извежбати I извnачењ

мајсторство, искуство, увежбанос:, ја uзр . - уи : поступити, створити

искусност, упућеност, навика, маЈ­ извеwтај м рапорт, поднесак, опис,

сторија, рутинираност, обученост, експозе, презентација - уи. информа­
уметност, квалификација, пракса, ција 1.
усавршеност, уходаност, позваност, извеwтачен прид . усиљен, вештач­
умење, компетенција, студиозност, ки, уштогљен, укочен, неприродан,

квалификованост, умност, техни­ крут,завезан, суздржан, стиснут, ар­

ка, наука фи!., занат фам., кликер тифицијалан, службен фUf. , уштир­
фам., акрибија реШ., умедба реШ . - кан фам . , као свињска нога фам. uзр.,
уи: учинак, разумевање, образова­ намештен арх. , заузлан реШ .
ност,надареност
извеwтаченост ж О в. гордост 2.
извежбати сврш . прел. истренирати, @ в . неприродност
измуштрати, оспособити, обучити
извеwтен прид . в . вичан
извежбати се сврш. (усвојити пот­
извидница ж претходница, патро­
пуно неку вештину) изверзирати се,
ла, ведета реШ.
увежбати се, испраксовати се, ис­
извијати несврш . прел. кривити, по­
праксирати се, аутоматизовати се
вијати, савијати, искривљавати, зави­
изверзирати се сврш. в. извежба­
јати, увијати, витоперити, кривудати,
ти се
пресавијати, угибати, превијати, из­
извесно прил . в. заиста
обличавати, смотавати, грбити , ви­
извесност ж О поузданост, сигур­
југати, извртати, кврчити ре!., саги ­
ност, недвосмисленост, непроблема­
њати реШ., вити реШ . , фркати реШ .,
тичност, неспорност, недвојбеност,
сукатиреш.
необоривост, одређеност, несумњи­
извијен прид . (који одступа од пра­
вост, непрепорност реШ. , непобит­
ве линије) крив, савинут, завинут,
ност хрв . - уи: јасноћа, признатост
извијен, кривудав, вијугав, завојит,
@ в. неизбежност
окукаст, завојаст, змијаст, змијугав,
известан прид. О в. недвосмислен
завојевит
1.@ неки, одређен
извикати сврш. прел. О (створити
извести сврш. прел. завршити, акту­
о нечему слику која није у складу с
ализовати, спремити, извршити, учи­
правом вредношћу) "@ в. изгрди ти
нити, остварити, средити,реализова­
извињавати се несврш. (молити
ти, при правити, урадити, припреми­
за опроштај) оправдавати се, изгова­
ти, довршити, апсолвирати, испра­
рати се, правдати се, испричавати се
вити, окончати, решити, покренути,
хрв
починити, разрешити, произвести,

докрајчити, зготовити, направити, извирати несврш. прел. О (- на

спровести, приредити, предузети,
површину земље; о води) избијати,
уприличити, обавити, начинити, ко­ излазити - уи. навирати 1. @ в. на­

ординисати, уредити, свршити, угла­

вирати 2. @ в. произлазити 0 (о ап­
вити, збринути, израдити, аронди­ страктним појмовима, идејама, води­

рати, заокружити фUf. , апсорбовати ти порекло) в . потицати 1.

фи!., замесити фам., докончати реШ., извnачење с Ов. вађење @ врда­
актуализирати хрв., истерати до кра- ње, забушавање, брањење, изврдава-
извлачити ! изврстан 222

ње, лавирање, завлачење, измицање, фи!., жариште фи!., подријетло ХрВ. @)

провлачење, избегавање, ескивирање материја, грађа, рукопис, документа­
фам. , вађење фам. - уи. правдање ција, материјал, литература, корпус,
извлачити несврш. прел. црпсти, документ, градиво, подаци, штоф
истакати, исисавати, вадити, изво­ фам., твориво реШ.
дити, испумпавати, вући, истрзава­ изворан прид. веродостојан, ства­
ти, издвајати, истезати, чупати фи!., ран, оригиналан, аутентичан, једин­
захваћати ре!., грабити фам., узима­ ствен, истинит, истоветан, сушти,

ти фам . , тр'гати нар., екстраховати неизмењен, природан, проверљив, .

форм., изваљивати реШ. ископавати примаран, збиљски, реалан, веран,

суж. , - сл : одвађати реШ., сисати, пра­ прави, чист фи!., незачињен фи/. ,
знити самоникао фи!. реШ., аутентички
извлачити се несврш . В. врдати арх., нефалсификован реШ., само­
изводив прид. (који се може изве­ битан реШ . , самородан реШ., непа­
сти) изводљив, изгледан, остварив, творенреш.

остварљив - уи . вероватан извориште с О В . извор 1. и 2.

изводити несврш. непрел. прел. О не­ изврдавање СВ. извлачење 1.
ирел. В. пренемагати се 49 ирел. В. извла­ изврдавати несврш. непрел. В. вр­

чити @) В. глумити О В. свирати дати

извођач м О (онај који изводи ра­ изврнути сврш. прел. обрнути,

дове) радник, обављач, предузимач, окретнути, преокренути

извршилац 49 В. глумац изврсно прил. беспрекорно, одлич­

извођење с О В. вађење 49 изведба но, савршено, изузетно, феноменал­
извољевати несврш. непрел. изби­ но, вансеријски, ванредно, особито,
рати, измишљати, тражити, захтева­ боговски, сјајно, предобро, посебно,
ти - уи. приговарати, кукати силно, фантастично, изванредно,

извор м О издан, студенац, кладе­ перфектно, импресивно, бриљант­

нац, зденац, извориште, врело, ис­ но, без мане/замерке, нема боље
точник, узрок фи/., вир ре!. , бук ре!., фам., као бог фам., прва лига фам.,
убао ре!., бунар реШ., врутак реШ. , анти ка фам., филаделфија фам. , су­

кључ реШ., водњак реШ ., око реШ. - пер фам., екстра жар!. , жешће жар!.,
суж: сланац, слатина, топлице, сла­ жестоко жар!., врх жар!., боли глава

нач ре!., сланача, врућица ре!., терм а, жарf., проминентно форм., еминент­

сланица ре!., топлица - уи. бунар, во­ но форм. , ексцелентно реШ., бравуро­
доскок 1. 49 фи!. полазиште, основа, зно реШ.

темељ, зачетак, почетак, платформа, изврсност ж В. савршенство

узрок,праизвор,позадина,праузрок, изврстан прид. изузетан, вансериј­

полазница, стожер, матица, извори­ ски, ванредан, импресиван, савршен,

ште, основица, порекло, подлога, ис­ генијалан, врхунски, очаравајући,

хо~иште, почело, праелемент, нулта одличан, особит, изванредан, посе­
тачка, праматерија, почетна тачка, бан, мајсторски, нестваран, сјајан,
прапочетак, легло фи!., колевка фи!., непоновљив, фасцинантан, оптима­
заметак фи!. , корен фи!., врело фи!. , лан, боговски, фантастичан, неверо­
клица фи!., семе фи!. , праскозорје ватан, феноменалан, врстан, ингени-
223 извртати ! изrово

озан, бриљантан, као бог, истакнут, направити, спровести, приредити,

јако добар, легендаран, предобар, бо­ предузети,уприличити,обавити,на­

гомдан, нема боље фам., капиталан чинити,координисати,уредити,свр­

фам., прва лига фам., антологијски шити, углавити, израдити, аронди­

фам., филаделфија фам . , светска кла­ рати, заокружити фи!., апсорбовати

са фам., боли глава фам. , супер фам., фиf., замесити фам., докончати реШ . ,
нобл неиром., екстра жарf., невиђен актуализирати ХрВ., истерати до кра­

жар!., жешћи жар!. , до јаја жар!., кр­ ја изр . - уи. поступити, оживотвори­
вав жар!., силан жар!., врх жар!., еми­ ти,створити

нентан форм., анти ка арх., ђенијалан извршни прид. О егзекуцијски, ег­

арх. , проминентан реШ., ексквизитан зекутивни 49 административни 2.
реШ., бравурозан реШ., ексцелентан изrарање с О догоревање, горе­
реШ., неверојатан ХрВ., изниман ХрВ.
ње 49 В. жудња
- уи: божанствен, савршен, таленто­
изrладити сврш. прел. О поравна­
ван, огроман
ти, изглачати, углачати, исправити 49
извртати несврш. прел . О обртати,
В. средити 1.
окретати; преокретати 49 кривити;
изrладнелост ж (неутољена жеља
витоперити, грбити, вијугати, изоб ­
за храном) глад, огладнелост, гладо­
личавати, завијати, увијати, нагиња­
мора
ти, кривудати, пресавијати, изувија­
изrлед м О спољашност, стас, фаса­
ти, повијати, савијати, искривљавати,
да, вањштина, извањштина, апарен­
угибати, извијати, кврчити, превја­
ција реШ., фацијес реШ. 49 (за нешто)
ити, смотавати, сагињати реШ . , вити
В. могућност @) В. испољавање
реШ., фркати реШ., сукати реШ .
изrледа прил. В. могуће
извршавање с актуализација, ре­
изrледан прид. В. изводив
ализација, остваривање, примена,
спровођење, употреба, провођење, изrнан прид. (који је протерани или

примењивање, остварење плана, из­

искључен из неке заједнице) напу­
вршење, кориштење, употребљава­ штен, одбачен, избачен, искључен,
презрен, екскомунициран, одгурнут,
ње, егзекуција фи!. реШ., апликација
арх. , упораба ХрВ., реализирање ХрВ., издвојен, прогнан, остављен, одби­
проведба ХрВ. - сл: оживотворење, јен, занемарен, неприхваћен, укло­

операционализација њен, елиминисан, неусвојен, ланси­

извршење с О В. извршавање 49 ран фам., шкартиран фам. , ћошки­

ран жарf.
иравн. В. заплена
изrнаник м В. емигрант
извршилац м починилац, чинилац

- уи. кривац изrнанство прид . (стање изгнане

извршити сврш. прел. завршити,

особе) прогонство, прогнанство, из­
гнанство, егзил, емигрантство, ис­
актуализовати, спремити, извести,

учинити, остварити, средити, ре­

кључење - уи. анатема

ализовати, приправити, урадити, изrоварати се несврш . В. врдати

припремити, довршити, апсолви­ изrовор м О (начин изговарања

рати окончати, решити, починити, речи) дикција, нагласак, говор, ар­
произвести, докрајчити, зготовити, тикулација, интонација, дискурс,
 I
изrоворити I издиrнути 224

модулација - уй: језик, комуникација издајица м и ж издајник, квислинr;

б оправдање, исприка, изговарање, петоколонаш

правдање, излика реШ. - уй . врдање издан м в. извор 1.

изrоворити сврш. прел. О в. рећи б
в. проговорити
изrрдити сврш. прел. О прекорити,
извикати, напасти, искорити,укори­
издати сврш. прел . О изнајмити, да­
ти у најам, арендирати реШ. б одати,
избрбљати се, пријавити, оцинкари­
ти, откуцати,разоткрити, потказати,

ти, пребацити (неком нешто), нагр­ проказати, обелоданити, открити,

дити, критиковати, очитати буквицу тужити, рећи све, дојавити, одгонет­
uзр., натрљати нос uзр., замерити,
нути, доставити, бити доушник, ода­
очитати лекцију, очитати проповед,
ти намере/планове, пропевати жарi. ,
покарати арх., испридиковати фам.,
провалити жар!. , денунцирати реш.,
приметити еуф., приговорити еуф.,
раскрити реШ . @ изручити, испору­
припоменути еуф. б испсовати, ис­
чити, испоставити, пренети фам. , ли­
кудити, оцрнити, наружити, изружи­
феровати фам., екстрадирати форм. 0
ти, покудити, попљувати фам . - уй: изиграти, изневерити, проиграти,
осудити, оптужити
прекршити обећање изр., погазити
изrред м испад, излет, ексцес, инци­
реч изр., оставити некога на цедилу
дeHT, драма, сензација, афера, непри­
изр., забити неком нож у леђа изр.,
лика, скандал, збрка, белај фам. - уй: набити неком шкуфију изр., извртети
свађа, брука
жарi. - уй. преварити 0 (направити
изrубити сврш. прел. О (престати издање) публиковати, објавити, обе­
знати где се нешто налази) загубити, лоданити, публицирати, штампати,
затурити, скембати фам., завргнути на свет издати арх. , тискати хрв.
ре!. , - уй . сакрити, заборавити 2. б
издахнути сврш. непрел . в. преми­
(доживети пораз) претрпети пораз,
нути
пући фам. @ (- новац или имовину)
издашностж в . плодно ст 1.
потрошити, проћердати, раскућити,
издвајати се несврш . одударати,
прокоцкати, прокартати, профућка­
разликовати се, диференцирати се,
ти фам., скрцкати жар!.
распознавати се, истицати се, дисто­
изrубити сесврш . О залутати, дез­
нирати, одскакати, искакати, штрча­
оријентисати се, скренути с пута, од­
ти
лутати, забасати реШ. б фи!. в. збу­
нити се @ фи/. в . нестати издвојен прид. О в. изниман б ода­
баран, пробран, изабран, сортиран
изrубљен прид. О (за којег се ви­
ше не зна где се налази) загубљен,
@ в. истакнут 1.
затурен, скембан фам., завргнут ре!. издвојити сврш. прел. О одвоји­
- уй. сакривен б (- новац или имови­ ти, апстраховати, одбацити, укло­

на) потрошен, проћердан, раскућен, нити, изоставити, изузети, макнути,

прокоцкан, профућкан фам. , скрцкан одстранити, удаљити, оделити, ис­

жар!. @ (који није присутан духом) в. кључити, изопштити, апстрахирати

одсутан 2. 0 пропао 1. и 2. хрв. б в. изабрати

изrубљеност ж О в. збрканост 1. издеран прид. в. поцепан

б в. збуњеност издиrнути сврш. прел. в. уздигнути

225 издизати I излаrањ

издизати се несврш. (над својом протегљаст, продужен, дугуљаст, дуг

околином) в . штрчати 2. б в. висок 1.

издирати се несврш. в. дерати се издужити се сврш. в . порасти 1. и

издисај м в. агонија 2. 2.
издисати несврш. непрел. в. уми­
изелица м ж в. изјелица

изиrравање с О в. неприродност
рати
бв. лаж 2.
издићи сврш. прел. в.уздигнути
изиrравати несврш. непрел . в . пре­
издржавање с О (обезбеђивање
немагати се
средстава за нечији живот) алимен­
тација б подношење, одолевање, ус­ изиrран прид. в. изневерен

трајавање, уздржавање, трпљење, тр­ изиrрати сврш . прел. в. обманути

пељивост, стоицизам - уй. мука изјава ж (оно што се јавно изјави)
издржати сврш. непрел. О (издржа­ исказ, саопштење, објава, обраћање,
ти нешто неугодно) истрпети, претр­ констатација - уй. обавештење
пети, поднети, отрпети, преживети, изјавити сврш. прел. казати, рећи,
препатити, пропатити, проћи кроз изрећи, констатовати, изнети, саоп­
ватру и воду изр., проћи сито и реше­ штити, изустити, формулисати, из­
то изр., прогурати, изаћи на крај изр. говорити, изложити, објавити, обе­
б (савладати своје нестрпљење) ис­ лоданити,рекнути, проговорити, ар­

трајати, устрајати, савладати се, ус­ тикулисати, вербализовати, дорећи,

пети, не дати се, победити себе изр. изјаснити се, прозборити, обратити
@ (успети се одржати) одржати се, се, исказати, изразити, изнети своје
опстати, потрајати, истрајати, пре­ мишљење, огласити се, сасути фам. ,
живети ланути фам., одгудити фам., велити
издржљив прид. отпоран, постој ан, арх., касти арх. - уй: разрадити, об­
истрајан, чврст, стамен, резистентан, јаснити

стоички, дурашан, солидан, жилав, изјављивати несврш. непрел. в. го­

камен фи!. - уй. доследан, снажан ворити 1.
издржљивост ж О отпорност, изједен прид. О нагризен, тро­
постојаност, жилавост, истрајност, шан, труо, расточен - уй . јадан 2. б
резистенција, резистентност, нера­ в. слаб 1.
зоривост, устрајност, имунитет, ду­ изједначити сврш. прел . в. анули­
рашност, стаменост, чврстина, тена­ рати

цитет реШ., опстојност реШ. - суж: изјелица м и ж изелица, ждероња,

неискорењивост, неподеривост, не­ лаком ац, прождрљивац, незаситник,
раздеривост, гумастост - уй: конди­ опсофаг, несит, ждеравац, ждерач,
ција, трајност, јачина 1., чврстина изеша, лакомџија, пождерух(а), јелац
б в. истрајност 1. ~ уй. марљивост реШ., ала фи!., вук фи!. , изјеша pei.,
1., стрпљивост гладнуш ре!., покусалица pei., хле­

издувати сесврш. (довести сеуста­ бождер фам. , ждера фам., њупаџија

ње мира, најчешће после неког стрес а фам. , месождер фам., гладоња aoi.,
или шока) в. смирити се локмаш Йо!. ре/.

издужен прид. О дугачак, развучен, излаrање с О показивање, прика-

излаз ! измаwтан 226

зивање @ В. говор 2. @ В. настава шкарити, развлачити се, одмарати,

излаз м О (место кроз које се изла­ растезати се @ В. ленчарити

зи) врата, пролаз, капија @ (начин излемати сврш. прел. фам. В. исту­
или могућност решења неке тешке ћи
ситуације) решење, спас, спасење, из­ излет м В. О (одлазак у природу на
бављење, крај, завршетак, повољан краће време) пикник, екскурзија @ В.
исход/расплет, солуција, размршење, изгред @ фи/. В. дигресија
разрешење, расплет @ В. излазак 1. излечење с исцељење, оздрављење,
излазак м О (одлазак из куће ради опорављање, опоравак, побољшање,
провода) забава, провод, разонода, окрепљење

рекреација, опуштање, релаксација,

изливати се несврш. В. избијати 1.
живот фи!. @ В. журка
излизан прид. В. похабан
излазити несврш. непрел. О (напу­
излиwан прид . В. непотребан
штати неко затворено место) изи­
излиwност ж бесмисленост, уза­
лазити, напуштати, одлазити @ (на ­
лудност, бесциљност, бескорисност,
пуштати дом ради провода, забаве)
ништавност, безвредност, непотреб­
проводити се, ићи у живот изр., зеза­
ност, сувишност, несувислост, безна­
ти се фам., кретати се фам., ордини­
чајност, споредност, несврховитост
рати фам. - уи. лумповати, веселити
- уи: баналност, јаловост
се 2. @ В. произлазити О (- из штам­
излоr ж (део радње у којем је из­
пе) појављивати се, штампати се 0 В.
ложена роба према улици) витрина
извирати 1.
peiй.
изланути се сврш. фам. (рећи нешто
изложба ж излагање, поставка, екс­
што није требало) рећи, треснути, лу­
позиција peiй., егзибиција peiй.
пити,истрабуњати,бубнути,ланути,
изблебетати, избрбљати, блебнути, изложити сврш. прел. В. образло­

избацити, испалити фам., одвали­ жити

ти фам., ишчегртати фам., извалити излупати сврш. прел. В. истући

фам., рећи и остати жив изр. измамити сврш. прел. намамити,

излежавање с О лешкарење, раз­ извући, привући, завабити, свабити,

влачење, одмарање, растезање@ лен­ замамити,домамити,довабити,при­
чарење, нерад, беспослица. пландо­ мамити, привабити - уи. обманути
вање, доколичарење, дангубљење, измаwтан прид. О (који постоји са­
бадависање, доколица, беспосличе­ мо у мислима, машти) појмовни, не­
ње, беспосличарење, излежавање, стваран, мисаон, измишљен, натпри­

лењствовање, неупосленост, неделат­ родан, надреалан, фиктиван, непо­

ност, празновање, доконарија, дембе­ стојећи, нематеријалан, имагинаран,
лисање фам., левентовање ре/. , меди­ душевни, снолик, мислен , ментални,

тација фам., џабалебарење фам. , ве­ идејни, апстрактан, замишљен, нат­

гетирање фам. фи!., лежачина фам., чулан, сновиђајан, нереалан, незе­
докоњаштво peiй . , елбетовање peiй . , маљски, иреалан, надстваран, фик­
лежникре!. цијски, имагинативан, нетелесан,
излежавати се несврш. О (остаја­ сневан, сновит, утопијски, идеалан,
ти дуго у кревету после буђења) ле- апстрактиван peiй., незбиљски ХрВ. -
227 измена!измореност

уи : бајковит, необичан, чудан, чаро­ измиwљати несврш. прел. О (ства­

бан - сл: спекулативан, привидан @В. рати нешто ново) проналазити, от­
мистичан 1. кривати, смишљати, изналазити,

измена ж мењање, промена, адапта­ изумљивати 49 (говорити неистину)

ција, модификација, трансформаци­ лагати, обмањивати (некога), врдати
ја, трансформисање, преосмишља­ - еуф: кривотворити, китити, зачи­
вање, премоделовање, преправљање, њавати, фалсификовати, дотеривати,
преобликовање, преиначење peiй., прекрајати, обилазити истину, па­
преиначивање peiй., преправак ХрВ., творити,лагуцкати,лагити,претери­

прилагодба ХрВ., трансформирање вати - pef: лажуњати, ландати, лажа­

ХрВ., преоблика ХрВ. ти - фам: фарбати (некога), фолира­

изменити сврш . прел. О проме­ ти (некога), петљати - жарf: палити,
нити, адаптирати, модификовати, баронисати, ложити, пржити - изр:
трансформисати, преображавати, мазати очи, причати причу

преправити, преобликовати, премо­ измиwљен прид. непостојећи, из­

деловати, аранжирати, удесити, при­ маштан, фиктиван, уображен, има­
лагодити, подесити, дотерати - уи: гинаран, нереалан, замишљен, не­

спремити 49 В. подесити 1. стваран, сањарски, умишљен, фанта­

измет м говно, поган, фекалије, из­ стичан, ваздушаст фиf., истрипован
лучевина, екскремент фарм., балега жарf, баснослован арх. - уи . неверо­
суж., нечист арх., дрек pef., столица ватан 1., лажан - уи. измаштан

фарм., кака gеч., какица gеч . измиwљотина ж лаж, неистина,

измеwати сврш. прел. промешати, подвала, махинација, лагарија, кон­

помешати, смутити, замутити, изму­ струкција, дезинформација, ујдурма,
тити, измућкати, размутити, прому­ фалсификат, сплетка, полуинформа­
тити, скалабурити peiй. ција, манипулација, кривотворина,

измиривање с О измирење, мире­ полуистина, фикција, смицалица,

ње, помиривање, помирење, измирба гласина, урбана бајка, неистинита
ре/., помирба pef. 49 (- дуга) В. вра­ тврдња, неистинита прича, урбана
ћање 2. легенда, измишљена прича, шупља/

измислити прид. О (створити не­ празна прича, причам ти причу фам.,

што ново) изумети, пронаћи, откри­ ловачка прича фам., лажа pef., изми­
ти, конструисати, створити 49 (раз­ шљај pef., - фам: фантазија, патка,

мишљањем доћи до нечега) смислi\­ прича, мит, фама, петљарија, фол,

ти, домислити, сетити се, сконтати
петљанција, магла, бајка, мудролија

фам. @ В. слагати иран., жвака жарf., патворина арх. ,

јалан арх. новинарска патка суж.

измицати несврш. непрел. О (поме­
рати даље од одређеног места) скла ­ измлатити сврш. прел. В. истући
њати,померати,одмицати,уклањати измолити сврш. прел. (добити нешто
49 (повлачити се испред оног који се упорним мољењем, зановетањем или

приближава) узмицати, одступати, претњама) измољакати, изнудити, ис­

повлачити се, одмицати, нестаја­ камчити, измамити, испросити Uaf.

ти, испадати, измигољавати, бежа­ измореност ж О В. исцрпљено ст 1.

ти .... уи. врдати 49 В. болећивост 1.
измотавање I изненадити 228

измотавање с глупирање, лудо­ бачај, заказивање, не з адовољство

в ање, зевзечење, мајмунисање, буда­ изневерити сврш . прел. О (не ис­
лисање, враговање, дедачење, зезање пунити очеквања, оставити неког

фам . , з езанција фам., зајебавање нар . на цедилу) издати, изиграти , разо­

- уи. провод чарати, прекршити обећање изр . , по­

измотавање с фам: пренемагање, газити реч изр., забити неком нож у

изигравање, глуматање, лудирање, леђа изр. , испали ти жар!., извртети
блесављење - уи. неприродност жар!. , зејебати нар., зезнути фам. -
измотавати се несврш. пренемага­
уи. преварити е (- очекивања) разо­

ти се, изигравати, глумити, глумата­

чарати, подбацити , заказати, затаји­
ти, не задовољити
ти, глупирати се, лудирати се, блеса­
вити се, изводити бесне глисте изр. изневерити сврш. прел. (- некога ,

измрсити сврш. прел . 6. запетљати не испунити обећање или оставити

1. и 2. на цедилу) погазити дату реч, изра ­

дити фам . , испалити фам., зезнути
измудрити сврш . прел. (доћи до не­
фам., зајебати нар. , изјебати нар . - уи .
чега мудровањем) изумити, изнаћи,
преварити, обманути
пронаћи, измислити, измаштати, до­
изнемоrао прид (исцрпен боле­
сетити се, смислити
шћу) 6 . изнурен
измусти сврш . прел. О (довршити
изнемоrпост ж О 6. исцрпљеност
мужу) помусти, намусти е 6 . изра­
бити
1. е 6. болећивост 1.
изнемоl1и сврш. непрел. малаксати,
измутити сврш . прел. 6. измешати
уморити се, ослабити, клонути , ко­
измученост ж О 6. исцрпљеност 1.
лабирати, истрошити се, посустати,
е 6. болећивост 1.
исцрпсти се, колапсирати реШ., бал­
измучити сврш . прел . намучити,
дисати фам. , умрети фам., крепати
исцрпсти, изнурити,уморити, измо­
фам., липсати фам . , рикнути фам . ,
рити, измуштрати - уи. мучити
здвојити ре!.
измуштрати сврш . прел. О истре ­
изненада прил . одједном, наједном,
нирати, извежбати, издриловати,
наједанпут, нагло, ненадано, екс ­
оспособити , обучитие 6 . измучити
промптно, кадли, напречац, напра­
изнад прил. над, више, преко, поврх,
сно, уједанпут, одједанпут, изненад­
повише, уврх, понадреШ . , врхреш.
но, неочекивано, брзо, неслућено, а
изнајмити сврш . прел. издати, дати оно, кад наједном, без најаве, мимо
у најам, арендирати реШ. очекивања, преко ноћи фи!. , умах
изневерен прид . изигран, испаљен Хр6., из чиста мира изр., с неба па у
жар!. , израђен жар!. , зезнут фам., за­ ребра изр.
фркнут фам., зајебан нар., изјебан изненадити сврш. прел . О зачуди ­
нар. - уи. преварен ти, пренути фи!. , запањити ексир.,
изневеривање с О (кршење зада­ згранути ексир., пресенетити ексир . -
те речи) вероломство, вероломност, уи . уплашити, запрепастити е (при­
невера, издаја, издајништво е (осе ­ јатно -) развеселити, озарити, усре­
ћање туге због неостварених очеки­ ћити, разведрити, развесели т и, ра з­
вања) разочарење, разочарање , под- драгати, увеселити - уи . одушевити
229 изненадитисеlизнуђивач

изненадити се сврш. О зачудити примеран, издвојен , несвакодневан ,

се - уи. збунити се е (много се -) за­ ванредан, ексцентричан, специјалан,

препастити се, забезекнути се, запа­ неуобичајен, уникатан, својствен ,

њити се, пренеразити се, пресамити­

екстравагантан, другојак, вансериј­
ски, својеврстан, ексцепционалан ,
ти се, фрапирати се, шокирати се
алтернативан, бизаран , партикула­
изненађен прид. О (који показује
ран, апартан, другојачији реШ., оде­
изненађење) затечен, неприпремљен,
лит Хр6., различан Хр6., осебујан Хр6.
неспреман, зачуђен - уи. збуњен е
(много -) 6 . запрепашћен
- уи : властит, изврстан, неподобан ,
натпросечан,неподударан
изненађеност ж 6 . изненађење
изнимно прил. О 6 . изузетно 1. е 6.
изненађење ж зачуђеност, чуђење,
много
збуњеност, изненост - уи. запрепа­
изнимност ж куриозитет, чудно­
шћење
ватост, нарочитост, изванредност,
изненађење с 6. запрепашћеност
особеност, необичност, индивиду­
изнервиран прид. изнервиран,
алност, атипичност, посебност, по­
нервозан, узнемирен, узрујан, раз­
мереност, уникатно ст, својеврсност,
дражен, иживциран, испровоциран,
ексцентричност, бизарност, својстве­
озлојеђен. - уи: нерасположен, љут, ност, јединственост, нетипичност,
изнервирати сврш. прел . (учинити специфичност, настраност, неуоби­
некога нервозним) узнемирити, раз­ чајеност, особитост, специјалност,
дражити, узрујати, иживцирати, по­ оригиналност, изузетност, пекули­

пети се (неком) на живце/нерве - уп. јарност, изворност, самосвојност,

изазвати, наљутити спецификум , дивергентност, ра з ли­
изнервирати се сврш . прел. (по­ читост, чудно ст, карактеристичност,

стати нервозан) иживцирати се, уз­ двојбеност реШ., осебујност Хр6. - уи:
немирити се, раздражити се, узрујати реткост, чудо 1.
се - уи . наљ утити се изнова прил. 6. опет
изнесен прид. О (- пред јавност) износ ж О (количина новца) свота,
приказан, представљен е изречен, сума, збир, количина, зброј Хр6 . - уи .
изговорен, поменут, наведен, поста­ количина е 6 . цена

вљен,дат,представљен,истакнут изношен прид. похабан, дотрајао ,

изнети сврш . прел . О 6 . информиса­ ислужен, пропао , искрзан, изд е ран,

ти е 6. изјавити бедан, јадан, времешан, излизан , без­

изниман прид . О (који представља вредан, истрошен , трошан, отрцан ,

изузетак) изузетан, особен, особит, крзав, подеран, изупотребљаван , и з ­

посебан, јединствен е (који је друга­ једен, ритав, поцепан, матор фам.,
чији од других) друкчији, изузетан, раздрндан фам., разјебан нар. , ове­

различит, необичан, другачији, по­ штао арх., из вешт ао арх. , прњав ре!.
себан, јединствен, атипичан, особит, изнудити сврш . прел. (добити не­
изванредан, неочекиван, неконвен­ што упорним мољењем, з ановетање м

ционалан, несличан, несвакидашњи, или претњама) 6. измолити

оригиналан, куриозан, нетипичан, изнуђивач м лихвар, каматник, из­
невероватан, особен, нарочит, бес - нуђивач, израбљивач, рекеташ - фам.
изнуренlизрабити 230

каишар, гуликожа, дерикожа, крво­ лареност, бестидност, некрепосност,

пија, кожодер, душогубац, стрвинар, нечасност, бешчасност, распуште­
лешинар, пијавица, шинтер, вампир ност, фриволност, срамотност, раз­
- уй . лопов узданост, либертинизам, бешчашће,
изнурен прид (исцрпен болешћу) саблажњивост, опсценост, порок,
онемоћао, оронуо, изнемогао, ис­ ласцивност, безочност, непоштење,
пијен, исцрпен, клонуо, слаб, болан, раскалашност, блуд, исквареност,
болежљив, оболео, нездрав - уй. умо­ скаредност, нећудоређе, неетичност,
ран, болећив 1. поквареност, прљавштина, распусни­

изнутрица ж (унутрашњи органи) штво, недоличност, обест, пустопа­

утроба, нутрина, дроб ре!., понутри­ шност, неморално ст, необузданост,

ца хрв. - суж: желудац, црева, џиге­ непристојност, морални пад, беспу­

рица, срце - уй . стомак ће фи!., распусност фам., курварлук

изобиље ж В. богатство 1. фам. йо!. - уй: похота, разблудност

бв. перверзија
изобпичавати несврш. прел .
(мењати облик, губити прави об­ изопачење св. изопаченост 1.
лик) кривити, витоперити, тран­ изопачити сврш . прел . О в. изоб­

сформисати, деформисати, грбити, личитиб искварити, покварити, ис­

извијати, вијугати, завијати, увијати, кривити, изобличити, изврнути - уй.

нагињати, пресавијати, повијати, са­ изобличити,заврнути
вијати, искривљавати, угибати, пре­ изопштење с (из цркве) в. анате­
вијати, смотавати, кврчити ре!., са­ ма 1.
гињати реШ . , вити реШ., фркати реШ., изопштити сврш. прел. в. анатеми­

сукатиреш. сати

изобпичен прид. деформисан, из­ изоставити сврш . прел . О издво­

деформисан, трансформисан, изви­ јити, одвојити, апстраховати, одба­
топерен,измењен,модификован,не­ цити, уклонити, изузети, макнути,

правилан, нагрђен - уй. неодређен 1. одстранити, удаљити, оделити, ис­

изобпиченост ж деформисаност, кључити, изопштити, апстрахирати

деформација, ненормалност, изви­ хрв. б (оставити изван чега) испу­

топереност, измењеност, неправил­ стити, занемарити, пропустити, из­

ност, нагрђност, набреклост, улегну­ бећи, обићи, заобићи, превидети,

тост - уй. безобличност промакнути, искључити, мимоићи
изобпичити сврш . прел . преобли­ фи!., не узети у обзир изр. - суж: пре­
ковати, деформисати, искривити, спавати, пречути изоштрен прид.

изменити, извитоперити, трансфор­ О (о чулима, осећајима) истанчан,

мисати, пробразити, нагрдити, из­ префињен, изнијансиран, рафини­
опачити - уй. оштетити, уништити, ран, софистициран - уй. осећајан б в.
упропастити,изопачити паметан

изопован прид. (који се изоловао, из рабити сврш . прел. искористити,

осамио) осамљен, усамљен, повучен, експлоатисати, окористити се, злоу­

издвојен, удаљен, одељен, одвојен потребити, извући корист, употре­

изопаченост ж О разврат, немо­ бити, измусти фам., исцедити фам.,
рал, развратност, порочност, разу- оглобити фам., одерати фам., огули-
231
изравнање I изро

ти фам., послужити се фам., зајебати напухнуће хрв. - уй. модрица

нар., зезнути жарf., извозати жарf., израсти сврш. непрел . О (постати

већи) порасти, нарасти, одрасти, раз­
упорабити хрв.
вити се, стасати, издужити се, пру­
изравнање с О поравнање, израв­
жити се, протегнути се, ижџикљати
натост, уједначење б в. реванш 3.
(нагло, високо -) б в. сазрети
израдити сврш. прел. О направити,
створитИ, изградити, обликовати, са­ израчуна вати несврш . прел. (из­
ставити, формирати - суж: написати, водити рачун) рачунати, прорачу­

насликати, искомпоновати, издељати навати, прерачунавати, пребрајати,

б фам. в. изневерити
пребројавати, сабирати, мерити фи!.,

израђен прид. О направљен, саста­

вљен, урађен, обликован, створен,
изграђен, настао, уобличен, форми­
ран б фам. в. преварен
изражавање с О (обликовање ми­
вагати фиf., бројити арх., збрајати
арх., бројати арх., калкулисати реШ.,
квантифицирати реШ.
изрезати сврш. прел. в. исецкати
изрећи сврш . прел. в. изјавити

сли речима) комуникација, говоре­ изречен прид. О изговорен, казан,

ње, фразеологија, гов ор, идиоматика, исказан, изнет, речен, формулисан,

употреба језика, причање, зборење, обликован б в. говорни изри­
скуп израза, скуп фраза, начин/стил чит прид . О (који у потпуности јасно
говора - уй: жаргон, дијалектологија, нешто исказује) директан, јасно од­
лингвистика бв. казивање 4!) иска­ ређен, експлицитан, децидиран, не­
зивање, показивање, очитовање, де­ двосмислен, прецизан, стриктан - уй .
монстрација, манифестовање, наз на­ јасан 1. б в . типичан
чавање изрован прид . ископан, нераван -
изражен прид. О (који се одликује уй. вратоломан 2.
пуноћом израза) в. истакнут б (- У изрод м безочник, дволичњак, без­
валути, бројкама и сл.) приказан, из­ образник, превртљивац, хипокриТ,
речен, представљен - уй. одређен препредењак, хуља, нитков, гад, бе­
изражено прил. в. много срамник, покварењак, бестидник,
израз м идиом, фразем реШ. бедник, лицемер, ништарија, подлац,

изразит прид. О (који се одликује пробисвет, подмуклица, сплеткарош,

пуноћом израза) истакнут, упадљив, проклетник, дрзник, пропалица,

уочљив, видљив, приметан, изражен, нечасник, притворица, преварант,

маркантан, упечатљив, снажан, јак, злобник, нечовек, злоћа, непоште­

испољен, заметан реШ. б (који има њак, пакосник, перфидник, проту­

јасно одређене особине) истакнут, ва, смутљивац, хулиган, ништавац,

типичан, карактеристичан,дистинк­ неотесанац, хипокрита, претворник,

тиван, својствен, изричит 4!) в. сна­ безвредник, битанга, вуцибатина,

жан
нико од никога, нико и ништа - фам.
израспина ж (задебљање ткива) за­ изрод, љигавац, љига, ђаво, мути­

дебљање, кврга, чворуга, отеклина,

вода, смрдљивац, животиња, псето,

натекнуће, отврднуће,чвор, натекли­ џукац, уштва, гу ј а, џукела, мамлаз,

на, одебљање, испупчење, испупчина, коњ, балабандер, муфљуз, мутикаша,

задебљаност, гука ре!., тврдина реШ., живина, бескичмењак, фанго, крмак,

изружити I изумитељ 232

прасац, свиња, смеће, мућак, крпа (од нијалан, врхунски, очаравајући, од­
човека), ђубре (од човека), морална личан, особит, изванредан, посебан,
наказа, морални имбецил, морално мајсторски, нестваран, сјајан, непо­
смеће, морална нула, покварен као новљив, фасцинантан, оптималан,
мућак - нар. поган, рђа, курвин син, боговски, фантастичан, неверова­
говно, фукара, погрда, шугавац , по­ тан, феноменалан, врстан, ингени­
ганчина, гном - реј. адраповац, ана­ озан, бриљантан, као бог, истакнут,
темњак, анатемник, заплотњак, фо­ јако добар, легендаран, предобар, бо­
ња, претворица, препреденко, дво­ гомдан, нема боље фам., капиталан
личник, палаворда, хахар, ванцага, фам., прва лига фам., антологијски
фарабут, одљуд, стодлака - уй. скит­ фам., филаделфија фам., светска кла­
ница,улизица,простак са фам., боли глава фам., супер фам.,
изружити сврш. прел. в. изгрдити 2. нобл неЙром. , екстра жарf., невиђен
изручити сврш. прел . О в. просути жарf., жешћи жарf., до јаја жарf. , кр­
@ испоручити, доставити, издати, вав жарf., силан жар!., врх жар!. , еми­

пренети фам., лиферовати фам., екс­ нентан форм., анти ка арх., ђенијалан
традирати форм. арх., проминентан реШ ., ексквизитан

изубијати сврш . прел. в. истући реШ . , бравурозан реШ., ексцелентан

реШ., неверојатан Хр6 ., изниман Хр6.
изударати сврш . прел . в. истући
- уй: божанствен, савршен, таленто­
изузев пред. осим, сем, до, ван, по­
ван, огроман
врх, покрај, мимо, доли арх., ако не
изузети сврш . прел . издвојити, ап­
реј. , осем реј., лише реј. , ако кад реј.,
страховати, одбацити, уклонити, из­
окром реј. - сл: крај, уз, поред
оставити, одстранити, удаљити, оде­
изузетак м феномен, изнимно ст
лити, искључити, из општи ти, макну­
хрв., изнимка хрв. - уй. реткост
ти, апстрахирати Хр6 .
изузетан прид. О (који је другачији
изузетно прил. О посебно, друкчи­
од других) друкчији, другачији, раз­
је, изванредно, особито, специјално,
личит, изниман, необичан, издвојен,
неуобичајено, вансеријско, непоно­
посебан, ексклузиван, јединствен,
вљиво, беспримерно, ванредно, је­
засебан, атипичан, особит, изванре­
динствено, нарочито, особено, уни­
дан, неконвенционалан, несличан,
катно, необично, изнимно, другачије,
несвакидашњи, оригиналан, нети­
осебујно, ненадмашно, оделито, пар­
пичан, особен, нарочит, бесприме­
тикуларно, оригинално @ 6. изврсно
ран, несвакодневан, ванредан, екс­
@) 6. много О (у изузетним, ретким
центричан, специјалан, неуобичајен,
ситуацијама) изнимно, ретко
уникатан, својствен, екстравагантан,
изум м откриће, проналазак , патент
другојак, вансеријски, својеврстан,
- уЙ. апарат
одвојен, ексцепционалан, алтернати­
ван, бизаран, партикуларан, апартан, изумети прид. (створити нешто но­

невероватан, екстра неЙром . , пеку­

во)измислити,пронаћи,конструиса­
ти, открити, створити, смислити
лијаран реШ., другојачији реШ., оде­
лит хрв., различан хрв. , осебујан хрв. изумитељ м творац, проналазач,

- уЙ. редак @ изузетан, вансеријски, креатор, произвођач, створитељ, ге­

ванредан, импресиван, савршен, ге- нератор, истраживач, аутор, ствара-
233
изустити I имела

лац, налазач, рукотворац, изумилац, илузија ж О привид, фантазија, оп­

откривач, отац фиf., мозак фи!., на­ сена, привиђење, халуцинација, са­
лазник реШ., - уЙ . покретач њарија, фатаморгана, причи на, фан­
изустити сврш. прел . рећи, прого­ тазмагорија, химера, бунило, уобра­
ворити , изговорити, прозборити, зиља, сан, уображење, приказа, визи­

зуцнути, прословити, писнути, зау­ ја, маштарија, снохватица Йесн., трип

стити, пробеседити, отворити уста, жарf., халуџа жарf., сновид реШ. - уй :

пустити глас, проустити, заблекати сулудост, заблуда, машта @ 6. варка 1.
фам., заблејати фам., запевати фиf., @) фИf. 6. заблуда 1.
зинути фи!., зацвркутати фи!., куку­ илустрација ж О слика, скица, цр­
рикнути фиf., ланути фиf., бекнути теж уз текст @ (пример који се даје
фи!. ЙОј., гукнути фИf. , загукати фиf., ради појашњења) појашњење, при­
пропевати фам., гакнути фам. - уй: мер

говорити имаrинаран прид . О 6. измаштан

изучавање с ... уЙ. испитивање 1. @ 6. измишљен 1.

изучавати несврш. прел. О 6. испи­ имапин м (паста за обућу) викс,
тивати @ 6. едуковати се лак, маст, крем, крема, гланц , лашти­
ијалица ж жаруља хрв. ло реј.

иколико прил . 6. имало имапо прил. О ишта, иоле, понешто,

помало, иколико, макар колико, ма­

икра ж (рибља јајашца) мрест, кави­
јар, бутарга реј.
кар мало, у најмањој мери изр., бар
нешто изр. @ 6. донекле
илеrалан прид. (противан закону/
имање с земљиште, земљопосед,
праву) незаконит, противзаконит,
имовина, посед, иметак, имање, до­
бесправан, илегитиман, нелегалан,
бро, актива, газдинство, газдалук,
кажњив, нерегуларан, ванзаконски,

противправни, утужив, забрањен, поседство, капитал, домаћинство,

имућство арх., држава арх. - суж: чи­
противпрописан, непрописан, недо ­

пуштен, неправилан, безаконит, бе­ тлук арх., сермија реј., спахилук ре!. ,
хас реј. , латифундија арх. , домазлук
закон, потајан, непризнат, незакон­

ски, недопустив, на индексу, изван

арх., латифундиј арх., беглук арх.,
потес ре!., беговина арх.- уЙ. наслед­
закона, подземни фИf.
ство - сл: некретнина, богатство
илеrалност ж бесправно ст, неза- ·
конитост, илегитимност, беспра­ имати несврш . прел. О (бити у посед­

вље, утуживост, противзаконито ст,

ству нечега; предмета, особине и сл.)
поседовати, располагати, одликовати
кажњивост, неправилност, нерегу­

ларност, непрописност, противпро­

се, носити @ 6. бити' 1. @) (йр: има да

писност, безакоње, нелегалност, не­ буду срећни) требати, морати

допуштеност, незакоње, бесправно имбеципан прид. 6. глуп

стање, бесуђе име с О (ознака предмета) назив @
илеrитиман прид. 6 . илегалан (_ које се даје човеку) ,.. @) фи!. 6 . фа­
илеrитимност ж в. илегалност ца 3.

или взн . О (кад је у питању избор) имепа ж бот. (лат. Viscum аЉl1т) ре!:
оли ре!. @ (као питање) да ли, зар
мелина, лепак, омељ, вишће, храстова
имела, хмелина, омела, вес ка, химела,
именик I инат 234

амеље, виск, бела имела, мела, меље врх жар!., еминентан форм., анти ка
именикм (сређен попис имена) аб е­ арх., ђенијалан арх., проминентан
цедаријум, адресар, индекс, списак, реШ., ексквизитан реШ., бравурозан
преглед, попис, именар,регистар,ка­ реШ . , ексцелентан реШ., неверојатан
зало хрв. хрв., изниман хрв. - уи: божанствен,

именовати несврш. прел. ословља­ савршен, талентован, огроман е в.

вати, звати, називати огроман 1.

иметак м (укупност онога што неко импресија ж утисак, дојам, ефекат,
поседује) власништво, имовина, сво­ траг, утицај, дејство

јина, добро, богатство, благо, капи­ импресиониран прид . в. одуше­

тал, поседство, поседништво, актива вљен

- уи: наследство, имање - сл: некрет­ импулсиван прид. О напрасит, не­

нина предвидив, ћудљив, каприциозан,
имиrрант м досељеник, усељеник, нестала н, нагао, неуравнотежен, не­

дошљак, добеглица, дођош фам. - уи. стабилан, хировит, раздражљив, на­

емигрант прасан, несталожен, експлозиван,

имобилност ж в. непокретност распаљив, мушичав, темпераментан,

свадљив, убојит - уи: осетљив, чудан,

имовина ж в. иметак
груб, тврдоглав, страстан, бесан, јак,
импликација ж О в. наговештај 1.
немиран, разуздан, грозан е в. ин­
е в. последица
стинктиван
импозантан прид. О в. огроман 1.
имун прид. О Meg. имун, резистен­
е в. велик 1.
тан - уи. здрав е фи!. издржљив, по­
импостирати сврш. прел . в . адре-
стојан, чврст, непроменљив, стамен,
сирати 1.
сталан, стабилан, сигуран, истрајан,
импотентан прид. О полно немо- резистентан, стоички, дурашан, со­
ћан е фи!. в. неинвентиван лидан, отпоран, камен фи!. - уи. сна­
импресиван прид. О изузетан, жан е в. добродржећи
изврстан, вансеријски, ванредан, имунитет м О отпорност, постоја­
импресиван, савршен, генијалан, ност, жилавост, истрајност, резистен­
врхунски, очаравајући, особит, из­ ција, резистентност, неразоривост,
ванредан, посебан, мајсторски, не­ устрајност, имунитет, дурашност,
стваран, сјајан, непоновљив, фасци­ стаменост, чврстина, тенацитет реш.,

нантан,оптималан,боговски,Фанта­ опстој ност реШ. - уи.кондиција, јачи­

стичан, невероватан, феноменалан, на 1., чврстина е в. истрајност 1.
врстан, ингениозан, бриљантан, као имућан прид. О (који има свега у
бог, истакнут, јако добар, легендаран, изобиљу) богат, добростојећи, ма­
предобар, богомдан, нема боље фам., теријално осигуран/збринут, ситу­
капиталан фам., прва лига фам. , ан­ иран, обезбеђен, пун фам., пун ко
тологијски фам., филаделфија фам., брод фам. изр.
светска класа фам., боли глава фам., инат м непослушност, пркос, не­
супер фам., нобл неиром., екстра покорност, јогунство, буњење, бун­
жар!., невиђен жар!., жешћи . жар!., товност, обесност, самовоља, неди­
до јаја жар!., крвав жар!., силан жарf., сциплина, тврдоглавост, опирање,
235 инатљив I индиферентан

непопустљивост, својеглавост, др­ инrеренција ж в. компетенција

скост, пркошење, неукротивост, са­ индекс м (сређен попис имена) име­
мовоЉНОСТ, хировитост, ћудљивост, ник, адресар, списак, прегпед, попис,

мушичавост фам., рогатост фам., не­ именар, регистар, абецедаријум, ка­

послух хрв. - уи: жестина, хир, упор­ зало хрв.

ност, живост индивидуа ж (људско биће) особа,

инатљив прид. в. задрт 2. човек, личност, душа, биће, јединка,
инаџија м ж инатљивац, свађалица, лице, припи ка, персона, појединац,
бандоглавац, прзница, пргавко , само­ смртник, појава, индивидуум, гпава
вољник, пргавац, тврдокорник, непо­ фи!., лик фам., тип фам., фаца фам.,
пустљивац, својегпавац, свадљивац, њушка фам., ланита арх., земник
тврдоглавац, пркосник, тврдоглав­ арх.

ко, тврда глава фиf., тврд орах фи!. - индивидуалан прид . О особни,
фам. бузда, сом, мазга, ован, парип , појединачан, самосталан е личан
магарац, сомина, мазгов - ре!. бајага, индивидуалност ж О пичност,
засуканац идентитет, индивидуалитет, персо­

инвалидан прид. (који је физички налитет, особност е оригиналност,

онеспособљен) сакат, обогаљен, ћо­ особеност, особитост, уникатност,
пав, одузет, хром, фаличан, осака­ својеврсност, својственост, једин­
ћен, узет,шепав, дефектан, мањкав - ственост, нетипичност, специфич­
реј. бажљив, бањгав, кљаст, шантав, ност, неуобичајеност, специјалност,
багав, багљив, баг, шанатан, окља­ нарочитост, изванредност, необич­
штрен, кљакав, бангав, цонтав, цо­ ност, изнимност, атипичност, по­

тав, богаљаст, дефективан, манљив себност, изузетност, самосвојност,

- суж. парализован - уи . деформисан, спецификум, дивергентност, разли­
унакажен, крњ читост, карактеристичност, извор­

инвентиван прид. домишљат, вешт, ност, чудноватост, помереност, екс­

креативан, дарови~ талентован, центричност, бизарност, пекулијар­

стваралачки, обдарен, оригиналан, ност, чудност, осебујност хрв . - уи:
надарен, маштовит, продуктиван, де­ реткост, чудо

латан, ингениозан, сналажљив, има­ индикатор м в. знак 1.

гинативан, окретан, прегалачки реШ., индикација ж в. наговештај 2.
талентиран хрв. - уи: предузимљив, индиректан прид . посредан, око­
паметан,духовит
лишан, за06илазан, неизраван хрв.
инвентивност ж в. креативност индиспонираност ж в. апатија
инвокација ж евокација, зазивање, индиферентан прид . О равноду­
призивање, позив(ање), призив, до­ шан, дистанциран, нехајан, индолен­
зивање
тан, прибран, незаинтересиран, уздр­
инвоцирати несврш . прел. (призи­ жан, флегматичан, хладнокрван, не­
вати натприродне силе) призивати, маран, непомичан, присебан, неузне­
дозивати,зазивати,позивати,призи­ мирен, сабран, неосетљив, неутралан,
вљати ре!. - уи: звати, евоцирати хладан фи!., леден фи!. - уи: високопа­
инrениозан прид . в . паметан ран, безвољан, безбрижан, безосећа­
инrениозност ж в. оштроумност јан, спокојан е в. депресиван
индиферентност I интегритет

индиферентност ж в. равноду­ ненаучен, интуитиван, против вла­

шност стите воље, нехотичан е в. нагонски

индоктринација ж в. затуцаност институт м завод - уи . институција

индоктриниран прид. (некри­ институција ж установа, админи­
тички одан некој идеји која му је на­ страција, биро, секретаријат, канце­
метнута) з атуцан, заслепљен, задрт, ларија, служба, завод, пословница,
фанатичан, некритичан, занесен, ис­ заповедништво, писарница, дире к­

кључив,крут,доктринаран,догмати­ ција, уред, надлештво, комора, испо­

чан, догматски, једностран, праволи­ става,офис фам., канц жар!. , ларија
нијски фи!., једнолинијски фи!. - уи. жар!., писарна арх., реферада (место
задрт 1. где ради референт)реШ . , тајништво
индоnентан прид. О в . равнодушан хрв.

ев . лењ инструктор м подучавалац, учи­

индоnентност ж в. индиспонира­ тељ - уи . предавач

ност инструменти м мн . (оруђе за рад)

индоnенција ж О в. равнодушност прибор, алат, оруђе, опрема, алатке,
е в. јавашлук направе, справе, средства, помагала,

инертност ж О в . индиспонираност апарати фи!., алатљике арх.

е в . јавашлук интеграnан прид . в. потпун

инерција ж О в. индиспонираност интеграција ж припајање, сједи­

е в. јавашлук њавање , анексија, уједињење, спа­

иницијатор м в. покретач јање, стапање, фузија, сједињење,

удруживање, здружење, удружење,
инкорапорирати сврш . прел. в.
унети
уједињавање, здруживање, aManгa­
мирање фи!., срастање фи!., aManгa­
инкорпорирати се сврш. в . увући
мација фи!.
се
интеграција ж О (спајање делова
иноваторски прид. в. напредан 1.
у целину) обједињавање, припајање,
иноверник м в. неверник
сједињење, сједињавање, уједињење,
инсект м буба, бубица, баја ре!., за­
уједињавање, спајање, стапање, удру­
резник ре!., кукац хрв.
жење, удруживање, здружење, здру­
инспекција ж в. контрола живање, сливање фи!., срастање фи!.,
инспирисати сврш. прел. (изазвати амаnгамација фи!., амаnгамирање
уметничку инспирацију) надахнути, фи!., фузија фиf. , анексија суж. вој. е
поптакнути, стимулисати - уи. под­ в . адаптација 3.
стаћи
интегрисати сврш. прел. (спојити
инстинкти ван прид. О случајан, делове у целину) спојити, обједини­
механички, несвестан, ненамеран, ти, саставити, стопити, удружити,

шаблонски, рефлексан, невољан, ујединити, сјединити, припојити,

спонтан, непромишљен, импулсиван, удружити, здружити, син тетизовати,
непланиран, природан, махиналан, фузионисати фи!., слити фиf., aManгa­
несрачунат, неконтролисан, несми­ мирати фи!., синтетизирати хрв.
шљен, при рођен, аутоматски, нена­ интегритет м О (стање потпуно­
мераван, инхерентан, нехотимичан, сти) в. целовитост е индивидуал-
237 интеnект I инфериорност

ност, самосталност маћи, непосредан, породични, при­

интеnект м в. интелигенција 1. јатељски, ближњи, сродан, сроднич­

интеnигентан прид. паметан, би­ ки - уи : повезан, поверљив, искрен,

поуздан
стар, виспрен, оштроуман, прому­

ћуран, проницљив, оштровидан, интрига ж смицалица, сплетка, по­

разуман, уман, јасновид, разборит, длост, препреденост, подвала, пре­

резонски, луцидан - изр. који има да­ предењаштво, ујдурма, подмуклост,

ску у глави, који има кликер/кефало подметање, псина, малверзација, игра

- ексир. генијалан, ингениозан - ре!. фам. , комбинација жар!. , муљање

фифик, дотупаван, проницав - уи . жарf. - уи . лаж , лицемерје, превара

сналажљив 1., даровит, вичан, ин­ интригант м сплеткарош, смутљи­

вентиван вац, мутивода, петљанац, мутика­

интеnигенција ж О интелект, па­ ша, раздорник, смутљивко, чаркаш,

чаркар, сплеткаш, чаркач, муљатор

мет, ум, оштроумност, разборитост,
проницљивост, бистри на, проми­ фам. , пириватра реШ. - уи: лицемер,
преварант
шљеност, резон, умност, логос, тре­

интригирати несврш. прел . О в.

звеност,виспреност,луцидност,раз­

бор арх., умље арх. , глава фи!., мозак сплеткарити е будити интересовање

фи!., кефало фам. - уи: знање, логика, - уи. занимати се, мами ти

прибраност 1., мудрост 1., разум е интровертан прид. (који је за­

ерудите, интелектуалци, умни рад­

творен према спољном свету) не­

ници, умље арх. друштвен , асоцијалан, несоцијалан,

недружељубив, непричљив, некому­
интендант м (онај који се брине за
никативан, суздржан, резервисан,
животне потребе војске) опскрбник
уздржан, повучен, неповерљив, тих,
хрв.
тајанствен, неприлагодљив, стидљив,
интензитет м в. јачина 1.
срамежљив, ненаметљив, затворен
интенција ж в. намера
фи!., закопчан фи!., неприступачан
интерваn м О (размак између двеју
фи!., зачаурен фам., углат фам., не­
временских јединица) период, међу­
дружеван хрв., интровертиран хрв . -
време, станка - уп. доба 1. е (размак
уи стидљив, плашљив
између две тачке у простору) в. раз­
интуиција ж в. предосећај
даљина
инћун м зоол. (лат. Engraulis encra-
интервенисати несврш. непрел . (о
sicholus) ринглица, минћун ре/., бр­
мировним снагама) посредовати, дело­
гљунре!.
вати, ангажовати се, уплитати се, ме­
инфантиnан прид. млад, незрео,
шати се, упадати фи!., упливавати фи!.
детињаст, неискусан, неса з рео, ма­
интерес м О в. корист е в . камата
ли, недозрео, недорастао, јецав р е Ш .
интересантан прид. в. занимљив - фам. голобрад, бебаст, бал а в , з елен,
интересовање с (постојање зани­ кењкав - уи . малолетан
мања за нечим) заинтересованост, инфериоран прид. в. поданички
занимање, интерес - уи. воља
инфериорност ж (инфериоран
интерпретација ж в. тумачење _ положај) подређеност, з ависност,
интиман прид. близак, присан, до- суборд и нација, другокласност, пот-
информатор I исисавати

чињеност, нижи положај прилика, скандал, збрка, белај фам.,

информатормо (онај који прено­ циркус фам., хаос фам., крш жар!. -
си вести) весник, гласник, гласоноша, уЙ. свађа, брука
курир, викач, изјављивач, објављивач ињекција ж О (течност која се
- ре!. теклич, теклић, хаберник, телал, убризгава у тело) вакцина @ фи!. в.
татар, улак, пеик - арх. биров, брзо­ подстицај
теча, поклисар, аброноша, абердар, иоле прил . имало, ишта, понешто,
скоротеча - сл. најављивач, поштар помало, иколико, макар колико, ма­

@ доушник, детектив, агент (тајни кар мало, у најмањој мери изр., бар
-), шпијун, обавештавач, диверзант, нешто изр.

потказивач, цинкарош, денунцијант, ипак прил. заправо, у ствари, одно­

одавалац, дојављивач, пријављивач,
пријавитељ, дојавитељ, обавештајац,
достављач, проказивач, шпицлов ре!.
информација ж О обавештење,
вест, новост, обја~а, обавест, обзнана,
изјава, објавница, анонса арх., абер
ре!., афиша арх., авиза арх., приопће­
ње хрв. @ в. податак - уЙ. извештај
сно, ако ћемо право, де фацто, доду­
ше, ако се право узме, све у свему, то
јест, мора се признати, кад се све раз­
мотри, фактички, практички, фак­
тично фам., у бити хрв.
ирационалан прид. неразуман, не­
разборит, безуман, безразложан, су­
луд, уврнут, неповезан, луд, суманут,

информисати сврш. прел. разгла­ апсурдан, чудан, несувисао, несми­

сити, обавестити, објавити, саоп­ слен, изван памети, иреалан, непаме­

штити, јавити, огласити, пријавити, та н, - уй: нејасан, комичан, бизаран

најавити, изнети, рећи, казати, ре­ ирвас м зоол . (лат. Rangifer tarandus)
кламирати, наговестити, обзнанити, соб , северни јелен
обнародовати, развикати, рашири­
ирис м бат. в. перуника
ти, дојавити, обелоданити, открити,
иритантан прид . в. неугодан
изреферисати, известити, упознати
иритирати несврш. прел . в. досађи­
(некога о нечему), лансирати (у јав­
ност), дати (нечему) публицитет, дати
вати 2.
на знање, пронети (глас), раширити иронија ж в. заједљивост
глас, раструбити фам. , растамбурати исељеник м в. избеглица

фам., разбрбљати фам., анонсирати исећи сврш . прел. одстранити, укло­

арх., афиширати арх., растелалити нити, одсећи, одрезати, ампутирати,
ре!., разбубати ре!., авизирати реШ., срезати,расећи,поткратити, скрати­
приопћити хрв - уЙ. рећи 1. ти, скресати фам., отфикарити фам.
инхибиција ж инхибираност, по­ - уЙ. иситнити

тискив ање, сметња, ограничење, исецкати сврш. прел . поцепкати, из­

спречавање, потешкоћа, препрека, резати, исцепкати, расцепкати, раз­

зап речивање , заустављање, задржа­ дробити, размрвити, изрезуцкати,

вање, баријера, тешкоћа, блокада, уситнити, насецкати, насећи, исећи,
отпор, недопуштање, хендикеп фи!., изрезати,истранжирати,изрезуцкати

кочница фи!. исисавати несврш . прел. извлачити,

инцидент м изгред, испад, излет, црпсти, истакати, вадити, изводити,

ексцес, драма, сензација, афера, не- испумпавати, вући, издвајати, чупа-

239
иситнити I искрен

ти фи!., захваћати ре!., грабити фам., искључити сврш. прел. О (- из не­

узимати фам., тргати нар., екстрахо­ ке организације или друштва) изба­
вати форм., згрнути реШ., изваљива­ цити, изопштити, екскомуницирати,

ти реШ., ископавати суж. шутнути фам. , ногирати жар!., из­

иситнити сврш. прел . раситнити, опћити хрв. @ (неки уређај) угасити,

исИТНИТИ, исецкати, измрвити, раз­ утрнути реШ .

мрвити, насецкати, растрошити, ато­ ископ м О (место ископавања) јама,

мизирати фи!. - уЙ. исећи ров, ископина - уЙ. рудник @ (радња
исказ м (оно што се јавно изнесе) ископавања) в. ископавање

изјава, саопштење, објава, обраћање, ископавање с О ископ, копање, ва­

констатација - уЙ. обавештење ђење (материјала), дубљење фи!., екс­

исказница ж в. исправа кавација форм., ексхумација суж. @ в .

искамчити сврш. прел. (добити не­ рударство 1.

што упорним мољењем, зановетањем ископавати несврш. прел. в. копа­

или претњама) измолити, измољакати, ти

изнудити, измамити, испросити ЙО!. искоренити сврш. прел. в. истре­

искапити сврш. прел . (попити до бити

последње капи) попити, испразнити, искористити сврш. прел. О (учи­
испити, исцедити, видети дно чаше, нити нешто с нечим чему је то на­
попити до дна, ексирати фам., сли­ мењено) употребити, послужити се,
стити фам., (и)стрести фам., стушти­ применити, узети, упорабити хрв. @
ти фам., (и)струсити ре!., ждрокнути истрошити, потрошити, исцрпсти,

ре!. докрајчити е) фи!. (- неког) окори­

исквареност ж в. поквареност стити се, злоупотребити, израбити,
искварити сврш. прел . в. поквари­
експлоатисати, исцрпсти, употре­

ти
бити, извући корист, измусти фам.,
исцедити фам., оглобити фам., оде­
искључен прид. О (о неком уређа­
рати фам., огулити фам., послужити
ју) неукључен, угашен, ископчан @ в.
се фам., зајебати нар. , зезнути жарf.,
изгнан
извозати жар!
искључење с в. изгнанство
искорити сврш. прел. в. изгрдити
искључив прид . нетрпељив, нето­
искоришћавати несврш. прел. ко­
лерантан, крут, доктринаран, загри­
ристити, злоупотребљавати, изра­
жен, задрт, беспоговоран, једностран,
бљивати, окоришћавати се, извлачи­
доминантан, догматичан, догматски,

фанатичан, праволинијски фи!., јед­

ти корист изр., возати фам., глобити
нолинијски фи!., ексклузиван арх. - фам., драти фам. - уЙ. злостављати
искосити сврш . прел. искривити,
уЙ . упоран
накривити, нагнути, накосити, нахе­
искључивати несврш . прел. гасити,
рити,искосити
трнути, ископчавати, прекидати, ту­

лити ре!.
искра ж О жеравица, варница, жи­

искључивост ж О в. нетрпељивост
жак, светлац - уЙ. жар, ватра @ в.

@ в. истрајност 1.... уЙ. дискрими­ идеја 3. е) в. буктиња

нација искрен прид . О (који отворено из-

искреност I испитати 240

ражава своја осећања и мишљење) исnужен прид . в. дотрајао

отворен,истинољубив,нелицемеран, исмевати несврш. прел. подсмевати
човек од речи изр., што на срцу то на
се, изругивати се, ругати се, подруги­
језику изр. - уи . одан вати се, подсмехивати се, спрдати се,

искреност ж в. (особина онога ко­ смејати се у брк изр. - уи. шалити се,
ји отворено изражава своја осећања пониж~вати, вређати, срамотити
и мишљење) отвореност, присност, исоп м бот. (лат. Hyssopus оffiсiпаlis)
истинољубивост - уи. доброта 1. ре!: шатрајка, шипант, вусак, сипан,
искрзан прид. О огребан, оштећен - прави врисак, милодух, црквињак,

уи: ударен, похабан f) в. дотрајао вељендух, ишоп, изоп, осипант, гла­

искривити сврш . прел . увити, усу­ горан, хисоп, благовањ, благован,

кати, увинути, пресамитити, уврну­ ижоп, миндрак

ти,скврчити,завити,засукати,зави­ испаван прид. в. наспаван

нути, извинути f) искосити, накри­
испад м О омашка, грешка, несмо­
вити, нагнути, накосити, нахерити,
треност, омашај, забуна, промашај,
искосити
заблуда, лапсус, глупост, погрешка,
искривљавати несврш. прел. в. из­ превид, пропуст, поклизнуће, по­
обличавати грешан корак, лоша замисао/иде­
искривљен прид. (који заузима ја, лош поступак, погрешан потез,
крив положај) кос, крив, нагнут, на­ лош/неправилан поступак, бисер
херен, искошен, у шрех, шрех не­ иран. жар!., кикс фам., гаф фам., фе­
ирам. лер фам., жипон фам. - сл: огрешење,
искудити сврш. прел. в. изгрдити неспоразум, грех f) в. инцидент

искупити се сврш. несврш. спасити испаnити сврш. прел. О избацити,

се, одбранити се, избавити се, осло­ лансирати f) фам. (- некога, не ис­
бодити се, оправдати се, поправити, пунити обећање или оставити на це­
окајати, ублажити, добити опрост, дилу) израдити,изневерити,зезнути
извући се, опрати се фи!. фам., зајебати нар., изјебати нар. - уи.
искусан прид. (који има искуства) преварити, обманути
верзиран, испрактикован, усавршен, испарити сврш . непрел. фам. в. иш­

извежбан, извештен, истрениран, чезнути

мајсториски, уходан, обучен, квали­ испаша ж в. ливада

фикован, зналачки, увежбан, упућен, испаштати несврш . непрел. непрел .

виртуозан, рутиниран, прекаљен - прел .окајавати грехе, сносити после­
уи: брз 1., надарен дице, плаћати, искупљивати се, трпе­
искусити сврш . прел . (у пуној мери ти - уи: патити, искупити се

нешто доживети) осетити, доживети, испијати несврш. прел. пити, утоља­

претрпети вати, толити, утишавати, толити жеђ,
искусност ж в. извежбано ст гасити жеђ, ублажавати, напајати се,
искуство с О (знање стечено дугим локати фам., капити реШ.
радом) пракса, рутина, искусност, испитатисврш. несврш . прел . О сврш .
навика, рутинираност, уходаност - видети, анкетирати, истражити, са­

уи: знање, извежбаност знати,дознати,пропитати,проучити,

 испитиlисправити
241

изнаћи, изучити f) несврш. опробати, испољавање с манифестација, об­

егзаминирати, загледати, искушати, лик, вид, изглед

окушати, визитирати фи!. @) сврш. в. испољавати се несврш. манифе­

видети 6. 6 сврш . в. размотрити стовати се , исказивати се

испити сврш. прел. в. искапити испонова прил . в. опет

испитивање с анализа, анкета, испорука ж дистрибуција, достава,

анкетирање, дознавање, пропитива­ уручивање, предаја, достављање, до­
ње, проучавање, трагање (за нечим), премање, доношење

студија, преглед, истрага, распити­ испоручити сврш . прел . доставити,

вање, сазнавање, инспекција, упит, уручити, предати, допремити, доне­

истраживање, утврђивање, опис, ти, испоставити, изручити, издати,

рашчлањивање, испитивање мишље­ пренети фам., лиферовати фам., екс­

ња, прикупљање података, рашчла- . традирати фарм.
на, изналажење, извиђање, уочавање, испосник м О аскета, факир
претрага, (службено) распитивање, фи!. f) в. калуђер .... уи. мученик
квестионар реШ . , рашчлам6а хрв., испоставити сврш. прел. О (- ра­
проматрање хрв., упитница хрв.
чун) наплатити, доставити рачун, из­
испитивати несврш . пrел. О раш­ дати, издати фактуру фарм., факту­
члањивати, претресати, анализирати,
рисати фарм . f) В. испоручити
проучавати,истраживати,изучавати,
исправа ж документ, легитимација,
разлучивати, студирати, разматрати,
дозвола, лична карта, личњак фам.,
прикупљати податке (о нечему), ис­ папири фам ., аусвајс жар!., грамота
пипавати, дубље улазити (у нешто),
ре!., исказница хрв.
разлагати, сецирати, проматрати,
исправан прид. О (који није у ква­
извиђати, проверавати, прегледати,
ру, који ради) неоштећен, функцио­
анатомисати, проњушкавати фам.,
налан, у функцији, ваљан, непоква­
чачкати фам., њушкати фам., чепр­
рен , добар, људски фи!. f) (који одго­
кати фам. анатомизирати - уи: дели­
вара прописима и правним нормама)
ти 3., тумачити f) в. едуковати се
допуштен, законит, легалан, важећи,
испичутура м в. пијаница валидан, дозвољен, вредећи, ваљан,
испnата ж отплата, надокнада, по­ легитиман, ауторизован, одобрен,
равнање, намирење, подмирење, на­ уставан, правоснажан, признат, за­
мира, изравнање конски, пуноважан, непоништен,
исрnатити сврш. прел. отплатити, незабрањен, правомоћан, пунова­
платити, изравнати (трошкове), ком­ љан, по закону, прописан, регуларан,
пензовати, надокнадити, надомести­ пуновредан реШ., правоваљан реШ.,
ти, намирити, обештетити, подмири­ на снази изр. @) (који је без грешке)
ти, амортизовати, платити последњу тачан, правилан, истинит, коректан,
рату егзактан,изричан, заснован, логичан
испnа1iивање с в. враћање 2. _уи: уредан 6 (о човеку) в. добар 1.
испnа1iивати несврш. прел . в. пла­ исправити сврш. прел. О поправи­

ћати ти, изменити, преправити, преина­

исповед ж в. вероисповест чити, преуредити, удесити, ађустати

исповедник м в. отац 3. ре!., поначинити реШ. - уи: дотерати,
исправностlистакати 242

средити збркано, стихијски, конфузно, хао­

исправност ж О (као људска осо­ тично, збрда-здола, несистематично,
бина) доброта, морал, примерност, неуређено, импровизовано, напамет,
часност, кроткост, етичност, правич­ напрескок(це), несређено, лавиринт­
ност, интегритет суж., беспрекор­ ски фuf., као мува без главе uзр. - сл:
ност, Ifепоквареност, крепост, част, анархично,збркано
ваљаност, узорност, поузданост суж., испретурати сврш. прел . в. испре­
праведност, образ, моралност, че­ вртати

ститост, поштење, морална чистоћа, исприка м в. оправдање

истинољубивост, чистоћа, карактер­
испричати се сврш . О поразгова­
ност, колегијалност, искреност, смер­
рати, проћаскати, продискутовати,
ност, савесност, пристојност, чед­
наразговарати се, претрести, напри­
ност, узоритост реШ . , ћудоређе хрв.,
чати се, попричати, натрућати се,
ћудоредност хрв. - суж: непоткупљи­ издиванити се, наклафрати се, изра­
вост, чисте руке, неподмитљивост,
зговарати се, натрабуњати се, набр­
непорочност 8 в. логичност @) (- не­ бљати се, надиванити се, протела­
ког уређаја) неоштећеност, функцио­ лити pef., проћакулати pef., поседети
налност,ваљанос~непоквареност
фам., прожлабрати фам., налајати се
испражњен прид. в. празан иа!. 8 в. извинити се
испразнити сврш. прел. в. искапити испробавање с в. вежба 2.
испраксирати се сврш. в. изверзи­ испросити сврш. прел . в. заручити се
рати се
испсовати сврш . прел. в. изгрдити
испрактикован прид. в. вичан
испумпавати несврш. прел. в. ис­
испраwивач м млатилица, млати­ такати

ло, млатач, батипан, испрашач, мла­

тача pef., клофер фам.
испраwити сврш. прел. в. истући
испребијати сврш . прел . в. истући
испревртати сврш. прел. испрету­
рати, испремешати, истумбати, по­
разбацати, испреокретати, испреме­
тати, окренути наглавачке uзр.
испремеwати сврш. прел. в. испре­
вртати
испремеwтати сврш. прел . в.
испупчен прид. О в. набрекао 8 в.
истакнут 5.
испупчење м набор
испупчина ж в. израслина
испупчити се сврш. непрел . набрек­
нути, задебљати се, нарасти, отећи,
натећи, набрећи, набујати, напупети,
набубрити, повећати се, поднадути
се, увећати се, повећати обим, напу­
пати, набухнути pef., подбухнути pef.,
ис­ напухати се хрв . - сл: прекипети, рас­

превртати прснути се

испреокретати сврш. прел . в . ис­ испустити сврш. прел. в. из оста­

претурати вити 2.
испретуран прид. в. неповезан 1. истабати сврш . прел. в. истући
испретурано прил. којекако, ђе­ истакати несврш. прел. извлачити,
не-ђене, како-тако, како било, на­ црпсти, исисавати, вадити, изводи­

прескок, насумице, насумично, по­ ти, испумпавати, вући, захваћати

метено, неорганизовано, наслепо, pef., грабити фам. , узимати фам - сл:
243 истакнут I истицати

сисати, празнити, одвађати pef. истећи сврш . непрел. протећи, про­

истакнут прид. О чувен, познат, ћи, минути, прохујати, избледети,

признат, поштован, славан, попула­ испарити, пролетети, уминути, про­

ран, примеран, проминентан, угле­ минути реШ. - уи. ' престати

дан, важан, значајан, реномиран, исти прид. истоветан, истоврстан,

виђен, прослављен, уважен, цењен, раван, једнак, идентичан, подједнак,

успешан, успео, знаменит, издвојен, један, сушти, подударан, једнообра­
престижан, велик, битан, еминентан, зан, једнолик, истородан, један те

маркантан, запажен, фамозан, гласо­ исти, исти истијат фам . , барабар не­
вит, гласит, главит реШ., општепознат, ирам. pef., барабаре pef., барабаз вар.
култни, заслужан, оглашен, знатан, - уи: приближан, упоредан, једноли­
видан, биран, врстан, општепризнат, чан

вајни, на гласу, коџа pef., изниман хрв. истина' ж О (оно што одговара по­
- уи: отмен, изузетан 8 доминантан, стојећим чињеницама)" 8 в. истини­
главни, владајући, преовађујући, нај­ тост

битнији, претежан, пресудан, госпо­ истина' узв. и прил . О в. јесте 8 ирuл.

дујући, предоминантан @) поменут, додуше, заправо, ако ћемо право, за ­
изнесен, наведен, постављен, дат, истину

представљен О типичан, карактери­ истинит прид. О в. исправан 1.8 в.

стичан, дистинктиван, својствен 0 изворан

наглашен, означен, подвучен, обеле­ истинитост ж О реалност, аутен­

жен 6 в. уважен 2. Е3 в. видљив 1. тичност, веродостојност, истина,
истакнутост ж О очевидност, ви­ стварност, верност, тачност, незачи­

дљивост, обележеност, јасноћа, њеност, аутентика, неизмењеност, ис­

осветљеност, очитост, обасјаност, правност, непатвореност, изворност

приметност, запажљивост, приме­ 8 извесност, поузданост, сигурност,

тљивост, очигледност, еклатантност, ,недвосмисленост, непроблематич­

евидентност, видност, уочљивост, ност, неспорност, недвојбеност, нео­
означеност, зорност, развидност, за­ боривост, непрепорност, одређеност,
мјетљивост хрв. - сл: разумљивост несумњивост, непобитност хрв . - уи:
8 в. вредност @) в. значај 1. јасноћа, признато ст
истанчан прид. О (о чулима, осе­ истинољубив прид. (који отворе­
ћајима) изоштрен, префињен, изни­ но изражава своја осећања) искрен,
јансиран, рафиниран, софистициран отворен,нелицемеран

- уи. осећајан 8 в. осећајан истински прид . прави, суштински,

истанчаност ж в. (о чулима, осе­ истинит,реалан,стваран

ћајима) изоштреност, префињеност, истицати несврш. прел . О (поста­

изнијансираност, рафинираност, со­ вљати на видно место) истурати , из­
фистицираност - уи. нежност лагати, намештати 8 (у говору) на­
истаћи сврш . прел . акцентовати, под­ глашавати, подвлачити, акцентовати,

вући, нагласити, назначити, апостро­ апострофирати, , потенцирати, поцр­

фирати, потенцирати, истакнути, по­ тавати, напомињати

цртати, напоменути, потцртати хрв. истицати се несврш. (разликовати

истеrљив прид. в. гибак се нечим од осталих) издвајати се,
истоветан I истрпети 244

одударати, одвајати се, искакати, од ­ трајање, стабилност, и з држљивост,

скакати, разликовати се поузданост, марљивост, непромен­

истоветан прид. исти, истоврстан, љивост, непопустљивост, констант­

једнак, идентичан, подједнак, један, ност, непромењивост, перманент­

раван, сушти, подударан, једноо­ ност, тврдокорност, дурашност, твр­

бразан, једнолик, истородан, један доћа фи!., жилавост фи!., чврстина

те исти, исти истијат фам., барабар фи!., устрајност фам., окорелост
неиром. ре!., барабаре неиром . ре!., ба­ фам. - уи: устаљеност, континуитет,
рабаз неиром. бар. - уи: приближан, храброст, тврдоглавост, стрпљивост
сличан, упоредан , једноличан - сл: предвидљивост, настављање @ б.
истоветно прил. идентично, исто, издржљивост 1.
једнако, подједнако, равно, барабар, истрrнути сврш. непрел. О (наглим
као пресликано, на истој нози изр. покретом извадити) тргнути, истрг­
истоветностж б. истоветност, под­ нути, извући @ (силом одузети из ру­
једнакост, једнакост, истост, иден­ ку) б. узети
тичност, подударност, једнообра­ истребити сврш. прел. (о људима,
зност, једноликост, истородност - уи: народима) искоренити, поубијати,
сличност уништити, поморити, затрти, маса­

истовремено прил. у исто време, крирати, потаманити, докрајчити

истодобно, синхронизовано, пара­ - фи!. згазити, изгазити, згромити,

лелно, упоредо, у исти мах, успоредо погазити, смрвити, смрскати, разбу­
Хрб. цати, смождити, утући, осакатити,

истоврсност ж истоветност, једна­ сатрти,потрти,покосити,потамани­

кост, истост - уи: сличност ти, утаманити, уклонити, претвори­

истоврстан прид . б. истоветан ти у прах - уи. онемогућити, победи­

ти, тући
истраrа ж б . испитивање
истребљење с помор, масакр, кр­
истраживање с О б. испитивање
вопролиће, покољ, геноцид, погром,
@ б. анализа 3.
убијање, масовно убиство, хомицид,
истраживати несврш. прел. О б. ис­
етничко чишћење, зверство, холока­
питивати 1. @ б. едуковати се .
уст - уи: злочин, убиство
истраживач м б. изумитељ
истребљив пр ИД. б. неотпоран 1.
истражити сврш. прел. б. испитати 1.
истрениран прид. б. вичан
истрајан прид. О отпоран, издр­
истренирати сврш. прел . извежба­
жљив, постојан, чврст, непромен­
ти, измуштрати, оспособити, обучи­
љи в, стамен, сталан, стабилан, сигу­
ти
ран,резистентан, стоички, дурашан,

солидан, камен фи!. - уи: стваран, до­ истроwен прид. б. јадан 2.

следан, снажан @ б. доследан истроwеност ж О б. болећивост

истрајност ж О одлучно ст, дослед- @ б. исцрпљеност 1.

. ност, упорност, сталност, постоја­ истроwити сврш . прел. О б. исцрп­

ност, неуморност, непоколебљивост, сти @ б. искористити

имунитет, трајност, искључивост, не­ истроwити се сврш. б. изнемоћи

прекидност, ревност, непрестаност, истрпети сврш. непрел. поднети,
245
истумбати I иl1и

рење, продукт, испуњење, делотвор­

претрпети, издржати, отрпети, пре­
живети, препатити, пропатити, про­ ност, видљив учинак, тековина, фа­
ћи кроз ватру и воду изр., проћи сито цит реШ., последак реШ., стечевина

и решето изр., прогурати, изаћи на реШ. - уи: корист, циљ, победа

крај изр. исходиwте с б. извор 2.

истумбати сврш. прел. б . испрету- исцедити СВРШ. прел. фам. б. иско ­

рати ристити

иступ м (излазак пред јавност с не­ исцеnитељ м врач, врачар, травар,

ком изјавом, чланком, предлогом, видар, бајар, надрилекар, биљар, чу­

програмом и сл.) наступ, иступање, Дотворорац фи!., видач ре!. , видалац
обраћање, излагање, јавна реч - уи. ре!., надрилечник ре!., басмар реШ.,
говор шарлатан ио!.

иступање с б. иступ исцељивати несврш. прел. б. лечити

истурен прид. б. истакнут 5. исцепкати СВРШ. прел. б. исецкати

истурити сврw. прел. б. истаћи 1. исцрпан ПРИД . О пажљив, детаљан,

истуfaи сврш. прел . пре бити, смрви­ ситничав, обухватан, брижљив, те­
ти, излупати, истабати, ишамарати, мељит, опсежан, обиман, опширан,
избатинати, испрашити, испребија­ прецизан, свеобухватан, свестран,
ти, изгрувати, избубецати, намлати­ сушти, минуциозан, у танчине, ег­

ти, измлатити, налупати, згњечити, зактан, у ситнице, студиозан, у де­

смождити, натући, средити, изуда­ таље, широк, акрибичан реШ., акри­
рати, ишћушкати, претући, избубе­ бијски реШ. - уи: правилан, танан,
тати, премлатити, ишибати, састави­ солидан, исправан, потпун, стручан,
ти (са земљом), направити од некога тачан @ б. велик 4. @) б. свестран 1.
паприкаш, дати (по туру), наместити '" уи. многострук 1.
(некоме кости), пропустити кроз ша­
исцрпљен ПРИД. б. уморан 1.
ке, очерупати, поломити, поломити
исцрпљеност ж О малаксалост,
ребра, испљускати, сасути зубе у гр­
умор, ослабелост, немоћност, изне­
ло, убити бога, дати (по њушци), из­
моглост, измученост, немоћ, истро­
деветати ре!., испеглати фам., изло­
шеност, тромост, изгужваност, умор­
мити фам., унаказити фам., изгазити
ност, замор, замореност @ б. болећи­
фам., излемати фам., разбити фам.,
вост
увоштити жар!., олешити жар!., из­
исцрпсти СВРШ. прел. О изморити,
воштити реШ.
истошити, изнурити, уморити @ из­
исуwен ПРИД. б. осушен
рабити, експлоатисати, истрошити,
исфорсирати СВРШ. прел. б. примо­
докрајчити, исцедити
рати
исцрпсти се СВРШ. б. изнемоћи
исхваnити СВРШ. прел. нахвалити,
итекако ПРИЛ. б. много
похвалити, узбодрити, узвеличати,
итекоnико ПРИЛ. б. много
дати комплимент - уи: храбрити, под­
итинерар м б. маршрута
стаћи
исход м резултат, биланс, ефекат, иfaи несврш. непрел. кретати се, хо­

учинак, плод, успех, производ, по­

дати, корачати, помицати се, пеша­

стигнуће, домет, Достигнуће, оства- чити, крочити, ступати,табанчити,

иwамарати I иwчипети

газити фuf., табанати фам. , шипчи­ мало, иколико, макар колико, макар
ти фам., жипчити фам. pef., баз ати мало, у најмањој мери uзр., бар не­
фам. , гиљати жарf. , пичити жарf., што uзр.

кланцати ексир. - уи: гегати се, ју­

иwћуwкати сврш. прел . в. истући
рити,трчати
иwчаwити сврш . прел . (избацити из
иwамарати сврш . прел. в . истући чашице, помаћи из зглоба) уганути
иwибати сврш. прел . О избичевати, иwчеэнути сврш . непрел . нестати,
увоштити, излемати, исканџијати - ишчилети, изгубити се, испарити
уи: истући, пребити @ в. истући фам., одјездити фам. , одмилети фам.
иwкоповати сврш. прел . образова­ иwчекивање с в . нада
ти, дошколовати - уи. васпитати
иwчипети сврш . непрел . в. ишче­
иwта взн . имало , иоле, понешто, по- знути
јабука ж бот. (лат. Malus communis) >t коумност, запуштање, нетемељитост,

необазирање, немарљивост, навора­

ност ре!., мурдарлук ре!., фјака ре!.,
Јабуке флегма фам., брљивост фам., аљка­
вост фам. , хај-нехај фам., непомња
ајдаред кожара
реШ., непомност реШ., непомњивост
бребурн мелроз
реШ., неподузетност хрв., незаинте­
гала моргендуфт
глостер муцу ресираност хрв. - уи: лењост
грени смит петровача
јавити сврш. прел. разгласити, оба­
елстар пинк леди
вестити, објавити, саопштити, ин­
златни делишес редчиф
јапанска јабука фуџи формисати, упознати (некога о нече­
јонаroлд црвени делишес му), огласити, пријавити, најавити,
јонатан
изнети, рећи, наговестити, обзнани­
ти, развикати, раширити, дојавити,

јаван прид. в. видљив 1. казати, обелоданити, пронети (глас),

дати на знање, раширити глас, от­
јавашnук м ре!. немарност, немар,
крити, реферисати, известити, лан­
неодговорност, лежерност, нехајност,
сирати (у јавност) фам. , раструбити
непажња, незаинтересованост, комо­
фам., растамбурати фам., разбрбља­
ција, комотно ст, комодитет, необзир­
ти фам., растелалити фам., анонси ­
ност, инерција, индоленција, небрига,
рати арх., афиширати арх. , авизирати
несавесност, површност, занемари­
реШ . , приопћити хрв.
вање, равнодушност, лакомисленост,

небрижљивост, инертност, нехај, јављање с в. настанак

нехајање, огуглалост, индолентност, јаrпика ж бат. (лат. Primula officina-
непажљивост, безбрижност, распу­ lis) ре!: цвићац, бијела буквица, гр­
штеност, неозбиљност, немарење, ла- муљица, крстасто јегличе, лестедај,
 I
јаrње јадовати

јагорчика, ј а гличе, прамалиће, јагор­ бездоман, бескућан, голотрб фам.,

чина, петопрс, крстасто јагличе, јаго­
тац, пискалица, јагочевина, крстасто
игличе, галчина, весначак,
осљепар , јаглац , јагорчевина, јагудац,
сунашце, јаглица, гајчин, први цвит
гологуз фам., без пребијене паре изр.,
без где ичега изр., шака јада изр . О
куњавац, несрећан , тужан , бедан, ојађен, жа­
лан , безнадежан, болан, вајан, расту­
жен, жалостан, очајан, ожалошћен,

јаrње с бот. (младунче овце) шиље­ плачан, чемеран, јадован, жалопојан ,

же (- од годину дана), јагањац, бага­ жалобан, жалостив, ј адовит, плаче­

не ре!. , јање ре!., агнец арх. ван, неутешан, злогуб, клонуо, из­
губљен, безнадан, готов, чемерикаст
jaryap м зоол. (звер из породице ма­
ре!. , дертли р е !., печалан ре!., губав
чака, л~т. Panthera опса) *
фам. , деран реШ.,
јад м патња, жалост, туга, бол, очај,
јадање с 8. жаљење 1.
чемер, горчина, ожалошћеност, не­
веселост, потиштеност, снужденост,
јадарит м криптонит

депримираност, покуњеност, клону­

јадати се несврш . (изражавати не­
лост,безнађе, немоћ,клонуће,неуте­ задовољство) жалити се, тужити

шност, уцвељеност, туговање, зебња, се, јадати се, кукати, јадиковати, ла­

чезнутљивост, неспокој, чамотиња, ментирати, вајкати се, вити, вапити

тегоба, утученост, сета, сетност, жа­ - фам. кукумавчити, цмиздрети - уй:

туговати
лостивост, неспокој(ство), мизерија,
душевна бол, севдах, невесеље, ду­ јадиковање с 8 . жаљење 1.
шобоља, гануће, мизерност, тегоба јадиковати несврш . непрел . 8. ку­
у души, бедак фам. , киселост фи!., кати 1.
сломљеност фи!. , карасевдах ре!. , јадити несврш. прел. 8. жалостити
пorруженост ре!., печаљ ре!., верем јадник м О бедник, сир ота н, сиро­
ре!. ,. фота ре!. , грижљивост ре!. , фјака мах, сиромашак, сиротиња, убожник,
фам. ре!., дерт Йесн., нујност Хр8. - уй: мизерија, божјак ре!., невољник реШ. ,
брига, мука, страх, беда, агонија паупер арх., бескућник суж. , крпар
јадан прид . О незнатан, бедан, ни­ суж. - уЙ. просјак @ несрећник, му­
штаван, кукаван, мизеран, никакав, ченик, очајник, проклетник , паће­
кржљав, жалостан, пуки, безвезан , ник, злосретник, несрећа, мукица -
бескористан, мршав фи!. @ похабан, уЙ. баксуз
матор, ислужен, оматорео, пропао, јадница ж сиротица, паћеница, му­
изношен, искрзан , издеран, прежи­ ченица , бедница, страдалница, пат­
вео, бедан, устајао, времешан, изли­ ница, несретница, злосрећница, не­
зан, безвредан, истрошен, рабатан, срећница, невољница, злопатница,
трошан , кржљав , отрцан, крзав, по­ сиротанка, дугопатница, великому­

деран, изупотребљаван, изједен, ри­ ченица, мукотрпница, јада

тав, поцепан, ништаван, оскудан, јадно прил . т уЙ. лабаво

раздрндан фам., разјебан нар. , ове­ јадовати несврш. непрел. туговати,
штао арх., извештао арх., оклепан патити, јадовати, жалити, трпети,
арх., пртен ре!. , прњав ре!., роњкаст злопатити се, подносити муке , тужи­
ре!., потлеушан ре!., дерутан ре!. @) ти, гинути фи!. , венути фи!. , крвари­
сиромашан, бедан, просјачки, убог, ти фи!., копнети фи!., боловати фи!. ,
249 јазавац јасик I

бутарити ексЙр., чемерити реШ. бесплодност, неродност, стерилност,

јазавац м зоол . (сисар из породице неиздашност, непродуктивност - уЙ .

куна, лат. Meles meles) * узалудност

јајаст прид. 8. јајолик

јама ж рупа, јендек, канал, јарак,
удубина, жлеб, јаруга, шанац, усек ,
јајоnик прид . елипсаст, јајаст, ова­
укоп, зјап, усеклина, ров - ре!. граба,
лан, елиптичан, округласт, трбушаст,
јажа, траншеја, дерина, бразда, сува­
заобљен, ваљушкаст, бундеваст, ба­
ја, вада
чваст, јагодаст, жиролик, крушкаст,

крушколик - уЙ . кружан
јамар м зоол. (лат. Columba oenas)
јак' м зоол. (лат.
Poephagus grunniens, голуб дупљаш

Bos grunniens) тибетанско говедо, ду­ ја мач но прил . 8. заиста

горерпи јак суж. јантар м 8. ћилибар

јак. прид. жесток, снажан, моћан, го­ јао узв . ијао, јој, куку, ајме ре!. , леле
роломан, горостасан, развијен, нат­ ре!., вај ре!., авај арх. , зло и наопак о
човечански, једар, бодар, надљудски, јар м 8. бес
силови т, велик,крепак,напредан,не­ јара ж 8 . врућина
заустављив, силан, несаломљив, пле­ јарак м О канал, вододерина, ко ­
ћат, очеличен, стасит, крупан, жилав, рито, ров, жлеб, јаруга, водојажа
чврст, кршан, робустан, мускулозан, ре!. @ 8 . јама
мишићав, кременит арх., набилдован
јаран м ре!. 8. друг
фам., дречан реШ . , ковински реШ.,
јаребица ж зоол. (лат. Perdicidae)
херкулски реШ . - уЙ . жилав
котурина ре!. - суж: камењарка, шум­
јакна ж јакна, жакет, виндјакна суж. ,
ска јаребица, пољска јаребица .
виндјака ре!. , кабаница суж.
јарич м бот. (лат. Sedum acre) ре!:
кукурушчић, копнеж, сисача, љу­
ти жедњак, оштри жедњак, жедњак ,
Јакне и капути
копниче

перјана
јарки прид. 8. врућ
боксерица кафтан
бунда кожнајакна јакна јарост ж 8. бес
пилотка
ветровка кожни
јаростан прид . 8. бесан
вијетнамка мантил плашт

виндјакна кожух пончо japyra ж 8. јама

горњак ловачка спитфајерка јасан прид . О схватљив , разумљив,
јакна тексас-јакна
гуњ
одређен, несумњив, објашњен, по­
зимска мантил џелабија
дробан, домишљен, установљ ен , не­
јакна моторка шињел

јелењак огртач двосмислен, експлицитан, детаљан,

кабаница пелерина дефинисан, прецизан, детерм и нисан,
поуздан, децидиран, утврђен, тачно
утврђен - уЙ. изричит @ 8. ведар 1.
јако прил . 8. много
@) 8. бистар 1. т уЙ . виспрен
јаnијаw м ре!. 8. левента
јасенак м бот. (лат. Dictamnus albus)
јаnов прид. неплодан, бесплодан, без­
рустен, вилино цвеће, јесенак, јасен­
родан,неродан,стерилан,бездетан
че, јасјеница
јаnовост ж неплодност, стерилитет,
јасика ж бат. (лат. Populus tremula)
 I
јасноћа јединствен

трептелика, јагњеда, жуборика, тре­ зитет, силовитост, моћ, јакост, - уи.

петљика , јања ватреност, окретност, чврсти на, из­

јасноћа ж видљивост, обележеност, држљивост 1. - сл: покретљивост, бо­

јасност, осветљеност, очитост, оба ­ дрост, брзина, хитрина , лакоћа f) 6 .
сјаност, приметност, запажљивост, квантитет

приметљивост, видност, уочљивост, јебање с нар . 6. секс

означеност, з орност, развидност, за­ јебати несврш. прел . нар. О 6 . обљу­
мјетљивост Хр6. бљивати f) 6. марити @) 6 . мучити
jacTor м 300Л . (лат. Palinurus vulgaris) јебиветар м нар . врдалама, проби ­
лангуст, пруг ре!. свет, ветропир, вртиреп, фићфирић ,
јастреб м зоал. (лат. Astur раluтЬа­ лети пас, звијук, шврљало, аламуња ,
rius) лабар ре!. шеврдало, шарлатан, - нар . цвећ­
јастук м узглавље, кушин ре!., вањ­ ка, вртигуз, ветрењак , летиветар,

куш ре!. - уи . креветнина ђилкош, ландара, којекаковић - ре!.

јаук м кукњава, вапај, запомагање, вираун, лаур, ветрогоња, голоигра,

лелеК,цвиљење, нарицање, крик,по­ хлапимуха, витлија - уи : шепртља,

зив у помоћ, лелекање, колеч ре!. , ај­ покварењак, сметењак, враголан 1.,
ленштина, скитница
мек ре!.

јаукање с 6. јаук јевтин прид. 6 . јефтин

јаукати несврш. непрел . О кукати, јеrуља ж зоал. (морска и слатковод­
тулити, драти се, завијати (као вук), на риба, лат. Anguilla anguilla) ,.
рикати, арлаукати f) дречати, ври­ јед м 6 . бес
штати, урликати, кричати, скичати, једар прид. О 6 . јак f) 6. здрав
пиштати, цичати, цвилети, вапити - једва прил. О (на тежак начин) с му­
уи: кукати, викати @) 6. јадиковати ком, уз тешке муке, тешко, с напором,

јахати несврш. непрел. јашити ре!., на једвите јаде изр . - уи . некако 1. f)

шишати фам., јездити ексир., галопи­ 6. тек @) (у малој мери) слабо, скоро
рати суж. , касати суж. ништа {) 6. напокон

јахач м коњаник, џокеј - уи. војник једини прид. О један , усамљен, сам
јачање с О (чињење јачим) појача­ f) вечан, јединствен , апсолутан, ста­
вање, ојачавање, оснажњавање, осна­ лан, непролазан, етерналан, посто­

живање, снажење f) (повећавање не­ јан, трајан, перманентан, бескрајан,

ке појаве) пораст, раст, ескалација, неограничен, неизменљив, свевре­

проширивање, повећање, повећава­ мен, недостижан, тоталан, дурашан,

ње, ширење, распрострањивање - уи . непроменљив, вековечан, без време н

гомилање 2. -уи:бесконачан,потпун
јачати несврш. прел . ојачавати, сна­ јединица ж О (о оцени) кец, ас
жити, оснаживати, разгаљивати, га­ фам., ајнц жар!., бугер арх. - уи: пад,
лити, поткрепљивати, крепити, осве­ колац - сл: недовољан, куља ре!., цви­

жавати,чилити,соколити,чврстити, ка фам. f) ас, број један, кец фам. @) 6 .

силити, бодрити, оживљавати комад 1. {) 60ј. 6. батаљон 0 6. колона

јачина ж О снага, енергија, енергич­ јединка ж 6 . индивидуа

ност, силина, сила, снажно ст, интен- јединствен прид. О друкчији, дру-
251 јединствено јеж I

гачији, изузетан, различит, неабичан, сно, равно, идентично, подједнако,

посебан, изниман, атипичан, особит, подударно, једнообразно , једнолико,
изванредан, неочекиван, неконвен­ исто родно f) 6. заувек

цианалан , несличан , несвакидашњи, једнакост ж истоврсност, истове т­

оригиналан, нетипичан, невероватан, ност, истост, једнообразност, поду­
особен, нарочи~ беспримеран, издво­ дарност, подударање, напоредност,

јен, несвакодневан, нејасан, ванредан, - уи. сличност

паралелност

ексцентричан, специјалан, неуобича­ jeAHornacHocT ж О подршка, акла­

јен, мистериозан, чудан, ненормалан, мација, одобравање, узвикив а ње,
уникатан, својствен, екстравагантан, клицање, пљескање, пљесак Хр6., ус­

нередовит, другојак, вансеријски, сво­ клик Хр6. f) 6 . једногласје

јеврстан, одвојен, тајанствен, опску­ једноnик прид . О 6. једнак f) 6. јед­
ран, фантастичан, ексцепционалан, ноличан @) 6. досадан
партикуларан, апартан, каприциозан, једноnичан прид. О уједначен , мо ­
алтернативан, бизаран, другојачији нотон, једнолик , линеаран, складан ,
peiй. , оделит хр6. , различан Хр6., осе­ свуда једнак, једнако распоређен f) 6 .
бујан хр6. - уи: властит, редак, нера­ досадан
зумљив, изврстан - сл: неподударан,
једнообразност ж 6. једнакост
неједнак, натпросечан, настран, непо­
једноставан прид. О једноставан,
добан f) в. једини 2. лак, разумљив, схватљив, јасан, неза­
јединствено прил. 6. изузетно 1. мршен, незакомпликован, неувијен,
јединственост ж О 6. индивиду­ очигледан, очит, општесхватљив f) (без
алност 2. f) јединство, сложност, по­ изразитих обележја) конвенционалан,
клапање, сагласност, слагање, поду­ неоригиналан, осредњи, уобичајен, ба­
дарност, склад, усаглашеност, разу­ налан , обичан, скроман, неуверљив ,
мевање , конкорданција, подударање, просечан, ненадахнут, свакодневан ,
сразмерност, слога, складност, сугла­ немаштовит, неукрашен, једнолик, нај­
сност Хр6 . , сукладност Хр6. - сл: соли­ раширенији, ништа нарочито, неима­
дарност, споразумност гинативан, свакидашњи, некреативан,

јединство с 6. равнотежа 2. раширен стереотипан, једнообразан,

једић м бат. (лат. Aconitum пареl­ средњи, типизиран, истолик, унифор­
lus) ре!: волина, клобучић, преобјед, ман, свагдашњи @) неамбициозан, не­
налеп, вучји чемер, чевељчек, прео­ претенциозан, скроман, ненаметљив ,

бједна, рига, илка, омеј лисјак, модри без амбиција/захтева, ненападан, оби­
налеп, драгољуб, врајница, железни чан, мали фи!. {) природан, обичан,
клобук, јадић, пасје зеље, омеј, нали­ неусиљен, свакодневни, непосредан,

јен, пасја смрт, налијеп, налип лежеран, нараван, спонтан, уобичајен,

једнак прид. исти, истоветан, исто­ натуралан, нехињен peiй.

врстан, раван, једнак, идентичан, једностран прид. загрижен , за­

подједнак, један, подударан, једно­ дрт, догматичан, нетолерантан, крут,

образан, . једнолик, истородан, хо­ доктринаран, догматски, фанатичан ,

моген, један те исти, исти истијат уских погледа/видика изр . , праволи­

фам. - уи. приближан, једноличан нијски фи!., једнолинијски фи!.

једнако прил . О истоветно, истовр- јеж м заал. (сисар инсектајед, лат.
 I
јеэа јесте
Erinaceus europaeus) *
јеэа ж О жмарци, трнци, гроза, ср­
с и рег., јежури рег. f} страва, ужас,
гроза, стравичност, грозота , страхо­
витост, страхота, терор, језовитост,
грозомора, страхотност, паника, куга
и колера фам. , пакао фам. фиf. , шок
жар/., хорор жаРf. , ужасност реШ .
уй: страх, одвратност @) в. страх
јеэrровит прид. лапидаран, кратак
(и јасан), лаконски, сажет, концизан,
краткорек, једар, садржајан, згуснут,
сентенциозан , телеграфски - уй. ја­
сан, битан
јеэив прид. О (који изазива језу)
стравичан, страшан, језовит, страхо­
вит, ужасан, грозан, страхотан, гро­
зоморан, злокобан, грдан, хорор не­
йром. жар/. f} в . ружан
јеэик м О дијалекат, говор, наречје
СУЖ., варијанта, нестандардни језик,
рецензија, вербално изражавање,
редакција, идиом неког краја - суж:
штокавштина, екавица, жаргон,
јалект, израз, идиом, кајкавштина,
икавица, (и)јекавица, чакавштина
f) (начин изражавања) говор, вока­
булар, речник , дискурс , манир фи/.,
стил фи/. ... уй. жаргон, изговор
јеэикосnовац м в. лингвиста
јеэикосnовље с арх. в. лингвистика
јеэичав прид. (који говори пакосно
и уврељиво) лајав , брбљив, брбљав ,
који има велику језичину изр. - уй .
причљив
јеэичара ж в. брбљивица
јеэички прид. В. говорни
јеэовит прид. в. стравичан
јеэовитостж в. језа 1.
јејина ж в. сова
јек м в. зенит 2.
јеnа ж бат. О (лат. Abies alba) јелка е
(одсечено јелово дрво или грана које
се кити за Нову Годину или Божић)
јелка, луг, бор ре/. , борић ре/. , божић­
но дрвце фам. , бадњик ре/.
јеnенак м О (лат. Scolopendrium
vulgare) јеленски језик, језичац , јеле­
њак , мечји језик f} (лат. Lucanus cer-
vus) рогач, јелењак обични
- јеnо с О храна, клопа фам., њупа
фам. , хас жар/. е в. оброк
јембрек м зоол . (лат. Clupea pilchar-
dus) сардела, срдела, права срдела
јемство с капара, , депозит, залог, га­
ранција, кауција, полог, аванс, акон­
тација, јамство, авал ре/. , вађевина
јемчити несврш . прел . гарантовати ,
преузимати одговорност, зајемчива­
ти, одговарати за некога/нешто, ава­
лирати ре/. , јамчити хрв.
јендек м в. јама
јењавати несврш . (губити јачину,
интензитет) ослабљивати , умањива­
ти се, слабити , попуштати, пролази­
ти, стишавати се, опадати, сплашња­
ди­
вати, лабавити
јер взн. О стога, пошто, зато што,
самим тиме што, због тога што, бу­
дући да, зашто фам. , јербо арх. , чим
реШ. f} што, да, стога, због тога што,
зато што
јереэа ж О хереза, јеретизам , јерес,
кривоверје, херезија е бунтовни­
штво, одметништво , отпадништво,
дисидентство, буњење, апо ст аза
реШ ., превера реШ ., апостазиј а реШ. -
уй : противљење,устанак
јеретик м О отпадник од званичне
вере - херетик, кривоверник , сект аш
е в . отпадник
јеретички прид. в. безбожан
јесетра ж зоол . (морска и слатковод­
на риба, лат. Acipenser sturio) *
јесте узв. да, истина, тако је, исти на
је, си фам . , јес жар/.
253 I
јести јутро

јести несврш. прел. хранити се, обедо­ jopraH м покривач, прекривач, пе­

вати, дегустирати,ручати , жвакати,гу­ рина - pef. дуња, поплун, имботија -

стирати, папати фам. , шопати фам., ча­ уй. креветнина, ћебе, покривач 2.
стити се фам., таманити фам. , њynати јунак м О делија, херој , вук фи f. ,
фам. , хасати жарf., клопати жарf., кљу­ соко фи/. , витез фиf., змај фиf., орао
кати сеaof., ручкати gеч. , кусати суж., фи/. - уй : борац f} в. протагонист

мезетити суж. - уй. ждерати јуначки прид. храбар, неустрашив,

јеткост ж О в. бес f} в . заједљивост одважан , смео, срчан, херојски, вите­

шки, нестрашљив, издржљив , непо ­
јефтин пр ид. јевтин, багателан, три ­
пустљив, врли, непоколебљив , лаво в ­
чав, занемарљив , незнатан, низак (о
ски фиf., љут фиf., дрз ак фи/., дели
цени), мали (о цени) , ништаван, бе­
арх. , јуначан арх., лављег срца изр .,
значајан, смешан фам., џабалеску
смион хрв. - уй. борбен 1.
жар/. , џ жар/. - сл. бесплатан, беспла­
јунаштво с храброст, одважност,
тежан
смелост, херојство, срчаност, кураж,
јефтино прил . јевтино, багателно,
неустрашивост, одлучност, херои­
незнатно, ситно, занемарљиво, ни­
зам, непоколебљивост, витештво,
штавно, небитно, ниско, мало, пре ­
смионост хрв. - уй. борбено ст
мало, безначајно, смеш но фам., џа­
јуне с теле - уй. говедо
ба фам. , дзабе фам. , џабака жар/. , џ
јурити несврш . непрел . прел. (трчати
фам., за џ жар/.
за неким) ловити, пратити, салетати,
јечам м бат. (лат. Hordeum vulgare)
гонити, гањати, вијати , прогони т и,
ре/: јачмен, јачмичак, јечмик, јечам
пецати, витлати, следити, вребати,
озимац, бијело жито, озимац, арпа,
прогањати, уходити, довијати, изго­
јечмен, јечмак, јечам вишередац
нити, потерати, кебати фам. , хајкати
јешност ж апетит, глад, сладоку­
реШ. - уи: тражити, шпијунирати
сност, изјешност, незајажљивост
јуриw м офанзива, акција, навал а,
фам . , слаткојешност реШ., слаткохра­
напад, удар, насртај , освајање, дивер­
ност реШ. , тек хрв.
зија , атак, налет, заскок , наскок, пре ­
јова ж бат. (лат. Alnus glutinosa) pef: пад, нахрупљење реШ . , потрк реШ. -
јелша, јововина, црна јоха, јошика, уй. борба, ударац
елфа, јеуша, јошковина, јошић, јалша, јурнути сврш . непрел . О потрчати,
јевла, јаховина, јела, јеа, јеја, ехла, јах, убрзати, пожурити , зајурити се, по­
јоха, црна јова, црна јоша, јешика јурити , похрлити,забрзати,залетети
jorYHacT прид. В. задрт 2. се, затрчати се, убрзати се, потпра­
joryнacтocт ж задртост, тврдогла­ шити пете/ноге uзр., опружити корак
вост, самовољност, непопустљивост, uзр. , полетети фUf., дати гас фам. ,
недоказаност, својевоља, ynорност, шибнути фам . , нагнути реШ ., акцеле­

искључивост, тврдокорност, својегла­ рирати сшруч. f} в. навалити 1. @) в.

вост, глувоћа на доказе/разлоге, ис­ навалити 2.
трајност, мазгинство - уй: пркос - сл: јурњава ж журба, ужурбаност, ме­
каприциозност, ћудљивост, наивност теж, трка фиf. , гужва фи/., фрка фам. ,
јој узв. в. јао цајтнот фам . , стр ка хрв. жарf.

јок рчц. в. не јутро с пре подне - уй . зора

 вити се, џапати се, чупати се - жар!.
кабаница ж кишни мантил, пеле ­
пичкарати се, частити се - уй: распра­
рина - уЙ. огртач
вљати се
кабаре м в. позориште
кавез м О (кућица за птице и живо­
кабаст прид. гломазан, велик, кру­
тиње) крлетка хрв., гајба арх. е фам.
пан, повелик, повећи, голем, силан,
в. затвор
поприличан, вели (и вељи) ре!. , нема­
кавијар м икра, бутарга, мрест, ри­
ли еуф.
бљајајашца
кабинет м о учионица, сала е в.
кад прид. взн. и рчц. О (упитно) када, у
администрација
које време, у које доба, у којој прилици,
кабп м О вод, жица, цевовод, цев,
линија, проводник, спроводник, ка­
каде ре!., кадер ре!. е в. док' 1. и 2.
кадар' м колектив, персонал , осо ­
бел, туљак реШ., туба реШ., тулац реШ.
- суж: нафтовод, водовод, електровод, бље, колегијум, људство - уй: екипа

плиновод е ре!. в . канап кадар' прид. спреман, решен, вољан,

кабпар м бачвар, качар, бочар ре!. , готов, рад, оран, припремљен , распо­

пинтар арх., пинтер арх. ложен,припреман,накањен,припра­

каваљерски прид. (лепих манира) ван, загрејан фи!., у фазону фам.

џентлеменски, профињен, галантан, кадифа ж О в. плиш е баш. (лат.
рафиниран, пожртвован, племенит, Tegetes erectus) *
несебичан, витешки, сублиман реШ., кадица ж ведро, корито, лав ор,

ритерски реШ. шафољ, чабар, ведрица - ре!. ухача,

KaBra ж в . свађа шкаф, чабрица, ведрица, шавој, ка­

кавrати се несврш . свађати се, рас­ дин, леген, кова, шћавњак, каин , ле­

прављати се , препирати се, спорити

ђен, ампер, каблица, кабао - суж: МУ­
се, гложити се, кошкати се, кавжити
злица ре!. , крављача ре!., краљача ре!.

се - фам. ждерати се, уједати се, кр- - уй : суд, вангла

255
кажњеник м кажњени, осуђеник,
ухапшеник, затвореник, хапшеник,
логораш, заробљеник, заточеник, ре­
штант ре!. , апшеник ре!. , узник реШ.
кажњив прид. в. илегалан
кажњивост ж в. илегално ст
казамат м арх. в. затвор
Казанова м в. женскарош
казати сврш . прел. изјавити, рећи,
заустити, изрећи, изнети, саопшти ­
ти, изустити, формулисати, изгово­
рити, изложи:ги, објавити, обелода­
нити, артикулисати, вербализовати,
дорећи, изјаснити се, прозборити,
исказати, изразити, огласити се,
сути, рекнути ре!. , касти арх. - уй: об­
јаснити
казивање с приповедање, говоре­
ње, причање, прича, обраћање, на­
рација, зборење, говоранција фам.,
жвака жарf., спика жар!.
казивати несврш. непрел. в. гово ­
рити
казна ж О (поступак који се приме­
њује ради испаштања кривице) покора
арх., бич фи!. арх. е фи!. в. мука 1.
каиw м О опасач, појас, ремен, пас
уЙ. појас е в. огрлица 2.
каиwар м в. каматник
. кајање с скрушеност, покајништво,
жаљење, покајање, вајкање фам. , гри­
зодушје реШ., грижа савести изр.
кајати се несврш . жалити, вајкати се
реШ., имати грижу савести изр.
KajraHa ж ајершпајз арх.
кајзерица ж в. лепиња
кајмак м скоруп, милерам, врхње ре!.
кајман м зоол. (врста крокодила,
лат. Caiman sclerops) алигатор, кро­
кодил
кајсија ж бот. (лат. Prunus armenia-
са) ре!: шефтелија . Kany1)4tp
какаду м зоол. (врста птице, лат.
кажњеник I капу1)ер
Cacatua galerita) *
какао м (лат. Theobroma сасао) како­
боб, какаовац прави, какаово дрво
какаовац м бот. (лат. Theobroma са­
сао) какаоово дрво
како прил . О откад, откако , чим е
(упитно) на који начин
кап м блато, глиб, муљ
капан прид. в. блатњав
капем м навој, намотај, завојница ,
навојак, завојак, чунак реШ.
капемити несврш . прел. (урезива­
ти изданак питоме биљке у дивљу)
укрштати, пелцовати, модификова­
са­
ти, оплемењивати, стварати хибри­
де, полутачити арх., навртати хрв . ,
цијепити хрв., . окулирати хрв . , кри­
жати хрв.
капемљење с оплемењивање, укр­
штање, модификовање, пелцовање
капендар м годишњак, летопис,
анали,албум,билтен,алманах,збор­
ник, хроника
капина ж бот. (лат. Ligistrum vulga-
re) ре!: бијели јоргован, бисер, бисер­
ни цвијет, бисерово дрво, зелени ка,
- зимаслика, зимзелен, зимозелен, зи­
молез, зимолист, зимолозина, кали­
ница, козјак, козјачица, козје грожђе,
мечковац, милешевина, неприка, па­
сја леска, пасјаковина, пас-лесковина,
пасји самбак, писковина, свиб, сиба,
сибовина, црна боба
капкупатор м рачунаљка, ди г и­
трон, абакус арх. , сабирач реШ., ра- .
чунало хрв., логаритмар суж. , ши­
бер суж.
капкупillсати несврш . непрел. про­
рачунавати, обрачунавати, рачунати,
вршити обрачун, мерити, премерава­
ти, вагати
м монах, духовник, испо­
сник, милосрдник, самостан ац, инок,
каnуп I камиnица

пустињак суж., усамљеник фи/., цр­ голетан, кршевит, дивљи, гричевит

норизац фам. Хрв., фратар хрв., ре­ хрв. 49 фи/. отпоран, поуздан, досле­
довникхрв. дан, устаљен, веран, постојан, чврст,

каnуп м О клише, конструкција, мо­ непроменљив, издржљив, стамен, не­

дел, модла, творило хрв. 49 реШ. фу­ попустљив, сталан, стабилан, сигу­
трола, кутија, омот ран, непоколебљив, устрајан, прин­
каљав прид. О в. блатњав 49 в. прљав ципијелан, консеквентан, истрајан,
упоран, резистентан, стоички, дура­
каљати несврш. прел. О в. прљати 49
шан, солидан @) в. груб
фи/. в. срамоти ти
каљаче ж мн. гумењаши, гумењаци
каменит прид. О в. камен' 1. 49 в.

- ре/. цуруле, гумиђонке

каљуrа ж в. бара
камариnа ж в. клика
камата ж корист, проценат, добитак,
профит, добит, интерес, рачун
вајда, ћар, пробитак - ре/.
ћар,ухар,хасна,лихва,увар,полза
каматник м лихвар, зеленаш, изну­
ђивач, израбљивач, рекеташ
каишар, гуликожа, дерикожа,
пија, кожодер, душогубац, стрвинар,
лешинар, пијавица, шинтер, вампир
уи.лопов
камеnеон м зоол. (врста гуштера,
лат. Chameleon chameleon) .-
камен' м О (крута и тврда ствар од­
ређеног минералног и хемијског са­
става која се налази унутар и на по­
вршини Земље) суж: живац, станац,
мр амор, мермер, гранит
камен) @) (о пределу) врлет, крш, ка­
мењар, стењак, голет, гребен, рвина,
клисура, крас, пресрт, (тешко про­
ходна) планина, пристрак ре/., ребар
реШ., карст реШ., тимор реш. О хрид,
гребен, стена, громада, литица, грижа
ре/., лит иесн., кам иесн., машет реШ.,
Мqшета реШ. - суж. стећак, мејаш ; ме­
ђаш, кушач, међар, граничник, међа­
шник, рожњак, међак, темељац, гра­
нич~ак, медашник, станац, ~вичњак
вратоломан 2.
каменицажо (омањи камен) облу­
так, валутак, каменчић, баба ре/., ва­
лутица ре/., бобуљ ре/., бабуљак ре/.,
валина ре/., бованица ре/., бован ре/.,
- нар.
бабуљ ре/., валут ре/. , обуљак ре/. - уи.
фајда, ши­
камен 49 (лат. Ostrea edulis) (врста
шкољке) острига, оштрига
каменовати сврш. прел. (убити га­
- фам. ђањем камењем) казнити, убити - уи.
крво­
убити
каменоnом м (место где се вади
- камен) рудник, коп, кава ре/., мајда­
ниште арх., мајдан арх.
камењар м в. камен' 2.
камењарка ж зоол. О (лат. Perdix
graeca) каменара 49 (змија отровни­
ца, лат. Viperidae) круна ре/. @) фам. в.
курва
камиnа ж зоол . (лат. Camelus drome-
49 (драги
darius) дева хрв.
камиnица ж бот. (лат. Matricaria
сћаmоmillа) ре/: титрица, бела рада,
бела саса, бели жабљак, бијели мар­
гич ситни, блажена бела, боливач, бу­
вија (бувља) ре/: трава, воњавке, га­
мелица, гамилица, гомољица, горчак,
жабља трава, жабљи цвет, жабњак,
здравић, јармен, калумела, камилав­
ка, камилца, камомИlyt, камилца, ка­
момила, кокорњак, камо миља, комо­
ника, лепа ката, липища, материчњак,

камен' прид. О стеновит, кршан,

о. •

матерник, маторњак, подрумиче, пр-

врлетан, каменит, ломан, крашки, стенак, раменак, рамојн, рамуника,

257 камион I канцеnарија

рман, родино цвеће, родњак, рома­ ца, лат. Serinus canaria) .-

ника, теленак, тетрица, трава од бува, канда прил. в. могуће
херманек, хрман, царев цвет кандеnабр м О улична светиљка
камион м шлепер суж., теретњак 49 баш. (лат. Cirsium candelabrum)
суж., воз жар/. боцаре/.
камп м О (војни -) логор, табор, се­ кандидат м конкурент, претендент,
диште, штаб, средиште, упориште, аспирант, такмац, тражилац, рефлек­
база - уи: касарна, склониште 49 (из­ тант реШ. - уи. такмичар
виђачки -) логор, бивак, табор, ло­ кандиnка ж бот. (лат. Aquilegia vul-
гориште реШ.,збиралиште хрв., лагер garis) ре/: ашибачар, грличек, попи на
хрв. - уи. шатор @) (заробљенички -) капица, звонце, звецкавац, кампавка,
казнионица, логор, конц-логор, лагер
кандилијца, кокотичек, лулица, ор­
арх. - уи. затвор
личе к, пакујац, средња росопласт, ср­
кампсис м бот. (лат.Тесоmа radicans) мени к, тролистњак

ре/: трубасти јасмин, текома

кандиnо с уљаница, кадионица
камфор м бот. (лат. Сјппатоmиm
канибаn м људождер, антропофаг
camphora) камфорово дрво
канон м норма, принцип, начело,
камчити несврш. прел. (досађивати
закон
упорним молбама) салетати, спопа­
канонада ж в. паљба
дати, наваљивати, мољакати, изну­
канта ж кофа, ведро, чабар, кантица
ђивати, молити, просјачити, умоља­
вати, изнуђивати, циганчити фам.,
- ре/. кабао, лимењак, пуђерица, ли­
мењача, ведрица, кабла, лама, броква,
шлихтати се жар/., просити ио/., фех­
кабо, сић,брокета, кибла, ђугум, ко­
татире/.
ва, бр ока, каблић, музлица суж.
кана ж бот. (лат. Lawsonia inermis)
(биљка из јужних крајева и боја те
кантар м бот. (лат. Spondylosoma
биљке која се обично користи за фар­ cantharus) кантор

бање косе) кна, црвени корен, струж­ кантарион м бот. (лат. Hypericum

кавац, руменило perforatum) ре!: жута кантарија, бо :

грродичина трава, госпина трава,
канабе с отоман, кауч, диван, софа.
канапе ре!. - уи. кревет бљзга, бљузгавац, богородичина ру­
ка, вражји бег, горац, горчан, госпин
канап м о јарак, вододерина, ко­
цвет, госпино зеље, греотаљка, жута
рито, ров, жлеб, јаруга, водојажа
ре/. 49 в. јама
метлица, жути кантарион, жућеница,
засекница, звекац, звончац, иванова
канап м уже, конопац, трака, коноп­
трава, ивањчица, трава од издати,
чић, личина, корда ре/., сиџим ре/.,
трава од по се ка
шпага ре/., привеза ре/ . .- суж: штрик
(- за сушење веша), потегач (- за по­ кантарvија ж в. мерач
дизање једра), ласо (- за хватање сто­ кантина ж О (мала продавница јела
ке), гумина (дебели бродски -), пала­ и пића, обично при касарни или фа­
мар (дебели бродски -), путо/путило брици) в. продавница 49 менза, кухи­

(- којим се вежу предње ноге живо­ ња, ресторан

тињи) - уи. трака, чвор канцеnарија ж (службена просто­

канаринац м зоол. (птица nевачи- рија у којој се обављају администра-
као I каранфиn

тивни послови) уред, биро, писар­ прасит, непредвидив, ћудљив, не­

ница, секретаријат, офис фам., канц сталан, нагао, неуравнотежен, не­

жар!., ларија жар!., писарна арх., тај­ стабилан, импулсиван, раздражљив,

ништвохрв. напрасан, несталожен, експлозиван,

као прил. бајаги, тобоже, тобож, као распаљив, мушичав, темпераментан,

да, кобајаги, као бајаги, да иран. - ре!. свадљив- уи. осетљив, тврдоглав, чу­

божем, божемске, божемски, бајали, дан,груб,тврдоглав,страстан,бесан,

бађи, санћим, ђоја, боксум, бајагим, јак, немиран, разуздан, грозан
баги, бојаги, токорсе, баксем, бејаги, каприциозност ж хировитост, на­
баксум, бајеги, бајагли, корсем, баја­ праситост, непредвидивост, ћудљи­
ђим, баксим - жар!. гистро, шатро вост, нестабилност, импулсивност,
кап ж О капљица, капља хрв. 49 Meg. раздражљивост, несталоженост, екс­

в. апоплексија плозивност, распаљивост, мушича­

капара ж депозит, залог, гаранција, вост, темпераментност, свадљивост

осигурање, кауција,полог, аванс, јем­ - уи. тврдоглавост

ство, аконтација, јамство, авал ре!., капсуnа ж Овој. детонатор, капи­

вађевина ре!., јемчевина арх., лом­ сла, упаљач 49 пилула, таблета
бард арх., форшус арх. ре!., вадијум капут м "- суж. трокарац, ђубрета­
реШ., предујам хрв. рац, шињел - уи. јакна
капарисати сврш. прел. (дати но­ капуцин м зоол. (врста мајмуна, лат.
вац унапред) антиципирати, авансо­ Cebus capucinus, Aotus trivirgatus) "
вати, јемчити
кара ж нар. в. курац
капати несврш. непрел. капљати, цу­
каракон ... уnа ж О в. наказа 49 в. ба­
рити,падати
барога
капацитет м О в. могућност 49 ко­
карактер м О (скуп битних мо­
личина простора (хотел), величина 8
ралних, психичких и интелектуал­
в. запремина
них особина) идентитет, менталитет,
капесанта ж зоол . (лат. Pecten јасо­
темперамент, природа, личност, ду­
baeus) Јакобова капица
ша, ћуд, дух, психа, психологија, сен­
капетан м в. командант 1. зибилитет, ков, нарав, индивидуал­
капија ж врата, вратнице, хаустор, ност, индивидуалитет, настројеност,
улаз, излаз - ре!. вежа, портун - арх. нутрина, ја, его, особине, унутра­
капиџик,порта,портал шњост, крв фи!., штих фам., натура
капитаn м в. имовина реШ. - уи: морал, навика 49 в. прота­

капитаnан прид. О в. импресиван гонист

1.49 в. огроман 1. и 2. карактеран прид. истрајан, чврст,

капитен м спорт. вођа, предводник непроменљив, стамен, сталан, стаби­
капица ж зоол. (лат. Cardium edule) лан, сигуран, резистентан, стоички,

вонгола,ладинка,срчанка дурашан, co~);tAaH, камен фи!.

капи",ик м арх. в. капија карактеристика ж в. обележје 2.
каприц м хир - фам. мушице, бубе, карактеристичан прид . типичан,

бубице, каприце - уи. тврдоглавост истакнут, дисти'нктиван, својствен

каприциозан пр ИД. хировит, на- каранфиn м бот. (лат. Dianthus
259
каранфиnић I кафана

строфа, пропаст, трагедија, страхота ,

caryophyllus) ре!: карамфиљ, карам­
апокалипса фи!. - уи : несрећа, слом,
фил, каравиље, клинчић вртни
каранфиnић м бот. (лат. Eugenia невоља

caryophyllata) ре!: клинчић, гарофан, KaTanor м регистар, брошура, моно­

крамфил, каранфић, клинчац графија суж.- уи. индекс
кардинаn м зоол. (врста птице пе­ катанац жути м бот. (лат. Reseda
вачице из породице зеба, лат. Ric- lutea) ре!: резеда
hmondena cardinalis) " катапуnтирати несврш . прел. изба­

каријеризам м О аривизам, на­

цивати, испаљивати, лансирати фам.
метање, лакташење, скоројевићство, - уи. бацати

гурање, лов на положаје, лакташтво, катастрофа ж в. катаклизма

пробијање, штреберство, наметни­ катастрофаnан прид. кобан, апо­
штво 49 в. амбиција 1. калиптичан, трагичан, катастрофи­
каријериста м аривиста, наметник, чан

лакташ, парвени, штребер, гургур (и катеrорија ж класа, сорта, тип, вр­

гур-гур)фам., гурало фам., скороје­ ста, начин, сој, род, ред, марка, грана,

вић ио!., тиква без корена изр. жанр - уи: облик, линија, група, стра­
каријеристички прид. в. амбици­ на- сл: низ, скупина
озан
катеrоричан прид. в. одлучан 1.

карика ж в . алка катедраnа ж стона црква, првосто­

карикатура м ж фам. в. наказа на црква, престона црква, саборна

црква, првостолница хрв.
карnица ж в. бедрењача
карнер м (набрани део женске оде­ каткад прил. в. некада 2.
ће) волан, врпца, набор, украсни по­ катран м О в. асфалт 1. 49 в. смола

руб/шав катун м пастирски стан, пастирско

карусеn м в. вртешка
касапити несврш . непрел. прел . О (-
животињу) клати, сећи, комадати, це­
насеље, бачина арх. ре!., бачевина
арх. ре!., бачило арх. ре!. , стан арх.,
бачија арх.

пати 49 (- човека) клати, мрцварити, каћиперка ж гиздавица, гиздаву­

масакрирати, убијати, унаказивати @) ша, помодарка, врцкица, врцка, фрај­

(- текст и сл.) сећи, скраћивати ла фам., шминкерка фам., шмизла

касарна ж војарн(иц)а, војарна хрв. ,

фам. , пицмилка жар!. - уи: намигуша
каубој м ранчер, фармер, сточар -
војарница хрв .
касније прил. (по истеку неког вре­ уи. чобанин 1.
мена) после, доцније кауција ж в. капара

каснити несврш. непрел. О (дола­ кауч м в. канабе

зити са закашњењем) задоцњавати, кафа ж (лат. Coffea arabica) кахва
закашњавати 49 (бити у закашњењу ре!., кава хрв.

с нечим) заостајати, одуговлачити, кафана ж гостионица, ресторан,

оклевати крчма, коноба, таверна, биртија, за­

кастрирати сврш. прел. ушкопити, логајница, бирцуз, крајпуташица,

уштројити локал, гостиона - ре!. бетула, пајзл,

катакnизма ж смак света, ката-
бирц, ашчика, ашчиница, оштарија,
кафе I кестен 260

мусафирхана - суж. кантина, менза, сац, квасница, квасна гљивица, квас,

ћевабџиница, ручаоница, свратиште, пивски квасац

бурегџиница, пљескавичарница, пи­ квасити несврш . прел . О (чинити

церија, посластичарница, чајџиница, мокрим) мочити, влажити, натапати,
пљескавиџиница, хамбургерај реШ. пота пати, прскати, поливати - уи. те­

кафе м кафић, бифе, локал, кафе­ ћи, прскати f) (о реци) запљускива­

бар, кафетерија, кафе-ресторан, бар, ТИ,плавити

клуб, локанда ре!. - суж: винарија, квоцати несврш. непрел . фам. В. бр­
пивница,ракиџиница бљати 2.
кафетерија ж в. кафић KBpra ж (задебљање ткива) задебља­
кафетерија ж в. кафе ње, кврга, чворуга, отеклина, натек­

кафи1i м в. кафе нуће, отврднуће, чвор, натеклина,

качамак м палента, гриз, пура ХрВ. одебљање, испупчење, испупчина,
качар м В. каблар задебљаност, гука ре!., тврдина реШ.,

качарница ж в. бачвара напухнуће ХрВ. - уи. модрица

качити несврш. непрел. вешати, бе­ кедер м (било која реч на, ситна ри­

сити, закачињати, окачињати, кеша­

ба која служи као мамац) мамац

ти фам. кезити се несврш . В. кревељити се

кашњење с в. закашњене кеј м В. лука

кваnитет м в. обележје 2. - уи. та­ кеnа ж бат. (лат. Аmmј visnaga) "
ленат KeHryp м заол . (лат. Macropus gigan-
кваnификација ж в. компетент­ teus) клокан ХрВ.
ност кењкавац м фам. О фам. кмеча­
кваnификован прид. в. вичан ло, кмеза, кмецавац, плачљивац,

квантитет м квантум, количина, плач(љив)ко, кмечавац, кукумавка,

мера - суж: величина, досег, размер, пекмез, шмрцавац, кењкало, цми­

капацитет, јачина, обим, запреми­ здравац, цвилидрета нар. - ре!. плач­

на, дужина, опсег, димензије, маса, кеша, гринтало, гринтавац, цендра­

ширина, тежина, размера, габарит, вац, цендрало, кмецало, тулило, ре­

квантум, волумен, обујам ХрВ., про­ вало, бечало, цања, цмоља f) В. гун­
тега ХрВ. ђало 1.
квар м оштећење, хаварија, оштета кепец м човечуљак, палчић, гном,
реШ. патуљак, кржљавац, кржљавко, пиг­

кваран прид . О В. покварен 2. мејац, пигмеј - фам. прцоњак, пика­

f) фам. В. лош вац, паташон, тртак реШ . - ре!. прцо­

љак, маљеница, геџа, пршмољак

кварити несврш . прел . О (доводи­
ти у неисправно стање) уништавати, кермес м заал . (лат. Kermes ilicisi)
руинирати, оштећивати, растурати, храстов црв ац, кермезна штитаста

рушити f) (чинити ружним) В. грди­ ваш

ти 2. @ (лоше утицати на некога или керна ж заал . (лат. Epinephelus gua-

нешто) " za) кирња, кјерна
квасац м (лат. Saccharomyces cere- кеса ж В. врећа
visiae) жестин квасац, пиварски ква- кестен м бат. О (лат. Castanea sati-
261 кецl кицоw

уа) "б (дивљи -, лат. Aesculus hip- дати, нагрђивати, кудити, оцрњивати,
pacastanum) јелош, мађал, дивљи потцењивати, повређивати, грдити,
кастањ, коњски кестен, бели дивљи псовати, наруживати, уједати за срце
кестен, горки кестен изр., бацати љагу изр., прљати (нечије
кец м фам. О В. адут 1. f) В. једини­ име), бешчастити, индигнирати, за­
ца 1. давати/наносити бол, наносити увре­

кечиrа ж заал . (слатководна и мор­ ду, потресати, понизивати, оси пати

ска риба, лат. Acipenser ruthenus) " паљбу на кога изр., гадити, пљувати у

кеш ж готовина, ефектива, готов но­ лице изр., вређати, сахрањивати (не­
кога) фи!. , блатити фи!., каљати фи!.,
вац, актива реШ.
убијати фи!., пљувати фи!., пањка­
кибицовати несврш. непрел . В. ви­
ти фам . ,опањкавати фам., ледирати
рити 1.
фам. реШ., олајавати фам., рањавати
киви м заал. (лат. Apteryx australis)
ексир., обеђивати реШ., хулити реШ.,
кивикалац
бацати дрвље и камење на кога изр. -
кидати несврш . непрел. О (- одећу
уи: презирати, трачарити, узнемири­
или слично) цепати, тргати, дерати,
вати, исмевати, мучити
парати, љуштити реШ. f) фам. В. бе­
кипарство с В. вајарство
жати

киднути сврш. непрел. О (наглим

кипети несврш . непрел. О В. врети 1.
f) В. избијати @ фи!. В. беснети
покретом извадити) тргнути, истрг­
нути, извући f) В. побећи 1. кипу1iи прид. В. врућ

кијамет м В. мећава киретажа ж В. абортус

кија ружаста ж бат. (лат. Polygala кирија ж станарина, аренда ре!. - уи.
comosa)" закуп

кика ж плетеница, витица кисеnо дрво с бат. (лат. Ailanthus

кикирики м бат. (лат. Arachis hypga- glandulosa) ре!: смрдљиво дрво, ај­
лантус, пајасен, морски јасен, рус
еа) ре!: орашац
кикот м О (искидан и висок смех) кисеоник м фиг. кисик ХрВ. - уи. ва­

хихот, цикот, хихотање - уи. смех, здух

осмех f) (гласан и звонак смех) гро­ кит м заал. (морски сисар, лат. Ceta-
хот, хихот сеа) "
кикс м фам . В. испад 1. китњаст прид. В. накићен
киnав прид. О (који болује од киле) ки1iен прид. О гиздав, украшен, уре­
"б фи!. В. спор 1. ђен, китњаст, сређен, елегантан, до­

ким м бат. (лат. Carum carvi) ре!: бела теран, накићен, улепшан, нагиздан,

цемена, дивљи кумин, карун, кимељ, полепшан, удешен - фам. нађинђан,

кимијен, кимин, кмин, комин, К'о­ накинђурен, нацифран, напирлитан,

пров, куминак, питоми ким, пољски налицкан, пицнут , у тренду - уи: от­
ким мен, сјајан, модеран, блистав, скупо­

кинта ж фам. О В. новчић f) В. новац цен - сл: раскошан, намештен, биран,

углачан f) В . красан
кињити несврш. прел. О В. злоста­

вљати f) понижавати, омаловажава­ кифnа ж В. пециво

ти, ружити, срамотити, дирати, напа- кицоw м лепотан, гиздавац, красо-
кичица I кnети 262

тан, помодар - фам. денди, шармер, лебати, млатарати

лепотанер, каћипер, монден, шмин­ кnатити се несврш. О в. гегати се .
кер, лутки ца, лутак, фенсер, шме­ 8 в. њихати се 1.
кер, фићфирић, педерко Йо!. - ре!. кnаузуnа ж правн . (члан уговора,
лизун, гизделин, ђилкош, красник правила, закона) одредба, ставка,
арх. юьиш. тачка, артикал - уЙ. амандман
кичица ж бот. (лат. Erythraea centa- кnевета ж в. лаж
urium) ре!: горчица, трава од грозни­ кnеветање с опањкавање, куђење -
це, кантарија црвена уЙ. лагање
кичма ж анаШом. О краљешница
кnеветати несврш. прел. (говорити
хрв., хрптењача хрв., хрптеница хрв.
неистину о некоме) пањкати, опањ­
8 фи!. в. леђа е фи!. в. окосница кавати, кудити, мрачити фам. - уЙ.
киwа ж О (врста атмосферске обо­ лагаТИ,оговарати

рине) дажд арх., падавина, пљусак кnеветник м оговарач, опањкивач,

(јака - )8 фи!. в. мноштво подметач, хулитељ, злурадник, не­

киwница ж (вода добијена скупља­ добронамерник, кудилац, клеветало,

њем кише) * - уй. вода оговаратељ, оцрњивач, зао језик фи!.,
киwо6ран м амрел(а) ре!., ам­ змија фи!., трачер фам., објеђивач хрв.,
брел(а) ре!., лумбрела ре!., нубрела обједитељ хрв. - ре!. опадач, пањкач,
ре!. , умбрел(а) ре!., даждник арх. трачлер,бедилац, кудитељ, бедач, пањ­
кnада ж О в. брвно 8 фам. в. зве кан кало, опадник - сл: злонамерни к
кnаденац м в. извор 1. кnека ж бот. (лат. Juniperus соmmи­
кnадити се сврш . и несврш. непрел
nis) ре!: вења, боровница, баровница,

(- на неког или нешто) играти, уло­ боровац, брика, бриње, клековина,

жити, опкладити се, ставити улог

обична боровница, смрек, смрека,
смрековина, смреч, смрика, смрича,
кnанац м (тесан планински пролаз)
смрква, смрча, фења, црна смрекиња
теснац, усек, процеп, пролаз, клису­
кnен м бат. (лат. Acer campestre) ре!:
ра, гудура, ждрело, врата фи!., пла­
куника,пољскијавор
нинскеi врата фи!., богаз арх. - уй .
крш 1., гротло кnепетање с О в. брбљање 8 в. бат

кnаса ж О сорта, тип, врста, катего­ кnепетуша ж в. звоно

рија, начин, сој, род, ред, фела, грана­ кnепити СВРШ. прел. в. лупити 1.
уй: група - сл: низ, скупина 8 в. гене­ кnерик м в. отац 3.
рација 3. е фам. в. угледник кnесање с (обрађивање камена) *
кnасика ж в. давнина - уЙ. вајарство

кnасификовати несврш . прел . кnесати несврш. прел. (обрађивати

рашчлањивати, раздвајати, одељива­ камен) * - уЙ . вајати
ти,распоређивати, груписати, развр­ кnет ж арх. в. винарница

ставати, сврставати, сортирати, кла­ кnетва ж проклетство, урок,

сифицирати хрв. амин,усуд, анатема, несрећа, про­
кnатити несврш. непрел. климати, клетиња фам.
цимати, труцкати, вити, гибати, њи­ кnети несврш. непрел. проклињати,
хати, повијати, витлати, љуљати, ко- кудити - уЙ. врачати
 кnизавlкnопка

кnизав ПРИД . склизак, склизав, кnипан м фам . О в. мангуп 1. 8 в.

трапавко
клизак

кnизавица ж в. лед кnисура ж (тесан планински про­

кnизњаци м МН . ЗООЛ. (лат. Elateri- лаз) в. кланац

dae) скочибуве, клишњаци кnица ж фиг. О заметак, ембрион,

кnика ж (огранизована група људи изданак 8 в. корен @) микрооргани­

која чини нешто на штету других) зам, бактерија

камарила, котерија, мафија, подзе­ кnиwе м О калуп, конструкција , мо­

мље, клан, компанија, банда, подла­ дла, модел, творило хрв. 8 в. фраза
ци, пропалице, гадови, олош, шљам, КnОВН м О (циркуски глумац) коми­
багра, мангупарија, гамад, циганија, чар, клаун хрв. 8 в. забављач
талог фи!., од зла оца а од горе мајке КnОНУnОСТ ж О в. апатија 8 в. ма­
изр. - ре!. клатеж, бараберија, клапа, лаксалост 1.
лацманија, шквадра, фајта, ксиндл, КnОНУО ПРИД. в. малаксао
багажа, фукара, поганија, жгадија кnонути СВРШ. непрел. малаксати,

кnикер м О кенац жар/., клиша уморити се, ослабити, изнемоћи, ко­

жар/., шпекула ре/., пикула ре/., фрња лабирати, истрошити се, посуста­
ре!. 8 фам. в. генијалност ти, исцрпсти се, балдисати, јењати,
кnима ж О фи/. расположење, уго­ здвојити, колапсирати, умрети фам.,
ђај, стање, дух фи/., амбијент фи/., крепати фам., липсати фам., рикну­
озрачје фи!. хрв., атмосфера фи/., ми­ ти фам.
рис фи!. , амбијенат ре/. , штих фам., кnонуће св. малаксалост 1.
штимунг фам.8 вентилација, кли­ кnопарање с клопот, клопотање,
матизација, вентилатор, клима-уре­ тандркање, бука, треска, тутњава,
ђај фам. чангрљање, лупање, лупа, ударање,

кnимав ПРИД. О лабав, несигуран, лупарање, халабука, ломњава, луп­

разлабављан, расклиматан, непри­ њава, грување, ларма, тресак, праска,

чвршћен, незатегнут, непритегнут, ле­ тропотање, звекетање, топот, лупка­

лујав, дрхтав, млитав, на стакленим/ ње, кврцкање, тропот, куцање, тре­

лабавим ногама изр. 8 в. лаички' 1. скање, ломљавина, куцкање, бубња­

кnимаво ПРИЛ. в. лабаво ва, тумбање, брујање, бубњање, ту­
кnимакс м О в. кулминација 8 тањ, орљава ре!. , лопот ре/., лопотање

фи/. в. оргазам ре/., ломот реј., дрка реј. , громотање

кnиматизација ж в. клима 2. реШ. , весак реШ., трубњава реШ. , гро­

мот реШ. - уй : галама, бат, вика - сл:
кnинац м фам. дечак, малолетник,
грохот, ломљава
балавац, тин~џер, деран, пуберте­
кnопарати несврш . непрел. в. тан-
тлија, дериште, балалајдер, балавче,
прцољак, балавко, зелембаћ, балава­ дркати

дија, малодобник, беба, дерле, багане, кnопати несврш. прел. жарf. в. јести
балавандер, жутокљунац фам., пиле кnопка ж замка, заседа, мрежа

фам., пикавац фам. , шипарац форм. , фиf., мишоловка фиf., ступица ре/.,
дораслица реШ., худобица реШ. виг реј., кљуса реј., трапула реј., са­

кnиника ж в. диспанзер чекуша Ж{lРf.

кnопот I коверта

кnопот м О в. бат @ в. клопарање књишки прид . в. теоретски

кnопотање с в. клопарање коаnиција ж в. организација 1.

кnошар м О в. бескућник @ в. лен­ коб ж (оно што је суђено) в. судбина
чуга 8 в. дроњавац О в. просјак кобајаrи прил. в. бајаги
кnупа ж клупица, шамрл ре/., шамр­ кобан прид. о апокалиптичан, ка­
ла ре/. , товелица ре/., банак ре/., ска­ тастрофалан, трагичан, катастро­
мија арх., подножник реШ. - сл: табу­ фичан @ (који доноси несрећу) зло­
ре, тезга слутан, злокобан, судбоносан, не­
кљакав прид. фам. в. инвалидан срећан, злосрећан, малерозан 8 в.
кључаnи прид. в . врућ погубан
кључан прид. пресудан, најбитнији, кобасица ж кобаја фам. - суж. срем­
примаран, горући, одлучујући, нај­ ска, зимска, роштиљска, суџук, под­

важнији, животан, виталан, одсудан, ригуша жар/. - yq. виршла

преломан, елементаран, незаобила­

зан, арбитраран, судбоносан, сушта­
ствен, прешан ре/., децизиван реШ. - Кобасице
уй: важан 1., тренутан
кључати несврш. непрел. в. врети 1. вегетаријанска роштиљска

виршла салама
кључни прид . в. кључан
дебрецинер сафалада
кмеза м ж в. кењкавац 1. димљена суџук

крвави ца чајна
кмет м в. наполичар
кулен џигерњача
кнеrиња ж војвоткиња мортадела шваргла

књиrа ж (укоричени листови папи­ паризер

ра) * - суж: роман, збирка, прируч­

ник, кувар, антологија, биографија,
аутобиографија, речник, монографи­
ја, сликовница, атлас
Књижевни правци
кобац м зоол. (лат. Accipter nisus)
пиљуг ре/.
кобељање с в. копрцање
кобељати се несврш. в. копрцати се
кобиnа ж О бедевија, аткиња, бе­
дуина ре/. @ фи/. Йо/. (тром а и лења

Историјска симболизам
женска особа) в. лењивица
подела: ков м в. карактер 1.
древно источна реализам
кованица ж новчић, пара, ситан
књижевност модернизам

античка естетицизам
новац, ковани новац, банка, кинта
књижевност авангарда фам., шолдо ре!.
средњевековна дадаизам
ковати несврш . прел. О (- гвожђе) *
књижевност надреализам
@ фиf. в. стварати
хуманизам зенитизам

ренесанса футуризам ковач м О (онај који кује) * @ зоол.

барок сигнализам (лат.Zeus faber) санпјер, санпјеро,
класицизам клокотризам
шанпјер 8 фи/. в. творац 1.
просветитељство касни модернизам
романтизам постмодернизам ковачница ж в. железара

коверта ж омот, омотач, овојница,

 ковитnавlкоnа

коверат, омотница, кошуљица, ку­ којекако прил . збрда-здола, ђене-ђе­

вертаре/. не, како-тако, како било, напрескок,

ковитnав прид. в. буран насумице, насумично, пометено, не­

ковитnац м О вихор, комешање,

Ka~o, неорганизовано, наслепо, збр­

вртлог, вир, вртложење, ковитлање - камо, стихијски, конфузно, хаотич­

но, испретуран о, несистематично ,
уй. вртлог @ фи/. опасност, пометња,
неуређено, импровизовано, напамет,
збрка
напрескок(це), несређено, лавиринт­
коврџа ж лок на, увојак, витица, ко­
ски фи/., као мува без главе изр.
врча, увојница, кудра, завијутак, рол­
на, завојак, цакна фам., фрчка фам. којекуд прил. в. понегде

коврџав прид. витичаст, кудрав, гр­

којешта с в. којештарија 2.
гурав,куждрав,витичав,локнаст,ку­ којештарија ж О в. глупост @ в.
штрав, гргураст, коврчаст, коврчав, ситница

врч(к)ав ре/., ричан ре/., крецав реШ. којот м зоол . (врста вука, лат. Canis
ковчеr м шкриња, кофер, куфер latrans) *
коеrзистенција ж суживот, коег­ кока ж бат. (лат. Erythroxylon Соса) *
зистирање, суживљење, супостојање, кокета ж в. намигуша

живљење заједно, заједничко посто­ кокетирање с в. завођење

јање, заједничко живљење . кокетирати несврш. прел. в. заво­

коеrзистирање с в. коегзистен­ дити 1.

ција кокица ж (лат. Columbella rustica)
кожодер м фам. в. каматник морски пуж

коза ж зоол . (лат. Capra) - суж: дома­ кокодакање с фам. в. лупетање

ћа коза, санска коза, кашмирска коза кокодакати несврш. непрел. фам. в.
козар м јарчар, козлар лупетати

козинац м бот. (лат. Astragalus опо­ кокотац м бат. (лат.Меlilоtus offici-

brychis) pef: козлинац nalis) ре/: ждраљика, велика дјетели­
козица ж зоол. (лат. Cupugurus Ьоm­ на, водника, ждралика, жучка, жути

bardus) гамбор кокотац, коњсак детелина, куманика,

козnац м бат. (лат. Arum maculatum) нокататрава, нокатац, ноктец,орлов

ре/: кнегић, качје зеље, змијин чешаљ, нокат, пшеничица, свиндух

козлец, кравосица, календар, змији­ кокошка ж зоол. О (лат. Gallus do-

на трава, мајасил-трева, качја куруза, mesicus) Домаћа кокошка, кокош, ко­
змијски кукуруз, козлић, закозлик, ка хий. @ фи/. в. глупача
зминац, аронац, вино иракија, гујин коктеn м О (мешавина једног или
куруз, берикет, була, телећа стопа, два пића са соком) *@ в . свечаност
натрагуља, коњска блитва, змијино 8 мешавина, сплет
грожђе, лисичњак, змијин коломбоћ, копа с мн. аутомобил, ауто, моторно
змијин куруз, козалац, блеја, мали возило, транспорт фи/., машина фи/.,
стркац, мајасил лимузина (елегантан, велик аутомо­
коинциденција ж случај, случај-· . бил), возило фи/., колица фам., мо­
ност, сплет околности торизација фам., макина жар/., само­
KojerAe прил. в. понегде воз арх. хрв.
коnaбирати\коnебатисе 2бб

Коктеnи

акапулко заroра маргарита пич. фантази

балалаика јуенд ми меа кулпа рајзинг сан
барбадо камиказе мимоза ројал минт
бесан пас канкун сансет мираж сабрина
блади мери кариба круз мусолини текила санрајз
вајт лејди космополите н наташа тропикано

велвет хамер ла палма оргазам флорида

вотермелон пунч лејдилајм пина колада џек роуз

голден мандеј лејди скарлет пинклејди ....

Коnачи и десерти
бадем торти це колач са кремом од рафаело троуглови
бела бајадера лимуна ролат од кокоса

беле штанглице колач са лубеницом ролат од кокоса

беле штанглице колач са мандаринама ролат са бананом

бели мињони колач са сиром и маком ролована баклава
бело црни колач колутићи са џемом рум купице

бисквит корпице са орасима руске капе

бомби це од смокава краљевски колач слатка лазања са воћем

бресквице лења пита стаклене куглице

брзи колач лубенице старински кох од гриза

брзи колач мађарица тирамису

венац од лешника медењаци тирамису

воћне корпице мека ни кекс фи не обланде

воћни колач милански слатки колач фирентински колачићи
грилијаш коцке мушкацоне француске коцке
домаће крофне обланда са ћетен-алвом црвено бели ролат
дунавски таласи обланде са чоколадом црни колач

жербо коцке печени снег са јабукама црно-бели колач

карамел штапићи пијане крушке чоко коцке са воћем
касато коцке пишкоте чоколадне бомби це
колач "јаје на око" плетеница од дизаног чоколадне корпице

колач Дундее тијеста чоколадни колач

колач од јабука плошке од ораха шарлота с јагодама

колач од кестена и поморанџа колач . шери куглице

чоколаде пралине шишарке од корнфлех

колач од кокоса принцес крофне пахуљица

колач од мака пуњено воће шните са јабукама и

колач од скуте пуслице од бресака бадемом
колач од црних рибизла пуслице од кајсија штанглице са два надева

колач с лимуном радио-ролат штанглице са малинама

колач са јабукама рафаело

коnaбирати сврш. непрел. в. клонути коnебати се несврш . двоумити се,

мислити се, премишљати се, оклева­
коnацм в. мотка 1.
ти, одуговлачити, нећкати се, ломити
коnач м 8. десерт
се фи!., кршити се фи!. , бити у диле­
коnебаље ж 8. неодлучност 2. ми/недоумици
 коnебљивост \ команда

Бадњи дан) в. земичка

коnебљивост ж в. неодлучност 2.
коnовођа м ж в. креатор 1.
коnевка ж фиг. О креветић, креве­
тац, љуљашка, љуљка, бешика ре!., коnовоз м в . друм

зипка хрв. в в. корен коnона Ж низ, ред, врста, строј, по­

KOnera м О (онај који је с неким из стројба хрв.

исте струке, звања, ранга) сарадник, коnонада ж (низ међусобно пове­
партнер, колаборант, струковњак, заних стубова) ступовље, ступови,

сурадник хрв. в (онај који с неким стубиште, ступиште - уЙ. аркада

у нечему заједно учествује) саборац, коnос м в. људина

судруг @ в. друг коnосаnан прид. в. огроман

коnеrијум м в. колектив коnотечина ж свакодневица, учма­

коnектив м колектив, персонал, лост, мртвило, једноличност, рутина,

особље, колегијум, људство, људи доколица, устајалост, парлог, стерео­
фам., момчад суж. - уй: екипа типност, таворење, стагнација, мртво
коnективни прид. (који се односи море фи!. , плесан фи!., жабокречина
на све) општи, скупни, заједнички, фи!. - уй: животарење, досада

тотални, апсолутни, генерални, на­ коnут м бандажа, круг, беочуг, пр­

челни, уопштен, удружени, свеоп­ стен, котур, коло, венац, алка, обруб,
шти, опћи хрв обруч, витица, колобар ре!., серкл
коnекција ж антологија, збирка, реШ.
скуп, зборник, хрестоматија, албум, кома ж т уЙ. апоплексија
компилација, аналекти реШ., флори­ комад м О део, јединица, зрнце,
легијум реШ. - уй: грађа елемент, трунка, компонента, чести­
коnекционар м скупљач, убирач, ца, састојак, делић, саставница, атом
набављач, аквизитер, купилац, при­ фи!., карика фи!. в парче, део, фраг­
бављач, прикупљач, сабирач, колек­ мент, окрњак суж., парампарче, трун,

тор реШ. остатак, делић, заломак, одломак,

коnено с О анаШом. - уЙ. зглоб 1. в окршак, комадић, крњадак фам.,
фи!. генерација, нараштај, поколење крњетак фам. , фрагименат арх. ре!.
коnиба ж уџерица, дашчара, бара­ _ суж: крхотина, рбањак ре!., рбина
ка, страћара, кућерак, ћумез, позе­ ре!., рбак ре!., ломатак
мљуша, уџера, појата, клет, чатрља, комадати несврш. прел. одвајати,
вајат ре!., шупа фам . , бурдељ арх. - делити, раздвајати, рашчлањивати ,

уй: кућа откидати, разбијати, одељивати, дво­

коnизија ж в. свађа јити, разједињавати, разграђивати ,

коnико-тоnико прил. в. донекле половити, уситњавати, транжира­
ти, транширати, растављати, тргати,
коnичина ж О сума, збир, маса,
преполовљивати, преламати, черечи­
број, укупност в в. квантитет
ти, сепарирати, цепати фи!., чехати
коnо с О (предмет у облику круга
ре!. , черечити фам., рашчеречивати
или кружнице) в. колут в (народна
фам., јединити реШ., преполављати
игра у којој играчи најчешће обра­
реШ. декомпоновати суж. - уЙ. сећи
зују круг) игра, оро @ серијал в арх.
команда ж (захтев да се нешто учи-
точак, котач 0 (хлеб који се меси на
командант I компетенција 268

ни) заповест, наређење, заповед, на­ уи. забављач. глумац

редба - уи. одлука 2. комичност ж в. комедија 2.
командант м О капетан, заповед­ комода ж ормар, орман, регал - уи.

ник, наредбодавац, управитељ - суж. ормар 1.

начелник, кормилар, комесар, погла­ комоника ж бот. (лат. Artemisia vul-
вица - ре!. сердар, каштелан, комо­ garis) ре!: дивљи пелин, црни пелин,
дор, ђикан, сатник хрв. е в. лидер трломет, комотљика, ујмет
командовати несврш. прел. (изда­ комора ж О в. житница е в. остава'
вати команде) наређивати, заповеда­ 1.8 в. лагер 1.
ти, налагати
коморач м бот. в. морач
командос м специјалац комотан прид. О (који се угодно
комарац м зоол. (инсект, лат. Сulех осећа) лежеран, безбрижан, немаран,
pipiens) * слободан, нехајан е (који је удобан,
комбинатор м Довитљивац, снала­ простран) удобан, угодан, простран,
жљивац, тактичар, видра фи!., доб?р комфоран, подесан, добар, широк,
играч жарf., пливач жар!. - уи. пре­ нескучен

предењак, дипломата 2. комоција ж в. лежерност

комбинација ж жар!. О в. спој е в. компактан прид. О збијен, густ, са­
план 2. 8 фи!. (догађај у којем треба жет, чврст - уи. везан 1. е заокружен,
да учествује више људи) аранжман, целовит, јединствен - уи. целовит
прича, варијанта, шема фам. компанија ж О в. клика е в. круг 2.
комедија ж О драмски комад, скеч компензовати сврш . прел . в. от­
- суж: лакрдија, шаљива драма, ху­
платити
мореска, буфонерија, водвиљ е фи!.
компетентан прид. (који има до­
(смешна ситуација) смејурија, ко­
вољно знања или способности да од­
мичност, зафрканција фам.
лучује) меродаван, позван, дорастао
комедијант м в. комичар
компетентност ж знање, извежба­
коментар м напомена, примедба, оп­ ност, стручност, спретност, умеће,
сервација, запажање, приговор, опаска,
способност, вештина, верзираност,
појашњење, објашњење (попратно),
умешност, вичност, окретност, рути­
објекција реШ., припомена реШ.
на, мудрост, дораслост, мајсторство,
комесар м в. командант 1. искуство, увежбаност, искусност,
комешање с в. ковитлац 1. упућеност, навика, мајсторија, рути­
комешати се несврш. в. мешкољи­ нираност, обученост, уметност, ква­
ти се лификација, пракса, усавршеност,
комичан прид. смешан, забаван, ша­ уходаност, позваност, умење, ком­

љив, духовит, комичан, лакрдијашки, петенција, студиозност, квалифико­

искричав, хумористички, хумористи­ ваност, умност, техника, наука фи!.,
чан, хуморан, анегдоталан, анегдоти­ занат фам., кликер фам., акрибија
чан, анегдотски, гротескан ексир., нео­ реШ., умедба реШ. - уи. таленат,обра-
бичан фи!., откачен фам., шашав -фам., зованост

вицкаст фам., редикулозан форм. компетенциЈа ж надлежност, де­

комичар м комедијаш, комедијант - локруг (п(')ље утицаја), ингеренција,
 компјутер I конвенција

меродавност, позваност, компетент­

замумуљен фам., чупав фам., зајебан
нар., завојит реШ . , закучаст реШ., за­
ност - уи: стручност 1.
компјутер м рачунар, машина фам., новетан арх. - уи: вишесмислен, не­

разумљив
сокоћало фам., конзерва жар!., комп
жар!. , лименка жарf., канта жар!., композитор м аутор (музичког де­

пјутер жар!., макина жар!. , рачунало ла), складатељ хрв.

хрв., компјутор хрв. компонента ж в. комад 1.

компромитовати сврш . прел . уни­

зити,понизити,осрамотити,дискре­
Комјутерски депови дитовати, озлогласити, опљунути

и периферија фам. - уи. окривити, осумњичити,

оптужити

графичка карта процесор комуникација ж О разговор, кон­

RAM меморија
звучна карта верзација, коресподенција, контакт,
звучници скенер

тастатура
општење, веза, информисање е кон­
каблови
камера ТУ и радио картица верзација, казивање, приповедање,

кулер USB кабл комуницирање, говорење, говор,

флопи диск
матична плоча
општење, причање, дијалог, дебата,
микрофон и јединица
хард-диск
изражавање, прича, обраћање, рас­
слушалице

миш CD и DVD уређај права, дискусија, нарација, зборење,

модем џојстик домјенак ре!., говоранција фам., жва­
монитор штампач
ка жар!., спика жар!., збор арх., козе­
ријареш.
компјутеризован прид. в. меха­ комуницирање с в. комуникаци­

нички 1. ја
комппексан прид. О в. комплико­ комуницирати несврш . непрел. в .

ван е в. многострук 1. 8 в. више­ причати

струк 2. комфоран прид. в. комотан 2.

комппекснији прид. в. надмоћнији комшипук м суседство, окружење,
комппет м О (- женске одеће) оде­ крај, околина, округ
ло, ансамбл арх. е серија, класа, гар­ конац м О нит, влакно, кончић,
нитура, скуп предиво, прело, пређа, фибра, дре­
комппетан прид. в. потпун тва суж., котун суж. - уи. конопац е
комппетно прил . в. сасвим фи!. в. крај' 1.8 фи!. в. смрт 2.
комппикација ж О сложеност, за­ коначно прил. (после дуго чекања)
мршеност, запетљаност, заплетеност, напокон, најзад, на крају, напослетку,
збрканост, збрка, хаос, петљанција, . на концу, једва реШ. најпослије хрв.
лавиринт фи! . е Meg. погоршање коначност ж О измерљивост, из­
комппикован прид. замршен, сло­ бројивост, пребројивост, исцрпљи­
жен, запетљан, тежак, збркан, про­ вост, ограниченост, одређеност е в.
блематичан, захтеван, слојевит, ви­
неизбежност
шеслојан, комплексан, суптилан,
конвенција ж О споразум, закон,
побркан, незгодан, закукуљен фам., правило, договор е конференција,
конвенционаланlконкурент 270

заседање, саветовање, договор, сед­ спремност, справност арх. - уи: спо­

ница, састанак, сусрет, збор, скуп­ собност 1.

штина, форум @) в. обичај кондом м презерватив, заштита, за­
конвенционалан прид. једноста­ штитна гумица, хигијенска гумица,
ван, незанимuьив, сувопаран, неориги­ куртон нар.

налан, ништаван, занемарив, осредњи,

кондор м заал. (врста лешинара,
уобичајен, баналан, обичан, безвредан, лат. Vultur gryphus) *
тричав, неуверљив, просечан, триви­
конекција ж веза, спој, контакт,
јалан, безличан, ненадахнут, отрцан,
спојница, релација, спона, склоп,
свакодневан, рутински, немаштовит,
зглоб, саставак, додир, преплет, спо­
неукрашен, петпарачки, једнолик, нај­
јиште, саставница, амалгам (чврст
раширенији, ништа нарочито, неима­
спој) фи/., мост фи/., повезница ре!.,
гинативан, свакида(ш)њи, увек јед­
решка ре/., фуга сшруч.
нак/исти, некреативан, без изразитих
конзерва ж лименка, кантица, ли­
обележја, раширен, лоw, стереотипан,
мењак, лимењача
није не знам шта, једнообразан, непое­
конзервативан прид. старомодан,
тичан, шака јада, никакав, средњи, без
старински, патријархалан, традици­
вредности, типизиран, безвезан, ста­
оналан, традиционалистички, анти­
лан, невредан (спомена), истолик, није
богзна шта, униформан, средње жало­ кваран фи/.

стан, ништа посебно, свагдањи, сваг­ конзистентан прид. О збијен, густ,

дашњи, излизан фи!., празан фи!., глуп сажет, чврст, компактан - уи. везан

фи!., јефтин фи!., јадан фи!., шупаљ 1. @ (који се држи неког мишљења и

фи!., пробушен фи!., истрошен фи!., начела) постојан, непроменљив, не­

средње руке ре!., прњав ре/., парзњикав попустљив, истрајан, упоран, непо­

фам., офуцан фам., кукаван нар., под­ колебљив, устрајан, принципијелан,

ношљивеуф. консеквентан, дурашан, стабилан,

конверзација ж разговор, разгова­ устаљен, поуздан, окорео фам. - уи:

рање, комуникација, комуницирање, привржен, логичан, отпоран, снажан,

причање, говорење, говор, општење, дисциплинован

зборење, коресподенција, контакт, конзул м амбасадор, аташе, изасла­

општење, веза - уи. дебата 1. ник, дипломата, дипломатски пред­

KOHrpec м окупљање, симпози­ ставник, поклисар арх., дипломат

јум, конференција, састанак, скуп, хрв., велепосланик хрв.

форум, разговор, пленум, семинар, конзулат м амбасада, заступни­

скупштина, дискусија, дебата, ад ет штво, дипломатско представништво,

ре/. реШ., збор арх., веће арх., конкор­ поклисарство арх., заступство хрв.,

дат реШ . - уи. конвенција велепосланство хрв.

конrруенција ж О слагање, уса­ конкорданција ж в. јединстве­

глашеност, сагласје, сагласност - уи. ност 2.
јединственост 1. @ в. договор кон­ конкретан прид. О в. материјалан
дир м в. крчаг @в. опипљив

кондиција ж форма, стање, при­ конкурент м О в. противник 1. @ в.

премљеност, увежбаност, готовост, кандидат
271
конкурисати I конфликт

конкурисати сврш . непрел . апли­

никација 1.
контати несврш. прел. О ре!. в . ра­
цирати, пријавити се
чунати @ фам. размишљати, капи­
коноба ж в. кафана
рати фам.
конопа Ц м в. канап

конопља ж бат. (лат. Cannabis sa-

tiva) ре/: аља, грсница, Домаће коно­ Континенти
пље, коноп. Конопле, кудеља, кудиља,

куђела, поскон, женска конопља, жи­ Африка Северна Америка

Антарктик Аустралија
вица, семењара, семењача, црној ка,
Азија Јужна Америка
мушка конопља, бела конопља, бели­ Европа
ца, збирница, избирњача, изборница,
првица,првојка,цветочице континуитет м в. дуготрајност
конопљарка ж О заап. (лат. Acant- контра- пред. в. анти-
his саппаЫпа) јуричица, фаганио @ в. контра бас м муз. берде, бердо
штиглић арх. ре!., берда арх., бас, бегеш
конопљика ж бат. (лат. Vitex agnus контракција ж грчење, стезање
castus) ре!: дивљи бибер, велика коно­ мишића, скупљање, сужавање, сти­
пљика, конопина, оточка коноплика,
скање ткива
оштра шибика, пољски бибер, чистила
контрапродуктиван прид. (који
конопчић м в. конопац има негативне учинке) ... уи . шко­
конотација ж в. наговештај 1. дљив

консеквентан прид. в. конзистен­ контраран прид . в. противан

тан 2. контраст м в. антитеза

константа ж О (стална, непромен­ контраховати сврш. прел . реШ. в .
љива величина) непроменљива, стал­
стиснути 1.
ница хрв., непроменљивица хрв. @ в.
контрола ж надзор, провера, про­
константност
веравање, преглед, прегледавање,
константно прил. фам. в. заувек прегледање, надгледање, надгледа­
константност ж в . дуготрајност вање, претрес, ревизија, инспекција,
констатовати сврш. прел. утврди­ надзирање, проматрање, надзорни­
ти, установити, закључити, доћи до штво, верификација фарм. , надглед
закључка изр. реШ. - суж: смотра, обилазак - уи: ис­
констерниран прид. (много изне­ питивање

нађен) в . пренеражен конфедерација ж савез, савез су­

конституисати сврш. прел. в. за­ верених држава

сновати конференција ж в. конгрес

конструкција ж О в. арматура @ в. конфесија ж в. вероисповест
облик 1. @) фи!. в. лаж 1. конфискација ж (одузимање имо­
консултант м саветодавац, савет­ вине) пленидба, одузимање, заплена,
ник, већник, инструктор, конзилијер оврха арх., рубачина арх. , секвестра­
арх. , алдерман арх., конзулент реШ., ција иравн., извршење иравн.
консултант хрв. конфликт м О в. дебата 1. @ в. свађа
контакт м О в. конекција @ в. кому-
конфронтација I копати 272

конфронтација ж в. свађа средити c~, напрегнути се, усред ото­

конфузан прид. О в. неповезан 1. чити се хрв.

бв. збуњен концепт м в . нацрт 1.

конфузно прил. в. збрда-здола концепција ж в. кост ур 1.
конфузност ж збуњеност, смете­ концепцијски прид. концептуалан,
ност, смушеност, растресеност, сму­ теоријски, теоретски, идејни

ћеност, смушењаштво, изгубљеност, концизан прид. лапидаран, кратак

запетљаност, збрканост, помутња, (и јасан), лаконски, сажет, језгровит,

смутња, пометња, пртљавост ре!. , за­ краткорек, једар, садржајан, згуснут,
узланост ре!. сентенциозан, телеграфски - уЙ. ја­
концентрација ж О усредсређе­ сан, битан
ност, прибраност, сталоженост, па­ коњ м О ат, парип реШ. б (у шаху)
жња, концентрисаност, сабраност, скакач

удубљеност, фокусираност, фокус,

усмереност, будност, присебност,
усредоточење, напрегнутост, сређе­
8рстекоња
ност, усредоточеност хрв., позор хрв.,
дорат белац ђогат
позорност хрв. б заступљеност, го­
ђого зеленко вранац
милање, прилив, повећавање, акуму­
лација, раст, скупљање, накупљање,
коњак м в. вињак
таложење, нагомилавање, увећава­
ње, надолажење, с(а)купљање, доток, коњаник м јахач, џокеј - уЙ. војник

згртање, пораст, сакупљање, прираст, коњушар м коњушник

појачавање, притицање, Дотицање,

навирање, повећање, концентрисање,
Коњска опрема
надолазак, агломерација, набацива­
ње, збијање, депозиција сШруч., цен­
ам потковица
трализација реШ. , притјецај хрв., кон­
бандаже и шицери седло и подседло
центрирање хрв. - уЙ. збијање дизгине ћебе
концентрисан прид. в. пажљив 2. ђем узде

корбач узенгије
концентрисаност ж пажња, при­
мамузе улар
браност, сталоженост, концентраци­ мутаф
ја, сабраност, фокусирање, усмере­
ност, будност, позор, усредсређеност,
координисати сврш. прел . в . упра­
фокус, сређеност, хладнокрвност,
вљати
трезноћа, трезвеност, смиреност,
присебност, напрегнутост, помња коп м О в. рудник б в . локалитет 2.
хрв., усредоточење хрв., усредоточе­ копање с О ископавање, прекопа­

ност хрв., позорност хрв. вање, ровање, дубљење - уЙ. ископа­

концентрисање с в. збијање вање б в. рударство 1.

концентрисати сврш . прел. в . при­ копати несврш. прел. прекопавати,

купити дубити, рити, ископавати, ровати ,

концентрисати се сврш. сабрати лопатати фам., јамарити ексЙр., рова­

се, фокусирати се, усмерити се, усре- шити реШ., капати реШ., дупсти ре!.
 копиланlкоРистити
273

корда ж в. конопац
копилан м ЙО!. в. копиле

копиле с ЙО!. ванбрачно дете, ба­ коректан прид. О в. исправан 1. б в.

стард Йо!., муло ЙО!., мулац ЙО!. , легитиман 1.
бастар ЙО!. ре!. , џукац ЙО!., фаћук корелативан прид. в. аналоган

ЙО!. ре!., копилан Йо!., фачук ЙО!. ре!. корелативност ж в. аналогија

копитњак м бат. О (лат. Апеmопе корелација ж в. однос

hepatica) велика златна дителина, је­ корен м О (орган биљке) ризом,
тренка, јетерник, саса плава, племе­ кртола, луковица б фи!. полази­
нити џигеричњак, јатренка, мачкина ште, основа, темељ, зачетак, почетак,

пчеса, златни трилистник, мачка, ду­ платформа, узрок, праизвор, поза­

ли-леб, аленчик, тројица, шумарица дина, праузрок, полазница, стожер,

б (лат. Asarum ешораеиm) тамња­ матица, извориште, основица, по­

нац, темјануга, копитник, копито, рекло, подлога, исходиште, почело,

горски копитац, копитњачић, качин праелемент, нулта тачка, праматери­

драч, темјаниче, копитница, мастли­ ја, почетна тачка, прапочетак , легло

ца, тамњаниче, менеглед фи!., колевка фи!., заметак фи!. , вре­

копнети несврш. непрел. О (о снегу) ло фи!. , клица фи!., извор фи!., семе
отапати се, нестајати, губити се б в. фи!., праскозорје фи!. , жариште фи!.,
венути 2. подријетло хрв .

копњење с О (о снегу) отапање, не­ кореспонденција ж (размена пи­

стајање б в. смрт 2. сама) дописивање, преписка, допис

коприва ж бат. (лат. Urtica dioica) реШ.

копрва, велика коприва, жежа, жара, коридор м в. ходник 1.

обична коприва, жегавица, пасја ку­ коријандар м бат. (лат. Coriandrum
пина, питома коприва sativum) ре!: живица, кишнец , кори­

копрцање с батргање, ритање, но­ јандер, кориандол, коријандр, кори­

гатање, отимање, џилитање, кобеља­ андула, кор'ион, корниковец, папић,
ње, пруцакање, праћакање, бацакање, паприца,чимавица

млаћење, ћифтање, копитање, млата­ корист ж добит, добитак, профит,

рање, фрљацање, гицакање ре!.
копрцати се несврш. отимати
ритати се, џилитати се, кобељати се,
бацакати се, батргати се, пруцати се,
не дати се, гицакати се, праћакати се,
млатарати, бацати се, настојати фи!. ,
чифтати се ре!., чупати се фам. , лепр­
шати се арх.
корак м О (потез ногом при ходу)
б фи!. потез
корал м (морски opгaНlpaM,
интерес, рачун - нар. вајда, берићет,
се, ћар, пробитак - ре!. фајда, шићар,
ухар, хасна, лихва, увар, полза - уЙ . .
добробит
користан прид . О од користи, упо­
требљив,искористив,сврховит,про­
битачан - уЙ. погодан б (од којег се
може имати добити) исплатив, бери­
* ћетан,
користити несврш. прел . О употре­
лат. бљавати, служити се, уживати, по­

Anthozoa) * годовати, рабити, користити се, слу­

корачати несврШ . неilрел. в. крета­ жити, прудити ре!., вајдити се фам. ,

вајдити фам., упорабљивати хрв. - сл:
ти се
користити се I костур 274

примењивати, помоћи, зарађивати пљивати, купити, митити, подмићи­

8 (недоличним средствима извла­ вати, потплаћивати,дати мито, при­
чити корист за себе) израбљивати, добијати, мазати фи!., премазивати
злоупотребљавати, искоришћавати, фи!., подмазивати фи!.
окоришћавати се, извлачити корист кос' м зоол. (врста птице, лат. Turdus
изр., возати фам., глобити фам., дра­ merula) ,.
ти фам. - уи. злостављати кос' прид. (који заузима крив поло­
користити се несврш. 8. користи­ жај) искошен, крив, искривљен, наг­
ти нут, нахерен, у шрех, шрех неиром.

корито с О валов, валог ре/., шкаф
ре/., копања ре/., алов ре/., волов ре/.,
ваљув ре/. 8 ведро, кадица, лавор,
шафољ, чабар - ре/. ухача, шкаф, ча­
брица, ведрица, шавој, кадин, леген,
кова, шћавњак, каин, леђен, ампер,
коса ж О власи, косе арх., конистра
(бујна коса) ре!., ћуба фам., грива
фи/. - уи: перика, прамен 8 обро­
нак, хрид, гребен, падина, литица,
обурвина, низбрдица,узбрдица, пад,
стрмопуз, стрмина, стрмен реШ., ре­

каблица, кабао - суж: музлица ре/., бро ре!., поребрица ре!. @) косачица,
крављача ре/., краљача ре/. - уи: суд, косилица

вангла @) фи/. водоток, водотек, стру­ косиnица м косачица, коса

га, сухопоточина ре/., сушац ре/., ва­
косити несврш. прел. О (- траву)
дија фам. - сл: труп, олук О 8. канал косати, шишати, подрезивати - уи.
1. поткресивати 8 фи/. 8. уништавати
корице ж мн. повез, амбалажа, омо­ космонаут м 8. астронаут
тач, увез, увијач, омот, штитник реШ.,
космос м О свемир, васиона, уни­
овитак Хр8.
верзум, васељена 8 фи!. (оно што је
кормиnар м О 8. командант 1. 8 8. створио неки уметник) систем, окру­
вођа 2. жење, средина, микрокосмос фи/. -
кормиnо с 8. волан 1. уи. маштарија
корморан м зоол. (лат. Phalocacho- космпоnита м грађанин света,
rax pygmaeus) вранац хухољац, вра­ светски човек, козмополит Хр8.

нац
костобоnан прид. 8. реуматичан
корнет м фишек реШ., рошчић костобоља ж 8. артритис
реШ., туљац арх.
KocTopor м зоол. (лат. Balistes capri-
коров м травуљина, кукољ, траву­ scus) михача
ри на, буј ад ре/., халуга ре/., изрод ре/. ,
кострика ж бот. (лат. Ruscus acule-
ломина ре/., андрак ре/. , уродица ре/.
atus) ре/: кашљичар, вепринац, пасја
корпуnентан прид. 8. велик 2. кита, коштрика, вампирача, јежевац,
корпуnенција ж корпулентност, дивљи шимшир, леприн, лободика,
величина, робусност, крупноћа, де­ мишји трн, трнобор, шчепковина,
бљина, тежина, виђеност, крупнина, бобице, веприка, зеленика, чепрлика,
крупност, развијеност, мишићавост, зимозелен, которошка, весприњак,

грандеца ре/. метлика,бреберина

корпус м 8. материја костур мО (скуп свих костију) ске­
корумпирати несврш. прел. потку- лет 8 пројекат, нацрт, план (архитек-
 котрљан I крај
275

се, гледати с висине, држати се над­

тонски), концепција, кроки, обрис,
мено, парадирати, уштогљивати се,
слика, приказ, схема, верзија, главне
надувавати се, кочити се, махати, на­
црте, макета, преглед, скица, зами­
сао, шема, идеја, оквир, синопсис,
пувавати се фам., пумпати се фам.,
пувати се фам., прчити се нар., кур­
предлог, цртеж фи/., скеле т фи!., про­
чити се нар., пурити се арх., зорити
јект Хр8 . - суж: сатница, итинерар,
маршута @) 8. арматура
се реШ. - ре!. шепирити се, пинчити

се, јордамити, ачити се, рашепирити

котрља н м зоол. (лат. Scarabeus sa-
се, прпошити се
cer) 8. балегар
кочоперност ж 8. надменост
котрљати несврш. прел. (покретати
ваљањем) ваљати, гурати, превртати, коwкати се несврш. 8. кавгати се

окретати, вртети KOWMap м бунило, буновност, мо­

котур м круг, беочуг, прстен, колут, ра, грозничавост, клапња, грозница

коло, венац, алка, обруб, обруч, ви­ - суж: занос, делиријум

тица, колобар ре!. , серкл реШ. коwтати несврш. прел. О (имати
кофа ж канта, ведро, чабар - ре/. ка­ цену) стајати, вредети, доћи 8 (-
бао, лимењак, пуђерица, лимењача, нечег, узроковати губитак) ,. - уи.
ведрица, кабла, лама, броква, кабо, изгубити 3.
сић,брокета, кибла,ђугум, кова, бро­ коwтуњав прид. О (који У себи има
ка, каблић, музлица суж. коштицу) коштуничаст, коштуничав
кохезиони прид. сшруч. 8. приања­ 88. мршав 2.
јући крава ж О (женка говечета) 8. гове­
кохерентност ж 8. логичност че 8 фи/. ио/. (трома и лења женска
кочити се несврш. укрућивати се, особа) 8. лењивица
крутити се, стврдњавати се, грчити кравар м говедар, сточар, каубој
се, губити покретљивост, крутити
фам.
(неки део тела) KparHa ж оковратник, овратник,
кочница ж О запрека, запињач, овратњак, огрла ре/., изрез фам., јака
бремза фам. 8 фи/. баријера, тешко­
арх., колар арх.
ћа, блокада, заврзлама, зачкољица,
крадљивац м 8. пљачкаш
отпор, хендикеп, недопуштање, ин­
крађа ж О пљачка, отимачина, гра­
хибиција, инхибираност, потискива­
беж, лоповлук, јагма, гусарство, ло­
ње, сметња, ограничење, спречавање,
повштина, разбојништво, пиратство,
потешкоћа, препрека, запречивање,
пиратерија, лупештво, хајдучија,
заустављање, задржавање, кочење,
похара, пороб, покрада, поткр~­
чвор фи/. , ћорсокак фи!., квака фам.
ђа, грабеж, мажњавање фам., утаЈа
- сл: претња, непријатност
суж., провала суж., татбина арх., лора
кочоперан прид. 8. надмен
арх. - уи. превара, злочин 8 @) 8 . не­
кочоперити се несврш. шепурити
морал 2.
се, гордити се, разметати се, хвали­
крај' м О фи!. нестајање, финиш,
ти се, прси ти се, охолити се, трсити
завршетак, агонија фи/., изумир~-
се, размахивати се, дрчити се, пра­
. ње фи/. , конац фи!., финале фut.,
вити се важан, дизати нос, бочити
умирање фи/., свршетак фи!., сутон
се, ребрити се, банити се, кицошити
крај I крвав

фиf., залазак фиf., смрт фиf. , распад финиран, грациозан, мио, велелепан,
жарf. @ предео, вилајет, околиш, кра­ вишњи, као из сна изр. , као са слике

јолик, рејон, провинција - уи: завичај, изр., цакан фам., кицошки фам. арх.,
покрајина @) в. комшилук гиздав арх., бајослован арх., милови­
крај> пред. в. поред дан реш., изгледан pef., милолик арх.,
крајопик м в. крај' 2. убав pef., зоран pef., уписан pef., стра­
шан фам. , великолепан реШ., гледан
крајпутаwица ж в. кафана
реШ ., феш реШ., шик неиром. фам.,
крак м в. рукавац
дојмљив хрв. - уи: добар
кракат прид. в. дугоног
красотан м в. красан
крако.ња м в. дугајлија
краставац м бот. О (дивљи, лат. Ес­
краљ м О (крунисани владар монар­
Ьаlliиm elaterium) pef: дивја, бљузак,
хије) монарх - уи . владар. @ фам. в.
штркаљ, дивља буча, бљуја, пипунић,
фаца 3. ђаволски краставчићи @ (питоми,
краљевати несврш. непрел.... уи. лат. Cucumis sativus) pef: кумор, мур­
господарити ка,кукумар,угорак,вугорек,краста­

краљевиli м (краљев син) в. вла­ вица

дар крастача ж жаба крастача, мукач

краљевство с (земља којом влада pef., зелена бабурача pef.
краљ) краљевина - уи. земља 5. красти несврш. прел. (узимати туђе)
крамп м О (алатка за копање твр­ отимати, узимати, одузимати, плен и­

де земље) будак, красна, тврдокоп @ ти, ћорисати фам., дизати фам., бри­
фам. в. наказа сати фам., мажњавати фам., лешити
красм в. крш 1. жарf., драти жарf., марнисати жарf.,

красан прид . леп, анђеоски, допа­ дрмати жарf., присвајати еуф. , олак­

дљив, наочит, примамљив, заносан,

шавати за нешто еуф. - уи. украсти
божанствен, бајковит, нестваран, красуљак м бот. (лат. Bellis perennis)
сладак, изврстан, згодан, чаробан, дикино око, бела рада, крајцарица,

привлачан, чудесан, диван, блистав, тратинчица, новчић

фин, замаман, стасит, елегантан, љу­ краткоуман прид. в. недотупаван

бак, омамљив, узвишени, допадљив, крах м пропаст, губитак, дебакл,

вабљив, прекрасан, очаравајући, бо­ слом, неуспех, назадак, распад, фија­
жански, сјајан, прелеп, магнетичан, ско, изгубљена битка, подбачај, пад,
хипнотичан, меден, неодољив, не­ проклетиња, хаварија, руина, лош

бески, предиван, атрактиван, бајан, резултат, назадовање, несрећа, про­

савршен, кићен, дражестан, фанта­ клетство, бродолом фиf., неман фиf.,

стичан, мамљив, блештав, особит, провалија фиf., низбрдица фиf., гроб
величанствен,луткас~леполик,кра­ фиf., ископ pef., расап pef., расте п pef.,
сотан, невероватан, као дијамант, срозавање фам. - уи: пораз, трагеди­

алем, чаран, раскошан, ексклузиван, ја, банкрот

чудесно леп, дивотан, васељенски, крахирати сврш. непрел . в. банкро­

лепушкаст, небесни, пресладак, ди­ тирати

јамантски, одушевљавајући, наочит, краwки прид. в. кршан

рајски, задивљујући, замамљив, ра- крвав прид. О (обливен крвљу) за-

 крвити се I крекетање
277

креација ж О дело, творевина,

крвављен, црвен, умрљан крвљу @ в.
окрутан @) жарf. в. одличан О фам. в.
смешан 0 в. заморан
крвити се несврш . фам. в. кавгати се
крвник м в. злочинац
крвнички прид. в. нељудски
крвниwтво с в. мучење 1.
крвопок м в. злочинац
крвопочан прид. ексир. в.
ски
крвопија м ж О в. злочинац @ в. ли-
остварење, производ, продукт, учи­
нак - суж: рукотворина, умотвори­
на - уи: стваралаштво, уметност @ в.
креативност
кревељити се несврш. церити се,
гримасирати, кезити се, кривити се,
кривити уста, правити гримасе, бека­
рити се pef., бељити се pef., бекељити
нељуд-
се нар.
кревет м постеља, лежај - pef. почи­
ваљка, лежник, почивалиште, легало,

хвар ложница, лагер, лежиште, почивало,

крвопропиliе с в. масакр лежница, лог, ложе - суж: лежаљка,
креативан прид. домишљат, вешт, хамак, канапе, канабе, отоман, кре­
даровит, инвентиван, талентован, ветић, кауч, диван, пољски кревет,
стваралачки, способан, обдарен, водени кревет, мрежа, креветац, со­
оригиналан, надарен, маштовит, фа, висаљка
продуктиван, делатан, ингениозан, креветац м креветић, колевка - уи.
сналажљив, имагинативан, окретан, колевка, кревет
прегалачки реШ. , талентиран хрв. - креветнина ж постељно рубље,
уи : предузимљив постељина - суж. чаршав, јастучни­
креативност ж (стваралачки рад) ца, навлака, јоргански чаршав - pef.
стваралаштво, стварање, уметност, плахта, чаршаф, чаршак, повлака, по­
вештина, плодотворност, умеће, ин­ кривка- уи. јастук, јорган, ћебе
вентивност, креација, креаторство, креденацм в. ормар 1.
продуктивност, инвенција, умење, кредибиnaн прид. в. недвосмислен 1.
умешност, имагинативност, творба кредит м зајам, поче к, отплата, за ­
реШ., умедба реШ. - уи : мајсторство
лог, одложено плаћање, дуг фиf., ва­
1., таленат ђевина pef., порга pef., лихва pef. , по­
креатор м О творац, пронала­
зајмица фам., поверење фам. , вереси ­
зач, изумитељ, покретач, оснивач,
ја фам., креда фам., посуда нар. , црта
произвођач, створитељ, генератор жарf., лер жарf., обдуга арх. , ломбард
зачетник, иницијатор, аутор, ства­
арх., причек реШ. , посудба хрв.
ралац, утемељивач, рукотворац,
кредо м О начело, максима, увере-
предузетник, изумилац, откривач,
ње, принцип, гесло, девиза, аксиом,
установитељ, праотац, сачини­
мото, крилатица, поука, парола, жи­
лац, створ ац, полуга, подстицатељ,
вотна филозофија, мисао водиља, по-
перјаница фиf., родитељ фиf., отац
учак реШ. @ в. начело 2. .
фиf., мозак фиf., архитекта фиf., на­
креја ж зоол . (лат. Carrulus glandarl-
лазни к реШ., осниватељ хрв . , осн'о­
ватељ хрв., потицатељ хрв ; , утеме­
us) сојка
крекетање с (звук који производе
љитељ хрв. - уи: узрок, предводник
жабе) крекет
@ в. стваралац 1.
крекетуша I крэав
крекетуша ж (жаба која крекеће)
жаба, гаталинка суж. - уЙ.
крелац м фам . В. звекан
крем м О (слатка или слана житка
маса за јела и колаче) надев, шлаг,
павлака в В. крема 1.
елита
KpeM~ ж О (козметички препарат за
кожу) помада, маст, крем в В. има­
лин
кременит прид. арх. В. јак>
кренути сврш. непрел. О поћи, упу­
тити се, макнути се,
отиснути се, крочити, маћи се, по­
кренути се, закорачити,
устремити се, стартовати, запуцати
фам., мрднути се фам. , ударити фам.,
потегнути фам. , ганути арх.
в В. почети 1.
крепак прид. О В. здрав в В. јак>
В. расположен
крепати сврш. непрел. О (о Животи­
њи) В. угинути 1. вфам. В. преминути
крепити несврш. прел. разгаљива­
ти, јачати , галити, поткрепљивати,
освежавати, снажити, чилити, осна­
живати, соколити, чврстити, силити,
бодрити, одмарати, оживљавати
крепкост ж О В. здравље в В. ја­
чина 1.
крепост ж О В. јачина 1. в В.
ност 1. @) В. врлина
крепостан прид. примеран, праве­
дан, поштен, ваљан, частан, добар,
душеван, честит, непорочан, непод­
митљив, етичан, моралан,
теран, исправан, људски,
љубљив, беспрекоран, непокварен,
правичан, узоран, одан, чистих руку,
у погону, доличан, искрен, скрупуло­
зан, ћудоредан, коректан, савестан,
поуздан, лојалан, честита особа, до­
следан, пун врлина
кресница ж бот. (лат. Senecio јасо ­
жаба
Ьаеа) реј: велики костриш, велика го­
луждравка, крижни корен
кретање с О померање, мицање,
помицање, покретање, покрет, пре­
и 2. @) фиi. В. мештање, вожња - уЙ. вожња 1. в хо­
дање, корачање, локомоција, идење,
шетање, ступање, гажење, пешачење,
табанање фам., шипчење фам., ги­
љање жарf., пичење жарi., клаћење
жарf., трчање, јурење@) фиf. В. напре­
дак е (ставити у -) погон, употреба,
покрет, рад
запутити се,
кретати се несврш . О помицати се,
занети се, померати се, мицати се, покретати се,
премештати се в ићи , ходати, кора­
чати, пешачити, ступа ти, табанчити,
- уй: ући газити фИi., табанати фам., шипчити
фам., жипчити фам. реј., базати фам.,
@) гиљати жарf., пичити жарi., кланцати
ексЙр. - уй: гегати се, јурити @) фиi. В.
напредовати
кретен м нар . В. звекан
кретенарија ж фам. В. којештарија
кретенаст прид. В. глуп
кретенски прид. В. недотупаван
кречњак м вапненац, си га реј., се­
дра реј., бигар реј., лига реј., вапнењак
реј., вапнац реј. , вапнача реј., вапнар
реј., вапник реј. травертин суж.
исправ­ крештав прид. В. пискав
креwтати несврш . непрел . О (о жи­
вотињама) пиштати, кликтати, кри­
чати, циктати , цичати в фам. В. де­
рати се
карак­ Кржљав прид. О закржљао, нераз­
истино­ вијен, атрофичан, ретардиран, зао ­
стао, геџав, хендикепиран - уЙ. мали
в В. јадан 2.
кржљавац м В. кепец
кржљавост ж В. болећивост 1.
крэав прид. О изкрзан , крцкав - уЙ.
лош @ фИf. В. јадан 2.
279 крив I крин

крив прид. О (који није невин, ко­ увијен, завијен, спиралан, витичав,

ји сноси кривицу) одговоран, вин вијугаст, извијен, завинут, завојит,

арх. в (који одступа од праве линије) окукаст, замршен, завојаст, увојит,

савијен, савинут, кривудав, вијугав , завојевит, серпентинаст, нераван,

завинут, извијен , завојит, окукаст, змијугав, цик-цак фам., змијаст фИf.,

завојаст, змијаст, змијугав, завојевит пужаст фИf., веругав реШ., веругаст
@) (који заузима крив положај) кос, реш., баврљаст реШ. - уЙ. заобила­
искривљен, HaГHY~ нахерен, иско­ зан1., крив 2.
шен, у шрех, шрех неЙром. е В. фал­ кривудати несврш . непрел. прел .

сификован О нейрел. В. лутати в ирел. В. кривити

кривац м О (онај који је крив због кривуља ж крива линија/црта, кри­

нечега) виновник, узрочник, почи­ ва, део круга - сл: кружница - уЙ. ли­

нилац, окривљени - уЙ. лопов, кри­ нија

миналац, затвореник крик м В. кукњава
кривина ж спирала, прегиб, завој, крика ж драње, викање , вика, граја,
вијуга, облина, лук, венац, бандажа, врева, ларма, галама, жамор, узвики­

колобар, окука, набор, кривуља, са­ вање, писка, урликање, јаукање, ур­
вијутак, витица , завијутак, превој, лање, цика, дрека, кричање, дерњава,

зглоб, обруб, део круга, крива црта, вриска, повика, цичање, дерање, ри­

банда, рескавица реј., шевуљица реј., ка, ци лик, циликање, повици, узвици,

завојица реШ. , обрт реШ., сагиб реШ., жагор, алаука, крештање, галамљење,

синус маШ . , косинус маШ., тангенс грајање, пиштање, џева, громор, ур­
маШ., волута сшруч. - уи: црта, пр­ небесна вика, вриштање, врискање,
стен , круг - сл: кружница, кугла, по­ урнебес фИf., орњава реј. , орљава реј. ,
лукруг дерачина фам., весак арх. ре!., дера­
кривити несврш . прел . О (- нешто) ча арх. , врка арх., брека арх., рогобор
извијати, повијати, пресавијати, пре­ арх. -уЙ.бука,лупање
вијати, прегибати, угибати, увијати, крилатица ж В. кредо 1.
искривљавати, витоперити в (- не­ крило с О В. страна в (део неке гру­
кога) окривљавати, оптуживати, те­ пације) фракција, подгрупа
ретити, набеђивати, нападати, баца­
криминал м О иравн. (било ко­
ти кривицу изр., пришивати кривицу
ја против правна делатност) крим и ­
изр . фам.
налитет, злочинство, злочинаштво,
кривица ж кривња, грешка, вина
одметништво, мафијашење в фам.
арх., виност арх. - уи. грешка 1. (свет криминала) криминалци, ма ­
кривоверан прид. В. безбожан фија
кривоверје с В. јереза 1. криминалац м (који се одао кри­
кривоноr прид. В. бангав 2. миналу) злочинац, мафијаш, тајкун
кривотворити несврш . прел . О фам. - суж: убица, лопов, разбојник,
(стварати нешто ради обмане) фал­ фалсификатор, силоватељ, педофил
сификовати, патворити, мењати, ис­ крии м бот. (лат. Lilium candidum)
кривљавати, обмањивати в еуф. В. реј: бели крин, бели љиљан, бела але­
лагати луја, бела лилија, бела лиља, бели
кривудав прид . витичаст, вијугав, жуљ, бели замбак, бијела богиша, би-
криптонитlкрпа 280

јели лијер, жиљ, занбак, крен, лелуја, гуда ре!. @ арх. в. мрља

лиљ, лимбар, лир крнтија ж (дотрајала ствар) шкло­

криптонит м јадарит поција, олупина, крш, кршина, ста­

кристаn м стакло, ведрац реж, старудија, распад фам. , канта

критеријум м О мерило, пока­ жар!. - уи. скаламерија 1.

затељ, показивач, аршин, скала, ле­ крњ прид. сломљен, одломљен, зало­

ствица, мера, критериј хрв. @ канон, мљен, оштећен, откинут, делимичан,

норма, правило,закон,начело, прин­ дефектан, фаличан, полован, непот­
цип, пропис, стандард, законитост, пун, некомплетан, нецеловит, мањ­

мерило, критериј хрв. кав, парцијалан, манљив реШ., недо­

крити несврш. прел. (не допуштати статан реШ. , одбијен реш.

да се нешто види или примети) са­ кров м О (покривач, горњи део куће)
кривати, скривати, тајити, прикри­ .. - уи . надстрешница @ фи!. в. дом
вати, заташкавати, затрпавати фи!., кројач м шнајдер, абаџија (кројач
пригушивати фи!. одеће од грубог сукна)ре!. , терзија
критизер м в. гунђало 1. арх.

критиковати несврш. прел. (изно­ кроки м О в. нацрт 1. @ в. костур 1.

сити неповољно мишљење о некоме крокоДиn м зоол. (врста водозем­
или нечему) приговарати, пребаци­ ца, лат. Crocodilia) ..
вати, замерати, кудити, износити кромпир м бот. (лат. Solanum tube-
критику, нападати, осуђивати, пљу­ rosum) ре!: кртола, патата, бурбулка,
вати фи!. фам. - уи. звоцати, жалити грунбир, земљак, зимак, компијер,
се, оговарати корун, кртула, кртуља, крумпијер,
критичар м О (онај који стручно крумпир, крумпиш, кумпир, подзе­

процењује вредност неког дела) ре­ мљица, рашак

цензент; приказивач, просуђивач, крос м в. (такмичење у трчању кроз

просудитељ, евалуатор, интерпретер, природу) крос - контри, трка, утрка
оцењивач, процењивач, коментатор, кротак прид. О покоран, дисципли­
аналитичар @ в. гунђало 1. нован, послушан, миран, привржен,

критички прил . аналитички, теме­ скроман, невин, благ - уи: марљив, та­
љито, детаљно, методично, просу­ чан, невин 1., благ @ покорен, укро­
ђивачки, подробно, аналитски, ева­ ћен, подјармљен, обуздан, савладан,
луаторски, темељно, рецензентски, овисан, зависан, потчињен, подре ­

оцењивачки ђен, ропски, приљежан

кричање с О в. крика @в. дерање 1. кроткост ж в. морал

кричати несврш . непрел . О в. дерати крочити сврш . непрел . О в. ступити

се @ в. јаукати 2. @в. кренути

крма к м (мужјак свиње) прасац, гу­ крошња ж (горњи, разгранати део

дин ре!. дрвета) грање, круна реШ .
крмарење с О (управљање кр­ крпа ж О дроњак, прња, рита, поде­
мом) кормиларење, бродарење @ в. рина - ре!. траља, дроња, трица, тра­
вођство 1. ња, липаћур, лапат, лепе так, лантар,
крмача ж О (женка свиње) прасица, лиспар, цуња арх. @ (комад тканине
 крпарење I крутити се
281

који се употребљава у кухињи) сал­ реШ . @ заокругљен, заокружен, окру­

вета - сл. прегача, кецеља, столњак

гласт, округао, обао , заобљен, лоп­
таст, прстенаст, трбушаст, тикваст,
@) (крпа за прање судова) судопера,
кугласт, мехураст, бундеваст, бачваст,
пачавра, испирача, судоперка фам.,
јагодаст, јабучаст - уи. јајолик
трулекс фам.
кружити несврш. непрел. врте ти се у
крпарење с фиг. нестручност, ама­
теризам, непрофесионалност, почет­
круг, обилазити, лутати - уи. лутати

ништво, нестручњаштво, непрофе­ кружница ж (затворена крива ли­

сионализам, прчкарија, петљанија, нија) в . круг 1.

петљанција, петљање , аматерство, круна ж О (симбол владарског до­
крпарија, крпеж, крпање ре!., клепо­ стојанства) .. @ фи!. в. владар @) фи!.
тина ре!., дилетантизам жар!. , фуше­ в. власт О в. венац 1. 0 фи!. в. врху­
рај жар! . нац 1.0 в . врх 1. е крошња

крпељ м заол. (лат. Ixodes ricinus) крунисати се сврш. О (прогласити

шклопац ре!. се за краља) устоличити се@ победи­
крстарити несврш . непрел . в. лутати ти, окрунити се, овенчати се, триј ум­

крстасти копитњак м бат. (лат. фовати, стећи награду, успети

Апеmопе hepatica) ре!: јетренка, крупа ж в . град2

аленчик, веллика златна дителина, крупан прид. (који се истиче сво­
дули-леб, златни трилистник, јатрен­ јим обимом И величином) голе м,
ка, јетерник, мачка, мачкина очеса, знатан, замашан, корпулен т ан, си­

племенити џигеричњак, саса плава, лан, велик, обиман, поприли ча н,

тројица, шумарица гломазан, кабаст, повелик, по већи ,

крстушац м бат. (лат. Polygala аmа­ позамашан, развијен, разгранат,

ra) ре!: крестушац, кија, опутина, вели (и вељи) ре!., громазан фам .,
гомољица, горка модра, бресињача, подрастао реШ., немали еуф, коџа
млекача, горски крстушац неиром . ре!.

крт прид. ломљив, ломан, неотпо­ крупноћа ж в. корпуленција

ран, скршив, трошан, фрагилан, крут прид. О усиљен, вештачки ,

танан, дробљив, кидљив, кршљив , уштогљен, укочен, извештаче н,

мрвљив, сломљив, крхак, разрушив, неприродан, завезан, суздржан,

нежан фиf. стиснут, артифицијалан , службен

кртица м ж О ЗООЛ. (лат. Таlра euro- фи!., уштиркан фам . , као свињска

реа) крт, кртовинац @ фи!. в. марљи­ нога фам. изр . , заузлан реШ. @ з а­
грижен, задрт, догматичан, нето ­
вац "
лерантан, тврд, доктринаран, дог­
Kpyr м О беочуг, кружница, пр­
стен, колут, котур, коло, венац, ал­
матски, фанатичан, уских погледа/
ка, обруб , обруч, витица, бандажа видика изр . , праволинијски фи!. ,
ре!. , колобар ре!., сер кл реШ . @ дру­ једнолинијски фи!. @) в. строг О в .
штво, братија, екипа, компанија, чврст 1.
дружбина, дружина, шквадра ре!. , крутити се несврш. кочити се,

друштванце фам. стврдњавати се, укрућивати се , гу­

бити еластичност/гипкост, крутити
кружан прид. О (који се креће у
кругу) цикличан реШ., циркуларан (неки део тела)
крутост I кужан 282

крутост ж 6 . тврдоћа непроходан , дивљи, нераван , гриче­

круцијаnан прид. 6. најважнији 2. вит Хр6 .

круwина ж бот. (лат. Rhamnus fran- крwевит прид. 6. кршан

gula) ре!: пасја леска, крковина, смр­ крwевитост ж т уи . неприступач­
дљика, гаш;ьика, кркавина, пасдре­ ност

новина, пасја лијеска, пасјаковина, крwити несврш . прел. О ломити,

пасје грожђе, псиковина, труслико­ сламати, крцати, разбијати , кидати,
вина, тршлика
размрскавати, крхати, крцкати, ко­
крушка ж бот. (лат. Pirus domestica) * мадати, лупати, преламати , ламати
круwковача ж виљамовка, крушка реШ. , поламати реШ. - уи . уништа­
фам. вати е (не придржавати се правила
круwчица ж бат. (лат. Centaurea или не поштовати нечија права) на­
phrygia) ре!: шумски различак рушавати, газити, огрешивати се, по­

крхак прид. О 6. ломљив е фи!. 6. вређивати,прес~упити

нежан в фи!. 6. болећив крwити се несврш. О ломити се,
крхкост ж О 6. болећивост е 6. не­ сламати се, разбијати се, кидати се,
жност 1. разарати се, раздвајати се, распадати

крхотина ж комад, парче, окрњак, се, крхати се, цепати се, пуцати, пр­

парампарче, остатак , одломак, фра­ скати е (ићи по лошем путу) ломата­

гимен(а)т, заломак, патрљак фам., ти се, ломити се, потуцати се в фи!. 6.

крњадак фам., крњетак фам. - ре!. мучити се 1. О фи!. 6. двоумити се 0

ломатак, баждрљак, батаљица, бадр­ фи!. (превише се бринути о некоме)
љица,рбак,бадрљак,рбина ломити се, сатирати се

крхотине ж мн. срча, лом, крш, олу­ кубизам прид. 6. апстрактна умет­
ност
пине, крах, остаци, парампарчад,
парчићи, труње, треска ре!. куван прид. барен, обарен, згото­
крчаr м врч, кондир, бокал, ћуп, вљен, припремљен

ибрик, бардак, жара, амфора, букар кување с барење, варење, припре­

ре!., покал рег., букара ре!., букал мање, кухање Хр6.

ре!. , тестија ре!. , роменча ре!. - уи. кувати несврш. прел . О (спремати
чокањ, ваза храну) готовити, припремати, вари­
крчма ж 6. кафана ти, кухати Хр6. - суж: динстати, бари­

кр ... а ж О баш. (лат. Anas crecca) ди­
вља патка, кржица е фам. 6. брља
крш м О врлет, камен (о пределу), ка­
мењар, стењак, голет, гребен, рвина,
крас, пресрт, (тешко проходна) пла­
нина, пристрак ре!. , ребар реШ., карст
реШ. , тимор реШ.- уи. кланац е 6. неред
2. в фам. 6. крнтија О 6. крхотине
кршан прид. стеновит, камен, врле­
тан , каменит, ломан, крашки, голе­
тан, брдовит, планински, кршевит,
ти, пржити, пећи е фи!. 6 . петљати
Kyrna ж лопта, сфера .
куrnица ж зрнце, ло птица, перлица
кудити несврш. прел . О 6 . оговарати
е в. клеветати в 6. критиковати
кудрав прид . 6 . коврџав
кужан прид. О (који пренос и зара ­
зу) з аразан, инфективан, прилепчив
е (који није у добром стању) смр­
дљив, загађе·н, затрован, прљав - уи.
прљав, смрдљив
 куждрав I куљати

руметин, тракиња , ту р ска пшеница,

куждрав пр и д . 6. ков р џа в

кукаван п р ид . 6. јадан 1. урме'ГИН, фурментин, царевица, ца­

ревка,ченка
кукавица м ж О ж зоол. (птица
сепи ц а, лат. Cuculus cano rus) * е м кукута ж бат. (пат. Conium mасulа­

фиf. ст р ашљивац, плашљ ив ац, шо­ tum) дудика, бопегпав, велика -, тр­
ња, спаби ћ , копебљива ц, ст р а ш и­ буља, п егава -, трубељика, свопина,
ва ц , з е нтарош жарf., пи ч кица нар., мишје жеље, буцуника, отровни гри­
п и ч ка нар., ппачипичка н ар . - уи: њавац , писка, живопина, свињавац,

ку р ва, нитков бзолика, бопигпава, гугутва, бучу ­

кукавичпук м страшљиво с т, п ла­ миж, ц вопика

ш љ и вост, бојажљивост - у и. страх купа ж в. бедем 2.

кукати н е с в рш . н е пр е л . О ј а д ико­ купинарство с (припремање јепа,
вати, запомагати , н арицати, ј а дати куварска вешти н а) куварство, ку­
с е, в р искат и , ламенти р ати, вај ка­ вање, куха р ство ХрВ . - уи. гастро­

т и с е, ј аукати, тужит и с е, пепекати , номи ј а

цми зд р ети, вити , вапи т и , с тењати , купминација ж в рхунац, врх, зе­
г ринт ати , ај мекат и pef. - уи : т угов а­ н ит, ј ек, в рш а к, к пи макс, највиши
ти, завиј ати 2. , вриштати, јаукат и 2., степен, нај ви ша тачка, круна фиi.,
му ч ити се 3. - сл. уздисати е р и да­ усијање фи/. , е кс таза фи!., усијаност
ти , п пакати , цвипети , ли т и/ р о н ити фи!. , плафон фам. , финале фам. фи!. ,
с уз е , јецати, грцати, шмрцати , цми­ коначни ц а ХрВ.
зд р ити Uof., слинити Uof. - у и . му­ купоар м 6. х одник 1.
ч ити с е 3., ј аукати 2.
купт м О (религ ио зно поштовање
кукњава ж вапај , за п омага њ е, јаук,
божанст ва, ли ца ипи п р едмета) 6 . ве­
ј ади к оваље, тужњав а, лепек , ц ви ље­
р овање 1. е 6. обожа вање
ње, н а риц ање, крик, поз ив у помоћ,
куптивисати несврш . п р ел . чувати,
пепека ње, ппакање , рид а њ е, ко п еч
узгајати, пазити , гај ити, обрађивати,
pef. , ај мек ре!.
обделавати, гој ит и арх. - суж: сејати,
кукољ м бат. О ( пат. Agrostemma
садити
githago) ре!: врањи кљун, г о па, гр а­
куптура ж О (с в е укупност матери­
в ор , гр ако р , гр ахор , гуг о п, зв и здан­
ј алних и духовних вр едности које је
кук о љ , какпи ц а, к акоп, кокоп, кост р е ­
чове ч анст в о ство р ило) цивилизаци­
ба,кукуј, опачан, ћу р ек,уроди ца , цр ­
ј а е 6. об р азовање в 6. отмено ст
н и кумин е В. ко р ов
куптуран пр и д. 6. љубазан
кукурек м бат. ( пат. Helleborus odo-
купук м О кул уч е ње, р абота, тлака,
rlls) р е!: ми р исави к ук урек, кукур иј е­
теглење, пр и с ила н рад, тежачки рад,
ча к, кукурј а к, завпач ни корен, с п р еж ,
к ук ор ек
робиј а фи!., б еглук pef. е 6. мука 2.
кукурикнути сврш. непрел . фам . В. купучење с 6. кулук 1.
и зус т и ти 1. купучити нес вр ш. н епре л . 6. мучи­

кукуруз м бат. (пат. Zea mays) ре!: ти се 1.

гопокуд, дебепача, копомбоћ , к о руза, куљати н есв рш. не прел. (јако тећи,
куку р уза, курељ, куруз, ку р уза, мо­ п р скати у мпазевима) суктати, су­

р уза, мумуруз, према н ту р, пченка, кљати, надирати, ш икљати, бризгати,

кум I курика

избијати, шиктати, липтати, пршти­ реШ. @ несврш. в. корумпирати

ти, прштати, лоптити, врвети, бру­ купити' несврш. прел. скупљати,

ждати ре!., шибати фам., јурити фам. прикупљати, пабирчити, палеткова­

- уи . прскати, цурити ти, паљетковати ре!.

кум м сведок, кумашин ексир. куповање с в. куповина

кумир м идол, фетищ амајлија, кип, куповати несврш . прел. О (приба­

тотем, божанство, златно теле вљати у власништво за новац) наба­
куна ж зоол. (лат. Mustelidae) бепица вљати, прибављати, пазарити, узима­
кунић м зоол. (врста глодара, пат. ти фам. - уи. ппаћати @ в . поткупљи­
Oryctolagus cuniculus) >(- вати

куњав прид . неиспаван, поспан, куповина ж набавка, прибављање,

дремљив, дремован, снен, уморан, аквизиција, 'шопинг, набављање, па­

успаван,непробуђен,неразбуђен,са­ зарење, добава
нен, нерасањен, спављив, спаваћив купус м бот. (пат. Brassica oleracea)
реШ. -уи:мамуран,уморан ре!: капуста, раштањ, бросква, бра­
куњати несврш . непрел. О дремати, шљица, шумарица, ократ

дремкати фам., дремуцкати фам., џо­ купусар м зоол. (врста лептира, пат.
њати фам., њорати фам., кутрити ре!. Pieris brassicae) >(-

- уи. спавати @ в. висити 1. кураж ж в. храброст

купапиwте с О топлице, шодери­ куражан прид . в. храбар
ца (место где је вађен речни песак), курац м нар. (мушки попни орган)
амам (оријентапно - с топпом водом/ фапус, пен ис, уд, попни уд, удо, стид­
паром), базен (затворено/отворено ник, сполни уд, споловипо хрв., пим­
-) - уи: плажа (купалишни простор пек хрв. - фам. мали, мишко, коба­
уз море/реку), бања @ в. плажа 1. сица, курајло, пишић, батина, понос,
... уи. амам чунак, дугајло, мој, чундара, ђока,
купатипо с О бања ре!. - уи. клозет справа, алатка, патка - нар. дика, ки­

@ в. амам та, кара - жар!. буздован, кобаја, туки,

купац м муштерија, потрошач питон, кића - gеч. пиша, куре, паче
купина ж бот. (лат. Rubus fruticosus) курва м ж О проститутка, блудница,
ре!: ежевина, ј.ежина, капинка, копи­ ћошкара, лака роба, професионапка,
на, купињача, купињаш, маљуга, му­ куртизана, лака/јавна жена, нечасни­
рага, оструга, робидница, црна јаго­ ца, продавачица љубави, ноћна дама,
да, црна купина упичарка - фам. дромфуља,опајдара,
купити сврш. прел . О (прибавити у курвача, фунфа, шупљача, профук­
власништво за новац) пазарити, на­ њача, фукса, камењарка, дроца, кур­
бавити, прибавити, узети фам., ма­ ветина, тротоарка, распандркача, фу­
знут и фам. - уи. плаћати @ в. потку­ фа, дроља - арх. кокота - реШ. фукара,
пљивати @ жар!. в. одушевити проституткиња - ре!. курава, курба,
купити' сврш . несврш . прел. О сврш. папандра @ в. кукавица

пазарити, набавити, добавити, наку­ курика ж бот. (лат. Evonymus ешо­

повати, откупити, прибавити, узе­ paeus) ре!: курковина, машљика, мека
ти фам., намаћи жар!., прискрбити шиба, пасја погача, шибовина
285
куриозан I кучка

куриозан прид. в. јединствен 1. курс м О течај, семинар, обука - уи.

настава @ правац, смер, оријентација
куриозитет м чудноватост, нарочи­

тост, изванредност, особеност, нео­ куртаписати се сврш . фам. в. ота­

бичност, индивидуапност, изнимност, расити се

атипичност, посебност, помереност, кусур м повраћај, ресто, остатак

уникатност, својеврсност, ексцен­ кућа ж О стан, стамбена јединица,
тричност, бизарност, својственост, станиште, настамба, боравиште, се­
јединственост, нетипичност, специ­ диште, резиденција, место станова­
фичност, настраност, неуобичајеност, ња форм . , домицил форм., пребив а­
особитост, специјалност, неправил­ лиште форм., адреса фи!., обитава­
ност, ненормалност, оригинапност, лиште реШ. @ дом, домаћинство, кут
изузетност, пекулијарност, извор­ фи!., кров фи!. , легло фи!. , праг фи!.,
ност, самосвојност, спецификум, ди­ матица фи!., гнездо фам., кућица­
вергентност, разпичитост, чудност,
слободица фам . , гајба жар!., огњиште
карактеристичност, двојбеност реШ., арх. , пегало арх., кућанство хрв., кров
осебујност хрв. - уи: реткост, чудо - сл : над главом изр. @ в. домовина
неочекиванос~новина
кућерак м в . копиба
курир м О (онај који преноси вести)
кућни прид. О кућевни, Домаћи,
гпасник, информатор, гласоноша, ви­
приватан, кућански хрв. @ в. аутох­
кач, изјављивач, објављивач, биров,
тон 1.
теклич ре!. , теклић ре!., хаберник
кучка ж О (женка пса) ку ја, керуша
ре!. , тепал ре!., брзотеча арх., покли­
@ (зпа, покварена женска особа) бед­
сар арх. , аброноша арх., абердар арх.,
ница, јадница, злица, злобница, кара­
татар арх. , скоротеча арх., улак реШ.,
конџула, оштроконџа, змија, аждаја,
пеик реШ . - сл: најављивач, поштар @
(онај који преноси спужбену пошту и подмукпица, гадура, роспија, ку ја,

остало) потрчко, достављач пизда нар . , пичка нар.

nабав прид. климав, несигуран, раз ­ лавандин, лаваман, кадин, лежан, са­

лабављан, расклиматан, лелујав, дрх­ хан, леген, каин, леђен - уи. судопера
тав, непричвршћен, незатегнут, не­ nаванда ж бот. (лат. Lavandula оfЛсј­
притегнут, млитав, на лабавим/ста­ nalis) ре!: лавандула, деспик, деспић,
кленим ногама изр. лавандла, лавенда, лавендал, левен­

nабаво прил . неквалитетно, слабо, да, левендол, маријанац, трма, шпик­

лоше, траљаво, лаички, нестручно, нарда

невешто, нестручњачки, почетнич­ nавеж м лајање, лај, лав, кевтање,

ки, шарлатански, климаво, незна­ афкање - уи. завијати 2.
лачки, неприкладно, некомпетентно, nавирати несврш. непрел. В. врдати
тричаво, непрофесионално, мизерно, nавор м О В . корито 2. 6 фи!. лепр­
неизвежбано, недовољно, никакво, шав, питак, неоптерећујући, допа­
без стручности, неквалификовано, дљив, лак ~ фи!. нискокалоричан,
млако, аматерски, непотковано,рђа­ немастан, безмастан, лак О фи!. в.
во, аматорски ре!., дилетантски фам., спор
фушерски жар!. - сл: бедно, јадно nаган прид . О в. лак @ в . насмејан
nабораторија ж (посебно опре­ nагање с измишљање, обмањива­
мљена просторија за истраживачки
ње, врдање - еуф. кићење, фалси­
рад) вежбаоница, радионица - уи. фиковање, патворење, дотеривање,
учионица
кривотворење, зачињавање - фам .
nабуд м зоол. (врста птице мочва­ фолирање, фарбање - жар!. баронија,
ри це, лат. Cygnus) >(-
ложење, ложњава, баронисање , па­
nав м зоол. О (лат. Felis Јео) лаф, краљ љење, пржење - изр . мазање очију -
џунгле uзр. @ фи!. в. јунак 3. фам. в. ре!. лажуњање, клеветање ексир. - уи.
лаф 1. и 2. варање

nавабо м О умиваоник, лав ор - ре!. nагарија ж в. лаж 1.

287 nагатиlnаички

nагати несврш. непрел. прел . изми- 1., прећуткивање @ В. превара

шљати, обмањивати (некога), врдати, nажан прид. О вештачки, тобожњи,
говорити неистину, мазати очи, лаја­ неауте нтичан, неистини т, артифи­
ти, олајавати, лажуњати ре!., панда­ цијелан, подме тнут, непра ви, криво­

ти ре!., пажати ре!., фарбати (некога) творен, ненараван, патворен, фали­

фам., фопирати (некога) фам. , пе­ чан, привидан, апокрифан, само зва­

тљати фам., палити жар!. , барониса­ ни, фалш неирам. фам., лажљив арх.

ти жар!., ложити жар!. , пржити жар!., умјетан хрв., фејк неирам. фам. - уи :
кривотворити еуф . , китити еуф., за­ неприродан, измишљен, крив, погре­

чињати еуф., фапсификовати еуф., шан @ фапсификован, кривотворен,

дотеривати еуф., прекрајати еуф., фејк неирам . жар!.

обилазити истину еуф., патвори­ nажирати сврш. прел. О наместити,

ти еуф., лагуцкати еуф., лагити еуф., удесити, напаковати @ в. фалсифи­

претеривати еуф., причати причу ковати

изр. - уи. клеветати, варати пажљив прид. О (скпон лагању) па­

nагер м О стовариште, складиште, жав, пажив, неискрен, варљив, обма­
магацин, спремиште , депо, комо­ њин, обманљив, преваран реШ., хим­

ра, чувалиште, хангар, одпагалиште, бен арх., маштовит еуф. - уи. лицеме­
сместиште, похранилиште, слага­ ран, извештачен @ арх. в . лажан

лиште - ре!. румплцимер, магазин, nажност ж в. неприродност

сnремник , магаза, колница, ремиза, nажов м пажљивац, пажац, пажа,

покпад, репозиториј @ В. лежај 2. ~ пажовчина, пажљивчина, пажоња,

арх. В. логор 3. паживац, фолирант фам., клеветник,

nадица ж хрв. В. фи ока лажиторба, јаланџија ре!., фалсифи­
nађа ж барка, чамац, бродић, баркун катор еуф., симулант еуф., обмањи­
ре!., бродица ре!. , батура ре!., ђемија вач еуф., пашчина ре!. , паралажа СУЖ.,

арх., арка арх., пловило ХрВ. - суж: чу­ трчилажа суж. , пожач жар!. - уи. ва­
рапица,лопов,пицемер
нак, чун, дереглија, мауна реШ.
nаж ж О измишљотина, неистина,
nазаркиња ж бот. (лат. Asperllla
подвала, махинација, лагарија, пси на, odorata) ре!: мирисни броћ, лазарица,
конструкција, дезинформација, фал­ првенац, јари броћ, ројба
сификат, будалаштина, мит, сппетка, nаик м непознавалац, дилетант, не­

патка, урбана бајка, неистинита тврд­ стручњак, аматер, непосвећеник,

ња, неистинита прича, фама, урбана св етовњак, непрофесиона па ц , не­

легенда, ујдурма, попуинформација, зналица, самозванац, надримајстор ,

фантазиј а, манипулација, прича, по­ приучењак, пајкуш ре!., петљана ц

пуистина, измишљена прича, смица­

лица, гпасина, причам ти причу, шу­
пља/празна прича, лажа, измишљај,
ловачка прича, магпа фи!., бајка фи!. ,
фам. , шарлатан фам., аутсајдер фам . ,
петљавац фам., левак фам., фушер
фам ., труба жар!., постраник ХрВ., не­
упућеник ХрВ.

гатка фи!., мудролија иран., петљари­ nаички' прид . О аматерски, почет ­

ја фам., фоп фам., петљанција фам. , нички, непрофесионалан, невешт, не­

жвака жар!., патворина арх., јалан стручан, никакав, неквапификован,

арх., патка СУ)/(. - уи. дезинформација траљав, непоткован, некомпетен тан,
nаички I nакрдијаw
млак, неизвежбан, шарлатански, не­
прикладан - уи: лоw, јадан, бедан е
(који је ван утицаја и делокруга цр­
кве) световни, световњачки, профан,
секуларан, мирски, мирјански, гра­
ђански, нецрквен, лајкушки ре!.
nаички' прил . неквалитетно, слабо,
лоше, траљаво, нестручно, невешто,
нестручњачки, почетнички,
тански, незналачки, неприкладно,
некомпетентно, тричаво, непрофе­
сионално, мизерно, неизвежбано,
недовољно, никакво, без стручности,
неквалификовано, млако, аматерски,
непотковано, рђаво, аматорски ре!.,
дилетантски фам., фушерски жар!.
сл: бедно, јадно
nајав прид. (који говори пакосно и
уврељиво) језичав, брбљив, брбљав,
који има велику језичину изр.
причљив
nајавица ж в. брбљивица
nајање с О в. лавеж е фи!. в. бр­
бљање @) фи!. в . лагање 2.
nајсна ж (танка и уска даска за огра­
де или поДове) гредица, летва
легало, лајстна, леја, пајанта, лемез,
лајтсна, панта, баскија, леха, банда,
жиока, чиока - суж: улога ре!., удлага­
уи: пречка- сл: дашчица, врљика ре!.
пак прид. О лак, олак, лагачак, лага­
шак, лагахан ре!., лаготан ре!., вазду­
шаст фи!. е фи!. лепршав, неопте­
рећујући, питак, допадљив, лаган @)
фи!. нискокалоричан, немастан, без­
мастан, ла ган 6 фи!. в. спор
nакат м анаШом . .... уи. зглоб
nакеј м слуга, батлер, послуга, со­
бар, чуваркућа, дворилац, пазикућа,
поданик, подређени, служитељ, ску­
тоноша, подворник, покућар, послу­
жник, надзорник послуге, понизник,
покорни к, униформисан слуга, по­
дворитељ, послушник, дворјаник,
288
момак, кућни момак, посилни лакај
ре!. , ушјер ре!. , коморник ре!., слуга н
ре!., ленственик ре!., измећар ре!., де­
тић ре!., сужањ ре!., потрчкало фам.,
потрчко фам. , трчкарало фам., потр­
кало фам., послужитељ форм. , тева­
бија арх., клетвеник арх., камердинер
арх. , вазал арх., васал арх. ре!., калфа
шарла­ арх., цербер арх. реШ., кумординар
реШ . - уи: роб, плаћеник 1., служавка
- сл: коњушар, секретар, домар
nакирати несврш. прел . в. гланцати
nаком прид . в. похлепан 1. и 2.
nакомац м в. изјелица
nакомисnен прид. О (који без мно­
-
го размишљања доноси важне одлу­
ке) лакоуман, лакомишљен, непро­
мишљен, несмотрен, брзоплет, нагао,
неопрезан, необазрив, непажљив, не­
- уи.
разборит, плах, прек,летичаст, неод­
говоран, лежеран, фриволан, ветре­
њаст, брзорек - уи. наиван, недозрео
е в. наиван
nакомисnеност ж О в . наивност е
в. лежерност
- ре!.
naKOHor прид . О в. брз е в. жива­
хан
nаконски прил . О лаконички, је­
згровито, кратко (и јасно), збијено,
сажето, концизно, краткореко, једро,
садржајно, изразито, згуснуто, лапи­
дарно, сентенциозно, телеграфски -
уи. јасан, битно е штуро, шкрто на
речима, недоречено - уи. површан
nакоћа ж О (својство онога што је
лако) лакост, лакота, лаганост, јед­
1.
ноставност, лежерност, ласноћа ре!.,
фацилитет реШ., колајлук ре!. е в.
спретност
nакоуман прид. в . лакомислен
nакрдија ж в. враголија
nакрдијаw м аниматор, забављач,
весељак, луда, шегач, шаљивчина, ло-
 nакрдијаwки nарма I

ла , шаљивџија, шаљивко, враголан, nандарати несврш. непрел. фам. О в.

шаљивац, комедијаw, шерет, бећар, лута'rи е в. лелујати 1.

ђаволан, комедијант, завитлант, зев­ nандати несврш. непрел. рег. в. лу­

зек, обешењак, лутак фи!. - фам. луц­ тати

прд, спрдач, зафркант, џумбушлија, nандрање с фам. в. лутање 1.

спрдало, зезант, зезатор, спадало - ре!. nане с зоол . (срнино младунче) срн­
арлекино, егленџија, бајацо, леро, па­ че, јеленче, јеленак, бамби фам.
јацл, пајацо, харлекин - нар. зајебант nаниnист м бат. (лат. Linaria vulga-
_реШ . ограшеновић, бургијаш - суж. ris) ре!: жута зевалица, богородичин
комичар, 'арлекин, циркузант, гутач лан, дивљи лан, ланчић
ватре, циркусант, глумац, мимичар, nансирање с О (- ракете или про­
пантомимичар, жонглер, пајац, клов­ јектила) избацивање е (- прои звода
нклаун хрв. - уп. блесан 2. или вести) избацивање, пуштање, пу­
nакрдијаwки прид . в. забаван штање у оптицај/јавност, пласирање
nакташ м в. каријериста nансирати несврш. прел. О (- ра­
nакташење с в. каријеризам 1. кету, пројектил) избацивати, слати у

nаnока ж ре!. в . вилица

орбиту е (- производ или вест) из­
бацивати, пуштати, пуштати у опти­
nама ж зоол. (лат. Lama glama, L. ра­
цај/јавност, пласирати
cos) љама
nанути сврш. непрел. О (огласити се
nаментирати несврш. непрел. в.
лавежом) залајати е фи!. в. изустити
кукати 1.
1. @) в. лупити 2.
nамињање с в. лајање
nанци м мн. лисице, окови, вериге
nампа ж светиљка, лучлампаш арх. -
арх. , букагије арх., узе ре!., негве ре!.,
суж. петролејка, уљаница, фитиљача
синџири ре!., крдена ре!., комостра
- уи . светиљка, батеријска лампа
ре!., лисичине суж.
пан м бот. (лат. Linum usitatissimum)
nанчан прид. О (који је од ланаца)
ре!: кетен, лен, преслеј, ћетен
ланчаст, веругаст ре!., верижаст ре!. е
nанац м О в . огрлица и
2. е в.
1. повезан, везан, у колони/низу
посредник 2. @) (планински -) в. ве­
nанчаст прид. в. ланчан 1.
нац 5.
nанчић м в. огрлица 1.
nандара м фам.. врдалама, проби­
nапавица ж бљузгавица, бљузга
свет, ветропир, хохштаплер, вртиреп,
фам., бљуз ре!. - сл: град, киша
ветрењак, фићфирић, превртљивац,
nапидаран прид. збијен, кратак, са­
летипас, летиветар, звијук, шврљало,
жет, јасан, језгровит, конци за н, згу­
аламуња, шеврдало, ђилкош ре!. , ви­
снут, сумаран, лаконски, снажан фи!.
раун ре!., лаур ре!. , којекаковић фам.,
цвећка фам., вртигуз нар., јебиветар
- уи. прецизан

, . nапрдање с фам. в. брбљање

нар., ветрогоња арх., голоигра арх.,

витлија арх., хлапимуха ре!. - уи: по­ nапсус м в. испад 1.

кварењак, враголан, ленштина, скит­
nарва ж личинка хрв., ларфа реШ.
ница
nарма ж О граја, бука, крика, тут­
њава, врева, драње, викање, вика, га­
nандарање с фам. О в. лутање 1. е
лама, жамор, узвикивање, трештање,
в. њихање 1.
пармати I певента 290

писка, урликање, јаукање, урлање, јући, блудан, зазоран, сраман, рас­

цика, дрека, кричање, дерњава, ври­ калашен, запрепашћујући, безочан,
ска , повика, цичање, дерање, рика, бешчедан, стидан арх., увредљив
цилик, циликање, повици, узвици, еуф. е заводљив, чулан, опсцен, го­
жагор, хука, алаука, гунгула, кре­
ЛИцав, опојан, љут фи!. жар!., пикан­
штање, галамљење, халабука, заглу­ тан фи!. жар!. , врео фи!. - сл: прово­
шност, грдња, бучност, грајање, гла­ кативан,еротичан
сност, пиштање, бобот, џева, громор,
пасцивност ж О 6. изопаченост 2.
урнебесна вика, вриштање, вриска­
е6. пожуда
ње, дозивање, брујање, клокот, хучка,
патити се сврш. О (почети нешто
хучање, туљење, таламбасање фи!. ,
радити) прихватити се, примити се,
урнебес фи!., орњава ре!., орљава ре!.,
приступити, започети е 6. ухватити
дерачина фам., скрика арх. , весак
арх. ре!., дерача арх. , врка арх., брека
паф м О (поуздан човек, омиљен
арх. , рогобор арх., тарлабука арх. , ха­ у друштву) лафчина, мангуп, даса,

лак реШ., џакање реШ. - сл: роморење, момчина, баџа, јуноша, фрајер фам. ,

брбот арх. , зов, ромор е 6. лупање клипан фам. , ђетић ре!., силан човек,

пармати несврш. непрел . 06. дерати

леро ре!. е (који се лепо облачи) ки­
цош, мангуп, лутак, лепотан, лепо­
се е 6. бучати 2.
танер, даса, лицкало, гизделин ре!.,
пасица ж зоол. (лат. Mustela nivalis)
гиздавац арх., фрајер фам., шмекер
з ердав ре!.
жар!. , шминкер жар!. , фенсер жар!.
паскав прид. О 6. слаткоречив е по­
пахорење с 6 . вијорење
хвалан, хвале вредан, узоран, приме­

ран,добар, завидан паштипо с ималин, викс, паста за

паскавац м 6. опортуниста
обућу, лак, маст, гланц фам.
паштити несврш . прел. 6. гланцати
паскање с улагивање, удворавање,
удворба, галанција, удварање, поди­ пебпебија ж бат. 6. наут
лажење, повлађивање, ласка, хваље­ певак' м точило, точир - ре!. пирија,
њ е, качење реШ . шпијерлица, шпирлица, трахтур, ту­
паскати несврш. прел. О (говорити лаица, лакомица

лепе речи , задовољавати нечију ам­ певак' м фам. О леворуки, шувакли­

бицију) хвалити, годити, пријати е ја , шувак - уи. левица е 6 . анонимус
(претерано хвалити) 6 . улагивати се 2. @ 6 . трапавко
пасо м (коноп за хватање стоке) 6 . певати несврш. непрел. прел . 6. лити
конопац
певента м ж луталица, б е скућник,
паста ж зоол. (лат. Hirundo rustica) ветрењак, скитничар, скиталац, ту­
ластавица, циганка ре!. марало, номад, уличар, пробисвет,
пастинак м ре!. 6. одмор 1. беспосличар,цуњало, вагабунд, скит­
пасциван прид . О скаредан, ра з ­ ница, скитарало, селилац, потуцало,

вратан, срамотан, опсцен, саблазан , чергаш, бангалоз, уличњак , потуцач ,

раскалашан, вулгаран, скандалозан, авантуриста, мувало, протуха, лопи­

грешан, похотан, разуздан, бесра­ на, скитало, скитач, блудилац, поту­

ман, нечастан, перверзан, сабла­ кач, бангало, луњало, басало, лута­
жњив, бестидан, шокантан, запању- лац, клошар, трампер, клатеж, ходач,
291 певиlпеђа

вагант, фукара, пустолов склон лута­ завештај, запис, наследство, наслеђе,

њу/лаким уживањима, човек с улице, задужбина е арх. 6. изасланик
вечни путник, ходалица, јурук ре!., nereHAa ж мит, бајка, предање, фан ­
потепух ре!., ајван ре!., вандрокаш тастика, скаска, фикција, сага, при­
ре!., лонција ре!. , хахар ре!., тепац ре!. , повест, предајна прича, еп, писано
вандровац ре!., гурбет ре!. , јалијаш предање, предаја, фантазија, усмено
ре!. , лангов ре!., блатотеп фам. реШ., предање, кажа, гатка, припове т ка ,

клатарало фам., шалабазало фам. , дело фам . , читије арх. - суж: научна
лангара реШ., скитник реШ . , ландо­ фантастика , епска фантастика - у и:
кур ио!. реШ. - уи : ветрогоња, адра­ прича

повац, пропалица, вуцибатина, лола, пеrија ж вој . О (највећа војна ј ед и ­

просјак, мангуп, протува - сл: чергар, ница римске војске) *е (војна једи ­
бадаваџија, птица селица фи!. , апаш ница уопште) снаге, трупе, арм ија,
певи прид. О (који је с леве стране) * војска - уи. војска
е фам . 6. безвезан пеrитиман прид. О 6 . легал а н е 6 .

певица ж (лева рука) шувака, лева­ веродостојан

ка, леваја жар!. - уи . левак2 1. пеrитимација ж О исправа, доку­
певоруки м 6 . левак' мент, исказница, лична карт а , гр а ­

neranaH прид . (који одговара пропи­ мота ре!., личњак фам. , папири фам.,
сима и правним нормама) допуштен, аусвајс жар!. - уи. акредитив е 6. ле ­

законит, исправан, важећи, валидан, гализација

дозвољен, вредећи, ваљан, легити­
ман, ауторизован, одобрен, уставан,
правоснажан, признат, законски, пу­
новажан, непоништен, незабрањен,
правомоћан, пуноваљан, по закону,
прописан, регуларан, правоваљан
nerno с О (место где се легу или ко­
те животиње) легало, јазбина, гне здо,
насад, лежај, ложа, лог е (младунчад
неких животиња) животињски по­
род, кот, накот @ фи!. (место на ко­
јем се нека група скупља и одакле се

реШ. нешто шири) стециште, средиш т е,

пеrапизација ж одобравање, до­ жариште, центар, гнездо фи!., гро­

тло фи!., језгро фи!. - уи . средиште О
пуштање, дозвола, озакоњење, леги­

тимација, озваничење, овлашћење, фи!. 6. корен

ауторизација, верификација, регула­ пед м клизавица, поледица - ре!. ве­

ција, поткрепљење (нечијим аутори­ драц, тоциљајка, гладац, голомрази­

ца, ведрињак, ведрењак
тетом), узакоњење, озакоњавање, по­
закоњење, регулисање, прописивање педан прид. 6. леден

пеrаПИЗ0вати сврш . прел. дозво­ педен прид. О хладан, зимски, мра­

лити, опуномоћити, допустити, оза­ зан, мразовит, свеж, ледан, прохла­

конити, одобрити, омогућити, озва­ дан, студен, мрзли, мрзао, ледњик а в ,

ничити, ауторизирати, регулисати, ледовит, леденичав, смр з нут, хладан

оверити, овластити, ауторизовати (и као лед, као лед, зимовит - сл: зубат,
-ирати), верификовати (и -цирати), озебао, промрзао е фи!. 6. безосећа­
поткрепити (нечијим ауторитетом), јан

овјеровити Хр6. педи на ж 6. ливада

neraT м О оставштина, завештање, пеђа ж анаШом. плећа, хрбат, плећке ,

nежај I nента 292

крстаче, хрптењача фи!., кичма фи!.,

мелем 49 фиf. помоћ, спас, накнада,
крижа фам. ре!., грбина фам., кркача дерман ре!.
фам., грбача фам., бек жар!.
nеканомантија ж ~ уи. магија 2.
nежај м О постеља, кревет - ре!. по­
пекар м доктор, медицинар, терапе­
чиваљка, лежник, почивалиште, ле­
ут, ранар, ранарник, исцелитељ, хе­
гало, ложница, лежиште, почивало,
ћим ре!., барбир ре!. , ., лечитељ реш.,
лежница, лог, ложе - суж: лежаљка,
доца gеч., лијечник хрв. - суж: хирург,
хамак, канапе, канабе, отом ан, креве­
зубар, ортопед, педијатар, оторино­
тић, кауч, диван, пољски кревет, во­
ларинголог, травар, врач, друид, би ­
дени кревет, мрежа, креветац, софа,
љар,видар
висаљка 49 зглоб, лагер, лежиште
nекарна ж в. апотека
nежати несврш . непрел . О прострти
nексикон м О споменар, албум, ис­
се, испружити се, лешкарити - уи. од­
поведник арх. 49 речник, глосар, во­
марати се, спавати 49 боловати @) на­
кабулар, словар арх., дикционар реШ.,
лазити се, бити смештен, стајати - уи.
логат реШ., тезаурус реШ.
боравити О в. одговарати 2.
nекција ж О предавање, настава,
nежеран прид. О комотан, безбри­
час, обучавање, по(д)учавање, обука,
жан, немаран, слободан, нехајан, ко­
поука, сат хрв. 49 радна јединица, за­
ЈИ се угодно осећа 49 в. непромишљен
датак, вежбање, задаћа хрв. @) опоме­
1. @) в. једноставан 4.
на, укор, прекор, поука, наук,грдња
nежерност ж немарност, немар,
nеnек м в. кукњава
неодговорност, јавашлук, нехајност,
непажња, незаинтересованост, комо­
nеnекати несврш . непрел. О в. кука­
ти 1. 49 в. ридати
ција, комотно ст, комодитет, необзир­
ност, инерција, индоленција, небрига, nеnујав прид. љуљав, лепршав, мли­
несавесност, површност, занемари­ тав, ландарав, лелујаст, лепетав, ле­

вање, равнодушност, лакомисленост лијав ре!. - уи. лабав

небр.ижљивост, инертност, нехај: nеnујање с О в. њихање 1.49 в. ви­

нехаЈање, огуглалост, индолентност, јорење
непажљивост, безбрижност, распу­ nеnујати несврш. непрел. прел . О не­
штеност, неозбиљност, немарење, ла­ ирел. клатити, вијорити се, лелујати
коумност, запуштање, нетемељитост, се, вити се, лепршати, гибати се, њи­
необазирање, немарљивост, навора­ хати, лебдети, повијати се, лахорити,
ност ре!., мурдарлук ре!., фјака ре!. , витлати се, треперити, климати, љу­
флегма фам., брљивост фам., аљка­ љати се, колебати, млатарати, лепи­
вост фам., хај-нехај фам., непомња рати ре!., лектати ре!. 49 ирел. в. ви­
реш. , непомност реШ., непомњивост тлати 1.
реШ., неподузетност хрв. , незаинте­ nемати несврш. прел . фам . в. млати ­
ресираност хрв. - уи: лењост ти 1.
nежиwте с в. лежај 1. и 2. nемати се несврш . фам. в. тући се
nек м О медикамент, мелем ле­ nенствовати несврш. непрел. в.
карија, средство, препарат, л~кар­ ленчарити

ство арх., фармакон реШ., медицина

nента ж (широка трака на рамену)
реш., дерман ре!.- уи. противотров, трака, врпца
293 nенчарење I nеп

nенчарење с в. лењост легањ, ленга, полтрон, ласногуз, ле­

nенчарити несврш. непрел . беспо­ њак, јебиветар жар!. - арх. окламаш,

сличарити, лешкарити, дангубити, степихлеб, ветрогоња, адраповац,

беспосличити, пландовати, ленство­ предрштина - уи: битанга

вати, замајавати се, излежавати се, nењ прид . лењив, ленив, лен, нера­

лењствовати,доколичарити, празно­ дан, нерадин, немарљив, немаран,

вати, трошити време (улудо), доко­ неделатан, дангубан, залудан, мли­

нисати, не радити, губити/траћити тав, неактиван, пасиван, инертан,

време, готованити, прикраћиватиl индолентан, докон, доколичан, бес­

убијати време, траћити време, седети послен, непокретан, непродуктиван,

(скрштених руку), доколичити, жи­ јалов фи!. - уи. беспослен, ленштина

вети на туђи рачун, бити некористан, nењивац м О в. ленштина 49 зоол . ,.
хладовати, хватати зјала, вегетирати (шумски сисар, лат. Bradypodidae)
фи!., зурити у празно изр. - фам. тру­ nењост ж ленчарење, нерад, беспо­
лити, блејати, дембелисати, цркава­ слица. пландовање, доколичарење,

ти, зијати, извлачити се, чварити се, дангубљење, бадависање, доколица,

медитирати, зјакати, џабалебарити, беспосличење, беспосличарење, из­
зевати, красти богу дане изр., млати­ лежавање, лењствовање, неупосле­

ти празну сламу изр. , продавати зјала ност, траћење времена, неделатност,

изр., красти време изр., бројати зве­ празновање, доконарија, дембелиса­
зде изр. - ре!. ленгарити, ленчовати, ње фам. , медитација фам., џабале­
левентовати, клинчити, бадаваџити, барење фам., вегетирање фам. фи!.,
ленити, мајати се, ластовати, мук­ лежачина фам . , докоњаштво реШ.,
ташити, бадавадисати, цмарити се, елбетовање реШ., левен товање ре!.,
ландовати,џабалучити лежникре!.

nенчина м ж в. ленштина nењствовање с в. лењост

nенчуга м ж в . ленштина nењствовати несврш. непрел . в.

nенwтина м и ж лењивац, ленчу­ ленчарити

га, нерадник, беспосличар, дангуба, nеп прид . красан, допадљив, наочит,

згубидан, залудник, залудничар, за­ примамљив, сладак, згодан, при­

бушант, зевало, доколичар, дембел, влачан, блистав, цакан, фин, стасит,

лезилеб, лезилебовић, немарник, ба­ љубак, допадљив, вабљив, меден, ин­
даваџија, трут, беспосленичар, бес­ тересантан, елегантан, атрактиван,

послењак - фам. џабалебарощ луф­ кићен, дражестан, мамљив, луткаст,

тигуз, стрвина, ландара, трут, тру­ леполик, красотан, чаран, лепушкаст,

тина, ветропир, фрајер, пенгуз, лења наочит, убав, замамљив, рафиниран,

буба, мртво дувало, паразит, зевало, грациозан, мио, феш неиром . реШ.,
луфтер, шалабајзер - ре!. гњилац, кицошки фам. арх., гиздав арх., ми-.
гњилавац, лежачина, ленчина, бан­ ловидан реШ., изгледа н ре!., мило­
галоз, липсотина, цркотина, мрци­ лик арх. , зоран ре!., уписан ре!., гле­
на, зијало, мртваја, ладолеж, ленац, дан реШ., шик неиром. фам., дојмљив
левента, ленчура, лењак, гопанфер, хрв. ексир: божанствен, прекрасан,
лежак, муктаџија, пизун, лазарон, очаравајући, божански, заноса н, чу­
потепух, пежикар, Ilепек, бадавњак, десан,диван,б~ковит,нестваран,ча-
 I
лепак лепршав 294

робан, омамљив, изврстан, узвишен, зерица, сомун, лепињица, погачица,

бајан, сјајан, прелеп, импресиван, конфект реШ . , колач (пециво посве­

хипнотичан, небески, предиван, са­ ћено благдану), коло (хлеб који се ме­
вршен, фантастичан, фасцинантан, си на Бадњи дан), жемља ре!. , шлапи­
бајослован, блештав, величанствен, ца ре!., потица ре!., лопарка ре!., кру­

невероватан, као дијамант, раскошан , шчић хрв . - сл: тесто, пециво, хлеб
анђеоски, ексклузиван, чудесно леп, лепињица ж в. лепиња

дивотан, васељенски, небесни, пре­ лепљив прид. О прионљив, приле­

сладак, дијамантски, одушевљавају­ пљив, самолепљив, вискозан е уле­
ћи, рајски, задивљујући, неодољив, пљен, умазан, замазан - уи . прљав
као из сна, велелепан, магнетичан,
лепљивост ж прилепљивост, само­
вишњи, замаман , као са слике, осо­ лепљивост, вискозност

бит, посебан, вансеријски, великоле­ лепоречив прид. в. слаткоречив

пан реШ., супер неиром. фам., екстра
лепота ж О красота, љупкост, уба­
неиром. жар!., невиђен жар!., фила­
вост, миљушност, леполикост, чар,
делфија неиром. фам., светска класа
драж, привлачност, милина, атрак­
фам. изр., боли глава фам. изр. , же­
тивност, пријатност, миловидност,
шћи неиром. жар!., до јаја жар!. изр., шарм, симпатичност, грација, склад,
прва лига фам. изр., страшан жар!. складност, сјај фи!., лепотиња ре!.,
- уи: добар, отмен, одличан - сл: узбу­ згода ре/. - ексир. дивота, чудесност,
дљив,провокативан
неодољивост, божанственост, бли­
лепа к м (средство за лепљење) тут­ ставост, блештавост, нестварност,
кало, клија, ље пило хрв. - суж. гит савршенство - уи: харизматичност,
(везивни грађевински материјал), доброта, нежност, елеганција е в .
малтер (везивни грађевински мате­ равнотежа 2.
ријал), клајстер (обућарски лепак), лепотан м лепотан, гиздавац, кра­
лем (легура којом се лепи), кит (ве­ сотан - фам . лепотанер, лутки ца,
зивни грађевински материјал), лајм лутак, фићфирић, педерко ио!. - ре/.
ре!. лепиво, кола, ћириш, лијеп, арх. лизун, гизделин, красник арх. КНЈИШ .
шустерпоп, кељило, кеље, гумараби­ - уи. кицош
ка, арапска гума, поп
лепотанер м О (који се лепо обла­
лепак м (средство за лепљење) тут­ чи) кицош, мангуп, лутак, даса, ле­
кало, клија арх., ље пило хрв. - суж. потан, лаф, лицкало, гизделин ре/. ,
гит (везивни грађевински материјал), гиздавац арх., фрајер фам., шмекер
малтер (везивни грађевински мате­ жар!., шминкер жар!. , фенсер жар!.
ријал), клајстер (обућарски лепак), лепотица ж лепојка, лепотанка,
лем (легура којом се лепи), кит (ве­ лепојчица, красотица, грација, гон­
зивни грађевински материјал), лајм џе арх. - фи/. вила, краљица, богиња,
- ре!. лепиво, кола, ћириш, лијеп, арх. божица, венера, вилогорка, нимфа -
шустерпоп, кељило, кеље, гумараби­ фам. лутка, луче, луткица, слаткиш, .
ка, арапска гума, поп бомбона, риба, мачка, бомба, ајкула,
лепа ката ж бот. (лат. Callistephus бресквица - уи. девојка
chinensis) ре!: летњи звездан лепршав прид. О в. лелујав О в.
лепиња ж земичка, хлепчић, кај- живахан 1. @} фи/. лаган, питак, неоп-
295
лепршати I летопи

сао, смољав, лењ

терећујући, допадљив, лак
лепршати несврш. непрел . в. лелу­ летач м О (птица која лети) летач и ­
ца е пилот, авијатичар, ваздухопло ­
јати 1.
вац,летелац,аеронаут,аеронаутичар ,
лептир м О зоол. лептирица, лепер
зракопловац хрв .
ре/., лептирак хии . , лептирић хии. е
(врста прсног пливања) делфин, ба­ летачки прид. летелачки - уи . ва­

здухопловни
терфлај
летва ж О в. даска е в . лајсна
летелачки прид. летачки - уи . ва­
ЛеПТIllРIll здухопловни

летелица ж в. авион
адмирал (Pyrameis atlanta)
аришев туљчар (Соlеорhилиа laricella)
боров смолар (Iилиусtгiа sрlелdidеllа)
Врсте летеЛlllца
борова грба (Bupalus piniarius)
брезов савијач (Acalla ferrugana)
велики мразовац (Hibernia defoliaria) авион жирокоптер хеликоптер
вештица (Sphinx) једрилица жироплан цепелин
граноточ (Zeuzera ругјпа) балон змај
губар (Lymantria dispar) дирижабл параглајдер
дудовац (Hyphantria cunea)
ивањска лтичица (Zygaena filipendula)
јасенов савијач (Сасоесја podana)
летење с лебдење, лепршање, је ­
купусар (Pieris brassicae)
мали мразовац (Operophtera brumata) дрење фи!., крстарење фи/. , кружење
мољци (Tineidae) суж., шестрарење суж. - уи . ваз духо­
монарх (Danaus plexippus)
пловство
ноћни лептири (Noctuidae)
плавци (Lycaenidae)
летети несврш. непрел . О лебдети ,
прелци (Bombycidae) лепршати, пловити фи/., једрити фи/. ,
стршљенка (Trochilium арifилиmе) крстарити фи/., кружити суж., шеста­
тргаљ (Lycaena icarus)
рити суж. е (о времену) фи!. проти­
храстов минер (Тischeria complanella)
цати, тећи, бежати, промицати , брз о
пролазити, истицати, ићи фи/., про­
леска ж бот. (лат. Corylus ауеllапа) летати фи!., јурити фи!. , пролази­
ре!: лијеска, лешник ти фи!., прошишавати фам . , трчати

лестве ж мн . 6. мердевине
фам., пролазити као ветар изр . @} ју­
рити, хитати, журити, брзати, трчат и,
лествица ж О (низ величина вред­
ности) в. критеријум 1. е муз . скала паштити се ре!.
летимично прил . летимице , овлаш ,
летак м О реклама, проспект, бро­
овлашно, површно, на брзи ну, н а
шура, рекламни материјал, пропа­
гандни листић, флајер фам. е 6 . на­
прескок, узгредно , узгредице, на брзу
руку, непажљиво, нехајно, HeMa.rHo,
лепница
лежерно, по дијагонали фам . , ДИјаго­
летарrија ж 6. малодушност
нално фам.
летарrичан прид. обамро, клонуо,
летњиковац м 6. вила' 2.
тром, неосетљив, равнодушан, оту­

пео, апатичан, бешћутан, туп, учмао,

летовање с ... уи. одмор 1.
утучен, млитав, неенергичан, малак-
летоп~с м хроника, анали, годи-
лечење I линија

шњак, билтен, алманах, зборник, нак, испаша, леди на, зараван, паша,

кроника Хр8. - уи. дневник 1. чисти на - ре!. попаска, лазина, попас,

лечење с терапија, нега, оздравље­ лаз, попаша, пасиште

ње, опорављање, опоравак, санира­ лиrа ж 8. организација 1.

ње, цељење, санација, кура, исцељи­ лиrештул м т уи. столица

вање, неговање, видање суж. лиrња ж зоол. (лат. Loliga vl11garis)

лечилиште м санаторијум, опора­ лигањ, олигањ ре!. - уи. сипа

вилиште - уи. болница, бања лиrњун м зоол . (лат. Todarodes sagit-

лечити несврш . прел . санирати, ис­ tateus) тотан
цељивати, видати, целити, неговати, лиrоч м зоол. (лат. Argonauta argo)
бринути (о нечијем здрављу), зале ­ једрилац
чивати, хоспитализовати, целити,
лидер м вођа, старешина, главар,
пазити, зацељивати, врачати суж.,
предводник,предводилац,перјаница
курирати реШ., пестовати ре!. фи!., глава фи!., првак фи!., корми­
лешинар м О зоол. (лат. Neophron лар фи!., фронтмен фам., кондуктор
percnopterus) стрвинар, стрводерац, реШ . -уи.директор
стрводер б фи!. 8. лихвар лидерство с 8. вођство 1.
лешити несврш. прел. фам. О 8. мла­ лидо м с (пешчана обала) 8. обала 1.
тит и 1. б 8. пљачкати лијандер м бот. (лат. Nerium оlеап­
лешкарити несврш . непрел. О 8. ле­ der) ре!: олеандер, леандра, лехандар,
жати 1. б 8. ленчарити болиглава, кандиш,
либела ж равњача, равномер, воде­ лик м О 8. лице 1. б облик, облич­
на вага, васервага, разуља - уи. 8исак је, форма, изглед, вид, спољашњост,
либералан прид. о слобоДоуман, слика; фигура, појава, аспект, стас,
слободњачки, напредан, слободно­ подоба Хр8. @ 8. лице 3. О јунак, лич­
мислилачки, прогресиван - уи. на­ ност, протагонист, лице, карактер,

предан б без предрасуда, неискљу­ улога, фигура, персонажа реШ.

чив, широких погледа, помирљив, не­ ликвидак прил . готовински, у гото­

конзервативан, трпељив, попустљив, вини, у кешу

либералистички ликвидација ж 8. погубљење

либералност ж о либерализам, ликвидирати сврш. прел . 8. убити
слобоДоумност, слобоДоумље, слобо­ лиљан м 8. љиљан
дарство, напредност, прогресивност
лименка ж конзерва, кантица, ли ­
б попустљивост, неискључивост, по­
мењак, лимењача
мирљивост, слободарски дух, трпе ­
линrвиста м глотолог, језикосло­
љивост - уи. несебичност
вац, филолог, језичар фам., лингви­
либертинизам м о 8. неморал 1. стичар арх., лингвист Хр8.
б8. пожуда
линrвистика ж глотологија, фило­
либидо м 8. пожуда логија, језикословље арх., језикослов­
либити се несврш. 8. снебивати се ство арх. реШ., језикознанство Хр8.
либљење с о 8. устручавање б 8. линија ж О црта, пруга, штрафта,
стид бразда, лајна ре!. , ри га ре!., ленија
ливада ж пољана, пашњак, пропла- .ре!. - суж. дуж, права, крива, кри-
297 линцураI лихвар

вуља, паралела, нормала, вертикала, сништво

хоризонтала, меандар ~ ред, редак, лиричар м 8. песник

низ, врста, колона, @ правац, смер, лисица ж О зоол . (лат. Canis vulpes)
курс О фи!. (у политици) смер, курс, лија, лисац, лисов б фи!. 8. лукавац
позиција, оријентација, став 0 фи!. лисице ж мн. лисице, окови, лисичи­
стас, виткост, фигура, форма, изглед не ексир., вериге арх., букагије арх.,
~ фи!. (- фронша, борбена -) бојни узе ре!., негве ре!., синџири ре!., крде­
ред, ланац ре!., црта жар!., бојишница
на ре!. , комостра ре!.
Хр8. - уи. фронт fj фи!. (железничка,
лисна ваш ж 8. филоксера
авионска, аутобуска -) пруга, маги­
лист м О (- на грани) лиска ре!. - сл.
страла, путања, коридор fi) фи!. лоза,
лишће, шушањ, шуњар и шушкар б
династија, род - уи. генерација
(комад хартије) папир, хартија, ар­
линцура ж бот. (лат. Gentiana lutea)
тија ре!., ћаге арх. ре!. @ 8. новине О
ре!: владисавка, генцијан, гореч, гор­
анаШом. (- на нози) потколеница,
чица, звишч, зеље од срца, лицијан,
рафет, свиш, свишел, цвић, кошути­
вадла ре!. - сл. голен, цев ара, цевани­
ца, глежањ 0 зоол. (лат. Solea vl11ga-
на брада, срчаник, срчењак, срчења­
ris) табањаш, швој, швоја
ча, трава од срдобоље, равен, ровен,
листом прил. потпуно, сасвим, то­
лецијан, лињура, срченица, трава од

срца, чемерика, сисача, равељ, див­

тално, комплетно, одреда, из коре­

чемер,чемер
на, из основа, из темеља, до краја,
без остатка, у потпуности, у целости ,
лињати се несврш. О губити длаку,
митарити се б фам. ио!. ћелавети скроз фам., дибидус фам., аметом
ре!., посвема ре!., аметице ре!., амети­
липа ж бот. (лат. Тilja cordata) ре!:
мице ре!., скроз-наскроз фам., стубо­
бела липа, зи мск а липа, липац, ли­
ком арх., навлас арх., посве Хр8.
повец, липолист, малолистна липа,

позна липа, ситнолиста липа, (лат. литар м О литра, кило фам. б (ка­
Тилиа платупхуллос) ре!: дивља липа, иш/огрлица на врату животиње) 8.
јалова липа, летња липа, липовина, огрлица 2.
рана липа, смрдљива липа, црна ли­ лити несврш. непрел. прел. О не­
па, шумска липа ирел . 8. тећи б неирел. (киша) па­
липан м зоол. (лат. Thymallus thymal- дати, пљуштати, сипати @ ирел. (-
ll1s) липљен, липљан сузе) ронити, проливати - уи. плака­

липија ж бот. (лат. Lippia citriodora) тиО ирел . левати, топити, растапати,

ре!: цитроновац, лимун-вербена, че­ претапати, талити, салевати 0 ирел.

трина уливати, сипати, точити, наливати,

липсати сврш. непрел. 8. угинути 1. досипати

и 2. ' литица ж О 8. камен' 3. ~ 8. коса 2.

липсотина м ж О ж (тело угинуле лиферовати сврш. прел. фам . 8. ис­
животиње) лешина, мрцина, стрвина, поручити

цркотина, леш ~ м ж 8. ленштина лихвар м зеленаш, каматник, изну­

липтати несврш. непрел. 8. избијати ђивач, израбљивач, рекеташ - фам.
лирик м 8. песник каишар, гуликожа, дерикожа, крво­

лирика ж лирска поезија - уи . пе- пија, кожодер, душогубац, стрвинар,

пице I повити 298

лешинар, пијавица, шинтер, вампир - пицемерство с в. лицемерје 1.

уи . лопов пицитатор м аукционар, конку­
пице с О образ, лик, фаца фам., њу­ рент, надметач, дражбоватељ хрв.
шка фам. , ланита арх. 6 израз лица, пицитација ж аукција, јавна прода­
гримаса, фаца фам. @) особа, човек, ја, надметање, вендиција ре!., лиџба
личност, душа, биће, јединка, при­ арх., јефтимба арх. , дражба хрв.
лика, персона, појединац, појава, ин­
пицитирати несврш. непрел. изло­
дивидуум, глава фи!., лик фам., тип
жити на лицитацији, надметати се,
фам., фаца фам., њушка фам., ланита
ауктирати реШ . , дражбовати хрв.
арх., земник арх. О фи!. предња стра­
пичан прид. властит, особни, персо­
на, фасада СУЖ., прочеље СУЖ. 0 в.
налан, индивидуалан, свој, сопствен,
лик 4. (;) !рам. *
рођени, осебујан хрв. - уи: оригина­
пицемер м дволичник , хипокрит
лан 1., својствен
претварало, претворица превртљи­
пичити несврш. непрел. О асоцира­
вац, препредењак, пренемагало - фи!.
ти, сећати (на некога), наликовати
комедијант, глумац, лија, лисац - ре!.
(некоме), наличити, бити сличан/
лицемерац, лицемерни к, лукавац,
налик, изгледати као (неко/нешто),
дволичњак, притворица - жар!. позер
сличити, подсећати (на некога), ли­
- изр. човек са два лица, тањир са два
ковати реШ. 6 (остављати утисак) в.
лица, који седи на две столице - уи.
деловати 1.
подла ц, лажов

пицемеран прид. непоштен, пре­

пичност ж О в. лице 3. 6 природа,
нарав, ћуд, дух, темперамент, сензи­
преден, прорачунат,дволичан, пре­
билитет, ков, карактер, особа, осо ­
творан, смишљен, срачунат, подму­
бине, особеност, посебност, Ја, его,
као, префриган, перфидан, превр­
душа, идентитет, индивидуалност,
тљив, подао, неискрен, притворан,
индивидуалитет, настројеност, ну­
намаз ан фам., лупешки хрв., татски
три на, унутрашњост - уи . крв фи!.,
хрв. - уи: покварен - сл: лоповски,
штих фам., натура.реШ. @) в. лик 4.
лукав

пиwај ппућњак м бат. (лат. Lobaria

пицемерје с О дволичност, неис­
креност, дволичје, подло ст, препре­
pulmonacea) ре!: лишањ, дубови мох,
маховина по дубју
деност, лицемерност, лицемерство,

претварање, претворност, поганост,

пиwен прид. (права) в. обеспра­

перфидност, перфидија, превртљи­ вљен

вост, нитковлук, домишљатост, пре ­ поби м.., уи. организација 1.

фриганост, хипокризија, подмуклост, повити несврш. прел. О (- животи­
непоштење, притворство, заплотња­ ње) хватати, гонити, вребати, убијати
штво, притворност, злоћа, бесрам­ 6 фи!. (- некога) трчати (за неким),
ност, хипокритичност, улагивање, јурити, пратити, салетати, гонити,
лажљивост, претворивост, злоба, фа­ гањати, вијати, прогонити, пецати,
ризејство арх., хињење арх., химбе­ витлати, следити, вребати, прогања­
ност арх., лицумјер хрв. - сл: ласкање, ти, уходити, довијати, изгонити, по­
улизиштво 6 в. лаж 2. терати, кебати фам . , хајкати реШ. -
пицемерност ж в. лицемерје 1. уи: шпијунирати
299 поворвиwња I појапнос

поворвиwња ж бат. (лат. Prunus гично расуђивање) в. интелигенција 1.

laurocerasus) ре!: зеленичје, зелени­ поrотип м лого, заштитни знак - уи .
чица, лорбер-вишња, зелениче обележје
поворика ж бат. (лат. Laurus nobilis) пођа ж в. балкон
ре!: даворика, зеленика, јаворика, ла­ пожење с О паљење, потпаљивање,
вор, лаворика, ловор, ловорик, лор­ потпала, потпиривање 6 жар!. в . ла­
бар,лорбек,лорбер,лорика гање

поrика ж О (оно што је логично, пожити несврш. прел. О палити,

што одговара законима логике) ра­ потпаљивати, потпиривати 6 жар!. в.
зложност, разборитост, разумност,
наговарати 1. @) фам. в. лагати О фам.
здраворазумност, повезаност, раци­
залуђивати, узбуђивати, палити фам.,
оналност - уи: мишљење, логичност,
пржити жар!.
систем - сл: метод, дедукција, дија­
пожити се несврш. прел. фам. О (на
лектика 6 (главно у нечему) смисао,
неког) бити заљубљен, палити се
бит, суштина, мета, поента, рез он,
фам., пржити се6 (на нешто) в. сви­
сврха, циљ, битност, душа фи!., поан­
ђати се
тахрв.
поза ж О витица, грожђе, врежа, ло­
поrичан прид. О логички, разло­
зица, дивља лоза, трс, вршика, изда­
жан, следствен, разборит, разуман,
нак, огрозд, тртовина ре!. , јагурида
здраворазумски, смислен, повезан,
ре!., џонкавица ре!., рашљика ре!., ло­
рационалан 6 в. очекиван
зница ре/., трта ре/. , јагреш ре/., вињи­
поrичност ж аналитичност, мето­
ка ре/., греш(љ)ика ре!., вињага ре/.,
дичност, осмишљеност, исправност,
лико ре!., чокот ре/., диволоза арх. -
организованост, синтетичност, де­
уи. пузавица 6 баш. (лат. Clematis)
дуктивност, смисаоност, разложност,
павит, повијуша, шепутљика, бела
доследност, тачност, разборитост,
лоза, пузавица, пењачица, верач ре/.,
кохерентност, систематичност, суви­
павир ре/., паветина ре/. , скробут ре/. ,
слост - уи: логика, рационалност, ин­
пењалица ре/., шкробут ре/., гранача
телигенција
ре!., скробутина ре!., павитина баш.
noro м логотип - уи. обележје
витина суж. @) (која ствара хлад) в.
norop м О (војни -) камп, табор, се­
вењак О (ракија) лозовача
диште, штаб, средиште, упориште,
позинка ж одзив, дозив, парола, па­
база, лагер хрв. - уи: касарна, скло­
сворд жар!. суж.
ниште, 6 (извиђачки -) камп, бивак,
табор, логориште реШ.,збиралиште позица ж в. лоза 2.
хрв. - уи. шатор @) (зар06љенички -) пој м (у исхрани) маст, масноћа, са­
камп, казнионица, конц-логор, лагер ло - уи. маслац

- уи. затвор
арх. појапан прид. привржен, веран,
noropaw м в. кажњеник одан, нераздружив, поверљив , сигу­

поrоровати несврш. непрел. (при­ ран, присан, предан, неодвојив, поу­

времено проводити време у логору, здан, од поверења, верован арх. - уи:
под шаторима) камповати, логорити, искрен, поштен, добар
биваковати арх. појапност ж верност, оданост, при­
noroc м О реч, говор, предање 6 (ло- врженост, поверљивост, пожртвова-
nојаница I попов 300

ност, постојаност, непроменљивост, nоматати се несврш . (ићи по ло­

поузданост- уй: искреност, поштење шем путу) ломатати се, кршити се,
nојаница ж 8. свећа потуцати се

nокаn м О 8. кафана б 8. продавни­ nомити несврш. прел. О сламати,

ца@)8. кафе кршити, крцати, разбијати, кидати,

nокаnан прид. 8. овдашњи (или та­ размрскавати, крхати, крцкати, ко­

мошњи) мадати, лупати, преламати, ламати

nокаnитет м О место, подручје, реШ., поламати реШ. б фи!. 8. млати­

област, крај, зона, рејон, предео, сре­ ти 1.

дина, простор, територија, локација, nомити се несврш . О ломити се,

амбијент - уй. околина б археол. на­ сламати се, разбијати се, кидати се,
лазиште, коп, откоп, локација разарати се, раздвајати се, распада­
ти се, крхати се, цепати се, пуцати,
nокарда ж зоол. (лат. Scoтber соli­
as) (морска риба) коштуњача, гран­ прскати б 8. ломатати се @) фи!. 8.
цат,ланцарда,плавица
мучити се 1. О фи!. 8. двоумити се 0
фи!. (превише се бринути о некоме)
nокација ж (место прецизно одређе­
кршити се, сатирати се
но у циљу извођења неких активности)
nомљава ж ломљење, ломњава, кр­
положај, тачка, пункт, средиште, место,
шење, сламање, разбијање, крхање,
локалитет б 8. локалитет 1. и 2.
крцкање, лупање, кршење, крцање -
nоквањ м бот. (лат. Nyтphaea аlbа)
уй. бука
ре!: бели локвањ, лопоч, бијели ле­
nомљив прид. крт, ломан, крхак,
пух, водени плутњак,
неотпоран, скршив, трошан, фра­
nоквањ м 8. лотос
гилан, дробљив, кидљив, кршљив,
nокна ж коврџа, увојак, витица, ко­
мрвљив, сломљив, крхак, разрушив,
врча, увојница, кудра, завијутак, рол­
уништив, нежан фи!.
на, завојак, цакна фам., фрчка фам.
nомност ж8. болећивост 1.
nокнаст прид. 8. кудрав
nомњава ж 8. ломљава
попа м ж О 8. лакрдијаш б 8. бекрија
nопатар м зоол. (лат. Daтa daтa)
@) м 8. женскарош т уй. мангуп, лу­
врста јелена
талица
попов м крадљивац, пљачкаш, од­
nоnање с О 8. лумповање б 8. лу­
метник, лупеж, преступник, лупача,
тање 1.
отимач, тат, сецикеса, дугопрсташ,
nоnати се несврш. О 8. лудовати
крадикеса, лоповчина, лопурда, ло­
б ре!. 8. лутати
пушина, пленилац, гангстер, разбој­
nоnински прил . обешењачки, бе­ ник, бандит, делинквент, хајдук суж.,
кријски, мангупски, враголасто, бо(х) провалник суж., џепарош суж., дрпа­
емски, шеретски, несташно, фрајер­ рош жар!., шанер жар!., пацов жар!.,
ски, ђаволасто, лолски, бекријански, вагабунд арх., шатровац арх., угурсуз
факински, бекријашки, шмекерски арх., хаин ре/., харамија ре!., пуста­
фам., окачењачки фам. хија арх., куче Йо!. - уй: вуцибатина,
пом м О 8. неред 2. б 8. крхотине варалица, нитков, битанга, проби­
nоман прид. О 8. ломљив б 8. бо­ свет, силеџија, злочинац - сл: издаји­
лећив ца, кривац, мафијаш, убица, крими-
301 nоповnук I nош чове

налацт уй. ленштина 1., лош човек, издајнички, продао би и своју мајку,
клика,лихвар,лукавац богохулан, сраман, страшан, намазан
nоповnук м О крађа, отимачина, свим мастима, неплеменит, неети­

грабеж, пљачка, јагма, лоповштина, чан, фриволан, неправичан, недоли­

гусарство, пиратство, пиратерија, чан, неславан, нецивилизован, под­

лупештво, хајдучија, пороб, покра­ митљив, грешан, нечист, непристо­

да, поткрађа, грабеж, разбојништво, јан, страховит, поган, надут, ружан

мажњавање фам., лора арх., утаја фи!., прљав фи!., низак фи!., нечувен
суж., провала суж., похара Хр8., тат­ фи!., некрепостан ре!., смрадан фам.,
бина Хр8. - уй. превара, злочин б 8. дрзовит фам., злочест фам., кваран
плагијат @) 8. неморал 2. фам., либертински арх., худ арх., ки­
nоповски прид. лупешки, пљачка­ ван реШ., претворан реШ., иморалан

шки, пљачкарошки, гусарски, пират­ реШ . , химбен Хр8., нећудоредан Хр8.,

ски, отимачки, хајдучки, кесарошки, дебеле коже изр. - уй : бедан, некул­
разбојнички - уй. лицемеран туран, несташан, дивљи, заједљив,

nоптаст прид. 8. кружан 2. гадан, лицемеран, немиран - сл: не­

nорд м т уй. племић праведан,порочан,неискрен

nосос м зоол. (лат. Salтo salar) лакс nоше прил. О неквалитетно, лабаво,

nостура ж зоол. (лат. Pinna nobilis) слабо, траљаво, лаички, нестручно,

љуштура, периска
бедно, јадно, невешто, нестручњачки,
почетнички, шарлатански, климаво,
nотос м бот. (лат. Neluтbo nucifera)
незналачки, неприкладно, некомпе­
локвањ
тентно, тричаво, непрофесионално,
nош прид. О рђав, слаб, никакав,
мизерно, неизвежбано, недовољно,
траљав,тричав,безвредан,невредан,
никакво, без стручности, неквали­
безвезан, бедан, јадан, мизеран, сла­
фиковано, млако, аматерски, непот­
бог квалитета, неквалитетан, млак,
ковано, рђаво, аматорски ре!., диле­
худ, другоразредан (треће-, ниже-),
тантски фам., фушерски жар!. - сл:
недовољан, осредњи, исподпросечан,
бедно, јадно б (- се понети) ружно,
онакав, такав, климав, лабав, којека­
ужасно, грубо, катастрофално, пора­
кав, леви фам. б злобан, безобразан,
аморалан, зао, бесраман, покварен, жавајуће, поразно, страшно

непоштен, бестидан, безвезан, подао, nош човек м нитков, гад, бедник,

подмукао, бешчастан, бескарактеран, бараба, безочник, дволичњак, лице­
неваљао, нечастан, неморалан, охол, мер, хуља, битанга, изрод, подлац,

препреден, опак, притворан, осион, безобразник, превртљивац, хипо­

вероломан, перфидан, безочан, пре­ крит, препредењак, бесрамник, по­

фриган, пакостан, срамотан, непо­ кварењак, бестидник, подмуклица,

слушан, дрзак, злоћудан, обе стан, ђаво, ништарија, сплеткарош, про­

инфаман, дијаболичан, недостојан, бисвет, проклетник, мутиводil, му­

прорачунат, искварен, недисципли­ тикаша, дрзник, псето, џукац, стока,

нован,безобзиран,неотесан,несаве­ уштва, неваљалко, нечасник, притво­

стан, лоше васпитан, хулан, без по­ рица, неваљалац, преварант, злоб­
штовања, неисправан, безморалан, ник, нечовек, злоћа, непоштењак,
премазаlj/намазан свим мастима, пакосник, перфидник, гуја, џукела,
лубеница I лудо 302

мамлаз, протува, морална наказа, луђак ре!. - уй. глупан

смутљивац, балабандер, двоструки
играч, муфљуз, морални имбецил,
живина, ништавац, неотесанац, пре­
творник, препреденко, безвредник,
животиња, бескичмењак, мекушац,
крмак, смеће, морална нула, крпа (од
човека), морално смеће, прасац, бру­
ка, поганчина, свиња, гњида,
христ, ђубре (од човека), палаворда
ре!., претвори ца ре/., љигавац
љига фам., гнус фам., смрад фам. ,
смрдљивац фам., фукара нар., пичка
нар., курвин син нар., рђа нар., шу­
гавац нар., пизда нар., дркаџија нар.,
шуфт ре/. , угурсуз арх., фарисеј арх.,
галијот арх. , хахар арх., ванцага арх.,
одљуд реШ., стодлака реШ. - уй:
стак, скитница, улизица, ласкавац,
хулиган,враголан
лубеница ж бат. (лат. Citrullus vuI-
garis) ре!: бостан, врежа, диња
лубин м зооn . в. бранцин
луr м шума, гај, забран, густиш, гора,
честар, шумарак, лес, младиковина,
шумица, боскет ре!., дубрава арх.
луд прид . (душевно оболео) умобо­
лан, неурачунљив, махнит, помахни­
тао, блесав, шашав, ћакнут, ударен,
дрмнут, заврнут, шукнут, шенут, зве­
каст, муњен, будаласт, суманут, лу­
даст, лупнут, помакнут, чукнут, сулу­
даст, коме фали нека даска uзр., уда­
рен мокром чарапом uзр., блентав,
блекаст, чује како трава расте uзр.,
блажен, бенаст, залупан, лети-лети
фам., шук-шук фам. - уй: неуравно­
тежен, безуман, махнит, сулуд
луда м ж О в. лакрдијаш е в. лудаки­
ња @) в. блесан 2.
лудакиња ж безумни ца, умоболни­
ца, луда, лудача, блесанка, луђакиња,
блесавка, неумница, лудна ре!., луда­
ија ре/., луданџа ре!., бена ре!., кле­
бецанка фам., пацијенткиња жар!.,
ментолка жар/.
лудаст прид. в. блесав 1.
анти­
лудача ж в. лудакиња
лудачки прип. лудо, неразборито,
фам.,
сулудо, сумануто, бесомучно, избе­
зумљено, неприсебно, изван себе, не
расуђујући, махнито, безглаво, у бу­
нилу, У лудилу, помамно, распамеће­
но, без памети
лудети несврш. непреn . О беснети,
хистерисати, будалити, бестијати,
про­
дивљати, постајати луд, бенавити,
махнитати, скретати памећу, шизети
фам., пиздети нар., дилејисати жар!.,
аветати реШ . , аветињати реШ. е в ..
лудирати се
лудило с деменција, безумље, без­
умност, сулудост, махнитост, умобо­
ља, лудња, френезија, неурачунљи­
вост, помахниталост, подивљалост,
неумност, застрањеност, бунило, из­
безумљеност, шашавост, суманутост,
бесвесност, распамећеност, лудост,
помама, ментална/умна поремеће­
ност, безумништво, безглавост, ду­
шевна оболелост, безумство, болест,
душевно растројство, махнит, полу­
дење арх., манија Йсuх. - сл: блесавост
Йсuх., хистерија
лудирати се несврш . О глупирати
се, измотавати се, зевзечити се, зафр­
кавати се, лудовати, лудети, врагова­
ти, дедачити се, мајмунисати се, буда­
лисати се, шегачити се, завитлавати

лудак м (луд човек) умоболник, сла­ се, изводити (бесне глисте) фам., зе­
боумник, блесан, блесав ко, болесник зати се фам., зајебавати се жар!. - уй.
фам., пацијент фам., болид жар!., ша­ шалити се, веселити се

шавац еуф., шашавко еуф., норац ре/., лудо прип. О лудачки, неразбори-
303 лудовање I лукавство

то, безумно, сулудо, сумануто, из­ на, венац, кривина, бандажа, коло­
безумљено, бесомучно, неприсебно, бар, окука, набор, кривуља, савију­
изван себе, не расуђујући, махнито, так, витица, завијутак, превој, зглоб,

безглаво, у бунилу, у лудилу, помам­ обруб, део круга, крива црта, банда,
но, распамећено, без памети е жарf. спирала, рескавица ре!., шевуљица

в .. одлично ре!., завојица реШ., обрт реШ., 'сагиб

лудовање с О глупирање, измота­ реШ., синус маШ., косинус маШ., тан­

вање, зевзечење, мајмунисање, буда­ генс маШ., волута сшруч. - уй: црта,

лисање, враговање, дедачење, зезање прстен, круг - сл: кружница, кугла,

фам., зезанција фам., зајебавање нар. полукруг е в . свод

- уй. провод е в . лумповање лукаждок, кеј, мол, сплавница, уста­

лудовати несврш. непреn.О в. луди­ ва, лукобран, гат, бродиште (приста­

рати се е в. пијанчити ниште за скеле), моло, део луке/ози­

лудорија ж О будалаштина, које­ дани насип за пристајање бродова,

штарија, бесмислица, небулоза, глу­ долма ре/., пристан ре/., порат реј.,

пост, апсурд, несувислост, идиота­

мул ре/., муо ре!., порт реј., муло ре/. -
рија, глупарија, нонсенс, несмисао, уй: насип, пристаниште, брана
безвезарија, безумност, кретенарија, лукав прид. О препреден, префри­
идиотлук, бљезгарија, апсурдност, ган, превејан, овејан, рафиниран,
смејурија, брбљарија, измишљотина, подмукао, потуљен, шеретски, шерет

галиматијас, бедастоћа, тротларија, нейрам. - уй. лицемеран, лажљив, зао

којешта, апсурдитет, неумност, бес­ е в . довитљив 2.

темељност, неоснованост, хец, лупе­ лукавац м препредењак, мутивода,

тање, безразложност, бургија, велика мутикаша, префриганац, покваре­

глупост, лудост, мудролија иран., аве­ њак, човек-видра, подмуклица, ста­

тлук реј., бестилук ре!., бисер жар!. ,
неподоба реШ., апсурдум реШ.
комичност, ирационалност е фи!. в.
враголија
лудост ж О в. настраност 1.
ри лисац, мућкарош, лукав ко, зврк,
- сл: превејанац, профитер, лисица фи!.,
лисац фu!., јегуља фи!. , муватор фам.,
мајстор ексйр., харамија арх., хунцут
е в. лу­ арх. - уй. сналажљивац, дипломата

дило @) лудорија 1. лукавство с О манипулација, пре­

лук' м бот О (лат. А. ascalonicum) вара, обмањивање, обрлаћење, ма­
влашац, влашик, аљма, дробњак, ко­ нипулисање, искориштавање, збу­
зјак ре!., алма ре!., ајма ре!., лучац њивање, преобраћање, стратегија,
ре!., добрињак ре!., шнитлинг ре!., злоупотреба убеђивање, придобија­
љутика ре!., шкалуња ре/., шкалоња ње, искоришћивање, испирање изра­
ре!. е баш. (лат.АIlium сера) црве­ бљивање, контролисање, обрлаћање,
ни лук, црни лук, црвенац, капула лукави маневар, лукавост, маневар,

ре!., кромид ре!., кромит ре!., лучац контрола, вештина, залуђивање (не­
фам. реј., лукац фам. - суж: рапаџик кога), тактика, вешт поступак, во­

ре!., арпаџик, луковацре!.- уй: љиљан, жња фи!. жарf., лоботомија жар!. , на­
празилук, бели лук, влашац .., уй. бе­ влачење жар!., израђивање жар!. - сл:
ли лук, празилук индоктринација, уцена - уй. обмана
лук' м О прегиб, завој, вијуга, обли- 1. е в. лаж 2.
nуксуз I nупетање 304

nуксуз м раскош, сјај, помпа, изоби­ бука, трескање, ломљавина, зврјање,

ље, обиље, обилност, богатство, ком­ звека, куцкање, бубњава, тумбање,
фор, гизда арх. - уЙ. лепота 1. штробот, бубњање, тутањ, шобота­
nумбрак м зоол. (морска риб, лат. ње, шобот, лопот ре!., лопотање ре!.,
Crenilabrus рауо) смоквица ломот ре!., дрка ре!., громотање реШ.,

nумпаџија м 8. бекрија весак реШ., трубњава реШ., громот

реШ. - уй: бука, драње - сл: грохот, ло­
nумперај м 8 . лумповање
мљава е фи!. (причање глупости) 8.
nумповање с бекријање, банчење,
лупетање 1.
пијанчење, пијанка, лумперај, баха­
nупар м зоол. (лат. Patella) прилепак,
нал, лолање, лудовање, алкохолиза­
чупка
ција, алкохолизирање, шенлучење,
nупарање с 8. лупање
лумпација, разуздана забава, лум­
повка арх. , теревенка фам., циркање nупарати несврш. непрел. 8. лупати 1.
фам., рађење жар!., локатив жар!., nупати несврш . непрел . прел. О не­

дернек ре!., шен лук ре!., тулум ре!., йрел. (правити буку лупањем) уда­
пијавељ ре!., џумбус арх. - уй: весеље, рати, бучати, топотати, лармати, тре­
баханалије забава - сл: вечеринка, пе­ скати, грувати, тумбати, тутњати, лу­

ванка, оргије петати, грмети, штропотати, праска­

ти, тандркати, дрндати, клопарати,

nумповати несврш. непрел. пијан­

чити, банчити, шенлучити, теревен­ лупарати, тарлабучити, халабучити,

чити, лудовати, пити, пијанчевати,

бактати, хуктати е йрел. 8. ломити
1. @) (о сату, срцу) куцати, куцкати,
пировати, лолати се, проводити се,
чукати, кврцати, тиктакати, ударати,
веселити се, бекријати, ударати бригу
тући 6 йреЛ.8. млатити 1.0 фам. 8.
на весеље, гостити се, бучно славити,
лумпати, годовати арх.
лупетати (i} йрел. 8 . мутити 1.
nумповка ж О (весела песма која се
nупетаnо с 8. причали ца 1.
пева при лумповању) ... уЙ. песма е nупетање с фам. О фам: тртљање,

арх. 8. лумперај
лупање, трабуњање, блебетање, бр­
бљање, лајање, кокодакање, ћакула­
пуна рни прид . месечев
ње, жуборење, блејање, булажње­
nуњаnо с 8. луталица
ње, баљезгање, тлапња, будалисање,
луњати несврш. непрел. 8. лутати
наклапање, клепетање, ландарање,
nупа ж О (увећавајуће сочиво) пове­ бљузгање, зврндање, бљезгарење, фр­
ћало , сочиво, лећа, стакло е 8. лупа­ фљање, говоркање, 6у6етање, дром -
ње 1. 6уљање, трућање, 6ра60њање, тупље­
nупање с О тандркање, бука, тре­ ње, 6енетање, бунцање, тандркање,
ска, клопарање, тутњава, чангрљање, преклапање, претресање, пртљање,

лупа, ударање, лупарање, халабука, вербализам, говоранција, 6лаблака­

ломњава, клопот, звекет, прасак, бре­ ње, фразирање, млаћење празне сла­
ка, клопотање, праскање, лупњава, ме, шупљирање, лупарање, крекета­

грување, ларма, тресак, грохот, пра­ ње, лапрдање , прдлање , тралалајка

ска, тропотање, звекетање, штропот, ,др06љење., тралала., проваљивање
топот, бусање, лупкање, кврцкање, жар!. , паламуђење нар., празносло­
тропот, бат, шопот, бубетање, тарла- вије арх. е 8. лупање 1.
305 nупетатиlnутаnица

nупетати несврш. непрел. прел. фам. nупити сврш. непрел. прел. О йрел.

бр6љати, 6ле6етати, верглати, бу­ ударити, одаламити, звизнути, оши­

далити, 6алавити, торокати, млети, нути, клепити , мазнути, мунути,

тупити, трућати, жвакати, слини­ опаучити, пљеснути, опендречити,

ти, слинавити, кокодакати, тртљати, одвалити, 6упити, ребнути, депити,

клапарати, клапусати, крекетати, ла­ лупнути, љопити, чвргнути, бубну­

парати, 6удалисати, цвркутати, кло­ ти, грунути, лоћнути, пукнути, мла­

парати, бу6ати, претресати, лупати знути, генути, кркнути, шљиснути,

глупости, гњавити, вести, 6унцати, клепнути, млатнути, шикнути, опај­

наклапати, говорити којешта, фр­ дарити, бребнути, жвајзнути, крну­

фљати, 6љузгати, гакати, тлапити, ти, пљуснути, ритнути, ћушнути,

марнути, дрмнути, шукнути, акнути,
тралалакати, тркљати, не заклапати

(уста), говорити глупости, жу60РИ­ чукнути, ошамарити суж., ошалапи­

ти, дромбуљати, млатити, 6у6етати, ти фам., патосати фам., шљуснути

левентати, зјалити , ваљати, пртљати, фам., поподити фам., патосирати

бургијати, преклапати, говорити без фам . , шорнути фам., рокнути фам. ,

везе, 6рстити, лупарати, не знати се

ошајдарити фам. , опандркнути фам . ,

зауставити, шупљирати, говорити

ћопити фам. - уй : развалити, распа­

све и свашта, 6аврљати, лупати, трке­ лити, треснути е нейрел. (рећи глу­
пост) треснути, изланути, истрабу­
љати, балити, трубецати, лајати, на­
гваждати, валатати ре!., алакати ре!.,
њати, бубнути, ланути, из6ле6етати,
избрбљати, блебнути, избацити, ис­
бргљати ре!., лапандати ре!., чапли­
палити фам., одвалити фам. , про­
скати ре!., лопатати ре!., 6естињати
валити (се) фам. , ишчегртати фам.,
ре!., бештијати ре!., ламињати ре!., бе­
извалити фам., рећи и остати жив
навити ре!. , 6естијати ре!., аветињати
изр. @) (- о нешто) треснути, удари­
ре!., 6рслати ре!., чантрати фам., дро­
ти, бупити, лупнути , мунути, зви­
бити фам., глупарати фам., дрндати
знути, опаучити, бубнути, одвалити
фам., баљезгати фам., лапрдати фам.,
фам., одаламити фам., рокнути фам.,
булазнити фам., куретати фам., тра­
шљуснути фам., клепити фам. 6 (- о
буњати фам., тандркати фам., просе­
земљу) 8. пасти
равати се нар., лелемудити нар., ке­
nупнут прид . О ударен, окрзнут, на­
њати нар . , говногризати нар. , прдла­
пукао, начет, оштећен е 8. блесав 1.
ти нар., срати нар., брабоњати нар.,
nупнути сврш. непрел. прел. 8 . лупи­
паламудити нар., прдети нар . , јести
ти
говна нар., проваљивати (се) жарf. ,
изваљивати (се) жар!. , причати тра­ nупњава ж 8 . лупарање

лалајке арх. изр., празнословити арх., пута к м фам. 8 . лепотан

блаблаблакати реШ., 6лејати реШ., nутаnац м 8. луталица

ландарати реШ., бенетати реШ., кле­ nутаnица м ж скитница, скитарало,
петати реШ., млатити празну сламу скитничар, скиталац,тумарало,ули­
изр., млатити глогиње изр. - уй: ча­ чар, клошар, бескућник, цуњало, ва­
скати, говорити, досађивати габунд, селилац, потуцало, уличњак,

nупештво с О 8. лоповлук е 8. кри­ потуцач, авантуриста, мувало, ски­

минал @) 8. неморал тало, скитач, потукач, бангало, луња-

лутање I лучити 306

ло, басало, луталац, фукара, човек с пати реШ., ићи од немила до недрага
улице, вечни путник - фам. клатара­ изр. - уи: мувати се 1., беспосличити ,
ло, шалабазало - фи!. номад, чергар, кретати се, џеџати

чергаш - реШ . лангара, скитник, хо­ лутка ж О играчка, марионета СУЖ.,

далица,ходач, бангалоз, левента, ве­ барбика СУЖ. е фам. 6. лепотица
трењак, блатотеп, ландокур ио!. - арх. луткица ж фам . 6. лепота н
трампер, клатеж, вагант - ре!. јурук,
луфтати несврш . прел. 6. проветра­
потепух, ајван, вандрокаш, лонција, вати

хахар, тепац, вандровац, гурбет, ја­

луфтирање с 6. проветравање
лијаш, лангов - уи: беспосличар, про­
луфтирати несврш . прел . 6. прове­
сјак, мангуп - сл: бадаваџија, апаш,
травати
птица селица фи!.
луцерка ж бот. (лат. Medicago sativa)
лутање с О скитање, тумарање, ша­
ре!: детелина, усевна вија, питома де­
рање, лолање, смуцање, базање, чер­
телина, плава детелина
гарење, ландарање, скитарање, вр­
луцидан прид. 6. интелигентан
змање, вуцарање, скитња, ландрање,
луцидност ж 6. интелигенција 1.
цуњање, потуцање, луњање, лутња,

шврљање, клатарење, басање, лан­

Луцифер м .... уи. Даница
дање, зврндање, пребијање по свету, луцкаст прид. 6. блесав 1.
вршљање, врлудање, крстарење, ла­ луч ж арх. О 6. светло е 6. зрак @)

здекање ре!., бандиџа ре!., лангање црни бор - уи. бор

ре!., шалабазање фам., лудња арх., луча ж арх. О 6. светло е 6. зрак

гурбет арх. ре!. - сл: шетња, ходање лучац м бат. (лат. Alliaria petiolata)
е 6. збрканост 1. ре!: чешњача

лутати несврш. непрел. (ходати бес­ лучење с О (прављење разлике)

циљно) базати, водати се, цуњати, разликовање, разазнавање, распо­

скитати, потуцати се, врзмати се, знавање, разабирање, диференци­

блејати, крстарити, зијати, врлудати, рање, разлучивање е (- течности)
зјакати, вршљати, ландарати, повла­ излучивање, секреција, испуштање,
чити се, Jiуњати, шеврдати, врдати, пуштање, избацивање @) одвајање,
смуцати се, вуцарати се, ломити се, издвајање, раздвајање, рашчлањи­
кривудати, шарати, зевати, шврља­ вање, одељивање, разједињавање,
ти, шетати, ићи без циља, базати, те­ разграђивање, растављање, развр­
глити се, пребијати се, потезати се, ставање, сепарирање, разлучивање,

ићи којекуда, кривуљати, шеткати се, цепање фи!., черечење фам . , деком­
прометати се, тепати се ре!., вескати поновање СУЖ.

се ре!., вандровати ре!., лангати ре!. , лучити несврш. прел. О увиђатиl

ландрати ре!., ландати ре!., тепсти се
ре!., баврљати ре!., лолати се ре!., ла­
здекати ре!., мотљати се фам., луфти­
рати фам. , зујати фам., шалабазати
фам., цурити реШ., верати се реШ. ,
клатарити се реШ., врсти се реШ., тра-
примећивати разлику, разликовати,
разазнавати, распознавати, разаби­
рати, разлучивати, раздвајати, дифе­
ренцирати е (- течност) излучива­
ти, испуштати, пуштати, избацивати,
сузити СУЖ. - уи. ли ти @) 6. одвајати
љиrавац м фам. 6. лош човек ца фам., риба жар!., швалерка суж.

љиљан м бат. (лат. Lillium candi - љубазан прид. сусретљив, преду­

dum) лиљан, крин - ре!: бела лиља, сретљив, срдачан, рафиниран, услу­
лелуја, бели жуљ, бела лилија, бели жан, углађен, пријатан, профињен,
замбак, бела алелуја, жиљ, лимбар, фин, доличан, џентлеменски , при­
бијели лијер, бијела богиша, лир, стојан, угодан, културан, уљудан, ка­

бели љиљан, лиљ, занбак, крен, ли­ ваљерски, лепих манира, диван, на

лиа, лер иесн. услузи, несебичан, добро васпитан

љоскавац м бат. (лат. Physalis аl­ - уи: човекољубив
kekengi) ре!: пљускавац, поганчева љубазност ж 6 . учтивост
трава, бебица, бебичњак, велика па­ љубак прид. 6. леп
свица, виноградска михуричина, во­
љубимац м мезимац, фаворит, ми­
скавац, вучја јагода, дивља паприка,
љеник, обожавани, идол, милосник,
љускавац, чифутска трешња
маза, протеже реШ . , мињон реШ. - уи:
љоснути сврш. непрел. фам . 6. пасти
јунак, херој
љубав м ж присност, приврженост,
љубитељ м 6. заговорник
привлачност, блискост, заљубљеност,
љубити несврш. прел. О (обасипати
топлина, наклоност, интимитет, ода ­
пољупцима) љубити, целивати, цма­
ност, фамилијарност, интимност, маг­
кати фам . е 6. волети 1.
нетизам фи!., севдах ре!., хемија фам.
фи!. - уи: слога, пријатељство, нежност љубичар м 6. сплаваш

љубавник м младић, заручник, љубичаст прид. лила, љубичан­

момак, вереник, дечко, изабраник, ствен жар!.

даса фам . , тип жар!. , фрајер жар!., љубопитљив прид . радо знао, за­
швалер суж. интересован, љубопитан, питљив,
љубавница ж девојка, женска, ци- заинтригиран, куриозан реШ.
људескара I љуто 308

људескара М О в. људина @ в. гр- љускавке ж МН. зоол. (лат. Sparidae)

маљ 1. коштуњаче

људи М МН. О људски род , човечан- љут ПРИД. О в. љутит@ (љутог укуса)
ство, људство - уи. човек @ в. народ папрен , жесток фи!., оштрог укуса @)
2. @) в. колектив нагао 1.
људина М ж гигант, грдосија, џин, љутина ж О (о укусу) папрено ст,
великан, див, титан, напаст, неман, жестина @ в. љутња

горостас, рмпалија, грмаљ, људе­ љутит ПРИД. срдит, бесан, гневан,

скара, колос, оријаш, голијат, слота, иживциран, изнервиран, јаростан,

гренадир, исполин, натчовек, људа, махнит, киван, надурен, огорчен,

изрод, крамп фи!., чудовиште фам., узрујан, озлојеђен, горопадан, раз ­

громада фам. - уи: креатура, карика­ дражен, расрђен, испровоциран, гне­
тура вљив, накострешен фи!., стекли екс­

људождер М канибал, антропофаг ар. ре!. - уи: нерасположен, насилан,

дрзак 1., побеснео - сл: нервозан, уз­
људски' ПРИД. О човечји, човечан­
немирен,бунтован
ски @ в. земаљски 2. @) в. исправан
љутито ст ж в. љутња
1.0 в. поштен
љутић М бот. (лат. Ranunculus acer) ре!:
људски> прил. в. добро1
барски чичак, вража стопа, гороцвит,
људскост ж в. несебичност
ђурђевац, ђурђевче, жабјак, жабљак,
људство М с О в. људи 2. @ фи!. в.
жабница, жабокрек, жажара, изјед,
војска
искрица, љутиче, мамка, маслице, пјев­
љуљ М бот. (лат. Lolium temulentum) чић, самојед, трава од изједа
ре!: врат, вртоглавица, заврат, луда
љутица ж зоол. (змија отровница,
трава, пијана трава, уродица
лат. Viperinae) випера, отровница,
љуљашка ж О њихаљка, љуљка, ле­ отровна змија
жаљка, љуљачка ре!. @ в. колевка љутљив ПРИД. в. пргав
љупкост ж лепота, дражест, дра­ љутња ж срџба, љутитост, прекост,
жесност, заводљивост, допадљиво ст,
јарост, огорченост, афект, афекат,
утодност, примамљивост, грација, гнев, гневност, раздраженост, јар,
шармантност, шарм, привлачност, бес, јеткост, јед, бесноћа, раздражљи­
драго ст, грациозност, магнетизам, вост, љути на, озлојеђеност, набуси­
неодољивост, склад, складност, ми­ тост, узрујаност, срдито ст, зловоља,
лина, чар, симпатичност, умилност, срдња, срда ре!. - уи: разјареност,
пожељност, драж, финоћа, атрактив­ лудило, заједљивост, изопаченост,
ност, красота, убавост, умиљатост, нерасположење, негодовање - сл : по­

пријатност, симпатија, наочитост, ле­ мућеност, узбуђење, еуфорија, наду­

поликост, миљушност, примамљвост, реност, нагон

лепушкастост, угода, милоћа, мило­ љуто прил. О (о укусу) папрено,

видност, занимљивост, замамност, жестоко 49 срдито, бесно, гневно,
магнетичност, магнет фи!., магија иживцирано, изнервирано, јаросно,
фи!., зор ре!., аман ре!., мачкастост махнито, кивно, надурено, огорче­

фам. женственост суж., - уи: благост, но, узрујано, озлојеђено, горопад­

харизматичност, доброта, нежност но, раздражено, расрђено, испро-
 љуwтит
309

воцирано,гневљиво, накострешено кору) гулити, скидати, гребати, од­

фи!. @) в. много
страњивати, требити реШ. @ реш. в.

љуwтити несврш. прел . О (скидати цепати @) жар!. в. пити

ма УЗВ. ама, аман, па, хајде, та хранилиште, слагалиште, румплци­

Mar м О пророк, видовњак, врач, мер, спремник ре!., поклад арх.,

врачара, вештац, прорицатељ, чара­ колница реШ . , репозиториј реШ. @ В.

лац, гатар, визионар, опсенар, гатара, житница ~ В. часопис

погађач, гаталац,б~ало, чудотворац, маrарац м О зоол. (лат. Equus asi-

чаробњак, бели маг, врач погађач, си­ nus) товар, оса6, сивац - сл. мазга,
хирбаз, црни маг, оракул, травар, хо­ мула, мазгов @ фи!. инатљивац, сва­
џа, негромант, урочник, некромант, ђалица, бандоглавац, прзница, пр­
бајач, видар, задиг ре!. , задик ре!., гавко, самовољник, пргавац, тврдо­

здухач арх., вједогодња арх., викан корник, непопустљивац, својеглавац,

реШ., жрец реШ., чудотворник реШ., свадљивац, тврдоглавац, пркосник,

јасновидац реШ., врачар реШ., врачо­ тврдоглав ко, тврда глава фи!., тврд
лија реШ., мантијаш Ио!. - уи: лекар, орах фи!. - фам. бузда, сом, мазга,
астролог @ окултиста, чаробњак, ован, парип, сомина, мазгов - ре!. ба­
врач, езотеричар, мистик, духовњак, јага, засуканац ~ фи!. В. незналица
езотерик, гностик, духовник, жрец, маrации м О лагер, стовариште,
магичар, учитељ магијских вештина, ремиза, складиште, спремиште, де­

чаробник, волшебник Ио!. - суж: ша­ по, магазин, пристаниште, гаража,

ман, кабалиста- уи: пророк, свеште­ комора, чувалиште, хангар, одлага­

ник - сл: учењак, мислилац ~ В. ма­ лиште, возни парк, сместиште, по­

ђионичар хранилиште, слагалиште, румплци­

маrазии м О лагер, стовариште, мер, спремник ре!., магаза фам., по­

ремиза, магаза, складиште, магацин, клад арх., колница реШ., репозиториј
спремиште, депо , пристаниште, гара­ реШ. @ В. житница

жа, комора, чувалиште, хангар, одла­ маrија ж О враџбина, чар, урок, ча­
галиште, возни парк, сместиште, по- ролија, чудо, трик, чари, чини, опсе-
311
маrијски I мајораи

на, обмана, устук, бајалица, гаталица, својствена магнетима) " @ В. при­

гатка, магичност, чин, врачарија, ча­ влачност

робњаштво, чаробништво, бајавица маrиетичаи прид. В. леп

ре!., врача ре!., бајалуша ре!., мађија маrиуп м О В. враголан @ В. жен­

ре!., бајаница ре!., сихир ре!., некро­ скарош

манција реШ., басма реШ ., некроман­ мада ВЗН . иако, премда, да, и поред

тија реШ., запис реШ., негроманција тога што, и усто што, ако и, упркос

реШ. , басна реШ. црна магија суж. - (нечему), ма, прем арх., акопрем арх.
уи: врачање, амајлија @ предсказање, мађијати несврш. непрел . В. врача­
прорицање, предвиђање, дивинација, ти

гатање, пророчанство, чаролија, ви­ мађијски прид. В. магијски

довитост, врачање, предсказивање,
мађиоиичар м маг, опсенар, илу­
бајање, чаробњаштво, чарање, ма­
зиониста
ђијање, гледање судбине, најављива­
маестро м В. мајстор 2.
ње, погађање, видовњаштво, читање
мазало с В. сликар 1. и 3.
(судбине), гледање у будућност, про­
мазати несврш. прел . О премазива­
роштво, бахорење ре!. - суж: спири­
ти, фарбати, лакирати суж., кречити
тизам, нумерологија, леканомантија,
суж. @ (лоше сликати) мрљати, брља­
негромантија ре!., ји-ђинг, некроман­
ти ~ фи!. В. обмањивати 1.
тија, коскиномантија, стихоманти­
мазrа м ж фиг. В. магарац1. и 2.
ја, катопромантија, тумачење снова,
гледање у карте/пасуљ/шољу, отвара­ мазrов м фиг. В. магарац 1. и 2.

ње тарота, хиромантија ~ окултизам, мазиво с В. маст 2.

чаробњаштво, чаробништво, магика мазиути сврш. прел . фам. О В. укра­

о натприродност,чудо,натприродна сти @ В. лупити 1.

моћ, феномен, наднаравно ст хрв. 0 мазохизам м (патолошко уживање у
фи!. В. љупкост'" уИ. клетва, врача­ властитим патњама) алголагнија Meg.
ње 1., мистика мајати се несврш. В. лутати
маrијски прид. тајанствен, окултан, мајдаи м В. рудник 1. и 2.
волшебан, натприродан, загонетан, мајка ж О родитељка, матер, мати,
необјашњив, враџбински, мистичан, рођеница, мама хиИ., дада хиИ . , мате­
чаробњачки, мађијски, тајновит, вра­ ра ре!. @ фи!. В. баба ~ фи!. (назив
чарски, обавијен велом тајни, вило­ из поштовања за мужевљеву мајку)
ван, мистериозан, мутан, опскуран, свекрва, матер, мати, мама О фи!. за­
фантастичан, вилови~ наднараван, штитница, помагачица, мати фи!. 0
вилен - уИ. чаробан фи!. В. матица 1.
маrичаи прид. В. чаробан 2. мајмуи м О зоол. (лат. Haplorrhini)
маrла' ж (водена пара која смањује примат@ В. незналица' 1. ~ (знак ко­
видљивост) " ји се користи у и-мејл адресама) мај­
маrла' УЗВ. В . марш мунче, манки жар!., ет жар!.

маrиет м О (тело које привлачи мајор м бимбаша арх., бојник

предмете од гвожђа и сличних мате­ хрв. исШ ., тисућник хрв.
ријала) "@ фи!. В . привлачност мајораи м бот. (лат. Origanum та­

маrиетизам м О (привлачна сила jorana) ре!: мажурана, мајеран, мају-

мајска ружа I малаксао 312

ран, мачурана, мезурана, миришља­ макар прил. бар, ама, барем, само,
ваК,сансег најмање, било шта, ако не друго, ако
мајска ружа ж бат. (лат. Rosa galli- ништа, ако не више, минимум, не­

са) ре!: кауг-ђул, каук-ђул, маховина­ што, у најмању руку

ста ружа, руж а месечарка, француска макета ж в. нацрт 1.
руж а (лат. Роса центифолиа) ре!: врт­ макљати се несврш. фам . в. тући се
ница, дуовска ружа, дупљанка, мај­ макнути сврш . прел . О помаћи, по­
ска ружа, миришљавка, ремонт анка, мерити, помакнути, преместити,

рожица, ружа-стоперка, руса-столи­ мрднути, уклонити, покренути реШ .

стица, слаткача, столистница, шипак - в. дићи @ в. изузети

мајстор м О занатлија, еснафлија, макнути се сврш. в. кренути

механичар, плава крагна фи!., обрт­ максима ж (животна филозофија)

ник хрв., мештар хрв. @ (онај који се начело, уверење, принцип, кредо, ге­

извештио у неком послу) стручњак, сло, девиза, аксиом, мото, крилатица,

зналац, професионалац, експерт, по­ поука, парола, мисао водиља, лајтмо­

знавалац, виртуоз, маестро, калибар тив фи!., поучак реШ.
фи!., марка фи!., уметник фи!., чудо­ максималан прид. највиши, најве­
творац фи!., упућеник реш. @) фам. в. ћи,врхунски,пун,оптималан
возач малаксавати несврш. непрел. в. ве­

мајсторија ж О мајсторство, мај­ нути 2.

сторско дело, ремек-дело, мајсторлук малаксалост ж О исцрпљеност,
- уи. креативност @ в. компетент­ умор, ослабелост, немоћност, изне­
ност@жар!. в. обмана 1. моглост, измученост, немоћ, истро­
мајсторски прид. в. вешт шеност, тромост, изгужваност, умор­

мајсторство с О в. мајсторија 1. ност, замор, замореност, клонулост

@ в. компетентност @ в. болећивост 1. @) в. непробуђе­

мајушан прид. в. мали 2. ност ... уи . малодушност

малаксао прид. беспомоћан, слаб,

мајчина дуwица
Thymus serpyllum) ре!: мајчина ду­
шица, бабина душица, поповац, по­
понац, бабина душа, бабја душица,
буковица, вресковина, врисак,дивљи
босиљак, душичина, душичка, мате­
рина душица, матерка, тамјаника
мак м бат. (лат. Рарауег
ре!: афион, афиун, ашаш, бели мак,
били питоми кукурик, велики мак,
вртни мак, дријемак, питоми
питоми макаљ
макако м зоол. (лат. Масаса
ж бат. (лат.
учмао, безвољан, утучен, равноду­
шан, депресиван, нестабилан, неси­
гуран, тром, летаргичан, тмуран, те­
турав, индолентан, апатичан, нерас­
положен, индиферентан, сломљен,
хладан, безизражајан, безбојан, туро­
бан, небрижан, млитав, клонуо, ато­
somniferum)
ничан, покуњен, неспокојан, бежи­
вотан, духовно неосетљив, једнолик,
немоћан, нехајан, анксиозан, обузет
мак,
мртвилом, флегматичан, бесполетан,
без живости, устајао, натмурен, опу­
rhesus) штен, неживотан, неосетан, чамотан,

резус отупео, меланхоличан, сив, малоду­

макао м зоол . (лат. Psittacidae) црве­ шан, обамро, баровит фи!., анеми­
на папига, црвена ара чан фи!., 'Туп фи!., запарложен фи!. ,
313 малаксати I малокрвнос

погружен ре!., шоњав фам., сатрвен ница, химпер, црвена јагода, црвена

ексир., скрхан ексир., чаман реШ. - уи: купина

досадан, уморан малициозан прид. О в. зао @ в.

малаксати сврш. непрел . умори­ шкодљив

ти се, ослабити, изнемоћи, клонути, малициозност ж О в. злонамер­

колабирати, калирати, истрошити ност @ в. заједљивост

се, посустати, занемоћи, занемоћа­ мало прил. О (у малој количини)
ти, исцрпсти се, балдисати, јењати, недовољно, незнатно, симболично
здвојити, колапсирати, умрети фам., @ (до извесне мере) донекле, помало,
крепати фам., липсати фам. , рикну­ понешто, унеколико

ти фам. малодуwност ж (незаинтересо­

маленкост м в. ситница ваност за спољашњи свет, клону­

малер м несрећа, невоља, неприли ­ лост духом, утученост) апатичност,

ка, пех, недаћа, неугода, неугодност, апатија, безвољност, равнодушност,
непријатност, потешкоћа, брига, нерасположење, јад, жалост, туга,
проблем, мука, баксузлук, белај, зло, суморност, меланхолија, депресија,
главобоља фи!. - уи. беда 1. депресивност, депримираност, инди­

малерозан прид. О (који стално спонираност, ожалошћеност, невесе­

доживљава малере) баксузан, зло­ лост, бол, потиштеност, снужденост,
срећан, несрећан, лоше среће, тали­ покуњеност, невољност, незаинтере­

чан жар!. @ (који је неповољан) в. сованост, летаргија, индолентност,

кобан 2. индоленција, клонулост, безнађе,

мали прид. О ситан, минијатуран, клонуће, неутешност, инертност, ин­

неприметан, неопазив, незнатан, не­ диферентност, отупело ст, туговање,

заметљив, мајушан, патуљаст, нераз­ инерција, очај, флегматичност, нео­

берив, неупадљив, сићушан, неуоч­ сетљивост, чемер, неспокој, чамоти­
љив, омален, микроскопски, умањен, ња, тегоба, песимизам, утученост,

смањен, малешан, мањ ушан, малечак, сета, сетност, жалостивост, неспо­

малашан, малацак, премален, ста­ кој(ство), мизерија, мртвило, сло­

њен, портабл фам., мини фам., џеп­ мљеност, беживотност, покислост,

ни фам., малецки фам. - уи. кржљав учмалост, тупост, бедак фам., пра­
1. @ млад, незрео, детињаст, неиску­ знина фи!., млохавост фи!., атони­
сан, несазрео, инфантилан, недозрео, ја фи!., погруженост ре!., печаљ ре!., .
недорастао , голобрад, младалачки, безвоља фам., печал ексир., сп лин

млађан, јецав реШ. - фам. голобрад, реШ. - уи: умор, беживотност, брига
бебаст, балав ио!. , зелен, кењкав - сл: 1., мука, лењост - сл: одсутно ст, без­
малолетаН,наиван вољност, обесхрабреност, обамрлост
малиrан прид. в. шкодљив малокрван прид. (који пати од ане­

мали екран м фам. телевизор, тв, мије) анемичан, блед, бескрван, сла­
телевизијски пријемник, телевизија бокрван, бео, бледуњав, бледолик,
фам . - уи. екран вампирски фам., вет арх.

малина ж бат. (лат. Rubus idaeus) малокрвност ж анемија, анемич­

ре!: јагодњак, малина планинска, ма­ ност, бледило, слаБОКРВI;IОСТ, безбој­

лињек, маљуга, мурага, пласмика, су- ност, бледоћа, бескрвност, бескрвље
малолетан I MaHryn

реШ., бескрвица реШ. ти, натеривати, терати, надахњивати,

малолетан прид. (који још нема за­ гонити, привлачити, побуђивати, на­
конска права и обавезе) малодобан - гонити, будити фи!., гурати фи!., ба­
уи. мали 2. рити (некога) фам., обрађивати фам.,
малолетник м тинејџер, дечак, пу­ навлачити фам., заносити фам. - уи:
бертетлија, шипарац, малодобник, мобилизовати,храбрити
дораслица ре!. - фам. дериште, ба­ мампаз м О В. блесан 49 В. лош чо­
лалајдер, балавче, ба лав ко, зелембаћ, век

балавадија, беба, дерле, деран, бага­ мамљење с О (дозивање животи­

не, балавандер, прцољак, жутокљу­ ња вабом) ваб, призивање, мамљење,
нац,пиле,пикавац,клинац примамљивање, дозивање, навође­
малочас прил. В. недавно ње, привлачење, дражење 49 врбова­
малтене прил. В. готово 1. ње, навођење, мамљење, наговарање,
малтретирати несврш. прел . зло­ примамљивање, хушкање, придоби­

стављати, мучити, иживљавати се, јање, натеривање, терање, надахњи­

тлачити, терорисати, тиранисати, вање, гоњење, привлачење, побуђи­

трти, морити, газити, загорчавати вање, гурање фи!., барење фам., об­
- живот, мрцварити, бацати на муке, рађивање фам., навлачење фам.
угњетавати, муштрати, гњавити, ки­ мамљив прид. примамљив, привла­

њити, цедити фи!., шарафити фи!., чан, вабљив - уи. леп

стезати фи!., јахати фам., шиканира­ мамуран прид. (ошамућен од пи­
ти фам., масирати фам. , пити крв на јанства) бунован, ошамућен, неса­
сламку фам. изр. , кињити фам., про­ бран, неприбран, неиспаван - уи .
теривати кроз иглене уши арх. изр., уморан 1. и 2.
задавати муке изр . , вадити душу изр., мамурпук м буновност, очамуће­
драти на живо изр., сисати крв изр., ност, несабраност, неприбраност, не­
вадити маст изр . , пећи на лаганој/ти­ испаваност - уи. поспаност, умор
хој ватри изр., бријати на суво изр., мамут м заал. (врста изумрлог еле­
јебати нар., шибати суж. - уи: злоупо­ фантида, лат. Elephas primigenius)
требити,досађивати
мамутски прид . фиг. В. огроман
маљ м чекић, мацола, млат, бат, кла­
мана ж негативност, мањкавост,
диво, хамор ре!., млатило ре!. , токмак
фалинка, неисправност, несаврше­
ре!., калапач фам., маца фам., клади­
HOC~ HeДOCTaTa~ непотпунос~ ло­
вацре! .. ше својство, несавршенство, лоша
мама ж хип. В. мајка 1. и 3. страна, дефект, валеница ре!. , фелер
мамац м вабило, варалица, вабац, фам., валинка нар., валинга нар. -
ваб, вабак, мамило, варак, ешка ре!. , уи. рупа 4.
јешка ре!. - уи: замка MaHryn м О (немиран дечак или
мамити несврш. прел. О (дозива­ младић) ђаво, деран, обешењак, вра­
ти животиње вабом) мамити, звати, голан, несташко, немирко, неотеса­

призивати, дозивати, примамљива­ нац, ђаволан, клипан, непослушник,

ти, привлачити, дражити 49 врбова­ неваљалац, спадало, адраповац, злоћ­
ти, наводити, мамити, наговарати, ко, тепац, ђаволак, окачењак, тв р­
примамљивати, хушкати, придобија- доглавац, каубој, проклетиња, гру-
 манrупарија I манифестација

бијан, шејтан, личинар, факинчић, факински, бекријашки, шмекерски

враг, гуланфер (и голанфер), несрећа, фам.,окачењачки фам.

факин, рђа, бараба, цвећка фи!., ма­ MaHAparopa ж бат. (лат. Mandrago-
гарац фи!., зврк фи!., ђилкош ре!., га officinarum) ре!: алрауна, мандрагу­
вижле ре!., бере кин ре!., мулац ре!., ла,мундрагула,нарангулина,алрун

лера ре!. , штрањгов ре!., шерет ре!., мандрип м заал . (лат. Mandrillus
угурсуз фам., хорјат фам., дериште sphinx) велики бабун
нар., хунцут реШ. - уи: самовољник, маневрисати несврш. непрел . О

дрзник, ПРОС1"ак 49 (особа омиљена у вој. (изводити маневре) маневрира­

друштву) лафчина, лаф, даса, момчи­ ти хрв. 49 в. оперисати

на, баџа, јуноша, краљ фам., цар фам., манијак м в. насилник

шмекер фам., ђетић ре!., силан човек, манијачки прид. в. нељудски
леро ре!. ~ (који се лепо облачи) ле­ манипупација ж манипулаци­
потан, гиздавац, красотан, помодар, ја, превара, обмањивање, обрлаће­
кицош - фам . денди, шармер, лепота­ ње, манипулисање, искориштавање,
нер, каћипер, монден, шминкер, лут­ збуњивање, преобраћање, стратеги­
кица, лутак, фенсер, шмекер, фићфи­ ја, злоупотреба, убеђивање, придо­
рић, педерко ио!. - ре!. лизун, гизде­ бијање, искоришћивање, испирање
лин, ђилкош, красник арх. юьиш. мозга, израбљивање, контролисање,
манrупарија ж О враголија, досет­ обрлаћање, лукави маневар, лука­
ка, мангуплук, неваљалштина, шега, вост, маневар, контрола, вештина,

пошалица, шала, лакрдија, неподо­ залуђивање (некога), тактика, вешт

ба, мангупство, враголанство, не ста­ поступак, вожња фи!. жар!., лобото­
штво, магарештина, ђаволство, ше­ мија жар!., навлачење жар!., израђи­
ретлук, лудорија фи!., комедија фи!., вање жар!. - сл: индоктринација, уце­
лудост фи!., смејурија фам., зајебан­ на - уи. обмана 1.
ција фам., зафрканција фам., бургија манипулисање с О в. манипула­

фам., хунцутарија арх. 49 В. клика ција 49 в. вођство 1.

MaHrYnnYK м В . мангупарија манипуписати несврш. прел. обма­
манrупски' прид. ђаволаст, не ста­ њивати, злоупотребљавати, правити
шан, враголаст, неукротив, непри­ лудим, искориштавати, возати фи!.
питомљив, непослушан, вражији, _уи: злостављати, малтретирати - сл:

ђаволски, немиран, обешењачки, искоришћавати, кињити

распуштен, аламуњаст, непокоран, манир м модус, техника, начин, схе­

врагометан, опуштене природе, ло­ ма, стил, образац, шема, приступ,

лински, окачењачки, лолски, опу­ форма, метода, тактика, проседе,

штен, недисциплинован, шеретски програм, клише, модалитет, предло­

фам., хунцутски реШ ., ветрогоњаст жак, матрица, процес, обичај, пут,

реШ., пустопашан реШ. - уи: тврдо­ модел, пракса, облик, методологија,
глав - сл: лакомислен, хировит процедура, калуп фи!., мустра фи!.,
манrупски' прил . лолински, обеше­ систем фи!., протокол форм., слог
арх., мода реШ., сустав хрв., стратеги­
њачки, бекријски, враголасто, бо(х)
емски, шеретски, несташно, фрајер­ ја суж. - уи: извежбаност
ски, ђаволасто, лолски, бекријански, манифестација с О (мноштво љу-
манифестовати се I марљив 31б

ди окупљено ради неког протеста) лешке - уи. запис @ фиf. (небитне

поворка, протест, демонстрације, ствари) в. ситница
скуп @ приредба, смотра - уи. све­ марење св . пажња 2.
чаност 1. @ испољавање, облик, вид,
марински прид. поморски, војно­
изглед
поморски

манифестовати се несврш. испо­

марионета ж О играчка, лутка @
љавати се, исказивати се
фиf. послушник, статиста, фигура,
мантил м в. огртач понизник, покорник, слута, робот,
манути се сврш. оканити се, оста­ пион, пијун (у нечијим рукама), ла­
вити, занемарити, одустати, прене­ кеј, средство (у нечијим рукама), сле­
брегнути, изоставити, напустити, пи извршилац, безначајник, човек од
мимоићи, игнорисати, проћи се, сламе фи!., роб фи!., оруђе фиf., ауто­
потиснути, запустити, обуставити, мат фи!., зомби фи!.
отргнути се (од нечега/некога), зао­ марити несврш. непрел . (обраћати
бићи, прећи преко нечега, окренути пажњу на некога или нешто) хајати,
леђа, престати марити, клонити се, уважавати, урачунавати, примећи­

одрећи се, избити из гnaBe, прекину­ вати, узимати у обзир, зарезивати

ти, одбацити, оставити се чега, осло­
бодити се, престати (с нечим), ићи
даље, маргинализовати, ставити
страну, запоставити, затворити очи,
отрести се, бацити у страну, батали­
ти фам., рашчистити (с нечим)фам.,
елиминисати жар!.
фам., шљивити фам., вермати ре!.,
абадавати ре!., бендати ре!., обадати
на ре!., фермати ре!., шмиргnати фам.,
шишати фам., јебати нар.
марихуана ж бот. (лат. Canabis sati-
уа) индијска конопља - жар!. дување,
џиџа,дувка, џ,зелено, ана, џитра,зе­

мање-виwе прил. отприлике, при­ ље, пот, грање, смарачица, сачекуша,

ближно, више-мање, око, углавном, анамарија, хедовина, мара, вутра, ге­

плус-минус, ту негде, неких, добрих,
тако некако, цирка фам.
мањкав прид. непотпун,
љан, нецеловит, некомплетан, дели­
мичан, крњ, штур, половичан, оску­
дан,недостатан,неуобличен,ограни­
чен, сакат фи!. - уи: незавршен
мањкавост ж в. мана
мањкати несврш . непрел. в.
стајати
мар м в. пажња 2.
мара н прид. в. марљив
марва ж О стока, благо ре!., марха
ре!. @ фи!. в. нитков @ ио!. в. маса 2.
марrарин м в. маслац
марrиналије ж мн. О (белешке на
маригини) забелешке, напомене, бе-
ња, домаћица, каја, џикс, зелениш, чај,
мајчина душица, кора, убица, стаф,
суља, ганџа, биљка, џоџа, џугаја, раз­
недово­
ваљотка, мери џејн, кљуцавица, вуја,
џа, грас, марица, ганџеза, причалица,
тра, смолка, трипуша, салата
марка ж О (поштанска -) маркица
@ фи!. в. класа @ фи!. (фирмирана
одећа) фирма фам., бренд жарf.
недо­
маркантан прид. О в. истакнут 1. @
в. згодан @ в. леп
марка ција ж в. маркирање
маркирањесобележавање, марка­
ција, назначавање, одређивање, озна­
чавање, асигнација реШ.
марљив прид . вредан, предан, дела­
тан, маран, реван, ревностан, ради­
шан, активан, агилан, пожртвован,
317 марљивац I маслачак

неуморан, послен, савестан, радан, поплава реш., накупина реШ., aгno­

работан, учинковит, здушан, раден, мерат реШ. - уи. огромно 2. @ (гомила

радин, као мрав, амбициозан, устра­ људи) руља, народ, светина, људство,
јан, радохоличан (превише вредан) сила, свет, гунгула, булумента, наку­
фам., флетан ре!., усталачки фам., пина, најезда, пук, мноштво, лагер,
усрдан реШ., дејствен реШ., прилежан метеж, рој, миса, плебс, свита, војска
реШ., горљив реШ., трудољубив реШ. фи!., чета фи!., поплава фи!., море
марљивац м (вредна, марљива фи!. , јато фи!., лавина фи!., тевабија
особа) радиша, вредник, прегалац, ре!., ордија ре!., мармаља ре!., накот

вредница, самопрегорник, марник, фам., хорда фам., навала фам., буљук

трудбеник, пчелица фи!., мрав фи!., фам., крдо фам., гурњава фам., стадо
кртица фи!., трудиша фам., радили ца фам., хрпа фам., пучина фам . , чопор
(само за ж.), радиница (само за ж.) нар., агломерација реШ., марва ио!.,

марљивост ж О прегалаштво, фукара ио!., стока ио!. - уи: олош, гу­

агилност, ревност, вредноћа, рад, жва 1. @ в. количина 6 материја, твар,

брига, предузимљивост, ангажова­ супстанца, супстанција, тело

ност, марност, пожртвованост, труд, масаклин м ЗООЛ. т уи. гуштер

трудољубивост, брижљивост, саве­ масакр м истребљење, ПОМОр, кр­

сност, преданост, воља, горљивост, вопролиће, покољ, геноцид, погром,
усрдно ст, трудољубље, настојање, убијање, масовно убиство, хомицид,
неуморност, подузетност, посленост, етничко чишћење, зверство, холока­
ревносност, мар, устрајност, делат­ уст - уи: злочин, убиство
ност, радиност, радишност, сицфлајш масакрирати СВРШ. прел. в. поуби­
ре!. @ в. истрајност 1. јати
марник м в. марљивац масиван ПРИД. О в. огроман @ в. не­

марностж в. марљивост 1. зграпан 2.

марш УЗВ . фам . сиктер, носи се, бе­ масирати несврш. прел. О изводи­

жи, бриши, напоље, магла, одлази, ти/примењивати масажу @ фам. в.

чистац, губи/вуци/купи (ми) се ис­ досађивати 2.
пред очију, ван, торњај се, тутањ, маслац м бутер, путер, путар, мар­
губи се, чибе ио!., дрнч жар!., вољно гарин, масло ре!. - уи: маст 1.
жар!., жибе жар!., џада жар!., пали маслачак м бат. (лат. Тагахасит of-
жар!., двојка жар!. ficinale) ре!: андрашка, баба марта, .
маршрута ж О (утврђен правац бос-гологлав, верижњача, ветроказ,
кретања) план, рута, итинерар @ (до­ гnушина, гологnавица, горко зеље,
кумент или запис о кретању) водич грки димац, дечји ланчић, жућаница,
пута, мапа,итинерар, итинерер, ити­ жуљаница, жуљевица, жутељ, жуте­
нераријум, итинерариј хрв. љак, жутеница, жућаник, жућеница,
маса ж О (- ствари, предмета) го­ жучаник, јованчак, кравље цвеће,
мила, хрпа, мноштво, обиље, кама­ крмеће цвеће, маслачик, маслачи­
ра, мали милион, силесија, штос, сва ца, маслачник, милосавка, млекача,

сила, сијасет, сила, милијарду, велика млеч, млечак, млечац, млечић, млеч­
количина, брдо фи!., море фи!., купа ка, мличак, мљекача, мљечка, мљече,

фи!., река фи!., чудо фи!., усов арх., 06рниче, овчја млечка, папина пога-
маспина I маточика 318

чи ца, попино гувно, радич, салатуша, сије 0 6 . материја 5.

синџирац, талијанска салата, трава материјапан прид. физички, чу­
од грознице лан, конкретан, осетилан , тваран,

маспина ж бот. (лат. Olea ешораеа) стваран, телесни, светован, опипљив,

ре!: властита маслина, маслинка, ма­ карналан, видљив, од крви и меса,

слица, ољика , улика, уљеника, уљика вањски Хр6., збиљски Хр6 .

маспо с рег. 6 . маслац материјаписта м ж (онај који бри­
масноћа ж 6. маст 1. и 2. не само о сопственом материјалном

масовно прил. т уи . много

интересу) материјалист, користољу­
бац, среброљубац, себичњак, тврди­
масон м слободни зидар, неимар
ца, рачунџија фи!. , матеметичар фи!.
фам. фи!., фрамасон реШ., фримасон
- уи. егоиста
реШ .
мати ж 6. мајка 1.,3. и 4.
маст ж О (у исхрани) лој, сало, ма­
матирати сврш. прел . фиг. 6. побе­
сноћа - уи. маслац, уље @ (индустриј­
дити 1.
ска -) мазиво, уље, маз ре!. ~ хем.
матица ж О (женка која носи јаја
(група органских једињења) * О (- за
код мрава, оса, пчела) краљица фи!. ,
кожу) крема, помада, крем - уи. ме­
мајка фи!. @ 6 . отаџбина ~ (реч на -)
лем
струја, брзак, брзи к, брзица ре!. О 6 .
мастурбирати несврш. непрел. са­
средиште 0 завртањ, навртка, матич­
мозадовољавати се, онанисати, дира­
ни вијак @ (књига у коју се упису ју
ти се, дркати нар.
подаци)протокол,регистар,уписни­
математика ж матиш, мата фам.,
ца, матична књига, матрикула
тишма жар!., рачун арх., рачунство
матичњак м бот. (лат. Melissa offi-
арх. ре!.
cinalis) ре!: арбарожа, арбароза, ли­
математичар м О тата-мата фи!., мунада, лимунка, мајчина љубица,
мата фам., математик арх. @ фи!. 6. метерњак, матечина, матичина, ма­

материјалиста тичја трава, матичник, матичњача,

материја ж О твар, супстанца, суп­ маточина, матрик, матрњак, маца,

станција @ 6. суштина ~ 6. матери­ медени лист, меденка, медењка, ме­

јал 1. О фи!. 6. материјал 4. 0 тема, допер, мелиса, мета марије, млиса,

предмет, материјал нана, питома метвица, пчеларица,

материјап м О сировине, грађа, пчелина љубица, пчелињак, пчелиња

материја, градиво, твориво, твар, метва,пчелињак,пчелоперка,челина

састојци, маса @ тканина, штоф, трава, челињак

ткање, роба ре!. ~ прибор, инстру­ матор прид. фам. 6. стар 1.

менти, алат, оруђе (за рад), опрема, маторац м фам. старац, старина, чи­
алатка, направе, справе, средства, ча, деда, дека, старина - фам. мумија,
алатљика, помагала, апарат фи!. - сл: старкеља, метузалем, олупина, стар­

скаламерија, сокоћала реШ. О гра ­ чекања, дедекања, дртина ио!., гроб

ђа, извор, рукопис, документација, ио!. - жар!. пензос

литература, корпус, документ, гра­ маточика ж бот. (лат. Melittis melis-

диво, подаци, маса, материја фи!., sophyllum) ре!: маточина, матичика,
штоф фам., твориво реШ . - уи. до- тичина, меденика, кобиљача, пчелњак
319 матурант I маwтарија

матурант м абитуријент арх. махом прил. најчешће, углавном,

мафијаw м гангстер, криминалац, обично, понајвише, понајчешће, у ве­

злочинац, тајкун фи!. - уи. пљачкаш ћини (случајева)

махати несврш . прел. непрел . О (- маца ж 6. мачка 1. и 2.

руком) одмахивати, млатити, млата­ мацопа ж чекић, маљ , млат, бат, кла­
рати @ (- крилима) лепршати, лепе­ диво, хамор ре!. , млатило ре!., токмак

тати, леперити, ламатати, прхати ~ ре!., калапач фам. , маца фам . , клади­
(- нечим) млатити, млатарати, витла­ вац арх.

ти, замахивати О неирел. (- својим маче с т уи. мачка 1. и 2.

заслугама) 6. кочоперити се мачји кашаљ м 6. ситница 1.
махер м О 6. стручњак @ 6 . препре­ мачка ж О (лат. Felis Domestica) ма- !'>
дењак 1. ца, машка ре!. - суж: мачор, маче @
махинапан прид. 6. механички 2. фам.6. девојка 1.
махинација ж 6. превара 1. мачков брк м бот. (лат. Nigella sati-
махнит прид. О бесан, љутит, љут, уа) ре!: чупава ката, питома махуња­
иживциран, изнервиран, суманут, ја­ ча, рутавче, тршавац, црн ким

ростан, киван, веома љут, надурен,

мачор м (мужјак мачке) мачак, ма-
огорчен, узрујан, набусит, озлојеђен,
$:>

чорчина ау!. - уи. мачка 1. Е

горопадан, раздражен, расрђен, ис­
маwина ж О уређај, справа, напра-
провоциран, гневљив, бенав, срдит,
ва, апарат, механизам, машинерија,
гневан, стекли ексир. ре!. - уи: нерас­
кресач реШ., апаратура арх. , механи-
положен, насилан, разјарен, агреси­
ка фи!. - сл: патент @ робот, аутомат,
ван, дрзак, побеснео - сл: нервозан,
човек-машина, направа, апарат фи!. ,
узнемирен, бунтован @ 6. нагао 1.
строј Хр6. ~ фи!. 6. машинерија 2.
т уи. блесав 1.
маwинерија ж О (унутрашња ор­
махнито прил. лудо, бесомучно,
ганизација уређаја) механизам, ме­
сулудо, сумануто, неразборито, лу­
хани ка @ фи!. организација, систем ,
дачки, безумно, избезумљено, непри­
структура, систематичност, уређење,
себно, изван себе, не расуђујући, без­
ред, склоп, мрежа, устројство, скуп,
главо, у бунилу, у лудилу, помамно,
сплет, устројење, машина фи!. , апа­
распамећено, без памети
рат фи!., сустав Хр6 . , суставно ст Хр6 . ,
махнитост ж О безумље, луди­
усустављеност Хр6. ~ 6 . машина 1.
ло, безумност, сулудо ст, умобоља,
машта ж (моћ замишљања) ма­
лудња, френезија, неурачунљивост,
штовитост, маштање, имагинација,
помахниталост, подивљалост, неум­
уобразиља, домишљатост, сањарење
ност, застрањеност, бунило, делири­
јум, деменција, избезумљеност, ша­
- уи. фантазија
маштар м сањар, занесењак, машта­
шавост, суманутост, распамећеност,
лудост, помама, ментална/умна по­
лац,утописта, идеалиста, фантаста

ремећеност, безумништво, безгла­ маwтарија ж привид, фантазија,

вост, душевна оболелост, безумство, опсена, привиђење, _халуцинација,
болест, душевно растројство, махнит, симулакрум, сањарија, фатаморга­
полудење арх., манија исих. - сл: бле­ на, причина, фантазмагорија, химе­
савост, хистерија @ 6. разјареност ра, бунило, уобразиља, уображење,
маwтати I медаwник
320

Мачке (породица Felidae)

РОДFЕLINАЕ
пампаска мачка (Leopardus pajeros)
пантанал (Leopardus braccatus)
Felis
џефријева мачка(Lеорагdus geoffroyi)
дивља мачка (Felis sylvestris)
Домаћа мачка (Felis catus)
кинеска планинска мачка (Felis bieti)
Leptailurus
манул (Felis тапиl)
сервал (Leptailurus serval)
прашумска мачка (Felis margarita)
црношапа мачка (Fe lis nigripes)
Caracal
џунглинска мачка (Felis chaus)
каракал (Сагасаl caracal)

Prionailurus
Profelis
иримотска мачка (Prionailurus iriomotensis)
афричка златна мачка (Profelis aurata)
леопард (Prionailurus bengalensis)
мачка пецарош (Prionailurus viverrinus) Catopuma
равноглава мачка (Prionailurus planiceps)
азијска златна мачкаСаt (Catopuma tem-
црвено-пегава мачка (Prionailurus rubigino- minckii)
sus)
борнејска мачка (Catopuma badia)

Puma
Pardofelis
јагуарунди (Рита yagouaroundi)
мраморна мачка (Pardofelis mагmилиаtа)
кугуар (Рита сопсоlили)

Асјпопух
РОД PANTHERINAE
гепард (Асјпопух jubatus)
Neofelis
Lynx
борнејски облачни леопард (Neofelis diardi)
евроазијски рис (Lynx 'упх)
облачни леопард (Neofelis nebulosa)
иберијски рис (Lynx pardinus)
канадски рис (Lynx canadensis) Panthera
црвени рис (Lynx rufus) лав
(Panthera 'ео)
јагуар (Panthera опса)
Leopardus леопард (Panthera pardus)
андска планинска мачка (Leopardus jacobitus) тигар (Panthera tigris)
код код (Leopardus guigna)
колоколо мачка (Leopardus colocolo) Uncia
маргеј (Leopardus wiedii)
снежни леопард (Uncia ипсја)
онцила (Leopardus tigrinus)
оцелот (Leopardus pardalis)

тлапња, мираж, приказа, фантом, ви­

зултат маштања) пун маште, инте­
зија, сен фи!., снохватица Йесн., трип ресантан, духовит @) 6. измишљен 0
жар!., халуџа жар!., сновидреШ.
(који је као из маште) бајковит, сања­
маwтати несврш . непрел. сањарити, лачки - уЙ. божанствен
замишљати, сањати , фантазирати,
MerAaH м О 6. бојиште б 6 . борба
заносити се сновима, снатрити реШ.
меrданџија м ратник, бојовник,
маwтовит прид. О (који има ма­ војник - уЙ. војник
шту, развијену способност маштања)
меда мgеч . 6. медвед 1.
6. креативан б (који представља ре-
медаwник м 6. међаш
 1

321 медвед I MeIjaUl

медвед м О (лат. Ursidae) мече меден прид. 6. сладак

фам. хиЙ., медведина фам., меца gеч . , медитирати несврш . непрел. О

медаgеч. @ фи!. 6. грмаљ 1. удубљивати се (у себе), уроњавати (у
медведаст прид. 6. незграпан 1. и 2. себе), фокусирати се, концентриса­
медвеђа wапа ж бат. (лат. Herac- ти се @ дубоко размишљати, помно
lеuт sphandylium) ре!: медвеђи длан, разматрати, удубљивати се @) фам. 6.
блатарница, вучја шапа, медвеђа сту­ ленчарити

па, папоњак, попанак, обична шапи­ медицинар м 6. лекар 1

ка, шапица медуза ж заал. (лат. Rhizostoma рul­

медвеђе rрожђе с бат. (лат. Arc- то) клобучина
tostaphylos uуа ursi) ре!: медвеђе уши, међаш м (камен којим је означена
медветка, бубина боба, вучја јабука, граница или међа између имања) гра­
горник, дивља магињајабучица, мечије ничник, граничњак, гранични/међа­
грожђе, мливњак, мливњача, оперник, шни камен, међашник, међак, мејаш
ре!. - уй. камен
1
опирник, планика, црвена планика 4., ивичњак

о>

Гране медицине ~
~
~------------------------------------------------------------------1 ~
Анатомија Клиничка биохемија и Пулмологија -
Ангиологија лабораторијска медицина пнеумофтизи ологија
Анестезиологија Клиничка фармакологија Радиологија
Васкуларна хирургија Максилофацијална Ратна хирургија
Ветеринарска медицина х ирургија Реуматологија
Висцерална хирургија Медицина рада Социјална медицина
Гастроентерологија Медицинска биофизика Спортска медицина
Геријатрија Медицинска биохемија Стоматологија
Гинекологија и акушерство Медицинска информатика Судска медицина
Дерматовенерологија Медицинска Торакална хирургија
Дечија гастроентерологија микробиологија Трансфузиол огија
Дечја ендокринологија и Медицинска статистика Тропска медицина
дијабетологија Неонатологија Ултрасонографија
Дечја кардиологија Неурологија Ургентна медицина
Дечја нефрологија Неуропедијатрија Урологија
Дечја ортопедија Неурохирургија Фармакологија
Дечја пулмологија Нефрологија Фармакологија и
Дечја реуматологија Нуклеарна медицина токсикологија
Дечја хематологија и Онкологија Фармација
онкологија Општа хирургија Физикална медицина и
Дечја хирургија Орална хирургија рехабилитација
Ембриологија Ортопедија Физиологија
Ендокринологија и Оториноларингологија Хематологија и онкологија
дијабетологија Офталмологија Хемија за медицину
Епидемиологија Патологија Хигијена и екологија
Имунологија и Патолошка физиологија Хирургија
имунохематологија Педијатрија Хирургија срца
Интерна медицина Пластична хирургија Хистологија
Инфектологија Породична или обитељска Хумана генетика
Јавно здравство медицина

Кардиологија Психијатрија
међувреме I мелодија 322

Гране алтернативне и комплементарне медицине

ајурведа макробиотика радионика

акупресура масажа реики
акупунктура медитација релаксација
ароматерапија натуропатија рефлеКСОЛОГИја
аутогени тренинг неуроимунобиологија сонопунктура
аутосугестија неуролингвистичко таи чи
биоенергија програмирањ е (НЛП) таласна терапија
електро-акупунктура ноцебо терапија боја
електромагнетна терапија органска терапија фунгологија
ирека оргономија херболо гија
исцељивање на даљину остеопати ја хидро патија
јога плацебо хипноза
квантум-тач пост хомеопатија
киропрактика пранајама шијацу
кристалотерапија препорађање

међувреме с (временски распон мекан прид. в. мек

између две одређене временске једи­ мекетање с блејање, мека, блека,
нице) распон, интервал, размак - уЙ. мечање, мекет
пауза
мекетати несврш. непрел . бекати,
међуиrра ж в. пауза 1. бекетати, мечати, блејати, бекељити
међутим прил. а, али, ипак, само, се, блекетати, оглашавати се као коза,
плус, него, ама, но брекетати
међучин м в. пауза 1. мекоflа ж О в. (особина онога што
мезе с в. предјело је меко) меканост, мекота ~ в. не­
мезетити сврш . несврш . прел. жност @) в. еластичност

О сврш. (мало појести) презалогаји­ мекушац м О заал . мн. (животи­

ти, окусити, појести, пробати, пре­
варити глад изр. - фам. прегристи,
грицнути, гризнути, жвакнути, чап­
нути, шалабрцнути, чупнути, штрп­
нути,чалабрцнути,метнути/ставити
под зуб, чак нути, бацити (нешто) у
уста/кљун ~ несврш. в. јести
ње које немају кичму) бескичмења­
ци, повијуше, бескраљежњаци хрв. ~
фи!. в. млакоња
мепанхопија ж О (болесно стање
туге) потиштеност, туга, жалост, се­
та, депресивност, депресија, покуње­
ност, снужденост, покислост фи!. ~

мезимац м О миљеник, љубимац, в. малодушност

фаворит, обожавани, милосник, ма ­ мепез м мешанац, полутан, хибрид,

за, протеже реШ., мињон реШ . - уй: полукрвњак, полушан, крижанацре!. ,

јунак, херој, идол ~ (кућни -) љуби­
мац
мек прид. О (који није тврд) мекан
уЙ. савитљив ~ (који је пријатан на
додир) фин, мекан, рафиниран, бар­
шунаст, свиленкаст @) в. нежан
гемишт фам. ре!., бастард арх.
мепем м балзам, помазање, балсам,
_ оближ, помаст - уЙ. лек 1., маст 4.
меписа м бат. в. матичњак
мелодија ж муз . мелодика, музика,
звук, песма, мелос фам., арија фам.,
323 мемла I мерило

канат арх. - уЙ. ритам сање, премоделовање, преправљање,

мемла ж О (устајао ваздух) влага, преобликовање, преиначење, преи­

мирис влаге, мирис буђи @ фи!. в. начивање, преправак хрв. , прилагод­

свакодневица
ба хрв., трансформирање хрв., прео­
блика хрв., римејк (- филма) суж.
мемљив прид . буђав, влажан, труо,
гњио, плеснив, сагњио, иструлео, на­
мењати несврш . прел . (чинити

труо, распаднут, бухав ре!., пљеснив друкчијим/различитим) преправља­

ре!., бухљив ре!., потмуо реШ. - уй: ба­ ти, модификовати, трансформисати,
давати нов облик, адаптирати, прео­
јат 1., црвљив - сл: смрдљив
кретати, преструктурирати, преина­
мемоари м мн . аутобиографи­
чавати, преиначивати , подешавати,
ја, анали, реминисценције, сећања,
прилагођавати, уређивати, преу­
дневник, животна прича
стројавати, уносити промене/изме­
меморија ж памћење, сећање, ави­
не, преображавати, преобличивати,
зареш.
сређивати фам., модифицирати хрв.,
менза ж јавна кухиња, ресторан,
трансформирати хрв. - уй: обликова­
кантина - уЙ. кафана
ти, окретати, извртати - суж. реор­
меница ж вредносни папир, обве­ ганизовати (- фирму), реформисати
зница, облигација, чек, задужница, (- универзитет), прерађивати (- му­
медносница арх. зику), реструктурирати (- фирму),
мента ж бот. в. нана примеравати (- узрасту), реоргани­
менталитет м О (скуп духовних зирати хрв., реформирати хрв.
особина припадника једне заједнице) мера ж О (стандардна количина,
карактер, темперамент, сензибили­ величина, тежина) вага ~ в. мерило
тет, ков, природа, душа, дух, психо­ 1. @) количина, квантитет, величина,
логија ~ (карактеристична својства износ 0 (количина у којој се нешто
уопште) карактер, темперамент, при­ јавља) обим, степен, размера, ниво
рода, его, личност, душа, ћуд, дух, o граница, ограничење (i) (осећај до­
сензибилитет, психа, психологија, звољеног у понашању) одмереност,
ков, нарав, индивидуалност, инди­ умереност,тактичност

видуалитет, настројеност, нутрина, мерач м О кантарџија, меритељ,

ја, особине, унутрашњост, крв фи!., контролор мера, мерилац, баждар
штих фам., натура реШ. арх. ~ мерило, мерица, дозатор - уЙ.
ментални прид . О појмовни, умни, вага

разумни, мисаони, мисаон, мислен, мердевине ж мн. лестве, лојтра ре!.,

идејни, апстрактан, теоријски, инте­ лотра ре!., скале ре!., скала ре/.
лектуалан, концептуалан ~ духов­ мерење с вагање, премеравање, ба­
ни, психички, душевни, унутрашњи, ждарење, процењивање/просуђива­
унутарњи ње вредности, одмеравање, суђење
менула ж бот. (лат. Smaris vulgaris) фи!. , баждар арх.
оштруља мерило с О критеријум, показатељ,

мењање с измена, промена, адапта­ показивач, аршин, скала, лествица,

ција, модификација, трансформаци­ мера, критериј хрв. ~ канон, норма,

ја, преосмишљавање, трансформи- правило, закон, начело, принцип,

мерити I месо 324

пропис, стандард, законитост, крите­ фи!. занесењак, сањар, сањалац, са­

ријум, критериј ХрВ. @) В. модел 1. в њалица, утописта, маштар, машта­

(- за струју) бројач, бројило, сат 0 В. лац, фантаста, идеалиста

мерач 2. месечев прид . лунарни
мерити несврш. непрел. прел. О ирел. месити несврш. прел. В. спремати 1.
(одређивати меру или цену) вредно­ месни прид. О В. овдашњи f} (од ме­
вати, вагати, оцењивати, промерава­ са) меснати
ти, валоризовати, премеравати,про­
месо с О (мишићно ткиво У органи­
цењивати, одмеравати, бонитирати,
зму животиње или човека) * f} (при­
омеравати ре!. , стављати на вагу изр.,
премљено месо) печење - суж. теле­
важити арх. f} неирел. калкулисати,
тина, говедина, јунетина, овчетина,
уравнотежавати, вагати, обрачунава­
јагњетина, козлетина, браветина, КО­
ти, билансирати, разбрајати, рачуна­
њетина, крметина, прасетина, свиње­
ти,прорачунавати, валутирати
тина, зечетина, гушчетина, пачетина

меродаван прид . О мериторан,

надлежан, овлашћен f} (који има

довољно знања или способности да Месни производи
одлучује) компетентан, позван, до­
растао ДЕЛОВИ печеница

меродавност ж О делокруг (поље СКЕЛЕТНИХ плећка

МИШИЋА полутка
утицаја), ингеренција, надлежност, по­
прса
званост, овлашћење f} компетенција, Птице рамстек

компетентност - уи: стручност 1. бата к ребарца

месец м О (период од тридесет или бело месо реп

карабатак рибич
приближно тридесет дана у нашем
крилца розбиф
календару) месечница f} (небеско те­ филе розбратна
ло, Месец) луна - суж. уштап, млађак шија ружа

средњи каре

Сисари тарак

Месеци у години бела печеница трбушина

бели каре фригандо
бифтек цвергрит
СРПСКИ ХРВАТСКИ бубрежњак црно месо
јануар сијечањ бут шол
фебруар вељача вајсбратна
март ожујак врат И3НУТРИЦЕ
април травањ глава бризле
мај свибањ груди бубрези
јун липањ ђердан језик
јул српањ каваљер јетра
август коловоз коленица кожурица
септембар рујан котлет крезле
октобар листопад крменадла мозак
новембар студени лопатица плућа
децембар просинац мека ни рит срце

ноге хрскавица

образина цревца
месечар м О (онај који хода у сну) папци шкембићи
лунатик, сомнабул, сомнабулист f}
325 мести I механизоват

мести несврш. прел . (чистити ме­ метнути сврш. прел. В. ставити

тлом) брисати, чистити метода ж О стил, схема, приступ ,

местимИЧНО прил . В. понегде систем, поступак, начин, модалите т,

правило, облик, план, процедура,

место с О (простор на којем се не­
модус, образац, модел, техника, сред­
што налази) подручје, област, крај,
зона, рејон, локалитет, локација, пре­ ство, програм, пракса, пут фи!., слог

део, средина, простор, територија - арх. f} (мисаони, логички поступак)

уи. околина f} (настањено подручје) метод - суж. индукција, дедукција

насеље, насеобина - суж. град, село, методичан прид. В. аналитичан 2.

варош @) (нешто прецизно одређено методично прил . В. подробно
у циљу извођења неких активности) методичност ж систематичност,

положај, тачка, пункт, средиште, ло­ аналитичност, осмишљеност, ис­

кација в В. седиште 0 (радно -) В. правност,организованост,синтетич­

запослење ност, дедуктивно ст, смисаоност, ра­

мета ж О (објекат који служи као зложност, доследност, тачност, раз­

циљ за гађање) * f} циљ - уи. смисао боритост, кохерентност,логичност

метар м О (основна јединица мере методопоrија ж О (научна дисци­

за дужину) * f} (структура стиха у плина која разматра научне методе)
песничком делу) метрика - уи. ритам методика f} (скуп метода, поступака)
метати несврш. прел. стављати, програм - уи . метода 1.
увлачити, уносити, завлачити, ин­ метрика ж О (грана теорије књи­
ко рпорирати, трпати, придодавати, жевности која изучава структуру

додавати, укључивати, уметати, утр­ стиха) версификација f} (структура

павати, турати ре!. стиха у песничком делу) метар - уи.
метафора ж (стилска фигура у којој ритам

се један појам исказује другим) скра­ метропояа ж О (главни град) цен­

ћено поређење - уи. алегорија 1. тар, престоница f} (град који је сре­
метафоричан прид. В. пренесен диште неке активности) велеград -
метвица ж бот. (лат. Mentha pulegi- уи. град

иm) ре!: ситна нана, барска нана, ве­ метузапем м фам. (јако стара осо­

ремовка, пољачак, мацина метвица ба)в. бабускара, маторац

метеж м О гужва, стиска, гунгула, мећава ж вејавица, кијамет, снежна

гурњава, кркаљанац фам., трпањац олуја, снежна бура, вејање, снежно

фам., гурема арх. f} (стање у којем невреме

нема правилног поретка) збрка, по­ механизам м О в. машина 1. f)

метња, гунгула, гужва, разбацаност, (унутрашња организација уређаја)

побрканост,дезорганизованос~збр­ машинерија, механика @) (спој ин­
каност, хаотичност, набацаност, хаос, терактивних делова) састав, спој, су­
несређеност, дезорганизација, завр­ став хрв. в фи!. (систем деловања не­

злама, лоша уређеност @) В. јурњава ке организације) в. машинерија 2.

метиљ м в. двоживац механизовати сврш. прел . аутома­
метиљав прид. О (који болује од тизовати, роботизовати, програми -
метиљавости) * f} фи!. в. болећив 1. рати, компјутеризовати
механика I милитантан 326

механика ж О (грана физике) * совати жар!. 6 (слабо разликовати)

o (наука о машинама) машинство, бркати, замењивати, мењати
стројарство хрв. ~ в. машина 1. 6 меwати се несврш . О (јављати се у
в. механизам 2. 0 рефлексност, не­ заједници заједно с нечим другим)
свесност, случајност, ненамерност, преплитати се, укрштати се, комби­
ненамераваност, невољност, непро­ новати се, крижати се хрв. 0 фи!. (ба­
мишљеност, нехотичност, несми­ вити се туђим проблемима) уплитаТ~1
шљеност, несрачунатост, инстинк­ се, петљати се, упетљавати се, пачити

тивност, непланираност, нехотимич­ се, плести се, гледати туђа посла изр.,
ност, аутоматизам исих. забадати нос изр., бити у свакој чор­
механичар м в. мајстор 1. би мирођија изр.
механички прид. О програмиран, меwкољити се несврш. врпољити

аутоматски, компјутеризован, ауто­ се, развлачити се, мигољити се, кобе­

матизован, машински управљан 0 љати се, врцати се ре!. , врсти се ре!.,

случајан, инстинктиван, несвестан, гомбељати се ре!. - уи: батргати се 1.

ненамеран, шаблонски, рефлексан, меwовит прид. О (састављен од
невољан, спонтан, непромишљен, различитих елемената) мешан , ме­
импулсиван, непланиран, природан, шовит, комбинован, измешан - суж.
махиналан, несрачунат, неконтро­ вишенационалан 0 (настао укршта­
лисан, несмишљен, прирођен, ауто­ њем) укрштен, крижан хрв. ~ (међу­
матски, ненамераван, инхерентан, собно различит) различит, разнолик,
нехотимичан,ненаучен,интуитиван, разноврстан,разнородан

против властите воље, нехотичан меwтанин м (онај који је из тог ме­

мехур м балон, клобук, клопац ста) домаћи/овдашњи човек, доморо­
мецена м ж покровитељ - уи. за­ дац, локалац жар!. - уи. земљак

штитник 1. миrољити се несврш . в. мешкољи­

меценат м покровитељство, меце­ ти се

натство, патронажа, патронат, за­ миэеран прид . в. незнатан 1.

штитништво, заштита микроб м в. бактерија
меценатство с в . меценат микроскопски прид . в . минијату­
мецосопран м (певачки глас) први ран

алт, други сопран - уи. глас милерам м павлака, врхње

мечати несврш. непрел . в. бекати милети несврш . непрел. О (споро се

мешанац м мелез, полутан, хибрид, кретати, о ситним животињама) гми­
полукрвњак, полушан, крижанацре!. , зати, пузати 0 (споро се кретати, о
гемишт фам. ре!., бастард арх. људима) бауљати, вући се фам., пуза­
меwати несврш. прел . О (спремати ти фам . .
нешто мешањем) мутити, окретати, милина ж О угодно ст, уживање,

превртати, бућкати, мућкати 0 (~ ужитак, миље, блаженство, задовољ­

карте или фигуре) премештати, пре­ ство, мерак, угода, угодба, драгост
метати ~ (у6ациватни нешто у дру­ ~pв . 0 в. љупкост

гачији контекст) проткивати, шара­ милитантан прид. агресиван,

ти, ком6иновати,компилирати, мик- офанзиван, ратнички, ратоборан, на-
327 милицајац I минут

падачки, нападан, освајачки, остен­ милост ж О опроштај, милост, ми­

тативан реШ. лосрђе, помиловање, праштање,

милицајац м милиционар - уи. по­ аман ре!. 0 (прекидање кривичног

лицајац поступка без последица по окривље­

милиција ж О (организована вој­ ног) амнестија, помиловање, опрост,

ска грађана у приликама без стал­ заборав, ремисија, опроштај, осло­

не војске) *0 (служба јавног реда у бађање, поштеда, укинуће, пониште­

СФРЈ) * - уи. полиција ње (поступка), пуштање из затвора,

милоrлед м бот. (лат. Sanicula еurо­ ослобођење, опроштење, избавље­

ње, одрешење, праш тање, разрешење
раеа) ре!: миличе, љечура, личарка,
здравчица, омилен, оздравица аман ре!., проштење арх., аболиција

милоэвучан прид. (који има уго­ иравн.

дан глас или звук) благозвучан, мело­ мипостив прид. О в. милосрдан 0 в.

дичан - уи . акустичан љубазан

милом прил. в. добровољно мипостивост ж в. милосрђе

милосрдан прид. дарежљив, вели­ миље м О в. околина 1.0 в. мили­

кодушан, широкогруд, добар, пле­ на 1.

менит, хуман, самилостан, доброчи­ миљеник м в. мезимац 2.
нитељски, несебичан, добротворни, мимичар м пантомимичар - уи. ла­
милостив, човечан, алтруистички,
крдијаш
филантропски, подашан, човекољу­ мимо пред . О поред, покрај, крај,
бив, саосећајан
уз 0 в. изузев
милосрдност ж в. милосрђе мимоићи сврш. прел. О в. манути се
милосрђе с широкогрудост, даре­ o фи!. в. не искористити ~ в. обићи 1.
жљивост, доброта, човекољубље, по­
минђуwа ж наушница, пирсинг
жртвовано ст, човечност, самаритан­
жар!., пирс жар!., менђуша арх. ре!. ,
ство, алтруизам, срдачност, предусре­
ђинђува арх., бутон арх. ре!., аморић
тљивост, несебичност, хуманост, вели­
арх. ре!., ринчица хрв. - суж: куглица,
кодушност, племенитост, галантност,
алка
пажљивост, филантропија, хумани­
минијатуран прид. ситан, непри­
тарност, људскост, достојанственост,
метан, мали, неопазив, незнатан, ма­
благороднос~добростивос~милосрд­
јушан, неупадљив, сићушан, неуоч-.
ност, узвишеност, богобојазност, га­
љив, омален, микроскопски, умањен,
ланција, човекољубивост, мекоћа срца,
смањен, малецки, премален, неразбе­
простодушност, пријатељство, благост,
рив, незаметљив, портабл фам., ми­
душевност, добродушност, издашност,
ни фам., џепни фам., малешан ре!.,
доброхотност, разумевање, женеро­
мањушан ре!., малечак ре/., малашан
зност, беневолентност, подашност,
ре/., малацак ре/.
благонаклоност, добра воља, добро­
министар м (човек на челу мини­
творност, женерозитет, генерозност,

милост, братољубље, широкогрудност, старства) секретар, члан владе/каби­

милостивост, аман ре!., податљивост нета, попечитељ арх.

реШ., смиловање реШ., веледушност минути сврш. непрел. О (о време­

хрв. - уи: љубав, љубазност ну) проћи, протећи, истећи, прохуја-
мио I мисао 328

ти, избледети, испарити, пролетети, удисати, њушкати, снифати жар!. , во­

уминути, проминути рей1. е (жеља,
љубав и сл.) проћи, уминути, угасити
се, гаснути, увенути фи!. @) рей1. про­
ћи мимо, мимоићи
мио прид. О драг, врли, вољен, оми­
љен е 6 . леп
њати рей1. фи!. е (ширити пријатан
мирис) осећати се, кадити фи!. @) фи!.
изгледати (као), бити сличан (нече­
му), подсећати (на нешто), вући (на
нешто) фи!., слутити (на нешто)
миришљав прид. ароматичан, ми­

мир м О (стање без рата) " - сл. при­ рисан, миомирисан, мирисав, мило­

мирје, затишје е (стање без наруша­ душан, миомиран арх.

вања јавног реда) ред, дисциплина @) мирно прил. О (на смирен начин)
(стање без свађе, сукоба) 6 . равно­ смирено , умирено, хладнокрвно, ле­

тежа 2. О (стање без буке) тишина, жерно, неусиљено, без панике, без
мук, тајац, затишје, станка, безгласје, напрезања, уздржано, умерено, одме­

безгласност, бешумност, утиха, ћута­ рено, трезвено, опуштено фам., кул

ње, мучање, шутање Хр6., безветрина жар!., лаганезе жар!. е непомично,

суж. 0 (душевни -) спокој, сталоже­ непокретно, неприметно, тихо, не­

ност, уравнотеженост, спокој ност, чујно

смиреност, безбришност, блажен­ мировати несврш. О 6 . одмарати се
ство, непомућеност, стабилност, е (бити миран, непомичан) не мрда­
трезвеност, самопоуздање, самоуве­ ти се, не мицати се, лежати - уи . боло­
реност, хладнокрвно ст 0 (одмор од вати @) рей1. 6 . налазити се
рада) починак, смирај, мировање, од­ мировни прид. 6. мировњачки
мор, одмарање, одушак, окрепа, опу­
мировњачки приД. пацифисти ч­
штање, освежење, предах
ки, антимилитантан, антиратни,ми­

мираз м (имовина коју доноси жена ровни,миротворан,противратни

од родитељске куће) женино имање, мирођија ж бат. (лат. Anethum gra-

спрема, женино добро, опрема фи!., veolens) ре!: копар, анита, дил, копар,
алатура ре!., дота ре!. , женинство ре!.,
копер, копра, копр, копрић, мироди­
прћија ре!., донос ре!. ја, мирудија, слатки јанеж, смрдиљ
миран прид. О смирен, безбрижан, мисао ж О (интелектуални процес)
спокојан, лежеран, без бриге, комо­
мишљење, размишљање, умовање,
тан, опуштен фам. , кул жар!. неирам. расуђивање, мозгање, разбијање гла­
- уи. срећан, равнодушан е непоми­ ве фам. е (плод размишљања) идеја,
чан, непокретан, неприметан, тих,
помисао, замисао, примисао, сазна­
нечујан @) 6. безбедан О 6. мирољу­
ње, поука, закључак, уверење, убеђе­
бив 0 6 . суздржан
ње, схаватање, претпостака, суд, став,

мирис м О арома, милодух, нота концепција @) (скуп идеја и схватања

фи!., миомир арх., миомирис рей1. одређене групе људи) замисао, ми­
- суж: инценс, кад, измирна, смир­ шљење, учење, идеологија, план, про­
на е 6. парфем @) (непријатан -) 6. грам, концепција О (главна идеја не­
смрад
ког дела) поента, окосница, суштина
мирисан прид. 6. миришљав o (духовита или поучна сажет а ми­
мирисати несврш. прел. О (дожи­ сао) изрека, гнома, пословица, сен­
вљавати чулом мириса) њушити, тенција, поука, афоризам, максима,
329
мисаон I митрополит

приречица ре!. , изричај ре!. вати, бити мишљења, бити убеђен

мисаон прид. О појмовни, умни, ра­ мистериозан прид. тајан, тајновит,

зумни, мисаони, мислен, апстрактан, тајанствен, загонетан, нејасан, нераз­

теоријски, интелектуалан, концепту­ јашњив, недокучив, недоступан, не­

алан, ментални, идејни е измаштан, познат, мистичан - уи. необичан 1.

нестваран, измишљен, натприродан, мистик м 6. маг 2.
надреалан, фиктиван, непостојећи, мистика ж О затвореност, неразу­
нематеријалан, имагинаран, душев­ мљивост, скривеност, мистичност,

ни, снолик, апстрактан, креиран У тајновитост, херметизам, недоступ­

мислима, замишљен, натчулан, сно­ ност, нечитљивост, скровитост е
виђајан, нереалан, незбиљски, незе­ окултизам, езотерија, езотеричност,
маљски, иреалан, надстваран, фик­ мистицизам, чаробњаштво
цијски, имагинативан, нетелесан,
мистицизам м 6. мистика 2.
сневан, сновит, апстрактиван - уи:
мистичан прид. О тајанствен, тај­
бајковит, необичан, чудан, чаробан -
новит, загонетан, скривен, натпри­
сл : спекулативан, привидан
родан, аветан, сабластан, измаштан,
мисаоност ж 6. мудрост 1. бајковит, нестваран, етеричан, нео­
мисијаж О (задатак чијем се оства­ бјашњив, необичан, оностран, бесте­
рењу придаје већи друштвени или лесан, нематеријалан, фантастичан,
лични значај) задатак, посао, ду­
невероватан, езотеричан, чудесан,
жност, обавеза, посао, подухват,
небески, чудан, паранормалан, изу­
циљ, задаћа Хр6. е (скуп људи послат
зетан, неопипљив, наднараван, незе­
у другу земљу по задатку) изаслан­
маљски, невидљив, парапсихолошки,
ство, изасланици, представништво,
изванземаљски, надљудски, с дру­
делегација, делегати, депутација, по­
гог света, надземаљски, спектралан,
сланство, послање @) (путовање са
астралан фи!., врхунараван рей1. е 6.
научним циљевима) експедиција, пу­
магијски
товање, пројекат, подухват О (миси­
мистичност ж 6. мистика 1.
онарска верска организација) "
мит м О легенда, бајка, предање,
мисирка ж зоол. 6. морка
фантастика, фикција, сага, припо­
мислен прид. 6. мисаон
вест, предајна прича, народна леген­
мислилац м О мислитељ, фило­
да, еп, писано предање, предаја, фан­
зоф, теоретик, теоретичар, учењак,
тазија, дело фам., читије арх. - уи.
научењак, научник, мудрац, геније,
прича е 6. лаж 1.
енциклопедист, мозак фи!., ум фи!. е
митинr м (јавни масовни збор) са­
иран. мудријаш, паметњаковић, све­
станак, скуп, збор, политички скуп
зналица, паметник, филозоф иран.
митити несврш . прел. 6. корумпи­
мислити несврш. прел. О разми­
рати
шљати, промишљати, расуђивати,
митраљез м аутомат, пушкоми­
разматрати, умовати, мозгати, ре­
траљез, машинска пушка, машинка,
зоновати, паметовати, думати фам.,
машингевер, шмајсер арх., стројница
контати фам ., разбијати главу изр.,
мнити арх. - уи. судити 1. е (имати Хр6., стројопушка Хр6.

мишљење) сматрати, држати, веро- митрополит М цркв. (високи до-

мица I млак 330

с т ојанственик у православној цркви, фам., снаја фам. , љуба арх.

управитељ више епархија) архиепи­ младалачки прид. разигран, енер­
скоп,архибискуп, надбискуп гичан, живахан, виталан, темпе ­

мица ж О (игра) дама, млин е раментан, покретљив, динамичан,

фам . В. девојка 1. покретан, полетан, весео, животан,

мицати несврш. прел. В . померати жив(ахан), агилан, врцкаст, пун жи­

вота, пун живости, вижласт, ведра
мицати се несврш. померати се, поми­
духа, бодар, чио, жустар, прштав, ве­
цати се, покретати се - уи. кретати се
дар, крепак, немиран, окретан , мла­
миw м зоол. (кућни глодар) " - уи.
ђахан, ватрен фи!., гибак фи!., акти­
глодари
ван фи!. - уи: јак, млад
миwинац м бот. (лат. Cynoglossum
мпадеж ж омладина, тинејџери ,
officinale) ре!: пасји језик, мишјак, ма­
млада генерација, млади, пуберте ­
ли гавез, трпуњац
тлије, адолесценти, млађарија, омла­
миwиl1ав прид.(који има јаке и из­
динци/омладинке, младост, млади
ражене мишиће) жилав, мускулозан
нараштај форм. , подмладак форм. -
реШ . - уи : снажан 1. уи : девојка, младић
миwица ж (рука од рамена до лак­
мпадиl1 м О момак, мушкарац,
та) рука, надлактица, мишка
момче, дечко, тип жар!., фрајер жар!.,
миwљење с становиште, полази­ даса фам. е заручник, љубавник, ве­
ште, гледиште, вид, схватање, ста­
реник, дечко, изабраник, даса фам . ,
јалиште, суд, видик, по з иција, про­ тип жар!., фрајер жар!. - уи. младо­
цена, назор, аспект, став, духовни жења

хоризонт, представа (о нечему), до­ мпадиl1ство с т уи. младост

хват, угао гледања, видокруг, поима­
мпадица ж зоол . (лат. Нuсћо ћuсћо)
ње ствари, опсег, ширина схватања,
главатица, велика пастрмка

визија, уверење, домашај, знање, па­

мпадожења м женик - уи. младић 2.
норама фи!., поглед фи!., домет фи!. ,
мпадопик прид. В . добродржећи 1.
перспектива фи!., мнење арх. , мотри­
MnaAOCT ж адолесценција, пубер­
ште реШ., светоназор хрв. - уи: идеја
тет, сазревање, тинејџерске године,
2., начело 2.
младе године, млади дани фи!., ма­
миwоловка ж замка, клопка, сту­
гареће године фам . , пролеће живота
пица - уи. замка 1. изр. - суж: момаштво, младићство,
миwомор м арсеник, сичан ре!., ар­ девојаштво
сен фам.
мпађа ж бот. (лат. Corydalis сауа) ре!:
млад прид . О мали, недозрео, не­ кокочица, младик, петличићи, пије­
сазрео, детињаст, неискусан, не­ вац, брезрода, голуб иј а гуша, змијска
зрео, инфантилан, недорастао, голо­ трава, капулота, кокоче, млађак,мла­
брад, јецав фам., бебаст фам., балав ђик, пасторкиња
фам. ио!., зелен фам., кењкав фам., MnaK прид. О топао, млачан е фам.
млађан ексир. - сл: малолетан, наиван беживотан, безбојан, безличан, бес­
е рани, свеж крван, бестемпераментан, лимфа­
млада ж невеста, нововенчана су­ тичан, млак, млитав, слаб, шоњав,
пруга, младенка, шпожа ре!., снајка никакав - уи. стидљив, плашљив,
331 млакоња I мноrоrодиwњи

трапав, апатичан ~ фам. (поздрав)

дистанциран, кисео, нељубазан, не­ Млечни произвоДи
гостољубив, непријатељски, несрда­
јогурт кисела млеко павлака
чан, несусретљив, суздржан, хладан,
кајмак маслац сир
сув е фам. В. Л9Ш 1. кефир млеко сурутка

мпакоња м кукавица, пекмез, стра­

шљивац, млитавац, плашљивац, по­

мпети несврш . непрел. О уситњава­
водљивац, шоња, слабић, шуша, ма­ ти, ситнити, миксати фам. е фам. В.
лодушник, колебљивац, шака јада, лупетати
страшивац, бескичмењак фи!. , меку­
мпечан прид. В. беличаст
шац фи!., баба фи!. , јадо ре!. , кекез
мпечика ж бат. (лат. Euphorbia сура­
ре!., тетка фам. , недоношче фам., па­
rissias) ре!: царевац, вучји млечец, го ­
пучар фам. , килавац фам., шмокљан
рац, качје млеко, мали млеч, млеча,
фам., пичка нар., гузица нар . , пички­
млијеч, млич, мљечер, мљечика, ро­
ца нар., плачипичка нар., ништавац
дино млеко, тужица , тужиче
реШ . , млитоња ре!., изјаловак ре!., из­
мпин м О воденица, поточара, мли­
јаловче ре!., крепалина ре!., шоњо ре!.
ница, млинац, лопатара е (за млеве­
- уи : курва, нитков
ње чврстог материјала) жрвањ, млин­
MnaT м В. мацола
ски камен, дробилица
мпатарати несврш. непрел. О В. ма­
мпитав прид . О В. малаксао е В. ла­
хати 1. и 3. е В. млатити 1.
бав т уи. незграпан 1.
мпатач м В. млатилица
мпитавац м В. млакоња
мпатипица ж испрашивач, млати­

ло, млатач, батипан, испрашач, мла­ мпитавостж В. болећивост 1.

тача ре!., клофер фам. MHoro прил . врло, веома, видљиво,

мпатипо с В. млатилица
осетно, изражено, грдно, дозлабога ,
итекако, доста, натпросечно, нарочи­
мпатити несврш . прел. О бити, уда­
то, итеколико, особито, врашки, ј а ко ,
рати, тући, батинати, ћушкати, бу­
тако, значајно, изнимно, подоста, по­
бетати , деветати , бубати, ломити,
себно, силно, у великој мери, знатно ,
пљускати, шамарати, лупати, бусати,
темељито, толико, пуно, изуз етно,
ломатати, гњечити , чвркати, шакета­

ти, чибукати, пљескати, чукати, буб­ прилично, приметно, добрано , љут о

њати, лупкати , лупетати, млатарати,

фи!., дебело фи!., добро фи!. , пропи ­

канџијати, мазати фи!., тепати ре!., сно фам., гадно фам . , толи арх. , до­

тепсти ре!., мецати ре!. , лемати фам. , беса арх. , весма арх. - уи: претерано

шутирати фам. , макљати фам., ле­ - сл: масовно, страшно, неверов атно,

шити фам., воштити фам., табати ретко, тешко, широко, поштено, оби­
фам. , рокати фам. , лемезати фам., лато, горко, тако, неизмерно, н е опи­

фајтати жар!., пеглати жар!., футити сиво, опасно, стварно

жар!. , давати по туру еуф. е В. маха­ мноrобожац м вишебожац , поли­

ти1.и3 . теиста,паганин,пантеиста

мпатити се несврш . В. тући се мноrоrодиwњи прид. О В. ст ар е

MneKO с (хранљива течност која се (који је у неком положају многО годи­
лучи из дојки женки сисара) " на) дугогодишњи, стар ~ (кој и трај е
мноrоженство I модар 332

више година) вишегодишњи, дугоро­ вала, река фи!., киша фи!. , поплава
чан фи!., лавина фи!., бујица фи!
мноrоженство с полигамија, по­ моБИnИЗ0вати несврш. прел . в.
лигимија, вишеженство - уи. много­ мобилисати
муштво, бигамија мобиnисати несврш. прел . моби­
мноrојезички прид. многојезичан, лизовати, врбовати, регрутовати,
вишејезичан, вишејезички спремати, подстицати, придобијати
мноrомуштво с полиандрија, ви­ (за нешто), припремати , активирати,
шемуштво - уи. многоженство, би­ покретати, наговарати, нубити арх.,
гамија новачити арх.

мноrосnожан прид. в. вишеструк мобиnни теnефон м телефон, мо­

1. и 2. билни , мобс жар!., мобител хрв. - уи.
MHorocnpaTaH прид . в. вишеспра­ телефон
тан, небодеран, вишекатан хрв. Moryfl прид. О вероватан, изгледа н,
мноrостраничан прил. вишестра­ потенцијалан, остварив, изводив,

ничан, вишестран претпостављив, замислив, евентуа­

MHorocTpYK прид. О различит, ви­ лан, плаузибилан, остварљив, може­

шеструк, разноврстан, разнородан,

битан , изводљив, могућан, пробаби­

шаролик, сваковрстан, шаренолик,

лан, можан, вјеројатан хрв. е в. за­

хетероген, мултилатералан, више­

мишљен 1.
стран, комплексан, разнолик, екстен­ Moryfle прил . вероватно, ваљда, из­
зиван, универзалан, мешан, различан, гледа, канда, највероватније, изглед­

широк, многоврстан, вишестепен, но, није искључено, надајмо се, биће

мултипли, сложен, свакојак, разни, да, рекло би се, могло би бити, евен­
разноличан, разноразни ексир., абра­ туално, зацело, по свој прилици, мо­

шаст арх. - сл: шарен, свестран, свака­ же бити, чини се, сва је прилика, ва­
кав, разнобојан е в. вишеслојан 1. љада ре!. , ваљад ре!., ваљаде ре!., ка­

MHorocTpYKOCT ж разноврсност, мо среће фам., дај боже фам., почем

шареноликост, вишеструкост, више­ арх. , бојсе арх. реШ., вјеројатно хрв.,
страност, различито ст, свестраност, дај буди хрв. - уи: сигурно, можда
обухватност, сваковрсност, мултила­ моrуflностжо вероватноћа, изглед
тералност, комплексност (за нешто), вероватност, шанса, евен­

мноrоуrаоник м вишеугао, поли­ туалност, потенцијал, пробабилност

гон, многоугао, вишекут хрв., много­ форм . , апаренција реШ. , можебит­

кут хрв., вишекутник хрв . ност реШ., вјеројатноћа хрв. е (радна

мноштво с О (много ствари или љу ­

-) способност, капацитет, моћ, снага,
потенција, потенцијал
ди) гомила, маса, хрпа, обиље, кама­
ра, мали милион, силесија, штос, сва . мода ж тренд, помодарство, мон­

сила, сијасет, сила, милијарду, велика денство, фазон фам., шик арх. - уи:
количина, чудо фи!., брдо фи!., море стил, елеганција

фи!., четафи!., купа фи!., накупи на модаnитет м (нашин извршења/

реШ ., агломерат реШ., усов арх. е в. остваривања нечега) облик, вид, на­
навала 2. @ (велика количина нечега чин, метод - уи. метода 1.
што се брзо креће, пада) навала, про- модар прид. в. плав
333 модеn I моментаnан

модеn м О узор, пример, норма, уколико, случајно, којим случајем , у

прототип, мерило, оригинал, пара­ случају да: претпоставимо, на при­

дигма, архетип, савршенство, кри­ мер ако, под условом да - сл: рецимо,

теријум, путоказ, идеалан пример, кад (би)

стандард, образац, углед арх. е в. на­ мозак м О (главни орган нервног си­
црт 1. стема код кичмењака) "е в. памет @
модеnирање с моделовање, уоб­ фи!. в. мислилацО фи!. в. креатор 1.
личавање, обликовање, израђивање, мокар прид . влажан, овлажен, на­

вајање, вајарење квашен, сквашен, намочен , нато­

модеnирати несврш . прел. модело­ пљен, воден, воденаст, орошен, поли­

вати, обликовати, уобличавати, моде­ вен, покисао, неосушен

лисати, израђивати, вајати, вајарити моn м в. лука

модеран прид . О раширен, мон­ моnба ж О апел, жеља, захтев, позив,

ден, помодан, нов, у моди, општепри­
обраћање, апелација реШ. е (молба у
хваћен, у духу времена, популаран, у писменом облику) молбеница реШ.,
тренду е садашњи, савремен, актуе­
шупљика ре!. - уи. образац 1.
лан, данашњи, текући, нов, ововре­
моnити несврш. прел . мољакати,
мен, ововременски, оводобан, неза­
умољавати, просити, преклињати ,
старео, новији, скорашњи, новове­
заклињати, искати, вапити, падати
ковни, курентан реШ., сувремен хрв.
на колена изр., хватати за скуте изр . ,
@ (на високом ступњу развоја) висо­
кумити фам. - уи. тражити
коразвијен, напредан, напредњачки,
моnити се несврш. О (обраћати се
окренут будућности, прогреси ван,
неком божанству) молити, прекли­
просперитетан, реформаторски, ре­
њати, искати е в. веровати 1.
формистички, слобоДоуман, врхун­
ски, иновативан, смео, смион хрв.
мољакати несврш . прел. (досађива­
ти упорним молбама) салетати, спо­
модеРНИЗ0вати сврш. прел . оса­
падати, наваљивати, камчити, изну­
временити, иновирати, ажурирати
ђивати, молити, просјачити, умоља­
модификација ж в. мењање
вати, изнуђивати, циганчити фам.,
модификовати несврш . прел. О в.
шлихтати се жар!., просити ио!., фех­
мењати е (- биљке генетски) в. ка­
тати реј.
лемити е (- генетски животиње) в.
момакмо младић, мушкарац, мом­
парити
че, дечко, тип жарf. , фрајер жар!., да­
модриnо с в . плаветнило 1.
са фам. е младић, заручник, љубав­
модус м манир, техника, начин, схе­
ник, вереник, дечко, изабраник, даса
ма, стил, образац, шема, приступ, фор­
фам., тип жар!., фрајер жарf.
ма, метода, тактика, проседе, програм,
момаштво с т уи. младост
клише, модалитет, преДJIожак, матри­

ца, процес, обичај, модел, пракса, об­ моменат м О тренутак, час, часак,

лик, методологија, процедура, пут фи!., делић секунде, секунд фи!., трептај
калуп фи!., мустра фи!., систем фи!. , фи!., амин реј. е в. околност

протокол форм. , слог арх., мода реШ., моментаnан прид. тренутан, при­

сустав хрв. стратегија суж. времен, краткотрајан, часовит, тре­

можда прил . евентуално, ако, било, нутачан хрв. - уи. модеран, горући 1.
моментално I мотати 334

моментално прил. О одмах, сме­ исправан, људски, истинољубљив,

ста, овог часа, овог трена, врло брзо беспрекоран, непокварен,крепостан,
б (у ово доба) сад, сада, у овом трену, правичан, узоран, чистих руку, доли­
тренутно
чан,искрен , скрупулозан,ћудоредан,
монарх м (крунисани владар мо­ коректан, савестан, поузд а н, непод­
нархије) краљ - уИ . владар митљив, пун врлина

монархија ж (земља којом влада моралност ж 8. морал

краљ) краљевина - уИ. земља 5.
монах м калуђер, испосник , мило­
срдник, самостанац,духовник,инок ,
усамљеник фи!., пустињак СУЖ., цр­
норизац фам. Хр8., фратар Хр8., ре­
довник Хр8 .
монден прид. 8. модеран
моноrрафија ж студија, научни/
морати несврш. непрел. О (ир: мора
све да буде у најбољем реду) требати,
имати б (радити нешто проти в своје
воље) бити принуђен , бити обавезан
морач м бот. (лат. Роепјсulum vulgare)
реЈ: анасон , дивља мирођија, коморач,
1. копар, коромач, мирођија крупна, мо­
рац, морача, питоми морац, раз ијан,

стручни рад слатки аниш, слатки јанеж, слатки ја­

монотон прид . 8 . досадан нуш, слатки копар, слатки морач

монструм м 8 . наказа море узв . велика вода , вода фиl., ба- ?>
ра шаљ. о
монтажа ж О склапање, саставља­
морка ж зооn. (лат. Numida mеlе- '"~
'"
ње, монтирање, постављање, правље­
F
ње б (одабирање и спајање филмских agris) мисирка, бисерка, шкодачка, а
кадрова) монтирање @) 8. патка 1. перлинка, Домаћа кокошка '"2
монументалан прид. 8. огроман морнарица ж флота, броДовље '"
уи. војска
мора ж О 8. приказа б 8 . кошмар
морал м (скуп моралних начела морон м фам. 8. глупан

схваћен као строго придржавање морска крава ж зоол. (лат. Sirenia) ~I"
норми) моралност, етичност, етика, сирена "
;х:
:::
исправност, примерно ст, часност, морски краставац м зоол. (лат. t
0\
кроткост, правичност, беспрекор­ Holothuria tubulosa) трп, бризгавац,
ност, крепост, част, чедност, ваља­ пистељ, холотурија, кацамарин
ност, узорност, праведност, образ, морски сунђер м зоол . (лат.
честитост, поштење, морална чи­ Euspongia officinalis) бубина, морска
стоћа, истинољубивост, искреност, спужва Хр8.

чистоћа, карактерност, искреност, мост м О прелаз, вијадукт, надво­

смерност, савесност, пристојност, жњак б 8. посредник 2.
богоугодност,непоквареност,добро­ мотати несврш. прел. О (стављати
та, узоритост реШ., ћудоређе Хр8., ћу­
нешто око нечега) обавијати, обмо­
доредност Хр8. - СУЖ: колегијалност,
тавати, омотавати, вити, свијати, на­
непоткупљивост, чисте руке, непод ­
мотавати б (увијати у омот) замота­
МИТЉИВОст,непорочност
вати, умотавати, паковати, завијати,
моралан прид. частан, честит, ети ­ смотавати, у.вијати @) (- цигару) ва­
чан, примеран, праведан, поштен, љати, заобљавати, смотавати, зави­
ваљан, добар, душеван, карактеран, јати О (о волану, колима) окретати,
335 мотати се I мрамор

вртети, савијати, завијати, заокрета­ дејство, јачина, ефикасност, снага,

ти 41) фиf. 8. лагати 2. ефекат б способност, могућност, ка­
мотати се несврш. О увијати се, по­ пацитет, снага, потенција, потенци­

вијати се, вити се, намотавати се, за­ јал @) 8. власт О 8. премоћ

мотавати се, умотавати се б мувати MoflaH прид. О 8. јак2 б 8. утицајан

се, врзмати се, тумарати, мотљати се моflи несврш. прел. О бити у стању/
фам. - уИ. лутати могућности, имати могућност/спо­
мотив м О (покретач за неку одлу­ собност, имати снаге/моћи, бити ка­
ку или радњу) мотивација, подсти­ дар/способан б умети, знати, бити
цај, потицај, подстрек, разлог, сти­ способан/вешт, бити вичан/умешан
муланс, покретач, стимуланс, мотор моflник м 8. достојанственик
фиf., ињекција фи!. б (идејни елемент мочвара ж рит, тршчак, слатина,
у уметничком делу) тема, предмет, блато, мочвариште, блатиште , бар у­
лајтмотив СУЖ. штина - ре!. плошта, црет, млака, мо­
мотивација ж 8. мотив 1. чалина, лужа, лужина, ланџа, локужа

мотка ж О палица, штап, колац, др­ - уи. бара

во, тољага, батина, мочуга, шипка, мочваран прид. муљевит, блатњав,
штака, шиба, притка, полуга, прут, баровит, влажан, поплаван , подба­
кљука pef., такља pef., шпациршток ран, водоплаван, подводан, баран,
pef., багулин pef., чакља pef., мачу­ бараст, барљив, барнат, барушан, ба­
га реШ., шибљика реШ . б 8. преч ка рушљив, слатинаст ре!.
@) фам. 8. дугајлија О жар!. 8. мрша­ мочуrа ж 8. мотка 1.
вица
мрав м О зоол. (лат. Formicidae) *
мотљати се несврш. фам. 8. мота­ б фи!. 8. марљивац
ти се 2. мразан прид. 8. мразовит
мото м 8. начело 1. и 2. мразовац м бат. (лат. Colchicum
МОТОрмО (уређајзапокретањемаши­ autumnale) ре!: вочак, јесењи каћун,
на) * б 8. мотоцикл@) фи!. 8. мотив 1. балучак, врањи лук, балушка, баљу­
моторизовати се сврш. стећи, на­ шка трава, бриђушка, бујачина, голо­
бавити, добавити, купити (- мотор­ тура, горице, желудара, јадичац, ка­
но возило) ћун, качја јабучица, каћунка, качун,
мотоцикл м мотор, мотобицикл, кокиче, луковик, мразовка, оћун, пи ­
мотоциклета pef., мотоцикла ре!., мо­ скавица, ушивец, цмерика, чукавац

торкотач pef., мотоцикло ре!. , бајк мразовит прид. хладан, зимски,

жарf., скутер суж. - уи. бици кл мразан, леден, свеж, ледан, зимљив,

мотри ка ж бат. (лат. Crithmium mа­ прохладан, студен, мрзли, мрзао,

ritimum) pef: омачаљ, морски копар, ледњикав, ледовит, леденичав, зимо­

коморач,петровњак вит - СЛ : зубат, озебао, промрзао

мотрити несврш. прел. (пажљиво мрак м О ноћ, тама, тмина, помрачи­

гледати/пратити погледом) гледати, на, ноћно доба, мрклина ре!., мрчава

осматрати, вребати, пазити, чувати, ре!., тма Иесн., невиделица арх. , тмица

бити концентрисан (на нешто) арх. б фи!. 8. назадност@) фи!. 8. смрт 1.

моfl ж О (делотворна снага) утицај, мрамор м мермер
мрачан I мртвило ззб

мрачан прид. О таман, потамњен, вост, песимизам, утученост, зповољ­

неосветљен, смркнут, загасит, затво­ ност, смркнутост, мрачност, тегоб­

рен, замагљен, замрачен, намрчен, ност, намргођеност, туробност, мр­
облачан, тмуран, натмурен, сумра­ твило, намрштеност, паша/зла воља,
чан, омрчен рей1., помрчен рей1 . , му­ сломљеност, покислост, учмалост,

тан фи/. е в. назадан @) в. зао 1. тегоба у души, киселост фи/., мркост

мрачити сврш. прел. О зацрњивати, рей1., хладноћа фи/. - уй: апатија
затамњивати, замрачивати, тамнити, мрзовољан прид . нераспопожен,

потамњивати е фам. в. клеветати @) незадовољан, суморан, мргодан, зло­

фам. (СIlУТИТИ на ЗIIО) црнити фам. вољан, раздражљив, смркнут, учмао,

мрвити несврш. прел. ситнити, дро­ тмуран, туробан, натмурен, намр­

бити, уситњавати, крунити, рунити, штен, чаман рей1. - уй. бесан

туцати мрзовољност ж в. мрзовоља

мрвљење с ситњење, дробљење, мрква ж бот. в. шаргарепа

уситњавање, круњење, руњење, ту­ мрља ж флека, брљотина, нечисто­
цање ћа, пега, флек, пацкарија, маћа ре/.,
MprOAHOCT ж в. мрзовоља љага арх., пац ка арх., крмача арх.

мрднути сврш. прел. помаћи, поме­ мрљати несврш. прел . прљати, бр­
рити, макнути, помак нути, преме­ љати, вашарити, мазати, каљати, бр­
стити, покренути рей1. пожити, блатити, свињити фам., стр­
мрежа ж О (- за риболов) суж. пре­ вити рей1., брљугати рей1.
ђа, листара, трата, пливарица, бр а­ мрмљати несврш. непрел. (говори­
гања, потегача е в. машинерија 2. @) ти неразговетно) брундати, мумла­
фам. интернет, нет ти, брбукати, мрмољити, жуморити,
мрети несврш. непрел. в. умирати брнџати, мрморити, жуборити, гун­

мржња ж антагонизам, антипати­ ђати, њуњорити, врчати, говорити

ја, нетрпељивост, сукоб, опречност, себи у браду, мумљати, зврндати,

непријатељство, КОllизија, трвење, дундорити, мунђати, мрнџати, мр­

нетолеранција, неслагање, нескло­ мљекати, бумбарати, бобоњати, бо­

ност, међусобно опирање, одбојност, боњити, брботати, боботати

непомирљивост, хејт жар!., мрзост мрмољити несврш. непрел. в. мр­

хрв.-уЙ .ривалство мљати

мрзак прид. в. неугодан 1. мрморити несврш. непрел . в. мр­

мрзети несврш. прел. О (осећати мљати

мржњу) не подносити, тешко подно­ мрмот м зоол. (лат. Marmota marmo-

сити, не трпети, презирати е безл. ta) свизац хрв.
немати воље мртав прид. О покојни, упокојен,
мрзовоља ж (лоше расположење) преминули, непокретан, беживотан,
мрзовољност, нерасположење, неза­ непомичан, нежив, укочен, угаснуо,

довољство, малодушност, безвољ­ угашен е фи/. в. уморан 1.

ност, суморност, мргодност, зповоља, мртвило с О беживотност, уко че­
невољност, тмурност, мрклина, на­ ност, замрлост, непокретност е суво­

тмуреност, инертност, раздражљи- парност, безосећајност, неосетљивост,

ЗЗ7
мрцварење I мука

отупело ст, равнодушност, успаваност, казивати узајамне симпатије) очију­

летаргија, инерција, пасивност - уй. кати,кокетирати,флертавати

апатија, досада, колотечина муватор м фам. мућкарощ дови­

тљивац, препредењак,. лукавац, ли­
мрцварење св. мучење
сица, мутивода, мутикаша, снала­
мрцина м ж О ж (тело угинуле жи­
жљивац, префриганац, покварењак,
вотиње) лешина, липсотина, стрвина,
преварант, човек-видра, подмукли­
цркотина, леш е м ж в. ленштина
ца, стари лисац, лукавко, зврк, лисац,
мрча ж бат. (лат. Myrtus соmmuпis)
јегуља, превејанац, профитер, играч,
ре/: мирта, бјеломрча, марча, мртин­
видра фи/. , пливач жар/., мајстор екс­
ка, мрчела, рујевика
йр., харамија арх., хунцут арх.
мрчити несврш . прел. чађавити, чади­
мудролија ж фиг. в. којештарија 3.
ти,гаравити,црнити,чађити,гарити
мудрословље с високоумље, ви­
мршав прид. О сувоњав, танак, тан­
сокоумност,високопарност
кострук, сув, жгољав, узак, спечен,
мудрост ж О умност, дубокоумље,
кошчат, коштуњав, шланг ре/., шпанк
високоумље, мисаоност, дубоком и -
фам., јектичав, постан, усахао, кржљав
сленост, ингениозност, продухо вље ­
Йо/., кост и кожа изр., вит Йесн. - уй: ви­
ност, виспреност, дубокоумност,
сок 1. е фам. в. недовољан - уЙ. лош
одуховљеност - уи: знање, памет е в.
мршавац м в. мршавко
компетентност
мрwавети несврш. непрел. слабити,
мужеван прид. О мушки, мачи­
губити килограме, сушити се фи/. стички, мушјачки фи!., мачо фам.,
мрwавица ж жгољавица, пракља­ вирилан рей1., зрео, достојанствен,
ча ре/., ларга ре/. , лелек ре!., штркља одлучан е в. храбар
фам., шиља фам., партвиш жарf., мужевност ж О мушко ст, зрелост,
мотка жар/., костур Йо/. достојанственост е в. храброст
мршавко м жгољавко, мршавац,
муза ж (она која надахњује) инспи­
жилавко, сувоњавац, жгоља, усукан­
рација, надахнуће
ко, хрт фи/., пракљача ре/., ларга ре/.,
музика ж О мјуза фам., зика жар/., !'>
лелек ре/., штркља фам., шиља фам. , глазба хрв. е свирачи, оркестар, ан- ~
~
партвиш жар/., мотка жарf., кржља­
самбл, састав ~
вац Uof., костур Йо/., сушац хрв.
музичар м музикант, свирач, свирац, ~.
мршаво прил. фам. в. поше
глазбеник хрв. - уЙ . композитор '"8
мршавост ж О в. неразвијеност е в. мука ж О (зпо које задеси човека) ~
виткост т уЙ. танкоћа беда, паћеништво, страхота, патња, ~
мувало с в. луталица брига, невоља, несрећа, паћење, неда- Q
~
мување с фам . в. завођење ћа, мучење, тортура, страдање, зло- ii
мувати несврш . прел. О фам. в. паћење, трпљење, страдалништво, ~
заводити 1. е в. наговара­ мрцварење, тегоба, неугодност, неу- s
ти @) ћушкати, гуркати, пупкати года, напаст, патништво, јад, трпња, ~
мувати се несврш. О (кретати се та­ калварија фи/., камен фи!., ГОЈЈГота ~
мо-амо) врзмати се, мотати се, тума­ фи!. , враг фи/., бреме фи/., бич (суд- ~;
рати, врте ти се, вуцарати се, вршља­
бине) фи/.,јарам фиf., главобоља фи/., l
ти, врлудати - уи. лутати е фам. (по- пакао фи/., малтретман жарf. - уЙ . "
мукотрпник I мунђати зз8

Музички жанрови

акапела диско опера синт ПОП

алтернатива електро панк синт рок
амбијентална музика електроклеш панк рок соул
американа електроника паувер метал соул џез
анархо панк електронска музика полка спид метал
андерграунд музика емо полонеза средњовековна
балетска музика есид реп поп музика музика
барокна музика есид рок популарна музика староградска музика
бећарац есид техно поп фолк стрејтеџ
бибоп етно музика поп панк танго
бигбит еур о денс психоделија техно
бит еуро тренс прогреси в метал техно индастријал
блек метал индастријал прогресив рок трајбал хаус
блуз индастријал рок прогресив тренс треш метал
болеро индастријал поп прогреси в хаус трип хоп
босанова инди рок психоделични рок тренс
брејк бит инди поп рапсодија турбо фолк
брит поп инструментални рок реге урбан фолк
бу ги вуги кантри рејв урбанџез
валцер кабаре музика ренесансна музика филмска музика
вижуал рок капоера музика реп фанк
вокал хаус кросовер ритам и блуз фламенко
вокал џез класична музика рок фолк
гаражна музика латино рока били фолк рок
гаражни рок мазурка рокенрол фолклорна музика
генгста реп
метал рококо музика хаус
гето хаус мелодични дед метал рок опера хип хоп
го го мелодични тренс рокстеди хардкор
гоа тренс минимал румба хардкор панк
госпел музика из видео руте реге хардкор техно
готик метал игара руте рок хард рок
готик рок музика света салса хаус
гранџ народна музика самба хеви метал
дарквејв нови талас севдалинка хонки тонк
даб нојз музика ска ча - ча - ча
денс ну метал ска панк џангл
денсхол њуејџ скејт панк џез
дед метал олд скул хип хоп симфо рок џингл музика
драменбејс ои! симфонијска музика шлагер

депресија, невоља, баксуз 1., издржа­ муљати несврш. прел. О гњеч ити,
вање 2. 6 труд, рад, напор, мучење,
стискати, истискивати, притискати,
прегалаштво, прегалништво, напре­
мешати 6 фам. 8. лагати
зањ е, теглење, кулук
муљевит ПРИД. 8. блатњав
мукотрпник м 8 . мученик
муnа ж т уй. магарац 1. мумија ж О (балсамовано мртво те­
муnтилатераnан ПРИД. 8. много­ ло) *6 8. маторац
струк 1. мумлати несврш. непрел . 8 . мрмљати
муљ м блато, глиб, кал, талог мунђати несврш. прел. фам. О 8. мр-
339 мунути I мућкарош

мљати 6 домунђавати се, дошаптава­

ти се, ћућорити, шапутати, шаптати, Музички инструменти
шушкати, шишотирати реШ. @ 8. пе­

тљати ДУВАЧКИ полуакустична

дрвени гитара
мунути сврш . прел . (брзим и лаким
бас кларинет харфа
покретом ударити некога) 8. лупити 1. блок флаута цимбало
муњевито прил . брзо, хитро, ажур­ дипле

но, напречац, експедитивно, преко­

енглески рог САДИРКАМА
зурлаки клавикорд
ноћ, убрзано, вратоломно фи!., тај ­
кларинет клавир
фунски фи!., наглавце фам., у трен контрафагот кристалофон
ока изр., брже-боље изр., као метак/ обоа мелодика

ветар изр., брзином светлости изр. - панова фрула оргуље

пиколо флаута пијанино

сл: хитно, брзоплето
саксофон синтисај зер
мутав ПРИД. О нем, безгласан, нечу­ фагот хармоника

јан, немушт, безвучан фи!., лал ре!. 6 флаута чем6ало

фрула
фи!. 8. мучаљив
УДАРАЉКЕ
мутан ПРИД. О (о стаклу, течности) лимени бас -бубањ
непровидан, непрозиран, замућен, хорна (рог) биримбао

нејасан 6 (о стаклу) мат, беличаст, тромбон бич

труба бонгос
нерозиран @ 8. облачан 0 фи!. 8. не­
туба бубањ
јасан вибрафон
мутивода м ж О 8. лош човек 6 8. остали гамелан

гајде гонг
мућкарош @ 8. интригант
казу гоч
мутикаwа м ж О 8 . мућкарош 6 8. окарина даире

интригант свирала добош

тибетански рог дрвена риба
мутити несврш. прел . О (млеко, ма­
усна хармоника ђембе
слац, павлаку) лупати, мућкати, бућ­ звоно

кати, бити, бутати ре!., бутљати ре!. ЖИЧАНИ звучна виљушка

- уй. мешати 1. 6 разређивати, раз­ rудачки кабаса

контрабас касикси
мућивати, растварати, мућкати @
виола кастањете
фи!. 8. петљати
виола да брачо контра-чинела

мутноћа ж О непровидност, непро­ виола да гамба ксилофон

зирност, замућеност, нејасност 6 8. виолина лимени добош

виолончело маракас
нејасност
маримба
мућак м О (покварено јаје) *6 8. трзачки металофон

лош човек акустична гитара метроном

акустична гитара са табла

мућкарош ж довитљивац, препре­
дванаест жица там -там
дењак, лукавац, лисица, мутивода, тарабука
биримбао
мутикаша, сналажљивац, префри­ дромбуље тимпани

ганац, покварењак, преварант, чо­ електрична бас триангл

гитара уанкара
век-видра, подмуклица, стари лисац,
електрична гитара цеваста звона
лукавко, зврк, лисац, јегуља, преве­ класична гитара чинела

јанац, профитер, играч, видра фи!., лаута

муватор фам., пливач жар!., мајстор

мућкати I мучити се 340

ексйр., харамија арх., хунцут арх. ност, грубијанство, неумољивост,

мућкати несврш. прел . 8. мутити злочинство, подјармљивање, приси­

муфлон м зоол. (врста овце, лат. ла, несмиљеност, дивљаштво, при­

Ovis musimon) мена силе, зулум, погром суж. - уй:

муфте прил. непром . 8. бесплатно злочин, разбојништво, сила, агреси­

мухоловка ж муволовка - уй. зам­

ја, грубост @ 8. мука 1.
ка 1. мучитељ м 8. насилник

муцати несврш. непрел. натуцати, мучити несврш . прел. злостављати,

срицати, замуцкивати, заплитати мучити, иживљавати се, тлачити, те­

језиком, петљати, завијати фи!., му­ рорисати, тиранисати, трти, морити,

тити фи!., заобилазити фи!., мрсити газити, загорчавати живот, мрцва­

фи!., извлачити се фи!., замотавати рити, бацати на муке, угњетавати,

фи!., кукуљити фам. , пен тати реШ. муштрати, гњавити, кињити, цедити

мучаљив прид . ћутљив,
љив, тих, неразговорљив,
сан, малоречив, лаконичан, замукао,
шкрт/штедљив на речима, шутљив,
за немео, некомуникативан, малорек,
неприч­ фи!., шарафити фи!., стезати фи!., ја­
безгnа­ хати фам., шиканирати фам., маси­
рати фам., пити крв на сламку фам.
изр., кињити фам., протеривати кроз
иглене уши арх. изр., задавати муке

кратко речив, миран, неговорљив, изр., вадити душу изр., драти на живо

затво рен фи!., нем фи!., мутав фи!., изр., сисати крв изр. , вадити маст изр.,

мучки арх. пећи на лаганој/тихој ватри изр., бри­

мучан прид . (- догађај и сл.) 8. не- јати на суво изр., јебати нар., шибати
. угодан 1. суж. - уй: злоупотребити, досађивати
мученик м страдалник, паћеник, мучити се несврш. О (радити не­
великому ченик, невољник, патник, што с тешком муком) напрезати се,
мукотрпник, болник, злопатник, диринчити, ринтати, кулучити, те­

страдалац, мартир, дугопатник, па­ глити, рмбачити, таљигати, тешко

тилац - уй: испосник, монах радити, замарати се, грбачити, крва­
мученица ж О сиротица, паћени­ вити, знојити се, упињати се, дирин­

ца, бедница, јадница, страдалница, џити , тежачити, грбанчити, грбити

пат ница, несретница, злосрећница, се, гњавити се, грчити се, изгарати,

несрећница, невољница, злопатни­ запињати, рмбати, ломити се, поте­

ца, сиротанка, дугопатница, велико­ зати, убијати се (од посла) фам . , те­
мученица, мукотрпница, јада реШ. @ лити се фам., крампати фам., црнчи­
фам.8. брља ти фам., коњосати фам., сатирати се
мучење с О (насиље над човеком) фам., работати реШ., паштити се ре!.,
злостављање, тлачење, мрцварење, аргатовати арх. , аргатирати арх. Хр8.,

малтретирање, крвништво, окрут­ окапати реШ., јести крвав хлеб изр. -

НОСТ, суровост, силништво, силеџиј­ уй: трудити се, бактати се 2., радити
ство, немилосрдност, набуситост, на­ 1. @ (подносити муке) патити, бити
сиље, нечовештво, угњетавање, на­ на мукама, трпети, злопатити се, мо­

падност, силовитост, присиљавање, рити се, испаштати, гинути фи!. , кр­

немилост, нехуманост, нељудскост, варити фи!., бугарити ексйр., чемери­
виоленција, насилништво, брутал- ти реШ. - уй: кукати 1.
341 мушица I мушула

мушица ж О мува, муха - суж. зун­ поколебљив, непопустљив, витешки,

зара - уй. двокрилци @ мн. 8. каприц јуначан, јуначки, лављег срца

мушичав прид. 8. каприциозан мушки' прил . О смело, одлучно, ча­

мушичавост ж 8. каприциозност
ено, честито, храбро , одважно, јунач­
ки @ јако, жустро, снажно, одлучно,
мушкарац м човек, мушко, мушки,
смело, срчано, јуначки
јачи пол фам., мужјак фам., мача суж.
мушко м 8. мушкарац
- уй. момак 1.
мушкатла ж бот. (лат. Pelargonium мушкобањаст прид. мушкарачки,
неженствен
zonale) ре!: смрдљевак
мушмула ж бот. (лат. Mespilus ger-
мушки' прид. О (који се односи на
manica) ре!: бесколе, бестула, маси­
мушкарце, који је намењен мушкар­
њача , мушмуља, мушмуљика, нач ­
цима) маскулин @ (који има типич­
поланашпала, невестица, неспла, не­
не особине мушкараца) мужеван, ма­
шплин, чупца
ча фам., мачистички фам., вирилан
реШ. е) херојски, храбар, чврст, неу­ муштерија м и ж купац, потрошач

страшив, одважан, одлучан, смео, ср­ муштрање с 8 . обука 1.

чан, борбен, издржљив, лавовски, не- мушула ж зоол. 8. дагња
набавити сврш. прел. купити, паза­ набацивати несврш . прел. О трпа­
рити, добавити, накуповати, откупи­ ти, наносити, гомилати, нагомила­

ти, прибавити, створити фам., узети вати, убацивати, натрпавати, утрпа­

фам., намаћи жар!., прискрбити реШ. вати, бацати, метати 8 добацивати

набавка ж куповина, прибављање, @ фи!. товарити, сваљивати, преба­

аквизиција, набављање, пазарење, циваТИ,навлачити

добава набедити сврш. прел . О (неосно­

набав!Ъати несврш. прел. О доба­ вано окривити) обедити, оклевета­

вљати, ~набдевати се, прибављати, ти, оптужити, олајати, напасти - уЙ .

налазити 8 В. куповати оклеветати 8 В. убедити 1.

набављач м добављач, снабдевач, набијен ПРИД. О (добро ухрањен) В.

испоручилац
дебео 8 набилдован

набасати сврш. непрел. О (случај­ набити сврш . прел. утрпати, угура­

но, неочекивано наићи на некога) ти, утерати, углавити, турити фам.

натрапати, наићи, налетети, нагази­ уЙ. убацити

ти, случајно срести, натрчати фам., набор м В . . О (на одећи) превој, пре­
сударити се (с неким) - уЙ. срести 8 гиб, бора 8 (на кожи) бора, бразда @

(неочекивано свратити код некога) испупчење

упасти, навратити, свратити, појави­ наборан ПРИД. изборан, борав, збо­

ти се, наврнути, натрчати, налетети, ран,збрчкан,~межуран,набран,гун­
сврнути, вирнути, наићи изненада, тав фам., сажвакан фtlм., збабан Йо!.
набасати, налетети, доћи некоме на­ набрекао ПРИД. надувен, отечен,
кратко, обрети се, наићи, искрснути, бабураст, набрекнут, напупео, пуна­
завратити, нагазити, хрупити ре!., . шак, испупчен, flapacTao, отекао, на­

бахнути арх., допасти арх. - уй: сту­ текао,задебљан, подбухао, набубрен,

пити,ући натечен, повећан, надут, пvнашан,
 набрекнут I навијати
343

фи!., тевабија ре!. , ордија ре!. , марма ­

напет, набујао, набухнуо реШ., набу­
ља ре!. , накот фам., хорда фам., бу­
хао реШ., напупао реШ., буав реШ., на­
љук фам., крдо фам., гурњава фам. ,
пухан хрв.
стадо фам., хрпа фам. , пучина фам. ,
набрекнут ПРИД. В. набрекао
чопор нар., агломерација реШ., мар­
набрекнути сврш . непрел. задебља­
ва Йо!., фукара Йо!., стока Й о !. - уй:
ти, нарасти, отећи, испупчити, на­
олош, гужва @ (велика количин а не­
димати, натећи, набрећи, набујати,
чега што се брзо креће, пада) прова­
напупети, набубрити, повећати се,
ла, река фи!. , киша фи!., поплава фи!. ,
поднадути се , увећати се, повећати
лавина фи!., бујица фи!
обим, напупати, подбухнути ре!., на­
навалити сврш . непрел. О насрн у ти ,
пухати се хрв. - сл: прекипети, распр­
устремити се, напасти, спопасти, јур ­
снути се
нути, нахрупити, салетети, стисну ­
набрећи сврш. непрел. В. набрекнути ти, налетети , притиснути , препас т и,
набубати сврш. прел. фам. В. нау­ нагрнути, ударити, атаковати, з апу ­
чити 1. цати 8 похрлити, нагрнути, бан ут и ,
набубрен ПРИД. В. набрекао надрети, грнути, наврети, наврн у ти ,

набубрити сврш . непрел. В. набрек­ насрнути, јурнути, налетети , суну ­

нути ти, нагло/масовно наићи, стуштити

набујати сврш. непрел. В. набрекнути се, нагужвати се, нагнути, сручи ти

набусит ПрИД . О В. нагао 1.8 В. не­ се, натиснути се, поврвети , појурити,
продрети, нагрнути у кућу, рукн ути
васпитан
ре/., бахнути арх., нахрупити реСи . -
набуситост ж О грубост, осорност,
уи:упасти,провалити
грубијанство, окрутност, жестина,
крвништво, нападност, силовитост,
наваљивати несврш . прел. О (011 -

немилост, нехуманост, нељудскост,

терећивати некога нечим) са л етати,
бити упоран, насртати , заокуп љ ати ,
виоленција, насилништвО, брутал­
бомбардовати, спопадати , опс едати
ност, дивљаштво - уй: злочин, р азбој­
ништво, сила, присила, агресија 8 В. _ уи. досађивати 2. 8 (дол аз ити бр­
зо и нагло у великим количин ама)
разјареност
надолазити, дола з ити, јављати се , н а ­
набуџити сврш . прел . фам. (побољ­
илазити, на в ирати, нахру п љиват и,
шати неку направу) В . до градити 2.
хрупити, налетати, насрт ати @ (ста ­
навала ж О офанзива, акција, агре­
вљати неки терет на нешто) оптер е­
сија, напад, јуриш, удар , насртај, осва­
ћивати, натрпавати, гомипати
јање, насиље, диверз ија , атак , сукоб,
наведен прид. по менут, сп оменут,
нахрупљење, налет, инзулт, з аскок,
дотични
наскок, препад , непријатељски на­
навести сврш. прел . О у пр авити,
пад, потрк реШ. - уй: ударац, најезда,
свађа, борба 8 (- људи) булумента, усмерити 8 В. рећи
навијати несврш. прел. О н амотава­
гунгула, гомила, маса, багра, наку­
ти , натезати , з атез ати е В. з апагати
пина , руља, народ , наје з да, светина ,
се, з ауз имати се @ (з а н екога, н е к и
људство, сила, св е т, пук, мноштво,
тим) бодрити, храбрити - уи. соко ­
лагер, метеж, рој, миса, плебс, свита,
војска фи!., чета фи!. , море фи!., јато лити 1.
навика I HarnaWeH 344

навика ж О (понављањем стече­ ме накратко) свратити, појавити се,

на склоност ка некој активности) наврнути, сврнути, наићи, заврати­
обичај, склоност, навикнутост, адет ти, нагазити, допасти арх. - уи: бану­

ре!. б навикавање, привикавање ти, ступити, ући

навикавање с привикавање, при­ навраћати сврш. прел. (- повреме­

лагођавање, подешавање, адапти­ но. у посету) в. свраћати
рање, аклиматизација, акомодација, наврети сврш. непрел. в. навалити 2.
адаптација, прилагођеност, навика, наврнути сврш . непрел. О в. навра­

позитивна промена, аклиматизира­ тити б в. навалити 2.

ње, прилагођивање, прилагодба хрв. Harao прид. О напрасит, афективан,
навикнут прид. (који се навикао на жесток, ћудљив, фуриозан, жучан,
нешто) привикнут, прилагођен, адап­ виолентан, агресиван, плаховит, не­

тиран, аклиматизован, свикнут фам. пријатан, необуздан, прек, набусит,

навикнути се сврш. О (стећи нави­ импулсиван, експлозиван, распаљив,

ку) навићи се, привићи се, при викну­ плах, мушичав, темпераментан - уи:

ти се, научити се, свићи се, свикнути свадљив, жустар, некултуран, ужа­

се б в. прилагодити се сан, бесан, немиран, разуздан б не­

навирање с (нагли наилазак) в. смотрен, брзоплет, пренагљен, непа­

налет
навирати несврш. непрел . О
дирати на површину земље) надира­
ти, надолазити, продирати - уи. из­
вирати 1. б (долазити брзо и нагло
у великим количинама) надолазити,
жљив, нехајан, неопрезан, лежеран,
необазрив, непромишљен, несаве­
(про­
стан, површан, небрижљив, прена­
гао, нетактичан, аламуњаст реШ., не­
будан реШ., непомњив реШ., непоман
реШ. - уи: лакомислен, хировит @) в.

непромишљен 1.
долазити, јављати се, наилазити, на­
ваљивати, нахрупљивати, хрупити, наrиздан прид. в. накићен
налетати, извирати, насртати, куља­ наrињати несврш. прел. О накрета­

ти фи!., сукљати фи!. ти б сагињати, повијати, обарати @)

навићи се ж (стећи навику) в. на­ надности, надвијати 0 (бити накло­
викнути се
њен) стремити, тежити, гравитирати

навnака ж в. покривач 2. HarnaCaK м О акценат fpaM. б в. из­

говор
наводити несврш. прел . О врбо­
наrnасити сврш. прел. акцентова­
вати, вабити, мами ти, натеривати,
надахњивати, гонити, заводити, на­
ти, подвући, истаћи, назначити, апо­

говарати, примамљивати, призива­ строфирати, потенцирати, истакну­

ти, хушкати, нагонити, гурати фи!., ти, поцртати, напоменути, потцрта­

навлачити фам. - уи: мобилизовати, ти хрв.

храбрити бусмеравати, управљати @) наrnаwавање с акцентуација fpaM.

спомињати, напомињати - уи. гово­ наrnаwава~й несврш. прел. (у гово­
рити 0 цитирати ру) истицати, подвлачити, акценто­

навој м калем, завојница, навојак, вати, а:построфирати, потенцирати,

завојак, чунак реШ . поцртавати, напомињати, наводити

на вратити сврш. непрел. (доћи ко- HarnaWeH прид. истакнут, означен,


345
подвучен, обележен, истурен, наз на­
чен, апострофиран, поцртан
Harno прил. в. одједном
наrнати сврш. прел. О в. подстаћи 1.
б в. приморати
HarHYT прид. (који заузима крив по­
ложај) кос, крив, искривљен, нахерен,
искошен, у шрех, шрех неиром.
наrнути се сврш. пресамитити се,
налактити се, наднимити се
наrоварати несврш. прел . О хушка­
ти, подстицати, подговарати, подбу­
њивати, пујдати, нагонити, наводити,
убеђивати, врбовати, терати, поти­
цати, подјаривати, рајцати, изазива­
ти, мувати фам., потпаљивати фам.,
ложити жар!., палити жарf., пржити
жарf. б в. наводитИ'" уи. наметати
наrовеСТIIIТИ сврш. прел . в. обаве-
стити
наrовеwтавање с в. наговештај 1.
HaroBewTaj м О алузија, асоци­
јација, назнака, најава, имплик.а­
ција, наговештавање, конотаЦИЈа,
скривено значење, натукница, нота
фи!. б знак, предзнак, знамење, си~­
дром, показатељ, сигнал, индикаЦИЈа,
симптом, индикатор, показивач, ин­
диција, весник фи!., гласник фи!..., уи.
обавештење
наrоворити сврш. прел . О заврбо­
вати, приволети, умолети, убедити,
придобити, нагнати, подстакнути,
обрлатити, привући (на своју стра­
ну), умолити, нахушкати, намами­
ти, изазвати, подбости, подбунити,
агитовати неирел., лобирати неирел.,
потхранити, натерати, навести,заве­
сти, узбуркати, смунтати, напујдати
фиf., напунтати pef., напућкати ре!.,
смувати фам. , запалити фам., скува­
ти жарf., смутити жар!., подговорити
реШ., науцкати реШ., агитирати хрв.,
натуткати хрв. б в. подстаћи 1.
Harno I наrРДIIIТИ
наrодба ж О већање, конгрес, засе­
дање, сагласност, састанак, распра­
ва, конгруенција, слагање, седница,
претрес, дебата, митинг, конферен­
ција, договарање, окупљање, група,
скуп, форум, разговор, скупштина,
дискусија, аранжман, пленум, семи ­
нар, усаглашавање, намирење, сим­
позијум, сесија, лонџање ре!., адет
pef. реШ., конвенција форм., збор арх.,
веће арх., конкордат реШ., окуп реШ .,
сабир реШ., домјенак хрв . - уи: слога,
договор, уговор, гомила б в . прист а ­
нак 2.
наrомиnавање с заступљеност,
гомилање, прилив, повећавање, аку­
мулација, концентрација, раст, ску­
пљање, накупљање, таложење, уве­
ћавање, надолажење, с(а)купљање,
доток, згртање, пораст, сакупљање,
прираст, појачавање, притицање, до­
тицање, навирање, повећање, кон­
центрисање, надолазак, агломераци­
ја, набацивање, збијање, деПОЗИЦИЈа
струч" централизација реШ., ПрИТЈе­
цај хрв., концентрирање хрв.
наrомиnавати несврш . прел. в. на-
бацивати
наrомиnати сврш. прел. в. прику-
пити
HaroH м О инстинкт, рефлекс б в.
жудња
наrонити несврш. прел. О в. навоДИ-
ти б в. наговарати 1.
наrонскИ прид. (сведен на телесне
потребе) животињски, анималан,
инстинктиван, телесан, чулан, ре­
флексан, интуитиван, карналан
HarpaAa ж О признање, одликО­
вање, почаст - уи. признање 1., по­
клон б в. плата
HarpAa ж в. наказа
наrрдити сврш. прел. О в. оштетити
б в. напасти 2.
нагрђен I надирање
346

нагрђен прид. 6. наказан тет, креативност е м 6. геније", уи.

нагрђеност ж ружноћа, грдност, генијалност, стваралаштво
огавност, грдоба, одвратност, гадари­ надасве прил . више од свега, изу­
ја, ругоба, гнусоба, гнусност, гадост, зетно, изнимно, изванредно, изнад
накарадност, гроза, одбојност, недо­ свега

падљивост, неатрактивност, грдноћа,

надахнут прид. О (надахнуто ство­
незграпнос~ неукусност, непривлач­
рен) с надахнућем е (обузет надах­
ност, рогобатност, ужас, нескладност,
нућем) инспирисан, инвентиван,
наказност, грдило, унакаженост, на­ креативан
грда, грдобност, мајмунастост фам.,
надахнути сврш . прел . (изазвати
грдост фам. , гадно ст арх.
уметничко надахнуће) инспирисати,
нагрl)ивати несврш. прел. О 6. вре­ поптакнути, стимулисати - уи. под­
ђати е (чинити ружним) ружити, стаћи
ружнити, грдити - уи. уништавати,
надбискуп м ЦрК6. архибискуп
кварити
ЦрК6.
нагрнути сврш. непрел. О похрлити,
надбрбљати сврш. прел. 6. натпри­
нахрупити, надрети, навалити, грну­
чати
ти, наврети, наврнути, насрнути,јур­
надвикивати се несврш. 6. дера­
нути, налетети, сунути, нагло/масов­
ти се
но наићи, стуштити се, нагужвати се,
надвладати сврш. прел. 6. победи­
нагнути, сручити се, натиснути се,
ти 1.
поврвети, продрети, појурити, на­
наДВожњакм 6. мост 1.
грнути у кућу, рукнути ре/., бахнути
арх., - уи: упасти, провалити е 6. на­ надгледавање с 6. надзор
валити 1. надгледање с 6. надзор

нада ж О (жеља да ће се нешто ис­ надговорити сврш. прел . 6 . нат­

пунити) вера, жеља, веровање е (у причати

некога, нешто) уздање, поверење, по­ наденути сврш. прел. 6 . приписати

уздање, веровање - уи: мишљење, че­ надзирање с 6. надзор
жња - сл: сан, мисао, размишљање @) надзор м О контрола, провера,
(особа од које се нешто велико очеку­ проверавање, преглед , надгледава­
је) узданица
ње, претрес, ревизија, надгледање,
надаље прил. 6. убудуће инспекција, надзирање, проматрање,
надарен прид. даровит, обдарен, надзорништво, прегледавање, пре­
талентован, инвентиван, способан, гледање, верификација форм., над­
креативан, имагинативан, таленти­ гледреш . - суж: смотра, обилазак- уи:
ран Хр6. - уи: предузимљив, вешт, ге ­ испитивање, проба е 6. стража
нијалан наДЗ0РНИК м чув ар, надгледник,
надареност ж О дар, таленат, до­ редар, стражар

витљивост, диспозиција, жица, ка­ надигран прид. 6. побеђен

пацитет, обдареност, даровитост, надиграти сврш . прел. 6. победити 1.
способност, вештина, талентованост, надимати сврш. непрел. 6. набрек­
смисао (за нешто), досетљивост, из­ нути

врсност, инвентивност - уи: квали-

надирање с надолажење, навала,
 347 надиратиI надолазит

наваљивање, хрупљење, нахрупљи­ вост, самодивљење, сујетност, обе­

вање, налетање, насртање, куљање сност, претенциозност, осионост,

фи/., сукљање фи/. дрзовитост, каћиперност, обест, без­

надирати несврш . непрел . О (дола­ образлук, безобзирност, простота,
зити брзо и нагло у великим количи­ самољубивост, покондиреност, раз­
нама) надолазити, долазити, јављати метљивост, самодопадност, грубост,

се, наилазити, наваљивати, нахру­ надутост, арогантност, понос фи/.,

пљивати , хрупити, налетати, наср­ надувеност фи/., прпошност ре/., на­
тати, куљати фи/., сукљати фи/. е 6. пуханост Хр6. - сл: себичност, нева­
нападати спитање,нељубазност
надлежност ж (поље утицаја) де­ надметање с такмичење, борба,
локрут, компетенција, ингеренција, утакмица, сусрет, натјецање Хр6.
меродавност, позваност, компетент­ надмоl1 ж превласт, премоћ, над­
ност - уй: стручност 1. моћност, доминација, моћ, супериор­
надљудски прид. 6. јак ност, владавина - уи. власт, предност

надмашен прид. 6. побеђен надмоl1ан прид. 6. надмоћнији

надмаwити сврш. прел. О (поти­ надмоl1нији прид. премоћнији, су­
снути неког) потиснути, превазићи, периорнији, доминантнији, вишега
надвисити, превазићи, засенити, за­ ступња, виши, тежи, јачи, сложенији,
слепити, бацити у сенку/у засенак комплекснији
изр. е 6. победити надмудрити сврш. прел. 6. обма­
надмен прид. претенциозан, висо­ нути

копаран, уображен, обестан, самољу­ надничар м плаћеник, најамник,

бив, снобовски, надувен, ташт, без­ сезонац, сезонски радник, ферија­
обзиран, неотесан, самодопадљив, лац, унајмљеник, кулучар, унајмљени
~poгaHTaH, кочоперан, покондиран, радник, мануелац, најамни радник,
осион, сујетан, блазиран, нарцисои­ ајлучар ре/., ајлутџија ре/. , аргат арх.,
дан, високоуман, препотентан, охол, аргатин арх., аргатар арх., аргатач
. дрзак, разметљив, горд, умишљен,
арх., дневничар реШ.
хвалисав, пун себе, подигнутог но­
надничити несврш. непрел. радити
са, дрчан, доминантан, горопадан,
на надницу, аргатовати арх.
нашепурен, филозофски фи/., надут
надносити се несврш. прел . надви-.
фи/., поносан фи/., гиздав ре/., пр­
јати се, нагињати се
чевит реШ., узносит реШ., прпошан
надовезати се сврш. прел . (- на
реШ., каћиперан реШ., мудрослован
неку изјаву, говор и сл.) наставити,
реШ., напухан Хр6. - уй: досадан, по­
продужити, везати се - уи. рећи
кварен,себичан
надоградити сврш. прел. (настави­
надменост ж уображеност, препо­
ти градњу неке грађевине) 6. догра­
тенција, ароганција, осорност, гор­
дити
дост, охолост, извештаченост, нарци­
надокнада ж 6. исплата
СОИДНОСТ,таштина, надуванос~дрч­

ност, КQчоперност, с.амољубље, баха­ надолажење с 6 . . нагомилавање

тост, умишљеност, ' сујета, дрскост, надола~ти несврш. непрел . 6. на­

безочност, високоiIарност. хвалиса- вирати 1. и 2.

надомак I најгвирц

надомак пред. 6. поред затуцанос т, непросвећеност, мрак

надреаnизам прид. 6. апстрактна фИf., цупкање фам., тама фи!. - уи.
уметност закржљалост

надрети сврш. непрел. похрлити, назнака ж 6. наговештај 1.

нагрнути, банути, навалити, грнути, назначавање с 6. маркирање
наврети, наврнути, насрнути, јурну­ назначити сврш . прел. 6. нагласити
ти, налетети, сунути, нагло/масовно назор м 6. мишљење
наићи, стуштити се, нагужвати се,
наиван прид . (који је без искуства,
нагнути, сручити се, натиснути се,
сопствене спо знаје) лако в еран, лако­
поврвети, појурити, нагрнути у кућу,
мисл е н, простодушан, поводљив , не­
рукнути pef., бахнути арх., нахрупи­
вешт, безазлен, простосрдачан реШ.,
ти реШ . - уи : упасти, провалити
мутав фам., симплекс неиром. реШ.
надстреwница м О (истурени за­ - уи. недозрео, благ, срамежљив 1.,
клон испред куће) заклон, тен да, за­ лакомислен, неискусан, глу п
слон, застор, наткровље, балдахин,
наивац м О наивко, наивчина@(са­
небница
@ фИf. 6. дом моуки, нешколовани уметник) *
надуваност ж 6. надменост
наивност ж лаковерност, просто­
надувен прид. О набрекао, отечен, душност, поводљивост, простосрдач­
бабураст, набрекнут, напупео, пуна­ ност реШ. - уи. лакомисленост, глу­
шак, испупчен, нарастао, оте као, на ­ пост

текао,задебљан, подбухао, набубрен, наиnазак м 6. долазак

натечен, повећан, надут, пунашан,
најава ж 06. наговештај @ 6. оба­
напет, набујао, набухнуо реШ., набу­ вештење
хао реШ . , напупао реШ., буав реш., на­
најавити сврш. прел. О 6. обавести­
пухан Хр6. @ 6. надмен
ти @ 6. погодити 1.
надувеност ж фиг. 6. надменост
најамник м 6. надничар
надут прид. 6. надувен 1. најамнина ж 6. закуп
наljинljан прид. 6. накићен
најбитнији прид. 6. најважнији
назад прил. О (у смеру супротном
најбољи прид. 6. перфектан
од смера кретања) натраг@ (са задње
најважнији прид. О одсудан, пре­
стране) позади, иза, остраг, одостраг,
судан, кључан, горући, одлучујући,
страга, озада pef. @) (у правцу задње
животан, виталан, елементаран, пре­
стране) уназад, натрашке, унатра­
ломан, акутан, најбитнији, прима­
шке, натраг, обрнуто, обратно, у ри­
ран, неопходан, нужан, круцијалан ,
кверц
неизоставан, есенцијалан, главни ,
назадак м 6. неуспех
основни, животни, преко потребан,
назадан прид. заостао, ненапредан , средишњи, централни, незаобила­
непросвећен, регресиван, реакцио­ зан, арбитраран, судбоносан, сушта­
наран, уназађујући, наопак, затуцан, ствен , прешан pef., децизиван р е Ш . -
стагнантан форм. , мрачан фиf. , заба­ уи: важан 1., хитан @6. истакнут 1.
чен фиf. реШ. - уи . застарео, конзер­ најгвирц м бат. (лат. Pimenta offici-
вативан, неразвијен 2. nalis) бабура, клинчићев бибер, глав­
назадност ж заосталост, заостатак, чи ца, гарофилати папар, пимент-др -
349 наједанпут I накупљање

во, каранфил-бибер, најквирц, енгле­ џиџа-биџе :жарf., тозла :жарf., бижа

ска мирођија :жар!., скупоценост форм., прецио­
наједанпут прил . 6. одједном зност реШ., адиђар ре!. , бижутери­
наједном прил. 6. одједном ја (лажни накит) СУ:Ж. , огрлица су:ж. ,
минђуша су:ж. - уи. украс
најезда ж 6. навала 1.
најзад прил. (после дуго чекања) на­
накиf1ен прид. О кићен, украшен,
покон, коначно, на крају, напослетку,
уређен, китњаст, сређен, елегантан,
дотеран, гиздав, улепшан, нагиздан,
на концу, једва реШ. најпослије Хр6.
полепшан, удешен - фам. нађинђан,
најмање прил. 6. макар
накинђурен, нацифран, напирлитан,
наказа ж накарада, ругоба, чудо­
налицкан, пицнут , у тренду - уи: от­
виште, вештица, сподоба, грдоба,
мен, сјајан, модеран, блистав, скупо­
монструм, роспија, неман, нагрда,
цен - сл: раскошан, намештен, биран,
страшило, гнусоба, караконџула,
углачан @ 6. красан
ружноћа, гадура, калаштура, нака­
зник, Франкенштајн, квазимодо, на­
накnапаnо с 6. причалица 1.
казница, гвоздензуба, харпија, кара­ накnапање с 6. лупетање
панџа, аждајка, акреп фи!., крстача накnоност ж (међусобна ~) при­

ре!., ажделија ре!. , карикатура фам., влачност, афинитет, зрачење, сим­

крамп фам., грдобина фам., габор патија, наклоњеност, магнетичност

фам . , вештеруља нар., скрндељ :жар!., фиf., магнетизам фи!. , хемија фи!, ма­
гном :жар!., аждаха арх. , коњобарка гија фи!., флуид фи!. - уи. приврже­
арх. - уи: бабарога, привиђење, зми­ ност, љубав, пријатељство
ја фи!. накнада ж 6. плата

наказан прид. 6. накарадан након пред. (по завршетку нечега)

накаnемити сврш. прел. (о биљка­ 6. после

ма) укрстити, прицепити, уцепити, накосити сврш. прел. искривити,

оцепити, уплести, угурати, оплеме­ накривити, нагнути, ИСКО сити, нахе­

нити, уцепљивати, наврнути ре!., рити,искосити

окулирати сшруч. накострешен прид . О тршав, че­

накана ж 6. намера 1. кињав, најежен @ фи!. 6. љутит •

накарада м и ж О 6. грдоба 1. и 2. @ накресати се сврш. 6. напити се

6. будалаштина накупина ж 6. навала 1.

накарадан прид. грдобан, ружан, накупити сврш. прел . прикупити,

огаван, гадан, наказан, одвратан, је­ сакупити, скупити, акумулирати,

зив, рогобатан, унакажен, нагрђен, повећати, прибрати, концентрисати,

страшан, нескладан, ругобан, мајму­ наталожити, таложити, нагомилати,
нолик, одбојан, грд, неатрактиван, сабрати, увећати, намлатити фам.,
недопадљив, ружан као мајмун, не­ згрнути фам. , докупити реШ. , збрати
привлачан, мајмунаст, неукусан, не­ реШ.
зграпан, грдан
накупљање с заступљеност, гоми­
накарадност ж 6. нагрђеност лање, прилив, повећавање, акумула­
накинljурен прид. 6. накићен ција, концентрација, раст, скупљање,
накит м џиџе фам., дрангулије фам., таложење, нагомилавање, увећава-
напазl наметљивост
350

ње, надолажење , с(а)купљање, доток, нервирати се

з гртање, пораст, сакупљање, прираст,

намаrарчити сврш. прел. в. обм а ­
појачавање, притицање, Дотицање, нути

навирање, повећање, концентрисање,

намамити сврш. прел. О (привући
надолазак, агломерација, набацива­
неким лукавством) навући, привући,
ње, збијање, депозиција сШруч. , цен­
примамити, навабити, Довабити, за­
трализација реШ . , притјецај хрв., кон­
вести, занети е (придобити за неко
центрирање хрв.
удружење, посао, акцију, партију и
напаз м сшруч . плод истраживања,
сл.) в. заврбовати
резултат
наменити сврш. прел. в. адресира­
напазити се несврш. О (бити на
ти 1.
одређеном месту) бити, лежати, ста­
намера ж О настојање, тежња, же­
јати, почивати реШ. , мировати реШ.,
ља, амбиција, хтење, идеја, циљ, во­
доћи фам.е в. боравити
ља, одлука, стремљење, аспирација,
напазиwте с в. локалитет 2.
замисао, примисао, помисао, план,
напактити се сврш. в. нагнути се
интенција, наум, накана, тежење,
напепница ж етикета, летак, декла­
смерање, промишљај, претен з ија,
рација, вињета, омот - уи: амбалажа, смер реШ., намисао реШ. е в. одлука
натпис
З ..... уи. наговештај 1.
напет м О (лет изнад нечега у неком
намеравати несврш. непрел. насто­
правцу) налетање, надлетање е (на­
јати, тежити, аспирирати, стремити,
гли наилазак) навир, навирање, на­
смерати, намеравати, претендовати,
вала, напад, нахрупљење, инвазија,
гледати, покушавати, залагати се,
провала @ в. офанзива
трудити се, циљати , паштити се ре!.,
напетети сврш . непрел. О в . напасти напрезати се ексир.
1. е в. навратити @в. надрети
намесник м изасланик, заступник,
напеliи сврш. непрел. в. наслонити се капелан арх.

напиковати несврш . непрел. (неко­

наместити СВРШ. прел. О в. ставити
ме) в. личити
1. е (довести у ред) в. уредити @ в.
напити се сврш . в. напити се омогућити О в. лажирати 0 в. под­
Hanor м в. наредба метнути

напожити се сврш. фам . О (страсно наметање с О в . наметљивост е в.

пожелети) в. пожудети е в. заљуби­ каријеризам 1.
ти се
наметати несврш. прел. силити,
напупати сврш. прел . в. истући приморавати, диктирати, наморава­

наљутити сврш. непрел. (изазвати ти, октроирати, задавати, натурати,

нечију љутњу) расрдити, разљутити, терати, присиљавати, заповедати,

разгневити, раздражити, узрујати - форсирати,товарити,пртити,трапи­
уи . разбеснети,изнервирати ти, уваљивати жарf. - уи: наговарати,

наљутити се сврш. (постати љут) . подговарати, наређивати, оптерећи­

расрдити се, разљутити се, разгне­ вати

вити се, раздражити се, узрујати се, н~метљивац м в. досадњаковић

надурити се - уи. разбеснети се, из-
наметљивост ж агресивност, на-
351 намештаљка I напасник

сртљивост, офанзивност, наметање, главачке, наглавачке, окренуто, пре­

непријатељство, ратоборност, про­ окренуто, стрмоглавце, стубоком,

дорност, злонамерност, салетљивост, изврнуто, преврнуто, тумбе фам. е
напасност, офензивност хрв. в. лоше @реШ. в. назад О реШ. в . уна­

намештаљка м фам. в. обмана 1. траг

намештен прид. О (о стану, соби наопачке ПРИЛ. в. наопако

и сл . ) сређен, уређен, намештен, ца­ наоружање с О оружарница, ар­

кум-пакум неиром. фам., гланц не­ сенал, складиште/фабрика оружја,
иром. фам. е подметнут, потурен, оружана ре!., оружница ре!., арсено
протурен - уи. лажан, неприродан, арх. ре!. , арсенат арх. ре!. барутана
фиктиван, измишљен суж., е арсенал, арсенат ре!., арсено
намеwтеник м в. запослени арх. ре!.
намиrуwа ж кокета, заводница, ка­ наочит прид. в. истакнут 6.
ћиперка, виљашица ре!. напад м О офанзива, акција, навала,
намирење с в . исплата агресија, јуриш, удар, насртај, осва­
намиривање с в . плаћање јање, насиље, диверзија, атак, сукоб,
нампатити СВРШ. прел . в. истући нахрупљење, налет, захват, инзулт, за­

нампатити се СВРШ. фам. в. обога­ скок, наскок, препад, дигресија реШ.,

тити се потрк реш. - уи: ударац, најезда, свађа
намрrођеност ж (лоше располо­ - сл: крађа, борба е в. диверзија 1.
жење) в. нерасположење нападати несврш . прел. О (физички
намрштен ПРИД. в. нерасположен -) наваљивати, насртати, кидисати ,

HaMliopacT ПРИД . О в. тврдоглав е спопадати, салетати, стискати, при­

в . задрт 1. тискати, атаковати, вршити напад ,

нана ж бот. (лат. Мепthа piperita) обрушавати се фи!. е (вербално -)

мента, метвица реј: љута нана, мерка, осуђивати, наваљивати, насртати,

метва, нане, нанејаг, папрена метва, кидисати, спопадати, приговарати ,

питома нана, бела нана замерати, кудити, оптуживати, об­

наниwанити СВРШ. прел . в. наци­ рушавати се фи!. , пљувати фи!. фам.

љати
- уи . звоцати, жалити се, оговарати

наново прил . в. опет

@ в. грдити
нападач м агресор, насртљивац,
наображеност ж в. начитаност
противник, непријатељ, освајач, за­
наоко ПРИЛ. в . отприлике
војевач, насилник, отимач, наметник ,
наокопо ПРИЛ. О в. около 1. е в.
узурпатор,упадач
свуда
нападачки ПРИД. в. неустрашив 1.
наопак ПРИД. О (који одудара од ис­
правног) погрешан, нетачан, непра­ нападност ж в. насиље 1.
вилан е обрнут, супротан @ в. наза­ напаковати сврш . прел. (кришом
дан О (окренут на наличје) изврнут, неком нешто ставити или сместити)
обрнут подвалити, потурити, протурити,

наопако ПРИЛ. О (у супротном, обр­ наместити, сместити, подметнути,

нутом правцу, положају и сл.) нао­ прогурати - уи. преварити

пачке, обрнуто, супротно, обратно , напасник м в. насилник

напасти I направљен
напасти сврш. непрел. прел. О (фи­
зички -) насрнути, устремити се,
навалити, спопасти, јурнути, нахру­
пити, касапити, салетети, стиснути,
налетети, притиснути, препасти, на­
грнути, ударити, атаковати, запуца­
ти б (изнети неповољно мишљење
о некоме или нечему) изгрдити, пре­
корити, искорити, испсовати, иску­
дити, оцрнити, укори ти, покарати,
пребацити (неком нешто), нагрдити,
наружити, изружити, покудити, кри­
тиковати, замерити, очитати букви­
цу изр., натрљати нос изр., очитати
лекцију, очитати проповед изр., ис­
придиковати фам., попљувати фам.,
упутити инвективу арх., приметити
еуф., приговорити еуф., припомену­
ти еуф. - уи: осудити, оптужити
напијати се несврш. в. опијати се
напипати сврш . прел. в. опазити
напирnитан прид. в. накићен
написати сврш. прел. записати, за­
бележити, убележити, прибележити,
исписати, нажврљати фам., нашкра­
бати фам., ставити на папир изр.
напити се сврш . опити се, нашље­
мати се, налити се, накресати се, на­
лемати се, ушљемати се, нашљокати
се, ушљокати се, надрозгати се, на­
бибати се, нарољати се, наљољати
се, урољати се, нацврц(к)ати се, на­
локати се, нациркати се - фам: упро­
пастити се, прекардашити, упити св,
унередити се, надиплити се, разбит!,!
се, унаказити се, наљоскати се, нацу­
гати се, уциркати се, насисати се, на­
сркати се, избетонирати се, усвирати
се, пресисати, накитити се, наћефле­
исати се, претерати, начвокати се,
натући се, нацољати се, надудичити
се, убити се - жар!: балзамовати се,
олешити се, закуцати се, препарира­
ти се, увоштити се, ојадити се, ушни-
352
рати се, урадити се, патосирати се,
развалити се, улетвити се, ушикати
се, усвињити се
напnатити сврш. прел. испостави­
ти рачун, доставити рачун, издати,
издати фактуру форм., фактурисати
форм. - сл: платити, издати потврду
напојница ж бакшиш, награда,
тринкгелд, манча фам.
напокон прил. (после дуго чекања)
в. најзад
напоnичар м беземљаш, кмет, те­
жак, кулучар, половник, геџа, аргетар
арх., аргатин арх. ре!., ајлугџија арх.,
рајетин арх., аргатар арх., аргатач
арх., ајлукчија арх., аргатник арх., ко­
лон арх., чифчија арх., аргаташ арх.
напоље узв . в. марш
напомена ж коментар, примедба,
опсервација, запажање, приговор, опа­
ска, појашњење, објашњење (попрат­
но), објекција реШ., припомена реШ.
напоран прид. О В. задрт 2. б в. до­
садан ~ в. заморан 1. оу уи. неугодан
напоредо прил. једнако, барабар,
упоредо, сподобно, подједнако, исто,
равно, уједначено, равноправно, на
истој нози изр. - сл: идентично, исто­
ветно, једнолично
направа ж уређај, машина, справа,
апарат, механизам, машинерија, кре­
сач, апаратура арх. - уи. патент
направити сврш . прел. учинити,
средити, реализовати, приправити,
припремити, произвести, зготовити,
спремити, извршити, извести, ура­
дити, обавити, спровести, остварити,
створити, починити, приредити , на­
чинити, уредити, израдити, нареди­
ти ре!., арондирати реш., заокружити
фи!., замесити фам. - уи. завршити
направљен прид. О настао, оства­
рен, направљен, састављен, урађен,
353 напраситlнар

обликован, израђен, изграђен, уоб­
личен, формиран б (приведен крају)
готов, спреман, завршен, зготовљен,
припремљен, довршен, спреман
напрасит прид. нагао, афективан,
жесток, ћудљив, фуриозан, жучан,
виолентан, агресиван, плаховит,
пријатан, необуздан, прек, набусит,
знојити се, упињати се, риљати, ди­
ринџити, тежачити, грбанчити, ко­
бељати се, грбити се, убијати се (од
посла), грчити се, изгарати, запиња­
ти, рмбати, робијати фи!., крампати
фам., црнчити фам., коњосати фам.,
не­ сатирати се фам., работати фам. реШ.,
паштити се ексир. ре!., потегнути

импулсиван, експлозиван, распаљив, ексир., аргатовати арх., аргатирати

плах, мушичав, темпераментан - уи: арх. хрв., окапати реШ., јести крвав

свадљив, жустар, некултуран, ужа­ хлеб изр. - уи: трудити се, радити

сан,бесан,немиран,разуздан напрескок прил. насумице, збрда­

напрасник м в. насилник здола, насумично, пометено, неорга­

напредак м прогрес, раст, пораст,

низовано, наслепо, збркан, стихијски,

побољшање, повећање, помак, цвета­ конфузно, хаотично, испретурано,

несистематично, неуређено, неплан­
ње, експанзија, опорављање, проспе­
ски, импровизовано, којекако, напа­
ритет, развој, опоравак, процват, од­
мет, напрескок(це), несређено, лави­
мицање, успон, бољитак, помицање,
усавршење, уздизање, промена на­
ринтски фи!., како било фам. , одока
фам., отприлике фам., којекуда реШ.,
боље, корак напред, позитивно кре­
тање, кретање фи!. , оздрављење фи!., '
као мува без главе изр. - сл : анархич­

ескалација фи!., аугментација реШ.,

но,збркано

побољшица реШ., од горег ка бољем напречац прил . О в. муњевито б в.

изр. асанација Meg. сШруч. суж., - сл: одједном

благостање, увећање, излечење на пример рчц .... уи. рецимо

напредан прид. О развијен, прогре­ напричати се сврш. В. испричати се

сиван, напредњачки, иноваторски, напунити сврш . прел. О (нешто учи­

иновативан, реформаторски, рефор­ нити пуним) попунити, испунити,
мистички, слобоДоуман, проспери­ нагурати,сабити, набити, натискати,
тетан, окренут будућности, високо­ угурати, утрпати б (заузети неку те­
развијен - уи: савремен, модеран б в. риторију) в. раширити се
јак напупео прид. в. надувен 1.
напредњачки прид. в. напредан 1. напупети сврш. непрел . В. нарасти

напредовати несврш. непрел . успе­ напустити сврш. прел . в. оставити

вати, уздизати се, просперирати , ус­ напуwтен прид. изгнан, одбачен,

пињати се, ићи напред, развијати се, избачен, искључен, през рен, екс­
издизати се, напредовати у служби, комунициран, одгурнут, издвојен,
имати успеха, пењати се, кретати се прогнан, остављен, одбијен, у чошку,
фи!., аванзовати фам. занемарен, неприхваћен, уклоњен,
напрезање с в. невоља 1. елиминисан, неусвојен, шкартиран

напрезати се несврш. диринчити, фам., ћошкиран жар!., бачен у старо

ринтати, мучити се, кулучити, тегли­ гвожђе изр.
ти, рмбачити, таљигати, тешко ради­ нар м бот. (лат. Риl1јса gral1atum) ре!:
ти, замарати се, грбачити, крвавити, главаш, гранат-дрво, деведиш, за-
нарав/нарочит
354

морац, калина, љутак, љути шипак,

ни) заповест, наређење, заповед, ко­
љут ун, маграњ, маргарана, маргелан,
манда, пропис - уи. одлука 2.
медун, мограњ, молограњ, мутрања,
наредити сврш. прел. О (издати на­
нара, пасовни шипак, питоми ши пак,
ређење) за поведити , наложити, изда­
помагране, пуклаш, пуниграм, сла­
ти команду, командовати 6 реШ. в.
дун, слатки шипак, шип
направити
нарав ж О (скуп битних моралних,
наредник м в. старешина
психичких и интелектуалних особи­
наређење ж в. наредба
на) природа, карактер, ћуд, ментали­
тет, личност, дух, психа, психологија,
наређивати несврш . прел. запове­
дати, командовати, повлачити конце,
ков, нутрина, срж, идентитет, на­
издавати наређења, управљати, дик­
стројеност, ја, его, ков фи!. 6 в. тем­
перамент
тирати фUf., дириговати фиl., вући
гудало фи!., владати фи!., аговати
нараван прид. в. обичан 2.
реШ., наметати своју вољу изр. - уи .
наравно прил. да, апсолутно, сва­
наручивати 1.
како, заиста, извесно, дакако, гаран­
наречје с дијалекат, језик, говор,
товано, сигурно, безусловно, дефи­
фразеологија, варијанта говора, не­
нитивно, засигурно, доиста, дабоме,
стандардни језик, рецензија, вербал­
јакако, јамачно, итекако, дибидус,
но изражавање, редакција, идиом
несумњиво, савршено, без даљњег,
неког краја - суж: штокавштина, ека­
природно, посвема, нема сумње, по­
вица, жаргон, дијалект, израз, идиом,
уздано, до !<раја, разуме се, јесте, за­
цело, без сумње, посве, подразумева кајкавштина, икавица, (и)јекавица,
чакавштина
се, гарант фам., јес жар!., безбели ре!.,
зауфано ре!., недвојбено хрв., неупит­ нарицање с в. кукњава

но хрв. нарицати несврш. непрел. в. опла­

кивати
наразrоварати се сврш. в. ис при­
чати се наркоза ж в. анестезија

нарастао прид . в. надувен 1. наркоман м овисник, дрогаш, за­

нарасти сврш. непрел. О (постати висник, дрогераш фам., џанки жар!.,

већи) израсти, порасти, одрасти, раз­ наркос жар!.

вити се, стасати, издужити се, пру­ наркотик м дрога, опијат, наркоза,
жити се, протегнути се, ижџикљати стаф жарf., доп жарf.
(нагло, високо -) - уи. повећати се, HaporyweHocT ж в. нерасположе­
сазрети 6 набрекнути, задебљати, ње1.
отећи, испупчити, надимати, нате­ народ м О (историјски створена
ћи, набрећи, набујати, напупети, на­ група људи са заједничким етничким
бубрити, ПОffећати се, поднадути се, именом) нација, етнос реШ. 6 (ста­
увећати се, повећати обим, напупати, новници једне земље) живаљ, жи­
набухнути ре!., подбухнути ре!., на­ тељи, становништво, становници,
пухати се хрв. - сл: прекипети, распр­ грађанство, грађани, пук, пучанство,
снути се
свет, људи, раја фам. @) в. руља
нарација ж в. приповедање нарољан прид. фам . в. пијан
наредба ж (захтев да се нешто учи- нарочит прид . в. необичан 1.
355

Народи и етничке заједнице света

Аромуни Бушмани Гурки 3ападносибирск

Абелами
Асирци (Сураји) Ваганда (Баганда) Дајаки Татари
Абодрити
Ас мати Вагого Дакота Запотеки
Аборигини
Атапаски Вагри Дамара (Сапотеки)
(Абориџини)
(Атабаски) Ваи (Веи) Данакил Захумља н и
Абхази
Аустралијанци Вајунити Данци Земгали
Авганистанци
(Домороци Вакаш Даргинци Зенди
(Афганци,
Аустралије) Валијци (Дарганте) Зирјани (Коми )
Афганистанци)
Аустријанци Валонци (Валони) Дарди Зличани
Агарјани
Аутаријати Вањамвези Дархати 3улуси ( Зулу,
Адигејци (Адиге,
Ахајци (Ахејци) (Њамвези) Дахомејци Амаз улу)
Черкези)
Ацтеки (Астеки, Вањарунда Дачани Зуни (Су ни )
Аину
Астеци) Ватсонга (Тонга) Делавари (Лени- Ибани
Ајмара
Ашани Веде (Веди) Лена - Пе) Ибери
Акан
(Саракачани) Велегезити Дене Ибо
Алакалуф
Ашанти Венеди Дербети Игдир (Икдир)
Алани
Ашкенази Венети Дечани Илири
Алароди
(Ешкенази) Вепси Догони Иљме нски
Албанци
Баганда (Ганда, Вијетнамци Долгани (Саха) Словени
Алгонкини
Ваганда) (Анамити) Доленчани Индијанци
Алемани
Бадуи Вилци (Доленчи) Индијци
Алеути
Бајавлавти Висаја Долењци (Индустани)
Алзашани
(Бајави) Вислани Дравиди Индонежани
(Алзасци,
Бакеле Вјатичи Др а говичи Инка (Инке)
Елзасци)
Бакуба Власи (Цинцари, Древљани Иранци
Алоброжани
Балијци Аромуни, Друзи Ирки (Тирки,
Алтајци
Балинези Аромани) Дуала Турки)
Алфури
Балуба (Луба) Волињани Дукљани Ирокези
(Харафура)
Бамбара Волоф (Улоф, Дуљеби Ирци
Амантини
Амахуаки
Амби (Амбоели,
(Мандинго)
Бамилеке
Јалоф)
Гагаузи
Гала
Дунгани
Еве
Евени (Ламути)
. Исланђани
Истро - Румуни
Италијани
Амбоела) Банту
Баски Гали Евенки Италици
Американци
Гаљеги Енглези Ителмени
Аморити Батаки
Батеке Гарифуни (Британци) (Итељмени)
(Амореи)
Амхари Бедуини Гаро Енци (Јенисејски Ифугао
Гаучо Самоједи) Јаванци
Анамали Белокрањци
Бербери Геге Ере Јагнобци
Анаули
Бодричи Германи Ескими (Јагноби)
Англи
Гиљаки Ести Ј адиги
Ањи (Ања, Агни ) Бокељи
Гиљани Естонци Јадрани
Аорси Бонтогироти
Апачи Ботокуди Ганди Етиопи (Итиопи) Јазиги

Араеаки (Боруни) Гараки Етрурци (Етруски, Јазири

Грузини Труски) Јакути (Саха)
(Ароваки, Бошњаци
Брагуји (Брахуји) (Картвели, Ефталити (Хуа, Јам (Хам)
Аруаки)
Иве ри) Хуа нтун) Јама на
Арамејци Брити
Груси (Гуруиси) Ехирити Јањ евци
Арапи Брсјаци
Бугари Грци (Хелени) (Ехерити) Јао
Араукани
Гуајкуру Жемајти Јап ан ци
(Мапуче) Буњевци
Гуанчи Жу Јаподи
Армени Бури
Бутанци Гуарани (Ка рио) Загорци Јафети
(Јермени)
 356

Народи и етничке заједнице света

Јевреји Кмери Маја Нубљани (Нубијци)

Језиди (Језди) Колхи Мајам (Мијам) Ободрити
Јенисејски Самоједи Команчи Македонци Овамбо
Јенисејци (Јенисејски Конављани Малајци Огњеноземци
Остјаки) Копти Малгаши Орочени
Јермени Коракси Малешевци Орочи
Јомуди (Јомути) Корејци Малисори Осетини (Алани)
Јоњани Корјаци (Корјаки) Малоншићи Остјаки (Остјаци)
Јуити Коти Мангараи Остроготи(Источни
Јукагири Кохистанци Манипура Готи)
Јуруци Крашени (Манипури) Палеоазијати
Јуте Крашовани Манџури ( Пал еоазијски
Јуто- Ацтеки (Крашани, Маори народи)
Кабардинци (Адиге) Крашавци, Мапучи Папуаси
Кабили Крашевци) Марати Патагонци
Казаси (Казах, Казак) Кри Мариовци П атани (Пахтун,
Кајани Кумандинци Масаји П аштун)
Калифорнијски Кумани Матаруге Пелазги ( П еласти)
Индијанци Кумици Мацуре Пенџ а пци
Камасинци Курди Мбији П ерсија ци (Фарси,
(Калмажи) Лабеати Међимурци Иранци)
Камиларои Ладаки Меланежани Печ ењези
Камчадали Ладини МеЛllа Пигмеји
Канара (Канади га) Лази Мерилини Полапски Словени
Каникари (Кани) Лаки (Лакци) Метуктир Полинежани
Канури Лал е Мијаци Половци (Кумани)
Карагаси (Тофа) Лангобарди Микронежани Полочани
Караиби Латгали Мјао (Мео, Хмонг) Пољани
Каракалпаци Латини Монголи Пољаци
Каракитајци (Кидани) Л евантинци Мопан Маја Помаци
Карели (Караласет) Лезгини Морлаци Поморани
Карени Лелеги Мунда Помори
Карпи Либурни Муслимани Португалци
Касоги Ливи (Лииви) Набатеји Пруси
Каталонци Лигури Навахо Пуебло
Кафри Литовци (Летувјај) Нага Пуелчи
Качин ( Чи мбо) Лоби (Лобер) Нанди Рети
Качинци Лопари (Сами) Невари Реторомани
Кашгарци Лужани Негрити (Негритоси, Роми (Цигани)
Кашкаји (Кашкајци) Лужички Срби Негрили) Румуни
,
Кашмирци (Лужичани) Немци Руси
Кашуби Лунебуршки Словени Ненци Русини
Квакијутл (Старо полади, Неретљани Сабини (Сабињани)
Келти Венди) Нивхи (Гијаки) Савири
Келтибери Лури Нијашани Сакаи
(Келтоибери) Љутичи Никобарци Сакалави
Кети (Јенисејски Маври (Ма вари, Нилотиди Саки
Остјаки, Јенисејци) Маури, Маори) Ногајци (Ногај) Сакси (Саксонци)
Кечуа Мадурци (Мадурези) Норвежани Сами (Лопари, Лопи)
Кинези Мађари Нордијци Самоанци
Киргизи Мазури Нормани Самоједи
357
нарочито I наруwавати

Удини (Ути, Уд и) ' Хјуро ни

Сантали Сомалци
Узбеци Хова
Саракчани (Аромуни, Сонгаји
Ујгури Ход и
Ашани, Цинцари ) Срби
Струмљани Украјинци Хока
Сарики
Суахили (Свахили, Улчи Хопи
Сармати
Умбри Хотентоти
Саси
Суахели)
Урабуна Хрвати
Свахили Сунданци
Урати Хуастеки
Северјани Тасадеји
Тасманци Фанти Хуни
Селi,lУЦИ
Фарерци Цинц ари (Аромуни,
Семанги Тиви
Финци Власи)
Сенои Толтеци
Фиџијанци (Вити) Црногорци
Серери Тонганци
Фламанци Чамакоко
Сијукси Тораџи
Французи Черкези
Сики Тоск е
Фризи Ч еси
Сингалци (Сингали) Трачани
Фриули (Фурлани) Чипча
Скити Трибали
Ха каси Чуваши
Сколоти Туарези
Халдејци Чукча
Скордисци Тувинци
Халхасци (Халха- Чун-Јан
Славонци Тулу
Монголи) Џалеји
Словаци Тунгузи
Ха нти (Остјаки) Џурџ ени
Словене Тупи
Хевсури Шајкаши
Словени Туркмени
Хети (Хати) Шан
Словенци Турци
Хиндустанци Шауни
Словинци Угреновићи
Удегејци (Удехе, Уде) (Хиндуси) Швеђани
Согди

ност, нетипичност, специфичност,

нарочито прил. О в . изузетно 1. б в.
настраност, неуобичајеност, особи­
много
тост, специјалност, неправилност,
нарочитост ж О дистинкција, раз­
ненормалност, оригиналност, изу­
лика, многострукост, неспојивост,
зетност, пекулијарност, изворност,
несличност, вишест раност, разно­

родност, неједнакост, спектар, сва­

самосвојно ст, спецификум, дивер­

којакост, диференцираност, разлу­ гентност, бизарност,чудност, курио­

чивање, шароликост, одвајање, раз­ зитет, карактеристичност, двојбеност

двајање, разноликост, разноврсност, реШ., осебујност хрв. - уи : реткост,
неподударност, распознавање, не­ чудо - сл: неочекиваност, новина

подударање, диспаратност, несла­ наруживати несврш. прел . в. напа­

гање, нескладност, неуједначеност, дати 2.
обухватност, апартно ст, различност, наружити сврш. прел. в. напасти 2.
неускладивост, диспаритет, разли­
наручивати несврш. прел. О (из­
ковање, несклкад, хетерогеност, осе­
давати упутства да се нешто учини)
бујност хрв. - уи: супротност, посеб­
налагаТI1 - уи. наређивати б (- да се
ност - сл: промењивост, сложеност,
нешто допреми) поручивати, звати,
непрепознатљивост б чудновато ст,
тражити
изванредност, атипичност, особе­
наруwавати несврш. прел . (доводи­
ност, необичност, индивидуалност,
изнимност, посебност, помереност,
ти у опасност; систем, партију и сл.)
урушавати, поткопавати, потресати,
уникатност, својеврсност, ексцен­
тричност, својственост, јединстве- дрмати, рушити
наруwити I наслутити
358

наруwит .., сврш. прел. порушити,

лан,нападан,агресиван,злочиначки,
урушити
зликовачки,офанзиван,милитантан
нарцис м О баш. (лат. Narcissus pse- борбен, ратнички, ратоборан, напа~
udonarcissus) зеленкада, лазарица, дачки, освајачки, остентативан реШ.
зеринкаде, жути суноврат, жути нар­ насиnниwтво с в. насиље
цис е фUi. в. егоиста
насиље с О принуда, суровост, на­
нарцисоидан прид. самодопадљив, силништво, ОКрутност, тлачење, не­
самољубив, ташт, сујетан, хвалисав _ милосрдност, набуситост, жестина,
уи. себичан,надмен,уображен мучење, нечовештво, угњетавање,
нарцисоидност ж в. самодопа­ крвништво, нападност, силовитост,
дљивост, самољубивост, таштина, присиљавање, немилост, нехума­
сујета, хвалисавост - уи. надменост, ност, нељудскост, поробљивање, ви­
уображеност оленција, насилништво, бруталност,
насамарити сврш. прел. в. обманути грубијанство, неумољиво ст, злоста­
насањкати сврш. прел . фам. в. обма­ вљање, злочинство, подјармљивање ,
нути присила, несмиљеност, дивљаштво,
силништво, силеџијство, примена
насањкати се сврш . фам. в. насести
насеље с в. град
силе, зулум, погром суж. - уи: зло­
чин, виоленција, разбојништво, сила,
насести сврш. непрел . преварити се,
агресија, грубост е в. напад 1.... уи.
обманути се - фам: зезнути се, за­ тоталитаризам, разбојништво, при­
гристи, зарибати се, насањкати се, тисак

извисити, насукати се, упецати се,

насип м в. брана
зајебати се нар., напржити се жар!.,
насnедити сврш. прел . баштинити,
примити се жар!., загристи удицу
примити, добити опоруком, добити
изр., остати на цедилу изр. , остати
(у наслеђе), стећи, прихватити, доћи
кратких рукава изр.
у посед (нечега)
насиnан прид. О в. насилнички е в.
насnедство с наслеђе, опорука,
напрасит ... уи. махнит 1., диктатор­
аманет, тестамент, задужбина, очеви­
ски, неустрашив 1.
на, дедовина, баштина, легат, зао став­
насиnник м вандал, хулиган, си­ штина, завештање, тековина, поклон,
леџија, злочинац, разбијач, злотвор, дар, последња воља/жеља, наслеђење,
напасник, мучитељ, крволок, напра­ воља ре!., запис ре!., нашљеђе ре!., ћа­
сник, манијак, грубијан, окрутник, ћевина ре!., насљеђевина ре!., оста­
Сивоња, крвопија, батинаш, крвник, вина реl., бабалук арх., завештај арх.,
горопадник, кабадахија, махнитац, посмртнина р еШ . , наслеђевина реШ.,
тиранин фи!., катил ре!., живина оставштина реШ ., старина реш.
фам. фUi., неман фам., ЖИвотиња насnеђе с в. наследство
фам. фUi., силос жар!., канибал екс­ насnеђивање с баштињење, пре-
ир., ЧУДОвиште ексир. , звер ексир., ношење с колена на колено
глаВосек ексир., душманин ексир.,
насnепо прил . в. насумице
несуз~ржљивац реш. - уи: варварин,
насnонити се сврш . прислонити се,
разБОЈНИК, дивљак, диктатор
налећи , ослонити се
насиnнички прид. насртљив, наси-
насnутити сврш. прел. (осетити бу-
359 насмејан I настраност

дуће догађаје) предосетити, осетити, дужити, почети опет, континуирати,

предвидети, претпоставити, погоди­ продуљити хрв. е (додати неки про­

ти,прекогнитирати,антиципирати дужетак) допунити, додати, проду­
насмејан прид. оптимистичан, ра ­ жити, дометнути @ в. надовезати се

достан, озарен, срећан, расположен, настављање м в. наставак 1.

весео, лаган, неоптерећујући, раз­ наставник м предавач, учитељ, ин­

игран, распеван, занесен, живахан, структор, просветар фам . , просвет­

чио, раздраган, блажен, полетан, ве­ ни радник фарм., уча фам., професор
дар, обрадова н, задовољан, крепак, суж.

лепршав, допадљив, младалачки, настајање с в. настанак

разгаљен, оран, добре воље, виталан, настанак м генеза, стварање, наста­
жовијалан јање, јављање, постање, појављивање,
наспаван прид . испаван, одморан, избијање, постанак, рађање фи!., зо ­
свеж, освежен, окрепљен, релакси­
ра фи!., про блесак фи!., ницање фи!.,
ран - уи. живахан рођење фи!., рођај арх.
насрнути сврш. непрел. О устреми­ Настанити се сврш . (наћи себи про­
ти се, навалити, напасти, спопасти, стор за становање) сместит и се, наћи
јурнути, нахрупити, касапити, сале­ смештај, скрасити се фам.
тети, стиснути, налетети, притисну­
настојање с воља, намера, одлука,
ти,препасти,нагрнути,ударити,ата­
прохтев, стремљење, тежња, жеља,
ковати, запуцати е в. надрети
амбиција, хтење, циљ, аспирација,
насртај м в. напад 1. замисао, примисао, план, интенци­

насртљив прид. в. неваспитан ја, наум, накана, тежење, смерање,

насртљивац м в. нападач идеал, промишљај, претензија, смер

насртљивост ж О наметљивост, реШ., намисао реШ.

агресивност, офанзивност, наметање, настојати несврш. непрел . трудити

непријатељство, ратоборност, про­ се, тежити, аспирирати, стремити,

дорност, злонамерност, салетљивост, намеравати, претендовати, гледати,

напасност, офензивност хрв. е в. покушавати, залагати се, паштити се

грубост 1. ре!., напрезати се ексир.

настава ж предавање, лекција, обу­ на страдати сврш. непрел. О (до­

чавање, обука, течај, час, курс, поду­ живети неку несрећу, лоше проћи)
чавање, излагање, подука, поучавање, унесрећити се, страдати, пропасти,
поука арх., сат хрв. - суж: колегијум, доживети удес, усрећити се иран .
реферат, семинар фам. е в. погинути
наставак м О (оно што је наста­ настран прид. О (који сувише оду­
ло продуживањем на већ постојеће) дара од уобичајенога) извитоперен,
продужетак, настављање, продужи­ изопачен, поремећен , аб нормалан,
вање е (- књиге) в. том @ (- ТВ се­ ненормалан, бизаран, противприро­
рије или филма) епизода, део 0 (део дан, перверзан, девијантан - уи. раз­
нечег) продужетак, дометак 0 lpaM. вратан е в. другачији
наставак, дометак реШ .. настраност ж О поремећеност,
наставити сврш. прел. О (- неку перверзија, изопаченост, изопачење,

радњу, обично после прекида) про- девијантност, исквареност, ПротиВ-

насумице I наука збо

природност, неправилност, разврат, ватан, езотеричан, чудесан, небески,

неуравнотеженост, изобличеност, чудан , паранормалан, изузетан, нео ­

атипичност, абнормалност, ненор­ пипљив, наднараван, неземаљски,

малност, саблажњивост, наказност, невидљив, парапсихолошки, изван­

болест, перверзњаштво, перверзност, земаљски, надљудски, с другог света,

ненормалност, искривљеност, извр­ надземаљски, спектралан, астралан

нутост, поквареност еуф. , неуброји­ фи!., врхунараван реШ. е В. мисаон

вост реШ. - суж: садизам, содомија @) В. магијски
е В. чудноватост натприродност ж В . магија 4.
насумице прил . О насумично, по­ натпричати сврш. прел. надговори­
метено, неорганизовано, наслепо, ти, имати последњу реч, бити бољи
напрескок, збрда-здола, стихијски, на речима, надгласати, надбрбљати
конфузно, хаотично, испретурано, фам. , надлајати фам., надјебати жар!.,
несистематично, неуређено, неплан­ прејебати жар!. , прешишати жар!.
ски, импровизовано, којекако, напа­ натпросечан ПРИД. (који је изнад
мет, напрескок(це), несређено, лави­ просека по квалитету, вредности ,

ринтски фи!. , како било фам., које­ значају) изнадпросечан - уй. посе­
куда реШ., као мува без главе изр. е бан,редак,одличан,вредан
В. отприлике
натпросечно прил. В. много
насумично прил. В. насумице HaTpar прил. В. назад
насупрот прил . (у супротном, обр­ натрапати сврш. непрел . О (случај­
нутом правцу, положају и сл . ) В. су­ но, неочекивано наићи на некога) В.
протно
набасати е (неочекивано свратити
натапитет м родност, фертилитет КОД некога) В. банути
натапожити сврш . прел. В . прику­ натрчати сврш . непрел . В. натрапа­
пити ти

натекао прид. В. надувен 1. натурапан ПРИД. В. прави

натекпина ж В. отеклина натурати несврш . прел . В. наметати

натекнуliе с В. отеклина натуриста м В. нудиста

натерати сврш. прел. В . приморати натуliи сврш . прел. В. истући

натеривати несврш. прел. В. наво­ натуцати несврш. непрел. О (сла­
дити бо говорити неки језик) набадати
натеliи сврш . непрел. В. нарасти фам. е В. муцати
натечен ПРИД. В. надувен 1. натчовек м супермен фам., ибер­
наткровље с В. надстрешница менш арх. реШ.

натмурен ПРИД. В. нерасположен натчовечански ПРИД. О В. огро­

натмуреност ж В . нерасположење ман 1. е фи!. В. јак

натприродан ПРИД. О мистичан, наliи сврш. прел. В. пронаћи
бајковит, магичан, чаробан, нества­ наук м О сугестија, савет, предлог,

ран, аветан, сабластан, измаштан , препорука, мишљење, упутство, на­

етеричан, необјашњив, необичан, говор, наук е опомена, укор, прекор,

оностран, тајанствен, бестелесан, не­ поука, наравоученије, школа фи!.

материјалан, фантастичан, неверо- наука ж О систем знања, знаност
з б1
наум I неамбициозан

ја, оквир, синопсис, предлог, цртеж

хрв . е фи!. В . окретност @) В. посту­

лат
фи!., пројект хрв. - суж: сатница , ити ­
нерар, маршута
наум м В. настојање
начепан ПРИД. основни , битни, с у­
наут м бат. (лат. Cicer arietinum) ле­
штински, принципски, општи
блебија - ре!: сланутак, нохуд, чичек,
начепник м О челник, прочел ник
сланић, сланица, грах слани, бијели
хрв. е В. командант 1.
грах, пећек, цизара, чичак-грах, са­
начепо с О (полазна замисао, гла в на
стрица
поставка) максима, уверење , прин­
научавати несврш. прел . В. образо-
цип, кредо, гесло, девиза, вјеруј у,
вати 1.
мото, поучак, крилатица, поу ка , п а ­
научити сврш . прел . О (учењем
рола е (основно убеђење) веровање,
усвојити неко знање или вештину)
поглед, принцип, уверење, вер а, убе­
оспособити се, упити, овладати (не­
ђење, гледиште, схватање, пос т а в ка,
чим), упознати се (с нечим), савлада­
теза, увереност, уздање, супоз ициј а,
ти (градиво), свладати, прорадити,
убеђеност, норма ... уЙ . мишљење
изучити (нешто), стећи знање, усво­
начин м О модус, манир, техника ,
јити, испећи занат фи!., апсорбовати
схема, стил, образа'ц, шема, прист у п,
фи!. , апсолвирати фи!., набифлова­
форма, метода, тактика, проседе, про­
ти фам., прожвакати градиво фам.,
грам, клише, модалитет, предложак,
набубати фам. , загрејати столицу
матрица, процес, обичај, пут, модел,
изр. е подучити, обучити, издрило­
пракса, облик, методологија, проце­
вати (некога), едуковати, улити у гла­
дура, калуп фи!., мустра фи!. , систем
ву изр . ... уй. ОДГОЈИТИ
фи!. , протокол форм., слог арх., мода
научник м учењак, теоретичар,
реШ., сустав хрв . стратегија суж. , - у и:
знанственик хрв . - уй. мислилац извежбаност, умеће, вештина, и з во­
науwница ж В. минђуша ђење е В. метода 1. ... уЙ. појава 1.
нахвапити сврш . прел . В. исхвали­ начинити сврш. прел. В . ос тв а ри т и

ти начитаност ж образ овање, еруди­

нахерен ПРИД. (који заузима крив ција, знање, ученост, образованост,
положај) кос, крив, искривљен, наг­ школованост, школовање, едукација,
нут, искошен , у шрех, шрех неЙром . наображеност, високообраз ованост,
нахерити сврш. прел. искривити, просвећеност, стручност, п о ткова­

накривити, нагнути, искосити, нако­ ност, изображеност, верзираност,

СИТИ,искосити наобразованост, укупност знања , на­

нахрупити сврш. непрел. В. насрну­ образба хрв.

ти 1. наwљемати се сврш. фам . В . напи-

нациљати сврш. прел . нанишанити, ти се

усмерити, управити, визирати фи!. не рчц. и узв. О рчц. никако, јок фам. ,
аја ре!., њет жар!, ноу жар!. е узв. В.
нацифран Пј)ИД. В. накићен
невероватно 3.
нацрт м костур, пројекат, план, кон­
неактиван ПРИД. пасиван, инертан,
цепција, кроки, обрис, слика, приказ,
непродуктиван - уи. лењ, бес послен
схема, верзија, главне црте, макета,
неамбициозан ПРИД. једноставан,
преглед, скица, замисао, шема, иде-
 з62

Научнеrране

ПРИРОДНЕ НАУКЕ палеоекологија фармакологија

физичка географија фармација
Математика и физиологија
информатика Биолошке науке
кибернетика биологија Клиничке медицинске
рачунарство анатомија науке

антропологија гастроентерологија
Физика биофизика интерна медицина

акустика биохемија кардиологија

астродинамика ботаника неурологија
астрономија генетика нефрологија
астрофизика еволуција офтамологија
атомска и молекуларна екологија педијатрија
физика ентомологија породништво и

биофизика зоологија гинекологија

динамика молекуларна биологија психијатрија
динамика течности таксономија радиологија
квантна физика физиологија стоматологија
космологија хистологија хирургија
математичка физика цитологија
механика Здравствене науке
нуклеарна физика ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ И епидемиологија
оптика ТЕХНОЛОГИЈА јавно здравство
оптичка физика медицинска њега

рачунарска физика Архитектоника социјална медицина

физика материјала Грађевинарство хигијена
физика плазме Инжењерство
физика полимера Ветерина
физика честица Електротехника и
електроника ПОЉОПРИВРЕДНЕ
Хемија Комуникације НАУКЕ
аналитичка хемија
биохемија Остале техничке науке Пољопривреда,
електрохемија аеронаутика шумарство,рибарство
квантна х~мија производња хране и придружене науке

неорганска хемија наука о простору агрономија

органска хемија наука о материјалима узгој животиња
рачунарска хемија механика хортикултура

спектроскопија металургија
стереохемија индустријска хемија ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
термохемија геодезија
физичка хемија Психологија
МЕДИЦИНСКЕ НАУКЕ биолошка психологија
Науке о земљиној бихевиорална анализа
околини Темељне медицинске едукациона психологија
геологија науке експериментална

вукланологија анатомија психологија

геофизика генетика здравствена психологија
метеорологија имунологија индустријска и
минералогија патологија организациона

океанографија токсикологија психологија

 неатрактивност\небриr
з6з

спољно трговинско право

клиничка психологија
пословање
социологија
когнитивна психологија
стратешки манагемент
неуропсихологија
ХУМАНИСТИЧКЕНАУКЕ
психологија личности
Едукационе науке
развојна психологија
андрагогија Историјске науке
хуманистичка психологија
васпитне науке археологија
дефектологија ге неалогија
психометрија
дидактика
историја
психологија религиозности
нумизматика
психологија чула и кинезиологија

перцепције логопедија
образовање Науке о језику и
психофизика
књижевности
социјална психологија педагогија
тренинг
историја књижевности
језикословље
Економија
Остале друштвене науке теорија књижевности
истраживање тржишта
демографија филологија
макроекономија
маркетинг
друштвена антропологија
Остале хуманистичке
међународна економија етнологија
информационе науке науке
међународни маркетинг
културолошка
историја уметности
микроекономија
антропологија наука о уметности
опера цио на истраживања
менаџмент
теологија
пословна логистика
филозофија
пословна организација методи ка

промоција организација
политичке науке
рачуноводство

беспотребан, узалудан, незнатан,

непретенциозан, скроман, ненаме­

тљив, без амбиција/захтева, ненапа­

другоразредан, занемарљив, безна­
чајан, трећеразредан, другоредан,
дан, обичан, мали фи!.
депласиран,споредан,безвредан,не­
неатрактивност ж непривлачност,
употребљив, некористан, невредан,
одбојност, несклоноСТ - уи. ружноћа
другокласан, другостепен, леви фам.,
неаутентичан ПРИД . лажан, ве­
задња рупа на свирали изр. - уи. не­
штачки, тобожњи, неистинит, фалси­
потребан
фикован, погрешан, артифицијелан,
небитно ПРИП . неважнО, сувишно,
подметнут, извештачен, лажљив , не­
беспотребно, узалудно, незнатно, за ­
прави, пре тв оран, кривотворен, не­
немарљиво, безначајно, другоразред­
нараван, патворен, фалш фам., фа­
но, трећеразредно, депласирано, спо­
личан, привидан, апокрифан, само­
звани, умјетан хрв. - уи: неприродан, редно, безвредно

фиктиван, измишљен - сл: наопак, небитност ж в. ситница

нетачан, крив
небо с о (бескрајни васионсКИ про­

неафирмисаност ж в. ан оним­ стор с небеским телима) небеса, не­

ност
бески свод, висине реШ . , небница
небеса ж ПП. О в. небо 6 в. рај 1. арх. 6 фи!. в. рај 1.
небодер м солитер, вишеспратни-
небески ПРИД. о в. натприродан 1.
6 в. нестваран 1. @) в. божански 1. ца, зграда

небитан ПРИД. неважан , сувишан, небриrа ж в. немар

небрижанlневероватно

небрижан пр ИД. 6. несигуран 1. неваспитан прид . некултуран,

небрижљивост ж 6. немар примитиван, непристојан, при прост,

небулоза ж лудорија, будалаштина, простачки, непријатан, безобразан,

којештарија, бесмислица, глупост, ап­ неучтив, недоличан, неотесан, не­

сурд, несувислост, идиотарија, глуп а­ просвећен, необразован,прост,нева­

рија, нонсенс, несмисао, бе звезарија, љао, некултивисан, нецивилизован,

безумност, кретенарија, идиотлук, профан, лоше одгојен, непрофињен,

бљезгарија, апсурдност, смејурија, распуштен - уи: размажен, нељуба ­
брбљарија, измишљотина, галимати­ зан,осион,развратан,осоран

јас, бедастоћа, тротларија, којешта, невен м бот. (лат.Саlепdulа officina-

апсурдитет, неумност, бестемељност, lis) pef: жутељ, прстенчац, зимород,
неоснованост, хец, лупетање, без­ огњац, вртлени невен

разложност, бургија, велика глупост, неверан прид . О (који није одан)

мудролија иран., аветлук pef., бести­ непривржен, вероломан, варав, дво­

лук pef., бисер жарf., неподоба реШ., личан, непоуздан, превртљив, лице­

апсурдум реШ . - уи: лакрдија, лудост меран @ (који није одан у љубави)
-сл : комичност,ирационалност преваран , вероломан, издајнички
небулозан прид. бесмислен, ираци­ ексир. @) (који није верник) безбо­
оналан, безразложан, сулуд, смешан, жан, вероломан, кривоверан - уи.

yвpHY~ неповезан, блесав, луд, идиот­ безбожник

ски, будаласт, суманут, безвезан, про­ неверица ж 6. (непотпуна вера у
машен, апсурдан, чудан, несувисао, некога или нешто) 6. сумња 1.
лажан, бесадржајан, незаснован, нера­ неверник м атеиста, безбожник,
зуман, необјашњив, несмислен, изван антихрист, незнабожац, дисидент,
памети, иреалан, неоснован, изми­
иноверник,бегунац,богохулник, по­
шљен, неразборит, безуман, непаме­ ганин, безверник, апостата, криво­
тан, без темеља, нефундиран реШ. - уи: верник, ђаур pef., ђаурин pef., идоло­
нејасан, комичан - сл: стран, бизаран поклоник арх. многобожац суж., - сл:
неважан прид . небитан, сувишан, шизматик, јеретик, секташ, отпад­
беспотребан, узалудан, незнатан, ник,расколник

другоразредан, занемарљив , занема ­

невернички прид . 6 . безбожан
рив, безначајан, трећеразредан, дру­
невероватан прид . О (такав да је у
горедан , депласиран, споредан, без­
њега тешко поверовати) несхватљив,
вредан, неупотребљив, некористан,
недокучив, необјашњив, немогућ, не­
невредан, другокласан, другостепен,
стваран, измишљен, пар анормалан,
лефи фам., леви фам.
оностран , чудан, чудесан, надљуд­
неважећи прид. 6. непризнат ски, изненађујући, запањујући, за­
неважно прил . 6. небитно препашћујући - уи. натприродан 1.
неваљалац м О 6. обешењак @ 6. @ 6. необичан 1. @) 6. одличан 1. О 6.
нитко в изузетан 1.
неваљалwтина ж 6. враголија невероватно прил . и УЗВ . О (оно у
неваљао прид . О 6. непоштен 1. шта је тешко поверовати) несхватљи­
@ 6. неваспитан т уи . несташан 1., во, н06ично, изузетно, веома чудно
непо штен 2. - уи . чудно @ фи!. (чега има веома
з65
невероватност I неrоватељица

погрешив, скроман, честит, искрен,

необично много) (чега има необично
много) неописиво, грдно, дозлабога, кротак, неупрљан , неокаљан, неду­

огромно , брдо, маса , море, планина,

жан, чист, простодушан, безазлен,
беспрекоран, непокварен , савршен ,
обиље, камара, мали милион, силе­
сија, сва сила, река, чудо, натпросеч­
благ, прав, свет, без љаге, чист као
злато, бојажљив, девичански, отво­
но, несхватљиво, итеколико, врашки
рен неприкосновен суж. т уи. сраме­
пуно, јако много, подоста, силно,
толико, изузетно , изванредно, нема­ жљив 1.
ло, жестоко, ужасно, страшно, добро невичност ж 6. невешто ст

фи!. , прописно фам ., гадно жар!., ко­ невоља ж несрећа, неприлика, бри­
џа pef., добеса арх. @) УЗ6. не, ужас, за га, проблем, мука, недаћа, немилица ,
не поверовати, несхватљиво, немогу­ неугода, незгода, неугодност, непри­

ће, није него, није ваљда, хајде , ајде, јатност, потешкоћа, малер, баксу­
ма немој, можеш мислити изр . злук, белај, зло, пех, главобоља фиf.
невероватност ж 6. чудо 1. - уи. беда 1.
неверство с (превара У браку) не­ невољан ПРИД. 6. ненамеран

верност,превара, вероломство, изда­ невољник м 6 . мучени к

ја ексир. фам. невољност ж 6. нерасположење

невесепост ж 6. мрзовоља невреме с 6. олуја

невеста м ж млада, нововенчана су­ Hera ж те рапија, лечење, оздравље­
пруга, младенка, шпожа pef., снајка ње, опорављање, видање , опоравак,

фам., снаја фам., љуба арх. санирање, цељење, и санација, кура,

невешт ПРИД . О невичан, неумешан, исцељивање, лечење Домаћим леко­
никакав,траљав,лаички,лабав,кли­ вима, неговање

мав, млак, неизвежбан, шарлатански , неrативан ПРИД . О 6. антагонистиЧ­

неприкладан - уи. непрофесионалан, ки @ 6. шкодљив @) 6. зао 1.
слаб, неспособан @ 6. незграпан 1. неrативност ж О 6 . мана @ 6. зло­
невешто ПРИЛ . неквалитетно, ла­ намерност

баво, слабо, лоше, траљаво, лаички, неrација ж негирање, порицање ,

поче тнички, шарлатански, климаво, оповргавање, одбијање, одрицање
неприкладно, тричаво, мизерно , не­
HerAe ПрИЛ . 6. понегде
довољно, никакво, млако, рђаво, ди­
неrиран ПРИД. поректнут, оборен,
летантски фам., фушерски жарf. - уи.
оповргнут, занијекан Хр6.
непрофесионално
неrирати несврш . прел. порицати,
невештос.т ж несналажење, не­
оповргавати, одбијати, одрицати, ни­
спретност, смушеност, невичност,
јекати Хр6.
неумешност, несналажљивост, не­
неrњипа ж бот. (лат. Sorbus аисира­
извежбаност, неувежбаност, несро­
ria) ре!: јаребика, смрдљика
ђеност (с нечим) реШ. - уи: незнање,
Hero' ВЗН . а, само, но, али, ама
неискуство
арх. реШ ., але арх.
невин ПРИД . О недужан, ни крив

ни дужан, прав, чист, неправедно

Hero' ПРИЛ . 6. међутим
неrоватељица ж О дадиља, гувер­
оптужен, без кривице, некрив реШ.
@ без грешан, непорочан, чедан, не-
нанта, васпитачица, одгојиватељица,
неrовати I недозрео 3бб

беби-ситерка, бона ре!. @ болничар­ тичан, поуздан, уверљив, непробле­

ка, (медицинска) сестра, нудиља арх. матичан, истинит, крајњи, искуствен

неrовати несврш . прел . (водити ра­ (доказан искуством), експлицитан,

чуна о неком) чувати, пазити, брину­ проверљив,неупитан,потврђен,нео­
ти се (о неком), старати се (о неком), порецив, неоповргљив, непрепоран,

хранити суж., гајити суж., дојити суж., недвојбен Хрб. - уи: темељит, савр­
култивисати суж., дадиљати суж., го­ шен, очигледан, доказив, потпун @ б.

јити суж., пестовати суж. реШ.- уи . изричит

одгајати недвосмисленост Ж б. истини­

неrодовање с протестовање, про­ тост 2.

тивљење, супротстављање , буњење, недефинисан прид. неразумљив,
отпор, неслагање, опирање, непо­ неодређен, непрецизан, несхватљив,
корност, одолевање, огорченост, гор­ неиспитан, недокучив, апстрактан,

чина, жаљење, приговарање, бунт, нерасветљен, безобличан, магловит,

бунтовништво, гунђање, суопротста­ непојмљив, неконкретан, неразја­
вљење, резистенција, јадање, опрека, шњен, несигуран, амор фан фи!., му­
немирење, озлојеђеност, одупирање, тан фи!. , нејасан фи!., питијски фи!.,
огорчење, побуна, револт, протест, магличав арх., магличан арх. - уи:

незадовољство, одбијање, приговор, приближан, двосмислен, непознат,

противделовање, противсловљење, тајанствен
оспоравање, бура фи!., повика реш.., недирак м бат. (лат. Sonchus ar-
ресантиман Хрб ., просведовање Хрб . , vensis) ре!: пољска горчика, пољски
противштина Хрб. - уи: буна, опози­ остак

ција, пркос, пркошење недирнут прид. О б. неповређен

неrодовати несврш. непрел. про­ @ б. неоштећен
тивити се, протестовати, супротста­ недисциплина Ж б . непослушност
вљати се, бунити се , опирати се, жа­ недовољан прид. О нецеловит,
лити се, приговарати, пружати отпор
некомплетан, делимичан, непот­
- уи. гунђати пун, мањкав, крњ, штур, половичан ,

недавни прид. (који се скоро десио) оскудан, неус ав ршен, недостатан,

скорашњи, скори, дојучерашњи , до­ неуобличен, ограничен , мршав фам.,

скорашњи, донедавни, нов, свеж - уи. сакат фи!. - уи: недовршен, сиров, не­
садашњи завршен @ б. лош

недавно прил. скоро, малочас, тек, недовршен прид . незавршен, неиз­

пре кратког времена, пре неки дан, вршен, несвршен, недоречен, недоте­

мало пре, неки дан фам., ту фам., ран, неурађен, недорађен, неизведен,
ономад нар., нетом арх. недомишљен , необделан, неизрађен,
недалек прид. б. близак 1. и 2. недопечен фи!., непорубљен фи!. , не­
недаћа Ж О б. невоља @ б. малер докуван фи!.
недвосмислен прид. О апсолу­ недођија Ж фам. б. забит 1.
тан, неспоран, безуслован, сигуран, недозрео прид. млад, детињаст,

несумњив, неоспоран, чињеничан, неискусан, несазрео, маJlИ, незрео,

необорив,кредибилан,проверен,не­ инфантилан, недорастао, голобрад,

побитан, непорецив, известан, фак- МJlадалачки, малолетан, јецав, бебаст
 недоказан I нежност

фам., балав фам. ио!., зелен фам., ност

кењкав фам., млађан ексир. - уи . на­ недотупаван прид . б. глуп

иван, лакомислен недоумица Ж дилема, двоумљење,

недоказан прид. б. задрт 2. двоуми ца, колебање, колебљивост,

недоказаност Ж б . јогунастост неодлучност, нећкање, з атезање, три­
лема фам., двојба Хрб. - уи. сумња 1.
недоказив прид. б. задрт 2.
недоходност Ж б. неприступач­
недокучив прид. б. недефинисан
ност
недоличан прид. О (који није по­
добан за одређене сврхе) неподесан, HeApar прид. б. неугодан

неприкладан, неодговарајући, непри­ недружеван прид. б . недруштвен

стао, непримерен, незгодан, непово­ недружељубив прид. б . недру­

љан,недостојан,недоличан,нецелис ­ штвен

ходан, несврсисходан, неПРИJlичан недруштвен прид. интровер тиран,

@ некултуран, примитиван, непри­ интровертан, асоција л ан , несоци­

стојан, приПрост, простачки, непри­ јалан, ненаметљив, недружељубив,
јатан, безобразан, неучтив, неваспи ­ непричљив, некомуникативан, не­

тан, неотесан, нељубазан, неуљудан, дружеван, суздржан, резервисан , уз­

прост, неуљуђен, нецивилизован, не­ држан, неприлагођен, повучен, тих,
профињен - уи. дрзак, препотентан, затворен фи!., закопчан фи!., непри­
надмен, пркосан, осоран ступачан фи!., зачаурен фам. , - уи:
недомишљат прид. б . неинвенти­ скроман, стидљив, нељубазан, пла­
ван шљив

недорађен прид. б. недовршен недужан прид. О невин, ни крив ни

недорастао прид . б. недозрео дужан, прав, чист, неправедно опту­

недоречен прид . б. недовршен жен, без кривице, некрив реШ. @ б.

недостајати несврш . непрел . треба­ невин 2.

ти, мањкати, фалити фам. неемотиван прид . б. нељудски

недостатак м О аномалија, гре­ нежан прид. О емотиван, осећа­

шка, слабост, дефект, ненормалност, јан, баршунаст, пажљив, деликатан,

несклад, омашка, одступање, непра­ рафиниран, фин, мекушан, свилен,

вилност, неисправност, пропуст, из­ чувствен, осетљив, голубији, тану­

узетност, необичност, фелер фам., шан, свиласт, бухав, пријатан, благ,
изнимка Хрб. @ (кад нечег нема до­ сензибилан, профињен, префињен,
вољно) мањак, несташица, помањка­ мек, ћудоредан,танан, топао, танко­
ње, недовољност, оскудица, дефицит, ћутан, људски, крт, крхак, ганутљив,
непотпуност, непостојање, немање, воден фи!., шоњав ио!. @ фи!. б. ло­
празнина, рупа фам. - уи. немашти­ мљив '" уи. благ, осетљив 1.
на @ б. мана нежносТ Ж О финоћа, благост, суп­
недостатан прид. б. недовољан тилност, истанчаност, профињеност,
недостојан прид. б. недо~ичан емотивност, осећајност, тананОСТ

недостојанствен прид. б. недоли­ фи!., крхкост фи!. - уи. љубав, пажња

чан
2., брига 2. @ фи!. б. болећивост '" уи.
недоступност Ж б. неприступач-
несебичност 1., потресеност, љуп-
независан I незаузет зб8

кост, љубав, пажња 2. селост е в. немар

независан прид. слободан, аутоно­ незајажљив прид. в. похлепан
ман, самосталан, самосвојан, непот­
незаконит прид. безаконит, бес­
чињен, суверен, неподређен, неусло­
праван, илегитиман, илегалан, неле­
вљен,самоуправни
галан, кажњив, нередован, нерегу­
независност ж самосталност,
ларан, ванзаконски, противправни,
аутономија, самостојност, слобода,
утужив, противзаконит, забрањен,
самосвојност, одвојеност, суверени­
противпрописан, санкционисан, не­
тет, одељеност, сувереност, самоу­
прописан, недопуштен, неправилан
прављање, засебност, аутономност,
беза~он, противан закону/праву:
неовисност хрв.
потаЈан, непризнат, незаконски, не­
незаврwен прид. недовршен, неиз­
допустив, на индексу, изван закона,
вршен, несвршен, недоречен, недоте­
подземни фи!., подземаљски фи!.
ран,неурађен,недорађен,неизведен,
незаконитост ж бесправност,
недомишљен, необделан, неизрађен,
илегитимност, илегалност, беспра­
недопечен фи!., непорубљен фи!., не­
вље, утуживост, противзаконито ст,
докуван фи!.
кажњивост, неправилност, нерегу­
незадовољан прид. озловољен
огорчен, фрустриран, разочаран, Oja~
ларност, непрописност, противпро­

писност, безакоње, нелегалност, не­

ђен, затрован - уи. гневан
допуштеност, незакоње, бесправно
незадовољникм в. гунђало 1.
стање, подземље фи!. , бесуде фам.
незадовољство с протестовање,
незаметљив прид. в. неприметан
негодовање, буњење, бунт, отпор , не­
1.
слагање, опирање, непокорност, одо­
незанимљив прид. О досадан,
левање, огорченост, горчина, жаље­
слаб, једноставан, конвенционалан ,
ње, јогунство, приговарање, опрека,
сувопаран, неоригиналан, уобичајен,
бунтовништво, противљење, супрот­
баналан, обичан, просечан, тривија­
стављање, гунђање, суопротставље­
лан,безличан,ненадахнут,свакодне­
ње, резистенција, јадање, немирење,
ван, немаштовит, једнолик, неимаги­
озлојеђеност, одупирање, огорчење,
нативан, свакидашњи, некреативан,
побуна, противречење, револт, про­
типизиран, ништа посебно, празан
тест, незадовољство, одбијање, при­
говор, противделовање, јогунастост,
фи!., глуп фи!. е в. неинвентиван
противсловљење, оспоравање, бура незаобилазан прид. в. најважни­
фИf., дефензива форм., повика реШ., ји 1.
ресантиман хрв., просведовање хрв., незапаљив прид. в. ватросталан
противштина хрв . - уи : буна, опози­ незапослен прид . беспослен, не­
ЦИја, пркос, пркошење - сл: спречава­ упослен, ненамештен, без службе/
ње, замерање, инаћење посла

незадржив прид. в. подивљао незаситан прид. в. похлепан

незадрживост ж в. неизбежност незастарео прид. О в. модеран е в.
незаинтересиран прид. в. инди­ легалан

ферентан 1.
незаузет прид . О слободан е в. бес-
незаинтересованост ж О в. неве- послен
 незваничанlнеизбежно
зб9

незваничан прид. О неслужбен, незналачки прип. в. неквалитетно

приватан е неприхваћен, нерегула­ незналица м и ж О (који не ништа

ран,нева жећи, непризнат не зна) незналац, шупљоглавац, иг­
норант,празноглавац,непо знавалац,
незrода ж в . невоља
необавештеник, празна глава, ду­
незrодан прид. О компликован,
дук фам., пањ фам. , незнајша фам.
замршен, деликатан, запетљан, зах­

теван, тежак, збркан, проблемати­

чан, шкакљив, осетљив, комплексан,
сложен, суптилан, побркан, слојевит,
закукуљен фам., замумуљен
завојит реШ . , закучаст реШ .
шесмислен, неразумљив е (о неком
питању или проблему) осетљив, не­
угодан, непријатан, деликатан, шка­
кљив, тугаљив арх. ~ в.
т уй. необичан 1., задрт 2.
незrрапан прид. О трапав, неспре­
тан, несналажљив, сметен, запетљан,
спетљан, медведаст, неокретан,
пртљав, слоновски, сплетен, туњав,
невешт, с две леве руке/ноге, укошен,
тешке руке, лоших рефлекса, бенаст,
шепртљаст, неспретан у послу, успо­
- уи. глупан, аналфабета е (који није
стручан у нечему) неспособњак, не­
з налац, шарлатан, неспособњаковић,
дилетант, неупућеник, нестручњак,
фам.,
самозванац, петљанац, необавеште­
- уй: ви­
ник, незнајша, празноглавац , килав­
ко, богаљ фи!., јадник фи!., завезана
врећа фам., звекан фам., слеп код
очију фам., безвезњак фам. фи!., за­
недоличан
везанко фам., труба фам., леви фам.,
килавац фам., петљавац фам., кенгур
фам., игнорант реШ. - уй : неспретња­
ковић,глупан,сметењак
ше­
незнање с необразовање, необра­
зованост, непознавање, неупућеност,
непросвећеност, необаве штеност, за­
туцаност - в. заосталост

рен, без главе и репа, неумешан, смо­

незнатан прид. О јадан, бедан, ни ­
штаван, кукаван, мизеран, никакав,
тан као сајла, изгубљен, као слон у
кржљав, пуки, безвезан, бескори­
стакларској радњи, као мува без гла­
стан, мршав фи!. е в. неважан ~ в.
ве, смушен, заузлан фи!. ре!., дрвен
фи!., завезан фи!., везан фи!., пртљав неприметан 1.
ре!., бангав фам., смота н фам., трун­ незнатно прип. О јефтино, багател­
тав фам., слонаст фам., сапет реШ., но, ситно, занемарљиво, ништавно,

врљав Йо!. ре!. - уй: млитав, укочен, небитно, ниско (о цени), мало, пре­

неискусан, спор, збуњен, неспосо­ мало, безначајно, бесплатно фам.,

бан, шоњав Йо!. е дебео, пуначак, ма­ смешно фам. е в. мало
сиван, кабаст, овелик, здепаст, тежак, незрео прид . млад, недозрео, де­

велик, попуњен, округао, набијен, тињаст, неискусан, несазрео, мали,

омашан, итекакав, позамашан, ове­ инфантилан, недорастао, голобрад,

ћи, набрекао, надуван, повећи,тере­ младалачки, малолетан, тинејџерски,
тан,пун,обилан,одебео,обилат, ро­ јецав, бебаст фам., балав фам. Йо!.,
бустан, обиман, набубрео, замашан, зелен фам., кењкав фам., млађан екс­
повелик, рогобатан, подебео, дежме­ йр. - уй. наиван

каст фам., збојит реШ. неидентификован прид. в. непо­

незнабожац м в. неверник знат 1.

незнабоwтво с в. безверје неизбежно прип . (с највећим по­
уздањем) неминовно, извесно, га-
незналац м в. незналица
неизбежностlнеиспаван
370

рантовано, засигурно, безусловно,

неименован пр ид. в. непознат 1.
дефинитивно, јамачно, апсолутно,
неинтеnиrентан прид . в. глуп
несумњиво, сигурно, свакако, у сва­
неинтересантан прид . в. незани­
ком случају, без даљњег, нема сумње,
мљив
поуздано, до краја, зацело, без сумње,
неискрен прид . О (који није искрен,
подразумева се, гарант фам ., недвој­
који се претвара) претворан, затво­
бено хрв., неупитно хрв.
рен, неистинољубив, лицемеран,
неизбежност ж неминовност, ну­ дволичан. @ в. лажљив
жност, извесност, незадрживост,
неискреност ж О дволичност, дво­
неопозивост, неспречивост, незау­
личје, лицемерје, подло ст, препре­
стављивост, одређеност, неуклоњи­
деност, лицемерност, лицемерство,
вост, неумитност - уи: немилосрд­
претварање, претворност, поганост,
ност, неумољивост - сл: фаталност,
перфидност, перфидија, превртљи­
коначност, судбина, неопходност,
BocT, нитковлук, домишљатост, пре­
неОТКЛОНивост,предодређеност
фриганост, хипокризија, подмуклост,
неизбројив прид. в. бројан
непоштење, притворство, заплотња­
неизведен прид. в. незавршен штво, притворност, злоћа, бесрам­
неизвежбаност ж в. неискуство ност, хипокритичност, улагивање,

неизвестан прид . (за којег није си­ лажљивост, претворивост, злоба, фа­
гурно да ће се десити) несигуран, ризејство арх., хињење арх., химбе­
сумњив, неизгледан, непоуздан, про­ ност арх., лицумјер хрв. - сл: ласкање,
блематичан, лабав фи!., климав фи!. улизиштво @ в. неприродност @) в .

неизврwен прид. в . незавршен лаж 2.

неиздржљив ж (- бол) неподно­ неискусан прид . О млад, недозрео,

шљив, ужасан, грозан - уи. страшан несазрео, мали, незрео, недорастао,

неиздржљивост ж неподношљи­ зелен фам. - уи. наиван @ (у послу)

ВО ст нов фи!., свеж фи!., новопечен фам.
неискусност ж в. неискуство
неизмењен прид. в. оригиналан 1.
неискуство с неискусност, неква­
неизмеран прид. О в. огроман 1. и
2. @ в. трајан ( @) в. бројан лификованост, несналажење, неу­
мешност, незнање, неувежбаност,
неизмерљив прид. в. бројан
необученост, неоспособљеност, не­
неизмерно прил. в. много
извежбаност, недоученост, неупо­
неИЗ0ставан прид . в. неопходан
знатост (с нечим), неумеће, недозре­
неимаrинативан прид. незани­ лост, неупућеност (у нешто), несна­
мљив, досадан, једноставан, конвен­ лажљивост, незрелост, непознавање
ционалан, сувопаран, неоригиналан, (нечега), ненавикнутост (на нешто),
уобичајен, баналан, обичан, про се­ неукост, безазленост реШ. - сл: неспо­
чан, тривијалан, безличан, ненадах­ собнос~наивност
нут, свакодневан, немаштовит, јед­
неиспаван прид . поспан, дремљив,
нолик, свакидашњи, некреативан,
сањив, дремован, снен, уморан, успа­
типизир ан, ништа посебно, слаб фиf.,
ван, непробуђен, неразбуђен, санен,
празан фи!., глуп фи!.
нерасањен, куњав, спављив, спава­
неимар м в. архитекта ћив реШ. - сл: мамуран
371 неисписанI некреативност

неисписан прид. празан, бео, блан­ уназад 2. @ понекад, каткад, покат ­

ко неиром. кад, покадшто, некад, по који пут, по

неиспитан прид. непознат, необја­ неки пут

шњен, недокучен, непроверен некако ПРИЛ. О (на неки, обично те­

неисправан прид. покварен, оште­

жак, начин) како-тако, којекако , св а ­

ћен, фаличан, руиниран, дефектан, којако, ђене-ђене - уи. једва @ у изве­

сном смислу, на одређен начин - уи.
неподесан, у квару, кваран фам.
заправо
неисправност ж О в. недостатак 1.
некваnитетно ПРИЛ. лабаво, слабо ,
@в. мана
лоше, траљаво, лаички, нестручно,
неиспуњен прид. О в. празан 1.
невешто, нестручњачки, почетнич­
@ неостварен, непочињен, нереали­
ки, шарлатански, климаво, незн а ­
зован, непочињен
лачки, неприкладно, некомпетент но,
неистинит прид . в. неаутентичан
тричаво, непрофесионално, мизерно,
неистовремен прид . в . асинхрон
неизвежбано, недовољно , никакво,
неисцрпност ж в . перманентност
без стручности, неквалификовано,
нејак прид. О в. слаб 3. @ в. мршав млако, аматерски, непотковано, рђа­
2. во, аматорски ре!., дилетантски фам.,
нејасан прид. О недефинисан, нера­ фушерски жар!. - сл: бедно , јадно
зумљив, неодређен, непрецизан, не­ некваnификованост ж в. неис­
схваТЉИВ,неиспитан, недокучив, ап­ куство

страктан, нерасветљен, безобличан, некомпnетан ПРИД. нецеловит, не­

магловит, непојмљив, неконкретан, довољаН,делимичан, непотпун , крњ,

неразјашњен, несигуран, амор фан половичан, неусавршен, недостатан ,

фи!., мутан фи!., питијски фи!., ма­ неуобличен, ограничен, неразвијен,

гличав арх., магличан арх. - уи: при­ сакат фи!. - уи: недовршен, сиров ,
ближан, двосмислен, непознат, тајан­ незавршен

ствен @ в. необичан 1. некомуникативан ПРИД. в. недру­

нејасност ж мутноћа, нејасноћа, не­ штвен

дефинисаност, неодређеност, непре­ неконвенционаnан ПРИД. в. нео­

цизност, апстрактност, аморфност бичан 1.
нејасноћа ж в. нејасност некоректан ПРИД. (који се не пона­
неједнак прид . О в. различит @ ра­ ша према некоме у складу с правили­

знолик, хетероген @) неуједначен - уи. ма) в. неправедан

променљив некористан ПРИД. в. непотребан
неједнакост ж О в. несличност @ в. некреативан ПРИД. ненадахнут,
дискриминација неинвентиван, ненада рен, немашто­

нека УЗВ. ајде, деде, бежи, нека буде, вит, непродуктиван, неоригиналан,

ајдеде, ајд, ајте, важи, бегај, ако, дај, незанимљив, неимагинативан, нета­

деде(р) , може лентован, недомишљат, импотентан,

некад ПрИЛ. О пре, раније, некад, неингениозан, неиновативан, стери­

тада, давно, једном, одавно, својевре­ лан фи!.

мено, негда ре!., вактиле ре!., једноћ некреативност ж в. немаштови­

хрв., некоћ хрв., свОједобно хрв. - уи. тост

некретнина I немарност 372

некретнина ж непокретна имови­ пристојност, несусретљивост, непри­

на, непокретност - уи . посед јазност, неуслужност, одбојност, нео­
некритичан прид. субјективан, тесаност - уи. некултура

пристрасан, необективан, тенден­ нељудски прид . окрутан, бр у талан,

циозан, произвољан , арбитраран, бестидан, безобзиран, безосећајан,
неблагонаклон, непоштен, привр­ груб, суров, необуздан, бездушан,
женички, навијачки, унилатералан, развратан, немилосрдан, насилнич­
нерационалан, ускогрудан, с предра­ ки, нечовечан, неемотиван, мани­
судама, једностран, наклоњен, при­ јачки, горопадан , дивљи, варварски,
стран, обојен фи!. , оптерећен фи!. дивљачки, злочиначки, немилостан,

некултивисан прид. в. некултуран немилостив, садистички , оштар,

некултура ж примитивиз ам, при­ агресиван, крвнички, дрзак, анима­

митивност, нецивилизованост, вар­ лан, неумољив, распуштен, неосе­

варство, дивљаштво, вандализам, тљив, бесраман, сви реп, мучан , звер­

непоштовање, неотесаност, неуглађе­ ски, нехуман, нецивилизован, не­

ност, дрскост, безобразност, неуљуд­ контролисан, опак, грозан, насилан

ност, необразованост, некултурност, у поступцима, неспутан, напрасит,

вулгарност, безобраштина, проста­ нападачки, жесток, насилан, сило­

клук, заосталост, некултивисаност, вит, хладан, тврда срца, неуслишљив,

безобразлук, неуљуђеност, простота, несажаљив, антихуман, агресорски,

припростост, просташтво, грубијан­ разоран, безмилостан, безочан, на­

штина, непрофињеност, симплицизам гао, обестан, беспоштедан, без срца,
реШ. - уи. необразовање, заосталост помаман, хладнокрван, животињ­

некултура н прид . примитиван, не­ ски фи!., камен фи!., прек фи!., бра­
пристојан, припрост, простачки, не­ хијалан фи!. реШ. , крволочан ексир.,
учтив, неваспитан, неотесан, нељу­ убилачки ексир., пакленски реШ., не­
базан, неуљудан, прост, неуљуђен, смиљен реш., заторан реш., неосећа­

нецивилизован, непрофињен еуф. - јан реШ. , богомрзак реШ., бешћутљив

уи.дрзак, без образан,ласциван,пре­ реШ., рабијатан реШ., неумитан реШ.,
потентан,пркосан,осоран неуљуђен реШ., нецивилизиран хрв.,
нелаrода ж нелагодност, тескоба, бешћутан хрв. , барбарски хрв. - уи.
немир, зебња, неспокој, неспокој­ раскалашан, немио, страшан, зао, си­

ство, забринутост, узнемиреност, бо­ ров, одвратан

јазан, оптерећење - уи. нерасположе­ нељудскост ж в. непросвећеност

ње, туга, мука, зебња нем прид . мутав, безгласан, нечујан,
нелеrалан прид. в. незаконит немушт, безвучан фи!., лал ре!.
нелеrалност ж в . незаконитост немали прид . еуф . в. велик 1.
нељубаэан прид. неучтив, несу­ неман ж О в. накарада 8 в. људина
сретљив, непредусретљив, нерафи­ т уи . вампир 1.
ниран, неуслужан, неуглађен, не­ немар м в. нехајност
пријатан, непрофињен, недоличан, немаран прид. О в. индиферентан
непристојан, неугодан, неуљудан, 1.8 в. лежеран 1.
неотесан - уи: дрзак, некултуран
немарност ж немар , неодговор­
нељубаэност ж неуљудност, не- ност, лежерност, јавашлук, нехајност,
373 нематеријалан I немилосрднос

непажња, незаинтересованост, комо­ дашњост, типизираност, безвредност,

ција, комотност, комодитет, необзир­ осредњост, средина, ненадахнутост,

ност, инерција, индоленција, небрига, боранија фам . - уи: ситница, офуца­

несавесност, површност, занемари ­ ност фи!., ништавност, ништа

вање, равнодушност, лакомисленост, немилосрдан прид. окрутан, бру ­

небрижљивост, инертност, нехај, талан, бестидан, безобзиран, б ез ­
нехајање, огуглалост, индолентно ст, осећајан, груб, суров, необуздан ,
непажљивост, безбрижност, распу­ бездушан, развратан, нељудски , н а­
штеност, неозбиљност, немарење, ла­ силнички, нечовечан , неемотиван ,

коумност, запуштање, нетемељи тост, манијачки, горопадан, див љ и, в ар­

необазирање, немарљивост, навора­ варски , дивљачки, злочиначки, н е­

ност ре!. , мурдарлук ре!., фјака ре!., милостан, немилостив, садисти чки,

флегма фам., брљивост фам., аљка­ оштар , агресиван, крвнички , др за к,

вост фам., хај-нехај фам., непомња анималан, неумољив, распуш т ен,

реШ., непомност реШ., непомњивост неосетљив, бесраман, свиреп, м у чан ,

реШ., неподузетност хрв . , незаинте­ зверски, нехуман, неl.\ивилизован,

ресираност хрв . - уи : лењост неконтролисан, опак, крвав, гроз ан,

нематеријалан прид. О в. натпри­ насилан у поступцима, неспутан, на­

родан 1.8 в. нестваран 2. прасит, нападачки, жесток , насилан,

немаwтина ж сиротиња, беда, силовит, хладан, тврда срца, неусли­

оскудица, сиромаштво, беспарица, шљив, несажаљив, антихуман , агре­

голотиња, несташица, дефицит, про­ сорски, разоран, безмилостан, безо­

сјаштво, убогост, оскудност, скуче­ чан, нагао, обестан, беспоштедан, без
ност, убоштво, оскудевање, неимање, срца, помаман, хладнокрван, живо­

егзистенцијални минимум, сиротињ­ тињски фи!. , камен фи!., прек фи!. ,

ство, неимаштина, бедност, сирома­ брахијалан фи!. реШ., крволочан екс­

штина, бедастоћа, немање, бокчија ир., убилачки ексир. , пакленски реШ.,

ре!., бесолица реШ. , крухоборство несмиљен реШ., заторан реШ . , неосе­

хрв. - уи: мука, сиромах ћајан реШ., богомрзак реШ. , бешћу­

немаwтовит прид. О некреативан, тљив реШ., рабијатан реШ., неумитан

ненадахнут, неинвентиван, ненада­

реШ., неуљуђен реШ., нецивилизиран

рен, непродуктиван, неоригиналан, хрв., бешћутан хрв., барбарски хрв. -

незанимљив, неимагинативан , нета­ уи: равнодушан, раскалашан, немио,

лентован, недомишљат, импотентан, страшан, зао, сиров, одвратан - сл:

неингениозан, неиновативан, стери­ вучји, тврд

лан фи!. 8 в. неоригиналан 1. немилосрдност ж принуда, суро­

немаwтовитост ж неимагинатив­ вост, окрутност, тлачење, набуситост,

ност, некреативност, баналност, не­ жестина, насиље, мучење, нечове­

инвентивност, неоригиналност, које­ штво (насиље над становништвом),

штарија, сваштарија, свакидашњост, угњетавање, крвништво, нападност,

конвенционалност, једноставност, силовито ст, присиљавање, немилост,

уобичајеност, безвезарија, трица, бе­ немилица, нехуманост, нељудскост,

смислица, тривијалност, стереотип­ поробљивање, виоленција, насилни­

ност, униформност, тричарија, сваг- штво, бруталност, грубијанство, неу-

немипостlнеморапан 374

мољивост, злостављање, злочинство, неспроводљив , неутемељен, непро­

подјармљивање, присила, несмиље­ ведив Хр6. @ 6. неподношљив

ност, дивљаштво, силништво, силе­ неморап м О непоштење, поква­

џијство, примена силе, зулум, погром реност, аморал, опакост, покварења­

суж. - уи: злочин, разбојништво, си­ штво, нечасност, неправичност, ни­

ла, агресија, грубост скост, охолост, срамотност, подму­

немипост ж О 6. немилосрдност клост, препреденост, прорачунатост,

@ 6. непросвећеност бескарактерност,притворност,осио­
немипостан прид. 6. немилосрдан ност, перфидност, префриганост, па­

немипостив прид. 6. немилосрдан кост, прљавштина фи!., безморалност

реШ., опачина реШ . , хуљство реШ. @
неминовно прил. (с највећим по­
изопаченост, разврат, развратност,
уздањем) неизбежно, извесно, га­
порочност, разулареност, бестид­
рантовано, засигурно, безусловно,
ност, некрепосност, нечасност, беш ­
дефинитивно, јамачно, свакако, ап­
часност, распуштеност, фриволност,
солутно, несумњиво, сигурно, у сва­
срамотност, разузданос~ либерти­
ком случају, без даљњег, нема сумње,
низам, бешчашће, саблажњивост,
поуздано, до краја, зацело, без сумње,
опсценост, порок, ласцивност, без­
подразумева се, гарант фам., недвој­
очност, непоштење, раскалашност,
бено Хр6., неупитно Хр6.
блуд, исквареност, скаредност, нећу­
неминовност ж нужност, неиз­
доређе,неетичност,поквареност, пр­
бежност, извесност, незадрживост,
љавштина, распусништво, недолич­
неопозивост, неспречивост, незау­
ност, обест, пустопашност, неморал­
стављивост, одређеност, неуклоњи­
ност, необузданост, непристојност,
вост, неумитност - уи: немилосрд­
морални пад, беспуће фи!. , распу­
ност, неумољивост - сл: фаталност,
сност фам., курварлук фам. ио!. - уи:
коначност, судбина, неопходност,
похота,разблудност
неотклонивост,предодређеност
неморапан прид. О аморалан, не­
немио прид. 6. неугодан
поштен, лош, зао, бесраман, покварен,
немир м (осећај узнемирености)
искварен, бестидан, подао, подмукао,
брига, стрепња, бојазан, неугодност,
бешчастан, бескарактеран, неваљао,
неугода, нелагода, нелагодност, те­
нечастан, охол, препреден, опак, при­
скоба, зебња, неспокојство, забри­
творан, оси он, вероломан, перфидан,
нутост, узнемиреност, анксиозност,
безочан, префриган, пакостан, срамо­
бреме фи!. , - уи: зло, депресија, туга,
тан, обестан, прорачунат, безобзиран,
мука, безнађе
хулан, безморалан, премазан/намазан
немиран прид . О 6. несташан 1. @ 6. свим масти ма, издајнички, продао би
подивљао @) фи!. 6. активан ... уи. на­
и своју мајку изр. , сраман, неетичан,
прасит, непоштен 1., непокоран 1. фриволан, неправичан, грешан, не­
немирење с 6. негодовање чист, поган, ружан фИl., прљав фи!. ,
немирко с 6 . обешењак низак фи!., нечувен фи!. , некрепостан
HeMoryl1 прид. О (који се не може реј., смрадан фам., дрзовит фам., зло­
реализовати) нереалан, неостварив, чест фам., кваран фам., худ арх., имо­
невероватан, иреалан, неразуман, ралан реШ., химбен Хр6., нећудоредан
375
немоl1 I необичан

Хр6., дебеле коже uзр. - уи: бедан, не­ ненамештен прид. 6 . незапослен

праведан, некултуран, несташан, ди­ ненапредан прид. 6. назадан

вљи, гадан, лицемеран @ изопачен, ненапуњен прид. 6. празан

развратан, порочан, разуларен, бести­ неначет прид. 6. неоштећен

дан, распуштен, фриволан, срамотан, ненормапан прид. 6. необичан 1.
разуздан, саблажњив, опсцен, ласци­
ненормапност ж О абнормалност,
ван, раскалашан, блудан, разблудан,
настраност, неурачуљивост, пореме­
скаредан, распустан, непристојан еуф.,.
ћеност, неуравнотеженост, атипич­
- уи: похотан ност, лудост, изопаченост, против­
немоl1 ж О 6. невеселост @ 6. боле­ природност, сулудо ст, неубројивост
ћивост 1. @) 6. малаксалост 1. реШ. @ 6. настраност 2. @) 6 . недоста­
немоl1ан прид. 6. слаб 3. так 1.
немоl1ност ж 6. малаксалост 1. необавеwтеност ж неупућеност,
немушт прид . 6. нем неинформисаност, незнање, - уи . не­
ненавикнут прид. (који није нави­ просвећеност, заосталост
као на нешто) непривикнут, неприла­ необазрив прид. 6. непажљив
гођен, неадаптиран, несвикнут фам. необективан прид. субјективан,
ненада но прил. 6. одједном пристрасан,некритичан , тенденцио ­

ненада рен прид. 6. ненадахнут 1. зан,произвољан,арбитраран,небла­

ненадахнут прид. О неталентован, гонаклон, непоштен, приврженички ,

некреативан, неинвентиван, нена­ навијачки, унилатералан, нерациона­

дарен, немаштовит, непродуктиван, лан, ускогруда н, с предрасудама, јед­

неоригиналан, незанимљив, не има­ ностран, наклоњен, пристран, обојен
гинативан, недомишљат, неингенио­ фи!.,оптерећен фи!.
зан, неиновативан, стерилан фи!. @ 6. необзирност ж 6. неодговорност
неоригиналан 1. необичан прид . О друкчији, из­
ненакпоност ж несклоност, нена­ узетан, различит, другачији , посе­
клоњеност, антипатија, несимпатија, бан, изниман, јединствен, атипи­
одбојност - уи. мржња чан, особит, споран, изванредан,

ненамеран прид. СlIучајан, ин­ неочекиван, неконвенционалан,

стинктиван, механички, . несвестан, несличан, несвакидашњи, ориги­

шаблонски, рефлексан, невољан, налан,куриозан,нетипичан,неве­

спонтан, непромишљен, импулси­ роватан,особен, нарочит,беспри­

ван, непланиран, природан, махи­ меран, издвојен, несвакодневан,

налан, несрачунат, неконтролисан, нејасан, ванредан, ексцентричан,

несмишљен, прирођен, аутоматски, специјалан, неуобичајен, мисте­

ненамераван,инхерентан,нехотими­ риозан,други,чудан,ненормалан,
чан, ненаучен, интуитиван, против уникатан, својствен, екстраваган­
властите воље, нехотичан тан, нередовит, другојак, ван се­
ненамерност ж 6. несвесност . ријски, својеврстан, одвојен, та­
ненаметљив прид. О 6. недру­ јанствен, опскуран, фантастичан,

штвен @ 6. срамежљив 1. @) 6. непре­ ексцепционалан, оделит, различан,

партикуларан, неуравнотежен,
тенциозан
необично I неодговорност 376

апартан, стран, каприциозан,туђ,

необуздан прид. О 6. немилосрдан
ћудљив, пекулијаран реШ., дру_
е разгневљен, помахнитао, побе­
гојачији реш., осе6ујан Хр6. - уи:
снео, насилан, разјарен, агресиван,
екстра, властит, непознат, редак,
суров, избезумљен, разгоропађен,
незгодан, упадљив, неразумљив,
безуман, распаљен, живчан, разу­
изврстан, одличан - сл: бизаран,
здан, разоран, помама н, полудео,
гротескан, алтернативни, неподу­
страховит, жесток, луд од беса, не­
даран, ненавикнут, неједнак, нат­
задржив, безглав, тешко савладив,
просечан, настран, неподобан е 6.
изван себе, бесомучан, љут као по­
натприродан1. '" уи. нестваран 2.
скок, узаврео, горопадан, подивљао,
необично прил. 6. посебно 1. виолентан, иживциран, хистеричан,
необичност ж чудщ>ватост, наро­ изнервиран, несавладив, неурачун­
читост, изванредност, атипичност, љив, неприсебан, распамећен, нераз­
особеност, необичност, индивиду­ борит, неуравнотежен, олујан, фури­
алност, изнимност, посебност, по­ озан, паклен, неумољив, рабијатан
мереност, уникатност, својеврсност, реШ. - уи: бесан, ватрен, сулуд, луд,
ексцентричност, својственост, је­ јаростан - сл: бунтован, узбуђен ~ 6.
динственост, нетипичност, специ­ напрасит

фичност, неуобичајеност, особитост, необузданост ж 6. ватреност

специјалност, неправилност, ненор­
необученост ж 6. неискуство
малност, оригиналност, изузетност,
неоrраничен прид. О 6. јединствен
пекулијарност, изворност, самосвој­
2. е 6. трајан 1. '" уи. независан
ност, несличност, спецификум, ди­
неодвојив прид. 6. одан
вергентност, бизарност, чудност, ку­
риозитет, карактеристичност, разли­
HeoAroBopaH прид. немаран, леже­
ран, непоуздан, нехајан, непажљив,
ковање, двојбеност реШ., осебујност
распуштен, раскалашан, комотан,
Хр6. - уи: реткост, чудо - сл: неочеки­
ванос~различитост,новина несређен, непромишљен, несавестан,
површан, равнодушан, индолентан,
необјаwњив прид. О 6. натприро ­
дан 1. е 6. окултан ~ 6. неописив
непажљив, немаран, инертан - уи.
размажен, лењ
необnикован прид. 6. неодређен 1.
HeoAroBopHoCT ж немарност, не­
необојен прид. 6. безбојан 1.
мар, лежерност, јавашлук, нехајност,
необорив прид. 6. недвосмислен 1.
непажња, незаинтересованост, комо­
необразован прид. о нешколо­ ција, комотно ст, комодитет, необзир­
ван, непоткован, неквалификован,
ност, инерција, индоленција, небрига,
непросвећен, мрачан фи!. - уи. ама­
несавесност, површност, занемари­
терски е 6. назадан ~ 6. некултуран
вање, равнодушност, лакомисленост,
О неоформљен, неформиран, неус­
небрижљивост, инертност, нехај,
тановљен, неутемељен, ненаправљен
нехајање, огуглалост, индолентност,
- уи. незавршен
непажљивост, безбрижност, распу­
необразовање с необразованост, штеност, неозбиљност, немарење, ла­
непознавање, неупућеност, непро­
коумност, запуштање, нетемељитост,
свећеност, необавештеност, затуца­ необазирање, немарљивост, навора­
ност - 6. заосталост, некултура
ност ре!., мурдарлук ре!., фјака ре!.,
377 неодгојен I неоригинаnност

флегма фам., брљивост фам., аљка­ неопазив прид. 6. неприметан 1.

вост фам., хај-нехај фам., непомња неописив прид . непознат, необја­
реШ ., непомност реШ., непомњивост шњив, непојмљив, неразјашњив - уи .
реШ., неподузетност Хр6., незаинте­ неиспитан

- уи: лењост
ресираност Хр6. неопозивост ж 6. неминовност
HeoArojeH прид. Хр6. 6. некултуран неоправдан прид. 6. неоснован
HeoArojeHocT ж 6. непросвећеност неопрезан прид. 6. непажљив
неодnожан прид. журан, нужан,
неопходан прид. најважнији, одлу­
важан,ургентан,хитан,горући, оба­ чујући, суштински, виталан, нужан,
везан, неодгодив, неизоставан, нео­
круцијалан, неизоставан, есенци­
пходан, неизбежан, безодвлачан , јалан, главни, темељан, централни,
промптан, прек, прешан реШ. средишњи, основни, живећи, живот­
неодnучност ж О (особина неод­ ни, преко потребан, нужан за опста­
лучног) колебљивост, несигурност нак, врло важан/битан, захтеван арх.
е (стање неодлучног) - недоумица, - уи. потребан
дилема, двоумљење, двоумица, коле­
неорrанизован прид . 6. непове­
бање, несигурност, нерешеност, пре­ зан 1.
мишљање, нећкање, оклевање, одуго­
неорrански прид . нежив, анорган­
влачење, развлачење, скањивање, су­
ски
стезање, либљење, затезање, трилема
неориrинаnан прид. О конвен­
фам., двојба Хр6. - уи. сумња 1.
ционалан, сувопаран, незанимљив,
неодољив прид. О 6. нестваран 1. уобичајен, баналан, обичан, доса­
е 6. одличан 1. дан, слаб, једноставан, просечан,
неодољивост ж 6. љупкост тривијалан, безличан, не надахнут,
неодређен прид. О неутврђен, не­ свакодневан, немаштовит, једно­
усмерен, нејасан, безобличан, амор­ лик, неимагинативан, свакидашњи,
фан, необликован, безличан, нефор­ некреативан, типизиран, ништа по­

миран, бесформан, у назнакама, не­ себно, празан фи!., глуп фи!. е не­
уобличен, неограничен, неконачан, креативан, ненадахнут, ненадарен,
груб фи!. - уи. безбојан 1., изобличен немаштовит, непродуктиван, неин­
е недефинисан, неразумљив, непре­ вентиван, незанимљив, неимагина­

цизан, несхватљив, неиспитан, не­ тиван, неталентован, недомишљат,

докучив, апстрактан, нерасветљен, импотентан, неингениозан , неино­

безобличан, магловит, непојмљив, вативан, стерилан фи!.

неконкретан, неразјашњен, несигу­ неориrинаnност ж неимагинатив­
ран, аморфан фи!., мутан фи!., не­ ност, некреативност, баналност, не­
јасан фи!., питијски фи!., магличав инвентивност, немаштовитост, које­
арх., магличан арх. - уи. приближан, штарија, сваштарија, свакидашњост,
вишесмислен, непознат, тајанствен конвенционалност, једноставност,
неодређеност ж мутноћа, недефи­ уобичајеност, безвезарија, трица, бе­
нисаност, нејасност, непрецизност, смислица, тривијалност, стереотип­
апстрактност, аморфност ност, униформност, тричарија, сваг­
неокретан прид. 6. неспретан дашњост, типизираност, безвредност,
неокрњен прид. 6. неоштећен осредњост, средина, ненадахнутост,
неоснован I неподноwљив 378

боранија фам. - уи: ситница, офуца­ непnодан прид. јалов, бесплодан,

ност фи!., ништавност, ништа
безродан, неродан, стерилан, безде­
неоснован прид . (који није засно­ тан

ван на реалним чињеницама) безраз­

непnодност ж јаловост, стерили­
ложан, неоправдан, неутемељен, бес­
тет, бесплодност, неродност, стерил­
предметан, неумес(т)ан, без основа,
ност, неиздашност, непродуктивност
неодржив, незаслужен, неразложан
непобедив прид. непобедљив, не­
реШ. - уи. бесмислен, неправедан 2.
савладив, неприкосновен, супери­
неоспоран прид . 8. неспоран
оран, непокорив, неосвојив, нена­
неоспособљеност ж 8. неиску­ дјебив жар!., ненаткриљив реШ . - уи.
ство
перфектан
неостварен прид. неиспуњен, не­ непобитан прид. 8. неспоран
почињен,нереализован,непочињен
неповезан прид . несређен, хаоти­
неотесан прид . О 8. обестан 1. е 8. чан, конфузан, испретуран, несисте­
непријатан 1. матичан, несистематизован, неси­
неотесанац м О 8. обешењак е 8. стемски, неуређен, неорганизован,
примитивац збркан, стихијски, збрда-здола фам.,
неотесаност ж 8. непросвећеност лавиринтски фи!., анархичан фи!.,
неотпоран прид . О савладив, уни­ несуставан Хр8. е 8. небулозан
штив, разрушив, надмашив, истре ­ неповерење с неверовање, не­
бљив, скршив, поразив, надвладив, поверљивост, сумња, сумњичавост,

победив, укротив, искорењив, разо­ сумњање, резерва, резервисаност,

рив, умитан реШ. - уи: ломљив, слаб ограда, суздржаност, суздржљи­

е8. ломљив вост, неверица, бојазан, скептичност,

неотпорност ж 8. болећивост скептицизам, опрез, опрезност, оба­

неочекиван прид . 8. необичан 1. зривост, дистанцираност, двојба, за­

твореност, пажљивост, будност, смо­
неоwтеl1ен прид. О очуван, сачу­
треност, подозрење, суспективност
ван, недирнут, цео, читав, неокрњен,
реШ. - уи. брига 1.
неначет неразбијен суж., е 8. (који
није у квару) 8. исправан 1. неповерљив прид. 8 . параноичан

непажљив прид . несмотрен, бр­ неповерљивост ж 8. опрезност

зоплет, пренагљен, нагао, нехајан, неповољан прид. О 8. шкодљив

неопрезан, лежеран, необазрив, не­ е 8. неподобан 1.
промишљен, несавестан, површан, неповређен прид. недирнут, цео,
небрижљив, пренагао, лакомислен, читав, нетакнут, неоштећен, интак­
лакоуман, аламуњаст реШ., небудан тан, поштеђен фи!.
реш., непомњив реШ., непоман реШ. - HenoroAa ж 8. олуја
сл: лакомислен, хировит
непоrреwив прид. О 8. перфектан
непажња ж 8. неодговорност е 8. непорочан 1.
неписменост ж 8. аналфабетизам неподесан прид. 8. неподобан 1.
неписмењак м аналфабета, непи­ неподмитљив прид . непотку-
смењаковић фам., неписменко фам. пљив, некорумпиран

непnаниран прид. 8. ненамеран неподноwљив прид. (који се не

379 неподобан I непопустљи

може поднети) неиздржив, неиздр­ непокоnебљивост ж истрајност,

жљив, несносан, несношљив, немо­ доследност, постојаност, неуморност,
гућ, невероватан, страшан , ужасан, устрајност, ревност, стабилност, поу­
силан, језив - уи. мучан, непријатан, зданост, непроменљивост, непопу­

грозан стљивост, константност, непромењи­

неподобан прид. о (који није по­ вост, перманентно ст, окорелост фам.
добан за одређене сврхе) неподесан, - уи: устаљеност, отпорност, конти­

неприкладан, неодговарајући, не­ нуитет, храброст, тврдоглавост, стр­

пристао, непримерен, незгодан, не­ пљивост

повољан, недоличан, нецелисходан, непокоран прид. О пркосан, непо­

несврсисходан, неприличан е (који слушан, неукротив, бунтован, рас­

није у складу са важећим нормама) пуштен, упоран, тешко савладив,

недозвољен, недопуштен, забрањен недисциплинован, ненадгледив - уи:

@реШ. 8. неспособан немиран, тврдоглав е 8. подивљао

неподударан прид. О неусклађен, 'у уи. задрт 2.

неусаглашен е 8. различит непокорност ж О 8. непослушност

неподударање с 8. несличност е 8. неслагање 1. 'у уи . јогунастост

неподударност ж О 8. противност непокретан прид. О непомичан,

е 8. несличност
непокретљив, имобилан, укопан фи!.,

непоздан прид. О (нешто на шта

парализован фи!. , као кип фам. изр. ,
скамењен фи!., парализован (о чове­
се не можемо ослонити) несигуран,
ку) е фи!. 8 .. мртав @ 8. парализован
несолидан,оборив,оповргљив,поре­
цив е (онај у којег не можемо имати 1.
непокретност ж О непомичност,
поверења) 8. неодговоран
непокретљивост, имобилност, имо­
непознаваnац м О 8. незналица
билитет, укопаност, мировање, ск а­
е 8. аматер
мењеност фам. е 8. некретнина @
непознат прид. О анониман, неи­
парализованост,инвалидност
дентификован, неименован, тајан­
непоnитичан прид. аполитичан ,
ствен , непотписан, безимен, незнан,
аполитички, неполитички
неразоткривен, неидентифициран
непомирљив прид. О 8 . антагони­
Хр8. е неописив, необјашњив, не­
појмљив, стран, неразјашњив - уи. стички е 8. задрт 2.
чудан@ 8. неиспитан'У уи . необичан непомичан прид. 8 . мртав

1., неодређен 2. непоновљив прид. О 8. одличан 1.

непознати м 8. анонимус е 8. перфектан

непоквареност ж 8. морал непоновљиво прил. 8. посебно 1.

непокоnебљив прид. О постојан, непопуњен прид . 8. празан

непроменљив, непопустљив, непро­ непопустљив прид . постојан, не­

менљив, устрајан, истрајан, упоран, променљив, доследан, непоколе­

одлучан, принципијелан, чврст, кон­ бљив, устрајан, принципијелан, кон­

секвентан, дурашан, стабилан, уста- секвентан, истрајан, упоран, стаби­
. љен - уи: стваран, снажан, дисципли­ лан, устаљен - уи: стваран, снажан,

нован е 8. одлучан 1. дисциплинован

непопустљивост I непоштење з80

непопустљивост ж О 8. строгост неусавршен, недостатан, неуобличен,

8 8. непослушност @) 8. јогунастост ограничен, неразвијен, сакат фИI. -
непорецив прид. 8. неспоран уи: недовршен, сиров, незавршен

непорочан прид . О невин, безгре­ непотпуност м (кад нечег нема до­

шан , чедан, непогрешив, скроман, вољно) несташица, помањкање, не­
честит, искрен, кротак, неупрљан, довољност, недостатак, непостојање,

неокаљан, недужан, чист, простоду­ немање, празнина, рупа фам.

шан, безазлен, беспрекоран, непо­ непотребан прид. бескористан,

кварен , савршен, благ, прав, свет, без некористан, сувишан, прекомеран ,

љаге, чист као злато, бојажљив, деви­ прекобројан, излишан, узалудан, за­
чански, отворен неприкосновен суж. лудан, неупотребљив, беспредметан ,
- уи. иксрен, поштен 8 8. крепостан безвредан, екстра неиром., плус не­
непорочност ж чедност, честито ст, иром., бесциљан

невиност, кроткост, неисквареност, непотребност ж о 8. ништавност

неупрљаност, неокаљаност, чистота, 88. вишак 1.
непоквареност непотроwивост ж 8. перманент­

непорцењив прид. драгоцен, ба­ ност

снослован фам., као светог Петра непотчињен прид. 8. независан

кајгана изр. - уи: огроман, скуп непоштен прид. аморалан, лоw, зао,

непосвећеник м 8. непознавалац бесраман,покварен,бестидан,подао,

непосnушан прид . О 8. несташан 1. подмукао, бешчастан, бескарактеран,
88. непокоран 1. неваљао, нечастан, неморалан, охол,

препреден, опак, притворан, осион,

непосnуwник м 8. обешењак
вероломан, перфидан, безочан, пре­
непосnушност ж инат, пркос, не­
фриган, пакост ан, срамотан, обес­
покорност, јогунство, буњење, бун­
тан, прорачунат, искварен, безобзи­
товност, обесност, самовоља, неди­
ран, хулан, безморалан, премазан/
сциплина, тврдоглавост, опирање,
намазан свим мастима, издајнички,
непопустљивост, својеглавост, др­
продао би и своју мајку изр. , сраман,
скост, пркошење, неукротивост, са­
неплеменит, неетичан, фриволан,
мовољност, хировитост, ћудљивост,
неправичан, недоличан, грешан, не­
мушичавост фам., рогатост фам., не­
чист, поган, ружан фИI., прљав фИI.,
послух Хр8. - уи: жестина, хир, упор­
низак фи!. , нечувен фИI. , некрепо­
ност, живахност
стан ре!., смрадан фам., дрзовит
непосредан прид. О 8. присан 1. фам., злочест фам. , кваран фам. , худ
8 8. обичан 2.
арх., иморалан реШ., химбен Хр8 ., не­
непостојећи прид. О 8. нестваран ћудоредан Хр8., дебеле коже изр. - уи:
2.88. измишљен 1. бедан , некултуран, несташан, дивљи,
непоткупљив прид. неподмитљив , заједљив, гадан, лицемеран, немиран
некорумпиран
непоштењак м 8. нитков
непотписан прид . 8. непознат 1. непоштење с О поквареност, не­
непотпун прид. нецеловит, неком­ морал, опакост, покварењаштво, ло­
плетан, недовољан, мањкав, оскудан, повлук суж., нечасност, лупештво,
делимичан, крњ, штур, половичан , нискост, хуљство, опачина 8 8. немо-
з81 непоштовање I непримета

рал 1. @) 8. неискреност 1. жан, безобразан, досадан, заморан 1.

непоштовање с 8. непросвеће­ непризнат прид . неприхваћен, не­
ност регуларан, неважећи, не званич ан
неправедан прид.О (који се не по­ непријатан прид. О незгодан, неу­
наша према некоме у складу с пра­ годан, неуместан, неприличан, груб,
вичношћу) неправичан, некоректан, недостојан, неприкладан , депласи­
непоштен, нечастан, бешчастан - уи. ран - уи: нељубазан, шкодљив 8 8.
неморалан, лош 1.8 (који није засно­ напрасит @) 8. неугодан 1.
ван на принципима правде) неоправ­ непријатељ м О 8. нападач 8 (не­
дан, незаслужен, бесправан, неосно­ помирљиви)8. противник 1.
ван, неутемељен
непријатељски прид. (који је не­
неправиnност ж 08. настраност 2. пријатељски расположен) анимозан,
88. недостатак 1. @) 8. незаконитост антагонистички, противнички, нега­

неправичан прид. (који се не пона­ тиван, одбојан, дистанцира н, непри­

ша према некоме у складу с правич­ ступачан, нељубазан, несрдачан , на­
ношћу) 8. неправедан бусит, неугодан, осоран, непријазан,
непрекидан прид . 8. трајан 1. зловољан, нерасположен, нетрпељив,

непрекидно прип . О без престан­ киван, зле воље, огорчен, потирући -

ка, стално, непрестано, континуира­ уи:груб,деструктиван
но, перманентно, константно 8 по­ непријатељство с О наметљиво ст,
везано (в . ) - уи. трајно, заувек насртљивост, агресивност, офанзив­
непрекидност ж О 8. перманент­ ност, ратоборност, злонамерност, са­
ност 8 8. одлучно ст летљивост, напасност, офен зив ност
непрекинут прид. 8. трајан 1. Хр8. 8 мржња, антагонизам , анимо­

непреnазив прид. 8. вратоломан 2. зитет, раскорак, опречност, сукоб,

нетрпељивост, противљење, супар­
непремостив прид. О (који онемо­
ништво, сукобљавање, колизија, тр­
гућава везу, који се не може проћи)
вење, нетолеранција, супротставља­
несавладив, непробојан, немогућ, 8
ње, неслагање, супротстављеност,
(- пут) 8. непроходан
међусобно опирање, непомирљивост
непрестан прид . 8. трајан 1.
непријатност ж 8. проблем
непрестано прип. 8. заувек

непрестаност ж О 8. перманент­
неприкnадан прид . 8. неподо­

бан 1.
ност 8 8. одлучност
неприкосновен прид. најбољи,
непретенциозан прид. неамбици­
беспримеран, супериоран, непоно­
озан, једноставан, скроман, ненаме­
вљив, ненадјебив жар!., ненаткриљив
тљив, без амбиција/захтева, ненапа­
дан, обичан, мали фИI. реШ. - уи. перфектан
неприnаrођен прид . 8. ненавик­
непрецизан прид . 8. неразумљив
нут
непривnачан прид. одбојан, недо­
падљив, антипатичан, несимпатичан,
неприменљив прид . 8. неупотре­

неугодан, непријатан, недраг, нево­ бљив

љен, иритантан, немио, мрзак, омра­ неприметан прид. О ситан, минија­
жен, омрзнут, зазоран Хр8.- уи: ру- туран, мали, неопазив, незнатан, не-
неприпитомљив I непродуктиван з82

заметљив, мајушан, неразберив, неу­ тан,охол,осион,развратан,пркосан,

падљив, сићушан, неуочљив, омален, осоран

микроскопски, умањен, смањен, ма­ непристојност ж О 8. непросвеће­

лешан, мањушан, малечак, малашан, ност е 8. погрда т уи . надменост
малацак, премален, стањен, портабл непристрастан прид . објективан,
фам., мини фам. , џепни фам. , малец­ неутралан, правичан, праведан, не­

ки фам. е 8. замишљен 1. увучен, неумешан, беспристрастан,

неприпитомљив прид . О 8. неста­ непристран, незаплетен, неукључен ,

шан 1. е 8. подивљао неуплетен нестраначки суж.,

неприродан прид. усиљен, вештач­ неприступачан прид. О 8 . непро­

ки, уштогљен, укочен, и з вештачен, ходан е6. забачен е) 8 . скуп О фи!. 8.

кру~завезан,суздр)Кан,стиснут, ар­ недруштвен

тифицијалан, слу)Кбен фи!. , уштир­ неприступачност ж беспуће, вр­

кан фам., као свињска нога фам. изр., летност, непролазност, забит, не­
намештен арх. , заузлан реШ . доходност, недоступност, дивљина,

неприродност ж (неприродно др­ беспутност, неприступност, беспут­

)Кање) претварање, извештаченост, ница, непроходност, непрелазивост,

неискреност, изигравање, измотава­ пустош, беспућина фам. , злопутност

ње, варање, афектирање, афектација, реШ., беспут реШ. - суж: стеновитост,
пренемагање, пренаглашеност, глу­ стрмоћа, кршевитост
ма, глумљење, усиљеност, ла)Кност, неприхваl1ен прид. 8. непризнат
натегнутост, намештеност, исфорси­ непричљив прид . ћутљив, неразго­
раност, варка, пренаглашавање, пре­ ворљив, тих, безгласан, мучаљив, ма­
теривање (у понашању), хињеност, лоречив, лаконичан , замукао, шкрт/
театар фи!. , представа фи!. , парада штедљив на речима, занемео, неко­

фам. , млаћење фам. , прављење фам. , муникативан,малорек,краткоречив ,

исфолираност фам., уштогљеност утихнуо, миран, неговорљив, затво­

фам., скањивање реШ. , ачење ре!. - сл: рен фи!., нем нар . , мутав нар., мучки
глуматање, маскарада, театралност, арх. , шутљив Хр8 .

артифицијелност непробуljеност ж буновност, са­

неприсебно прил . 8. неразборито њивост, дреме)К, поспаност, дремљи­

непристојан прид. (који је ло­ вост, ом ама, успаваност, нерасање­

ших манира и понашања) припрост, ност, неактивност, малаксалост, по­

прост, простачки, некултуран, не­ лусан,дремка, неразбуђеност,дрема­

култивисан, нецивилизован, непри­ вица, успореност, сненост, заспа лост,

јатан, неучтив, недоличан, неваспи­ клонулост, полудрем, сананост, дре­

тан, неотесан, нељубазан, безобра­ мовност, спорост, куњалица, дрем,

зан, неуместан, неуљудан, неуглађен, дремање, омамљеност фи!., не)Кивот­

неотмен, неваљао, нерафиниран, ност фи!. , опијеност фи!. , фјака ре!. ,
неуљуђен, скаредан, неприличан , уљуљаност фам.
кочијашки, профан, недостојан, без непроверен прид . неиспитан , не­

манира, лоше одгојен, неделикатан, познат, необјашњен, недокучен,

неприкладан, неугодан, неодгојен непродуктиван прид. О 8. беспо­
Хр8., непријазан Хр8. - уи: препотен- слен е 8 . ненадахнут 1.
 непропазанI неразборит
з8з

невичан, никакав, неквалификован,

непропазан прид. О 8. јединствен
траљав, непоткован, некомпетентан,
2. е 8. трајан 1. е) 6 . вратоломан 2.
млак, неизве)Кбан, шарлатански, не­
непропазност ж 8. неприступач­
прикладан - уи: лош, јадан, бедан
ност
непрофесионапац м 8. ам атер
непроменљив прид. О постојан,
непрофесионапизам м 8 . амате­
непроменљив, непопустљив, непо­
колебљив, устрајан, принципијелан, ризам

консеквентан, истрајан, упоран, ста­ непрофесионапност ж 8. амате­

билан, устаљен - уи : стваран , сна)Кан, ризам

дисциплинован О 6. отпоран непроходан прид. (- пут) непри­

непроменљивост ж О 8. оданост ступачан, непролазан, непрела з ив,

е 8 . перманентност е) 8. одлучност врлетан, вратоломан, стрм, и з рован ,

непромиwљен прид. О (који је нераван, каменит, џомбаст фам., бес­

учињен на брзину, без размишљања) путан, непробојан, непремостив, не­

брзоплет,бандоглав,плаховит,нагао, савладив

као мува без главе, брз (у поступци­ непроцењив прид. О 8. огроман 1.

ма), хазардерски, безглав, пресмео, е 8. скупоцен

обезглављен, лакомислен, лакоуман, нерад м 8. лењост

мајмунски фи!., без гаве и репа - уи: нерадан прид. 6. лењ

погибељан, сметен, избезумљен, ше­ нерадник м лењивац, ленчуга, лен­
пртљав е (који је не пази довољно штина, беспосличар, дангуба, згуби­
у својим поступцима) 8. несмотрен дан, залудник, залудничар, забушант,
е) 8. збуњен О (који је учињен безраз­ зевало, доколичар, дембел, лезилеб,
ЛО)КНО) 8. неразуман лезилебовић, немарник, бадаваџија ,
непромиwљеност ж 6. неодго­ трут, беспосленичар, беспослењак -
ворност фам. џабалебарош, луфтигуз, стрви­
непромочив прид. непропустан, на,ландара,трут,трутина, ветропир,
непропустив, вододр)Кив фрајер, ленгуз, лења буба, мртво ду­
непропадљивостж 8 . перманент- вало, паразит, зевало, луфтер, шала­
ност бајзер - ре!. гњилац, гњилавац, ле)Ка­

непрописан прид . 8. незаконит чина, ленчина, бангалоз, липсотина,

непрописност ж 8. незаконитост
цркотина, мрцина, зијало, мртваја,.
ладоле)К, ленац, левента, ленчура, ле­
непропустан прид. 8. непромочив
њак, голанфер, ле)Как, муктаџија, ли­
непропустив прид. 8. непромочив
зун, лазарон, потепух, ле)Кикар, ле­
непросвеl1ен прид . О 8. необразо­
лек, бадавњак, легањ, ленга, полтрон ,
ван е 8. назадан е) 8. некултуран
ласногуз, лењак, јебиветар жар!. -
непросвеl1еност ж О необразова­
арх. окламаш, степихлеб, ветрогоња,
ње, необразованост, незнање, необа­
адраповац, предрштина - уи: битанга
вештеност е заосталост, назадност,
нераднички прид. 8 . доколичар-
затуцаност, тама фи!.
ски
непрофесионапан прид . аматер­
неразборит прид. 8. глуп
ски, почетнички,лаички, лабав, кли­
неразборито прил. лудо , бесо-
мав, невешт, нестручан, неумешан,
неразбуђеност/нераспопожење

мучно, сулудо, сумануто, махнито, нерасањеност ж В. непробуђе­

лудачки, безумно, избезумљено, не­ ност

присебно, изван себе, не расуђујући, нераспопожен прид. безвољан,

безглаво, у бунилу, у лудилу, помам­
утучен, депресиван, летаргичан, мр­
но, распамећено, без памети
зовољан, учмао, тмуран, апатичан,
неразбуђеност ж В. непробуђе­ сломљен, хладан, туробан, брижан,
ност
клонуо, покуњен, смркнут, натму­
неразвијен прид. О кржљав, за­ рен, чамотан, меланхоличан, сив,
кржљао, атрофичан, ретардиран, за­ погружен ре!., шоњав фам., сатрвен
остао, геџав, хендикепиран f} (о зе­ ексир., скрхан ексир., чаманреш. - уи:
мљама, државам~) заостао, у развоју досадан,уморан,бесан
- уи. назадан
нераспопоженост ж В. нераспо­
неразвијеност ж закржљалост, ложење

слабост, сићушност, заосталост,

нераспопожење с О (лоше рас­
атрофија, мршавост, кржљавост, су­
положење) нерасположеност, де пре­
шење, спарушеност, слабуњавост, не­
сивност, депресија, мрзовоља, мало­
јакост, јаловост фи!., сахњење хрв.
душност, апатија, апатичаност, без­
неразrоворљив прид. В. неприч­
вољност, анксиозност, суморност,
љив
меланхолија, депресија, депресивност,
нераздружив прид. В. одан депримираност, индиспонираност,

неразоривост ж В. отпорност 1. потиштеност, снужденост, равноду­

неразрушивост ж В. перманент­ шност, покуњеност, мргодност, зло­

ност воља, невољност, тмурност, мрклина,

неразуман прид. ирационалан, не­ летаргија, индолентност, индоленци­

разборит, безуман, безразложан, су­ ја, клонулост, клонуће, натмуреност,
луд, уврнут, неповезан, луд, суманут, инертност, индиферентност, отупе­
апсурдан, чудан, несувисао, несми­ лост, инерција, раздражљивост, флег­
слен, изван памети, иреалан, непаме­ матичност, неосетљивост, песимизам,

тан, - уи: нејасан, комичан, бизаран утученост, зловољностапатичност,

неразуман (који је учињен без­ атонија, смркнутост, мрачност, клону­

разложно) неразборит, безразложан, лост духом, тегобност, намргођеност,
нерпомишљен, ирационалан, неиза­ туробност, мртвило, невесеље, намр­
зван, немотивисан, без повода, без штеност, нарогушеност, мизерност,

побуде, неуман реШ., несхватљив - лоша/зла воља, сломљеност, беживот­

уи.брзоплет ност, покислост, учмалост, тупост, те­

неразумљив прид. недефинисан, гоба у души, бедак фам. , киселост фи!.,

неодређен, непрецизан, несхватљив, мркост реШ., абулија реШ., празнина
неиспитан,неДОКучив,апстрактан,не­ фи!., млохавост фи!., хладноћа фи!.,
расветљен, безобличан, магловит, не­ погруженост ре!., грижљивост ре!., без­
појмљив, неконкретан, неразјашњен, воља фам., дерт иесн., сплин реШ., нуј­
несигуран, аморфан фи!. , мутан фи!. , ност хрв. - уи: туга, умор, брига, нела­
нејасан фи!., питијски фи!., магличав года, безнађе, слабост, незадовољство,
арх., магличан арх. - уи: приближан, малаксалост, мука, измученост, беда,
двосмислен, непознат, тајанствен агонија
 нервирати / несвесност
з85

нервирати несврш. прел. живцира­

којем нема правилног поретка) збр­
ка, пометња, несређеност, аљкавост,
ти, дражити, надраживати, иритира­

ти, раздраживати, узбуђивати, узне­ неуредност, разбацаност, побрка­

миравати, узрујавати, провоцирати,

ност, дезорганизованост, збрканост,

пењати се (некоме) на главу изр., ићи хаотичност, набацаност, недотера­

ност, дезорганизација, запуштеност,
на живце (некоме) изр.
хаос, лоша уређеност, шлампавост
нервирати се несврш. (постајати
фам., шлампастост фам., распаца­
нервозан, осећати нервозу) узрујава­
ност фам., јебе луд збуњеног нар.
ти се, узбуђивати се, живцирати се,
губити жив це, бити напет
изр. дезорганизираност хрв. - суж:

рашчупаност, непочешљаност, - сл:

нервоза ж раздражљивост, живча­
прљавост, несистематичност
ност, преоптерећеност, стрес, узне­
нередован прид. О (који се не вр­
миреност, узрујаност
ши на време) неуредан, несређен, по­
нервозан прид . напет, раздра­
времен,поремећен,хаотичаНf} ван­
жљив, напрасит, живчан, импул­
редан
сиван, афективан, нагао, напрасан,
распаљив, жучљив, ћудљив, једак, неретко прил . В. често 1.
темпераментан, отрован фи!., ватрен неродан прид. В . неплодан

фи!., вирулентан фи!., вехементан неродност ж В. неплодност

арх. - уи: пргав, диваљ, некултуран, несавесност ж В. нехајност

груб, растројен, тврдоглав, страстан, несавестан прид . В. несмотрен
бесан, немиран, разуздан, грозан
несавпадив прид. В. непобедив
нереапан прид. О В. измишљен 1. несавршеност ж В. мана
f} (који се не може реализовати) не­
несаrорив прид . В . ватросталан
могућ,неостварив, невероватан, ире­
несазрео прид. млад, недозрео, де­
алан, неразуман, неспроводљив, неу­
тињаст, неискусан, мали, незрео,
темељен, непроведив хрв.
инфантилан, недорастао, голо бр ад,
нереапизован прид. В. неостварен
младалачки, јецав, бебаст фам. , ба­
HeperynapaH прид. В. незаконит лав фам. ио!., зелен фам., кењкав
HeperynapHocT ж О поремећеност, фам. , млађан ексир . - сл: малолетан,
аномалија, одступање, девијација, за­
наиван
страњење, скретање, алтерација, де­
несапомивост ж В. перманент­
вијација од путање/обичаја, отклон,
ност
варијација, аберација, одмицање f} В.
несапомљив прид. О В. јак f} В . до­
незаконитост
бродржећи т уи. трајан 1.
неред м О (стање у којем су ствари
несвакидашњи прид . В. необи­
у кући, соби без реда) лом, русвај, ха­
чан1.
ос, гужва, џумбус, вашар, крш, збрка,
несвакодневан прид . В. необи-
пакао, гунгула, збрканост, дар-мар,
папазјанија, пометња, врева, метеж
чан 1.
несвесност ж рефлексност, механи­
фи!., циркус фи!., свињац фам. , трпа­
ка, случајност, ненамерност, ненаме­
нац фам., урнебес фам., џунгла фам.,
конфузија жар!., каос хрв. - уи: немир, раваност, невољност, непромишље­

галама, несклад, гомила f} (стање у ност, нехотичност, несмишљеност,

несвест I нескnоност з86

несрачунатост, инстинктивност, не­ реШ . , смиловање реШ., веледушност

планирано ст, нехотимичност, ауто­ хрв. - уи: љубав, срце, љубазност,
матизам исих. склоност, толеранција, нежност - уи:
несвест ж О несвестица - уи. оба­ толерантност, доброта, толеранција,
мрлост 2. @ В. бунило витештво - сл : сношљивост, либерал­

несвестан прид. случајан, инстинк­ ност, саосећајност, мекоћа

тиван, механички, ненамеран, ша­ несиrуран прид . О В. опасан 1. @
блонски, рефлексан, невољан, спон ­ беспомоћан, слаб, учмао, безвољан,
тан, непромишљен, импулсиван, утучен, равнодушан, малаксао, де­

непланиран, природан, махиналан, пресиван, нестабилан, тром, летар­

несрачунат, неконтролисан, несми­ гичан, тмуран, тетурав, индолентан,

шљен, прирођен, аутоматски, нена­ апатичан, нерасположен, индифе­

мераван, инхерентан, нехотимичан, рентан, сломљен, хладан, безизра­

ненаучен, интуитиван, против вла­ жајан, безбојан, туробан, небрижан,
стите воље, нехотичан млитав, клонуо, атоничан, покуњен,

несвршен прид. В. незавршен неспокојан, беживотан, духовно нео­

сетљив, једнолик, немоћан, нехајан,
несебичан прид. дарежљив, ши­
анксиозан, обузет мртвилом, флег­
рокогруд, великодушан, галантан,
матичан, бесполетан, без живости,
подашан, добар, племенит, хуман,
устајао, натмурен, опуштен, нежи­
самилостан, доброчинитељски, до­
вотан, неосетан, чамотан , отупео,
бротворни, милосрдан, човечан, ал­
меланхоличан, сив, малодушан, оба­
труистички, филантропски - сл: ши­
мро, баровит фи!. , анемичан фи!. , туп
рок, милостив, човекољубив, мек, са­
фи!. , запарложен фи!. , погружен ре!. ,
осећајан, толерантан, господски
шоњав фам., сатрвен ексир. , скрха н
несебичност ж широкогрудост, да­
ексир., чаман реШ. - уи: досадан, умо­
режљивост, доброта, човекољубље,
ран е климав, лабав, разлабављан,
пожртвованост, човечност, самари­
расклиматан, непричвршћен, неза­
танство, алтруизам, срдачност, пред­
тегнут, непритегнут, лелујав, дрхтав,
усретљивост, милосрђе, хуманост,
млитав, на лабавим/стакленим нога­
великодушност, племенитост, га­
ма изр . О В. неизвестан 0 (који не
лантност, пажљивост, филантропија,
одаје сигурност у некој вештини) ,.. -
хуманитарност, људскост, Достојан­
уи . невешт, неспретан
CTBeHOC~ благородност, добрости­
несимпатичан прид. В. непривла­
вост, милосрдност, узвишеност, бо­
чан
гобојаз ност, галанција, човекољуби­
несистематичан прид . В. непове­
вост, мекоћа срца, простодушност,
пријатељство, благост, душевност,
зан 1.
добродушност, издашност, добро­ несистемски прид . В. неповез а н 1.
хотност, разумевање , женерозност, нескnад м В . недостатак 1.
беневолентност, подашност, благо­ нескnадност ж О В . несличност
наклоност, добра воља, добротвор­ @ В. огавност
ност, женерозитет, генерозност, ми­ нескnоност ж ненаклоност, нена­
лост, братољубље, широкогрудност, клоњеност, одбојност, непривлач­
милостивост, аман ре!., податљивост ност - уи . мржња
 нескривенlнеспоран

нескривен прид. В. опипљив

заблуда, лапсус, глупост, погрешка,
превид, пропуст, поклизнуће, по­
нескршивост ж В . перманентно ст
грешан корак , лоша замисао/иде­
несnаrање с О противљење @ В.
ја, лош поступак, по грешан потез,
нетрпељивост е В. несличност О В .
пош/неправилан поступ ак, бисер
свађа 0 В. неспоразум 2.
иран. жар!., кикс фам., гаф фам. , фе­
несnичан прид. В. необичан 1. пер фам., жипон фам. - сл: огрешење,
несnичност ж дистинкција, раз­ неспоразум, грех
лика, многострукост, неспојивост, неснаnажење с О В. неискуств о
различитост, вишестраност, разно­
@ В. пометеност е В . нев е ш то с т
родност, неједнакост, спектар, сва­
неснаnажљив прид . В . неспр етан
којакост, диференцираност, разлу­
неснаnажљивост ж В. н евештос т
чивање, шароликост, одвајање, раз­
несоцијаnан прид. В. недруштвен
двајање, разноликост, разноврсност,
неспојивост ж дистинкц иј а , р аз­
неподударност, распознавање, непо­
лика, многострукост, р азпи ч ито с т,
дударање, диспаратност, неслагање,
неспичност, вишестранос т, разно ­
нескладност, неуједначеност, све­
родност, неједнакост, спект ар , с в а­
страност, обухватност, апартност,
којакост, диференцираност, ра злу­
различност,неускладивост,диспари­
чивање, шароликост, одвајање , раз ­
тет, разликовање, несклкад, хетеро­
двајање, разноликост, раз новрсност,
геност, осебујност хрв. - уи: супрот­
неподударност, распозна в а њ е , непо­
ност, посебност - сл: промењивост,
дударање, диспаратност, неспагање ,
сложеност, непрепознатљивост
нескпадност, неуједначеност, све­
несnободан прид . О (који нема страност, обухватност, апартност,
слободу) зависан, овисан, потлачен,
различност, неускладивост, диспари ­
потчињен, подјармљен, поданички, тет, разликовање, несклкад, хетеро­
покорен,покорнички,вазалски,рОП­ геност, осебујност хрв. - уи: супрот­
ски, слугански, субординиран фарм. ност, посебност - сл: промењивост,
@ (који није на слободи) затворен сложеност, непрепознатљивост

HeCnOra ж В. свађа неспокој м нелагода, нелагодност,

несnомљивост ж В. перманент­ тескоба, немир, зебња, неспокој ство ,
ност забринутост, узнемиреност, бојазан,
несмисао м В . небулоза оптерећење - уи. нерасположење, ту­

несмотрен прид. (који је не пази га, мука

довољно у својим поступцима) не­ неспокојан м брижан, з абри нут,

хајан, неопрезан, лежеран, брзоплет, узнемирен, немиран , зебљив, успла­
пренагљен, нагао, необазрив, не­ хирен,узбуђен, надражен, нелагодан ,

промишљен, несавестан, површан, у бригама, пун бриге, брижљив реШ.

небрижљив, пренагао , лакомислен, - уи. нерасположен, уплашен

ветрењаст, аламуњаст реШ., небудан неспоразум м О (случ ајно ло­

реШ., непомњив реШ., непоман реШ . - ше међусобно разумевање) забуна
уй: лакомислен, хировит, нетактичан
@ (међусобно неразумевање) сукоб,

несмотреност ж испад, омашка,

размирица, неслагање - уи . свађа
грешка, омашај, забуна, промашај, неспоран прид. апсолутан, безусло-
HecnopHocTIHecpefIaH з88

ван, сигуран, несумњив, недвосми­ ко, килавац, неспретњак, неснала­

слен, неоспоран, чињеничан, необо­ жљивац, богаљ богаљ фи!., шепавац

рив, кредибилан, проверен, непоби­ фи/., заплетенко фам., трапавко фам.,
тан, непорецив, известан, фактичан, завезанко фам., сметењак фам., ше­
поуздан, уверљив, непроблематичан, пртља фам., смушењак фам., шмо­
истинит, крајњи, искуствен (доказан кљан фам. - уи: неспособњаковић ,
искуством), експлицитан, провер­ идиот

љив, неупитан, потврђен, неопоре­ неспречивост ж в. нужност

цив, неоповргљив, непрепоран, не­ неспутан ПРИД. в. слободан
двојбен хрв. - уи: темељит, савршен,
несређен прид. в. неповезан 1.
очигледан, доказив, потпун
несређеност ж О збрка, неред, аљ­
неспорност ж в. поузданост 1. кавост, неуредност,разбацаност, по­
неспособан ПРИД. о (који није ка­ брканост, дезорганизованост, збрка­
дар, способан да обавља неке актив­ ност, хаотичност, набацаност, недо­
ности) недорастао, неупотребљив, тераност, дезорганизација, запуште­
немоћан, неподобан реШ., некадар ност, хаос, лоша уређеност, шлампа­
реШ. - уи. невешт, аматерски б полно вост фам., шлампастост фам., распа­
немоћан,импотентан цаност фам., дезорганизираност хрв.
неспособњак м в. незналица 2. - суж: рашчупаност, непочешљаност

неспособњаковић м в. незна­ - сл: прљавост, несистематичност б в.

лица 2. нехајност
неспреман прид . в. изненађен несретник м в. очај ник
неспретан прид . трапав, неснала­ несретница ж в. мученица 1.
жљив, незграпан, сметен, запетљан, несрећа ж О (зла срећа, коб) в . не­
спетљан, медведаст, не окретан, ше­ воља б (бол, обично душевна) в.
пртљав, слоновски, сплетен, туњав, патња €} (саобраћајна -) удес, судар,
невешт, с две леве руке/ноге, укошен, саобраћајка фам. О (нешто што је
тешке руке, лоших рефлекса, бенаст, неповољно) в. штата 2. 0 (несрећан
шепртљаст, неспретан у послу, успо­ човек) в. несрећник (1) (покварен,
рен, без главе и репа, неумешан, смо­ зао човек) в. гад 6 (онај који доноси
тан као сајла, изгубљен, као слон у несрећу) баксуз, баксузник, аталија
стакларској радњи, као мува без гла­ арх. G} в. (човек лоше среће) баксу­
ве, смушен, заузлан фи!. ре!., дрвен зник, баксуз, несрећа, талија жар!.,
фи!., завезан фи!., везан фи!., пртљав пегула ре!., аталија арх.
ре!., бангав фам., смотан фам., трун­ несрећан прид. О тужан, бедан, ја­
тав фам., слонаст фам., сапет реШ., дан, ојађен, жалан, безнадежан , бо­
врљав ио!. ре!. - уи: млитав, укочен,
лан, вајан, растужен, жалостан , оча­
неискусан, збуњен, неспособан, шо­ јан, ожалошћен, плачан, чемеран,
њав ио!. - сл: незналица, блентав, грешан, јадован, жалопојан, боле­
спор, леви фам., недоучен, килав стан, небог, жалобан, жалости в, јадо­
фам., невичан вит, дертли ре!., плачеван, неутешан,
неспретност ж в. невештост злогуб, клонуо, изгубљен, безнадан,
неспретњак м в. неспретњаковић готов, чемерикаст, облачан фи!., пе­
неспретњаковић м фам. спетљан- чалан ре!., губав фам., деран реШ.,
 . несрећник I нестручњак

припитомљив, непослушан, вражи­

шака јада изр. б (који стално дожи­
ји, ђаволски, немиран, обешењачки,
вљава малере) в. малерозан
распуштен, аламуњаст, непокоран,
несрећник м О (човек лоше среће)
врагометан, опуштене природе, ло­
несретник,несрећа,злосрећник,без­
лински, окачењачки, лолски, опу­
надник, очајник, проклетник, беспо­
штен, недисциплинован, шеретски
моћник, уклетник, пехист, деспера­
фам., хунцутски реШ., ветрогоњаст
тер реШ., десперадос фам., пегулан
реШ., пустопашан реШ . - уи: тврдо­
ре!., талија жар!., пегула ре!., аталија
глав, неваљао - сл: лакомислен, хи­
арх. - уи: баксуз, бедник б (онај ко­
ровит, мушичав б в . напрасит т уи.
ји доноси несрећу) в. баксуз 1. €} в.
непоштен 1.
јадник 2.
нестаwица ж О помањкање, недо­
несрећница ж в. мучени ца 1.
вољност, недостатак, оскудица, не­
нестабиnан ПРИД. О (склон про­
постојање, немање, празнина. б в.
менама) в. несталан б в. непоуздан
немаштина
€} (који губи равнотежу) лабилан О
несташко с в. обешењак
(који је нерврно нестабилан) неста­
несташно прил. в. обешењачки
ложен, неуравнотежен, непредви­
нестваран ПрИД . О в. измишљен
див - уи: хировит, свадљив, немиран
б в. натприродан 1. €} в. божан­
нестајање с О (смањење неке ко­
ствен О в . одличан 1.0 в. измишљен
личине) губљење, губитак, слабљење,
умањење, снижавање, смањивање,
1. (1) в. замишљен 1.
девалвација фи!. бв. Kpaj'l. €} фи!. в. нестручан ПрИД. в. непрофесиона­
лан
смрт 2.
нестручно прил . неквалитетно, ла­
нестајати несврш. непрел. О (пре­
баво, слабо, лоше, траљаво, лаички,
стати постојати) ишчезавати, губити
невешто, нестручњачки, почетнич­
се, чилети, губити траг, сахњивати,
ки, шарлатански, климаво, незна­
сахнути б в. умирати
лачки, неприкладно, некомпетентно,
нестаnан ПРИД. (склон променама)
тричаво, непрофесионално, мизерно,
нестабилан, променљив, промењив,
неизвежбано, недовољно, никакво,
непостојан, превртљив, неуједначен
без стручности, неквалификовано,
- уи. неједнак
млако, аматерски, непотковано, рђа­
нестати сврш . непрел. О ишчезну­
во, аматорски ре!., дилетантски фам. ,
ти, ишчилети, изгубити се, заћи фи!.,
фушерски жар!. - сл: бедно, јадно
усахнути фи!., испарити фам., одје­
нестручност ж крпеж, аматериз~м,
здити фам., одмилити Фам.,отперја­
крпарење, непрофесионалност, по­
ти фам. б фи!. завући се, потулити
четништво, нестручњаштво, непро­
се, склонити се, прикрити се, скрити
фесионализам, прчкарија, петљанија,
се, сакрити се, притајити се, замести/
петљанција, петљање, аматерство,
затрти трагове, заметнути се, ишче­
крпарија, крпање ре!., клепотина ре!.,
знути, шчучуњити се ре!., шћулити се
дилетантизам жар!., фушерај жар!.
ре!., шћућурити се фам. , завући се у
нестручњак м лаик, дилетант, ама­
мишју рупу изр. €} фам. в. побећи 1.
тер, непрофесионалац, надримајстор,
несташан ПРИД. О ђаволаст, в'ра­
приучењак,непознавалац,буџаклија
голаст, мангупски, неукротив, не-
нестручњачки I неугодан 390

арх., лајкуш ре!., петљанац фам., шар­ нетачан прид. О (- одговор, с гре­
латан фам., петљавац фам., аналфа­ шком) погрешан, неправилан, нао­
бет фи!., фушер фам., постраник хрв., пак, неточан хрв. @ (који не одговара
неупућеник хрв. - уи. незналица истини) неистинит, нестваран, нере­
нестручњачки прил. неквалитет­ алан @) (који касни) неблаговремен,
но, лабаво, слабо, лоше, траљаво, ла­ са закашњењем

ички, нестручно, невешто, почетнич­ нетипичан прид. в. необичан 1.

ки, шарлатански, климаво, незналач­
нетипичност ж в. необичност
ки, неприкладно, некомпетентно,
нетоперантан прид. в. нетрпељив
тричаво, непрофесионално, мизерно,
нетоперанција ж в. нетрпељи­
неизвежбано, недовољно, никакво,
вост
без стручности, неквалификовано,
нетом прил. арх. в. недавно
млако, аматерски, непотковано, рђа­
нетрпељив прид . нетолерантан,
во, аматорски ре!., дилетантски фам.,
искључив, крут, доктринаран, ин­
фушерски жарf. - сл: бедно, јадно
доктриниран, загрижен, задрт, бес­
нестручњаwтво с в. нестручност
поговоран, једностран, доминантан,
несувисао прид. в. небулозан
догматичан, догматски, фанатичан,
несувиспост ж О в. небулоза @ в.
праволинијски фи!., једнолинијски
ништавност
фи!., ексклузиван арх.
несугпасица ж О в. полемика @ в.
нетрпељивост ж мржња, антаго­
свађа т уи. неприлика низам, сукоб, раскорак, опречност,
несумњив прид . О апсолутан, не­ непријатељство, противљење, супар­
споран, безуслован, сигуран, недво­ ништво, сукобљавање, колизија, тр­
смислен, неоспоран, чињеничан, вење, нетолеранција, супротставља­
необорив,кредибилан,проверен,не­ ње, неслагање, супротстављеност,

побитан, непорецив, известан, фак­ међусобно опирање, непомирљивост

тичан, поуздан, уверљив, непробле­ - сл: несклоност, ривалство

матичан, истинит, крајњи, искуствен неубедљив прид. (који не улива

(доказан искуством), експлицитан, поверење) в. неуверљив
проверљив, неупитан,потврђен,нео­
неувежбаност ж в. неискуство
порецив, неоповргљив, непрепоран,
неуверљив прид. (који не улива
недвојбен хрв. - уи: темељит, савр­
поверење) неубедљив, разблажен
шен, очигледан, докази в, потпун @ в.
фи!., млак фи!., празан фи!.
опипљив @) в. одређен
неувучен прид . в . неутралан
несумњиво прил. в. наравно
HeyrnaJjeH прид. в. неучтив
несхватљив прид . в. неразумљив
HeyroAaH прид . О (који изазива не­
нетакнут прид. в. неповређен
пријатна осећања) непријатан, нела­
нетактичан прид . неодмерен, на­ годан, немио, мрзак @ (који одбија
гао,несмотрен,брзопле~пренагљен, својим понашањем) антипатичан,
непажљив, нехајан, неопрезан, леже­ недраг, невољен, иритантан, несим­
ран, необазрив , непромишљен, пре­ патичан, одбојан, омражен, омрзнут,
нагао - уи. хировит
зазоран реШ. @) (који није угодан, фи­
нетапентован прид . в. не надахнут 1. зички) неудобан,неподесан
391 неугодност I неустраwи

неугодност ж в. несрећа 1. неуравнотежен прид. в. напрасит

неукротив прид. О ђаволаст, не­ неуравнотеженост ж в. неура­

сташан, враголаст, мангупски, не­ чунљивост

припитомљив, непослушан, вражи­ неурађен прид. в. незавршен

ји, ђаволски, немиран, обешењачки, неурачуљивост ж О абнормал­
распуштен, аламуњаст, непокоран, ност, настрано ст, ненормалност,

врагометан, опуштене природе, ло­ поремећеност, неуравнотеженост,

лински, окачењачки, лолски, опу­ атипичност, лудост, изопаченост,

штен, недисциплинован, шеретски противприродност, сулудо ст, неу­

фам., хунцутски реШ., ветрогоњаст бројивост реШ. @ в. разјареност @)в.

реШ., пустопашан реШ. - уи: тврдо­ махнитост 1.
глав, неваљао - сл: лакомислен, хиро­ неуредан прид. одрпан, дроњав,

вит, мушичав @ фи!. в. самовољан 1. шлампав, похабан, прњав , офуцан,

@) в. подивљао О в. непокоран 1. траљав, подеран, аљкав - уи: прљав,

неукусно ст ж в . огавност запуштен, лош

неуљудан прид. в. неучтив неуредност ж збрка, несређеност,

неуљуђен прид. в. неучтив
неумереност ж в. порок 1.
неуместан прид. О в. неоснован
бв. неучтив
неумешан прид . в. неутралан
неумешност ж О в. неискуство @ в.
невештост
неумност ж в. махнитост 1.
неумољив прид. в. необуздан
неумољивост ж в. строгост
неуморан прид. в. марљив
неуморност ж в. одлучно ст
неуниwтивост ж несаломивост,
несломљивост, непотрошивост
дуготр~ност,отпорност
неуобичајен прид. в. необичан 1.
неуобичајено прил. в. посебно 1.
неуобпичен прид. в. нецеловит
неуочљив прид. в. неприметан
неупадљив прид. в. неприметан
неупотребљив прид. непримен­
љив, бескористан, некористан, бес­
предметан, узалудан - уи.
неред, аљкавост, разбацаност, побр­
каност, дезорганизованост, збрка­
ност, хаотичност, набацаност, недо­
тераност, дезорганизација, запуште­
ност, хаос, лоша уређено ст, шлампа­
вост фам., шлампастост фам., распа­
цаност фам., дезорганизираност хрв.
- суж: рашчупаност, непочешљаност
- сл: прљавост, несистематичност
1. неуређенприд. в. неповезан 1.
неуређеност ж в. нехајност
неусавршен прид . в. нецеловит
HeycarnaweH прид. неподударан,
неусклађен - уи. различит
- уи .
неусиљен прид. в. обичан 2.
неускпађен прид . неподударан, не- .
усаглашен - уи. различит
неуспех м губитак, дебакл, слом,
пропаст, крах, распад, пад, фијаско,
1. подбачај, руина, лош резултат, наза­
1. довање, несрећа, бродолом фи!., не­
ман фи!., провалија фи!., низбрдица
фи!., гроб фи!., ископ ре!., расап ре!. ,
непотре­ расте п ре!., хаварија ексир., срозава­

бан ње фам. - уи: пораз, трагедија, бан­

неупрљан прид. в. чист 1. и 3. крот

неупућеност ж в. необавештеност неустраwив прид. О храбар, од-

неустраwивост I неЦИВИЛИЗ0ваност 392

важан, јуначки, смео, срчан, херој­ фјака ре!., јавашлук ре!., брљивост
ски, јуначан, безазоран, нестра­ фам., хај-нехај фам., непомња реШ.,
шљив, издржљив, непопустљив, непомност реШ., непомњивост реШ. -
врли, непоколебљив, смион, лавов­ уи: лењост, пропуст
ски фи!., љут фи!., дрзак фи!., дели нехуман прид . в. необуздан 1.
арх., лављег срца изр. - уи: мушки
нехуманост ж в. нецивилизова­
фи!., насилан, борбен, витешки @ в. ност
авантуристички
нецеловит прид. некомплетан, не ­
неустраwивостж в. одважност 1. довољан,делимичан,непотпун,крњ,

неутемељен прид. (који није за­ половичан, неусавршен, недостатан,

снован на реалним чињеницама) без­ неуобличен, ограничен, неразвијен,

разложан, неоправдан, неоснован,
сакат фи!. - уи: недовршен, сиров,
беспредметан, неумесан, без основа, незавршен
неодржив, неразложан реШ. - уи. бе­
нецивилизован прид. в. необу­
смислен
здан 1.
неутешност ж в. нерасположење
нецивилизованост ж варвар­
неутралан прид . објективан, не­
ство, варваризам, непросвећеност,
пристрастан,правичан,праведан,не­
примитивизам, дивљаштво, ванда­
увучен, неумешан, беспристрастан, лизам, суровост, непоштовање, нео­
непристран, незаплетен, неукључен,
тесаност, неодгојеност, нехуманост,
неуплетен нестраначки суж.,
нељудскост, непристојност, неуглађе­
неучтив прид. нељубазан, несусре­ ност, дрскост, немилост, крвништво,

тљив, непредусретљив, нерафини­ безобразност, бесрамност, неуљуд­

ран, неуслужан, неуглађен, неприја­ ност, необразованост, некултурност,
тан,непрофињен, недоличан,непри­ вулгарност, бестијалност, зверство,
стојан, неугодан, неуљудан, неотесан немилосрдност, примитивност, си­

-уи:дрзак, некултуран ровост, бруталност, бездушност, без­

неформалан прид. О в. присан 1. обзирност, насиље, бестидност, безо­
@ в. разговорни 2. сећајност, некултура, неумољивост,
нехај м в. нехајност бешћутност, безобраштина, проста­
нехајан прид. О в. несмотрен @ в. клук, разарање, крволочност, зло­

равнодушан 2. чинство, заосталост, недоличност,

нехајност ж површност, несистема­ демонизам, некултивисаност, пусто­

тичност, неодговорност, лежерност, шење, безобразлук, необразовање,

непажња, необзирност, несређеност, неуљуђеност, простота, несофисти­
неуређеност, индоленција, небрига, цираност, несажаљивост, . анимал­

занемарив ање , лакомисленост, не­ ност, насилност, припростост, живо­

брижљиваст, нехај, несмотреност, тињство, несмиљеност, просташтво,

комоција, комотност, нехајање, огу­ грубијанштина, нечовештво, нечо­

глалост, индолентност, непажљи­ вечност, грубост, непрофињеност,
вост, безбрижност, распуштеност, осорност, неосетљивост, дивљина,

немарење, лакоумност, запуштање, дивљачина ексир., симплицизам

нетемељитост, комодитет, необази­ реШ., пасјалук ио!. , барбаризам хрв.,

рање, атљавост ре!., мурдарлук ре!., барбарство хрв.
 нечасностlнитков
393

нечасност ж О в. неморал 1. @ в. не­ никоrовић м в. безвезњак 2.

поштење 1. нимбус м аура, ореол, калобар око
нечастан прид. О в. непоштен 1. главе свеца, ауреола арх., ореола хрв .,

колобар хрв., свето круг хрв.

@ в. ласциван 1.
нечастиви м в. ђаво 2. нимфа ж.., уи. вила
ниподаwтавати несврш. прел . в.
нечист прид . в. прљав
омаловажавати 1.
нечовек м в. нитков
нипоwто узв. в. никако
нечовечан прид. в. необуздан 1.
ниска ж О в. огрлица 1. @ в. венац 2.
нечовеwтво с (насиље над станов­
ништвом) принуда, суровост, окрут­
нискост ж в. непоштење 1.
ност, тлачење, немилосрдност, на­ нитков м (лош, покварен и зао чо­

буситост, жестина, насиље, мучење, век) гад, бедник, бараба, безочник,

угњетавање, крвништво, нападност, дволичњак, лицемер, хуља, битан га,
силовитост, присиљавање, немилост, изрод, подлац, безобразник, превр­

нехуманост, нељудскост, поробљива­ тљивац, хипокрит, препредењак, бе­

ње, виоленција, насилништво, бру­ срамник, покварењак, бестидни к,
талност, грубијанство, неумољивост, подмуклица, ђаво, ништарија, сплет­

злостављање, злочинство, подјарм­ карош, пробисвет, проклетник, му­

љивање, присила, несмиљеност, ди­ тивода, дрзник, псе то, џукац, стока,

вљаштво, силништво, силеџијство, уштва, неваљалко, нечасник, притво­

примена силе, зулум, погром суж. - ри ца, неваљалац, преварант, злоб­

уи: злочин, разбојништво, сила, агре­ ник, нечовек, злоћа, непоштењак,
пакосник, перфидник, гуј а, џукела,
сија, грубост
мамлаз, протува, морална наказа,
нечувен прид. в . неучтив
смутљивац, балабандер, двоструки
нечујан прид. О безвучан, пригу­
играч, муфљуз, морални имбецил,
шен, тих, бешуман, плах, полугласан
мутикаша, живина, ништавац, нео­
- уи: благ, слаб @ в. нем
тесанац, претворник, препреденко,
неwкодљив прид. О безазлен, без­
безвредник, животиња, бескичме­
опасан, бениган, нештетан реШ . @ в .
њак, мекушац, крмак, смеће, морална
безбедан
нула, крпа (од човека), морално сме­
неwколован прид. в. необразован 1. ће, прасац, брука, поганчина, свиња,
ниво м степен, раван, висина, дере­ гњида, антихрист, ђубре (од човека), .
жа ре!., ступањ хрв., разина хрв. говно нар., палаворда ре!., претво­
низаwта прил . в. узалуд ри ца ре!., љигавац фам., љига фам.,
низбрдан прид. в. ОКО мит гнус фам. , смрад фам., смрдљивац
низбрдица ж в. обронак фам., фукара нар., пичка нар ., кур­

нијансирати несврш . непрел. (при­
казивати у суптилним прелазима)
суптилно приказивати, детаљисати,
фино раздвајати, ићи у финесе
никако узв. не, јок, нипошто, ни по
коју цену изр., ни уко м случају изр.,
нема шансе изр., ни у лудилу изр.
вин син нар., рђа нар. , шугавац нар.,
пизда нар., дркаџија нар., шуфт ре!.,
угурсуз арх., фарисеј арх., галијот
арх., хахар арх., ванцага арх., одљуд
реШ., стодлака реШ. - уи: простак,
скитница, улизица, ласкавац, хули­
ган, враголан
нитковпук I номад 394

нитковпук м 8. неискреност 1. вински), публициста, колумниста

ницање с фиг. 8. настанак новинарство с журналистика,

нишан м визир журнализам, публицистика, новин­

ство арх.
нишанити несврш. прел . О циљати,

гађати 6 8. алудирати новине ж мн . журнал, дневник,

ништа с 8. ситница штампа, таблоид, публикација, лист,

периодика, магазин, ревија, недељ­
ништаван прид . О незнатан, јадан,
ник, вечерњак, забавник, издање,
бедан,кукаван,мизеран,никакав,кр­
двоброј, гласило, часопис, гласник
жљав, пуки, безвезан, бескористан,
мршав фи!. 6 8. неоригиналан 1. форм., теклич арх., подлистак реШ.,
тисак Хр8., тједник Хр8., жута штам­
ништавипо с 8. смрт 1.
па изр., булеварска штампа изр. - суж:
ништавно прил . 8. незнатно
фељтон, полумесечник
ништавност ж бесмисленост, изли­
новорођенче с беба, при нова, до­
шност, узалудност, бесциљност, бес­
јенче, одојче, напршче, бебан, сисан­
корисност, безвредност, непотреб­
че, повојче, новорођено дете, одојак
ност, сувишност, несувислост, безна­
ре!., детенце хиЙ., бебац хиЙ., дете­
чајност, споредност, несврховитост,
шце хиЙ., бебица хиЙ.
некреативност - уй: баналност, ни­
штавило, јаловост
новост ж О 8. новина 6 8. вест

новчаница ж банкнота, папирни

ништа рија м ж 08. нитков 6 8 . без­
новац, папир, лептирица фам.
везњак 2.
нобпес м 8. племство новчар м 8. банкар

нов прид. О новцат, новонастао, но­

новчиl1 м кованица, пара, ситан но­
вац, ковани новац, банка, шолдо ре!.,
вооткривен, новопронађен, скора­
шњи, оригиналан - фи!. свеж, млад, кинта фам., грош арх. , марјаш арх.

тазе неЙром., фришак 6 8. неискусан HOraT прид. 8. дугоног

2. ~ модеран 1. и 2. ноrатање с 8. копрцање

новајпија м ж почетник, дебитант, нож м чакија рег., перорез суж., хан­

придошлица, новодошлица, новодо­ џар ре!. суж., бајонет суж., јатаган

шљак, аматер, букварац фи!., пионир суж., швајцарац суж., копитњак суж.,
фи!., неискусник ре!. , новак фам., скалпел суж.

полетарац фам . , зелембаћ фам. , жу­ нокшир м арх. ре!. ноша, ноћна по­
токљу нац фам., јуниор фам. фи!., го­ суда, ноћни суд/лонац, канторица,
лобрадац фам., гуштер жар!., фазан тута фам., посуда фам., суд фам . , пи­
жар!., клокан жар!. , руки жар!., прак­ тар арх. ре!. , врчина арх. ре!., кахлица
сист Хр8. - уй: шепртља, приправник, арх. ре!., букалин арх. реШ.
ученик - сл: стажиста, неискусан,
номад м О чергар 6 скитница, ски­
смушењак фам. тарало, скитничар, скиталац, лута­

новац м паре, средства, капитал, ло­ лица, тумарало, уличар, клошар, бес­
ва фам., кинта жар!., кеш жар!., пенез кућник, цуњало, вагабунд, селилац,
ре!. , монета арх. - уЙ . свота, плата потуцало, уличњак, потуцач, аван­

новина ж новост, иновација туриста, мувало,скитало, скитач, по­

новинар м журналиста, аутор (но- тукач, бангало, луњало, басало, лу -

395 нонсенс I нупа

талац, фукара, човек с улице, вечни постамен(а)т суж.,

путник - фам . клатарало, шалабазало носеl1и прид. (о зиду) упоришни,
_ фи!. чергар, чергаш - реШ . лангара, базични,пОТПОРНИ
скитник, ходалица, ходач, бангалоз, нотабипитет м О 8 . репутација 6 8.
левента, ветрењак, блатотеп, ландо­ племенитост 1.
кур Йо!. - арх. трампер, клатеж, ва­ нотес м бележница, агенда, роков­
гант - ре!. јурук, потепух, ајван, ван­ НИК,-, подсетник, књижица, блок
дрокаш, лонција, хахар, тепац, ван­
ноl1 ж тама, мрак, тмина, помрачи­
дровац , гурбет, јалијаш, лангов - уй : на, ноћно доба, мрклина ре!. , мрчава
беспосличар, просјак, мангуп ре!., тма Йесн., невиделица арх., тмица
нонсенс м 6. небулоза арх.

нон-стоп прил . 8. стално ноша ж 8. нокшир

норма ж О (систем општепризнатих ношња ж 8. одећа

правила) узор, пример, модел, про­
HyraT м мандолат ре!., бадемњак
тотип, мерило, оригинал, парадигма,
реШ.
архетип, савршенство, критеријум,
нудиста м натуриста, гологузан
путоказ, · идеалан пример, образац,
фам., гологуз фам., голотрб нар . , ада­
углед арх. 6 (количина рада) учинак,
мит арх., голаћ Йо!. жар!.
биланс, постигнуће, домет, резултат,
нудити несврш . прел. нуђати, пону­
остварење, испуњење, Достигнуће
ђивати, делити, давати
нормапан прид. О (који није ду­
нужан прид . О 8. неодложан 6 8. од­
ховно поремећен) здрав, непореме­
лучујући 2.
ћен, здраве памети, здравог разума,
нужност ж неминовност, неизбе­
присебан, уравнотежен 6 8. обичан
жност, извесност, незадрживост,
1. ~ 8. природан 1.
неопозивост, неспречивост, незау­
нос м кљун, бабура фам., носурина
стављивост, одређеност, неуклоњи­
фам., њокалица фам., носина фам.,
вост, неумитно ст - уй: немилосрд­
њушка фам., сурла фам., њоњаgеч.
ност, неумољивост - сл: фаталност,
носач м О доносилац, разносач, но­
коначност, судбина, неопходност,
силац, бременоша, амалин ре!., амал
неотклонивост,предодређеност
ре!., хамалин ре!., хамал ре!. , ушјер
нукпеарка ж атомска централа
арх. ре!. , бастаж арх., трхоноша (слу­
нукпеарни прид. атомски
жбени - с ручним колицима)арх. ,
служник (службени - с ручним ко­
нупа ж нула, никоговић, безначајник,

лицима)арх., бастах арх., комисио­

ништарија, безвредник, безвезник,
ништавац, ништавник, ништар, нико,
нар реШ., грум реШ., послужитељ Хр8.

- сл: портир, вратар 6 основа, статив,

безвезњаковић, ништићевић, апсолут­

потпора, наслон, стуб, залеђе, сто­
жер, подршка, сталак, подлога, упо­
риште, база, ослонац, постоље, фун­
дамент, подупирач, фонд, основица,
подставак, фундаменат, атлас
на нула, ситна риба, ништа, брабоњак
фам., свакаковић реШ., сватковић реШ.,
поздер ре!., шуша фам., шушабуша
фам. , мизерија жар!., ништавило жар!. ,
фи!., труба жар!., сиротиња ексЙр., ништица

бабица арх., баба арх., котва реШ., по­ Хр8., нико и ништа изр., беда од човека

штапа лица реШ., поштапаљка реШ. изр., нико од никога изр.

њихање с О вибрација, подрхтава­ њуwити несврш . прел. мирисати
ње, треперење, дрхтање, вибрирање, (доживљавати чулом мириса), удиса­
струјање, осцилација, трептање, треп­ ти, њушкати, снифати жарf., воњати
тај, дрхтај, лелујање, титрање, титрај, реШ.
ландарање фам. е в. вијорење њушка ж О (издужени део живо­
њихати несврш. непрел. в. лелујати тињске главе) губица е фам. в . нос
њихати се несврш. лелујати се, њуwкати несврш. прел. О фам. фи!.
клатити се, шлампарати, шлампати, . претраживати, претресати, преме­

млатарати, лангарати, гибати се, кла- тати, претурати, чепркати, тумбати,

парати, лантарати, ландарати фам., тркељати, прчкати, чачкати, ровари­

шандарати (и шандати)арх. - уи. дрх­ ти, вршљати, пребирати, шпијунира­

тати, вибрирати ти, испипавати, рити фИf., њушити
њуњорити несврш. непрел. в. мр- фам. , баркати реШ. - уи: копати, цу­
мљати њати е фам. в. испитивати 1.
обавеза ж О в. ангажман 1. е в.
гурност 1.
обавезан прид. в. неодложан
обавезати сврш. прел. (дати неком
нешто у обавезу) задужити, завето­
вати, везати арх.
обавезати се сврш. обећати, закле­
ти се, задужити се, заветовати се, дати
реч, зајамчити, зарећи се, обрећи арх.
обавест ж в. обавештење
обавестити сврш . прел . саопштити,
јавити, информисати, упознати (не­
кога о нечему), објавити, обзнанити,
развикати, раширити, лансирати (у
јавност), дојавити, обелоданити, про­
нети (глас), дати на знање, раширити
глас, открити, реферисати, извести­
ти, раструбити фам., растамбурати
фам., разбрбљати фам. , растелалити
фам., анонсирати арх., афиширати
арх., авизирати реШ., приопћити хрв.
- уи: сетити се, казати
обавестити се сврш. (упознати се с
материјом) проучити, видети, сазна­
ти, стећи знање, информисати се
обавеwтавати несврш. прел. огла-
си­ шавати, објављивати, јављивати, са­
општавати, давати на знање, обзна­
њивати, оглашавати, развикивати,
разглашавати, ширити, преносити
(глас), лансирати (у јавност), прено­
сити информације, трубити фам.,
тамбурати фам ..
обавеwтавач м в. информатор 2.
обавеwтен прид. о (који има оба­
вештење, вест, информацију) упо­
знат, упућен, информисан, извештен
обавеwтеност ж упућеност, ин­
формисаност, упознатост, знање - уи.
образовање, знање
обавеwтење с о саопштење, обја­
ва, оглас, информација, најава, з нак,
обавест, порука, проглас, обзнана,
изјава, циркулар, објавница, иступа­
ње фИf. , анонса арх., афиша арх., ави­
за арх., промулгација реШ., обавијест
хрв., приопћење хрв. е в . вест
обавити сврш. прел . урадити, оства­
рити, спровести, завршитИ, изврши­
ти, извести, учинити, средити, реа­
лизовати, приправити, припремити,
дов~шити, апсолвирати, спремити,
обаЗРивlобданица
окончати, одрадити, решити, почи­
нити, разрешити, произвести,
кр~чити,зготовити,направити,при_
редити, начинити, уредити, сврши­
ти, углавити, израдити, арондирати
реш., заокружити фи!., апсорбовати
фи/., замесити фам., докончати реШ.,
~ктуализирати Хр6., истерати до кра­
Ја изр.
обазрив прид . 6. пажљив 2.
обазривост ж 6. опрезност
обаnа ж о спруд, плажа, рива, бан­
ка, ривијера, поморје, сипар ре!. , пруд
ре!. - сл: лидо, приморје, приобаље
@6. плажа 1.
обамрnост ж о исцрпљеност, умор,
ослабелост, немоћност, изнемоглост,
измученост, немоћ, истрошеност,
тромост, изгужваност, малаксалост,
клонулост, клонуће, уморност, замор,
замореност - уи. апатија @ несвести­
ца, одрвенелост, парализа, одузетост,
узето ст, укоченост, фр ас
оба о прид. кружан, јајолик, заокру­
гљен, елипсаст, округласт, трбушаст,
заобљен, лоптаст, јајаст, тикваст, за­
Окружен, ваљкаст, кугласт, мехураст,
ваљушкаст, овалан, бундеваст,
чваст, прстенаст, јагодаст, жиролик,
јабучаст, крушкаст, зрнаст, елипти­
чан, округао, крушколик, цикличан
реШ . , циркуларан реШ.
оба рен прид. куван
6.
обасја ност ж осветљеност, озаре­
ност, илуминација, озраченост, за­
светљеност
обасјати сврш. прел. О (обасути све­
тлошћу) осветлити, озарити, облити,
илуминирати, засветлити, озрачити,
расветлити @ (о сунцу) гранути, си­
нути, изаћи, засјати , огранути, бле­
Снути, заблеснути, појавити се
обвезница ж 6. ~еница
обrрnити сврш. прел . обухватити,
398
припојити, увући, прибројити, об­
до­
јединити, опсегнути, апсорбовати,
пригрлити, привити, уброј ати , з агр­
лити фи/., причврљити фам., усисати
фам.
обданица м дан, видело, дневно
доба, светло дана, дневна светлост,
дања светлост, данак реШ.
обданиwте с вртић, забавиште,
лер ре!. , шпилшул арх., киндергарт ен
реШ .
обдарен прид. 6. талентован
обдареност ж 6 . таленат
обдукција ж сецирање, аутопсија,
расецање, некропсија, резање, отва­
рање (леша), разудба арх., секција
арх.
обедовати несврш . прел. јести, ме­
зетити, хранити се, кусати, ручати,
папати фам., шопати фам., частити
се фам., тамани ти (јело) фам., њупа­
ти фам. , хасати жар!., клопати жар!.,
ждерати ио!., кљукати се ио!.
обезбеђен прид. о безбедан, сигу­
ран, заштићен, миран, осигуран, без­
опасан, безбрижан, заклонит реш. @
ба­ сигуран,гарантован,загарантован
обезбеђење с чување, заштита,
стража, надзор, надзирање
обезвређивати несврш . прел. О 6.
1. и 2.
омаловажавати
обезrnавити сврш. прел. 6 . убити
обеnежавање с маркирање, мар­
кација, назначавање, одређивање,
означавање, асигнација реш.
обеnежен прид. 6. означен
обеnежје с о амблем, грб, знамен,
ознака, знак, симбол, емблем ре!.,
белег арх. - суж: заштитни знак, ло­
готип, лого фам. @ ознака, атрибут,
својство, одлика, особина, диспози-
ција, природа, карактеристика, еле­
мент, квалитет, белег, црта, значај ка,
399 обестан I обиnан

знак, осебујност, нота фи!., одличје - обећање с заклетва, реч, изјава

уи: способност, нарав .... уи . алегорија верности, завет, аманет ре!., вера ре!. ,

2., појава 1. поверареш.

обеnоданити сврш. прел. О 6 . ода­ обећати сврш. зарећи се, обавеза­

ти @ 6. објавити 2. ти се, заклети се, заветовати се, дати

оберучке прил. 6. радо 1. реч, зајамчити, задужити се, обрећи

обесвећење с 6. оскврнуће арх.

обеснажити сврш. прел. 6. отказа­ обеwен прид. 6. висећи

ти
обеwењак м ђаво, деран, ман­
гуп, враголан, несташко, немирко,
обесност ж 6. непослушност
неотесанац, ђаволан, клипан, непо­
обесправљен прид. ускраћен, за­
слушник, неваљалац , спадало, адра­
кинут, лишен (права), прикраћен,
повац, злоћко, тепац, ђаволак, ок а ­
бесправан, унижен, неслободан,
чењак, тврдоглавац, каубој, прокле­
оштећен ира6Н.
тиња, грубијан, шејтан, личинар , ф а­
обесправљеност ж бесправност,
кинчић, враг, гуланфер (и голанфер),
бесправан положај, поробљеност,
несрећа, факин, рђа, бараба, цвећка
дискриминисаност, лишеност (пра­
фам., магарац фам. нар., зврк фи!. ,
ва), бесправље
ђилкош ре!., вижле ре!. , берекин р е !. ,
обесправљивање с 6. дискрими­
мулац ре!., леро ре!. , штрањгов р е !.,
нација
шерет ре!., угурсуз фам . , хорјат фам. ,
обесправљивач м дискримина­ дериште нар . , хунцут реШ. - уи: с амо­
тор, шовиниста, бигот, сегрегацио­ вољник,дрзник,простак

нист
обеwењачки прил . лолински , бе­
обест ж 6 . разјареност кријски, мангупски, враголасто, бо(х)
обестан прид. о надмен, високо­ емски, шеретски, несташно, фрајер­
паран, бахат, уображен, самољубив, ски, ђаволасто, лолски, бекријански ,
снобовски, надувен,ташт,безобзи­ факински, бекријашки , шмекерс к и
ран, неотесан, самодопадљив, пре­ фам., окачењачки фам.
тенциозан, арогантан, кочоперан, обеwчаwћење с 6. понижење
поко нд иран, осион, сујетан, бахат, обзиран прид. 6. пажљив 2.
блазиран, нарцисоидан, високоу­
обзнана ж 6. објава
ман, препотентан, охол,дрзак, раз­
обзнанити сврш. прел. 6. објавити 1.
метљив, горд, умишљен, хвалисав,
обзор м 6. панорама 1.
пун себе, подигнутог носа, дрчан,
обзорје с 6. панорама 1.
доминантан, горопадан, нашепу­
обиnажење с 6. околишање 1. и 2.
рен, филозофски фи!., надут фи!.,
поносан фи!., гиздав ре!. , прчевит обиnажење с 6. пос.ета

реШ., узносит реШ . , прпошан реШ., обиnазак м 6. посета

каћиперан реШ., мудрослован реШ., обиnазити несврш. непрел. 6. путо­
напухан Хр6. - уи: досадан, поква­ вати

рен, себичан @ 6. непоштен 1. @) обиnан прид. о (који нечега има до­

нео6уздан, распуштен, хировит, ка­ ста и у изобиљу) разноврстан, изоби­
прициозан, несташан, немиран лан, раскошан, богат @ (који је испу-
обиље I објективан 400

њен многим догађајима) садржајан обзнанити сврш . прел. 6. објавити

@) 6. бројан в 6. огроман објавити сврш. прел . О разгласити ,
обиље с 6. мноштво 1. обавестити, саопштити, јавити, ин­
обим м о 6. домет 1.66. квантитет формисати, упознати (некога о не­
@) (количина у којој се нешто јавља) чему), огласити, пријавити, изнети,
степен,ниво,мера,размера рећи, обзнанити, обнародовати, раз­
обиман прид. о 6. обухватан 6 6. викати, раширити, лансирати (у јав­

велик 2. @) 6. опсежан 1. ност), дојавити, казати, обелоданити,

пронети (глас), дати на знање, раши­
обитавање с О 6. боравак 6 6. ста­
рити глас, открити, реферисати, изве­
новање
стити, пустити бу ву изр., раструбити
обитавати несврш . непрел. О 6. бо­
фам. , растамбурати фам., разбрбља­
равити 6 6. становати 1.
ти фам., растелалити фам., анонси­
обићи сврш. прел . О заобићи, ми­
рати арх., афиширати арх., авизирати
моићи, избећи, проћи мимо, проћи
реШ. , приопћити Хр6. - уи: сетити се,
поред/око/иза нечега 6 6. не искори­
досетити се 6 публиковати, издати,
стити
обелоданити, пустити, издати књигу,
обичај м о традиција, адет ре!. реШ., публицирати, на свет издати арх.
хадет ре!., уобичајеност реШ., ужан­ објављен прид. о јављен, разгла­
ца реш ., узанс реШ., узанца реШ. - уи. шен, обзнањен, изнет, обелодањен,
правило, владање 6 6. навика дојављен, пронет 6 одштампан, издат
обичан прид. о уобичајен, сталан, објаснити сврш . прел. образложити,
устаљен, свакидашњи, ординаран, изложити, описати, разложити, ра­

свакодневан, нормалан, регуларан, светлити, осветлити, појаснити, про­

правилан , обичајан, утврђен, свагда­ тумачити, изложити, разбистрити,
шњи, редован, редовит, стабилан, ру­ приближити, илустровати, експли­
тиниран, ваздашњи ре!., перманентан цирати, коментарисати, дочарати,

форм., прописан форм. 6 природан, рашчистити, нацртати фам., фунди­

једноставан, неусиљен, свакодневни, рати реШ., илустрирати Хр6 . , комен­

непосредан,лежеран, нараван,спон­ тарирати Хр6 . - уи. аргументовати

тан , уобичајен, натуралан, нехињен објаwњавати несврш. прел. тума­

реШ. - уи: правилан, регуларан в 6. чити, интерпретирати, експлицира­

неоригиналан 1. ти, евалуирати, мерити, детаљно ис­

обично прил. најчешће, углавном, питивати, описивати, појашњавати,

махом, понајвише, понајчешће, у ве­ образлагати , разлагати, расветљава­

ћини (случајева) ти, појашњавати, бистрити, прибли­

објава ж саопштење, обавештење, жавати, размишљати (помно о про­

оглас, информација, најава, знак, блему)-уп . испитивати

обавест, порука, проглас, обзнана, објаwњен прид. 6. одређен

изјава, циркулар, објавница, распис, објаwњење с 6. тумачење
реклама, иступање фИf. , анонса арх. , објединити сврш . прел. 6. обгрлити
афиша арх., авиза арх., промулгација објективан прид. непристрастан,
реШ., обавијест Хр6., приопћење Хр6. неутралан, правичан, праведан, не­

- сл : податак, извештај увучен, неумешан, беспристрастан,

401 облапоран I обманути

непристран, незаплетен, неукључен, обљуба ж прељуба, прељуб, прева­

неуплетен нестраначки суж. ра, варање, вероломство, грех

облапоран прид. 6. пожудан обљубљивати несврш. прел . О (вр­

обпачан прид . тмуран, натмурен, шити обљубу над женском особом)
суморан, смрачен, сумрачан, сив, јебати нар., карати нар . , прцати нар. ,

сивкаст, мутан, тмур реШ . , тмуо реШ. туцати фам., кресати фам.6 (обаси­

- сл. кишовит
пати пољупцима) љубити, целивати,

облачностж 6.
1. тмурност цмакати фам.

обливати несврш . непрел. 6. прскати

обмана ж о варка, привид, превара,
обмањивање, подвала, варање, зава­
облиrација м 6. меница
равање, оп сена, смицалица, илузија,
облик м о састав, конструкција,
махерај, мајсторлук, преваранција,
наличје, стил, распоред (елемената),
привидност, марифетлук, опсенар­
архитектоника, композиција, фор­
ски трик, мађионичарски трик, вар­
ма, изглед, спој, склоп, структура,
љивост, монтажа фИf. , маневар фиf.,
устројство, систем, архитектура фи!.,
фраудреf., трик фам., блеф фам., зез
устрој Хр6. 6 6. варијанта @) 6. метода
фам., фарбарија фам. , фора фам.,
1. т уи. класа
фазон фам., намештаљка фам., пе­
обликован прид. 6. направљен
тљанција жарf., кумст жарf. , кунст
обликовати несврш. сврш. прел. О
жаРf., фол жарf., финта жарf. , мајсто­
неС6РШ. 6. вајати 6 неС6РШ. образова­ рија жарf., дриблинг жарf., слепарија
ти, формирати, правити, сачињавати
жарf., петљанија жарf., дефраудација
@) С6РШ. (учинити да нешто добије арх., подвалаџија арх., швиндл арх.
одређен израз, вид) формулисати,
- уи: лукавство, окретност 6 6. при­
срочити, изразити се
каза в 6. магија 1. в 6. патка 1. т уи.
облина ж завој, вијуга, криви на, неприродност,опсена1.
колобар, окука, кривуља, савијутак,
обманути сврш. прел. преварити,
витица, спирала, прегиб, лук, венац, насамарити, изиграти, слагати, пре­
завијутак, превој, зглоб, обруб, део ћи, намагарчити, надмудрити, изва­
круга, крива црта, банда, рескави­
рати, подвалити (некоме), закинути
ца ре!., шевуљица ре!., завојица реШ., (некоме), направити неког будалом,
обрт реШ . , сагиб реШ., синус маШ.,
доскочити, надиграти, подметнути
косинус маШ., тангенс маШ., волута
(некоме), повући за нос, насукати
сшруч. - уи: црта, прстен, крут
фам., заврнути фам., насањкати фам.,
облић м6. трихинела израдити фам. , упецати фам., зафрк­
облица ж о 6. лајсна 6 6. ваљак нути фам., зезнути фам., смотати
облиw м зоол. (лат. Bothus maximus) фам., зајебати нар., ошишати жар!.,
квргаш, ромбо, плат превеслати жарf., обријати жар!. , на­
облоrа ж 6. арматура вући жар!., насадити жарf., испалити

облутак м каменица, валутак, ка­ жарf., превести жедног преко воде

менчић, баба реј., валутица ре!., бо­ изр., продюи рог за свећу изр., на­
буљ реј., бабуљак ре!., валина ре!., бити рогове изр., ухватити на лепак

бованица pef., бован pef., бабуљ pef., изр., продати мачку у џаку изр. - уи:
валут pef., обуљак pef. збунити, изневерити, искористити
обманутисеlоболео 402

обмаНУТII1 се сврш. в. насести за, страхопоштовање, адорација, за­

обмањивање с О в. обмана 1. е в. нос, поклон, узвисивање, хваљење,

превара 1. @В. манипулација глорификација, одушевљење, пошта,

обмањивати несврш. непрел . прел. узношење, уздизање, слављење, идо­

О ирел. манипулисати, злоупотре­ лопоклонство, култ, апологетика, пи­

бљавати, правити лудим, искоришта­ јетет, занесеност, узвишавање, идо­

вати, возати фи!. - уи: злостављати, лизација, поштовање, прослављање,

малтретирати - сл: искоришћавати, респект, наклон, почаст, идолизова­

кињити е неирел. в. пренемагати се ње, ватрена приврженост/оданост,

@ ирел. (некога) в . лагати 1. поклонство, дубоко поштовање, сла­

обновити сврш. прел. О (врати­ вљење вишега бића, простернација

арх., метанисање арх., проскинеза
ти неку грађевину у претходно ста­
арх., штовање реш.
ње) реновирати, вратити е (поново
створити неку институцију) форми­ обожавати несврш. прел. уздизати,
рати, успоставити - уи. утемељити @ величати, поштовати, глорификова­

(- важност нечега) продужити ти, адорирати,славити, ценити, про­

обновити се сврш. в. васкрснути слављати, узвисивати, идолизирати,

ковати некога у звезде, узносити, ди­

обоrаљен прид. сакат, инвалидан,
винирати, преуздизати, штовати хрв.
ћопав, одузет, кљаст, шантав, хром,
фаличан, осакаћен, узет, шепав, де­
- сл: дизати, хвалити, преценити, ис­

тицати
фектан, бажљив, мањкав, физички
онеспособљен, бањгав, багав ре!., ба­ обојак м уложак, опанак, уметак,
гљив ре!., баг ре!., шанатан ре!., окља­ бичва ре!., бечва ре!.
штрен ре!., кљакав фам., бангав фам., обојен прид. о (који је фарбањем
цонтав арх., цотав арх., богаљаст добио боју) офарбан, намазан, коло­
реШ., дефективан реШ., манљив реШ. рисан - уи. шарен е фи!. (најчешће
парализован суж., - уи: деформис<ш, политички обележен) означен, обе­
унакажен, крњ лежен, одређен, детерминисан, ети­
обоrатити сврш. прел. О (учини­ кетиран фи!., жигосан фи!., колори­
ти богатијим, садржајнијим, пот­ санреш.

пунијим) употпунити, унети (нове обојеност ж В. разнобојност

садржаје), проширити, повећати, обојити сврш . прел . О (фарбањем
допринети - уи. уредити е (учи­ дати боју) офарбати, намазати, ко­
тити да неко постане имућнији) в. лорисати, ошаренити, ушаренити,

обогатити се молерисати фи!. е фи!. (најчешће по­

обоrаrити се сврш. (постаји богат) литички обележити) означити, обе­
стећи богатство, зарадити (много лежити, одредити, етикетирати фи!.,
новца), обезбедити се, ућарити, на­ залепити етикету изр., жигосати фи!.,
маћи много новца фам., напунити колорисати реШ.
џепове изр., намлатити се пара изр. оболео прид (скрхан болешћу) бо­
фам., опарити се жар!., доћи на зеле­ лан, оболео, болежљив, онемоћао,
ну грану изр., омасти"!"и брк изр. оронуо, изнурен, изнемогао, нездрав,

обожавани м в. мезимац испијен, исцрпен, слаб фи!. - уи. умо­

обожавање с величање, апотео- ран, клонуо,болећив
403 обор I обраЗ0ват

обор м тор, стаја, изба, згон - суж: утемељивање, тумачење, доказивање,

овчара, торарица, овчарник, овчар­ документовање, бистрење, прибли­

жавање, илустровање, експлицира­
ница, бачија (летње сточарско насеље
ње, коментарисање, дочаравање, из­
у планини)ре!.
ношење аргумената, поткрепљивање
оборен прид. оповргнут, оспорен,
доказима, цртање фам. , илустрирање
побијен, демантован, одбачен, неги­
ран, одбијен, занијекан хрв.
хрв. - уи. уверавање, размишљање

образложење с в. објашњење
оборив прид . в. опозив
образложити сврш. прел. (изнети
оборити сврш . прел. в. отказати
разлоге за нешто) објаснити, изло- .
обостран прид. билатералан, узаја­
жити, описати, разложити, расветли­
ман,реципрочан,двостран
ти, осветлити, појаснити, представи­
обрада ж о разрада, прерада, уса­
ти, протумачити, изложити, разби­
вршавање, обрађивање, амплифика­
стрити, приближити, илустровати,
ција фи!., обрадба хрв. реШ., раздрад­
експлицирати, коментарисати, до­
ба хрв. е (музичка) верзија, предада
чарати, рашчистити, нацртати фам.,
обрадова н прид. в. озарен фундирати реШ., илустрирати хрв . ,
обрадовати сврш. прел. (учинити коментарирати хрв. - уи. аргументо­
радосним) развеселити, увеселити, вати

овеселити, озарити, пријатно изне­ обраЗ0ван прид. о учен, школован,

надити, разведрити, раздрагати, по­
стручан, квалификован, просвећен,
радовати, усрећити - уи. изненадити, поткован е оформљен, формиран,
одушевити установљен, утемељен, направљен -
обрадовати се сврш . (постати ра­ уи. завршен
достан због некога или нечег) разве­ обраЗ0ваност ж образовање, еру­
селити се, увеселити се, порадовати диција, знање, ученост, школованост,
се, усрећити се, раздрагати се, озари­ начитаност, едукација, наображе­
ти се, разведрити се, процветати фи!., ност, школовање, високообразова­
синути фи!. - уи. одушевити се, весе­ ност, просвећеност, стручност, пот­
лити се кованост, изображеност, верзира­
обрађивати несврш. прел . в. кул­ ност, наобразованост, укупност зна­
тивисати ња, наобразба хрв. - уи. учење
образ м о фи!. в. понос е фи!. в. по ­ обраЗ0вање с о (укупност знања)
штење 1. @ фи!. в. морал О в. (део в. образованост е в. настава
људског лица између ока, носа, уста, обраЗ0вати сврш. несврш. прел .
браде и ува) * О несврш. обучавати, учити, науча­
образац м о формулар, документ, вати, спремати, просвећивати, шко­
бланкет арх., тисканица хрв., молба ловати, просветљивати, подучавати,

суж. , молбеница ре!. суж. е в. нацрт оспособљавати, предавати, поучава­

1. @ в. начин 1. ти, оварисати, упућивати, припре­
образлаrање с излагање, обја­ мати, едуковати, науковати, покази­

шњавање, појашњавање, представља­ вати, развијати, наображавати арх.,

ње, описивање, разлагање, расветља­ инструирати реШ. - уи: тренира­

вање, осветљавање, аргументовање, ти, васпитати е несврш. в. одгајати

образоватисеlобућа 404

@) С8РШ. 8. одгојити 0 неС8РШ. фор­ е (у правцу задње стране) уназад,

мирати, правити, сачињавати, обли­ натрашке, унатрашке, натраг, назад,

ковати, састојати се (од), чинити обратно, у рикверц

образовати се несврш. учити, еду­ оброк с јело - суж: доручак, ужина,
ковати се, изучавати, испитивати, ручак, вечера - уи. јело 1.
истраживати, спознавати, студирати, обронак м коса, хрид, гребен, пади­
дознавати, увежбавати се, проматра­ на, литица, обурвина, ребро, низбр­
ти, проучавати, вежбати се, стицати ди ца, узбрдица, пад, стрмопуз, стр­
знање мина, стрмен реШ., поребрица реШ.
обратно прил. 8. обрнуто - уи. брдо
обраћање с о (излазак пред јав­ обрт м преокрет, заокрет
ност с неком изјавом, члан ком, пред­ обртати несврш. прел . О 8. витлати
логом, програмом и сл.) наступ, 1. @ 8. вртети

иступање, иступ, излагање, јавна реч, обруб м о 8. облина е 8. шав 1.

говор, беседа, слово, орација реШ . - обрукан сврш. непрел . (којем је на­
суж: експозе, пледоаје, предавање, несена срамота) осрамоћен, избру­
проповеД@8. општење 1. кан, постиђен, избламиран фам.
обраћати се несврш. 8. говорити обрукати сврш. прел. осрамотити,
обрачун м о окршај , сукоб, двобој, избрукати, унизити, понизити, ком­
конфронтација @ 8. свађа промитовати, дискредитовати, озло­

обрачунавати сврш. непрел. 8. гласити, избламирати фам., опљуну­

прорачунавати ти фам. - уи. окривити, оклеветати,

обрачунати се сврш. непрел. раз­ оптужити, осумњичити

рачунати се, сукобити се, покошкати обруч М 8. круг 1.

се, разрешити (ствари), рашчистити обруwавати се несврш. прел . О 8.
(ствари) - уи. потући се, посвађати се падати @ фи!. 8. нападати 1. и 2.
обрважвеђа обруwити се сврш. непрел. (- о зе­
обрести се сврш. наћи се, задеси­ мљу) 8. пасти

ти се, обрети се, доспети, затећи се, обуздавање с 8. уздржавање

створити се, десити се, појавити се обуздан прид. 8. покорен 1.
обрис м 8. нацрт 2. обуздати сврш . прел. 8. онемогући­
обрисати сврш. прел. О (- влагу, ти

прашину и сл.) очистити, опрати, обука ж о муштрање, истрајно ве­

рашчистити @ (- метлом) почисти­ жбање, дрил, дресура фи!., егзерци­
ти, помести @) фи!. 8. уклонити 2. рање реШ. е 8. настава

обрnаћење с 8. манипулација обурвати сврш. прел. 8. разорити

обрнут прид. 8. противан обурвина ж 8. обронак
обрнуто прил . о (у супротном, обр­ обустава ж о 8. прекид @ (- рада)
нутом правцу, положају и сл.) нао­ штрајк

пачке, супротно, обратно, главачке, обуставити сврш. прел . О 8. отказа­

наглавачке, окренуто, преокренуто, ти @ 8. оканити се

стрмоглавце, стубоком, изврнуто, обућа ж (општи назив за предмете

преврнуто, контра фам. , тумбе фам. који се носе на ногама) ...
405 обухватан I овца

обученост ж 8. окретност
Обућа обучити сврш . прел. О 8. научити 2.
е 8. истренирати

апостолке мунгосице ова с м бот. (лат. Ауепа sativa) р е ј: зо б ,

балетанке опанци
авс, жито, крупа, оваз, овес, оир, пи ­
б0росане папуче
тома зоб, сиљ, усјевна зоб
брода ри це патофне
гојзерице римљанке овације ж мн . 8. пљескање
ролерке
гумењаци овдаwњи прид. Домаћи, ло калан ,
еспадриле салонке
месни, з авичај ни, домородан, о кол ­
исусовке сандале

јапанке скејтерке ни,овострански,домородни,обласни,

каљаче спенсерице родни , овдешњи ре!., амошњи арх. ре ј. ,
канађанке спринтерице
помесни реШ . - уи. тамошњи
кауб0јке старке

тракториц~ овде прил. амо, ту, на овом м е с ту,

кикерсице

клизаљке цицибанке овамо, воде ре!., овди ре!.

кломпе црногорке
овде-онде прил . 8. понегд е
копачке шангајке
лондонке шимике овеnик прид. 8. велик 1.
мартинке шпагерице овенчати се сврш. 8. победи ти 2.
овештао прид. 8. похабан 1.
обухвата н прид . пажљив, дета­ овисан прид . О 8. зависан е 8. по ­
љан, исцрпан, ситничав, брижљив, корен 1.
темељит, опсежан, обиман, опши­ овисник м 8. наркоман
ран, прецизан, свеобухватан, сушти, овnастити сврш . прел. О аутори з о­
минуциозан, у танчине, егзактан, у
вати, дозволити, легализовати, опу­
ситнице, студиозан, у детаље, акри­
номоћити, допустити, озаконити ,
бичан реШ., акрибијски реШ. - уи: одобрити, омогућити, озваничити,
правилан, танан, солидан, исправан, ауторизирати, регулисати, оверити,
потпун, стручан, тачан - сл: свестран, верификовати, поткрепити (нечијим
савестан ауторитетом), овјеровити Хр8 . е 8.
обухватити сврш. прел. припојити, акредитовати

обгрлити, увући, прибројити, обједи­ овnашћење с легализација, ауто­

нити, опсегнути, апсорбовати, при­ ризација, верификација, регулација,
грлити, при вити , убројати, загрлити одобравање, допуштање, озакоњење,
фи!., причврљити фам., усисати фам. легитимација, озваничење, поткре­

обучавање с 8. настава пљење (нечијим ауторитетом), уза­

обучавати несврш . прел. учити, обра­ коњење, озакоњавање, позакоњење,

зовати, научавати, спремати, просве­ регулисање, прописивање

ћивати, школовати, просветљивати, овратник м 8. крагна

подучавати, оспособљавати, предава­ овуда прил. у овом правцу/ смеру, на

ти, поучавати, упућивати, припрема­ ову страну, туда, овамо, наовамо, ту­
ти, едуковати, науковати, показивати, дам ре!., овуд?м ре!., овамока ре!., амо
наображавати арх., инструирати реШ. фам., вамо фам .
- уи: тренирати, васпитати овца ж заал. (врста Домаће животи­

обучен прид. 8. окретан 1. ње, лат. Ovis aries) ...

овчар I ограничен 406

овчар м в .. пастир напис, публикација

огаван прид. (који изаз ива гађење) оглуwити се сврш . (- о некога или
одвратан, гадан, накарада н, грдобан, нечији предлог) изузети , искључи­
ружан, наказа н, језив, рогобатан, ти, одбацити, одбити , не узети у об­
у накажен , нагрђен, страшан , нескла­ зир, игнорисати, направити се бll е­
дан, ругобан, мајмунолик, одБОјан , сав и зр. фам .
грд, неатрактиван, недопадљив, ру_
огњен прид. в. пламен' 1.
жан као мајмун, мајмунаст, неукусан,
оговарање с трачарење, трач, ба ­
незграпан, грдан
барије, лајање, говоркање, претреса­
огавност ж грдно ст, нагрђеност, гр­
ње, пртљање, ширење гласина, траче­
д06а, одвратност, гадарија, ругоба,
рај, рекла-казала, добошарење фи/. ,
гнусоба, ружноћа, гнусност, гадост,
опричица ре/. - уи . клевета
накарадност, гроза, одБОјност, недо­
оговарати несврш . непрел. прел.
падљивост, неатрактивност, грдноћ а ,
трачарити, трачати, опањкавати, ола ­
незграпност, неукусност, неПРИВllач­
јавати, кудити, озлоглашавати, пањ­
ност, рогобатност, ужас, нескладност,
кати ре/. , абровати фам. , лајати жар/.,
наказност, грдило, унакаженост, на­
оцрњивати :хрв . , потворити хрв., бру­
грда, грдобност, мајмунастост фам. ,
грдост фам., гадност арх. сити језик изр., испирати уста изр. _
уи. клеветати
ога1јивати несврш. прел. (изазива­
ти одвратност) мразити, гадити, ис­ оговарач м клеветник, пањкало,

пуњавати гађењем опањкивач, подметач, хулитељ, з лу­

радник, недобронамерник , кудилац,

огањ м ватра, пламен, жеравка,
клеветало, оговаратељ, зао језик, оп а­
пламсај - сл. пожар
дач, оцрњивач , пањкач, змија фи/. ,
оглас м саопштење, 06авештење
трачлер ре/., бедилац ре/., кудитељ
објава, информација, најава, знак:
ре/. , бедач ре/., трачер фам., опадник
обавест, порука, проглас, обзнана,
реШ., објеђивач хрв., обједитељ хрв. _
изјава, циркулар, објавница, распис,
сл: потворитељ арх., злонамерник
реклама, иступање фи/. , анонса арх.,
афиша арх. , авиза арх., промулгација огорчен прид . О в. незадовољан
е в. гневан
реШ., обавијест хрв. , приопћење хрв.
- сл: податак, извештај огорченост ж О в. незадовољство

огласити сврш. прел . в. објавити 1. е в. љутња

оглаwавати несврш. непрел. обја­ огорчење с О в. незадовољство

вљивати, јављивати, саопштавати , ев. љутња

давати на знање, обзнањивати, од­ ограда ж О з аграда, жица фиf. ,

з вањати , развикивати, ширити, пре­ решетка фи/. , обор арх. , брањеви­
носити (тас), лансирати (у јавност), на реШ., забран реШ. - уи: плот, зид
тру6ити фам., тамбурати фам .. фи/. е в. плот - уи. препрека
оглед м О експеримент, анализа, огранак м заступништво, експо­
опит, проба, тест, покус хрв. е рад зитура, филијала, представништво,
(научни/стручни),tпис, студија, при­ заступство, испостава, крак фи/., по­
лог, чланак, темат, трактат, есеј, текст, дружина реш., подружница хрв.
документ, састав, расправа, осврт, ограничен прид. в. глуп
407 ограничење I одаламит

ограничење с граница, мера силно, толико, изузетно, изванредно,

ограничити сврш. прел. О (пову­ немало, жестоко, ужасно, страшно,

ћи границу нечега) разграничити е добро фи!., прописно фам., гадно

(спречити ширење неке појаве) ло­ жар!., коџа ре!., до беса арх.
кализовати, омеђити @) (- некога, огртач м плашт, загртач - суж. ман­

свести домет нечијих активности) тил, кабаница, капут, 6алон-мантил,

сузити, спутати, скучити, лимитира­ балонац, кожух, мекинтош - ре!. опа­
ти - уи. омести клија, кожун, пелц, гуњац, мантл

огребан прид. искрзан, оштећен - огуглати сврш. непрел. (постати

уи:ударен,похабан неосетљив, индиферентан) отупети,
огрејати сврш. прел. загрејати, ожа­ огрезнути реШ. - уи. адаптирати се

рити, упећи, ожегнути, ожећи, упа­ огулити сврш. прел. О ољуштити,

лити, опржити, упржити згулити е фам. в. опљачкати

огрлица ж О ланац, ђердан, ниска, одабир м асортиман, селекција, из­
ланчић, колир ре!., коларин ре!., коље бор, пробирање, одабирање, бирање,
ре!., колар ре!., верижица ре!., баг ре!., опредељење, селектирање, пробир

канијела арх., овратник реШ., гривна одабирање с в. одабир

реШ., огрла реШ., овратњак реШ. 8 (за одабран прид. о (- за неку функ­
пса) поводац, оковратник, каиш, огр­ цију) изабран, биран е издвојен,
љак, колајна фам., литар реШ. пробран,сортиран,изабаран,квали­
огроман прид. грандиозан, безме­ тетан - уи. изузетан @) в. уважен 2.
ран,гигантски,голем,безграничан, одабрати сврш. прел. в. оДЛУЧити се
колосалан, џиновски, небодеран, одавно прил. о (пре много време­
монументалан, капиталан, енор­ на) давно, ономад, дуго, давно беше
ман, небосежан, дивовски, неизме­ е (и у то време) одувек, од давнина,
ран, импозантан, обилан, вртоглав, одвајкада, од памтивека, од искона,
горостасан, баснослован, грдан, још тада, и тада, од најранијег време­
надљудски, титански, мастодонски, на, одавна, откако је света и века изр.,
натчовечански, мамутски, велича­ одвајкаде ре!.
јан, раскошан фи!., страобалан фи!., одаја ж в. просторија 2.
велебан ре!., величак ре!., великачак одаламити сврш. прел. ошамарити,
ре!., вељачак ре!., великаран ре!., ударити, лупити, звизнути, ошинути,
исполинсi<и арх., великолепан реШ., клепити,мазнути,мунути,опаучити,
оријашки реШ. - уи: масиван, гло­ пљеснути, опендречити, одвалити,
мазан, прекомеран - уи. одличан 1., бупити, ребнути, депити, лупнути,
непорцењив, велик 2. љопити,чвргнути, бубнути, лоћнути,
огромно прил. О (нешто веома ве­ пукнути, млазнути, генути, кркнути,

лико) в. огроман е (чега има необич­ шљиснути, клепнути, млатнути, шик­

но много) неописиво, грдно, дозла­ нути, опајдарити, бребнути, жвајзну­

бога, невероватно, брдо, маса, море, ти, крнути, пљуснути, ритнути, ћу­
планина, обиље, камара, мали мили­ шнути, марнути, дрмнути, шукнути,

он, силесија, сва сила, река, чудо, нат­ акнути, чукнути, ошалапити фам.,
просечно, несхватљиво, итеколико, патосати фам., шљуснути фам., по­
врашки пуно, јако много, подоста, подити фам., патосирати фам. , шор-
одан I одвајати 408

нути фам. , рокнути фам.,ошајдари­ одбацити, оглушити се, не узети у об­

ти фам.,опандркнути фам., ћопити зир, игнорисати 8 (- нешто) одрећи
фам. - уи: развалити, распалити, тре­ се, захвалити се фиf.
снути - сл: грунути, звекнути одбојан ПРИД. о 6. антагонистички
одан ПРИД. привржен, лојала~, ве­ 8 6. неугодан
ран, нераздружив, поверљив, присан, одбојност ж о 6. несклоност 8 6.
предан, неодвојив,поуздан,коначан, непривлачност

од поверења, сигуран, верован арх. - одбранити сврш . прел . обезбеди­

уи: искрен, чврст, поштен, добар ти, осигурати, сачувати, спремити,

оданост ж верност, приврженост, заклонити, заштитити, сејвовати

лојалност, поверљивост, пожртвова­ жарf. суж.
ност, постојаност, непроменљивост, одбрањен ПРИД. 6. доказан
поузданост - уи: искреност, поштење
одважан ПРИД. храбар, неустрашив,
одати сврш. прел. издати, избрбља­ јуначки, смео, срчан, херојски, јуна­
ти се, пријавити, оцинкарити, отку­ чан, безазоран, нестрашљив, издр­
цати, разоткрити, потказати, прока­
жљив, непопустљив, врли, непоколе­

зати, обелоданити, открити, тужити, бљив, смион, лавовски фиf., љут фиf.,
рећи све, дојавити, одгонетнути, до­ дрзак фиf., дели арх. , лављег срца изр.
ставити, бити доушник, одати наме­ - уи: мушки фиf., насилан, борбен,
ре/планове, отићи предалеко фиf., витешки

затрчати се фиf. , залетети се фиf., одважност ж храброст, јунаштво,

пропевати жаРf., провалити жаРf.,
смелост, херојство, срчаност, кураж,
денунцирати форм., раскрити реШ. - неустрашивост, одлучност, херои­
уи . признати 2. зам, вратоломност, опевано јуна- .
одбацити сврш. прел. О (одаљити, штво, непоколебљивост, витештво,
бацивши од себе) уклонити, удаљити, присутност духа, смионост Хр6. - уи : '
одвојити, оделити, смакнути, стргну­ борбеност,одлучност
ти , искључити, изузети, издвојити, одвајање с раздвајање, требљење,
макнути, одстранити, изопштити,
чишћење, прочишћавање, пробира­
апстраховати 8 (- некога или нечији ње, филтрирање, бискање реј.
предлог) 6. одбити 1. одвајати несврш . прел. О (делити на
одбачен ПРИД. о изгнан, напуштен, комаде) комадати, делити, раздвајати,
избачен, искључен, презрен, екс­ рашчлањивати, откидати, разбијати,
комунициран, одгурнут, издвојен,
одељивати, двојити, разједињавати,
прогнан , остављен, одбијен, занема­
разграђивати, половити, уситњава­
рен , лансиран, неприхваћен, укло­
ти, растављати, тргати, преполовљи­
њен, елиминисан, неусвојен, у ћошку
вати, преламати, сепарирати, цепа­
изр . , шкартиран фам., ћошкиран
ти фиf., чехати реј., черечити фам.,
жарf., бачен у старо гвожђе изр. 8 6.
рашчеречивати фам. , јединити реШ.,
оборен
преполављати реШ. декомпоновати
одбијање с 6. опирање 1. суж., - сл: осамити, ЛУЧI1ТИ, резати 8
од.бијен ПРИД. 6. оборен (тражити између већег броја нечега)
одбити сврш. прел . О (- некога или одабирати, вршити избор, издвајати,
нечији предлог) изузети, искључити, селектова~и t!) (тражити нешто боље)
409 одвајкада I одеnо

пробирати, изабирати боље, одлучи­ ност, рогобатност, ужас, нескладност,

наказност, грдило, унакаженост, на­
вати се, опредељивати се

одвајкада прил. ексир. 6. одувек грда, грдобност, мајмунастост фам.,

грдьст фам., гадно ст арх.
одваnа ж жарf. 6. којештарија 3.
одrађати несврш . непрел. 6 . одлага­
одвеэивати несврш. прел.развези­
ти
вати, разрешавати, разузлавати, дре­
одrајати несврш. прел. васпитавати,
шити, распертлавати фиf., распетља­
подизати, дизати, подизати, отхра­
вати фиf.
њивати, хранити, формирати лич­
одвити се сврш . О одмотати се, раз­
ност, учити понашању, спремати за
вити се, отпетљати се, распетљати се
живот изр., постављати на ноге изр.,
8 6. одиграти се
давати хлеб у руке изр., изводити на
одводити несврш. прел. 6. водити 3.
пут изр., бринути се, неговати - уи.
одвојен ПрИД . О дискретан, сам,
социјализовази, образовати, циви­
осамљен, усамљен, засебан, посебан,
лизовати
неповезан, оделит, одељен, сепара­
одrоварајуl1и ПРИД. О 6 . погодан
тан, изолован, изолиран Хр6. 8 оде­
8 6. аналоган
љен, раздвојен, раздељен, растављен,
одrоварати несврш. непрел. О (да­
разједињен
вати одговоре) *8 пристајати, ле­
одвојено прил. посебно, засебно,
жати, погодовати, пријати, стајати,
понаособ, посебице, засебице
пасати фам., пасовати фам. , чучати
одвојеност ж 6. независност
жарf., конвенирати реШ. - уи. свиђа­
одвојити сврш. прел. О (удаљити ти се t!) (сносити одговорност) 6. га­
једно од другога) раздвојити, одели­
рантовати
ти, раставити, удаљити, распарити,
OAroBOp м фИГ. 6. реванш
разјединити, разложити 8 одмакну­
одrоворити сврш. прел. узврати­
ти, одаљити, померити t!) 6. одбаци-
ти, узвратити на питање, одвратити
ти
реШ.
одвратан пр ИД. (који изазива гађе­
OAroBopHoCT ж О (осећање обаве­
ње) гадан, огаван, накарадан, грдо­
зе свест о дужности) савест, душа 8
бан, ружан, наказан, језив, рогобатан,
(обавеза због могуће кривице) * - уи ..
унакажен, нагрђен, страшан, нес~ла­
гараы:ција
дан, ругобан, мајмунолик, одБОЈаН,
одrојити сврш. прел. подигнути, по­
грд, неатрактиван, недопадљив, . ру­
дићи, отхранити, васпитати, оспо­
жан као мајмун, непривлачан, маЈМУ­
собити, образовати, ишколовати,
наст,неукусан, незграпан,грдан
однеговати, дигнути, припремити за
одвратити сврш. прел. 6. онемогу­
живот изр., извести на пут uзр., по­
ћити
ставити на ноге изр.
одвратност ж грдност, огавност,
oArypHYТ ПрИД. 6. одбачен 1.
нагрђеност, грдоба, гадариј·а, ругоба,
одrурнути сврш . п~ел. 6 . гурнути
гнусоба, ружноћа, гнусност, гадост,
одебљање с 6. отеклина
накарадност, гроза, одбојност, недо­
падљивост, неатрактивност, грдноћа,
одеnити сврш. прел. 6. одбацити
незграпност, неукусност, непривлач- одеnо м 6. одећа
одељак I одnичник
одељак м в. претинац 1.
одељење с разред, одељак, сектор,
гр упа, скуп, скупина
одељивати несврш. прел . в. одва­
јати
одерати сврш. прел. фам . в. окори­
стити се
одеliа ж рубље, ношња, трикотажа,
тоалета, одело , гардероба, роба, перје
фам., крпице фам. , одора фам., прње
фам. - суж: преобука, пресвлака, но­
шња, хаљине арх.
одзвањати несврш . прел. и непрел.
О ирел. (звоњењем ширити вести)
в. оглашавати f:) неирел. фИf. (стално
или често призивати неки звук или
мисао у себи) одзвањавати, одјекива­
ти , разлегати се, звекетати, тутњити,
тутњати, бубњати, правити ехо, вра­
ћати се - уи. извирати З . , бучати 1.
одзвонити сврш . непрел . прел . О
неирел. в. одјекнути f:) ирел. (- неко­
ме) откуцао му је задњи час изр. - уи.
умрети
одиrнути сврш . прел. в. уздигнути
одиrрати се сврш. десити се, збити
се, догодити се , одвити се, развити се,
доћи до нечег, Зl'одити се
одиliи сврш . прел. в. уздигнути
одјавити сврш. прел. в. отказати
одједном прил. изненада, наједном,
наједанпут, нагло, само, тај час, нена­
дано, неочекивано, из чиста мира,
кадли, напречац, напрасно, уједан­
пут, одједанпут, мимо очекивања, из­
ненадно, без најаве, брзо, неслућено,
а оно, промптно , експромптно, преко
ноћи фИf., умах хрв., с неба па у ре­
бра изр.
одјекивати несврш. непрел . одзва­
њавати, јечати, разлегати се, тутњи­
ти , тутњати, бубњати, правити ехо,
враћати се - уи. бучати
410
одјекнути сврш. непрел . одзвонити,
јекнути, разлећи се, бубнути, напра­
вити ехо - уи . лупити, ударити
одnаrаnиwте м в. магацин 1.
одnаrати несврш. непрел . О (- неки
догађај за касније) одгађати, одуго­
влачити, отезати, растезати, затеза­
ти, развлачити, оклевати , остављати
за касније изр., гурати под тепих изр.
- уи. чекати f:) склањати, уклањати,
отклањати, избацивати, бацати, уда­
љавати, одстрањивати, елиминисати
одnазак м одлажење, напуштање,
одвајање, раздвајање, опроштај, раз­
лаз, разилажење, Довиђења
одnика ж ознака, атрибут, својство,
обележје, особина, диспозиција, при­
рода, карактеристика, квалитет, црта,
значајка, знак, белег фиf., осебујност
хрв., одличје - уи: способност, нарав
одnичан прид. изузетан , изврстан ,
вансеријски, ванредан, импресиван,
савршен, генијалан, врхунски , очара ­
вајући, особит, изванредан, посебан,
мајсторски, нестваран, сјајан, непо­
новљив, фасцинантан , оптималан,
боговски, фантастичан, неверова­
тан, феноменалан, врстан, ингени­
озан, бриљантан, као бог, истакнут,
јако добар, легендаран , предобар, бо­
гомдан, нема боље фам. , капиталан
фам., прва лига фам. , антологијски
фам., филаделфија фам., светска кла­
са фам. , боли глава фам., супер фам.,
нобл неиром., екстра жарf., страшан
жаРf. , невиђен жарf., жешћи жарf.,
до јаја жарf., крвав жарf., силан жарf.,
врх жарf., еминентан форм. , анти ка
арх. , ђенијалан арх., проминентан
реШ., ексквизитан реШ., бравурозан
реш., ексцелентан реШ., неверојатан
хрв. , изниман хрв. - уи: божанствен,
савршен, талентован, огроман
одnичник м в. угледник
 411 одлично I одметни

одnично прил. беспрекорно, из­ склон, накањен, приправан, резолу ­

врсно, савршено, изузетно, фено­ тан, здушан, загрејан фи!., у фазону

менално, оптимално, вансеријски, фам . ..... уи. одлучујући 1.
ванредно, особито, боговски, сјајно, одnучити сврш. (донети одлуку) в.
предобро, посебно, силно, фанта­ одлучити се

стично, изванредно, перфектно, им­ одnучити се сврш . (донети одлуку)

пресивно, бриљантно, без мане/за­ определити се, решити (се), изабра­
мерке, нема боље, као бог фам., прва ти, приклонити се, узети, одабрати,
лига фам., анти ка фам., филаделфија наканити се, намерити (се), приво­
фам., супер фам., лудо жар!., екстра лети се, закључити, децидирати реШ. ,

жар!., жешће жар!., жестоко жар!., избрати реШ., одбрати реш . , оптира­
врх жар!., боли глава жар!., проми­ тиреш.

нентно форм., еминентно форм., екс­ одnучност ж истрајност, дослед­

целентно реШ., бравурозно реШ. ност, непоколебљивост, упорност,
одnука ж О (резултат договора) непопустљивост, устрајност, истрај­

решење, закључак, умишљај, детер­ ност, решеност, сталност, постоја­

минација, намера, опредељење, про­ ност, неуморност, трајност, непре­

кидност, ревност, непрестаност,
мишљај f:) (оно што је неко намерио
да учини) намера, прохтев, воља, трајање, стабилност, издржљивост,
самоуверентост, тврдокорно ст, твр­
стремљење, настојање, тежња, ком­
бинација, жеља, амбиција, хтење, доћа фи!., жилавост фи!., чврстина

циљ, аспирација, замисао, примисао, фи!., окорелост фам. - уи: устаље­

план, интенција, наум, накана, теже­

ност, самопоуздање, храброст, тврдо­

ње, смерање, идеал, промишљај, пре­

главост, стрпљивост - сл: предвидљи­

вост, настављање
тензија, смер реШ., намисао реШ. @)
(решење власти) декрет, наредба, акт, одnучујуliи прид. в. пресудан
диктат, директива суж., уредба суж., одмазда ж освета, вендета, узврат,

пропис суж., закључак, налог суж.,

враћање истом мером, око за око, зуб
спис, резолуција суж., одредба суж., за зуб, мило за драго фам.
пресуда суж., едикт суж., решење одмакнутост ж в. одстојање
суж., проглас, верман, наређење, за­ одмарати се несврш . О не радити,

повед, упута, указ, ферман, напутак, мировати, излежавати се, почивати,

децизива реШ., диспозиција сШруч., пландовати фам., медитирати фам.

диспозитив сшруч. - уи: оглас, запо­ - уи. ленчарити, лежати, боловати f:)
вест, објава, закон, тачка, правило О (у спорту) паузирати , грејати клупу

в. избор 2. жарf. , сушити се жарf.

одnучан прид. О (чврст У одлукама) одмах прил. овог часа , овог трена,

одрешит, самоуверен, категоричан, сместа, моментално, врло брзо, док

непоколебљив, непопустљив, неумо- кажеш кекс изр. фам. - уи . хитно,

. љив, одважан, децидиран, сигуран, ускоро

одрешан реШ . f:) (који је одлучио да одмерено прил. (на одмерен начин)
нешто учини) решен, спреман, во­ в. уздржано

љан, кадар, ГОТОј1, рад, оран, при­ одметник м О отпадник, бегунац,

премљен, расположен, припреман, дисидент, контраш, апостат(а) - уи.
одметниwтво I одрастао 412

неверник, противник, опозиционар

ри, ако ћемо право, de facto, додуше,
8 в. пљачкаш @) в. дезертер
ако се право узме, све у свему, то јест,
одметниwтво с О бунтовништво, мора се признати, кад се све размо­
отпадништво, јереза, дисидентство, три,фактички,практички,фактично
буњење, склоност контрирањ)', скло­ фам., у бити хрв.
ност побуни, апостаза реШ., превера
одобравање с о в. одобрење 8 в.
реШ., апостазија реШ. - уи: противље­ пљескање ~ в. овлашћење
ње, устанак 8 в. разбојништво @) в.
одобравати несврш . непрел . в.
пребег 2.
пљескати
одмицање с в. побољшање 1.
одобрен прид. в. легалан
одмор м О одсуство, ферије, рас­
одобрење с пристанак, сагласност,
пуст, викенд, излет, допуст, ладање
допуштење, прихватање, одобрава­
ре!. , ваканција ре!., ластинак ре!. -
ње, слагање, пристајање, акцепт фи!.,
суж: летовање, зимовање 8 починак,
зелено светло фам., апробација реШ.,
отпочинак, окрепа, почивка, одушак,
акорд реШ., агреман реШ., сугласност
релаксација, предах фам., хибернаци­
хрв. -уи:уговор,договор
ја жар!., чил жар!., ремонт жар!. , реа­
нимација жар!., одахнуће реШ. @) в. одобрити сврш. прел. О допусти­
цезура О в. пауза ти, дозволити, сложити се, приста­

ти, аминовати, прихватити, пустити,

одморан прид . испаван, наспаван,
дати слободу, благословити, изаћи у
свеж, освежен, окрепљен, релакси­
сусрет, дати, пустити, легализовати,
ран - уи. живахан
аминати ре!. 8 в. овластити
одмотати се сврш. одвити се, раз­
вити се, отпетљати се, распетљати се
одојче с в. новорођенче

однеrовати сврш. прел . в. одгојити

одоnевање с в. опирање 1.
однети сврш. прел. О понети, отпре­ одољен м бот. (лат. Vаlеriапа offici-

мити, уручити, допремити 8 фам. в. nalis) ре!: одолен, мацина трава, вале­
украс ти ријана, одоленак, долин, дољен

однос м веза, релација, слагање, ко­ одрадити сврш. прел. О (нешто

респондеција, блискост, корелација, овлаш, лоше урадити) одратити,

паралелно ст, додир, повезаност, јед­ смандрљати, смуљати, збрљати, скле­

накост, сродство, сродност, корела­ пати, смућкати, спетљати, спрчкати,

тивност, истоветност, наликост, на­
ликовање, кохеренција, подједнакост,
међуоднос, узајамност, спојеност, ин­
теракција, суоднос, зависност, суод­
носност, хомогеност, спојивост, веза­
ност, сраслост, упоредивост, здруже­
ност, унија, вежа ре!., подобност арх.,
нексус сшруч., успоредивост хрв., су­
кладност хрв. - уи: импликација, до­
датак, сагласност, комбинација, при­
исфушерисати жар!. 8 в. завршити
одрапити сврш. прел. О фам. окра­
сти, опљачкати, покрасти, оробити,
попљачкати, опустошити, похарати,
похарачити, очерупати фи!., ољушти­
ти фи!., острићи ре!., оперушати ре!.,
опељешити фам., олиндрати жар!.,
одрати жар!., олешити жар!., опле­
нити арх., оштетити еуф. 8 фам. в.
украсти

јатељство, објашњење, сличност

одрастао прид . велик; самосталан,
односно прил . заправо, ипак, у ства- пунолетан, стасао, сазрео, зрео, оса-
413 одрасти I одступа

мостаљен, дозрео, потентан, развијен одрпанац м О дроњавац, прњавац,

одрасти сврш. непрел. в. порасти крпар, ритавац, дроњавко, клошар,

1. и 2. подеранац, дроњо, похабанац, пр­

одред м в. формација 1. љавко, похабанко, немарник, штра­
одредба ж о в. правило 8 в. од­ цун ре!., штрацо ре!., ападрапа фам.,

лука 3. шлампавко фам., шлампа фам.,

одредиwте с адреса, дестинација, штрокавац фам., офуцанко фам. , ва­

крај, одредишно место, место шљивац ио!., мизерија ио!. - уи: про­
палица, просјак 8 в. сиромах 1. т уи.
одређен прид. О детаљан, дефини­
просјак
сан, јасан, прецизан, несумњив, об­
јашњен, подробан, домишљен, уста­ одрпанко м в. сиромах 1.
новљеН,недвосмислеН,експлицитан,
. одсад прил. в. убудуће

детерминисан, поуздан, децидиран, одседати несврш . непрел . боравити,

утврђен, тачно утврђен - уи. изражен бити смештен, пребивати, обитавати,
3. 8в. неки становати, налазити се, бивати, про­

одређивање с в. обележавање водити време, стојати ре!., опстојати

одрезати сврш. прел . в. одсећи реШ., бавити се реШ., бавити реШ.

одремати сврш. непрел. дремнути,

одсеliи сврш. прел . одстранити,
спавнути, поспавати, дремуцнути,
уклонити, исећи, одрезати, ампути­

отпочинути, откунтати жар!., отчма­

рати, срезати, срубити, расећи, пот­
кратити, скратити, скресати фам.,
вати жар!.
отфикарити фам.
одреliи се сврш. одбити, захвали­
одскора прил. БДСКОРО, однекидан,
ти фи!.
однедаВНО,однедавна
одреwит прид. О в. предузимљив
одскочница ж в. скакаоница
8 в. одлучан 1.
одрицање с О в. уздржавање 8 в.
одстојање с раздаљина, даљина,
одмакнутост, размакнутост, размак,
жртвовање
распон, удаљеност, релација, про­
одрицати несврш. прел. в. порицати
стор, даљ, дистанца, растојање, дис­
одрон м одроњавање, абразија
танцираност, одмак, растој, интер­
сшруч.
вал, далечина, средокраћа ре!. , протег
одрпан прид. О похабан, матор,
ре!., метража фам., далеч реШ .
ислужен, оматорео, пропао, изно­
одстранити сврш. прел. в. одбацити
шен, искрзан, издеран, преживео, бе­
одстрањивање с в. сакаћење
дан, устајао, времешан, излизан, без­
одстрањивати несврш. прел. в.
вредан, истрошен, рабатан, трошан,
уклањати
кржљав, отрцан, крзав, подеран, из­

употребљаван, изједен, ритав, поце­ одстреnити сврш. прел. в. убити

пан, ништаван, оскудан, раздрндан ОДСТУ" м абдикација, захвала, одсту­
фам., разјебан нар., овештао арх., из­ пање, оставка, повлачење, силазак (с
вештао арх., оклепан арх., пртен ре!., престола), демисија, одрекнуће, од­
прњав ре!., роњкаст ре!., потлеушан рицање (од престола), одступница
ре!., дерутан ре!. 8 в. неуредан т уи: одступање с О в. одступ 8 поре­
прљав мећеност, нерегуларност, аномалија,
одступити I одушевљен 414

девијација, застрањење, скретање, кати, одскакати, разликовати се

алтерација, девијација од путање/ одужење с в. реванш 3.

обичаја, отклон, варијација, абераци­
одуживање с О в . плаћање @ в. ре­
ја, одмицање @) В. недостатак 1. е В. ванш 3.
повлачење 1.
одуживати се несврш. в. плаћати
одступити сврш . непрел . О повући
одузет прид. О (који не може да се
се, абдицирати, дати оставку, одрећи
креће) узет, парализован, инвалидан,
се од престола, повући се с (владар­
дефектан - уи. ћопав @ преузет, узет,
ског) положаја@ одјавити се, повући
заплењен - уи. украден
се, попустити, одустати
одузети сврш. прел . О в. узети @ в.
одсудан прид. В. пресудан
украсти @) в. окупирати
одсутан прид . О (који није прису­
одузимање с О пленидба, запле­
тан) неприсутан,изостао,неназочан
на , одузимање имовине, оврха арх.,
хрв., изочан хрв. @ (- духом) изгу­
рубачина арх., секвестрација иравн. ,
бљен, неприбран, расејан, несређен,
извршење иравн. @ в. окупација
растресен, одлутао, замишљен, по­

несен, несабран, непажљив, у обла­

одупирање с в. опирање 1.
цима, неконцентрисан, деконцен­
одустати сврш. прел. оставити, запо­

трисан, дезоријентисан, растројен, ставити, дићи руке uзр., занемарити,

сметен, погубљен фам., као да је пао напустити, запустити, обуставити,

с неба uзр. прекинути, оставити се нечега, пре­

стати (с нечим), ићи даље, ставити

одувек прил . (и у то време) одавна,
од давнина, од памтивека, од иско на,
на страну, бацити у страну, баталити

још тада, и тада, од најранијег време­ фам., рашчистити (с нечим) фам.

на, откако је света и века, одвајкаде одуховаљавање с в. анимација

ексUр. реј., одвајкада ексир. одушак м в. одмор 2.

одуrовnачење с (добијање на одуwевити сврш. прел. (учинити
времену) оклевање, развлачење, за­ неког одушевљеним) занети, усхи­
тез~ње, колебање, премишљање, нећ­ тити,егзалтирати,омамити,обори­
кање, накањивање, скањивање - уи. ти с ногу uзр., раздушевити фам.,
неодлучност 1., устручавање купити жаРf., напалити жарf. - уи .

одуrовnачити несврш. непрел . од­ обрадовати

лагати, одгађати, отезати, растезати, одуwевити се сврш . О (бити оду­
затезати,развлачити, оклевати, оста­ шевљен) занети се, усхитити се, ег­
вљати за касније uзр., гурати под те­ залтирати се, примити се фам., отка­
пих uзр. - уи. чекати чити жаРf., одлепити жарf., откинути

одударање с в. противност жарf. @ (осетити радост због неког

одударати несврш. разликовати се,
диференцирати се, распознавати се,
издвајати се, истицати се, дистонира­
ТИ,одскакати, искакати, штрчати
одударати несврш. непрел. (разли­
ковати се нечим од осталих) издваја­
или нечег) в. обрадовати се
одуwевљавати се несврш. О (би­
ти одушевљен неком идејом) зано­
сити се, загревати се, усхићивати се,
примати се фам., палити се жарf., ло­
жити се жарf.

ти се, истицати се, одвајати се, иска- одушевљен прид . усхићен, очаран,
415 одушевљење оканити с I

задивљен, импресиониран, раздра­ озбиљан прид. О в. сталожен @

ган, ентузијастичан, пасиониран, за­ в. важан @) (пун опасности) тежак,
несен, полетан, егзалтиран, понесен, озбиљан, зајебан нар. е в. прави 0
френетичан, узбуђен, омамљен, за­ (без израза веселости) без смеха 0 (о
грејан фам. болестима и слично) бениган, зло­
одушевљење с О усхићеност, слутан,зао,опасан

очараност, задивљеност, импреси­ 0званичити сврш. прел. в. овласти­

онираност, раздрагано ст, занос, ег­ ти

залтираност, полетност, понесеност, оздравити несврш . прел. (престаја­

френетичност, узбуђеност, патос @ в. ти бити болестан) прездравити, из­
обожавање @) в. ватреност лечити се, преболети, устати из кре­
ожаnоw);ен прид. в. несрећан вета

ожаnоw);еност ж в. жалост оздрављати несврш. прел. О в. ле­

ожарити сврш. прел. (јако orрејати) чити @ (престајати бити болестан)

упећи, упалити, ожегнути, ожећи, прездрављивати - уи. оздравити

опржити, упржити озебао прид. смрзнут, мразовит,

оживети сврш. непрел . прел. О не­ промрзнут

ирел. в. васкрснути @ирел. в. аними­ 0зnовољен прид . в. н~задовољан

рати 2. озnојеђеност ж О в. разјареност

оживљавање с О в. васкрснуће е в. опирање 1.
е в . анимација 0знака жО атрибут, својство; одли­
оживотворење с в . реализација ка, обележје, особина, диспозиција,
оживотворити сврш . прел . в. природа, карактеристика, квалитет,

остварити белег; црта, значајка, знак, осебуј­

озаконити сврш. прел. в. овластити ност, одличје - уи: способност, нарав

@в. обележје 1.... уи. алегорија 2.
озакоњење с в. овлашћење
0значавање с в. обележавање
озарен прид. оптимистичан, радо­
0значен прид. О истакнут, одре­
стан, срећан, насмејан, расположен,
весео, лаган, неоптерећујући, раз­ ђен, наглашен, испупчен, подвучен,

игран, распеван, занесен, живахан,

обележен, истурен, детерминисан @
чи о, раздраган, блажен, полетан, ве­ фUf. (најчешће политички обележен)
дар, обрадован, задовољан, _ крепак, обележен, одређен, детерминисан,

лепршав, допадљив, младалачки,

етикетиран фu!., жигосан фu!. , коло­

разгаљен, оран, добре вс-ље, виталан, рисанреш.

жовијалан 0значеност ж в. обележеност

озареност ж в. радост 1. ој узв. в. хеј

озарити сврш. прел. развеселити, ојадити сврш. прел . в. разорити
усрећити, обрадовати, разведрити, ојађен прид. в. несрећан
развеселити, раздрагати, увеселити, ојачање с в. арматура
пријатно изненадити ока нити се сврш . манути се, оста­

озарити се сврш. (постати радо­ вити, занемарити, одустати, прене­

стан због некога или нечег) в. обра­ брегнути, изоставити, напустити,

довати се мимоићи, игнорисати, проћи се,
оквир I окnеветати 416

потиснути, запустити, обуставити, окnевати несврш. непрел. О одла­

отргнути се (од нечега/некога), зао­ гати, одуговлачити, одгађати, отеза­
бићи, прећи преко нечега, окренути ти, растезати, затезати, развлачити,

леђа, престати марити, клонити се, остављати за касније изр., гурати под
одрећи се, избити из главе, прекину­ тепих изр. - уи. чекати 8 8. колеба­
ти, одбацити, оставити се чега, осло­ ти се

бодити се, престати (с нечим), ићи окnеветати сврш. прел (лажно оп­
даље, маргинализовати, ставити на
тужити) оптужити, оцрнити, на­
страну, запоставити, затворити очи,
ружити, опањкати, набедити, озло­
отрести се, бацити у страну, батали­ гласити, облатити, олајати, обешча­
ти фам., рашчистити (с нечим)фам., стити, осрамотити, дискредитовати,

елиминисати жарf. деградирати, дифамирати, напасти,

оквир м 8. домет 1. отрачати, подметнути, омаловажити,

океан м (велики водени простор из­ извикати, проказати, срозати, запр­

међу континената) * љати фиf., попљувати фиf., означити

окnаrија ж ваљало, облић, развијач, фи!., натоварити фам., потворити,
ваљушка реј. пришити/приписати (неком нешто),

окnевање с 8. одуговлачење назунтати/припетати (неком нешто)

Океани, мора и задиви

Атлански океан Галилејско море Лаптевско море

Индијски океан Гвинејски залив Лигурско море
Јужни океан Гренландско море Мексички залив
Северни ледени океан Егејско море Миртунско море
(Арктички океан) Жуто море Мраморно море
Тихи океан (Пацифик) Залив Беибу Мртво море
Залив Карпентарија Омански залив
Аденски залив Залив св. Винсент Охотско море
Азовско море Залив Св. Лоренц Персијски залив
Аљаски залив Залив Сидра Росовоморе
Амундсенов залив Залив Спенсер Салтонско море
Андаманско море Ирскоморе Саргашко море
Аралско море Источнокинеско море Северно ледено море
Арапско море Источносибирско море Северно море
Арафурско море Јаванско море Средоземно море
Балтичко море Јадранско море Сулуско море
Бандско море Јамесов залив Тајландски залив
Барентсово море Јапанско море Тасманово море
Бафинов залив Јонскоморе Тиморско море
Бен галски залив Јужнокинеско море Тиренско море
Берингово море Карипско море Филипинско море
Бискајски залив Карско море Флореско море
Бјуфортово море Каспијско море Хадсонов залив
Ботнијски залив Келтско море Целебеско море
Бохајско море Корално море Црвено море
Бохолско море Кортезово море Црно море
Веделово море (Калифорнијски залив) Чукотско море
Велики аустралијски залив Кретско море
417 I
окnепан окретањ

Хр8., изнети на зао глас изр., бацити се окоnо прил. О (по околини) око, на­
каменом изр., бацити сену изр., баци­ около, унаоколо, свуда около, посву­

ти љагу изр., обедити Хр8., опасти реј. да, свуда, гдегод, свукуд, на све стра­

окnепан прид. 8. похабан 1. не 8 (заобилазним путем) унаоколо,

окно с 8. прозор
заобилазно

око' С О (орган вида) окце geM., ока­ окомит прид. стрм, низбрдан, узбр­
. дан, стрменит
шце geM., очи мн. 8 фиf. 8. надзор
@) фиf. (имати добро -) осећај, запа­ окончати сврш. прел. 8. завршити

жање @) (језеро ледничког порекла) окористити се сврш. искористити,

језеро, горско око истрошити, злоупотребити, израби­

око' прил. О 8. около 1. 8 8. отпри­ ти, извући корист, употребити, ухва­

лике 1. тити час, искамчити, исцедити фам.,

оглобити фам., одерати фам.,огули­
окови м мн. ланци, букагије, лисице,
ти фам., послужити се фам., зајебати
вериге, узе, негве, лисичине, синџи­
нар., зезнути жар!., извозати жар!.,
ри, крдена реј., комостра фам.
упорабити Хр8.
оковратник м 8. огрлица 2.
окрасти сврш. прел. О опљачкати,
окоnина ж О окружење, рејон, сре­
покрасти,оробити,попљачкати,опу­
дина, подручје, зона, терен, миље,
стошити, похарати, похарачити, оче­
простор, регија, крај, област, предео,
рупати фи!., ољуштити фи!., острићи
сектор, територија, локалитет, место,
ре!., оперушати ре!., опељешити фам.,
амбијент, окружје Хр8. 8 8. близина
одрапити фам., олиндрати жар!.,
@) 8. комшилук
одрати жар!., олешити жарf., оплени­
окоnиw м 8. предео ти арх., оштетити еуф.8 8. украсти
окоnиwање с О (померање с глав­ окренути сврш. прел. обрнути, из­
ног пута) заокретање, странпуче­ врнути,преокренути

ње, хватање кривине, заобилажење, окрепа ж 8. одмор 2.

скретање 8 фиf. (избегавање теме)
окретан прид. О вешт, спретан, ви­
скретање, врдање, врдуцкање, вађе­
чан, верзиран, сналажљив, умешан,
ње, лавирање, изговарање, изврдава­
стручан, способан, професионалан,
ње, шеврдање, шарање, врлудање
испрактикован, усавршен, извежбан,
окоnиwати с О (померати се с глав­ дорастао, извештен, истрениран, мај­
ног пута) заокретати, странпучити, сториски, уходан, обучен, квалифи­
заобилазити, скретати, хватати кри­ кован, довитљив, зналачки, увежбан,
вину фам. 8 фи!. (избегавати тему) упућен, виртуозан,рутиниран, лако­
скретати, врдати, врдуцкати, вадити рук, прекаљен, кадар, промућуран,
се, лавирати, изговарати се, изврда­ чиграст, видраст фам., виспрен реШ.
~ати се, шеврдати, шарати, врлудати - уи: брз, еластичан, проверен, нада­

окоnност ж ситуација, прилика, рен, гибак - сл: навикнут, учинковит,

елемент, аспект, чинилац, тачка, мо­ упознат, хитар, искусан 8 8. предузи­

менат, услов, чињеница, фактор, ком­ мљив @) 8. живахан 2.... уи. добро­
понента, ствар, детерминанта, чини­ држећи -
тељ, момент, димензија, страна, чим­ окретање с ротација, врћење, завр­
беник Хр8. - уи. расположење тање, завртај, обртање, окретај
окретати I окрутност 418

окретати несврш. прел. О в. витла­ стенаст, јагодаст, жиролик, јабучаст,

ти 1. @ в. вртети т уи. преправљати, крушкаст, зрнаст, крушколик

кривити окружење с О рејон, средина, око­

окретати се несврш. в. мешко­ лина, подручје, зона, терен, миље,
љити се простор, регија, крај, област, предео,
окретност ж знање, извежбаност, сектор, територија, окружје хрв. @ в.
компетентност, стручност, спрет­ комшилук т уи. домен

ност, умеће, способност, вештина, окрунити се сврш. в. победити 2.

верзираност, умешност, вичност, окрутан прид. бруталан, безобзиран,
рутина, мудрост, дораслост, мајстор­ безосећајан, груб, суров, бездушан,
ство, искуство, увежбаност, иску­ немилосрдан, нељудски, насилнички,

сност, упућеност, навика, мајсторија, нечовечан, неемотиван, горопадан,

рутинираност, обученост, уметност, дивљи, варварски, дивљачки, злочи­

квалификација, пракса, усаврше­ начки, немилостан, немилостив, сади­

ност, уходаност, позваност, умење, стички, оштар, агресиван, крвнички,

компетенција, студиозност, квали­ анималан, неумољив, свиреп, зверски,

фикованост, умност, техника, наука нехуман, грозан, насилан, силовит,

фи!., занат фам.., кликер фам.., акри­ хладан, без срца, тврда срца, неусли­
бија реШ., умедба реШ. - уи: учинак, шљив, несажаљив, безмилостан, бес­
разумевање, даровитост, дар, образо­ поштедан, помаман, хладнокрван, жи­

ваност, надареност - сл: познавање,

вотињски фи!., камен фи!., брахијалан
сналажљивост, упознатост
фи!. реш., крволочан ексир., убилачки
окрзнут прид . лупнут, начет, напу­ ексир., пакленски реШ., несмиљен реШ.,
као,ударен,оштећен заторан реШ., неосећајан реШ., богомр­
окривити сврш. прел. осудити, оп­ зак реШ., бешћутљив реШ., рабијатан
тужити, набедити, извикати, дискре­ реШ., бешћутан хрв., барбарски хрв. -
дитовати, оптеретити, оклеветати, уи: равнодушан 1., неугодан, страшан,
покривити, бацити се кг.меном на зао,сиров,одвратан

кога, бацити кривицу, подићиопту­ окрутник м в. насилник

жбу, навалити, жигосати фи!., назун­ окрутност ж О принуда, суровост,
тати ре!., пришити фам.., натоварити тлачење, немилосрдно ст, набуситост,
фам.., обузрочити арх., отписати (пи­ жестина, насиље, мучење, нечове­
смено оптужити)реШ., дифамирати
штво (насиље над становништвом),
реШ., обедити реШ. - уи: вређати, пот­ угњетавање, крвништво, нападност,
казати, напасти
силовитост, присиљавање, немилост,
окрњаКмОв. крхотина@в. парче 1. нехуманост, нељудскост, поробљива­
окрњити сврш. прел. в. разорити ње, виоленција, насилништво, бру­
oKpyr м в. комшилук талност, грубијанство, неумољивост,
oKpyrnacT прид. кружан, ЈаЈОЛИК, злостављање, злочинство, подјарм­
обао, заокругљен, елипсаст, трбу­ љивање, присила, несмиљеност, ди­

шаст, заобљен, овалан, елиптичан, вљаштво, силништво, силеџијство,

округао, лоптаст, јајаст, тикваст, за­ примена силе, зулум, погром суж. -
окружен, ваљкаст, кугласт, мехураст, уи: злочин, разбојништво, сила, агре­
ваљушкаст, бундеваст, бачваст, пр- сија, грубост @ в. силовито ст 1.
419 oKpwaj I омаnоважават

oKpwaj м в. свађа окупљање с в. нагодба 1.

октопод м в. хоботница окусити сврш . прел . в. мезетити 1.
октроисати несврш. прел. в. наме­ оnајавати несврш. прел . в. оговарати
тати опак прид . в. лак

окука ж в. облина оnакwање с О побољшање @ рас­

окукаст прид. в. кривудав терећење, умирење 8) в. подршка 1.
окуnтан прид. тајанствен, магијски, оnиндрати сврш . прел. жар!. в.

волшебан, натприродан, загонетан, окрасти 1.

необјашњив, враџбински, мистичан, onow м (људи који изазивају гађе­
чаробњачки, мађијски, тајновит, вра­ ње) поганија, клика, шљам , жгади ­
чарски, обавијен велом тајни, вило­ ја, гадија, гамад, банда, отпад, багра,
ван, мистериозан, мутан, опскуран, пропали це, гадови, полусвет, подла­

фантастичан, вилови~ наднараван, ци, подземље, клан, клатеж, котерија,

вилен мафија фи!., бараберија ре!. , лацма­

окуnтизам м О магија, чаробња­ нија ре!., фаланга фам..,талor фам..,
штво, чаробништво, магика @ в. ми­ багажа фам.., фукара нар., од зла оца

стика т уи. чарање 1. а од горе мајке изр.

окуnтиста м чаробњак, маг, врач, оnуја ж бура, непогода, невреме, не­

езотеричар, мистик, духовњак, езо­ вера ре!., штурм ре!.

терик, гностик, духовник, жрец, ма­ оnупина ж О в. крнтија @ фам.. в.

гичар, учитељ магијских вештина, маторац 8) фам.. в. бабускара
чаробник, волшебник ио!. - суж: ша­ оnупине ж мн. в. крхотине

ман, кабалиста- уи: пророк, свеште­ омаrијан прид. в. зачаран

ник - сл: учењак, мислилац омаnен прид. в. неприметан 1.
окупација ж анексија, припајање, омаnоважавање с О в. нехајност
одузимање, освајање, освојење, при­ @в. пorрда
кључење, заузимање, спајање, запо­ омаnоважавати несврш. прел . О
седање, припојење, запоседнуће, од­ потцењивати , багателизовати, пре­
узимање територија, заузеће, узеће зирати, ниподаштавати, умањива ­
реШ., присаједињење реШ. ти нечију вредност, обезвређивати,
окупиран прид. О (о територији) оспоравати, багателизирати , гледати.
запоседнут, заузет, припојен, при ­ преко рамена, багателисати, гледа­
својен, присаједињен, анексиран @ ти с висине, одрицати вредност, по­
фи!. в. (о човеку) в. заузет ступати с висине, обесцењивати @
окупирати сврш. прел. анектира­ понижавати, брукати, деградирати,
ти, запосести, посести, присвојити, ружити, кињити, срамотити, дирати,

заузети, анектовати, припојити, од­ нападати, нагрђивати, обезвређива­

узети, спојити, обузети, освојити, ти, кудити, оцрњивати, потцењива­
запоседнути, запремити, дохватити, ти, повређивати, грдити, профани­
насилно прикључити, присаједини­ рати, псовати, наруживати, срозава­

ти, узети фам.. ти, кривити, уједати некога за срце,

окynирати се сврш . несврш. О сврш. в. бацати љагу, прљати (нечије име),

ангажовати се 1. @несврш. в. бавити се бешчастити, засипати кога грдња-
омама I онемоrуl1ити 420

ма, индигнирати, задавати/наносити пон фам. - сл: огрешење, неспоразум,

бол, дискредитовати, теретити, ује­ грех в В. недостатак 1.
дати (кога) за срце, корити, наносити омекwати сврш . прел. (постати
увр ед~потресати,понизивати,осути
мекши) смекшати, размекшати, оп у­
паљбу на кога, гадити , викати, отво­ стити

рити/осути паљбу на кога, пљувати у омести сврш. прел . спречити, оне­

лице, вређати фи!., сахрањивати (не­
могућити, спутати, скучити, везати
кога) фи!., блатити фи!., каљати фи!.,
фи!., везати руке изр., зауздати фи!. -
убијати фи!., пљувати фи!., пањка­ уи. ограничити 3.
ти фам., опањкавати фам., ледирати
ометати несврш. прел . спречавати,
фам. реШ. , олајавати фам., рањавати
онемогућавати, бранити, спутавати,
ексир., обеђивати реш., хулити реШ.,
скучавати
бацати дрвље и камење на кога изр. -
омисnити сврш . прел. В. снаћи се 1.
уи: презирати, трачарити, узнемири­
омnадина ж младеж, тинејџери,
вати, исмевати - сл: скрнавити, кри­
млада генерација, млади, пуберте­
тиковати, озлеђивати, мрзети
тлија, адолесценти, млађарија, омла­
омама ж б. непробуђеност
динци/омладинке, младост, млади
омамити сврш. прел . О (довести у
нараштај фарм., подмладак фарм. -
стање опијености) опити, ошамути­
уи: девојка, младић
ти в В. одушевити в В. завести
омоrуl1авати сврш . прел . (пружати
омамљен прид. В. зачаран
могућност) приуштати, одобравати ,
омамљив прид . (који доводи у ста­
допуштати, легализовати, давати до­
ње омамљености) опојан, омаман,
звољавати
мамљив, заносан
омоrуl1ити сврш. прел. О (пружити
оман м бот. (лат. Inula helenium) ре!: могућност) приуштити, учинити, на­
бели оман, питоми оман, алајт, алант,
местити, сместити в В. одобрити
аман, амановина, вели корен, вели­
оморика ж бот. (лат. Рјсеа omorika)
ка трава, велики корен, велико зеље,
ре!: фрења, омара, омарика
веље зеље, воман, девесиље, ивањско
оморина ж В. топлота
зеље, ињула, кравски корјен, лепух,
омот м О 8. налепница в 8. коверта
обратица, обратиш, овлика, овнак,
в В. паковање
овника, оман грми ка, оманика, ома­

нов корен, тусти корен омражен прид. В. неугодан

оматорео прид. О В. стар вв. поха­ омрwавети несврш . непрел. В . смр­

бан 1. шати

омашај м В. омашка 1. омча ж чвор, клупко, сплет, петља,

преплет, заплет, очица ре!., гука ре!. ,

омашка ж О испад, грешка, несмо­
треност, омашај, забуна, промашај, шепут ре!., узао ре!., смотак ре!.

заблуда, лапсус, глупост, погрешка, онамо прил. тамо

превид, пропуст, поклизнуће, погре­ онда прил. В. значи

шан корак, лоша замисао/идеја, лош онемоrуl1ити сврш. прел . зауста­

поступак, погрешан потез, лош/не­ вити, спречити, спутати, осујетити,
правилан поступак, бисер иран. жар!., сузбити, омести, одбити, ограничи­
кикс фам., гаф фам., фелер фам., жи- ти, отежати, завевати, пореметити,
421 онемоl1аnостlопипљив

превенирати, ускратити, попречити, пресмион, тегобан, неизвестан, густ

предусрести, затомити, задржати, за­ фи!., ђавољи фи!, зајебан нар .- уи. не­
кочити, препречити, предухитрити, промишљен вв . жесток 1. в (о боле­
претећи, запречити, замрсити, по­ стима и слично) бениган, злослутан,
тиснути, предупредити, не допусти­ зао, злокобан, озБИЈран - уи. погубан
ти, стати на пут, сасећи фи!., не дати опасач м В. појас
фам., уставити фам., скучити реШ., опаска ж В. напомена

уз бити реШ. поколебати суж. - уи: за­ оперисати несврш . прел. служити

бранити се, употребљавати, управљати, ру­

онемоl1аnост ж в. болећивост 1. ководити, руковати, баратати, мане­
онемоl1ао прид (исцрпљен боле­ врисати, поступати, газдовати, мани­

пули сати, водити, деловати, владати

шћу) в. оронуо
онемоl1ати сврш. непрел. (изгуби­ (нечим), разумети се (у нешто), го­

ти снагу, моћ) малаксати, уморити

сподарити фи!., крмарити фи!., кор­
миларити фи!. - сл: умети, знати
се, изнемоћи, клонути, колабирати,
опет прил. поново, изнова, наново,
колапсирати, калирати, ослабити,
испочетка, као и пре, све из поче-rка,
истрошити се, посустати, исцрпсти

се,балдисати, оронути, здвојити, по­ још једном, по други пут, хајд Јо'во
наново изр., испонова реШ., изновице
срнути, липсати фам., рикнути фам,
реШ., снова реШ., опетовано хрв., по­
грохнути арх.
новнохрв.
ономад прил. О в. недавно в в. дав­
опеl1и сврш. прел. ошурити
но

оностран прид. в. натприродан 1. опијат м 8. наркотик

опијати се несврш . алкохолисати се,
опадати несврш. непрел. (губити ја­
пити, цугати, напијати се, банчити,
чину, интензитет) в. слабити 1.
цевчити, локати, ударати (по пићу)
опажати несврш. прел. в. уочавати
фам., дудучити фам., тући (по пићу)
опаэити сврш. прел. угледати, виде­
фам. , разваљивати се фам., унеређи­
ти, запазити, напипати,уочити, спа­
вати се фам., шљокати фам., шљема­
зити, разабрати, открити, снимити
ти фам., разбијати се (од пића)фам.,
фам., уловити оком фам., ошмекати
циркати жар!., лешити се жар!. - уи.
жар!., извалити жар!.
веселити се 2.
опак прид. О в. окрутан в в. непо­
опијеност ж О в. разјареност в в.
штен 1. острашћеност
опакост ж О непоштење, покваре­
опипљив прид. видљив, очигледан,
ност, неморал, покварењаштво, ло­
нескривен, очевидан, истакнут, ви­
повлук суж., нечасност, лупештво, зибилан, проминентан, еклатантан,
нискост, хуљство, опачина в в. зло­ осетан, очит, приметан, упадљив,
намерност в в. пакост 1. уочљив, маркантан, конкретан, еви­
опањкавати несврш. прел. О в . ого­ дентан, несумњив, јасан, означен,
варати в фам. в. омаловажавати 2. обележен, запажљив, флагрантан, за­
опањкивач м в. оговарач метан, заметљив, приметљив, видан,

опасан прид. О вратоломан, погибе­ недвојбен, материјалан, опажљив,

љан,ризичан, несигуран,рИСКантан, остентативан реШ., зоран хрв. - сл:

опирање I опортуниста 422

схв атљив, прису т ан, упечатљив оповргавати несврш . прел. неги­

опирање с О протестовање, про­ рати, порицати, одбијати, одрицати,

тив љење, супротстављање, буње­ нијекати хрв. '
њ е , отпор, неслагање, негодовање, OnOBprHYТ прид. оборен, оспорен ,
н епокорност, одолевање, огорче­ побијен, демантован, одбачен, неги­
ност, горчина, жаљење, пригова­ ран, одбијен, занијекан хрв.
р а ње, бунт, бунтовништво, гунђа­ опозвати сврш . прел. в. отказати
ње, суопротстављење, резистен­
опозив' м поништење, укидање,
ција, јадање, опрека, немирење,
раскид, повлачење, развргнуће, по ­
о з лојеђеност, одупирање, огорче­
ништавање, укинуће, обустављање,
њ е, побуна, револт, протест, не­
опозивање, аброгација иравн., пони­
задовољство, одбијање, приговор,
штај хрв.
противделовање , противсловље­
ОПОЗИВ2 прид . поништив, оборив,
ње, оспоравање, бура фи!., повика
обеснажив
peiй., ресантиман хрв., просведо­
опозит м антоним, протузначница
вање хрв. , противштина хрв. - уи :
хрв. , супротница хрв.
буна, опозиција, пркос, пркошење
@ в . непослушност опозиција ж О опрека, опорба
хрв. @ в. противност 'f' уи. опирање
опирати се несврш. непрел. в. про­

тивити се
опис м в . испитивање
описан прид. (чији је дат опис) об­
јашњен, одређен, приказан,
подробан, домишљен, установљен,
детерминисан, децидиран, утврђен
уи. презизан, дефинисан
опит м в. оглед 1.
опити сврш. прел. О (довести у ста­
ње опијености) омамити, ошамутити
@ в . анестезирати
опnакивати несврш . прел. (жалити
за нечим изгубљеним) туговати, ја­
диковати, јадовати , жалити, нарица­
ти , кукати , лелекати, стењати, грин­
тати ре!. ~ уи. плакати , кукати
1.
опозиционар м пол. (присталица
или члан опозиције) контраш, диси­
дент суж., опозиционалац арх., опор­
јасан,
бењакхрв.
- опојан прид. О (који доводи у стање
опијености) омамљив, омаман, ма­
мљив, заносан О фи!. в. леп
опојност ж в. острашћеност
опор прид . (горког укуса) в. горак 1.
опоравак м О в . побољшање 1. @ в.
нега
опоравиnиште с в. бања
оп~рављање с О в. побољшање 1.
бв. нега
опортуниста м улизица, полтрон,

опnести сврш . прел . в. свити скутоноша, подрепак, пришипетља,

опљачкати сврш. прел. окрасти, тевабија, гњида, угађач; гребатор,

по красти, оробити, попљачкати,опу­ слугеран, потркуша, пузавац, прили ­

сто шити, похарати , похарачити, оче­ зица, пришивак, прирепаш, удвори­

рупати фUf. , ољуштити фи!., острићи ца, тампон, прирепак, трабант, под­
ре!. , оперушати ре!., опељешити фам., репица, увлака, шлихтара, ласкавац,

одрапити фам. , олиндрати . жар!., лижилонац, брабоњак, лизач, крпа,

одрати жар!., олешити жар!., оплени­ прирепица, подрепаш, припузник,

ти арх., оштетити еуф. подрепина, улагивач, пачавра, . при -

423 опорука I опсен

репина, хвалитељ, лизун, харлекин, вост, дистанцираност, ограда фи!.

удворник, припуз(ица), лакеј фи!., - уи. сумња

водоноша фам., дупелизац фам., опрека ж О в. противност @ в . опи­

фластер фам., чичак фам., дупе нар., рање 1. @) в. опозиција 1.

чмар нар., утузник нар., гузичар нар., опрема ж материјал, прибор, ин­
вазелинац жар!., буљаш жар!., чанко­ СТРУ!\'lенти, алат, оруђе за рад, алатка,
лиз арх., лижисахан арх. - уи: кукави­ направе, справе, средства, алатљика,

ца 2., послушник 1. помагала, апарат фи!.

опорука ж аманет, наследство, те­ опремити сврш. прел . в. изменити 1.
стамент, задужбина, очевина, на­ опречан прид. в. противан
слеђе, дедовина, баштина, легат, за­
опречност ж О в . нетрпељивост
оставштина, завештање, тековина,
@ в. противност
поклон, дар, материнство, последња
опржити сврш. прел . (јако огрејати)
воља/жеља, наслеђење, воља ре!., за­
в.ожарити
пис ре!., нашљеђе ре!., ћаћевина ре!.,
опробати несврш. прел. испитати ,
насљеђевина ре!. , оставина ре!., баба­
егзаминирати, загледати, искушати,
лук арх., завештај арх., посмртнина
окушати, визитирати фи!.
peiй., наслеђевина peiй., оставштина
опрост ж О (пуштање из затвора)
peiй., старина peiй.
амнестија, опроштај , помиловање,
оправдавати се несврш . в. увија­
ремисија, ослобађање, ослобођење,
ти 4.
поштеда, милост, укинуће, аман ре!.,
оправдан прид. в. доказан
проштење арх. , аболиција иравн.
оправдање с исприка, изговор, из­
@ (било који опроштај) праштање,
говарање, правдање, изли ка peiй. - уи .
заборав, опроштење
. врдање
опростити сврш. прел. в. помило­
опредеnити се сврш . одлучити се,
вати
изабрати, издвојити, приклонити се,
опроштај м праштање, заборав,
узети,одвојити,одабрати,приволети
опроштење, опраштање, опрост - у и.
се, пробрати, избрати peiй., одбрати
помиловање
peiй . , оптирати peiй .

опредељење с избор, одлука, ре­

oncer м распон, до сег, дохват, ши­

рина, дијапазон, границе, оквир, об­

шење
ухват, домашај, видик, обим, замах, .
опрез м в. опрезност
далекосежност, домак, величина,
опрезан прид. обазрив, будан, об­
распрострањеност, раширеност, ам­
зиран, брижљив, смотрен, предо­
плитуда
строжан, пажљив, концентрисан,
опсегнути сврш. прел . в. обухвати­
брижан, дистанциран, суздржан,
ти
уздржан, вигилантан peiй., помњив
опседнут прид. в. зачаран
peiй . , позоран хрв. - уи: срачунат, те­
опсежан прид . О велик, изду­
мељит
жен, исцрпан, обиман, опш~ран,
опрезност ж опрез, обазривост,
предострожност, пажљивост, пажња,
развучен, преопширан, спор @ в.
будност, смотреност,резерва, резер­ пажљив 1.
висаност, суздржаност, суздржљи-
опсена ж О (слика маште, виђење
опсенар I опчињен

нечег нестварног) привид, илузија, лепршав, допадљив, младалачки,

фантазија, привиђење, халуцинаци­ разгаљен, оран, добре воље, виталан,

ја, сањарија, фатаморгана, причи­ жовијалан
на, фантазмагорија, химера, бунило, оптирати сврш . прел. реШ. в. опре­
уобразиља, сан, уображење, приказа, делити се

визија, маштарија, снохватица иесн.,

оптуженик м в. затовреник
трип жар!., халуџа жар!., СНОВИД реШ.
оптужити сврш. прел. О окривити,
- уи: сулудост, заблуда, машта (1) в.
осудити, набедити, извикати, дис­
магија 1. @) в. обмана 1.
кредитовати, оптеретити, оклевета­
опсенар м О в. пророк (1) в. мађио­ ти, покривити, бацити се каменом на
ничар ... уи. акробата кога, бацити кривицу, подићи опту­
опсенарство с омађијавање, зача­ жбу, навалити, жигосати фи!. , назун­
равање, илузионизам, мађионичар­ тати ре!., пришити фам., натоварити
ство шибицарење суж., фам., обузрочити арх., отписати (пи­
опсервација ж в. напомена смено оптужити)реШ., дифамира­
опскрба ж в. испорука ти реШ., обедити реШ. - уи: вређати,
' опскрбити се сврш. снабдети се, потказати, напасти - сл: осумњичити,

обезбедити се, осигурати се, збрину­ озлогласити (1) в. осудити 2.

ти се, набавити, прибавити - уи. ку­ опуномо1;ити сврш. прел. в. овла­
пити' 1. стити

опстати сврш. непрел. (успети се опустео прид. в. празан

одржати) одржати се, издржати, по­ опустити сврш. прел. О олабавити,
трајати, истрајати, преживети попустити, отромбољити (1) (постати
опстојностж в. отпорност 1. мекши) омекшати, смекшати
опсцен прид. О в. неуЧтив (1) в. раз­ опустити се сврш. прел. (довести се
вратан 2. у стање мира, најчешће после неког
опсценост ж в. неморал 1. стреса или шока) умирити се, сми­
оптеретити сврш. прел. в. оптужи­ рити се, издувати се, охладити се,

ти 1. прибрати се, сабрати се, средити се,

оптере1;ење с в. терет сталожити се, уравнотежити се, ис­

кулирати жар!.
оптере1;ивати несВрш. прел. (- не­
кога нечим) в. досађивати опустоwити сврш. прел. О в. разо­

рити (1) в. опљачкати

оптере1;ивати се несврш. (осећати
бригу због нечег) в. бринути се опушак м чик, пикавац, чиков ре!.,

догорак реШ.
оптере1;ују1;и прид. в. заморан 1.
опуштеност ж фам. спокој, мир,
оптимаllан прид. најбољи, најпо­
кулирање жар!.
вољнији - уи. савршен, одличан
оптимистичан прид. радостан,
опходи:rи се несврш. прел. (- према
некоме) понашати се, поступати, но­
озар~н, срећан, насмејан, располо­
сити се, одности се, владати се
жен, весео, лаган, неоптерећујући,
разигран, распеван, занесен, жива­ опција ж могућност, варијанта
хан,чио,раздраган,блажен,полетан, опчаран прид. в. зачаран

ведар,обрадован,задовољан,крепак, опчињен прид. в. зачаран

425 опwивак I ориrинаll

опwивак м в. шав 1. рат фи!., сустав хрв., суставно ст хрв.,

опwиран прид. О в. пажљив 1. @ в. усустављеност хрв. @) в. логика 1.
опсежан 1. орrанизован прид. в. аналитичан

општење с О конверзација, разго­ 2.

вор, казивање, приповедање, кому­ орrанизованост ж в. методич­

ницирање, говорење, говор, прича­ ност

ње, комуникација, дијалог, дебата, орrанизовати сврш. прел. О поста­

изражавање, прича, обраћање, рас­ вити, засновати, основати, утемељи­

права, дискусија, нарација, зборење, ти, конституисати, установити, за­

домјенак ре!., говоранција фам., жва­ поденути, успоставити, фундирати,

ка жар!., спика жар!., збор арх., козе­ увести, склопити, базирати, устроји­
рија реШ. (1) (полно -) в. секс ти, направити, утврдити, конститу­

опwти прид. (који се односи на све) ирати хрв., организирати хрв. @ (вр­
свеопшти, тотални, апсолутни, гене­ шити организацију нечега) *
рални, начелни, уопштен, заједнич­ ординаран прид. в. обичан 1.
ки, универзлан, опћи хрв. ординирати несврш. непрел. фиг. в.
ораllан прид. вербалан, усмен, раз­ деловати 1.
говорни, говорни, језични, изречен, ореОIl м О нимбус, аура, колобар
исказан око главе свеца, ауреола арх., ореола

оран прид. О в. оптимистичан (1) в. хрв., колобар хрв., светокруг хрв. (1) в.
решен венац З.
ораСПОIlОЖИТИ сврш. прел. (доне­ ориrано м бот. (лат. Origanum vul-
ти добро расположење неком) разве­ gare) враниловка, вранилова тра­
селити,озарити,разведрити,усрећи­ ва, мравинац, мравињац; ре!: совро,

ти, раздрагати, увеселити, пријатно болмет, вриган, горка мета, мајоран,

изненадити - уи. анимирати З. мажуран, сушица, бабина дубчица,
орах м бот. (лат. Juglans regia) ре!: арх, добровољка, црљена мета, забрта,
бијели орах, лашки орах, ора, орај, ксаберта, риган, метвица, рохоган,

орак,орев,орех,орих,орјех,урев црноврх, совр, мравлињак, оригањ,

орrазам м врхунац, климакс фи!., добра мисел, тошта, боља душица,

кулминација фи!., екстаза фи!., свр­ чобер, гоцман

шавање фам., свршетак фам., конач­ ориrинаll м в. прототип, основни

ницахрв. узор, мерило, архетип, критеријум,

орrанизација ж О асоцијација, путоказ, идеалан пример, парадигма,

удружење, савез, дружи на, друштво,

праоблик, аутентично/ нефалсифи­
федерација, алијанса, еснаф суж., цех ковано дело, изворни к хрв.

суж., група, унија, коалиција, брат­ ориrинаllан прид. О веродостојан,

ство, заједница, ортаклук, задруга, стваран, веран, аутентичан, леги­

клуб, конзорциј, компанија, афилија­ тиман, прописан, изворан, иденти­

ција, удруга хрв. синдикат суж., - сл: чан, истинит, правилан, истоветан,

лига, лоби @ систем, машинерија, сушти, начелан, чврст, неизмењен,

структура, систематичност, уређење, природан, егзактан, проверљив, ко­

ред, склоп, мрежа, устројство, скуп, ректан, чист, сигуран, докази в, при­

сплет, устројење, машина фи!., апа- маран,исправан,прецизан,збиљски,

оријаш I осветnити 426

једнак, тачан, конзистентан, реалан, оружана ре!., оружница ре!., арсено

прави, незачињен фи!. , самоникао арх. ре!., арсенат арх. ре!. барутана суж.
фи!. рей1., аутентички арх. , нефалси­ орхан м зоол . 6. гоф
фикован рей1 ., самобитан рей1 ., само­ оса ж зоол . зоља - суж: шишарац, ши­
родан рей1., непатворен рей1. @ 6. по­ шкарица, бабушкар, бабушка
себан
1. @)6. креативан е 6. нов 1. осакатити сврш. прел. О (учини­
оријаш м 6. људина ти неког сакатим) обогаљити, убо­
оријентисати се сврш . снаћи се, гаљити, унаказити, окљастити - уи.
одредити положај ампутирати, ушкропити @ фи!. окр­
оркестриран прид. фиг. (који је њити, умањити, смањити, спласнути

извршен по плану или налогу више фам. @) фи!. 6. разорити

власти) диригован, режиран, изре­ осакаћен прид. 6. обогаљен
жиран, аранжиран, изаранжиран,
осама ж О самоћа, усамљеност, оса­
наручен, намештен - уи . организо­ мљеност, самотност, самотништво,

ван, наређен усамљеништво, изолација, самоизо­

орnови нокти м 60Т. (лат. Lonicera лација, самотњаштво рей1., самотиња
caprifolium) ре!: козја крв, козјачина , рей1. @ (усамљено, удаљено место) 6.
орловњак, божје дрвце забит
орман м 6. ормар 1. осамити сврш. прел . 6. одвојити 1.
ормар м О креденац, орман, регал, осамити се сврш . прел. (остати сам,
шкриња ре!., креденцре!., скриња ре!. , одвојити се од света) усамити се, по­
шимшир арх. ре!., кабинет рей1. - суж: вући се, изоловати се, издвојити се,
витрина, комода- уи: полица, плакар повући се у самоћу, искључити се, за­
@ 6. плакар ... уи. витрина, полица творити се фи!.
ормарић м 6. витрина освајање с О 6. офанзива @ 6. оку­
орнамент м 1. 6. украс пација
оробити сврш. прел. 6. опљачкати освајач м 6. женскарош
0pOHynoCT ж 6. болећивост 1. осванути сврш . 6езл. сванути, зару­
оронуо прид (исцрпен болешћу) дети, разданити се, зазорити, про сва­

онемоћао,изнурен,изнурен,изнемо­ нутирей1.

гао, испијен, исцрпен, слаб фи!., бо­ осведочити се сврш . уверити се,

лан, болежљив, оболео, нездрав - уи . поверовати, доћи до уверења, видети

уморан, клонуо,болећив на властите очи , стећи уверење, ви­
ортак м О компањон, колега - уи. дети својим очима
саборац @ жар!. 6. пријатељ освежавање с 6. проветравање

opTaKnYKM 6. организација 1. освежавати несврш. прел. О рас­

ортачити се несврш. 6. шуровати хлађивати, хладити, галити @ 6. пот­

оруђе с (- за рад) материјал, прибор, крепљивати 1. @) 6. проветравати

инструменти, алат, опрема, алатка, освета ж одмазда, вендета, узврат,

направе, справе, средства, алатљика, враћање истом мером, око за око, зуб
помагала, апарат фи!. за зуб, мило за драго фам.
оружарница м ж наоружање, ар­ осветnити сврш. прел . О 6. обасјати
сенал, складиште/фабрика оружја, 1. @ 6. објаснити
427 осветљеност I оскврну

осветљеност ж 6. очевидност @ емотиван, сензибилан, чувствен,

осетљив, чулан, топао, сензитиван,
осветљење с 6. светло
танкоћутан, страстан, емоционалан,
освојење с 6. окупација
сензуалан, темпераментан, лирски,
освојити сврш. прел. О 6. окупирати
душеван, болећив, сентименталан,
@ 6. победити 1. @) 6. завести 1.
дирљив, сјетилан Хр6.
осврт м О присећање, сећање, ре­
осећајност ж о емотивност, емо­
троспектива, подсећање, поглед уна­
ције, душа, суптилност, истанчаност
зад @ 6. 2.оглед
- уи: нежност, љубав, пажња, брига
осетан прид. 6. опипљив
@ 6. потресеност @) 6. несебичност 2.
осетиnан прид . 6. материјалан
осећање м осећај
осетити сврш . прел . О (добити осе­ осећати несврш . прел . О (добијати
ћај преко чула) приметити @ (у пу­ утисак преко чула) примећивати, за­
ној мери нешто доживети) искусити, пажати, проваљивати фам. @ (бити
доживети, претрпети @) 6. предосе­ способан за душевне, психичке до­
тит и живљаје) доживљавати , преживља­
осетљив прид. О (о човеку) сензи­ вати@) (имати добар осећај за нешто)
билан, емотиван, осећајан, душеван, чути О 6. предосећати
болећив, саосећајан, сентименталан, осиrуран прид. 6. обезбеђен
танан,чувствен,чулан,топао,сензи­
осим пред. изузев, мимо, сем, до,
тиван,сензуалан,суптилан,танкоћу­ ван, поврх, покрај, доли арх., ако не
тан, страстан, емоционалан, делика­
ре!., осем ре!., ли ше ре!., ако кад ре!.,
тан, темпераментан, лирски, дирљив,
окром ре!. - сл: крај, уз, поред
сјетилан Хр6. @ (о неком питању или осион прид . 06. пргав @ 6. покварен
проблему) незгодан , неугодан, дели­
1. @) 6. обестан 1.
катан, шкакљив, тугаљив арх. - уи .
осиромашити сврш . непрел . рас­
компликован @) 6. из оштре н ... уи.
кућити се, пропасти, осиротети, по­
пргав, подашан
сиротети, све изгубити, остати без
осетљивост ж 6. болећивост 1. и 2. свега, материјално оголети, посрну­
осетно прил . 6. много ти, утањити, остати без гаћа ексир.,
осећај м о (чулни доживљај) осет пауперизирати рей1., дотерати до

@ утисак, осећање, дојам, импресија, просјачког штапа изр., однети гаће на

филинг жар!. @) (спознаја о чињени­ штапу изр. - уи: банкротирати, пући
цама у спољном свету) осећање, са­ жар!.

знање, спознаја е 6. предосећај осиротети сврш . непрел. 6. осиро­

осећајан прид. о емотиван, нежан, машити

баршунаст, пажљив, деликатан, ра­ оскврнуће с бласфемија, скрна­

финиран, фин, душеван, мекушан, вљење, хула, светогрђе, богохулство,
свилен, чувствен, танушан, свиласт, безбожништво, хуљење, богохуљење,
бухав, пријатан, благ, сензибилан, оскрнављење, профанација, сакриле­
профињен, префињен, истанчан, мек, гијум, обесвећење, светогрдно ст, без­
ћудоредан,танан,топао,танкоћутан, очна грдња, погрда, вређање, осквр­
људски, крт, ганутљив, голубији, во­ њење, обезвређење, псовање, богогр­
ден фи!., шоњав ио!. - уи. осетљив ђе, прљање фи!.
оскоруша I основати 428

оскоруша ж бот. (лат. Sorbus do- осматрати несврш. прел. в. вре­

mestica) бреканица, кудија, окоруш, бати 1.

оскоруш, оскорушњак, питома оско­ осмех м смешак, осмејак, насмејак -
руша, скорушка, скурш уй. смех, кикот

оскрнављење с в. оскврнуће осмиwљеност ж в. методичност

оскудан прид. О в. сиромашан е в. осмотрити сврш . прел. угледати,

недовољан запазити, видети, уочити, спазити,

оскудица ж сиротиња, немаштина, шмекнути, разабрати, снимити фам.,

беда, сиромаштво, беспарица, голо­ уловити оком фам., ђанити жарf.,
тиња, несташица, дефицит, просја­ ошмекати жарf.

штво, убого ст, оскудност, скученост, оснажи вати несврш. прел. в. пот­

убоштво, оскудевање, неимање, егзи­ крепљивати 1.

стенцијални минимум, сиротињство , оснажити сврш . прел . појачати, оја­
неимаштина, бедност, сиромаштина, чати, поткрепити, потхранити - уй.

бедастоћа, немање, бокчија pef. , бе­ пој ачати

солица реШ., крухоборство хрв . - уй: оснивач м О покретач, зачетник,

мука, сиромах утемељивач, установитељ, генератор,

осnабеnост ж о в. болећивост е в. иницијатор, архитекта фИf., перја­

малаксалост 1. ница фИf., осниватељ хрв. е творац,

осnабити сврш. непрел . О (- на ја­ аутор, стваралац, произвођач, креа­

чини, интензитету) попустити, сма­ тор, ст!юритељ - уй. изумитељ

њити се, јењати, стишати се, опасти, основа ж О носач, статив, потпо­

спласнути, умањити се, умалити реШ. ра, ~аслон, стуб, залеђе, стожер, по­
дршка, сталак, подлога, упориште,
е малаксати, умори ти се, изнемоћи,
клонути, колабирати, колапсирати, база, ослонац, постоље, фундамент,

калирати, онемоћати, занемоћи, за­ подупирач, фонд, основица, подста­

нсмоћати, истрошити се , посустати, вак, фундаменат, атлас фИf., бабица

исцрпсти се, балдисати, ор ону ти, арх., баба арх., котва реШ., поштапа­
лица реШ., поштапаљка реШ. поста­
здвојити, посрнути, липсати фам.,
мен(а)т суж. е полазиште, темељ,
рикнути фам., грохнути арх. @) (из­
зачетак, почетак, платформа, узрок,
губити на тежини) смршати, омрша­
праизвор, позадина, праузрок, пола­
вети, смршавети, ушиљити се фам. ,
зница, стожер, матица , извориште,
ушпицити се фам.
основица, порекло, подлога, исходи­
осnоба1)ање с в. опрост
ште, почело, праелемент, нулта тачка,
осnободити сврш. прел. в. помило­
праматерија, почетна тачка, прапоче­
вати
так, легло фИf., колевка фИf. , заметак
осnовљавати несврш . прел. имено­
фИf., корен фИf., врело фИf., клица
вати, звати, називати
фИf. , извор фиr•• семе фИf., праско­
осnонац м О в. основа 1. е в. узда­ зорје фИf., жариште фИf. , подријетло
ница 1. хрв. т уй. средиште 1.
осnуwкивати несврш. прел. (на­ основати сврш. прел. поставити,
прегнути слух да би се нешто чуло) организовати, засновати, утемељити,

прислушкивати - уй. ћулити . конституи.сати, установити, ' заподе-

429 основица I оспособљават

нути, успоставити, фундирати, уве­ ност, одличје - уй: способност, нарав

сти, склопити, базирати, устројити, особит прид. о в. посебан 1. е в.
направити, утврдити, конституирати очаравајући 1.
хрв., организирати хрв. особито прил. о в. одлично е в. по­
основица ж в. основа 2. себно 1. @) в. много
основни прид. О базан, базичан, особље с колектив, персонал, ка­
битан, виталан, елементаран, карди­ дар, колегијум, чиновништво, штаб,
налан, кључни, коренит, насушни, апарат, администрација - уй: људ­
начелан, непропустив,основан,при­ ство, друштво, влада, екипа

маран, принципијелан, рудимента­ особни прид. в. личан

ран, суштаствен, суштински, теме­
осоран прид. в. набусит
љан, фундаменталан, радикалан арх.
осорност ж О уображеност, препо­
е в. најважнији
тенција, ароганција, гордост, охолост,
особа ж биће, индивидуа, човек,
надменост, извештаченост, нарцисо­
образ, лично ст, душа, глава, поједи­ идност, таштина, надуваност, дрч­
нац, организам, јединка, лице, при­
ност, кочоперност, самољубље , ба­
лика, тип, глава, персона, смртник,
хатост, умишљеност, сујета, дрскост,
појава, земник, лик, фаца, индиви­
безочност, високопарност, хвалиса­
Дуум, њушка фам., ланита арх. - сл:
вост, самодивљење, сујетност, обе­
становник,грађанин снос~претенциознос~осионос~др­
особен прид. в. О посебан 1. е в. зовитост, каћиперност, обест, безобра­
очаравајући 1. злук, безобзирност, простота, самољу­
особено прил. в. посебно 1. бивост, покондиреност, разметљивост,
особеност ж различитост, чудно­ самодопаднос~грубос~надутос~аро­
ватост, нарочитост, изванредност, гантност, понос фИf. , надувеност фИf.,
атипичност, необичност, индивиду­ прпошност pef., напуханост хрв. - сл:
алност, изнимност, посебност, по­ себичност, неваспитање, нељубазност
мереност, уникатно ст, својеврсност, е в. разјареност
ексцентричност, својственост, једин­ оспе ж мн. в. богиње
ственост, нетипичнос~ специфич­ оспоравање с в. противност
ност, неуобичајеност, особитост, спе­
оспоравати несврш. прел. в. омало­
цијалност, неправилност, ненормал­
важавати 1.
ност, оригиналност, изузетност, из­
оспорен прид . оборен, оповргнут,
ворност, самосвојност, спецификум,
побијен, демантован, одбачен, неги­
дивергентност, бизарност, чудност,
ран, одбијен, занијекан хрв.
куриозитет, карактеристичност, пе­
оспорљив прид. расправљив, спо­
кулијарност реШ., двојбеност реШ. ,
ран, дискутабилан, проблематичан,
осебујност хрв. - уй: различитост 1.,
двојбен хрв. - уй. сумњив, нејасан
реткост, чудо - сл: неочекиваност,
оспособити сврш . прел . О в. отхра­
новина
нити е в. истренирати
особина ж ознака, атрибут, свој ­
ство, одлика, обележје, диспозиција,
оспособити се сврш. в. научити 1.
природа, карактеристика, квалитет,
оспособљавати несврш. прел . О
белег, црта, значајка, знак, осебуј- припремати, мобилизовати,регруто-
осрамотити I остварење 430

вати фи!. @ В. обучавати оста ва ж спремиште, шпајз, скла­

. осрамотити сврш. прел. обрукати, диште, спремица, спрема, стасина,
избрукати, унизити, понизити, ком­ комора, оставиште, смочница, изба,
п ромитовати, дискредитовати, озло­ кућар, киљер ре!. , килер ре!., шпај­
гласити, избламирати фам., опљуну­ за ре!., похрана ре!., ћилер ре!., вајат
ти фам. - уи. окривити, оклеветати, арх., хајат арх., депозит реШ.
оптужити, осумњичити оставити сврш. прел. О напустити,
осрамоl1ен сврш . непрел . (којем је отргнути се, ока нути се, манути се,

нанесена срамота) обрукан, избру­ занемарити, одустати, пренебрегну­

канпостиђен, избламиран фам.
осрамоl1ење с В. понижење
осредњи прид. В. неоригиналан
осредњост ж О (особина онога што
је осредње) просечност, обичност,
немаштовитост, неоригиналност
(ствар или производ који је осредњег
квалитета) којештарија, неимагина­
тивност, тривијалност,
неоригиналност, просек, немаштови­
тост, свакидашњост, ненадахнутост,
конвенционалност, једноставност,
уобичајеност, безвезарија, безвред­
ност, којешта, будалаштина, трица,
бесмислица, свакодневност, глупост,
стереотипно ст, униформност, трича­
ти, изоставити, мимоићи, игнориса­
ти, проћи се, потиснути, запустити,
1. обуставити, заобићи, прећи преко
нечега, окренути леђа, престати ма­
рити, клонити се, одрећи се, избити
из главе, прекинути, одбацити, оста­
@
вити се чега, ослободити се, престати
(с нечим), ићи даље, маргинализова­
ти, ставити на страну, запоставити,
баналност,
затворити очи, отрести се, бацити
у страну, баталити фам., рашчи­
стити (с нечим)фам., елиминисати
жар!. @ В. ставити
оставиwте с В. остава
оставка ж абдикација, одступ, за­
хвала, одступање, повлачење, сила­

рија, мачји кашаљ, безличност, без на­ зак (с престола), демисија, одрекнуће,
чајност, свагдашњост, типизираност, одрицање (од престола), одступница

смејурија, ништица, неукрашеност, остављен прид. В. одбачен 1.

оскудност, средина, није ни спомен а оставwтина ж реШ. опорука, ама­
вредно, средња жалост, истоличност, нет, наследство, тестамент, заду­

формалност, незнатност, кршљавост, жбина, очевина, наслеђе, дедовина,

трице и кучине, ништарија, нева­ баштина, легат, заоставштина, заве­
жност, безначајна ситница, кржља­ штање, . тековина, поклон, дар, мате­

вост, ситница без веће важности, ринство, последња воља/жеља, насле­

макар шта, отрцаност, мала ствар, ђење, воља ре!., запис ре!. , нашљеђе
обичност, подношљивост, истоли­ ре!. , ћаћевина ре!. , насљеђевина ре!.,
кост, једноликост, шта год, средња оставина ре!., бабалук арх., завештај
жалост, кајгодарија ре!., боранија арх., посмртни на реШ . , наслеђевина
фам., крш фам., срање фам., прчка­ реШ., старина реШ.

рија фам., шмарн арх. фиf., фрашке остарео прид. О В . стар @В. по­
арх., попрд вулf. - уи : ситница, офу­ хабан 1.
цаност фи!. , ништавност, ништа - сл: остатак м О В. крхотина @ В. шкарт
некреативност, неуверљивост, тра­ 1. @) В. парче 1.
љавост, безизражајност остварење с О творевина, дело,
431 остварив I отарасити се

творба, производ, продукт, учинак ти, покривити, бацити кривиц~ по­

- суж: умотворина, рукотворина, дићи оптужбу, навалити, жигосати
опус- уи: стваралаштво, акт, умет­ фи/., назунтати ре/., пришити фам. ,
ност 49 Достигнуће, резултат, учинак, натоварити фам., обузрочити арх.,
домет, постигнуће, подвиг, испуњење отписати (писмено оптужити) реШ.,
- уи. исход дифамирати реШ. , обедити реш.
остварив прид. вероватан, изгле­ уи: · вређати, потказати, напасти - уи.
дан, потенцијалан, могућ, изводив, осумњичити, озлогласити, повреди­

претпостављив, замислив, евентуа­ ти 2. @ пресудити, оптужити, бацити

лан, плаузибилан, остварљив, може­ у окове, донети пресуду, проскрибо­
битан, изводљив, могућан, пробаби­ вати, осудити на робију @) В. прокле­
лан, можан, вјеројатан ХрВ. ти ... уи. прекорити

остваривање с В. реализација осуђеник м В. кажњеник

остварити сврш. прел. (произве­ осуђивати несврш. прел. (износити

сти у стварност) урадити, обавити, неповољно мишљење о некоме или

спровести, завршити, оживотвори­ нечему) нападати, приговарати, за­

ти, створити, извршити, извести, мерати, кудити, пребацивати, изно­

учинити, реализовати, приправити, сити критику, оптуживати, узимати

довршити, апсолвирати, окончати, за зло изр., пљувати фи/. фам. - уи.

починити, произвести, докрајчити, звоцати, жалити се, оговарати

зготовити, направити, приредити, осујетити сврш. прел . В. онемогући­

начинити, свршити, израдити, наре­ ти

дити ре!., арондирати реШ., заокру­ осумњичити сврш. прел. (бацити

жити фи!., апсорбовати фи!., замеси­ сумњи на кога да је крив) окривити,
ти фам., докончати реШ., истерати до набедити, оптеретити, покривити,
краја изр. бацити кривицу, подићи оптужбу,
острашl1еност ж жар, занесеност, натоварити фам. - уи: оптужити,
ентузијазам, усхићеност, ватра, за­ вређати,потказати, напасти
нос, усхит, усхићење, опијеност, же­ осушен прид. увео, усахнуо, сасу­

стина, одушевљење, занесењаштво, шен, стврднут, спарушен, исушен,

опчињеност, занетост, пасионира­ окорео, спечен, смежуран, учмао ,

HOC~ очараност, опојнос~ залуђе-

8
сув, увенуо, спарложен, просушен­

ност, пијанство фи/. уи: крт, црвљив

острвље с архипелаг, скуп острва, осциnација ж В. подрхтавање

острва, оточје ХрВ. отаљати сврш. прел. (нешто овлаш,
острво с ада (речно или језерско лоше урадити) одратити, смандр­
острво), прекоморје (острва посма­ љати, смуљати, збрљати, склепати,
трана са копна), атол (- коралне смућкати, спетљати, спрчкати, исфу­
. гРађе), острвце (речно или језерско) шерисати жар!.
хии., оток ХрВ .. отарасити се сврш . растеретити

остриrа ж зоол. В. каменица 2. се, ратостиљати се, решити се, осло­

осудити сврш. прел. О окривити, бодити се, отрести се, лантросиљати

оптужити, набедити, извикати, дис­ се ре/. , курталисати се фам., скинути

кредитовати, оптеретити, оклевета- јарам изр.
 I
отац откад 432

отац м О фИf. творац, проналазач, отврднуће ж в. отеклина

изумитељ, креатор, покретач, осни­ отежати сврш. прел . в. запетљати
вач, произвођач, створитељ, предак, отезати несврш. непрел . прел . О не­
генератор, истраживач, коловођа, йрел. развлачити, говорити споро
зачетник, иницијатор, аутор, ствара­ без краја, детаљисати фам. е йрел. в.
лац, утемељивач, перјаница, налазач, тулити 1.
рукотворац, прирt;ђивач, разлог, из­
отекао прид. в. отечен
умилац, откривач, трагач, узрочник,
отекnина ж (задебљање ткива) за­
установитељ, изазивач, праотац, са­
дебљање, кврга, чворуга, отеклина,
чинилац, створац, полуга,подстица­
натекнуће,отврднуће,чвор, натекли­
тељ, родитељ фИf., мозак фИf., архи­
на, одебљање, испупчење, испупчина,
текта фИf., налазник реШ., осниватељ
задебљаност, гука реј., тврди на реШ. ,
хрв., основатељ хрв. , ПО"fицатељ хрв.,
напухнуће хрв. - уй. модрица
утемељитељ хрв. - уй: узрок, пред­
отети сврш. прел. в. украсти
водник е тата, деда, родитељ, ћаћа
реј., јапа реј., ђедо ре!., баба ре!. , папе
отеftи сврш . непрел. набрекнути ,
задебљати, нарасти, испупчити, на­
реј., папа реј., бабо реј., ђед ре!., ста­
димати, натећи, набрећи, набујати,
ри фам., татко фам., тај ка фам., та­
напупети, набубрити, повећати се,
тица фам., дека фам. , ћале фам., таја
поднадути се, увећати се, напупати,
фам., матори жаРf., маторац жар!.,
набухнути ре!., подбухнути реј., на­
бабајко реШ. @) фам. поп, свештеник,
клерик, црквењак, Духовњак, духов­
пухати се хрв. - сл: прекипети, распр­

снути се
ник, црквеник, духовни пастир, све­

штено лице, црковњак, милосрдник

отечен прид . надувен, набрекао,

реј., брадоња фам. , прота фам., цр­ бабураст, набрекнут, напупео, пуна­
шак, испупчен, нарастао, отекао, на­
норизац фам., мантијаш фам., црнац
жарf. , душобрижник реШ., душебри­ текао,задебљан,подбухао, набубрен,

жник реШ., свећеник хрв., слуга Бож­ натечен, повећан, надут, пунашан ,

ји изр. исповедник суж. , напет, набујаq, набухнуо реШ., набу­

Отацмв. Бог хао реШ., напупао реШ . , буав реШ., на­

пухан хрв.
отаџбина ж дедовина, домовина,
отимање с в. ритање
завичај, земља, постојбина, бабови­
на, гнездо фИf. , очевина реј., домаја отимати се несврш. копрцати се,

арх. , патримониј реШ. ритати се, џилитати се, кобељати се,

от~арач м вадичеп, отпушач, изво­

бацакати се, батргати се, пруцати се,
не дати се, гицакати се, праћакати се,
јац, вадиврањ реј., каватапи реј.
млатарати, бацати се, настојати фИf.,
отвор м в. рупа 2.
чифтати се реј., чупати се фам., лепр ­
отворити сврш. прел. О (учини­
шати се арх.
ти да се у нешто може ући, - врата,
отимач м в. пљачкаш
прозор и сл.) одшкринути (мало -),
раскрилити суж. е , (пустити у рад) в. отимачина ж в.' крађа
утемељити @) откључати О (- седни­ отиснути се сврш . в. поћи
цу, скуп, изложбу и сл.) * 0 (- боцу) отиftи сврш. непрел. неПрел. в. поћи
n '1' чепити откад прил. откако, како, да
433 отказатиlотпочет

отказати сврш . прел . поништи­ отпада к м в. шкарт 1.

ти, анулирати, избрисати, опозвати, отпадник м одметник, бегунац, ди­
оборити, збрисати, изједначити, раз­ сидент, контраш, апостат(а) - уЙ. не­
решити, прекинути, потрти, обесна­ верник,противник

жити, одјавити, повући, обуставити, отпаднички прид. одметнички, ди­

уклонити, укинути, ублажити, раз­ сидентски - уЙ. невернички
врћи, касирати, ослабити оштрину, отпадниwтво с бунтовништво,
смањити дејство, анулисати, сторни­ одметништво, јереза, дисидентство ,
рати, амортизовати фИf., докинути буњење, склоност контрирању, скло­
реШ., аброгирати йравн., амортизи­ ност побуни, апостаза реШ., превера
рати хрв. реШ., апостазија реШ. - уй: противље­
откако взн. откад, како, да ње, устанак

откидати несврш . прел. в. одвајати отпетљати сврш. прел . распетљати,

откинути сврш. прел. О (..; мало одмотати, одвити, развити

парче од нечега) штрбнути, чупнути, отпnата ж О в. плаћање е в. испла-,

узети, брцнути е фам. в. полудети @)
фам. в. одушевити се
откnањати несврш. прел . в.
њати
та
отпnатити сврш. прел. платити, ис­
укла­
платити, изравнати (трошкове), ком­
пензовати, надокнадити, надомести­

откључати сврш. прел. отворити ти, намирити, обештетити, подмири­

открити сврш. прел. О опазити, ви­ ти, амортизовати, платити последњу

дети, приметити, напипати е в . ода­ рату

ти @) (приказати да може да се види) отпор м О в. опирање е Meg. упор

разоткрити Meg. @) в. кочница 1.
откриftе м проналазак, изум, па­ отпоран прид. О Meg. имун, рези­
тент - уй. апарат стентан - уЙ. здрав е издржљив, по­
оукупљивати несврш. прел. в. ку­ стојан, чврст, тврд, непроменљив,

повати стамен, сталан, стабилан, сигуран ,

откуцати сврш. прел. в. одати истрајан, резистентан , стоички , ду­

отмен прид . О господствен, врли, рашан, солидан, имун фи!. , камен

фин, аристократски, високородан, фи!. - уЙ. снажан @) в. добродржећи
племенит, нобл неЙром. фам. , фенси отпорност ж О издржљивост, жи­

нейром. фам., племићки - уй: досто­ лавост, истрајност, резистенција,

јанствен, рафиниран е в. узвишен 1. резистентнос~ опстојнос~ неразо­
.т уЙ. не стваран 1., познат, накићен, ривост, устрајност; имунитет, рези­

љубазан стентност, дурашност, прекаљеност,

отменост ж племенитост, префиње- постојаност, тенацитет - суж: неиско­

. ност, рафинираност, господственост, рењивост, неподеривост, нераздери­

достојанственост,култура вост, гумастост- уй: кондиција, трај­

отоман м лежај, канабе, кауч, ди­ ност, јачина, чврсти на е в. здравље

ван, софа. канапе реј.; r.tиндерлук реј. @) в. дуготрајност

- уЙ. кревет отпочети сврш . прел . О (почети не­

, отпад м О в. смеће е в. Олош. што радити) започети, почети, кре-

 I
rпочинак оцинкарити 434

нути, стартовати, покренути, преду­ старешина БОј. - суж: алибег арх.,

зети f) (показати прве знаке настаја­ алајбег арх. БОј., наредник бој.
ња) појавити се, указати се, настати, оформљен прид. формиран, уста­
наступити,започети
новљен,утемељен,образован,напра­
отпочинак м б. одмор 2. вљен - уи. завршен
отправити сврш. прел. б. адресира­ офуцан прид. О б. неоригиналан 1.
ти 1. f) б. одрпан @} б. застарео
отпремити сврш. прел . б. адресира ­ охоn прид . О б. злобан f) б. обестан 1.
ти 1. охоnити се несврш. б. прсити се
отприnике прил . О приближно, ви­
охоnост ж уображеност, препотен­
ше-мање, мање-више, око, углавном ,
ција, ароганција, осорност, гордост,
плус-минус, ту негде, неких, добрих,
надменост, извештаченост, нарцисо­
тако некако, насумице, наоко, цирка
идност, таштина, надуваност, дрч­
фам. f) б. скоро 1.
ност, кочоперност, самољубље, ба­
отпуwач м б. отварач
хатост, умишљеност, сујета, дрскост,
отресит прид . б. предузимљив
безочност, високопарност, хвали са­
отровница ж О б. злобница f) б. вост, самодивљење, сујетност, обе­
љути ца
сност, претенциозно ст, осионост,

отров ност ж О фи!. б. разјареност дрзовитост, каћиперност, обест, без­

f) фи!. б. пакост 1. образлук, безобзирност, простота,
отрпети сврш. непрел . б. истрпети самољубивост, покондиреност, раз­
отрцан прид. О б. неоригиналан 1. метљивост, самодопадност, грубост,
f) б. похабан 1. надутост, арогантно ст, понос фи!.,
отупеnост Ж б. апатија надувеност фи!., прпошност ре!., на­
отхранити сврш. прел. подигнути, пуханост Хрб . - сл: себичност, нева­
васпитати, одгојити, оспособити, по­ спитање, нељубазност
дићи, образовати, ишколовати, одне­ охрабрење с б. подршка 1.
говати, дигнути, припремити за жи­ охрабрити сврш. прел. (дати, улити
вот, извести на прави пут, поставити храброст) осоколити, ободрити - уи.
на ноге
подстаћи, надахнути
отхрањивати несврш. прел. б. од­ оцена ж О (мишљење о вредности
гајати нечега) суд, процена, мишљење f)
оучити сврш. прел. б. приметити 1. (оно чиме се означава учениково зна­
офанзива Ж акција, навала, агреси­ ње) >4- @} критика, приказ, рецензија
ја, напад, јуриш, удар, насртај, осва­ оцењивати несврш. прел . вредно­
јање, насиље, диверзија, атак, сукоб, вати, мерити, вагати, судити, проме­

нахрупљење, налет, инзулт, заскок, равати, валоризовати, премеравати

наскок, препад, непријатељски на­ суж., процењивати, бонитирати, ар­
пад, потрк реШ. - уи: ударац, најезда, битрирати, валутирати, одређива­
свађа - сл: крађа, борба ти вредност (или цену), одмеравати,
офанзиван прид. б. милитантан прорачунавати, одређивати (меру),
офанзивностж б. насртљивост 1. омерити ре!., стављати на вагу изр .

официр м БОј. заповедник бој. суж., оцинкарити сврш . прел. б. одати

435 оцрнити I очуван

оцрнити сврш. прел. б. прекорити жесток жар!. , привлачан, талентован,

оцрњивати несврш. прел. б. омало­ огроман f) б. нестваран 1.

важавати 2. очараност ж б. острашћеност

очај м (тешко душевно стање кад је очевидан прид. б. очигледан

изгубљена свака нада) безнађе, мука, очевидност ж очигледно ст, јасно­

немоћ, немоћност, несрећа, издржа­ ћа, очитост, приметност, запажљи­
вање, беспомоћност, велика бол - уи: вост, приметљивост, еклатантност,

зло, патња, депресија, беда, тескоба евидентност, видљивост, обележе­

очајан прид. б. несрећан нос~осветљеност,истакнутост,вид ­

очај ник м безнадник, проклетник, ност, уочљивост, означеност, зор­

беспомоћник, уклетник, несретник, ност, обасјаност, развидност, замје­

несрећник, несрећа, пехист, пегулан, тљивост Хрб .

десператер, десперадос фам. - уи: очевина ж б. оставштина

баксуз, бедник очекиван прид. следствен, предви­

очајница ж бот. (лат. МапuЫum дљив, логичан, природан, нормадан,

vulgare) ре!: бели тетрљан, маруља, неизненађујући

горчика, бела мета, белушина, бијели очекивати сврш. прел . б. антици­

тотрљан, јетрењача, коркочитац, ма­ пирати 1.

трка,мацинатрава,пепељуха очи ж мн. б. око 1
очаравајуliи прид. О изузетан, очиrnедан прид. видљив, опипљив,
вансеријски, изврстан , импресиван, истакнут, визибилан, јаван, проминен­
генијалан, ванредан, врхунски, од­ тан, нескривен, очевидан , еклатантан,

личан, прекрасан, особит, особен, осетан,очи~приметан,упадљив,уоч­

изванредан, посебан, мајсторски, љив, маркантан, конкретан, евиден­

нестваран, божански, сјајан, прелеп, тан, несумњив, јасан, означен, обеле­

екстра жар!., непоновљив, фасцинан­
тан,диван,веЛИК,оптималан,богов­
ски,фантастичан,нобл,невероватан,
магичан, неодољив, супер фам., фе­
номеналан, врстан, ингениозан,
вршен , бриљантан, као бог, истакнут,
јако добар, перфектан, легендаран,
предобар, красан, невиђен,
дан, шармантан, опчињавајући, као
Бог фам., нема боље фам., капита­
лан фам., прва лига фам., антологиј­
ски фам., филаделфија фам., светска
класа фам. , боли глава фам., жешћи
жар!., до јаја жар!. , крвав жар!., силан
жар!., врх жар!., еминентан форм.,
жен, запажљив, флагрантан, заметан,
заметљив, приметљив, провидан фи!.,
видан, недвојбен, остентативан, мате­
ријалан, опажљив, зоран хрб. - сл: схва­
са­
тљив, присутан, упечатљив
очиrnедност ж б. очевидност
очијукати несврш. непрел . О б. ви­
богом­
рити 1. f) б. мувати се
очистити сврш . непрел . О (учинити
чистим) почистити, обрисати, опра­
ти - уи. уредити f) раскрчити, ра­
спремити, рашчистити
очит прид. б. очигледан
очитост ж б . очевидност

анти ка арх., ђенијалан арх., про­ очуван прид. сачуван, неоштећен,

минентан реШ., ексквизитан реШ., недирнут, цео, читав, неокрњен, не­

бравурозан реШ., ексцелентан реШ . , начет, жив, свеж, неразбијен суж., не­
неверојатан Хрб., изниман Хрб. - уи: избледео суж., непомућен суж.
о ... епарити I ошурити 4з6

о ... епарити сврш. прел. 8. украсти звизнути, оплести, опаучити, опали-

ошамарити сврш. прел. одалами- ти (бичем) f} 8 . ошамарити

ти, ударити, лупити, звизнути, оши- оштар прид. О 8. окрутан f} 8. поди-
нути, клепити, мазнути, мунути, вљао

опаучити, пљеснути, опендречити,

оштетити сврш. прел. упропастити,
одвалити,бупити,ребнути,депити, покварити, уништити, нагрдити, ис­
лупнути, љопити, чвргнути, бубну­
кварити,унаказити, пореметити, на­
ти, лоћнути, пукнути, млазнути, ге­
рушити, поштетити, баталити арх.,
нути, кркнути, шљиснути, клепну­
разбаталити арх. - уи. разбити, сру­
ти, млатнути, шикнути, опајдарити,
шити
бребнути, жвајзнути, крнути, пљу­
оштеliен прид. О ира8Н. 8. обеспра­
снути, ритнути, ћушнути, марнути,
вљен f} 8. покварен З. @) 8. огребан
дрмнути, шукнути, акнути, чукну­
оштрина ж бриткост, рескост, ре­
ти, ошалапити фам., патосати фам.,
скоћа, одсечност
шљуснути фам., поподити фам.,
патосирати фам., шорнути фам., оштрити несврш. прел. (- оловку и

рокнути фам., ошајдарити фам., сл.) зарезивати, шиљити, наоштра­

опандркнути фам., ћопити фам. - вати

уи: развалити,распалити, треснути оштроуман прид. 8. паметан

- сл: грунути, звекнути оштроумност ж О 8. таленат 1. f} 8.

ошинути сврш. прел. О распалити, памет

фијукнути, швигнути, швићнути, ошурити сврш. прел. опећи

па узв. ма, ама, аман, хајде, та падина ж в. обронак
пабирчити несврш. прел. 8. ску­ паж м ... уи. племић
пљати , пажљив прид. О детаљан, исцрпан,
павијан м зоол. 8. бабун 1. ситничав, обухватан, брижљив, те­
павит м бот. (лат. Clematis vitalba) мељит, опсежан, обиман, опширан,
pel: повит, павитина, бела лоза, бела прецизан, свеобухватан, минуци­
павитина, бела повитина, бела трта, озан, у танчине, егзактан, у ситни­

бијела вити на, билолоза, булида, ви­ це, студиозан, у детаље, акрибичан
јода, вињуга, кристушева брада, лом, реШ., акрибијски реШ. - уи: прави­
паветина, скорбутина, скреба, скро­ лан, танан, солидан, исправан, пот­

бут, скромутина, стромут, тртовичје, пун, стручан, тачан - сл: свестран,

трторина, шепутика, шкробут савестан f} будан, обзиран, обазрив,

паВIJака ж врхње, милерам брижљив, смотрен, вигилантан, пре­

паrанин м 8. многобожац дострожан, опрезан, концентрисан,

пад м О падање f} рушење @) спу­ брижан, помњив реШ., позоран Хр8. -.

штање О (смањење вредности) сни­ уи: срачунат, темељит @) в. осећајан 1.
жење, инфлација сШруч., срозавање ... уи. марљив

фам. 0 8. неуспех (3 в. пропаст е 8. пажљивост ж О пажња, брига, пре­

обронак цизност, савесност, педантно ст, тач­

падавине ж мн. оборине, падалине, ност, пунктуалност, опрезност, бри­

атмосферилије реШ. жљивост, педантерија, позорност, те­

падати несврш. непрел. О (на земљу) мељитост, акрибија реШ., помња хрв. ,

рушити се, обрушавати се, сваљивати помњивост хрв. f} в. пожртвованост

се, стрмоглављивати се, стропоштава­ 1. @) 8. опрезност

ти се - уи. пасти f} (морално) посртати, пажња ж О пажљивост, брига, пре­

срозавати се, ићи ка дну uзр. цизност, савесност, педантно ст, тач-
пазар I паnити 4з8

ност, пунктуалност, опрезност, бри­ патништво, покора, ход по мукама,

жљивост, педантерија, позорност, те­ трпња, калварија фи!., камен фи!.,
мељитост, акрибија реШ., помња хрв., голгота фи!., враг фи!., бреме фи!. ,
помњивост хрв . 0 пажљивост, бри ­ смртни хропац хрв. - уи. зло, невоља,
жљивост, брига, мар, скрб, старање, проблем, депресија @) фиf. 8. врућина
заштита, старатељство, брижност, ев. неред 2.
марење, туторство, скрбништво, па­
пакет м (поштанска пошиљка) * - уи.
жљивост - уи. наклоност, нежност,
паковање
љубав @) пажљивост, прибраност,
пакетиli м в. замотуљак
сталоженост, концентрација, кон­
пакnен прид . О в. подивљао 0 в.
центрисаност, сабраност, фокус,
врео
фокусирање, усмереност, будност,
ycpeдcpeђeHOC~ cpeђeHOC~ хладно­ паковање с увијач, амбалажа, па­

крвност, трезност, трезноћа, трезве­ пир, омот, овојница, овитак, омотач,

ност, смиреност, присебност, напрег­ овој, папир за пакете суж., папир за

нутост, усредоточеност, помња Хр8., увијање суж., дара арх., тара арх. и
усредоточење хрв., позор хрв. , позор­ сШруч., пакунг ре!., пакирање хрв. -
ност Хр8. - уи . обазривост .... уи. не­ сл: писмо, пакет

жност 1. пакосник м в. покварењак

пазар м 8. сајам пакост ж О заједљивост, цинизам,

пазарити сврш. прел . купити, наба­ отровност, злоба, малициозност,

вити,добавити, накуповати, откупи­ иронија, сарказам, уједљивост, јет­
ти, прибавити, узети фам., намаћи кост, опакост, малигност, изругива­

жар!., прискрбити реШ. ње, персифлажа реШ. 0 8. злонамер­

ност
пази узв. 8. гледај

пазикуliа м в. лакеј пакостан прид. лош, зао, покварен,

пазити несврш. прел. О (бити оба­ подао, подмукао, злобан, злоћудан,

зрив) обраћати пажњу, мислити, дијаболичан, охол, опак, безочан, ис­

бринути, водити рачуна изр., имати у кварен, страховит, поган, неваљао

виду изр. 08. неговати @) (не троши­ еуф., злочест фам., кваран фам., ин­
ти много нешто) чувати, штедети е фаман реШ. - уи. неморалан в. по­
мотрити, пажљиво гледати, чувати, кварен 1.
бити концентрисан пакт м 8. савез 1.
пајац м в. лакрдијаш паnамида ж заал. (лат. Sarda sarda)
пајкан м фам. 8. полицајац поланда,пастирица

пајтати се несврш. в. шуровати паnанка ж (мањи град) 8. гp~д

пајташ м фам. в. пријатељ папа та ж вила, замак, дворац, твр­
пакао м О пандемонијум, хад, под­ ђава, утврђење, утврда, конак, двор,
земни свет, ад ре!. 0 фи!. мука, па­ резиденција, кула, каштел ре!., палача

ћеништво, страхота, патња, беда, ексир.

агонија, испаштање, паћење, мучење, паnеж м паљевина - уи. пламен

тортура, страдање, злопаћење, тр­ паnиrорка ж в. бабарога
пљење, страдалништво, мрцварење, паnити несврш. непрел. О спаљи­
издржавање, пролазак кроз муке, вати, ложити, жећи реШ. 0 жар!. в.
439 паnица I паприка

бежати @) жар!. в . узбуђивати 2. е узбурканост, избезумљеност, узбуна,

жарf. в. лагати пометеност, пометња, помешеност,

паnица ж мотка, штап, колац, дрво, помамљено ст, страхотност, русвај,

тољага, батина, мочуга, шипка, шта­ хаос, фрка фам . , распад жар!. - уи.
ка, кука, шиба, притка, полуга , прут, неред, страва

кљука ре!., такља ре!., шпациршток панорама ж О видик, видокруг, об­

ре!., багулин ре!., чакља ре!. , мачуга зорје, обзор, поглед, хоризонт, про­
реШ. , шибљика реШ . стор обухваћен погледом, доглед,

паnчиli м в . кепец видно поље, видело, визура, круго­

зор хрв. 0 фи!. в. перспект ива

паљба ж испаљивање, пуцњава -
суж. плотун, канонада, рафал, бара­ пансnавизам м свесловенство

жа, салва пантер м заол. (звер из породице

паљевина ж палеж - уи. пламен

мачака, лат. Felis pardus) *
пантљика ж в . појас
памет ж интелигенција, ум, про­
ницљивост, раз бор, оштроумност, пантљичара ж заал. (лат. Cestoda)
бистри на, умље, разборитост, рез он, тракуља, тракавица хрв.

умност, промишљеност, логос, инте­ панцета ж в. сланина

лект, префриганост, промућурност, пао р м в. пољопривредник

трезвеност, глава, досетљивост, ви­ nanaraj м заал. (лат. Psittaci) папига

спреност, луцидност, инвентивност, - суж: ара, какаду, лори
дух фи!., глава фи!., мозак фи!. - уи: папазјанија ж (стање у којем су
знање, логика, логичност, прибра­ ствари у кући, соби без реда) в. не ­
ност, мудрост, рационалност, разум ред 1.
- сл: духовитост, одговорност папиrа ж заал . в. папагај
паметан прид. интелигентан, би­ папиnотна ж в. виклер
стар, виспрен, оштроуман, прому­
папир м О хартија, артија ре!. , ћаге
ћуран, проницљив, оштровидан, арх. ре!. 0 в. паковање
разуман, уман, јасновид, разборит, папироnоwки прид. фам . чинов­
резонски, луцидан - изр. који има да­ нички, бирократски, администра­
ску у глави, који има кликер/кефало
тивни
- ексир. генијалан, ингениозан - ре!. папрен прид. фиг. в. скуп
фифик, дотупаван, проницав - уи.
папрени писац м бат. (лат. Polygo-
сналажљив 1., даровит, вичан, ин­
пит hydropiper) ре!: лисац, папрац,
вентиван
биберика, водени бибер, буњак, бух­
паметовати несврш. прел. О (пра­ њак, водена биберка, водена папри­
вити се паметан) мудровати - уи. го­ ка, водена паприца, водени папар,
ворити 0 в. размишљати
јармен, коњска паприка, љутица, љу­
памliење с меморија, сећање, авиза тичевина, папричњак, Ilиперовина
реШ.
паприка ж бот. (лат. Capsicum ат­
панађур м ре!. в. сајам тиит) ре!: долма, бабушара, толун­
пандур м фам. в. полицајац џа, чушка, паца, пипер, пиперка, па­

паника ж (изненадан страх који прица, папрка, попр, специја - суж:

ухвати појединца или групу људи) бабура, баурача pef., бобошка ре!. ,
папучарlпасифnора 440

шиља, бобошарка ре/., буарача ре/. , та

бабурача ре/., бобушка ре/., бобошара парити' несврш . прел. укрштати

ре/.. феферон, љути ка ре/., џинче ре/., (животиње), модификовати (генет­
певерун ре/.
ски), стварати мешанце, спајати,
папучар м фам. (мушкарац који је стварати нову врсту, размножавати,
потчињен својој жени) млакоња, шо­ полутачити арх., крижати хрв.
ња, млитавац, поводљив ац, слабић,
парити' несврш . прел . пећи, шурити,
тетка фам., шмокљан фам., млитоња фурити фам.
реШ. - уи . безвезњак
парница несврш. правн. поступак,
пара ж в. новчић процес, распра

. парабоnа ж алегорија, метафора - пароnа ж О в. начело 2. @в . лозин­

уи. прича 2. ка

параrраф м иравн. пасус, ставак парох м О пар ок ре/. , жупник ре/.,

ре/., артикал реШ., ставка екон. иравн.,
плован хрв . , плебануш хрв. @ про­
тачка иравн.
тојереј, поп најстарији по чину у па­
парадајз м бот. (лат. Solanum lyco- рохији, протопрезвитер, протопоп,
persicum) ре/: црвени патлиџан, пара­ прота ·фам.
дајз, рајчица, помидор, вренак, вучја партиципација ж в. удео
јабука, домат, златна јабука, јабучица,
партнер м О (онај који с неким уче­
кавада, петлиџан, рајска јабука, то­
ствује у неком послу, плесу, играма
мат, црвен патлиџан
итд.) колега, сарадник, колаборант,
парадиrма ж узор, образац, при­
струковњак @ брачи друг - уи. супру­
мер - уи. пример
га, супруг, љубавник
параnепан прид. О (који је у чита­
парфем м мирис, мирисна водица,
вој својој дужини једнако удаљен од колоњска вода - сл. дезодоранс
другога) наспраман @ (који се поду­
парче с О комад, део, фрагмент, па­
дара по месту, садржају и времену) в.
рампарче, трун, остатак, делић, за­
аналоган
ломак, одломак, окршак, комадић,
параnизован прид. О непокретан,
крњадак фам., крњетак фам., фраги­
инвалидан - уи . обогаљен @ фиf. в.
менат арх. ре/. - суж: крхотина, окр­
непокретан 1.
њак, рбањак ре/. , рбина ре/. , рбак ре/. ,
парампарче с О в. крхотина @ в. лома так @ в. крхотина
парче 1.
пас' м 300Л. (лат. Canis canis, Canis fa-
параноичан прид. неповерљив, па­ miliaris) псето, кер, куче, џукац фам. ,
раноидаН,психотичан
псина реШ., џукела ио/.
паранормаnан прид. в. натприро­ пас' м в. појас
дан 1.
пас' м сиорш. додавање, предавање,
парати несврш. прел.( - одећу или давање, достављање
слично) кидати, тргати, дерати, цепа­
пасиван ПРИД. неактиван, инертан,
ти, љуштити реш
непродуктиван - уи. лењ, беспослен
паре ж мн. новац, средства, капитал,
пасиониран ПРИД. в. одушевљен
лова фам., кинтажар/. , кеш жар/. , пе­
пасионираност ж в . одушевљење
нез ре/., монета арх. - уи. свота, пла-
пасифnора ж бот. (лат. Passiflora in-
441

Расе паса

ГРУПА 1 алентејски пастирски пас ГРУПА 111

пастирски пси и пси анадолски пастирски пас теријери
терачи стоке апенцелски пастирски пас амерички стафордски
аирески овчар аргентински пас теријер
арденски говеда р атласки пастирски пас аустралијски теријер
аустралијски говеда р аустријски краткодлаки пинч бедлингтон теријер
аустралијски овчар бернардинац бордер теријер .
аустралијски чувар стада бернски пастирски пас бразилски терИЈер
белгијски овчар бордошка дога бул теријер
бели швајцарски овчар бразилски пас велшки теријер
бергамски пастирски пас бул масти Ф данди динмонт теријер
бобтејл булдог енглески патуљасти теријер
бордер коли велики јапански пас ердел теријер
босерон велики швајцарски западно шкотски бели
брадати коли пастирски пас теријер
бријешки овчар велики шнауцер ималски теријер
велшки корги кардиган дански пас ирски теријер
велшки корги пемброк доберман јапански теријер
јужноруски овчар ентлебушки пастирски пас јоркширски теријер
каталонски овчар естрелски пастирски пас кери блу теријер
комондор јапански борац керн теријер
кува с југословенски овчарски пас- лејкландски теријер
мајоршки овчар шарпланинац манчестер теријер
маремано абруцешки кавкаски овчар мекодлаки пшенично жути

пастирски пас канарски пас теријер

муди кане корсо немачки ловачки теријер
немачки овчар крашки овчар норвички теријер
пас св. Мигела ландсир норфолшки теријер
пикардијски овчар леонбергер парсон раселов теријер
пиринејски овчар дуге длаке мајмунски пинч силихем теријер
пиринејски овчар кратке мајоршки чувар силки теријер
длаке мастиф скај теријер
подхалански овчар напуљски мастиф стафордски бул теријер
пољски равничарски овчар немачка дога фокстеријер краткодлаки
пули немачки боксер фокстеријер оштродлаки
пуми њуфаундландски пас чешки теријер
сарлошки вучији пас пастирски пас из лабореира џек раселов теријер
словачки пастирски пас патуљасти пинч шкотски теријер
фландријски говедар патуљасти шнауцер

холандски коврџави овчар пинч ГРУПАIV

холандски овчар пиринејски мастиф јаэавичари
хрватски овчар пиринејски планински пас јазавичар
чехословачки вучији пас ротвајлер
шетландски овчар средњеазијски овчар ГРУПАV
шиперки средњи шнауцер wпиц тип и примитивни

шкотски овчар - дугодлаки тибетски мастиф тип паса

шкотски овчар - краткодлаки ховаварт акита

холандски пинч аљаски маламут

ГРУПА 11 црни теријер басењи

пинчери и wнауцери, шар-пеј гренландски пас

мопоси и wвајцарски шпански масти Ф еурасиер

пастирски пси западно сибирска лајка

 442

Расе паса

ибички хрт бигл зечар нивернејски оштродлаки

израелски овчар били гонич
исландски овчар босански одбрамбени пас св. Хјуберта - блодхунд
источно сибирска лајка гонич - барак плави гаскоњски гони ч
италијански волпино * бретањски риђи басет плави оштродлаки
јапански шпиц велики вендејски грифон гаскоњски гонич
јемтландски пас велики гаскоњско планински гонич
каи сентанжујски гонич поатушки гонич
канарски хрт велики енглеско- пољски гонич
карелијски гонич медведа француски гонич порцулански гонич
кишу велики енглеско- посавски гонич
кореа ји ндо дог франццуски бело црни риђи оштродлаки
лапонски пас гонич бретањски гонич
лапонски пастирски пас велики енглеско- родезијски риџбек
лапонски шпиц француски бело-оранж словачки гонич
мексички голокожи пас гонич смолондски гонич
немачки шпиц велики оштродлаки српски гонич
норботенски шпиц вендејски басет тиролски гонич
норвешки ловачки шпиц велики плави гаскоњски фински гонич
норвешки сиви гонич гонич француски тробојни гонич
норвешки црни гонич вендејски оштродлаки француско бело оранж
норвешки шпиц гонич гонич
перуански инка пас вестфалски бракјазавичар француско бело црни
португалски хрт вендејски оштродлаки гонич
руско европска лајка гонич хамилтонов гонич
самојед вестфалски бракјазавичар . хановерски крвоследник
сибирски хаски видраш харијер
сицилијански хрт гонич ракуна хигенов гонич
тајландски риџбек грчки гонич .холденски гонич
фараонски пас далматински пас швајцарски гонич
фински шпиц дункеров гонич швајцарски нисконоги
хокаидо енглески лисичар гонич
чау-чау
ердељски гонич шведски гонич древер
шведски пастирски пас истарски краткодnаки шилеров гонич
шиба гонич шпански брдски гонич
шикоку истарски оштродлаки штајерски оштродлаки
гонич високобрдскигонич
ГРУПАVI италијански гонич -
rоничи, траrачи и сродне краткодnаки ГРУПАVII
расе италијански гонич - mичари
алпски бракјазавичар оштродлаки аријешки птичар
амерички лисичар југословенски тробојни бурбонски птичар
ариешки гонич гонич бургошкијаребичар
артезијско нормански мали гаскоњско вајмарски птичар
басет сентанжујски гонич велики минстерлендски
артоашки гонич мали енглеско француски птичар
аустријски равнодлаки мат гонич гордо н сетер
гонич
мали оштродлаки дрентски птичар
баварски планински вендејски басет енглески сетер
крвоследник мали плави гаскоњски епањел бретон
басет гонич ирски црвени сетер
бигл немачки гонич ирски црвено-бели сетер
443 пасји трн I пастир

италијански краткодлаки амерички кокер шпанијел кромфорлендер

птичар амерички шпанијел за ласа апсо

италијански спинон воду

мали брабансон
кортхалсов грифон барбе
мали лављи пас
мађарска вижла велшки шпрингер
малтешки пас
краткодлака шпанијел
патуљасти континентал .
мађарска вижла енглески кокер шпанијел
епањел
оштродлака енглески шпрингер
пекинезер
мали минстерлендер шпанијел
пуг
немачки дугодnаки птичар златни ретривер

немачки костретасти ирски шпанијел за воду пудле

птичар кламбер шпанијел тибетски теријер

немачки краткодnаки лабрадор ретривер тибетски шпанијел
птичар лагото ромањоло тулеарски пас

немачки оштродлаки мали холандски пас за лов француски булдог

птичар птица на води
хавански бишон
овернејски птичар немачки препеличар
чивава
пикардијски епањел пољски шпанијел
ши-цу
плави пикардијски епањел португалски пас за воду
шпанијел краља чарлса
поентер равнодnаки ретривер

понт-одмершки епањел ретривер коврџаве длаке

португалски јаребичар сасекс шпанијел

ГРУПА Х
хртови
пудлпоентер толинг ретривер

сенжерменски птичар фризијски шпанијел арапски хрт-слуги

словачки оштродлаки чизопик ретривер авганистански хрт

птичар шпански пас за воду азавак

стари дански птичар велики енглески хрт-

француски епањел ГРУПАIХ грејхунд

француски птичар пси за пратњу и
ирски вучји хрт
гаскоњски тип разоноду
мађарски хрт
француски птичар белгијски грифон
мали енглески хрт-випет
пиринејски тип болоњски пас
мали италијански хрт
холандски препеличар бостонски теријер
персијски хрт-салуки
чешки фоусек бриселски грифон
пољски хрт
јапански чин
ГРУПАVIII кинески ћубасти руски хрт - барзој
р.тривери, цуњавци и (кукмасти) пас шко

пси за воду коврџави бишон

carnata) ре!: христово цвеће, богоро­ обрушити се, посрнути - фам: оки­
дичин крст, христов венац нути, звекнути, звизнути, љуљнути,

пасји трн м бот. (лат. Нiррорhаё прострети се, извалити се, пружити

rhamnoides) ре!: вукодржица, злоле­ се, сложити се, пољубити земљу, љу­
сница снути, љоснути, скљокати се, лећи,
пасмина Ж б. раса поринути ре!., рокнути жар!., бето­
паства ж верници, стадо нирати се жар!.

пасти сврш. непрел . (лупнути о зе­ пастир м чобанин, чобан, чувар

мљу) паднути, треснути, бупити, стада, чувар стоке, бачијар ре!., кату­
бупнути, срушити се, сурвати се, нар ре!., бачар арх. , бач арх., бачијаш
стропоштати се, сручити се, стрмо­ арх., супашник арх., сточар реШ. ов­

главити се, свалити се, стровалити се, чар суж. - уи: козар, говедар
пасторак Iпа11ениwтво 444

пасторак М 6. усвојеник ре!., баланцана ре!., баланчана ре!.

пасторка ж 6. усвојеник
пастрмка ж зоол. (лат.
fario) пастрва Хр6.
пастув М ждребац, ждребе,
ре!., пастух реШ.
патн"к М 6. паћеник
Salmo turtta патн .. ца ж 6. паћеница
патња ж (велика бол, обично душев­
ајгир на) мука, паћеништво, очај, агонија,
испаштање, паћење, мучење, несре­

пасуљ М бат. (лат. Phaseolus vиlga­ ћа, страдање, злопаћење, трпљење,

ris) ре!: грах, бажуљ, бели грах, бели страдалништво, издржавање; вели­

пасуљ, бијели грах, боб, гра, грав, ка бол, подношење (бола/муке), пат­

грах-голубњак, грах-рогачић, грах­ ништво, трпња, пролазак кроз муке

рожњак, грах -тачкаш, жути пасуљ,

изр., ход по мукама изр., калварија

лашки боб, опаки боб, пажуљ, па­ фи!., камен фи!., голгота фи!., јарам

суљ пузавац, пасуљ тачкаш, пашон,

фи!. , пакао фи!. - уй: зло, депресија,

пашуљак, плетенац, почањ, притич­

беда, тескоба

њак, приткаш, причанац, причаник, патос м. О (доња површина просто­

смигаш, тркљанац, тркљаш, фађуо, рије) под, тло, тле 8 6. одушевљење

фажол, фазоли, фасољ, фасул, фа­ 1.

шон, фржољ, џора, суљпа жар!., суља патр ..јархаnан прид. 6. старомо­
жар!. дан 1.
патарен М 6. богумил патрон М 6. заштитник 1.
патаренски прид. 6. богумилски патронажа ж О 6. протекција 8 6.

патент М изум, откриће, проналазак покровитељство 1.

- уЙ. апарат патронат М О 6. протекција 8 6. по­

пат"т" несврш. непрел . прел. мучити кровитељство 1.

се, туговати, јадовати, трпети, злопа­ патуљак М гном, вилењак

тити се, подносити муке, страдати, патуљаст прид. О (о човеку) 6. ге­

гинути фи!., венути фи!., крварити џав 8 (о стварима) 6. мали
фи!., копнети фи!., боловати фи!., бу­ па11ен"к М страдалник, мученик,
гарити ексйр., чемерити реШ ., гристи великомученик, невољник, патник,

се фи!., пећи се фи!. - уй: кукати, ис­ мукотрпник, болник, злопатник,

паштати, јадиковати страдалац, мартир, дугопатник, па­

пат"т" се несврш. 6. мучити се 2. тилац - уй: испосник, светац, монах

патка ж О зоол. (лат. Anas) пловка - па11ен .. ца ж сиротица, мученица,

суж: патка крџа, дивља патка, патка бедница, јадница, страдалница, пат­
крчуга, патка кашикара, патка кржа 8 ница, несретница, злосрећница, не­
фам. дезинформација, монтажа, об­ срећница, невољница, злопатница,
мана, подвала, заблуда, марифетлук, сиротанка, дугопатница, великому­

лажна узбуна, лажна вест, погрешно ченица, мукотрпница, јада реШ.

уверење, изврнута чињеница, нетач­ па11ен"штво с мука, беда, страхо­
но обавештење - уй: лаж, манипула­ та, патња, брига, невоља, несрећа, ис­
ција, измишљотина t!) 6. подвала 1. паштање, паћење, напрезање , неда­
патn ..... ан М бот. (лат. Solanum mе­ ћа, мучење, тортура, страдање, зло­
longena) плави патлиџан, меланцана паћење, трпљење , страдалништво,
445 па11ење I перверза

мрцварење, издржавање, тегоба, уй: фалширати

неугодност, неугода, напаст, велика певач М вокални извођач, вокал
бол, подношење (боли/муке), прола­ фам.
зак кроз муке, патништво, покора,
neraB прид . пиргаст, пегаст, ишаран
јад, ход по мукама, трпња, калвари­ (пегама), пиргав, педичав ре!., абра­
ја фи!., камен фи/., голгота фи/., враг шљив арх. - уй: музгав, богињав
фи/., бреме фи/., јарам фи!., главобо­ neAaror М 6. васпитач
ља фи!., пакао фи!. - уй: зло, депре­
педантан прид . О 6. уреда н 1. 8 6.
сија, невоља
тачан 2.
па11ење с 6. паћеништво
пекар М (онај чије је занимање да
пауза ж О предах, одмор, прекид, за­ пече хлеб и пеци во) хлебар реШ., ље­
устављање, застој, застанак, међучин бар ре!., фурунџија арх.
суж., тајмаут суж., брејк фам., полу­
пеnин М q9T. (лат. Artemisifi absinthi-
време сЙорш., станка Хр6. - уй: одмор, um) ре!: бели пелин, вермут, пеленак,
међувреме, цезура 8 6. цезура горчика, пелим, осе нач

паук М (врста инсекта, лат. Arachno- пеnцовање с 6. вакцинација

idea) * пеnцоват" несврш. прел. О 6. вак­
паушаnан прид. 6. произвољан 1. цинисати 8 6. калемити
пац ..јент М О (болестан човек) 6. пенетрација ж продор, продира-
болесник 8 фи!. фам. 6. лудак ње, улажење, пенетрирање

пацифистички прид. 6 . миров- . пенисм (мушки полни орган) фалус,

њачки уд, полни уд, УДО, стидник, сполни уд,

пацов М зоол. (лат. Rattus rattus, R. споловило Хр6., пимпек Хр6. - фам:
norvegicus) штакор, пантагана ре!. мали, мишко, кобасица, курајло, пи­
пашканат М бот. 6. паштрњак шић, батина, понос, чунак, дугајло,

пашњак ж ливада, пољана, пропла­ мој, чундара, ђока, справа, алатка,

нак, испаша, ледина, лазина, попас,

патка - нар. дика, кита, курац, кара

лаз, зараван, попаша, паша, раван,

- жар!: буздован, кобаја, туки, питон,
кића - gett: пиша, куре, паче
чистина, попаска, ведрик ре!., прога­

ла арх. пеница ж бот. (лат. Motocilla silvia)

обична грмуша
паштрњак М бот. (лат. Pastinaca sa-
пентрати се несврш. 6. пењати се
tiva) ре!: пастрњак, пашканат, паштр­
њак, јелинак, крстата трава, пасти­ пењати се несврш . узверавати се,

нак, пашкрнат, слатка трава верати се, успињати се, обавијати се,
вити се, пентрати се, вешати се, ви­
певат" несврш . непрел. прел. појати,
југати се, овијати се, провлачити се,
певуцкати, певушити, попевати, би­
кешати се жар!.
гљисати ре!., биглисати ре!., кантати
пењач М О алпиниста, планинар,
ре!., грмети ре!., биљисати ре!., цврку­
тати фам., даворити арх., ладати арх., верач, планинац 8 верач, повијуша

лалалакати Йо!., урлати Йо!., завијати пењачица ж бот. 6. пузавица

Йо!., ревати Йо!., грактати Йо!., фућка­ пепељаст прид . 06. малокрван 8 6.
ти Йо!. ре!., тулити Йо!. - суж: гангати сив

ре!., квирилирати ре!., отезати Йо!. - перверзан прид. 6. развратан 2.

перверзија I песма 446

перверзија ж настраност, изопа­ тачка гледишта, дохват, угао гледа­

ченост, исквареност, неправилност, ња, видокруг, поимање ствари, опсег,

разврат, саблажњивост, изопачење, ширина схватања, визија, уверење,

наказност, болест, ружноћа, абнор­ домашај, панорама фи!., поглед фи!.,

малност, перверзњаштво, перверз ­ домет фи!., мнење арх., мотриште
ност, ненормално ст, противприрод­ реШ., светоназор хрв. - уи: разумева ­

ност, девијантност, изобличеност, ње, идеја, начело 8 в. будућност 1.

искривљеност, изврнутост, покваре­ перуника ж бот. (лат. Iris f1orentina)

ност еуф. - суж: садизам, соДомија . ирис ре!: бела перуника, бела ружи­

перверзност ж 8. перверзија ца, бијели кмин, мирисна перуника,

перверзњаwтво с 8. перверзија
перика ж лажна коса, власуља Хр8.
перина ж 8. постељина
период м О (временски
питоми кмин (лат. Iris germanica) ре!:
баштенска перуника, богиша, божи­
ца, замбак, калуђер, кринка, марин
кмин, мачиц, модра лилија, модl>а
- уопште перуника, модри жиљ, модри љиљан,

или раздобље које се одликује неким небески каћун, пеперуга, питома пе­
догађајима) епоха, ера, век, раздобље, руника, плава лелија, преперуга, ру­
интервал,време,доба,доб,етапа,се­ жица, сабљица, самбак, хлипавник
зона, циклус, ера, размак, одсек вре­
перушка ж (лат. Parus lugubris) мр­
мена, мена арх. 8 (- У развитку нече­ ка сеница
га) стадијум, степен, фаза
перфектан прид. идеалан, савр­
перманентан прид. О 8. сталан шен, беспримеран, беспрекоран, ап­
8 форм. 8. обичан 1. солутан, непоновљив, непогрешив,

перманентност ж трајност, стал­ најбољи, прворазредан, супериоран,

ност, константност, устаљеност, дуго­ неприкосновен, ненадјебив жар!., не­
трајност, постојаност, непропадљи­ наткриљив реШ. - уи: сјајан, одличан,
вост, непотрошивост, дуговечност, диван, потпун

неисцрпност, континуитет, стаби­ перфектно ПРИЛ. в. одлично

литет, неразрушивост, нескршивост, перфидан ПРИД. в. покварен 1.
неуништивост, непрестаност, непро­
перфидник м в. покварењак
менљивост, непрекидност, трајање - перфидност ж О в. неискреност 1.
уи: отпорност, вечност
8 в. превара 1.
персонаж 8. особа
першун м бот. (лат. Petroselinum sa-
персонаn м колектив, кадар, осо­ tivum) першин хрв. - ре!: магданос,
бље, колегијум, чиновништво, штаб, ак, ач, мајдонос, патесимул, петро­
апарат, администрација - уи: људ­ жељ, петрусиљ, петрусин, пршун

ство, друштво, влада, екипа

песимиста м злокобник, баксуз,
персонаnан прид. в. личан циник, злослутник, мрачњак, баксу­
перспектива ж фиг. О мишљење, зник, мракач, хејтер жар!., црноглеђа
знање, становиште, полазиште, гле­ ексир ., кукувија ио!.
диште, вид, схватање, стајалиште, песма . ж спев, попевка, даворија,
видик, мудрост, позиција, назор, ствар фам., песан арх., пјесан арх.,
аспект, став, духовна ширина, духов­ пјесна арх., тралалајка шаљ., песмо­
ни хоризонт, представа (о нечему), твор форм., песмуљак ио!., лумповка
447 песник I пијавиц

суж., еп суж., епиграм суж. - уи: мело­ петровац м бот. (лат. Agrimonia
дија, песништво europatoria) ре!: рањеник, овчији чи­
песник м поета., бард, лирик, ли­ чак, костолом, трава од посеке

ричар, версификатор,рапсод,стихо­ петров крст м бот. (лат. Paris qua-

клепац, стихотворац, песмотворац, drifolia) ре!: вранино око, крижарица,
елегичар суж., крстац, приштева трава

пећ ж фуруна, грејач, баба ре!., бабу­

Врсте песама ра ре!., вапненица ре!.

пећи несврш. прел. (- храну) шури­

арија корачница славопој ти, парити, фурити фам. - уи. спре­
балада лумперајка славоспев
мати 1.
бећарац нарицаљка сонг
пех м в. малер
буколика народњак тралалајка
даворија пасторала тропар пехар м в. ћуп
еклога подокница тугованка
пецарош м риболовац , алас, рибар,
елегија попевка успаванка

жалопојка поскочица хвалоспев

речни рибар, удичар, халас арх.
запевка ругалица химна пецати несврш. прел. в. ловити
јадиковка сватовац шлагер
пеци во с (ситни пекарски произво­
јадованка севдалинка

коледа серенада
ди) земичка, кифла, ђеврек, кифлица,
погачица, кроасан, ролница, хлеп­

чић, кајзерица, плетеница, переца -

песничити се несврш. в. тући се
уи. хлеб, лепиња, тесто
песниwтво с поезија, певање, пе­
пецкати несврш . прел . (шалити се на
сничка уметност, песмотворство, сти­
туђ рачун или некога изазивати вер­
хотворје, стихотворство, песмотворје
бално)в. задиркивати
ексир., стихоклепство ио!. лирика суж.
печаnбар м арх. радник (у страној
- уи: стих, рима, версификација, песма
земљи), гастарбајтер фам.
пета ж 8. потпетица
пеwадија ж в. војска
петљати несврш. прел . О варати, ин­
пеwачити несврш . непрел. в. крета­
тригирати, роварити, мотати, изми­
ти се
шљати, смерати, подметати, сплетка­

рити, мућкати, подваљивати, мутља­

пешке прил. пешака фам., гиљајући

ти, кувати фи!., ковати фи!., бркати жар!., ногама форм.

фи!., мутити фи!., бургијати фам., пеw кир м ручник хрв., шугаман ре!.

мунђати фам., муљати фам., возати пиrмеј м в. кепец

жар!., пртљати реШ ., шуровати реШ. пизда м ж нар. О 8. покварењак 8 8.
8 в. лагати вагина

петљати се несврш. (бавити се ту­ пијавица м ж О фи!. лихвар, каи­

ђим проблемима) уплитати се, меша­ шар, рекеташ, ~еленаш, каматник,

ти се, упетљавати се, пачити се, пле · · гуликожа, изнуђивач, дерикожа, кр­
сти се, гледати. туђа посла, забадати вопија, кожодер, израбљивач, душо­
нос изр., бити у свакој чорби миро­ губац, стрвинар фи!., лешинар фи!.,
ђија изр. 8 в. бавити се шинтер фи!. ио!., вампир фам. - сл:
петпарачки прид. в. неоригина­ лопов, зелена мафија изр. 8 зоол. (вр­
лан 1. ста паразита, лат. Hirudinea) ..
пијан I пискавица 448

пијан прид. припит, поднапит, ал­ ударати бригу на весеље, гостити

кохолисан, опијен, трештен пијан, се, бучно славити, лумпати, годова­
цирке жар!., као мајка/земља/смук, ти арх.

под гасом - фам: нацврц(к)ан, за­ пијаца Ж б. базар

грејан, нарољан,нацуган, мортус, пијетет м б. обожавање
нашљеман, накресан, ућефлеисан, пикавац м б. опушак
весео - жар!: балзамован, одузет, пипот м авијатичар, ваздухопловац,
укуцан, урађен, шљокензи, табла,
аеронаутичар, летач, летелац реШ.,
гасиран, убивен, улетвљен , разва­ зракопловац Хрб .
љен, увоштен, разбијен, јанпи, пре­
пипупа Ж таблета, капсула - суж:
париран, ушљокан, уциркан, оле­
лингвалета, вагиналета
шен, ушикан, надојен
пиљар м б. продавац
пијаница м ж б. алкохоличар
пиљити несврш. непрел. б. зурити
пијанка ж банчење, бекријање, ал­
пимент м бот. (лат. Pimenta officina-
кохолизација, лумповање, пијанчење,
lis) реј: најквирц, клинчићев папар,
лумперај, баханал, лолање, лудовање,
најгвирц, каранфил-бибер
жур, коктел, слављење, циркање, ра­
пинrвин м зоол. (врста поларне пти­
ђење, шенлучење, лумпација, бучна
це, лат. Aptenodytes forsteri) >1-
прослава, алкохолизирање, посело,
пир м б. гозба
разуздана забава, дернек ре!., шенлук
пирана Ж зоол. (лат. Pygocentrus- Ш -
ре!. , тулум ре!., пијавељ реј., теревен­
Serrasalmus piraya) пирања, пираја
ка фам., локатив жаРf., џумбус арх.
- уй: весеље, баханалије, прослава, пирка Ж зоол. (лат. Sеrrапus) вуко­
вац,вук
журка, забава - сл: вечеринка, певан­
ка реј., оргије пировање с б. гозба

пијанчевати несврш. непрел. б. пи­ пировати несврш. непрел. шенлучи­

јанчити ти,теревенчити,лумповати,гостити

пијанчење с банчење, бекријање, се, частити се, лудовати, банчити, ло­

лати се, проводити се, веселити се,
алкохолизација, лумповање, пијанка,
лумперај, баханал, лолање, лудовање, бекријати, ударати бригу на весеље,

жур, коктел, слављење, циркање, ра­

пијанчити, бучно славити, лумпати,
годовати арх. - уЙ. пијанчити
ђење, шенлучење, лумпација, бучна
прослава, алкохолизирање, посело, писар м (службена особа која пре­
разуздана забава, дернек реј., шенлук писује и региструје списе) ћата - уЙ.
реј. , тулум реј., пијавељ ре!., теревен­ записничар

ка фам., локатив жарf., џумбус арх. писати несврш. прел. бележити, за­
- уй: весеље, баханалије, прослава, писиваТИ,пописивати

журка, забава - сл: вечеринка, певан­ писка Ж б. ларма 1.

ка реј., оргије пискав прид. пиштав, пискутав,

пијанчити несврш. непрел. прел. продоран, кре,штав, тенорски, танак,

банчити , шенлучити, теревенчити, оштар, пискутљив

лумповати, лудовати, пити, пијан­ пискавица Ж бот. (лат. Тrigonella fo-

чевати, пировати, лолати се, про­ епum graecum) реј: грчко семе, свинда,
водити се, веселити се, бекријати, козји рог, божја травица, грохотуша,
449 пискарати I ппам

грчко сијено, јарчев рог, пјескавица, пицнут прид. жарf. б. накићен

просац, просеница, просеничак, рога­ пичка Ж нар. О б. вагина @ б . кука­

чићи, рожењача, рожиц, триплат вица 2. О б. нитков

пискарати несврш. прел. шкрабати , пиwтав прид. пискав, пискутав, ши­

брљати, жврљати, дрљати, шврља­ штав, продоран, крештав, тенорски,

ти,-шарати, чрчкарати, лоше писати, танак, оштар, пискутљив

чрчкати, чврљати, мрчити папир пиwтаљка Ж звиждаљка , свирали­

пискутав прид. пискав, пиштав, ца реј., фућкаљка фам., фућкалица

продоран, крештав, тенорски, танак, фам.
оштар, пискутљив пиwтара Ж зоол . (лат. Micropus apus)
писмо с О (писмена порука) допис, пишталица, црна чиопа

пошиљка, порука суж. @ б. азбука пиwтати несврш . непрел . б. звижда ­

писнути сврш. непрел. б. прогово­ ти

рити пиwтољ м револвер, пуца фам.,

пита Ж савијача, штрудла, базла­ пуцаљка фам., утока жарf., прангија
мача реј., балзамача реј., басламача жарf.

реј., злијевка Хрб., злевка Хрб., раз­ ппав пр ид . азуран, модар, морско­

љевуша Хрб . плав, тегет, небескоплав, боје мора/

пити несврш. непрел. прел. О йрел. неба, плаветан реШ.
опијати се, алкохолисати се, цу­ ппаветнипо с О азур, модрило,

гати, напијати се, банчити, цев­ небеска боја, плавило, плавина , пла­
чити, локати - фам : ударати (по ветност, модрина, лазур реШ. @ б. ве­
пићу), дудучити, тући (по пићу), дрина 1.
разваљивати се, унеређивати се, ппаrијатор м (који подражава туђа
шљокати, шљемати, разбијати се дела) имитатор, фалсификатор, ком­
(од пића), циркати жарf., лешити пилатор фИf., лопов фИf., пират фам.
се жарf. @ йрел. (утољавати жеђ) ппажа Ж О обала, купаЛИДlте, жал,
испијати, толити, утишавати, то­ жало арх. реј. @ б. обала 1. ... уЙ. ку­
лити жеђ, гасити жеђ, ублажава­ палиште 1.
ти, напајати се, локати, капити ппакар м гардероба, ормар, орман
реШ. О нейрел. б . пијанчити ппакат м постер, транспарент, пла-.
питон м зоол. (врста змије удава, лат. ката ре!. - суж: проглас, реклама
Python recitulatus) >1- ппакати несврш . непрел .. сузити,
пиflе с алкохол, цирка - фам: пијача, влажити, грцати, шмрцати, рони­
цуга - жарf: буз, гориво, ћепи, керо­ ти сузе изр., проливати/ронити сузе
зин, шљока изр., сузе лити изр., цмиздрити фам.
пихтије Ж мн. аспик, пиктије, луче­ gеч., кењкати фам. gеч., кмечати gеч.,
ње, паче, сулц, питије ре!., пае реј., цмиздрети gеч., слинити Йоf., јецати
мрзлетина реј., луење ре!., гољени ца ексЙр., ридати ексир. - уи. кукати, на­
реј., хладетина Хрб. рицати, туговати

пиц м бот. (лат. Charax рuпtаzzо)-ши­ ппамен' м О б. ватра @ фИf. (у очи­

љац ма) сјај, блесак, блештавило О фИf. б.
пицајзпа Ж б. стидна ваш занос 1.
пnаменlпnаftеник
450

пnамен' прид. О в. врео 8 фиf. В. пnаника ж бот. (лат. Arbutus unedo)

страстан
рес: бела планика, планичац, мечје
пnаменац м О в. заставица 8 в. пе ­ грожђе, јагодица-раст
кликан
пnанина ж сеоср. (веће узвишење од
пnаменик м в. фитиљ 500 м које обично има више врхова)
пnан м О пројекат, костур, нацрт, гора, масив суж., височје реш. - уй.
концепција, кроки, обрис, слика, брдо, висораван
приказ, схема, шема, верзија, маке­ пnанинар м алпиниста, верач, пе ­
та, преглед, скица, замисао, идеја, њач, планинац

оквир, предлог, цртеж фис., пројект пnанинац м в. планинар

хрв. 8 (оно што је неко намерио да пnаст м в. сноп 1.
учини) намера, стремљење, насто ­
пnата ж зарада, добит, доходак, на­
јање, тежња, жеља, амбиција, хтење,
кнада, новац, дневница (зарада за
циљ, аспирација, комбинација, за­
један дан), приход, примања, мате­
мисао, примисао, интенција, наум,
ријална корист, надница, исплата,
накана, тежење, смерање, идеал, про­
лични доходак форм., ЛД форм. арх.,
мишљај, претензија, смер реш., нами­
берива арх., доход реш., заслужба
сао реШ. @)В. нацрт 1. е в. приступ 1.
хрв., примитак хрв., плаћа хрв. - уй.
41) програм, распоред, сатиница, ити ­
хонорар
нерар
пnатити сврш. прел. отплатити, ис­
пnанДовање с в. лењост
платити, изравнати (трошкове), ком­
пnандовати несврш . непрел. в. лен­
пензовати, надокнадити, надомести­
чарити
ти, намирити, обештетити, подмири­
пnанета ж (небеско тело које се вр-
ти, амортизовати - уй. купити
ти око звезде) * .
пnато м в. раван' 2.

пnатформа ж в. полазиште 2.
Планете сунчевог пnаћање с враћање (дуга) , одужи­
система са највећим вање, отплата, отплаћивање, изми­
сателитима
ривање, намиривање, исплаћивање,
накнађивање, подмиривање - уй. ку­
( \! ) Меркур, без природних сателита
повина
(!f) Венера, без природних сателита
( е ) Земља (Месец) пnаftати несврш. прел. исплаћивати,
(ci" ) Марс (Фобос, Деимос) намиривати, накнађивати, подмири­
(Ц) Јупитер (Јо, Европа, Ганимед,
вати, одуживати се, сносити трошак,
Калисто)
(h) Сатурн (Титан, Мимас, Енкеладус, давати новац, давати накнаду/награ­
Тетис, Дион, Реа, Јапетус) ду, дрешити кесу фам. , машати се џе­
(!jI) Уран (Миранда, Аријел, Умбријел,
па фам. , талити фам. - суж: откупљи­
Титанија,Оберон)
(1Џ) Нептун (Тритон) вати - уй. куповати

пnаftеник м о надничар, најамник,

ПАТУЉАСТЕ ПЛАНЕТЕ
(-; ) Церес, без природних сателита
(Е) Ппутон (Ха рон, Никс, Хидра)
Ерис, без природних сателита
сезонац, сезонски радник, феријалац,
унајмљеник, кулучар, унајмљени рад­
ник, мануелац, најамни радник, ајлу­
чар реС., ајлугџија реС., аргат арх., ар-
451 пnаузибиnанlпnетениц

гатин арх. , аргатар арх., аргатач арх., тљив, дарежљив 8 в. узвишен 1. @) в.

дневничар реШ. 8 унајмљени војник, милостив

најамник т уй . слуга 1. пnеменитост ж О величина, досто­

пnаузибиnан прид. в. остварив јанство, значај, признатост, истакну­

пnафон м О таваница, свод, строп, тост, уваженост, углед, нотабилитет,
небо ре!., таван реШ . - уй. кров, небо цењеност, запаженост, угледно ст, из­

8 фам. в. кулминација врсност, знатност, прворазредност

пnаховит прид . О в. пргав 8 в. хи­ 8 В. пожртвованост 1. @) в. несебич­

ровит
ност 2. е в. отменост т уй. учтивост

пnацента ж водењак, овојница, чу­ пnемиft м аристократа, господар,

паница ре!., плодва ре!., кошуљица великаш, бољар, властелин, аристо­
ре!., постељица Meg., амнион Meg., крат, великодостојник, велможа,

плодница хрв . госпар хрв. реС. , коленовић ре!. , пле­

мениташ арх. реС., човек плаве крви
пnачљивацм в . кењкавац 1.
изр. - суж: принц, бојар ре!., војвода,
пnаwити сврш. прел. (изазивати
патрициј, сер, лорд, барон, гроф, спа­
страх) страшити, препадати, штре­
хија, ага, паж
цати, брецати, ужасавати, утеривати
страх, лецати реШ . - уй. заплашити,
пnемиftи м мн. в. племство
ужасавати, изненадити пnемство с аристократиј а, елита,

пnаwити се несврш. О (осећати властела, племићи, господство, но­

страх) бојати се, страшити се, стра­ блес, плава крв, високо друштво, ве­
ликаши, властелинс тво , о тмени свет,
ховати, дрхтати, трести се, зепсти,

штрецати се фам., клецати фам., ле­ мондено друштво, ноблеса ре!., крем

цати се реШ., тртарити фам. реС. - уй . фам., аристокрација хрв.

чувати се 1. 8 (осећати бригу, стреп­ пnен м О (ратни -) заплена, отето 8

њу) стрепити, бринути се, бојати се, (- У лову) ловина, лов, одстрел, улов

секирати се, зазирати, прибојавати пnенидба ж одузимање, заплена,

се, имати лош предосећај - уй. усте­ одузимање имовине, оврха арх. , р у­

зати се бачина арх., секвестрација йравн.,

пnаwљив прид. бојажљив, стра­ извршење йравн .

шљив, устрептао, у страху, узентован пnес м игра, игранка, бал, ђуска фам.
жар!. - уй. ужаснут пnесати несврш. непрел . играти, по­

пnаwљивац м страшљивац, боја­ скакивати, одскакивати, ђапати се,

жљивац, кукавица, зентарош жарf. балати, ђипати, ђускати фам., ска­
пnаwљивост ж в. бојажљивост кутати фам. , танцати фам ., чагати

пnашт м в . огртач
фам., хопсати фам.

пnедирати несврш. прел. в. засту­

пnесач м играч, балетски играч ба­
летан суж . ,
пати

пnеменит прид. О човекољубив, пnесачица ж играчица, балетска

пожртвован, несебичан, хуман, чо­ играчица суж., балерина суж.

вечан, пажљив, мека срца, простоду­ пnеснив прид . в . мемљив

шан, душеван, доброхотан, благона­ пnетеница ж О кика, вити ца 8 в.

клон - уй. добар 1., љубазан, сусре- лепиња

nneTeHKa I пљачкати 452

Врсте плеса

балет валцер менует свинг фламенко

бечки валцер казачок модерни плес сиртаки фокстрот
болеро кан-кан полка стискавац хула

босанова коло полонеза танго чардаш

брејк-денс ламбада рокенрол тарантела чарлстон

буги-вуги лимбо румба твист ча-ча-ча

диско мазурка салса транс шутка

енглески мамбо самба трбушни плес

nneTeHKa ж балон, демижон, деми­ nnyc' взн. фам. и, и још, онда, затим
жонка, демижана ре!. nnyc' м рчц. (знак за сабирање) ви­
nnefIa ж мн. б. леђа ше,И

nnex оркестар м банда, лимена ппућник м бат. (лат. Lichen islandi-

музика, променадни оркестар, збор cus) ре!: исландски лишај, исландска
свирача, војна музика, плех-музика, лихена, изландска плетика, горјански

плацмузика арх. - сл: оркестар, ду­ мах, бохински мах, исландска махо­
вачки оркестар вина, ертенска трава, планинска ма­

пписка ж зоол. (лат. Motocillidae) па­ ховина, штитарка

стирица б. корице ппућњак м бат. (лат. Pulmonaria of-

ппитак прид. О површински, пли­ ficinalis) ре!: медуника, медуњак, ме­
чински ре!. , вадозан ре!. f} фи!. б. дуница, великданче, велик-данче,

глуп грудњанка, кудравац, лисјац, лисац,

ппиткоуман прид. б. недотупаван

медунак, медуниче, плућница, џиге­
ричњак
ппиw м сомот, баршун, кадифа, ве­
лур, самт ре!., кадива арх.
пљачка ж О крађа, отимачина,
грабеж, лоповлук, јагма, гусарство,
пповити несврш. прел. плутати -
лоповштина, пиратство, пиратери­
суж: бродарити, крстарити, једрити,
ја, лупештво, хајдучија, похара, по­
сплаварити, скеларити - уи. возити
роб, покрада, поткрађа, грабеж, ма­
се
жњавање фам., разбојништво, утаја
nnoA м О воћка, воће f} фи!. б .. ре­
суж., провала суж., татбина арх., лора
зултат
арх. - уи. превара и злочин f} б . пла­
nnoAHocT ж берићетност, изда­
гијат @) б. неморал 2.
шност, родност, претилина, плодо­
пљачкање Сб . разбојништво
носност,фертилитет
пљачкати сврш. прел. (отимати
nnoAoTBoPHOCT ж б. стварала­
имовину и новац, или продавати по
штво
превисокој цени) красти, пустоши­
nnOT м тараба, заграда, ограда ти,харати,харачити, пленити, пеље­

nnoTYH м О салва f} б. паљба шити фам., черупати фам., љуштити

ппоча ж б. албум фам., стригати фам., драпати фам.,
ппочник м тротоар, пешачка стаза линдрати жарf., драти жарf., лешити

форм., ногоступ Хрб. жар!., марисати жарf.

453
пљачкаw I побеснет

пљачкаw м бандит, разбојник, од­ победити сврш. прел. О савладати,

метник, преступник, лупача, крадљи­ тријумфовати, покорити, поразити,

вац,делинквент,отимач,провалник,
надвладати, славити неирел., потући,
шатровац, луталица, фуњара, ганг­ надиграти,свладати,дотући, погази­
ти, прегазити, згазити, сломити, скр­
стер, хаин ре!., харамија ре!., пуста­
хија арх., куче ио!. - уи: вуцибатина, шити, извојевати победу, посести,
обрвати, надмашити, превагнути,
нитков, битанга, пробисвет, силеџи­
надскочити, надвисити, опхрвати,
ја, злочинац - сл: издајица, кривац,
оборити, надићи, схрвати, однети
мафијаш, убица, криминалац
победу, матирати фи!., потчинити,
пљачкаwтво с б. разбојништво
обурвати, превладати, надјачати, но­
пљескање с тапшање, аплауз, по­
каутирати фи!., докрајчити фи!., пре­
хвала, одушевљење, овације, одобра­
бити фи!., појести фи!., срезати фи!. ,
вање, пљесак, хваљење
помлатити фам., добити фам. , над­
пљескати несврш . непрел . тапшта­
горњати peйl., уништити жар!., по­
ти,аплаудирати,одобравати,поздра­
бости заставу изр., бацити на колена
вљати, хвалити
изр., узети меру изр. f} прославити,
пљеснути сврш . прел . б. ошамари­
крунисати се, окрунити се, овенчати
ти се, тријумфовати, наградити, стећи
пљувати несврш. непрел. прел . О не­ награду, успети.., уи. разорити
ирел. пљуцкати, испљувавати, шлај­ победник м победилац арх. - уи.
марити жар!. f) ирел. фи!. б. понижа­ првак 1.
вати побеђен прид. свладан, савладан,
пљувачка ж бала, испљувак, храко­ поражен, потучен, надигран, доту­
тина, балац, шлајм , баљега, пљуван­ чен, надјачан, превагнут - фам. пога­
ка, балган, пљувака, пљувача, шлај­ жен, згажен, прегажен, сломљен, раз­
марица жар!., шмркаљ Хрб., шмркља бијен, скршен, опхрван, надмашен,
Хрб. - сл: слуз, пена, шмрк надскочен, надвишен, оборен, над­
пљуrа ж фам . б. цигарета јачан, добијен, добивен, докрајчен,
пљусак ж О (јака и нагла киша) *- матиран фи!. , нокаутиран фи!. - уи.
уи. киша f} фи!. б. (велика количина уништен

нечега што се брзо креће, пада) буји­ побенавити сврш. непрел. б. полу-

ца, поплава, киша, река, навала, про­ де ти

вала - уи. мноштво побеснео прид. необуздан, разгне­

пљускати несврш. непрел. прел . б. вљен, помахнитао, разјарен, агреси­

млатити 1. ван, избезумљен, разгоропађен, без­

побацити сврш . непрел. аборти­ уман, распаљен, разуздан, помаман,

рати, прекинути трудноћу, прерано полудео,узаврео,разљућен,прокљу­

родити, претпети абортус, изнебити чао, луд од беса, незадржив, безглав,
ре!.
изван себе, узаврео, подивљао, не­

побачај м абортус, киретажа, пре­ присебан, распамећен, олујан, фури­

кид трудноће, пометнуће ре!., помет озан, паклен - уи: бесан, изнервиран,
ватрен, сулуд, луд, јаростан
ре!.

победа ж тријумф, добиће арх. побеснети сврш. непрел. (много се

побеl1и I повезаност 454

изнервирати) помахнитати, разбе­ ескалација фи/., аугментација реШ.,

снети се, подивљати, излудети, по­ побољшица реШ., од горег ка бољем
мамити се, распомамити се, букну­ изр. асанација Meg. сшруч. суж., - сл:
ти, планути, наљутити се, праснути, благостање, увећање, излечење 0 бо­
ражестити се, разљутити се, експло­ љитак

дирати, узаврети, запенушити, про­

побољшати сврш. прел. (учинити
кључати, запенушати, прекипети,
бољим, новијим) усавршити, надо­
разгневити се, распалити се, усплам­
градити, доградити, набуџити фам.,
тети, побенавити фам., подилејисати скалабуџити фам., збуџити жар/.
фам. , шизнути фам., изгубити памет
поборник м 8. поклоник
изр., пошизети фам., вриснути фам.,
побратим м (пријатељ кога је ње­
подилканити жар/., изгубити власт
гов пријатељ узео за брата) побрат -
над собом uзр. - уй. полудети, наљу­
уй. пријатељ, саборац
тити се
побрканост ж 8. неуредност
побеl1и сврш. непрел. О (успети
побуда ж (покретач за неку одлуку
трком измаћи некоме) умаћи, умак­
или радњу) подстрек, разлог, подсти­
нути, измаћи, одјурити, одјездити -
цај, стимуланс, мотивација, мотив,
фам. збрисати, киднути, клиснути,
импулс, ињекција фи/., мотор фи/.,
отпрашити, одмаглити, отперјати,
подражај Хр8., потицај Хр8.
стругнути, здимити, шмугнути, не­

стати, изветрити, фурнути,запалити побудити сврш. прел. 8. подстаћи 1.

o (нагло отпутовати на друго место) побуђивати несврш. прел. 8. наво­
пребећи, емигрирати @) 8. напустити дити

побијање с 8. противност побуна ж о буна, устанак 0 8. от­

побијен прид. оборен, оповргнут, пор 1.
оспорен, демантован, одбачен, неги­ побуњеник м (онај који диже буну
ран, одбијен, занијекан Хр8. против политичке власти) бунтов­
побити сврш. прел. 8. поубијати ник, устаник

побити се сврш . 8. потући се поваздан прил . 8. стално

побпесавити сврш . непрел . 8. по­ повез м 8. корице

луде ти повезан прид. О 8. везан 0 (који је

побожник м верник, правоверац, повезан на какву мрежу) спојен, ко­
теист, богоугодник, богомољац, по­ нектован, прикачен, у вези, у контак­

божњак ту, скопчан фам. @) (који је умешан у

побожност ж о веровање, богоу­ неку ствар) умешан, спојен, уплетен,
годност, смерност - уй. религија упетљан, здружен, инволвиран, у ве­

побољшање с о прогрес, раст, зи, спучен реШ . , скопчан фам., спе­

пораст, повећање, помак, напредак, тљан фам., у игри фам.
цветање, експанзија, опорављање, повезаност ж веза, релација, од­
просперитет, развој, опоравак, про­ нос, блискост, корелација, паралел­
цват, одмицање, успон, бољитак, ност, додир, сродство, сродност, ко­

помицање, усавршење, уздизање, релативност, међуоднос, узајамност,

промена набоље, корак напред, по­ спојеност, интеракција, суоднос, су­
зитивно кретање, оздрављење фи/., односност, хомогеност, спојивост, ве-
455 повезницаI повредит

заност, сраслост, упоредивост, здру­ нарасти, увећати се, нагомилати се,

женост, унија, вежа ре!., подобност укрупнити се, наталожити се - уй.

арх., нексус сШруч., успоредивост порасти 0 8. отећи

Хр8., сукладност Хр8.
ција, пријатељство, слично ст
повезница ж 8. посредник
повереник м 8. посредник
поверење с (вера у некога) поузда­
ње, кредибилитет, поштовање, веро­
вање, вера - уй . углед
поверљив прид. 8. привржен
- уй: имплика­ повијати несврш. прел. 8. кривити
повијуша ж 8 . павитина
2. повика ж 8 . ларма 1.
1. повити сврш. прел. превити, фач­
ловати, бандажирати, зафачловати,
уфачловати, умотати/замотати руку/
ногу, ставити завој/облогу, превити
1. рану/прелом, привити

поверљивост ж 8. приврженост 2. повпађивање с улагивање, удво­

поверовати сврш. прел. уверити се,
равање, удворба, галанција, удвара­
ње, подилажење, ласкање, ласка, хва­
осведочити се, доћи до уверења, ви­
љење, качење реШ.
дети на властите очи, стећи уверење,
видети својим очима повпађивати несврш. прел. О 8.
угађати 0 8. подилазити
повест ж О 8. историја 0 8 . прича
повпастица ж (ексклузивно право
1. и 2.
које је неком дато) привилегија, по­
повести сврш. прел. О одвести, ис­
годност, бенефиција, предност, пра­
пратити, отпратити, узети за руку

изр. 0 8. подстаћи 2. @) (~ колима)

во, част - уй. корист, задовољство

повпачење с О дефанзива, одсту­

одвести, превести, одбацити фам.
пање 0 8. оставка @) 8. поништење
повеl1авањесувећавање, увећање,
." уй. бекство 1.
нагомилавање, пораст, раст, гоми­

лање, прилив, акумулација, концен­

повпачити се несврш. 08. потуца­

ти се 0 8. бежати
трација, доток, прираст, скупљање,
поводац м огрлица, оковратник, ка­
појачавање, притицање, Дотицање,

навирање, повећање, потенцирање, иш, огрљак, колајна фам., литар реШ.

агломерација, притјецај Хр8. - уй. поводом прил. 8. аконто 2.

прогрес повољан прид. 8. погодан

повеl1авати несврш. прел. (чини­ повољност ж прикладност, при­

ти да нешто буде веће) укрупњавати, мереност, подесност, ваљаност, аде­

увећавати, потенцирати - уй . снажи­ кватност,децентност

ти повратак м враћање, долазак, кам­

nOBel1aH прид. О чен 0 8. отечен бек фам.

повеl1ање с 8. повећавање - уй. повратити сврш . прел. 8. вратити

прогрес nOBpal1aj м 8. кусур

повеl1ати сврш. прел . (учинити да повраl1ати несврш. прел. О ригати,
нешто буде веће, крупније, обимни­ ригљати фам., бљувати фам. , бацати
је) укрупнити, увећати, нагомилати, пеглу жар/. 0 8. враћати
наталожити, згрнути - уй. оснажити повредити сврш. прел. О (нанети
повеl1ати се сврш. О (постати ве­ физичку повреду некоме) озледити,
ћи, крупнији, обимнији) порасти, ранити, ледирати реШ. 0 (душевно ~)
повређиватиlпоrанити

увредити, ранити, ујести фи/., убости половичност, плиткоћа, поједноста­

фи/. - уи. узнемирити 2., растужити @ вљивање, небрижљивост, непажња,
(- закон и сл . ) нарушити, погазити нехај, лежерност, несистематичност,
повређивати несврш . прел. О жа­ неодговорност, необзирност, несре­
лостити, растуживати, узнемири ва­ ђеност, комоција, комотност, нема­
ти, потресати, јадити, наносити бол, рење, комодитет, необазирање - уи:
индигнирати, ојађивати, уједати за лењост, пропуст

срце изр., погруживати реШ. б в. по­ повуl1и сврш. прел. О потегнути, узе­
нижавати @ (наности физичке по­ ти - уи. зауставити б в. поништити

вреде) в. тући повуl1и се сврш. абдицирати, од­

повремено прил . понекад, каткад, ступити, дати оставку, одрећи се од
покаткад, покадшто, некада, с време­ престола, повући се с (владарског)
на на време, по који пут, по неки пут положаја
повртар м в. вртлар повучен прид. О в. недруштвен б в.

повртларство с ... уи . пољопри­ срамежљив 1.

вреда поrађати несврш . непрел . прорица­
поврће с (општи назив за биљке ти, гатати, претказивати, предвиђа­
које се користе као људска храна) по­ ти, гледати судбину, одгонетавати,
врћке предсказивати, најављивати, гледати
у длан, бајати, унапред видети, врача­
ти, видети (будућност), пророкова­
Поврће ти, читати фи/., казати фи/., казивати
фи/., цопрати ре/., бацати карте фам.,
артичока кромпир спанаћ
проказивати арх., бахорити реШ. -
бели лук купус тиква

блитва лубеница тикви ца

суж: окретати карте фам. , гледати у
боранија паприка целер шољу, гледати у пасуљ, отварати та­

броколи парадајз црни лук рот, гледати у карте

зелена пасуљ чичока
поrађач м в. пророк
салата патлиџан шаргарепа

келераба раштан шпаргла поrазити сврш . прел. в. разорити

кељ ротквица
nOraH ж в. измет
крас тавац рукола
поrанија ж олош, клика, булумен­
та, камарила, шљам, жгадија, светина
поврх пред . в. изнад (проста), банда, мангупарија, руља ,
површан прид. О (који се ограни­ компанија, отпад, багра, циганлук, га­
чава само на оно једноставно, видљи­ мад, пропали це, полусвет, подземље,

во) половичан, плитак, поједноста­ клан, клатеж, котерија, мафија фи/.,

вљен, лежеран, комотан, несавестан­
уи. непажљив, лакомислен, хировит
б (који ради површно) немаран, тра­
љав, шантав, аљкав, овлашан, пре брз,
брзоплет - уи. непажљив
поврwински прид. в. плитак
површност ж в. непажња, небрига,
бараберија ре/., клапа ре/., лацманија
ре/., шквадра ре/., фајта ре/., ксиндл
ре/. , фаланга фам., талог фам., цига­
нија фам. нар., багажа фам., фукара
. нар., од зла оца а од горе мајке изр.
1. поrанити несврш . прел. загађивати ,
блатити, прљати, брљати, вашарити,
мазати, каљати, мрљати, брложити,
 noraHoCT I поrубље
457

гадити, чинити нешто гадним, мрси­ прорећи, прорачунати, предсказати,

ти, мељати фи!. реШ., свињити фам., испрогнозирати, видети унапред, на­

стрвити реШ., смрадити реШ . , брљу­ зрети б в. растужити

поrодити се сврш . О в. договорити

гатиреШ.

поrаностж в. неискреност 1. се б в . уговорити

поrача ж в. лепиња
noroAHoCT ж в. прикладно ст

поrибељан прид . о вратоломан,

поrодовати несврш . безл . (бити по

опасан, пустолован, ризичан, ри­

укусу, вољи) в . пријати б в. користи­

скантан, пресмион, тегобан, изазо­ ти

ван, несигуран, неизвестан, ђавољи nOrOH м О (ир: ставити у -) крета­

фи/.- уи. непромишљен б в. погубан ње, употреба, покрет, рад б (- У фа­

брици) постројење @ (сила која не­
поrинути сврш . непрел. изгубити
што покреће) енергија
живот, изгубити главу, страдати, на­
страдати , фатално страдати, умрети поrорwати сврш . прел. (учинити
насилном смрћу изр., забити нос у неког или нешто горим) уназадити,
покварити, променити нагоре, на­
ледину/земљу изр. фам. - уи. умрети
шкодити (нечему), регресирати - уи.
поrлавар м в . владар
уништити
поrлед м О фи!. начело, веровање,
уверење, вера, убеђење, гледиште,
norpAa ж вређање, псовка, увре­
да, псовање, хуљење, непристојност,
осећај, схватање, мото, поставка,
омаловажавање, срамоћење, хула, по­
теза, кредо, вјерују, теорија, увере­
грдне речи, ружење, инвектива арх.
ност, уздање, супозиција, убеђеност
поrреб м сахрана, спровод, испра­
б фи!. в . полазиште 1. @ в . панорама
1. в (начин на који неко гледа) израз ћај, покоп, укоп

o (моћ гледања) вид norpewaH прид . (који одудара од

исправног) нетачан, неправилан, на­
поrледавати несврш. непрел . в. ви­
опак, неточан хрв .
рити 1.
поrреwити сврш. прел. О (напра­
поrледати сврш. прел. (чулом ви­
вити грешку) забрљати, згрешити,
да примити) угледати, видети, запа­
упрскати, преварити се, промашити,
зити, осмотрити, уочити, спазити,
омашити, засрати нар., зајебати нар.
шмекнути, разабрати , снимити фам.,
_уи. покварити б промашити, не по- .
уловити оком фам., ђанити жарi.,
годи ти
ошмекати жарi.- уи. гвирнути

noroAaH прид . пристао, адекватан,

norpewKa ж в. омашка 1.
примерен, прикладан, згодан, одго­
norpoM м в. помор
варајући, подесан, повољан, подобан, поrубан прид. фаталан, кобан, зло­
слутан, судбоносан, високоризичан,
доличан,еквивалентан,сврсисходан,

целисходан, добар фам., ваљан нар., разоран, смртоносан, убитачан, по­

кореспондентан форм., шест ан арх.,
гибељан, несрећан, самоубојствен,
опортун реШ. - уи. пожељан
врло опасан, зао, самоубилачки фи!.
поrодба ж в . пристанак 2. - уи . штетан, опасан

поrубити сврш . прел. в. убити

поrодити сврш . прел . О предвиде­
ти, проценити, најавити, наслутити, поrубљен прид. фам . в. збуњен
поrубљење I подвучен 458

поrубљење с убиство, смакнуће, копачица, водени подбио, елпејж,

егзекуција, ликвидација, лишавање јурјовка, клобчич, клобчичје, коњ­
живота, хомицидијум реШ . , уморство ска стопиња, коњски лопух, коњско

Хр6., убојство Хр6. копито, копашица, лапух, лапушчак,

под' М. (доња површина просторије) лепиш, лепје, лепук, лепух, лепушчек,

патос, тло, тле лесковача, ло пук, лопушац, лупинек,

6. испод
под' пред. марта, мартица, одсег, оселски лопух,

noAarpa ж 6. артритис оселско копито, ослова стопина, под­

поданик м 6. слуга 1. бела, побелек, подбељ, подбео, под­

бијел, подбил, подбила, подбиљ, под­
поданички прид. О потчињен, по­
био, подбјел, подбјелица, поточенца,
силнички, подређен б (који нема
прави лапух, пролист, пусти ца, ре­
слободу) зависан, овисан, потлачен,
пинц, репух, свињарица, сподбел,
потчињен, подјармљен, неслободан,
стипор, тутун-лепух, штипор
покорен,покорнички,вазалски,роп­

ски, субординиран форм., подбости сврш. прел. 6. наговори­

ти1.
подао прид. лош, зао, покварен, зло­
бан, подмукао, пакостан, злоћудан, подбунити сврш. прел. 6. наговори­
ти 1.
дијаболичан, охол, опак, безочан,
искварен, страховит, поган, неваљао подбуњивање с 6. подстицање
еуф., злочест фам., кваран фам., ин­ подбуњивати несврш . прел. 6. под­
фаман реШ. - уи. неморалан 6. по­ стицати 1.
кварен 1. подбуњивач м 6. хушкаш
податак м сазнање, информација, подбуо прид. 6. отечен
чињеница - уи. информација 1. подваnа ж смицалица, интрига, по­
податност ж 6. несебичност 2. длост, препреденост, сплетка, пре­

подаци м мн . 6. рукопис предењаштво, ујдурма, подмуклост,

подашан прид. дарежљив, велико­ подметање, псина, малверзација,

душан, широкогруд, галантан, добар, игра фам., комбинација жарf., муља­

племенит, хуман, самилост ан, добро­ ње жарf. - уи . лаж, лицемерје, прева­
чинитељски, несебичан, добротвор­ ра

ни, милосрдан,човечан, алтруистич­ подваnити сврш. прел. сместити,

ки, филантропски - сл: широк, мило­ потурити, протурити, наместити,

стив, човекољубив, мек, саосећајан, подметнути, прогурати - уи. прева­

толерантан, господски рити

подбадати несврш. прел. 6. зачика­ подваљивати несврш . прел. 6. пе­

вати
тљати 1.
подбадач м 6. хушкаш подвиr м 6. резултат
подбаЦИiИ сврш. прел. (не оправда­ подвуflи сврш . прел. акцентовати,
ти очекивања) разочарати, изневери­ нагласити, истаћи, назначити, апо­
ти, заказати, затајити, оманути строфирати, потенцирати, истакну­
подбеп м бот. (лат. Tussilago farfara) ти, поцртати, напоменути, потцрта­

pef: арпинц, бељушка, биложива, бје­ ти Хр6.

локопитњак, бјелушина, виноградска подвучен прид . 6. означен

459 подrоваратиlподn

подrоварати несврш. прел. 6. под­ б отхранити, васпитати, одгојити,

стицати 1. оспособити, подићи, образовати,

подеран прид. 6. похабан 1. ишколовати, однеговати, дигнути,

припремити за живот, извести на

подеранац м 6. одрпанац 1.
прави пут, поставити на ноге
подесан прид. 6. угодан 1.

подесити сврш. прел. О променити

подијум м позорница, бина, сцена,
(учинити друкчијим/различитим), платформа, плато, узвишење, стејџ

преобликовати, дати нов облик, из­ жарf., естрада арх.

менити, прилагодити, адаптирати, подиnазити несврш. прел . улаги­

прерадити (- музику), преиначити, вати се, додворавати се, увлачити се,

преокренути (- стање), преобличи­ повлађивати, ласкати, умиљавати се,

ти, примери ти (- узрасту), струк­ ићи низ длаку uзр., чепити се фам.,
туисати, преправити (- одећу), чмарити се жарf. 6улf. - уи. угађати
реформисати (- универзитет), сре­ подиnејисати сврш . непрел. фам . 6.
дити фам., ишћашити жарf., унети полудети

промене/измене форм . , модифици­ подиflи сврш . прел. 6. подигнути

рати Хр6., реформирати Хр6., пре­
подиflи се сврш . 6. попети се
формулирати (- речеНИЦУ)Хр6.
подјармљен прид. (који није сло­
сл: прерушити, уредити, окренути,
бодан) 6. потчињен
устројити, изврнути, ретуширати,
подјармљен прид. 6. покорен 1.
ускладити б 6. изменити 1.
подјармљеник м 6. роб
подешавање с 6. привикавање
подјармљеност ж потлаченост,
подивљаnост ж 6. махнитост 1.
ропство - уи. обесправљеност, поре­
подивљао прид. по беснео, разгне­
ђеност
вљен, дивљи, помахнитао, разјарен,
подједнак прид . 6. једнак
агресиван, избезумљен, разгоропа­
ђен, безуман, распаљен, разуздан, подnац м (лоw, покварен и зао чо­

помаман, полудео, луд од беса, неза­ век) нитков, бедник, бара6а, безоч­
држив, безглав, изван себе, узаврео, ник, дволичњак, лицемер, хуља, би­
неприсебан, распамећен, олујан, фу­ танга, изрод, гад, безобразник, пре­
риозан, паклен - уи: бесан, изнерви­ вртљивац, хипокрит, препредењак,

ран, ватрен, сулуд, луд,јаростан бесрамник, покварењак, лош човек,

подивљати сврш. непрел. (много бестидни к, подмуклица, ђаво, ништа­

се изнервирати) помахнитати, раз­ рија, адраповац, сплеткарош, проби­

беснети се, побеснети, излудети, по­ свет, проклетник, мутивода, дрзник,

мамити се, распомамити се, експло­ псето, џукац, уштва, неваљалко,

дирати, узаврети, запенушити, по­ пропали ца, нечасник, притворица,

бенавити фам. , подилејисати фам., неваљалац, преварант, злобник, не­

шизнути фам., изгубити памет uзр., човек, злоћа, вуцибатина, симулант,
пошизети фам., вриснути фам., по­ непоштењак, пакосник, перфидник,
дилканити жарf. - уи. полудети, на­ гуј а, џукела, мамлаз, протува, коњ,

љути ти се бирташ, морална наказа, смутљивац,

подиrнути сврш. прел. О (помери­ заплотњак, балабандер, двоструки

ти нагоре) дигнути, дићи, одигнути играч, берекин, муфљуз, морални
loAnora I подрепак 460

имбецил, мутикаша, живина, од ни­ подмирење с 6. исплата

кога, ништавац, нико и ништа, нео­
подмиl1ивати несврш. прел. 6. пот­
тесанац,хипокрита, претворник,зао
купљивати

човек, препреденко, особа с два лица,

подмукао прид . О 6. злобан 49 6.
безвредник, животиња, бескичмењак препреден 1.
фи!., крмак фи!., смеће фи!., морална
подмукпица ж 6. покварењак
нула фи!., погрда фи!., крпа (од чо­
подмукпост ж О 6 . неискреност 1.
века) фи!., поган фи!., акробата фи!.,
49 6. превара 1.
морално смеће фи!., прасац фи!., по­
под надути се сврш. 6. отећи
ганчина фи!., свиња фи!., антихрист
фи!., ђубре (од човека) фи!., покварен поднапит прид. (мало пијан) опи­

као мућак фи!., палаворда ре!., Прi­ јен, припит, загрејан фам ., весео

творица ре!., дволичник ре!., љигав ац фам. - уй. пијан

фам., љига фам., гнус фам., смрад поднети сврш. непрел. (издржати
фам., смрдљивац фам. , фукара нар., нешто неугодно) истрпети, претрпе­
пичка нар., курвин син нар., рђа нар., ти, издржати, отрпети, преживети,

шугавац нар., нечастива сила нар., препатити, пропатити, проћи кроз

гном нар., пизда нар., дркаџија нар., ватру и воду изр., проћи сито и реше­
брука нар., шуфт ре!., угурсуз арх., то изр . , прогурати, изаћи на крај изр.
фарисеј арх., апсолутна нула арх., га­ подозрење с опрез, опрезност,
лијот арх., хахар арх., ванцага арх., обазривост, дистанцираност, сум­
фарабут реШ., претварало реШ., од­ ња, сумњичавост, сумњање, резерва,

људ реШ., стодлака реШ., богомољац резервисаност, неверовање, непо­

ЙО!., химбеник Хр6. - уй: гњида фи!., верљивост, ограда, суздржаност, су­

простак, скитница, улизица, ласка­ здржљивост, неверица, бојазан, скеп­

вац,хулиган,враголан тичност, скептицизам, затвореност,

подпоrа ж О 6. основа 1. 49 6. пола­ пажљивост, будност, смотреност, су­

зиште 2. спективност реШ. - уй. брига 1.
подпожан прид. 6. покорен 1. подоста прил. 6 . много

подпост ж О 6. неискреност 1. 49 6. подрастао прид. реШ. 6. велик 2.

превара 1. подређен прид. О потчињен, по­
подметање с 6. превара 1. силнички, поданички 49 6. покорен

подметати несврш . прел. 6. петља­ 1.

ти подређени м 6. слуга 1.
подметач м 6. оговарач подређеност ж инфериорност,
подметнут прид. намештен, поту­ зависност, субординација, друго­
рен, протурен - уй. лажан, неприро­ класност, потчињеност, субордини­
дан, фиктиван, измишљен раност, инфериоран положај, мања
подметнут прид . 6. неаутентичан вредност, понизност, овисност, нижи

подметнути сврш. прел. (кришом положај - уй. подјармљеност

неком нешто ставити или сместити) подрезивање с скраћивање, пот­

подвалити, потурити, протурити, краћивање, краћење, резање, абреви­
наместити, сместити, напаковати, јација сшруч .
прогурати - уй. преварити подрепак м 6. полтрон
 подрепица I подупирати

ти, побудити, навести, наговорити,

подрепица м ж 6. полтрон
потаћи, подјарити, намамити, потпа­
подржавати несврш . прел. 6. соко­
лити фи!., распламсати фи!., разма­
лити 1.
хати фи!., запалити искру изр. - уй:
подривачки прид. превратнички,
заврбовати, подићи, охрабрити, на­
субверзиван, револуционаран, ру­
дахнути
шилачки, разоран, антидржавни
подстицај м (покретач за неку од­
подробан прид. 6. прецизан 1.
луку или радњу) подстрек, побуда,
подробно прил. аналитички, теме­
стимуланс, мотивација, мотив, им­
љито, критички, детаљно, методич­
пулс, разлог, ињекција фи!., мотор
но, просуђивачки, аналитски, ева­
фи!., подражај Хр6. , потицај Хр6.
луаторски, темељно, рецензентски,
подстицање с агитација, хушкање,
оцењивачки
подстрекавање, подбуњивање, убе­
подруrивати се несврш. 6. подсме­
ђивање, подбадање, утицај, утицање
вати се
подстицати несврш. прел . О наго­
подрум м сутерен, подрум ск а про­
варати, хушкати, подговарати, под­
сторија, клет ре/., потходник реШ.
буњивати, пујдати, нагонити, наво­
подручје с О 6. домен 49 6 . окруже­
дити, потицати, подјаривати, рајца­
ње 1.... уй. енклава
ти, изазивати, потпаљивати фам.,
подрхтавање с вибрација, њиха­
ложити жар!., палити жар!., пржити
ње, треперење, дрхтање, вибрира­
жарf. 49 6. соколити 1.
ње, струјање, осцилација, трептање,
подстрек м 6. подстицај
трептај, дрхтај, лелујање, титрање,
подстрекавање с 6. подстицање
титрај, ландарање фам.
подстрекивач м узрочник, изази­
подрхтавати несврш. непрел. 6. др­
вач, зачетник, творац, покретач, про­
мати се
узрокивач, виновник, кривац иран.
подршка ж О охрабрење, помоћ,
подстрекнути сврш . прел . 6. под­
потпора, узданица, олакшање, уми­
стаћи
рење, духовна подршка, окрепа, по­
подубица ж 60Т. (лат. Teucrium cha-
стамент, подупирач - уй: стуб, мелем
49 6. једногласност е> фи!. 6. протек­
maedrys) ре!: дубачац, дупчац, дубац,
дубчица, зубатац, мравак, пенушица,
ција 6 6. основа 1.41) 6. узданица 1.
ступчац, суховрх, трава од грознице,
подсетник м 6. нотес
трбушац
подсеl1ање с присећање, сећање,
подударан пр ид. (који се подудара
ретроспектива, осврт, евокација, по­
по месту, садржају и времену) 6. сли­
глед уназад, дозивање у сећање
чан
подсмевати се несврш. ругати се,
подударање с О 6. сличноСТ 49 6.
изругивати се, подругивати се, исме­
поклапање
вати (неког), подсмехивати се, спр­
подударност ж О 6. сличност 49 6.
дати се - уй. шалити се, понижавати,
поклапање
вређати,срамотити
подузета н прид . 6. предузимљив
подстаl1и сврш . прел. покренути,
подупирати несврш. прел . 6. засту­
ангажовати, нагнати, потакнути,

подстрекнути, понукати, активира- пати

подупирачlпожурити

подупирач м В. основа 1. срца, простодушност, пријатељство,

подухват м В. предузимање благост, душевност, добродушност,

подучавање с В. предавање 2. издашност, доброхотност, разуме­

подучавати (- некога, вршити вање, женерозност, беневолентност,

образовање) учити, образовати, шко­ подашност, благонаклоност, добра

ловати, изображавати, оспособљава­ воља, добротворност, женерозитет,

генерозност, милост, братољубље,
ти, обучавати - уи. васпитавати
широкогрудност, милостивост, аман
подучавати несврш. прел. В. обуча­
ре!., податљивост реш., смиловање
вати
реШ ., веледушност ХрВ. - уи: љубав,
подучити сврш. прел. научити, обу­
срце, љубазност, склоност, толеран­
чити, издриловати (некога), едукова­
ција, нежност в В. прегалаштво ~ В.
ти, улити у главу изр.
приврженост 2.
поезија ж песништво, певање, пе­
пожуда ж О (велика жеља за нечим)
сничка уметност, песмотворство,
В. похлепа в (жеља за полним оп­
стихотворје, стихотворство, песмо­
штењем) страст, похота, похотност,
творје ексир., стихоклепство ио!. ли­
сладостраст, страственост, стра­
рика суж., - уи: стих, рима, версифи­
сност, ласцивност, пожудно ст, ли­
кација, песма
бидо, сладострашће, сладострасно ст,
поента ж В. смисао
похотљивост, чулност, помама, путе­
пожар м (велика ватра која захвата ност, путена жеља, - уи: разврат, ска­
све што може да гори) .. - уи. ватра, редност, перверзија, порочност, из 0-
искра
паченост

пожељан прид. (којег други желе) пожудан прид. блудан, похотан,

жељан, потребан, добродошао, при­ развратан, разблудан, прчевит, рас­
хватљив - уи . погодан калашан, 06лапоран, распустан, по­
пожељност ж В. привлачност 1. маман, похотљив, путен, сладостра­

пожртвован прид. О В. марљив в стан, либидинозан, ласциван, осе­

племенит, човекољубив, несебичан, тилан, слободан, страстан, еротичан
хуман, човечан, пажљив, мека срца, еуф., сексуалан еуф., волуптуозан
простодушан, душеван, доброхотан, реШ., плота н ре!., плотски ре!. - уи:
благонаклон, милостив - уи. добар 1., опсцен, страствен, инстинктиван,

љубазан, сусретљив, дарежљив скаредан,чулан

пожртвованост ж О широкогру­ пожудети сврш. прел . (страсно по­

дост, дарежљивост, човекољубље, чо ­ желети) узбудити се, помамити се,
вечност, несебичност, самаританство, планути пожудом, распомамити се,

алтруизам, срдачност, предусретљи­ зажелети се, ужелети се, запалити се

вост, милосрђе, хуманост, велико­ фам., напалити се фам., попалити се

душност, племенитост, галантно ст, жар!., наложити се фам., накрајстати
пажљивост, филантропија, хумани­ се фам., примити се фам.
тарност, људскост, достојанственост, пожудник м В. похотљивац

благородност, добростивост, мило­ пожудност ж В. пожуда

срдност, узвишеност, богобојазност, пожурити сврш. прел. јурнути, убр­
галанција, човекољубивост, мекоћа зати, потрчати, зајурити се, појури-
 позади I појест

ти, похрли ти, забрзати, потпрашити жан, оглашен, знатан, видан, биран,
пете/ноге, залетети се, затрчати се, врстан, општепризнат, вајни, на гла­

убрзати се, опружити корак, поле­ су, коџа ре!., дичан ексир., изниман

тети фи!., дати гас фам. изр., шибну­ ХрВ. - уи. отмен, изузетан 2., одличан
ти фам., нагнути реШ . , акцелерирати позор м В. пажња 3.
сшруч. позориште с театар, сцена, · амфи­
позади прил. (са задње стране) на­ театар арх., глумиште арх., казали­

зад,иза,остра~одостра~страга,оза­ ште ХрВ., кабаре суж., варијете суж.

да ре!. позорница ж подијум, бина, сцена,
позадина ж О В. задњица в В. по­ платформа, плато, узвишење, стејџ
лазиште 2. жар!., естрада арх.

позајмица ж фам. В. кредит позорност ж В. опрезност

позајмљеница ж страна реч, ту­ појава ж О феномен, догађај, случај

ђица, посуђеница ХрВ. в В. особа ~ В. стизање 0 В. вари­
поздрављати несврш. непрел. В. јанта

пљескати појавити се сврш. О (показати прве

позив м О В. струка в В. молба 1. ~ знаке настајања) указати се, настати,

(глас који се упућује неком да би до­ наступити, започети в В. свратити

шао) дозив, зов, вабило арх. 0 пози­ појављивање с В. настанак

вање, сазивање појас м пас, каиш, опасач - уи. врп­
позитиван прид . В . потврдан ца

позитивност ж В. поштење 1. појаснити сврш . прел. В. образло­

позиција ж О место, тачка, пун кт, жити

средиште, локација в В. ситуација појати несврш . непрел . В. певати

познавалац м В. стручњак појачавање с О (чињење или по­

познавање с О В . знање в В. по­

стајање јачим) јачање, ојачавање,
оснажњавање, оснаживање, снажење
знанство
в В. повећавање
познаник м (онај којег познајемо)
појачало с амплификатор, појачи­
зналац, познати, знаник реШ. - уи.
вач, појачавач
друг, пријатељ
појачање с О В. арматура в В. по­
познаник м В. пријатељ
магач
познанство с (познавање неког)
појачати сврш. прел . О (тон/сигнал)
познавање, знанство - уи. пријатељ­
Шехн. амплифицирати, најачати,
ство, протекција
повисити, амплификовати Шехн. в
познат прид. истакнут, чувен, при­
оснажити, ојачати, поткрепити, пот­
знат, поштован, славан, популаран,
хранити
примеран, проминентан, угледан,
појачивач м В. појачало
важан, значајан, реномиран, виђен,
прослављен, уважен, цењен, успе­
појединац м В. особа

шан, успео, знаменит, издвојен, пре­ појединост м ситница, детаљ, ма­

стижан, велик, битан, еминентан, ленкост, финеса, потанко ст, подроб­
запажен, фамозан, гласовит, гласит, ност, нијанса фи!. - уи. део

општепознат, главит, култни, заслу- појести сврш . прел . О потаманити,

појмовни I покnапање

причестити се, поручати, прожд(е) гад, изрод, подлац, безобразни к, пре­

рати, омастити брк, покусати, пошо­ вртљивац, хипокрит, препредењак,
љати ре!., њупнути фам., пошопати бесрамник, покварењак, бестидник,
фам., полизати прсте фам., похаса­ подмуклица, ђаво, ништарија, сплет­
ти фам., олизати тањир фам. , сли­ карош, пробисвет, проклетник, му­
стити фам., смазати фам., папапати тивода, дрзник, псе то, џукац, уштва,
gеч. 4!) в. мезетити 1. неваљалко, нечасник, притворица,

појмовни прид. О в. теоретски 49 в. неваљалац, преварант, злобник, не­

измишљен човек, злоћа, непоштењак, пакосник,
појурити сврш . прел. прел. в. пожу­ перфидник; гуја, џукела, мамлаз, про­
ри ти тува, морална наказа, смутљивац, ба­

показатељ м О знак, синдром, лабандер, двоструки играч, муфљуз,

предзнак, знамење, наговештај, пока­ морални имбецил, мутикаша, жи­
затељ, сигнал, индикација, симптом, вина, ништавац, неотесанац, пре­

индикатор, показивач, индиција, бе­ творник, препреденко, безвредник,

лег фи!. 4!) (информација по којој се животиња, бескичмењак, мекушац,

може добити слика о неком кретању крмак, смеће, морална нула, крпа (од
или развитку чега) мерило, критери­ човека), морално смеће, прасац, бру­
јум, показивач, аршин, скала, лестви­ ка, поганчина, свиња, гњида, анти­

ца, мера, критериј хрв. христ, ђубре (од човека), палаворда

показати се сврш. в. потврдити се

покајање с в. кајање
покајати се сврш. зажалити, при­
знати грешку
покајниwтво с в. кајање
покарати сврш. прел. в. прекорити
покаткад прил . в. понекад
покварен прид. О в. злобан 4!) ба­
ре!., претворица ре!., љигавац фам.,
љига фам., гнус фам., смрад фам.,
смрдљивац фам., фукара нар., пичка
нар., курвин син нар., рђа нар., шу­
гавац нар., пизда нар., дркаџија нар.,
шуфт ре!., угурсуз арх., фарисеј арх.,
галијот арх., хахар арх., ванцага арх.,
одљуд реШ., стодлака реШ. - уи: про­
стак, скитница, улизица, ласкавац,

јат, устајао, кваран, истекло г рока, хулиган, враголан

истекао, стар, пропао, увео, заста­ покварењаwтво с в. покваре­

рео, давнашњи, устајан - уи: гадан, ност

труо, мемљив, буђав @) неисправан, покварити сврш . прел. О (- неку

оштећен, руиниран, дефектан, не­
подесан, у квару, кваран фам. т уи.
неугодан, претенциозан 1.,
препреден 1.
поквареност ж непоштење, немо­
рал, опакост, покварењаштво, лопо­
влук суж., нечасност, лупештво, ни­
справу) оштетити, упропастити, уни­
штити, нагрдити, искварити, унака­
прљав,
зити, пореметити, разбаталити , на­
рушити, поштетити, баталити фам.
- уи: разбити, срушити, упрскати 4!)
(- неку особу, обично дете) исквари­
ти, размазити, распустити

скост, хуљство, опачина

покnапање с сложност, јединстве­
покварењак м (лош, покварен и ност, сагласност, слагање, подудар­
зао човек) нитков, бедник ; бараба, ност, склад, усаглашеност, разуме­

безочник, дволичњак, лицемер, хуља, вање, конкорданција, подударање,

 покnон I покрета

сразмерност, слога, складност, сугла­ боду) в. покорен

сност хрв., сукладност хрв. - сл: соли­ покосница ж бот. (лат. Polygonatum
дарност, споразумност officinale) ре!: зглобача, дивљи ђурђе­
покnон м О дар - уи. награда 1., вац, соломунов печат, зализ

аманет 4!) (покрет главом) наклон, покрај пред. в. поред

поклонство, поштовање покрајина ж в. земља 1.
покnоник м следбеник, приста­ покрасти сврш. прел. окрасти,
лица, заговорник, гласноговорник, опљачкати, оробити, попљачкати,
симпатизер, љубитељ, приврженик, опустошити, похарати, похарачити,

заступник, заштитник, поборник, очерупати фи!.,ољуштити фи!., очи­

присташа, бранилац, заговарач, екс­ стити фи!., острићи ре!., оперуша-
понент, заговаратељ, подржаватељ, . ти ре!., опељешити фам., одра пити
подржавач, носилац, бранитељ, сте­ фам., олиндрати жар!., одрати жар!.,
гоноша фи!., навијач фи!. , барјактар олешити жар!., опленити арх., оште­

фи!., заставник фи!., апологета фи!., тити еуф.

фан фам. покренути сврш . прел . О ирел.

покnопац м заклопац, заклоп подстаћи, ангажовати, нагнати, по­

покојни прид. в. мртав такнути, подстрекнути, понукати,

покоnебати сврш. прел. (изазвати активирати, побудити, раз6удити,

колебање код некога) пољуљати, раз­ навести, наговорити, потаћи, подја­

рити, запалити искру изр., напалити
дрмати, уздрмати, растројити - уи.
жар!., запалити жар!. - уи: подбости,
збунити,онемогућити
подићи - сл: изазвати, инспирирати,
покољ м в. пом ор
надахнути, охрабрити, стимулирати,
покондиран прид. в. претенцио­
потхранити, потпалити 4!) ирел. под­
зан 1. стаћи, заподенути, започети, пове­
покоп м в. сахрана
сти, отпочети, почети, покренути с
покоран прид. О в. благ 4!) в. пода­ мртве тачке изр. @) ирел. померити,
нички @) в. покорен 1. помакнути, помаћи, ставити у по­
покорен прид. о(који нема слобо­ крет,потерати фам.
ду) зависан, овисан, потлачен, пот ­ покренути се в. поћи
чињен, подјармљен, поданички, по­ покрет м О (мењање положаја дело- .
корнички, неслободан, вазалски, ва тела) гест, потез 4!) померање, ми­
ропски, слугански, субординиран цање, помицање, покретање, крета­
форм.4!) послушан, кротак, привр­ ње, премештање, вожња - уи. вожња
жен,дисциплинован,приљежан 1. @) погон, кретање, рад, употреба в
покорити сврш. прел. надвладати , в. сеоба (\) (организована друштвена
освојити, потући, бацити на коле­ делатност) *
на, посести, потчинити, превлада­ покретан прид. в. разигран 1.
ти, прегазити фи!., уништити жар!., покретати несврш. прел . О в. соко­
побости заставу изр. - уи. победити, лити 1. 4!) в. возити . @) (чинити да
уништити 1. нешто настане, да се појави) покре­
покорник м ж в. послушник 1. тати, потицати, подстицати, наводи­

покорнички прид. (који нема сло- ти, палити искру изр. в (- прдузеће,
покретач I поnазиwте

установу, организацију и сл.) оснива­ кров, покроп ре/. б в. покривач 2.

ти, фундирати, етаблирати - уй. уте­ покровитељ м протектор, патрон,

мељити мецена,тутор,добротвор
покретач м О творац, проналазач, покровитељство с О старатељ­
изумитељ, креатор, оснивач, произ­ ство, меценатство, патрона)Ка, за­

вођач, створитељ, генератор, зачет­ штитништво, брига, заштита, окри­

ник, иницијатор, аутор, стваралац, ље, патронат, пред охр ана реШ. б в.
утемељивач, рукотворац, предузет­ протекција
ник, изумилац, откривач, установи­ покliерити сврш. прел ..... уй. усво­
тељ, праотац, сачинилац, створац, јити
подстицатељ, перјаница фи!., роди­ покудити сврш. прел. в. прекорити
тељ фи!., отац фи!., мозак фи!., архи­ покуњен прид. в. равнодушан 1.
текта фи!., налазник реШ., осниватељ
покуњеност ж в. потиштеност
хрв., основатељ хрв., потицатељ хрв.,
покус м бот. (лат. Globularia alypum)
утемељитељ хрв. д в. хушкаш е) (по­
ре!: главичица
кретач за неку одлуку или радњу) мо­
покуwавати несврш. непрел. насто­
тив, мотивација, подстицај, потицај,
јати, трудити се, те)Кити, аспирирати,
разлог, стимуланс, стимуланс, мотор
стремити, намеравати, претендова­
фи!., ињекција фи!.
ти, гледати, покушавати, залагати се,
покретљив прид. окретан, покре­
паштити се ре!., напрезати се ексЙр.
тан, полетан, енергичан, )Кивахан,
попа прил. в. половина 1. и 2.
)Кив, динамичан, разигран, виталан,
поnазиwте с О мишљење, знање,
младалачки, темпераментан, брз,
становиште, гледиште, вид, схватање,
)Кивотан, агилан, врцкаст, пун )КИ­
стајалиште, видик, мудрост, позици­
вота, пун )Кивости, ви)Класт, хитар,
ја, назор, аспект, став, духовна шири­
прштав, крепак, немиран, млађахан,
на, духовни хоризонт, представа (о
гибак фи!., активан фи!. - уй: све)К,
нечему), тачка гледишта, дохват, угао
јак, млад, неуморан
гледања, видокруг, поимање ствари,
покретљивост ж окретљивост,
опсег, ширина схватања, визија, уве­
покретност, полет, енергичност, )К11-
рење, домашај, панорама фи!., поглед
вахност, динамичност, разиграност,
фи/., домет фи/., перспектива фи/.,
виталност, темпераментно ст, брзина,
мнење арх., мотриште реШ., светона­
)Кивост, хитрост, хитрина, пршта­
зор хрв. - уй: разумевање, идеја, наче­
вост, крепкост, немир, гипкост - уй.
ло б основа, темељ, зачетак, почетак,
спретност,младост
платформа, узрок, праизвор, позади­
покривач м О (за коње) огрњач ре!., на, праузрок, полазница, сто)Кер, ма­

кошуља фам., чал арх., пас реШ. - суж: тица, извориште, основица, порекло,

мутап арх., мутаф арх., мутаб арх. б подлога, исходиште, почело, праеле­

прекривач, простирач, покров, по­ мент, нулта тачка, праматерија, по­

кровац, покривка - ре!. коперта, по­ четна тачка, прапочетак, легло фи!.,
кривало, штитник, линцул, ленцун, колевка фи!., заметак фи/., корен
покривача, гуњац, колтрина - уй. ће­ фи/., врело фи!., клица фи/., извор
бе, јорган фи/., семе фи/., праскозорје фи/., )Ка­
покров м О покровац, мртвачки по- риште фи/., подријетло хрв.

поnазница ж в. полазиште 2.
поnако прил. О споро, полагано, без
)Курбе, не )Курећи, лагано, успорено,
ногу пред ногу, корак по корак, пу)Ке­
вим кораком б постепено , поступно,
мало-помало, једно за другим
поnедица ж в. лед
поnемика ж препирање,
riрепирка, сукоб, претрес, конверза­
ција, дијалог, доказивање,
кација, конфликт, спор, несугласица,
расправа, разговор, образлагање, ди­
скусија, разматрање, расправљање,
размена мишљења, диспут, општење,
сукоб мишљења, борба мишљења,
)Кива расправа, распра фам., речка-
ње фам.
поnепwан прид. в. украшен
поnет м воља, јачина, виталност,
снага , )КИВОСТ, енергија, крепкост,
елан, )Кустрина, чилост,
ност, крепост,силина,динамика, си­
ла, сна)КнОСТ, )Кивахност, интензитет,
разиграност,силовитост,моћ,актив­
ност, акција, јакост, прштавост, срча­
ност, вољност, крепкоћа, )КУСТРОСТ,
темпераментно ст, зор ре!., јакленост
ре!., вигор арх. реШ. - уй: марљивост,
ватреност, окретност, чврстина
покретљивост, бодрост, брзина, хи­
три на, врцкастост, заинтересованост,
лакоћа
поnетан прид. О в. разигран
оптимистичан
поnетање с узлетање, полет, узлет,
дизање са земље, излет реШ.
поnетарац м фам . в. почетник
поnетети сврш. непрел. О узлетети,
винути се б фи!. в. ПО)КУРИТИ
поnетност ж в. радост 1.
поnиандрија ж многомуштво, ви­
шемуштво - уЙ. полигамија
поnиrамија ж полигимија, много-
поnазницаI поnомит
)Кенство, више)Кенство - уЙ. полиан­
дрија, бигамија
поnиедар м вишеплошник хрв.
поnикnиника ж в. стационар
поnитеиста м в. многобо)Кац
поnифонија ж вишегласје
ПОnl/lХРОМl/lја ж в. разнобојност
дебата, ПОnl/lца ж регал , ниша
ПОnl/lцајац м ору)Кник, чувар, ре­
комуни­ дар, позорник, стра)Кар - фам: му­
повац., плавац, цајкан, цаја, пајкан,
пандур, мурјак, )Кандар - жар!: дур­
пан, пуб, дрот, гаваз арх. , суповац
арх., )Кандарм арх., заптија арх., ре­
дарственик хрв. - уЙ. милицајац
ПОnl/lЦl/lја ж (слу)Кба за одр)Кава­
ње реда, министарство унутрашњих
послова) органи реда, мурија жар/.,
пандурација жар!. - уЙ. милиција
ПОnНI/I прид. венеричан, сполни, се к­
енергич­ суаланреш.
попова н прид. коришћен, рабљен,
употребљаван, упортебљен, стар,
трошен, ношен, дотрајао, секондхенд
неЙром. фам., упорабљен хрв., упора­
бљиван хрв. - уЙ. застарео, похабан
ПОnОВl/Iна ж О (један од два једна­
ка дела) пола, половица , полутак, по­
- сл: лутка, полутина ре!., полутица ре!. б
(средина нечега, у простору, време­
ну) средина, пола, пола пута, средо­
краћа арх. е) фи!. брачни друг
1. б в. ПОnОВI/IТI/I несврш. прел. в. одвајати
ПОnОВl/lчан прид . в. нецеловиТ
поnоr м в. залог
поnожај м о (у политици) фотеља,
место б в. посао 1. е) (нешто преци­
зно одређено у циљу извођења неких
активности) место, тачка, пун кт, сре­
диште, локација, позиција
ПОnОЖИТI/I сврш. прел. в. ставити
ПОnОМI/IТИ сврш. прел . О сломити,
разбити, слупати, скршити, изломи-
попомљен I помак 468

ти, смрскати, покршити реШ. @ фам.

нак, испаша, ледина, лазина, попас,
в. пре бити 1. лаз, зараван, попаша, паша, раван,
попомљен прид. разбијен, сло­ чистина, попаска, ведрик ре!., прога­
мљен, слупан, скршен, изломљен, ла арх.

смрскан, скрхан, разлупан, пребијен поље с в. пољана

поптрон м опортуниста, улизица, пољопривреда ж ратарство,
скутоноша, подрепак, пришипетља, аграр, земљорадња, земљорадни­
тевабија, гњида, угађач, гребатор, штво, земљоделство реШ., пољодјел­
слугеран, потркуша, пузавац, прили­ ство хрв. - суж: сточарство, повр­
зица, пришивак, прирепаш, удвори­ тларство,воћарсво
ца, тампон, прирепак, трабант, под­ пољопривредник м ратар, зе­
репица, увлака, шлихтара, ласкавац, мљорадник, паор, аграрац, сељанин,
лижилонац, брабоњак, лизач, крпа, кмет (- у феудализму), сељак (- ко­
прирепица, подрепаш, припузник, ји живи и ради на селу), геак, тежак,
подрепина, улагивач, пачавра, при­ вилан ре/. , парасник ре/., бируш ре/.,
репина, хвалитељ, лизун, харлекин, бирош ре/., земљоделац реш. - суж:
удворник, припуз(ица), лакеј фи/., сточар,воћар,повртлар,перадар
водоноша фам., дупелизац фам., пољски просинац м бот. (лат. Mer-
фластер фам., чичак фам., дупе нар., curialis аппиа) реј: ресуља, стир, му­
чмар нар., угузник нар., гузичар нар., шки штир, ресица

вазелинац жар/., буљаш жар/., чанко­ пољуљати сврш. прел. (изазвати

лиз арх., лижисахан арх. - уи: кукави­ колебање код некога) поколебати,
ца 2., послушник 1. раздрмати, уздрмати, растројити _
попувреме с сиорш. в. пауза 1. уи. збунити,онемогућити
попудео прид . в. помахнитао помаrати несврш. прел. асистирати,
попудети сврш . непрел. помахни­ придоносити, потпомагати, припо­

тати, поблесавити, побенавити, из­ магати, ићи у прилог, залагати се (за

лудети, помери ти памећу, изгубити
памет, сићи с ума, помамити се, скре­
нути (памећу) - ре!: понорити, пар­
тити (главом) , пошордавити, поћи
главом - фам: подилејисати, шизну­
ти, пошизети, отићи, пошандрцати,
вриснути - жар/: откачити, откинути,
некога), ићи некоме на руку, заузи­
мати се, бити уз (некога), пружити
помоћ, подупирати, давати подршку,
доприносити, радити за некога, бити
некоме при руци - уи: подржавати,
храбрити,штитити
помаrач м асистент, помоћник, по­

цикнути,одлепити моћ, појачање, десна рука, потпома­

попумрак м в. CYMpa~
гач - сл: савезник, партнер

помада ж (за кожу) крема, маст

попуострво с полуоток хрв.
помазање с в. мелем
попусан м в. поспаност
помак м прогрес, раст, пораст, по­
попутама ж в. сумрак
бољшање, повећање, напредак, цве­
попутан м мешанац, мелез, хибрид,
тање, експанзија, опорављање, про­
полукрвњак, полушан, крижанацре!.,
сперитет, развој, опоравак, процват,
гемишт фам. ре!., бастард арх.
одмицање, успон, бољитак, поми­
поља на ж ливада, пашњак, пропла- цање, усавршење, уздизање, проме-
 помакнут I пом

на набоље, корак напред, позитивно цаност, побрканост, дезорганизо­

кретање,оздрављење фи/., ескалаци­ BaHOC~ збрканос~ хаотичнос~ на­
ја фИi., аугментација реШ., побољши­ бацаност, хаос, несређеност, неред,
ца реШ., од горег ка бољем изр. асан а­ аљкавост, недотераност, дезорга­

ција Meg. сшруч . суж., - сл: благоста­ низација, запуштеност, заврзлама,

ње, увећање, излечење лоша уређеност, шлампавост фам. ,
помакнут прид . в. сулуд 1. шлампастост фам., распацаност
помапо взн. в. ишта фам., дезорганизираност хрв. - суж:
помама ж О в. разјареност @ в. су­
рашчупаност, непочешљаност - сл:

прљавост, несистематичност @ в.
лудост @) в. пожуда
пометеност @) в. ковитлац 1. 6 в.
помама н прид. О в. пожудан @ в.
растресеност
помахнитао @) в. пргав
помешати сврш. прел. О (спремити
помахнитапост ж в. сулудо ст
нешто мешањем) смешати, смутити,
помахнитао прид. в. по беснео
промутити,промућкати,пробућкати
помахнитати сврш. непрел. в. по­
- уи. спремити @ (слабо разликова­
беснети ти) побркати, заменити
поменут прид . наведен, споменут,
помиповање с О (пуштање из за ­
дотични, тај твора) амнестија, опрост, заборав,
померање с мицање, помицање, ремисија , ослобађање, поштеда, ми­
кретање, покретање, покрет, преме­ лост, укинуће, поништење, разреше­
штање, склањање @ фи/. в. напредак ње , ослобођење, аман ре/. , аболиција
померати несврш. прел . помицати, йравн . - сл: избављење, одрешење,
мицати, премештати, мрдати - уи. разрешење @ в. опрост 2.
ди зати помиповати сврш. прел . (пустити
померати се несврш. помицати се, из затвора/на слободу) амнестирати,
мицати се, мрдати се, њихати се, љу­ смиловати се, ослободити, аболира­
љати се - уи. дрмати се ти, опростити, смањити казну, отпу­

помереност ж в. посебност стити (затвореника), укинути казну,

померити сврш . прел. О помаћи, решити реј., поклонити (некоме) гла­

макнути, помакнути, преместити,

ву/живот изр.

мрднути, уклонити, склонити, покре­ помисао ж о (плод размишљања)

нути реШ. - в. дићи @ в. поколебати идеја, мисао, замисао, примисао, са:

пометен прид. в. збуњен знање, спознаја, закључак - уи . уве ­

рење @ в. намера
пометено прил . О в. сметено @ в.
помицати несврш. прел . в. померати
насумично

помицати се несврш . в. померати се

пометеност ж О смућеност, збуње­
ност, ошамућеност, збрканост, дезо­ помодан прид. в. модеран 1.
ријентација, изгубљено ст, сметеност, помодар м в. кицош

несналажење, пометња, дезоријенти­ помодарка ж в. каћиперка 1.

раност @ в. пометња 1. помор м истребљење, масакр, кр­
пометња ж О (стање у којем нема вопролиће, покољ, геноцид, погром,

правилног поретка) збрка, гунгула , убијање, масовно убиство, хомицид,

метеж, гужва, неуредност, разба- етничко чишћење, зверство, холока-
поморанџа I понизити 470

уст - уи: злочин, убиство изгубљеност, запетљаност, збрка­

поморанџа ж бот. (лат. Citrus auran- ност, помутња, смутња, пометња, пр­

tium) наранча - pef: неранџа, нераfiча, тљавост, заузланост

померанџа,портокал,жутица понављање с О (обнављање гра­

поморити сврш. прел. О в. разори­ дива, осврт у прошлост) обнавља­
ти б в. поубијати ње, рекапитулација б (непрекидно
поморје с в. обала 1. - истог) в. досађивање @) (поново
поморски прид. марински, војно­ вршење исте радње) враћање, репе­
поморски тиција реШ.

помоћ ж о испомоћ, помагање, при­ понављати несврш. непрел. прел.

помоћ, потпора, подршка, рука фиf. - О неирел. (стално говорити исто)

уи: стуб, мелем б в. помоћник 2. досађивати, бити једноличан/замо­
помоћи сврш. прел. (пружити по­ ран, говорити увек исто, замарати,

моћ) потпомоћи, учинити, урадити, причати једно те исто, понављати се,

олакшати, омогућити, подупрети, прежвакавати, гуслати фам. б ирел.
придонети, допринети, притећи у по­ рекапитулирати, освртати се (на не­

моћ, дати удела, додати, приложити, што), опетовати, обнављати @) (по­

ангаживати се, смањити терет, пру­ ново вршити исту радњу) враћати се,
жити руку изр. , дати све од себе изр. изнова чинити

- уи. допринети 1. понаособ прил. посебно, одвојено,

помоћни прид. другоразредан, спо­ засебно, посебице, засебице
редан, секундаран, друтостепени, понаwање м в. владање 1.
узгредан, другога реда, другоредан, понаwати се несврш. прел . (- пре­
другокласан, акцесоран реШ. ма некоме) опходити се, поступати,
помоћник м О ађутант, пратилац, носити се, одности се, владати се

побочник, ордонанс реШ. б асистент, понегде прил. гдегде, којекуд, негде,

помагач, помоћ, појачање, десна ру­ спорадично, гдешто, којегде, овде­
ка, потпомагач
онде, местимично, ту и тамо, на не­

помоћница ж бот. (лат. Solanum ким местима, ту, гдегод, погдегде

nigrum) pef: кереће грожђе, црногро­ понекад прил . повремено, каткад,
здак,пасквица,пупатор,зрнеж
покаткад, покадшто, некада, с време­
помоћу прил . уз помоћ, посред­ на на време, по који пут, по неки пут
ством, захваљујући, с помоћу
понеwто прил . в. ишта
помрачина ж (одсуство светлости)
понижавати несврш. прел . омало­
помрчина, тама, мрак, тмина, неви­
важавати, унижавати, деградирати,
ди ца иесн . - уи. ноћ
обезвређивати, потцењивати, сроза­
помрачити сврш. прел. в. зацрнити вати, дискредитовати, вређати - уи:
помрсити сврш. прел. в. запетљати трачарити, срамотити, исмевати,

помутити сврш. прел. в. помешати вређати

помутња ж в. растресеност понижење с О (повреда достојан­
помућеност ж смушеност, збуње­ ства) унижење, деградација, дискре­
ност, конфузност, сметеност, растре­ дита ција б в. срамота
сеност, смућеност, смушењаштво, понизити сврш. прел. унизити,
471 понизникlпоприпичн

осрамотити, дискредитовати, ком­ поносно) дичити се, гордити се - уи .

промитовати, озлогласити, опљуну­ хвалити се

ти фам. - уи. окривити, оптужити, понудити сврш. прел. О пружити, да­

осумњичити ти, препустити, принети, изнети б по­

ПОНИЗНИКм в. послушник 1. служити, сервирати, поканити арх.

пониwтење с укидање, опозив, понукати сврш. прел . в. покренути 1.

раскид, повлачење, развргнуће, по­ поњава ж О в. покривач б pef. в. по­
ништавање, укинуће, обустављање, стељина

опозивање, аброгација иравн., пони­ поп м свештеник, отац, црквењак,

штај хрв. Духовњак, духовник, црквеник, ду­

пониwтив прид. опозив, оборив, ховни пастир, свештено лице, црков ­

обеснажив, раскидив суж. њак, клерик, милосрдник pef., бра­

пониwтити сврш. прел. анулира­ доња фам. , прота фам., црноризац
ти, отказати, избрисати, опозвати, фам., мантијаш фам., црнац жарf.,
оборити, збрисати, изједначити, душобрижник реШ., душебрижник
разрешити, прекинути, потрти, реШ., свећеник хрв . , слуга Божји изр.
обеснажити, одјавити, повући, об­ исповедник суж. ,

уставити, уклонити, укинути, раз­ попети се сврш. дигнути се, уздиг­

врћи, касирати, анулирати, сторни­ нути се, уздићи се, узнети се, дићи
рати, амортизовати, ставити изван
се, винути се, подићи се , узвисити
снаге изр., докинути реШ., аброги­ се, понети се, наднети се, лансирати
рати иравн. се, из вити се, узлете ти фи/. , полетети
поново прил . опет, изнова, наново,
фиf., вазнети се реШ.
испонова, као и пре, све из почетка,
попис м в. списак
још једном, поновно, из новице реШ.,
пописивати несврш. прел. (сачиња­
снова реШ., опетовано хрв.
вати списак) * - уи. писати
понор м амбис, провалија, без­
попити сврш. прел. искапити, испра­
дан,бездно, безданица,урвина, мр­
знити, испити, исцедити, видети дно
тво дубоко, амбулина pef., абез pef.,
чаше, попити до дна, ексирати фам.,
провала реШ.
слистити фам. , (и)стрести фам. , сту­
понос м О (осећање сопствене вред­
штити фам. , иструсити ре/., ждрок­
ности или према неком другом) до­
нутиреf.
стојанство, дигнитет, образ, гордост,
поппава ж О потоп, бујица, пово­
поштовање, поуздање, држање, ча­
дањ арх. б в. навала 1.
сност, част - уи. сигурност, самопоу­
попљачкати сврш . прел. в . покра­
здање б (претерано добро мишљење
сти
о себи) в. уображеност
попљувати сврш. прел . фам. в. пре­
поносан прид. О (који је испуњен
корити
осећањем поноса) поносит, горд, ди­
чан, уздигнута чела , уздигнуте главе,
поприпичан прид. в. велик 2.
поношљив реШ . , узносит реШ . - уи . поприпично прил. видљиво, знат­

поштован б (који има претерано до­ но, много, стравично, сил~о, грозно,
бро мишљење о себи) в . уображен страховито, колико се може замисли­

поносити се несврш . (држати се ти, страшно, осетно, приметно, јако,

попричатиlпораст
472

грдно, у великој мери, изразито, лудо

фам. -уи: претерано, врло
попричати сврш. непрел. в.
говарати
поприwте с в. борилиште
пораз м в. губитак, неуспех, слом,
крах, дебакл ексир., фијаско ексир.,
пораз­ бродолом фи/. - уи. трагедија
поразбацати сврш. прел . в. испре­
турати

попуnаран прид. чувен, познат, поразrоварати сврш. непрел. ис­

признат, поштован, славан, приме­
причати се, проћаскати, продиску­
ран, проминентан, истакнут, на гла­
товати, наразговарати се, претрести,
су, реномиран, виђен, про слављен, напричати се, попричати, натрућати
престижан, еминентан, фамозан,
се, издиванити се, наклафрати се, из­
гласовит, гласит, општепознат - уи:
разговарати се, натрабуњати се, набр­
угледан, важан
бљати се, надиванити се, протелалити
попуnарност ж в. репутација ре!., проћакулати ре!., поседети фам.,
попунити сврш. прел. О (- неки прожлабрати фам., налајати се ио!.
простор) запремити, заузети, испу­ поразити сврш. прел. савладати,
нити f} (- неки предмет, чашу, фла­ свладати, победити, тријумфова­
шу... ) напунити, налити, насути ти, покорити, поразити, надвладати,

попуњен прид. О в. пун 0 в. пуна­ славити, потући, надиграти, Дотући,

чак погазити, прегазити, згазити, сло­

попуст м снижење, распродаја, ак­ мити, скршити, извојевати победу,

ција посести, обрвати, надмашити, пре­
попустити сврш. непрел. О (учи­ вагнути, надскочити, надвисити, оп­

нити да нешто буде мање напето) хрвати, оборити, надићи, схрвати,

смирити, умирити, обуздати f} в. уз­ однети победу, потчинити, обурвати,
макнути, помирити се, одступити, превладати, надјачати, матирати фи!.,

одустати, повући се - уи. пристати @) нокаутирати фи!., докрајчити фи!. ,

(- на јачини, интензитету) в. ослаби­ пребити фи!., појести фи!., срезати

ти 2. О (- уже) олабавити, опустити, фи!., помлатити фам., добити фам.,
отромбољити надгорњати реШ., уништити жар!.,

ПОПустљив прид. в. благ побости заставу изр., бацити на ко­

лена изр., узети меру изр.
попуwтати несврш. непрел. О (чи­
поранити сврш. непрел. в. уранити
нити да нешто буде маље напето)
пуштати, смиривати, умиривати, об­ пораст м О в. повећавање f} про­

уздавати се f} (губити јачину, интен­ грес, раст, побољшање, повећање,

зитет) в. слабити 1. помак,напредак,цветање, експанзи­

поравнање с в. исплата ја, опорављање, просперитет, развој,

опоравак, процват, одмицање, успон,
поравнати сврш. прел. (учинити
бољитак, помицање, усавршење, уз­
равним) изравнати, изглачати, угла­
дизање, промена набоље, корак на­
чати, исправити, изгладити
пред, позитивно кретање, оздравље­
порађати несврш. прел . рађати,
ње фи!., ескалација фи!., аугментаци­
бабичити нар., бабити нар., баби­ ја реШ., побољшица реШ., од горег ка
човати нар.
бољем изр. асанацијамеg. сшруч. суж.,
поражен прид. в. побеђен
- сл: благостање, увећање, излечење
473 порасти I порочнос

порасти сврш. непрел. О (постати аномалија, одступање, девијација, за­

већи) израсти, нарасти, одрасти, раз­ страњење, скретање, алтерација, де­

вити се, стасати, издужити се, пру­ вијација од путање/обичаја, отклон,

жити се, протегнути се, ижџикљати варијација, аберација, одмицање f}
(нагло, високо -) - уи. повећати се f} абнормалност, настраност, ненор­
в. сазрети малност, неурачуљивост, неуравно­

поред пред. близу, ДО, крај, уз, на­ теженост, атипичност, лудост, изопа­

близу, надомак, покрај, при, КОД, чело ченост, противприродност, сулудост,

реШ. неубројивост реШ.

поредак м распоред, редослед, свр­ порицати несврш. прел. негирати,

ставање, аранжман, ред фам., диспо­ оповргавати, одбијати, одрицати, ни­

зиција форм. размештај суж., јекати хрв .

порез м такса, допринос, дажбина, поробљивач м в. самодржац

трошарина, давање, обавеза, намет, пород м в. порођај
главница, задужење, обавезност, породиља ж родиља, родилица,
главарина, прилог, акциза, контри­ лохуса ре!., маја ре!., лауса ре!., баби­
буција, харач ре!., ђумрук ре!., даци­ њара нар., бабињача нар.
ја ре!., пристојба арх., царина (такса породиљство с акушерство, при­
за увоз производа из иностранства),
маљство арх., бабичлук арх., бабиче­
стајарина (такса за стајање превозног
ње арх.
средства), лежарина (такса за чување
породити се сврш. родити, обли­
робе у складишту), гробарина (так­
знити се (родити близанце), донети
са за место на гробљу), франко (по­
на свет, донети дете на Божје видело
штанска такса), поштарина (поштан­
породица ж фамилија, укућани, че­
ска такса) ре!., данак (давање вазал­
љад суж., народ фам.
не државе владару) арх., даћа арх.,
порођај м рађање, рођење, пород,
жировина (такса за храњење свиња
рођај арх.
у храстовој шуми) арх., лукно (дава­
ње за цркву) арх., тунеларина (такса порок м О слабост, порочност, неу­
мереност, лоша навика, лоша страна,
за пролаз тунелом) арх., трибут (да­
нак који су покорени народи плаћа­ слабо место f} в. порочност 1.
ли освајачу) арх., бир (давање намета поротник м члан пороте, присед­

манастирима) арх., пролазнина (так­ ник арх., асесор арх., присежник арх.

са за пролажење) арх., пашарина (да­ порочан прид. (склон пороцима)

вање за право паше) арх., плацовина грешан - уи. неморалан, безбожан,
(такса за место на пијаци) реШ. - сл: покварен, лош 1.
провизија, дуг, цена, хонорар порочност ж О изопаченост, немо­

порекnо с в. полазиште 2. рал, разврат, развратност, разуларе­

пореметити сврш . прел. О (нару­ ност, бестидност, некрепосност, не­

шити ред) унередити f} в. онемогу­ часност, бешчасност, распуштеност,
ћити @) (- у неком послу или ток ми­ фриволност, срамотност, разузданост,
сли) деконцентрисати, избацити из либертинизам, бешчашће, саблажњи­
концентрације вост, опсценост, Порок, ласцивност,

поремећеност ж О нерегуларност, безочност, непоштење, раскалашност,

портир I посед 474

бnyд, искваренос~скареднос~нећудо­ ствен, екстравагантан, нередовит,

ређе, неетичност, поквареност, прљав ­ другојак, вансеријски, своје в рстан,

ш т ина , распусништво, недоличност, одвојен, оделит, различан , партику­
о бест, пустопашност, неморалност, ларан , апартан, екстра неиром. , ди­

необузданост, непристојност, морал­ стингвиран реси., пекулијаран реси . ,

н и пад, беспуће фи!., распусност фам., другојачији реси., осебујан хрв. - уи:
курварлук фам. ио!. - уи: похота, раз­ властит, непознат, чудан , незгодан,

бnyдност f} в. порок 1. ~ уи. похота упадљив, неразумљив, и з врстан - сл :

портир м вратар (хотелски) бизаран, гротескан, алтернативни,

портпарол м гласноговорник, ви­ неподударан, ненавикнут, неједнак,

кач, разгласивач, телал арх. натпрос е чан, настран , неподобан

f} в. одличан @) в. божанствен
портрет м ~ уи . слика 1.
поруб м в. шав 1. посебно прил. о изузетно, друкчије,
изванредно, одвојено, особито, спе­
порука ж в. обавештење
цијално, неуобичајено, вансеријски ,
поруwити сврш. прел. в. разорити
непоновљиво, беспримерно, ванред­
посао м О служба, звање, вокација ,
но, јединствено, нарочито, особено,
професија, струка, запослење, ан га­
уникатно, необично, изнимно, друга ­
жованост, положај, занимање, позив ,
чије, осебујно, ненадмашно, оделито,
активност, делатност, бизнис, наме­
партикуларно, оригинално б в . од ­
штење, дужност, задужење, радни од­
лично @) в. много {) одвојено, засеб­
нос, позвање, упослење, послање фи!. ,
но,понаособ,посебице, засебице
мисија фи!., задатак фи!. , џоб жар!.,
посебност ж нарочитост, осо­
шљака жар!. f} в. предузимање
беност, особитост, специфичност,
посвађати се сврш. закачити се, по­
необичност, својеврсност, каракте­
кошкати се, покавжити се , покрвити
ристичност, индивидуалност, из­
се фам. , поџапати се фам., попичка­
нимност, атипичност, помереност,
рати се жар!., поџапати се реси. - уи: уникатност, ексцентричност, бизар­
сукобити се, потући се
ност, својственост, куриозитет, чуд­
посветити се сврш. (нечему) в. ан- · новатост, јединственост, нетипич­
гажовати се 1. ност, неуобичајеност, изванредност,
посвуда прил . гдегод, унаоколо, на­ оригиналност, изу з етнос~ пекули­

около, свуда, свугде, на све стране, јарност, самосвојност, спецификум,

свукуд
дивергентност, различитост, двојбе ­
посебан прид. о друкчији, изузетан, ност реси. , осебујност хрв. - уи: рет­
раз личит, необичан, другачији, изни­ кост, чудо

ман, засебан, јединствен, атипичан, посед м власништво, земљопосед ,

особит, изванредан, неочекиван, не­ имовина, својина, иметак, земља,
конвенционалан, несличан, несваки­ имање, добро, актива, газдинство,
дашњи, оригиналан, нетипичан, осо­ земљиште, капитал, властитост, до­

бен, нарочит, беспримеран, издвојен, маћинство, господарство, сопстве­

не свакодневан,ванредан,ексцентри­ ност, газда1!УК' поседство , старина,

чан,специјалан,дистинктиван,неуо­ подручје, поседништво, влаштина,

бичајен, други, уникатан, редак, свој- · поседовање, читлук ре!., сермија ре!.,
475 поседник I послуwнич

спахилук ре!., хас ре!., имућство арх. , шетку нечега) након @) (у набрајању)
држава арх., латифундија арх. , дома­ затим, потом, још , такође, и
злук арх. , латифундиј арх. , осопшти­ последица ж исход, одраз, одјек ,
на хрв. - суж: беглук, потес, беговина­ резултат, производ, реперкусије ,
уи: баштина, некретнина, наследство ефекат, импликација, консеквенца ,
- сл: богатство конзеквенција хрв., посљедак хрв . -
поседник м в. Домаћин уи. резултат

посета ж обилажење, обилазак, по­ пословати несврш . непрел. в. ра­

сет, визита, мусафир ре!., поход арх. , дити 1.

похођење арх. , походња арх., походе пословница ж фирма, предузеће,
арх. , регрутација реси. - уи : гост, по­ агенција, представништво, заст упни­

сетилац штво, сектор, дирекција, поверени­

штво, агентура арх., отправништво
посетилац м в. гост
хрв . , заступство хрв., твртка хрв.
посетница ж визиткарта, визитка
пословођа м директор , управник,
посинак м ~ уи. усвојеник
руководилац, администратор, шеф,
посињење с ~ уи. усвајање
равнатељ, руководитељ, говерно ре!. ,
посиротети сврш. непрел . в. осиро­
менаџер фам., бос жар!., управитељ
машити
арх., человођа реси . , капо реси . , дело­
поскакивати несврш . непрел. О
вођа реси., комесар реси., капоња реси.
скакати, ђипати, одбацивати се, од­ - уи : лидер, владар - сл : режисер, ре ­
скакати б в. плесати ферент
поскок м зоол. (отров на змија, лат. послуrа ж О услуга, сервис , служе­
Vipera ammodydes) љутица, присој­ ње, дворење, послуживање бв . слу­
киња га 1.
посластица ж слаткиш, десерт, за­ послужити сврш. прел. понудити,

слада, колач, заслађење, сластица, сервирати, изнети, поканити арх.

слатко, шећерлема, прислачак реси . послуwан прид . дисциплинован,

посластичар м сластичар, колачар, привржен, приљежан - уи : марљив ,

алвеџија ре!. , паштицер ре!., лицитар тачан, покорен 1.
арх., алваџија арх., лецедер арх. послуwник м О марионета , ста­

посластичарница ж сластичар­ тиста, фигура, понизник, ПОКОРНИК'.

ница, сладолеџиница суж., паштице­
рија ре!., алваџиница арх., сластичар­
нахрв.
послати сврш. прел. О (упутити не­
ког с неким циљем, поруком) упути­
ти, усмерити б (отпремати неком да
се уручи) отпремити, наменити, от­
правити, импостирати, послати
слуга, робот, пион, пијун (у нечи­
јим рукама), лакеј , средство (у нечи­
јим рукама), слепи извршилац, бе­
значајник , човек од сламе фи!., роб
фи!., оруђе фи!., аутомат фи!., зомби
фи!. ~ в. роб
послуwнички' прид. в. потчињен 1.
пи­ послуwнички' прил. улизички,

смо/пошиљку, отпослати, одаслати, покорнички, мамелучки, вазалски ,

усмерити, упутити писмо/пошиљку мандарински, слугански, куморди­

после пред. О (по истеку неког вре­ нарски; понизно, церберски, штре­
мена) касније, доцније б (по завр- берски, посилнички, покорно
посматрање I постидети се

посматрање с в. анализа 3. поставити сврш . прел. О запосли­

посматрач м О гледалац, виделац, ти, ангажовати, обавезати, упосли ­

ви з ионар f} в. аналитичар ти, укључити, примити (на посао) ,

поспан прид. неиспаван, дремљив, зао купити, примити у службу, увући

сањив, дремован, снен, уморан, успа­ (у обавезу), сместити, дати запосле­

ван, непробуђен, неразбуђен, сан ен, ње/радно место, узети фи/., довести
нерасањен, спављив, спаваћив реШ. фи/., намњештити ре!., намљештити
-уи. уморан, мамуран ре/., упрегнути фам., упртити фам. ,

поспаност ж буновност, сањивост, апсорбовати реШ., наместити реШ. , ·

дремеж, дремљивост, непробуђеност, ангажирати хрв. - уи: изабрати, мо­

омама, успаваност, нерасањеност,

билисати f} организовати, засновати,
основати, утемељити, конституиса­
неактивност, малаксалост, полусан,

ти,установити,заподенути,успоста­
дремка, неразбуђеност, дремави­
ца, успореност, сненост, заспало ст,
вити, фундирати, увести, склопи­

клонулост, полудрем, сананост, дре­

ти, базирати, устројити, направити,

мовност, спорост, куњалица, дрем,

утврдити, конституирати хрв., орга­

дремање, омамљеност фи/., неживот­ низирати хрв . @) потплатити (стави­

ност фи/. , ост фи/., фјака ре/., уљуља­ ти потплату), подставити , ставити

ност фам. поставу, ватирати суж. О в. ставити

поспешитељ м в. акцелератор поставка ж О постављање, изно­

поспремити сврш. прел. О (довести шење f} (- реченице) састав, склоп,

у ред) средити, наместити, дотерати, устројство, уређење @) в. претпостав­

уредити - уи. очистити, преуредити

ка О в. начело (1) в. изложба
постанак м в. стварање
посрамити се сврш. (осетити стид)
постидети се, застидети се, засрами­ постање с в. стварање

ти се, поцрвенети, покрити се ушима постдипломац м т уи. студент

изр. - уп. збунити се постеља ж кревет, лежај , почивали­

посредан прид . индиректан, околи­ ште - ре/. почиваљка, лежник, легало,

шан, заобилазан ложница, лежиште, почивало, ложе,

посредник м О агент (трговачки), лежница, лог

заступник, трговац, представник, по­ постељи на ж постељно рубље,

вереник, опуномоћеник, отправник, креветнина - суж. чаршав, јастучни­
одасланик f} веза, спона, ланац, по­ ца, навлака, јоргански чаршав - ре!.
везница, мост, нит плахта, чаршаф, чаршак, повлака, по­
посредовати несврш. непрел . в. крив ка - уи. јастук, јорган, ћебе
интервенисати постељица ж Meg. плацента, во­

посрнути сврш . непрел. О спота­ дењак, овојница, чупаница ре!., пло­

ћи се, спотакнути се, саплести се f} два ре!., кошуљица ре!., амнион Meg.,
в. пасти 1. @) фи/. в. осиромашити О плодница хрв.

фи!. ослабити постер м в. плакат

посртати несврш. непрел. в. тетура­ постиrнуflе с в. резултат

ти се постидети се сврш . (осетити стид)
пост ж в . уздржавање посрамити се, застидети се, засрами-
477
постиђен I потврдити се

ти се, поцрвенети, покрити се ушима процес,парница,распра

изр. - уп. збунити се поступање с в. руковођење

постиђен сврш . непрел. О (који поступати несврш. прел . О (- пре­
осећа стид) посрамљен, поцрвенео ма некоме) понашати се, опходи ти
е (којем је нанесена срамота) осра­ се, носити се, одности се, владати се

моћен, обрукан, избламиран фам. е (извршавати какву радњу) радити,

чинити, наступати,делати, деловати
постиflи сврш. непрел. (успети ура­
дити на време) постићи, постигнути, поступити сврш. прел . О (изврши­

успети
ти какву радњу) урадити, починити,

постојан прид. О отпоран, издр­ извести, учинити f} (- према некоме)

понети се
жљив, истрајан, чврст, непроменљив,

стамен , сталан, стабилан, сигуран, посуда ж суд, чинија, чанак, здела,

резистентан, стоички, дурашан, со­ стублина, ваган ре/., бљуда ре!., ћаса
лидан, камен фи!. - уи: стваран, до­ нар.

следан, снажан f} в. доследан т уи . посумњати сврш. прел . (почети не­

одлучан 1. што сматрати сумњивим) наслутити,

осетити невољу, ставити под питање
постојаност ж О дуготрајност,
трајност, сталност, непропадљивост, изр.

устаљеност, константност, перма­ посусталост ж в. болећивост

нентност, дуговечност, неисцрпност, посустати сврш. непрел. в. ослаби­
континуитет, стабилитет, неуни­ ти

штивост, непрестаност, непромен­ потајан прид. в. замишљен 1.

љивост, непрекидност, трајање - уи: потакнути сврш. прел . в. покрену­

отпорност, вечност, стабилност f} в. ти 1.

стрпљивост @) в. приврженост 2. О в. потаманити сврш. прел . О в . поу­
одлучност (1) в. отпорност бијати е в . појести 1.
постојање с в. живот потамнити сврш. прел. в. зацрнити

постојати несврш. непрел. О бити, потврда ж поткрепа, овера, доказ ,

важити, егзистирати, имати f} в. жи­ образложење, документ, сведочан­

вети 1. ство,потврђенос~атест
постојбина ж в. отаџбина потврдан прид. афирмативан, по­
постојеflи прид. О в. важећи е в. зитиван, одобравајући, сагласан, је­
савремен стан ре/.

постоље с в . основа 1. потврдити сврш. прел. афирмисати,

постулат м аксиом, теза, теорија, верификовати, прихватити, провери­

наука, премиса, закон, основна теза, ти, установити, потписати, испитати,

темељно начело, основно полазиште, констатовати, одобрити, усвојити,

апсолутна истина, основно начело - оснажити, печатирати, оверити, пот­
крепити, потхранити, утврдити, ве­
уи: суд, хипотеза

поступак м О потез, дело, акт, за­ рифицирати хрв.

хват, чин, гест, корак, акат арх. - уи: потврдити се сврш. доказати се,

радња, акција, тачка, дејство f} в. показати се, исказати се, оправдати

предузимање@)в . приступ 1. О иравн. поверење - уи . афирмисати се

потвР6еностlпоткреПlЬивати 478

потвр6еностж 8. потврда 1. и 2. таргија, индолентност, индоленција,

потвр6ивати несврш. преп. тврди­ клонулост, клонуће, натмуреност,

ти, афирмисати, прихватати, поткре­ инертност, индиферентност, отупе­
пљивати, утврђивати, одобравати, лост, инерција, раздражљивост, флег­
установљавати, афирмирати, овера­ матичност, неосетљивост, песими­

вати, проверавати, потписивати фис. зам, утученост, зловољностапатич­

потез м поступак, дело, корак, акт,

ност, атонија, смркнутост, мрачност,

захват, чин, гест, акат арх. - уй: рад­ клонулост духом, тегобност, намрго­

ња, акција, тачка, дејство ђеност, туробност, мртвило, невесе­

ље, намрштеност, мизерност, лоша!
потенцијаn м О 8. сила 49 снага,
зла воља, сломљеност, беживотност,
способност, капацитет, моћ, могућ­
покислост, учмалост, тупост, тегоба
ност ~ срам. кондиционал, погодбе­
у души, бедак фам., киселост фис.,
ни начин
мркост реШ., абулија реШ., празнина
потенцијаnан прид. О вероватан,
фис., млохавост фuс., хладноћа фиf.,
изгледан, остварив, могућ, изводи в,
погруженост реС., грижљивост реС.,
претпостављив, замислив, евентуа­
безвоља фам., дерт Йесн., сплин реш.,
лан, плаузибилан, остварљив, може­
нујност Хр8. - уй: туга, умор, брига,
битан, изводљив, могућан, пробаби­
нелагода, безнађе, слабост, незадо­
лан, можан, вјеројатан Хр8. 49 8. за­
вољство, малаксалост, мука, из муче­
мишљен 1.
ност, беда, агонија
потенцирати сврш. преп. О 8. пове­
потказати сврш. преп. 8. одати
ћавати 49 инсистирати, наглашавати,
потказивати несврш. преп. (тајно
истицати, стављати у први план изр.
достављати информације, обично
потепати се несврш. 8. потуцати се
властима) тужакати, пријављивати,
потешкоliа ж 8. проблем
цинкарити, денунцирати, откуцава­
потиснути сврш. преп. О гурнути,
ти - уЙ. издати 2.
померити, помаћи, макнути, мрдну­
потказивати несврш. преп. 8. шпи­
ти, помакнути, преместити, покре­
јунирати 1.
нути реШ. 49 ИСТЈ1СНУТЈ1, склонити
потказивач м 8. шпијун
потицати несврш. непреп. О (води­
поткованост ж 8. образовање 1.
ти порекло из нечега) исходити, про­
потковица ж т уЙ. амајлија
истицати, произилазити, долазити,
поткоnеница ж анатом. вадла реС.,
извирати, водити корен изр., проис­

ходити реШ. 49 8. бодрити лист Meg.

потиwтеност ж (лоше расположе­
ње) нерасположење, мрзовоља, сну­
жденост, суморност,
депресивност, депресија,
ност, безвољност, анксиозност, ма­
лодушност, апатија, депримираност,
поткопавати несврш. преп. (дово­
дити у опасност; систем, партију и
меланхолија,
сл.) урушавати, нарушавати, потре­
сати, дрмати, рушити
апатича­
поткраliивање с 8. подрезивање
поукрепа ж 8. аргумент

индиспонираност, равнодушност, поткрепити сврш. преп. О 8. потвр­

покуњеност, мргодност, зловоља, дити 49 8. оснажити ~ 8. подстаћи

невољно ст, тмурност, мрклина, ле- поткреПlЬивати несврш. преп. О
479 поткресивати I потресен

разгаљивати, јачати, галити, крепи­ потпnатити' сврш. преп . (ставити

ти, освежавати, снажити, чилити, потплату) подставити, ставити по­
оснаживати, соколити, чврстити, си­ ставу, ватирати суж.

лити, бодрити, одмарати, оживљава­ потпnаliивати несврш . преп . 6.

ти 8 8. потврђивати поткупљивати

поткресивати несврш. прел. О (- потпомаrати несврш. преп . О 6 . по­

гране) кресати, сећи, шишати, рез а­ магати 86. заступати

ти, обрезивати, огољавати, одрези­ потпора ж О 6. основа 1. 8 6. подр ­

вати, одсецати, орезивати, подрези­ шка 1.
вати, подсецати, уклањати, сасецати,
потпорни прид. в. носећи
чистити фис. , кљаштрити ре!. - уи .
потпун прид. (који има све дело ­
косити 1. 8 8 . шишати 1. ве) целовит, интегралан, а псолутан,
ПОТКУПlЬивати несврш. преп. ко­
свеобухватан, укупан, цео . те мељи т,
румпирати, куповати, митити, под­
целокупан, тоталан, сав, комплетан,
мићивати, потплаћивати, давати ми­ неподељен, читав заокружен, упот­
то, придобијати, мазати фи!., према­ пуњен, комплетиран
зивати фи!., подмазивати фи!. потпуно прип . сасвим , тотално,
потnачен прид. (који није слобо­ комплетно, листом, одреда, из ко­
дан) 6 . потчињен рена, из основа, из темеља, до краја,
потnаченик м 6. роб без остатка, у потпуности, у целости,
потnаченост ж ропство, подјарм­ скроз фам. , скроз-наскроз фам. , ди­
љеност - уи. обесправљеност, подре­ бидус фам . , аметом ре!., посвема ре!. ,
ђеност аметице ре!. , аметимице ре!., стубо­
потомак ж (онај који рођењем по­ ком арх., навлас арх., посве хрв.
тиче од заједничкor родитеља) на­ потрајати сврш . непреп . О (проћи
следник, епигон, изданак реШ . - уЙ. кроз неки временски период) проћи,
дете протећи, истећи 8 (успети се одржа­
потомство ж (ново поколење у од­ ти) опстати, одржати се, издржати,

носу према прецима) поколење, нови преживети, истрајати

нараштај, будућност фис. - уи. дете, потребан прид. (који треба други- I
омладина ма) пожељан, жељан, нужан, добро- .
потоп м 6. поплава 1. дошао, захтеван арх. - уи. погодан

поточара ж 6. млин 1. потресан прид. О (који изазива

потпаnити сврш . преп. О (изазва­ осећање великог узбуђења) гану­
ти горење) упалити, распламсати, тљив, дирљив, уверљив, изражајан,
разгорети, распалити, ужежити 8 6. снажан, јак - уи. узбудљив
подстаћи потресати несврш . преп. 6. повре­

потпаlЬивач м 6. хушкаш ђивати 1.

потпетица ж штикла, пета потресен прид. (врло узбуђен
потпnат м (доњи део обуће) ђон, услед неког догађаја) узнемирен,

пенџе реС. ганут, сатрвен, помере н фам., изба­

потпnатити' сврш . преп. премало чен из такта фам . изр. - уи . жало­

платити
стан, узбуђен 1.
10TpeceHocT I поl1и

потресеност ж О узбуђеност, узне­ глити се, пребијати се, блудити, тећи,

миреност @ гануће, ганутост, гану­ потезати се, бесциљно лутати, ићи
тљивост, дирнутост - уи: саучешће, којекуда, безбрижно лутати, криву­
жалост, туга, нежност, алтруизам љати, ићи тамо-амо, шеткати се, про­

потркуша м ж В. полтрон метати се, тепати се ре!., вескати се

реј., басати ре!., вандровати реј., лан­

потрошач м купац, муштерија
гати ре!., ландрати ре!., ландати ре!.,
потрошити сврш. прел. (- новац,
тепсти се реј., баврљати ре!., лолати се
имовину или време) изгубити, про­
ре!., лаздекати ре!., мотљати се фам.,
ћердати, протраћити, раскућити,
луфтирати фам., зујати фам., ша­
прокоцкати, прокартати, профућка­
лабазати фам., цурити реШ., верати
ти фам., скрцкати жарf.
се реШ., клатарити се реШ., врсти се
потрти сврш . прел. О В. поништити
реШ., трапати реШ ., пролазити стазе
@ в . разорити
и богазе uзр., обијати прагове uзр.,
потрчати сврш. прел. јурнути, убр­
ићи од неми ла до недрага uзр. - уи:
зати, пожурити, зајурити се, појури­
вршљати, беспосличити, кретати се,
ти, похрлити, забрзати, потпрашити џеџати
пете/ноге, залетети се, затрчати се,
потуцач м в. пробисвет 1.
убрзати се, опружити корак, поле­
потучен прид. в. побеђен
тети фиf., дати гас фам. uзр., шибну­
потхранити сврш. прел. О в. одго­
ти фам., нагнути реШ., акцелерирати
јити @ В. потврдити @) в. оснажити
сшруч.
потцењиваТИнесврш.прел . О (ума­
потукач м в. пробисвет 1.
њивати нечију вредност) омаловажа­
потуnити се сврш . в. сакрити се
вати, ниподаштавати, обезвређива­
потуl1и сврш. прел . в. поразити ти, обесцењивати, багателизовати,
потуl1и се сврЦЈ . побити се, покр­ багателисати, сматрати невредним,
вити се, ПОКОШКаТИ се, покавжити багателизирати, гледати преко раме­
се, помакљати се фам., поџапати се на изр., гледати с висине uзр., одрица­

фам., потабати се фам., пофајтати се ти вредност, поступати с висине @ в.

жарf. - уи: сукобити се, посвађати се, понижавати

обрачунати се потчињен прид . О подређен, по­

потуцало м в. пробисвет 1. силнички @ (који није слободан) за­
потуцање с в. скитање висан, овисан, потлачен, подјармљен,

потуцати се несврш . вуцати се, во­ неслободан, поданички, ропски, по­

дати се, цуњати, скитати, тумарати, корен, покорнички, вазалски, субор­
врзмати се, лутати, блејати, крста­ диниран фарм. - уи. подређен
рити, вртети се, зијати, ломатати се, потчињеност ж в. подређеност
врлудати, зјакати, зврцати, ландара­ поl1ерка ж т уи. усвојеник
ти, повлачити се, кружити, луњати, поl1и сврш. непрел. кренути, упути­
потепати се, шеврдати, смуцати се, ти се, отићи, започети, макнути се,
вуцарати се, ломити се, кривудати, запутити се, покренути, отиснути се,

мајати се, вући се, мотати се, шарати, стартовати, крочити, отпочети, маћи
зевати, шврљати, базати, беспослено се, покренути се, закорачити, зане­

тумарати, шетати, ићи без циља, те- ти се, устремити се, запуцати фам.,
 поу6ијати I похотан

мрднути се фам., ударити фам., по­ похвалити сврш. прел. нахвалити,

тегнути фам., ганути арх. - уи: ући, исхвалити, узбодрити, узвеличати,

почети дати комплимент - уи: храбрити, под­
поу6ијати сврш . прел. поморити, стаћи
побити, масакрирати, потаманити, похлепа ж (незасита жеља за не­
истребити,пострељати,десетковати, чим) пожуда, грамзивост, похотност,
затомити, извршити масакр, поски­ апетит, незаситост, чежња, алавост,

дати главе, посмицати фам., покока­ облапорност, лакомост, грабљивост,

ти жарf. страст, хтење, претензија, глад фи!.,
поуздан прид. О постојан, непро­ нишан фИf. - уи. амбиција, пожуд­
менљив, непоколебљив, принципи­ ност

јелан, консеквентан, доследан, ста­ похлепан прид. О грамзив, неумо­

билан, фиксан, устаљен - уи. стваран, љив, неумерен, незајажљив, лаком @
снажан, дисциплинован @ В. сигуран (на јело) алав, халапљив, прождрљив,
1. «) в. привржен 1. О в. прецизан 1. грабежљив, лаком, грамзив, незаси­
т уи. при сан 1. тан, несит, незајажљив, јешан, гра­
поузданост ж О извесност, исти­ бљив, халав, изјешан, вечно гладан,
нитост, сигурност, недвосмисленост, облапоран, попашан, сладокусан,
непроблематичност, неспорност, грамжљив, амишан ре!., дрчан реј.,
недвојбеност, необоривост, непре­ грамзљив реј., аласт арх., слаткохран

порност, одређеност, несумњивост, реШ., поједљив реШ.

непобитност хрв. - уи: јасноћа, при­ похлепник м халапљивац, грам­
знатост @ в. морал «) В. приврженост зивац, грабежљивац, незаситник,
2. О В. одлучно ст алапљивац, лаком ац, лакомџија, кај­
поуздање с О В. сигурност 1. @ (ве­ ман фи!., среброљубац фи!., грабеж
ра у некога) В. поверење «) в. самопо­ фам. - уи: зеленаш, ждероња, тврди­
уздање О в. понос 1. ца, пљачкаш

поука ж О В. наук, лекција, пример похота ж похотност, пожуда, орги­

@ арх. в. настава јање, ласцивност, сладостраст, сла­

поучавати несврш. прел. В. обуча­ Дострашће, сладострасно ст, разврат,
вати блуд, блудња, разблудност, блудство,
поучак м в. принцип блудност, блудништво, разблуда,
поха6ан прид. о дотрајао, ислужен, блудочинство, пожудно ст, распу­

изношен, пропао, искрзан, издеран, сност, распуштеност, распусништво,

бедан, јадан, времешан, излизан, без­ раскалашност, раскалашеност, раз­

вредан, истрошен, трошан, отрцан, вратност, разузданост, либертини­

крзав, подеран, изупотребљаван, из­ зам, похотљивост, помама, разуларе­

једен, ритав, поцепан, матор фам.,
раздрндан фам., разјебан нар., ове­
штао арх., извештао арх., прњав ре!.
@В. одрпан
похарати сврш. прел. В. покрасти
похвала ж (позитивна оцена) хвала
ност, страст, неваљалство еуф. - уи:
скаредност, перверзија, порочност
похотан прид. О пожудан, блудан,
развратан, разблудан, прчевит, рас­
калашан,склизак,сензуалан,облапо­
ран, распустан, помаман, похотљив,

- уи. аплауз волуптуозан, путен, сладострастан,

IОХОТЉИВ I починак

либидинозан, ласциван, сподно почети сврш. прел . О (почети нешто

страствен, осетилан, слободан, пло­ радити) започети, отпочети, крену­
тан pef., плотски ре!. - уи: опсцен, ин­ ти, стартовати, покренути, предузе­

стинктиван, скаредан, чулан, стр а­ ти f} 8. покренути 2.

стан f} В. развратан 2. почетник м новајлија, дебитант,
похотљив прид. В. ПОЈtbтан 1. придошлица, новодошлица, но­

похотљивац м разблудник, пожуд­ водошљак, аматер, букварац фиf.,

ник, разузданик, блудњак, похотник, пионир фиf., неискусник pef., но­
сладострасник,блудник,развратник, вак фам., полетарац фам., зелем­
р~спусник, распуштеник, грешник, баћ фам. , жутокљунац фам., ју­
раскалашник, блудочинац, либерти­ ниор фам. фи!., голобрадац фам.,
нац,разблуђеник,авантуриста,габу­ клокан жар!., гуштер жарf., фазан

љереf. жаРf., пракси ст Хр8. - уи: шепртља,

похотљивост ж В. похота
приправник, ученик - сл: стажиста,
неискусан, смушењак фам.
похотник м В. похотљивац
почетница ж абецедар, азбучник,
похотност ж В. похота
буквар, лексикон, часловац арх.
ПОХРПWIIти сврш . непрел . О нагрну­
почетнички' прид. аматерски, ла­
ти, банути , надрети, навалити, гр­
ички, непрофесионалан, лабав, кли ­
нути, наврети, наврнути, насрнути,
мав, невешт, нестручан, никакав, не­
јурнути, налетети, сунути, нагло/ма­
квалификован, траљав, непоткован,
совно наићи, стуштити се, нагужвати
некомпетентан, млак, неизвежбан,
се, нагнути, сручити се, натиснути се,
шарлатански, неприкладан - уи: лош,
поврвети, појурити, нагрнути у кућу,
јадан, бедан
рукнути pef., бахнути арх., нахрупи­
почетнички' прил. неквалитетно,
ти реШ. - уи: упасти, провалити f} В.
лабаво, слабо, лоше, траљаво, лаич­
потрчати
ки, нестручно, невешто, нестручњач­
поцепа н прид . В. похабан 1. ки, шарлатански, климаво, незна­
поцепкати сврш . прел. В. исецкати
лачки, неприкладно, некомпетентно,

поцрвенео прид . О 8. постиђен 1. тричаво, непрофесионално, мизерно,

f} 8. румен 2. неизвежбано, недовољно, никакво,
почек м В. кредит без стручности, неквалификовано,
почепо с 8. почетак млако, аматерски, непотковано , рђа­

почетак", полазиште, основа, темељ, во, аматорски pef., дилетантски фам.,

зачетак, платформа, узрок, праизвор, фушерски жарf. - сл: бедно, јадно

позадина, праузрок, полазница, сто­ почетништво с 8. нестручност

жер, матица, извориште, основица, почешflе прил. 8. често 1.

порекло, подлога, исходиште, почело, почивати несврш . О одмарати се,

праелемент, нулта тачка, праматерија, не радити, мировати, излежавати се,

почетна тачка, прапочетак, легло фиi., пландовати фам., медитирати фам.

колевка фи/., заметак фиi., корен фи/., - уи. ленчарити f} (имати основ, ис­
врело фиf., клица фиf., извор фиf. , се­ ходиште) темељити се, заснивати се,
ме фиi., праскозорје фиf., зора фиf., градити се @) В. налазити се

жариште фиf., подријетло хрв. починак м одмор, отпочинак, окре-

 починипацlправедан

па, почивка, предах фам., хиберна­ дољубац реШ., непорочник реШ., до­

ција жар!., чил жарf., ремонт жарf., брохотник Хр8., доброћудник хрв.
реанимација жарi., одахнуће реШ. поштење с О честито ст, часност,

починипац м извршилац, изврши­ част, достојанство, образ фи!. - уи.

тељ, виновник, чинилац - уи. кривац доброта 1. f} 8. морал

починити сврш. прел. 8. направити пошто взн . 8 . стога 1.

пошапица ж 8. враголија поштован прид. О утицајан, ува­
жен, достојанствен, ауторитативан,
пошизети сврш. непрел. фам. 8. по­
проверен, угледан, меродаван, ви ­
лудети
ђен, цењен, уважаван, признат, при­
пошиљапац м адресант, отпрем­
хваћен, отмен, господствен,углађен,
ник, отпремилац, пошиљач, пошиља­
ауторитетан, многопоштован форм.
тељ, отпремач, отправљач, шпедитер,
- уи: фин, охол f} 8. познат @) В. ува­
екс педи тор (онај који отправља по­
жен 2.
шиљке), спедитер арх.
поштовање с О углед, угледност,
пошиљка жО (оно што се пошаље)
уваженост, част, добар глас, дигни­
пошта, експедиција реШ. - суж: пи­
тет, пошта, цењење реШ . - уи. пове­
смо,паке~новац,телеграм,порука
рење f} 8. понос
пошта ж О (установа) * f} 8. по­
поштовати несврш . прел . ценити,
шиљка @) 8. поштовање
уздизати, обожавати, величати, гло­
поштар м поштоноша форм. , пи­ рификовати, адорирати, славити,
смоноша форм., листоноша форм. прослављати , узвисивати, идолизи­

поштеда ж 8. помиловање рати, ковати некога у звезде, узноси­

поштен прид. примеран, праведан, ти, дивинирати, преузди зати, штова­

ваљан, частан, добар, крепостан,ду­ ти Хр8. - уи: хвалити

шеван, честит, непорочан, неподми­ прав прид. О (који није крив) не­
тљив, етичан, моралан, карактеран, искривљен, несавијен, раван, ис пр а­

исправан, људски, истинољубљив, вљен, опружен, испружен, истегнут,

беспрекоран, непокварен, правичан, протегнут, праволинијски, израван,

узоран, одан, чистих руку, у погону, незавинут f} 8 . вертикалан @) 8. по­
доличан, искрен,скрупулозан, ћудо­ штен 6 8. прави
редан, коректан, савестан, поуздан, правац м О смер, ток, курс, оријента­
лојалан, честита особа, доследан, пун ција f} (посебан - у науци) 8. учење
врлина, прав фиf. правдати се несврш. 8. увијати
поштењак м В. поштењачина праведан прид . О примеран, по­

поштењачина м ж добричина, све­ штен, ваљан, частан, добар, крепо­

тац, поштењак, непоткупљивац, ду­ стан, душеван, честит, непорочан,

ша од човека, простодушник, човек неподмитљив, етичан, моралан, ка­

добре душе, праведник, добар човек, рактеран,исправан,људсКИ,истИНО­

несебичњак, човек добра срца, добра љубљив, беспрекоран, непокварен,

душа, оличење врлина, анђео фи!., правичан, узоран, одан, чистих руку,

човек фи!. , добричак фам., добрица у погону, доличан, искрен, скрупуло­

фам., лаф фам., поштењаковић фам. , зан, ћудоредан, коректан, савестан,

човек и по фам. , људина фам., прав- поуздан, лојалан, честита особа, до-
праведност I праотац

следан, пун врлина б 6. објективан опустео, неусељен, ненасељен, упра­

.., уи. недужан 1. жњен @) фиf. 6. безизражајан О фи!. 6.

праведност ж 6. морал глуп 06. (~ лист папира) неисписан,
прави прид. стваран, реалан, озбиљан, бео, бланко неиром.

фактичан, збиљски, формалан, нату­ празиnук м бот. (лат. АЉиm por-

ралан, непатворен, жив, чист, читав, rum) порилук, порик ре!., лук-пор
истински, из истински, заистински, ре!., пор ре!., прас ре!., перати лук

ефективан, одистински - уи: објекти­ ре!., прасји лук ре!., праз фам., пурјак
ван,истини~прописан,леп,солидан Хр6., пурић Хр6.

правиnан прид . О исправан, тачан, празник м О (свечан дан на који се

истинит, коректан, егзактан, изри­ нешто прославља) ,.. б распуст @) 6.

чан, точан Хр6. б 6. прописан свечаност О фи!. 6. уживање 1.

правиnо с одредба, пропис, закон, празнина ж О (неиспуњен про­
уредба стор) вакуум, упражњеност, рупа,

правити несврш. прел. О стварати, упражњен простор б недовољност,

производити,творити,израђиватиб недостатак, непотпуност, непостоја­

образовати, формирати, обликовати, ње, немање, рупа фам. @) фи!. 6. (ду­

уобличавати,чинити,творити,сачи­ шевна ~) меланхолија

њавати @) (~xpaHY) 6. спремати 1. О празнити несврш. прел. испражња­

6. бавити се 0 6. деловати з. (;) 6. (до­ вати - уи. црпсти 1.

водити У неко стање или положај) 6. празноверице ж мн. 6. сујеверје
претварати празноверје с 6. сујеверје
праВIIIТИ се несврш. 6. пренемага­ празноrnав прид. 6. глуп

ти се празноrnавац м 6. незналица 1.
правичан прид. непристрастан, не­ празноречив прид. празноговор­
утралан, објективан, праведан, ду­ љив, реторички, демагошки, фразер ­
шеван, неувучен, неумешан, беспри­ ски, празноглагољив, празноречан,

страстан,непристран вербалан реШ.

правичност ж 6. морал празносnовље с О фразирање,
правоверац м 6. побожник вербализам, красноречје ирон., про­
правокриnци м мн. зоол. (лат. Ort- серавање нар. б 6. трач @) 6. фраза
hoptera) равнокрилци - суж: зрикав­ праизвор м 6 . почетак
ци, чегрташи, скакавци, коњици, бо­ праисторија ж предисторија - уи.
гомољке прошлост

правоnинијски прил. и прид. пракса ж О (стварна , непосредно

О ирил. равно, право б upug. фи!. 6. корисна делатност) примена, врше­
равномеран ње, спровођење у дело - уи. достиг­
правоснажан прид. 6. легалан нуће, извежбаност б 6. искуство
празан прид. О (који није ничим прамен м чуперак, чупа, ћуба, ки­
испуњен) шупаљ, ненапуњен, непо­ ћанка, витица, брава, свежањ, бусен­
пуњен, неиспуњен б (у којем нема чић, прам, ћапорак ре!. - уи: зулуф,
никога) пуст, напуштен, незапосед­ коса

нут, слободан, испражњен, незаузет, праотац м Адам, предак, прароди-

 прасак пребиват I

тељ, предак човечанства, отац фи!. npraB прид . свадљив, свађалачки,

прасак м 6. тандркање 1. напрасит, љутљив, дурљив, импул­

праскати несврш . непрел . 6. тре­

сиван, афективан, нагао, ћудљив,

штати
агресиван, плах(овит), раздражљив,
срдљив, живчан, напрасан, једљив,
праскозорје с рана зора, цик зоре
распаљив, жучљив, гневљив, плах,
праснути сврш . непрел. (много се
једак, темпераментан, отрован фи!.,
изнервирати) 6. побеснети
покарљив арх., ватрен фи!., вирулен­
прастар прид О давни, древни,
тан фи!., вехементан арх., нервозан
антички, давнашњи, престар, врло
еуф. - уи: диваљ, некултуран, груб,
стар, антикни, антични, од памтиве­
тврдоглав, жустар, страстан, бесан,
ка, прадаван, претпотопни,исконски
немиран, разуздан, грозан
фи!., метузалемски фам., изумрли
прrавац м 6. свађалица
фам., као Библија фам., ветак арх.,
ветах арх., вајкадањи реШ., стародре­ npraBKO м с 6. свађалица

ван реШ. - сл: првобитан, вековни npraBOCT ж 6. свадљивост

б 6. застарео.., уи. стар 1. пре прил . 6. некада 1.

пратити несврш. прел . О (ићи за не­
ким да га он не види) следити, уходи­
ти, шпијунирати б одводити, спрово­
дити,водити,превозити,пребацива­
ти, пељати ре!. @) (слушати пажљиво)
следити
праузрок м 6. почетак
пребацити сврш. прел. (неком не­
што) 6. прекорити
пребеr м о бегунац, прогнани к, из­
гнаник, избеглица, пребеглица, до­
беглица, беганац ре!., бегалица нар.,
бегалац нар., побегуља нар., беган
арх. - сл: исељеник, емигрант б де­

праштање с 6. опроштај зертерство, бекство (из војске), од­

прашума ж гуштара, џунгла, троп­ метништво, отпадништво, неверство

ска/мочварна шума, гвозд, тропска фи!., издајство фи!.

шума, халуга реШ. пребеrnица м ж 6. дезертер
првак м о ас, шампион - уи. рекор­ пребиваnиwте с кућа, стан, дом,
дер , победник, звезда б 6. угледни к боравиште, седиште, домаћинство,
првенац м О прворођени, прворо­ конак, место боравка, кров, резиден­

ђенац б фи!. (оно што се појавило ција, кут, стамбена јединица, стани­

као прво) ,.. @) фи!. (прва ракија) пр­ ште, настамба, апартман, легло фи!.,
вина, башица О фи!. (први мед) са­ адреса фи!., праг фи!., матица фи!.,
моток, ртница реШ . гнездо фам., кућица-слободица фам.,
први прид. О (онај који је испред гарсон жар!., гајба жар!., место стано­

осталих) првопласирани, водећи, вања форм., домицил форм., огњиште

предводећи, челни, надмоћни б (онај арх., легало арх., обитавалиште реШ.,
који је најмање удаљен од осталих) кућанство Хр6., кров над главом изр.
најближи @) (онај који се десио пре - уи: склониште, завичај
осталих) ранији пребивање с о 6. боравак б 6. ста­
првина ж 6. првенац з. новање

првопnасирани прид. 6. први 1. пребивати несврш . непрел. О 6. бо­

првосвеwтеник м 6. епископ равити б 6. становати 1.
пребити I превид 486

пребити сврш. прел. О истући, смр­ ја в (брачна -) неверство, вероло~r'-

в ити, излупати,истабати,ИUJамарати , ство,прељуба,обљуба '
из батинати, испраUJИТИ, испребија­ преварант м варалица, подваљи­

ти, изгрувати, избубецати, намлати ­ вач, превртљивац, препредењак,

т и, измлатити, налупати, згњечити, варљивац, обмањивач, подвалаџи­

смождити, натући, средити, изуда­
рати, ИUJћУUJкати, претући, избубе­
тати, премлатити, ИUJибати, састави­
ти (са земљом), направити од некога
паприкаUJ, дати (по туру), наместити
(некоме кости), пропустити кроз
ја, UJарлатан, врдалама, смутљивац,
превејанац, ХОХUJтаплер, проневери­
лац, лажов, химбеник, џамбас, фоли­
рант, симулант, претворица, мућка­
pOUJ фам., варакача реј., вираун реј.,
UJa- лацман реј., пакер жаРf., апаUJ арх.,

ке , очерупати, поломити, поломи ти UJвиндлер арх. , дефраудант арх. , пи­

ребра , испљускати, сасути зубе у гр­ кареска реШ., UJатровац арх., - уи .

ло, убити бога, дати (по ЊУUJци), из­ лопов, бараба, опсенар, ветропир,
деветати реС., испеглати фам., изло­ сплеткароUJ, неваљалац и лицемер

мити фам., унаказити фам., изгазити преварен прид . обманут, наса ­

фам., излемати фам., разбити фам., марен, изигран, намагарчен, из­

УВОUJ1'ити жарf., олеUJИТИ жарf., из­ варан, слаган -фам: насукан, за­
ВОUJтити реШ. 8 6. сломити врнут, насанкан, израђен, упецан,
пребопети сврш. прел. 6. прежалити зафркнут, зезнут, смотан, ОUJи­
превазиliи сврш. прел. (потиснути UJaH, превеслан, обријан, навучен,
неког) потиснути, надмаUJИТИ, над­ насађен, зајебан нар .
висити, превазићи, засенити, засле­ преварити сврш. прел. обманути,
пити, бацити у сенку/у засенак uзр. насамарити, изиграти, заварати, пре­

превара ж О (поступак којим се ћи, измамити, намагарчити, надму­

други намерно доводи у заблуду) вар­ дрити, изварати , завести, закинути

ка, сплетка, смицалица, подлост, пре­ (некоме) , доскочити , надиграти, по­

преденост, изигравање, обмањивање, вући за нос, превести жедног преко

подвала, варање, препредењаUJТВО, воде uзр., продати рог за свећу uзр.,
перфидност, лукавство, веролом­ насукати фам., заврнути фам., на­
ство, ујдурма, подмуклост, подме­ сањкати фам. , израдити фам., упе­
тање, псина, лицемерје, макинација, цати фам. , зафркнути фам., зезнути
пр е творност, малверзација, прева­ фам., смотати фам., ОUJИUJати жарf.,
ранција, варљивост, масло фUf. , хун­ превеслати жарf., обријати жарf., на­
цут арија реј. , клапња реј., фрауд реј. , вући жарf., насадити жарf., набити
з аврзлама фам. , игра фам., мућка рогове uзр., продати мачку у џаку

фам., варанција фам. , бургија фам., uзр, зајебати нар. - уи : подметнути ,

пе тљанција жарf. , дриблинг жарf., збунити, изневерити, искористити,
пе тљарија жарf. , комбинација жарf. , слагати - сл : одглумити, разочарати

муљање жарf., петљанија жарf., хим­ преварити се сврш . (н а прави­

ба арх. , дефраудација арх., подвала­ ти rpeUJKY) обманути се, зез~ти се
џиј а арх., пасјалук арх., UJвиндл арх., фам. , зајебати се нар., остати на це­
хињење арх., злопораба арх. Хр6. - уи . дилу uзр., остати кратких рукава uзр.

лаж 8 6. обмана 1. @ 6. манипулаци- превид м 6 . OMaUJKa 1.

 превидети I преданост

трудољубље , настојање , неуморно ст,

превидети сврш . прел. 6. пропу­
подузетност, посленост, ревносност,
стити
мар, устрајност, делатност, радиност,
превијати несврш . прел . О савија­
радиUJНОСТ, сицфлајUJ реј.
ти, повијати, пресавијати, извијати,
преrиб м спирала, завој, в иј уг а,
прегибати,утибати , кривити, искри­
облина, лук, венац, криви на, банда­
вљавати, витоперити 8 (- рану) за­
жа, колобар, окука, набор, кривуљ а,
вијати, обавијати, стављати завој
савијутак , витица, завијутак , превој ,
превити сврш. прел . повити, уфач­
зглоб , обруб, део круга, крива црта,
ловати, умотати/замотати руку/ногу,
банда, рескавица р е ј. , UJевуљиц а реј.,
ставити завој/облогу, превити рану/
завојица реШ., обрт реШ., сагиб реШ.,
прелом, привити, фачловати, банда­
синус маШ. , косинус маШ . , тан генс
жирати, зафачловати - уи. увити
маШ., волута сшруtt. - у и : ц рта , пр­
превиwе прил . СУВИUJе, претерано,
стен, круг - сл : кружница, кугл а , по­
дозлабога, премного, преко главе, без
лукрут
мере, у бескрај, неумерено, бескрај ­
npernaAHenocT ж 6 . и згл аднелост
но, доста, подоста, до бесвести фам.
nperneA м О 6. списак 8 6 . испити­
- уи. много
вање @ 6. провера
npeBnacT ж 6 . премоћ
преrрадити сврш. прел. (- просто­
превожење с 6 . превоз
рију) 6. адаптирати 2.
превоз м вожња, саобраћање, про­
мет, кретање, саобраћај, превожење,
nperpejaH прид. 6 . врео

транспорт, трансфер, вожење, пре­

предавање с О настав а, лекција,
НОUJење, возидба реШ . - уи: правац,
образовање, обучавање, обука, течај,
час, курс , подучавање, излагање, под­
путовање
ука, поучавање, поука арх., изобразба
превозити несврш . прел. 6. водити
Хр6., сат Хр6. - суж: колегијум, рефе­
3.
рат, семинар 8 (- лопте) додавање ,
превој м О 6. аблаут 8 6. прегиб
давање, достављање, пас сиорш .• уи.
превратнички прид. 6. подривач­
обраћање 1.
ки
предаваоница ж 6. учионица
превртати несврш . прел. 6 . вртети
предавати несврш . прел. О 6 . обу­
превртати се несврш . обртати се,
чавати 8 (пружати из руке у руку) 6 .
вр:rети се, котрљати се, тумбати се,
додавати
окретати се, колутати се
предавач м наставник, учитељ, ин­
превртљивац м О 6 . сплеткароUJ
структор, просветар фам. , просвет­
8 6. пробисвет 2. - уи. покварењак
ни радник форм., уча фам. , професор
превртљивост ж 6. неискреност
суж.
1. предаја ж 6. испорука
nperanaWTBo с марљивост, агил­
предак м О 6. праотац 8 6. покре­
ност, ревност, вредноћа, рад, брига,
тач 1.
предузимљивост, ангажованост, мар­
предан прид. О 6 . марљив 8 6. ана -
ност, пожртвованост, труд, трудољу­
литичан 2. @ 6. привржен 1.
бивост, брижљивост, савесност, пре­
преданост ж 6. прегалаUJТВО
даност, воља, горљиво ст, усрдност,
Iредање I предосетити 488

предање с легенда, мит, бајка, фан­ у карте/пасуљ/шољу, отварање таро­

тастика, скаска, фикција, сага, при­ та, хиромантија 8 6. предосећај @ 6.
повест, предајна прича, народна ле­ пророчанство 2.
генда, еп, писано предање, предаја, предвиђати несврш. непрел. прел.
фантазија, митови и легенде, усмено 6. прорицати

предање, кажа, гатка, приповетка,

предводећи прид. 6. најважнији З.
дело фам., читије арх. - суж: научна
предводити несврш . прел. О (бити
фантастика, епска фантастика- уй:
на челу) 6. управљати 1. 8 предња­
прича, басна
чити
предати сврш. прел. (дати из руке у
предводник м вођа, старешина,
руку) пружити, дати, уручити, дода­
лидер, главар, предводилац, перјани­
ти, пребацити, доставити - уЙ. испо­
ца фи!., глава фи!., првак фи!., корми­
ручити
лар фи!., фронтмен фам., кондуктор
предати се сврш . О (признати по­
реШ. - уй: водич
раз у борби) истакнути/окачити белу
предводница ж 6. претходница 1.
заставу изр. 8 (попустити пред те­
предвођење с 6. руковођење
шкоћама) помирити се, прихватити,
предворје с хол, улаз, предсобље,
преболети - уЙ. одустати @ подати се
антре, ходник, доход ре!., хал арх., ве­
предах м О 6. пауза 1. 8 6. одмор
стибул арх., вестибил арх. - уй: капи­
@6. цезура
ја, пролаз
предвечерје с 6. сумрак
предео м крај, вилајет, околиш, кра­
предвидети сврш . прел . О (унапред
јолик, рејон, провинција - уй: завичај,
видети) видети, предсказати, проре­
покрајина
ћи, погодити, проценити, најавити,
предзнак м знак, знамење, нагове­
наслутити, прорачунати, испрог­
штај, показатељ, сигнал, индикаци­
нозирати, назрети, провидети - уЙ.
ја, симптом, индикатор, показивач,
предосетити 8 6. антиципирати 1.
индиција, синдром, весник фи!., гла­
предвидљив прид. очекиван, ло­
сник фи!., белег фи!., знак, симптом
гичан, следствен, природан, норма­
предиван прид. 6. божанствен
лан, неизненађујући
предјело с мезе, ордевр арх., антре
предвиђањесо претсказање, про­
реш.
рицање, дивинација, гатање, магија,
пророчанство, чаролија, видовитост, предмет м о ствар, тело 8 (све што

врачање, предсказивање, спиритизам постоји као материјал за запажање)

суж., бајање, чаробњаштво, чарање, тема, материјал, материја @ област

мађијање, гледање судбине, најављи­ знања, грана науке

вање, погађање, видовњаштво, прет­ предност ж О (својство онога који

казивање, читање (судбине) , гледање је испред другог) преимућство, вођ­
у будућност, претказање, предсказа­ ство, прво место, примат - уЙ. над­

ње, пророштво, бахорење ре!. - суж: моћ 8 фи!. (позитивна особина код
нумерологија, леканомантија, негро­ човека) 6. врлина 1.
мантија ре!., ји-ђинг, некромантија, предобро прил. 6. савршено 1.
коскиномантија, стихомантија, като­ предосетити сврш. прел . осетити,
промантија, тумачење снова, гледање наслутити, назрети, претпоставити,
 предосећајlпрежалити

антициповати, прекогнитирати - уЙ. фи!., подружина реШ., подружница

предвидети Хр6. 8 6. предузеће

предосећај м (полазишна тачка у предубеђење с 6. предрасуда

размишљању) претпостављање, осе­ предуверење с 6. предрасуда
ћај, осећање, наслућивање, слутња, предузетан прид. 6. предузимљив
интуиција, предосећање - уй: ми­ предузети сврш . прел. 6. урадити 1.
шљење, претпоставка, чежња, про­
предузетниwтво с 6. предузи­
рицање
мање
предосећати несврш. прел. осећа­
предузетност ж 6. предузимање
ти, слутити, наслућивати, нагађати,
предузеће с пословница, фир­
претпостављати, мирисати, разаби­
ма, агенција, представништво, за­
рати, сумњати
ступништво, сектор, дирекција,
предострожан прид. 6. опрезан
повереништво, агентура арх., 01'-
предоџба ж 6. пророчанство 2. правништво Хр6., заступство Хр6.,
предрасуда ж (погрешно, увреже­ твртка Хр6.
но мишљење) предубеђење, заблу­ предузимање с активност, акција,
да, блудња, предуверење, стереотип, дело, чин, акт, рад, радња, деловање,

илузија, представа фи!., преконцеп­ посао, предузетништво, подухват,

цијареш. поступак, предузетност, дејство,

предрасуде ж мн. бабуштине, пра­ средство, операција, прегалаштво,
зноверице, бабуче, бабарије делатност, подузимање Хр6., потхват

предсказање с 6. пророчанство 2. Хр6. - уй: процедура, подвиг - сл: ме­

предсказати сврш . прел. О (уна­ ра, корак

пред видети) прорећи, предвидети, предузимљив прид. (спреман да

видети, погодити, проценити, наја­ се заузме за некога или нешто) преду­
вити, наслутити, прорачунати, ис­ зетан, заузимљив, подузетан, агилан,

прогнозирати, назрети - уЙ. предосе­ борбен, енергичан, одрешит, одлу­

тити 8 6. антиципирати 1. чан, отресит, заузетан ре!., заузет ре!.,

предсказивање с 6. предвиђање подухватан реШ. - уй: сналажљив, ак­

1. тиван, марљив

предсобље с 6. антре 1. предузимљивост ж 6. прегала­

представа ж О (позоришна -) из­ штво

вођење 8 (начин на који се нешто предумиwљај м 6. решеност

види) виђење, предоџба, доживљај, предусретљивост ж 6. пожртво­

слика - уЙ. предрасуда ваност 1.

представљати несврш . прел . О предухитрити сврш. непрел. пре­

(упознавати с неким) упознавати, тећи, предупредити, предусрести,

презентовати 8 6. заступати 1. @ превенирати - уЙ. спречити

знаЧИТИ,ЧИНИТИ,означавати прежалити сврш. прел. прихвати­

представник м 6. посредник 1. ти, преболети, утешити се, престати

представниwтво с О заступни­ жалити, препустити се, прегорети

штво, огранак, експозитура, фили­ фиf., помирити се (са судбином) фи!.,

јала, заступство, испостава, крак слегнути раменима фи!.
преживети I прекорити 490

преживети сврш. непрел . О (оста­ ји се истиче пред другим) вођство ,

ти у животу) извући се е фи!. (про­ предност - уи. надмоћ
ћи кроз патње) поднети, претрпети, преиначење с реШ. 8. промена

издржати, отрпети, истрпети, препа­ преиначити сврш. прел. исправи­

тити, пропатити, проћи кроз ватру и ти, преуредити, удесити, поравнати,

воду изр., проћи сито и решето изр. , пре правити, ађустати ре!. , поначини­
прогурати, изаћи на крај изр. - уи. ти реШ. - уи : дотерати, средити
доживети 2. преиспитати несврш. прел. размо­
преживљавање с животарење, трити, анализирати, изанализирати,

вегетирање, таворење, злопаћење, узети у обзир, промислити/разми­

робија фам. , крпљење фам. слити (о нечему)
преживљавати несврш . непрел . прек прид. О 8. хитан е 6. пргав
животарити, вегетирати, таворити, прекаљеност ж 8. отпорност 1.
спајати крај с крајем, злопатити се,
прекид м О обустава, заустављање,
вегетовати, робијати фам., крпити се застој, прекидање, стајање - уи . завр­
фам. шетак е 8. пауза
презаnоrајити сврш. прел. (мало прекинути сврш. прел . О (- нешто
појести) мезетити, окусити, појести, радити) престати, зауставити се, ста­
преварити глад изр. - фам. прегри­ ти - уи. зауставити е 8. поништити
сти, грицнути, гризнути, жвакнути,
преко прил. 8. изнад
чапнути, шалабрцнути, чупнути,
прекобројан прид. 8. прекомеран
штрпнути, чалабрцнути, метнути/
прекомандовати сврш. прел . пре­
ставити под зуб, чакнути, бацити
местити (у војној служби)
(нешто) у уста/кљун - уи. пробати
прекомеран прид. сувишан, непо­
презапосnен прид. 8 . презаузет
требан, прокобројан, излишан, уза­
презати несврш. прел. 8. снебива­
лудан, неупотребљив, беспредметан,
ти се
екстра, плус, бесциљан
презаузет прид. (који има превише
прекомерностж 8. вишак 1.
посла) преокупиран, презапослен,
прекопавати несврш. прел . копа­
пун фи!., препун фи/. , пунцат фи!. ,
ти, дубити, рити, ископавати, рова­
преплављен фи!., претпан фи!., на­
ти - избрисала сам рет. , риљати суж. ,
крцан фам. , крцат фам. , бизи жар!.,
лопатати фам . , јамарити ексир., рова­
заузет
шити реШ., капати реШ .
презентација ж О (описивање не­
прекопута пред. насупрот, визави,
ке робе у циљу рекламе) представља­
према
ње, опис, реклама е 8 . извештај
прекорити сврш . прел . изгрдити ,
презерватив м кондом, заштита,
напасти, искорити, испсовати, иску­
заштитна гумица, хигијенска гумица ,
дити , оцрнити, укорити, покарати,
куртон нар .
пребацити (неком нешто), нагрдити,
презирати несврш . прел. О 8. пот­ наружити, изружити, покудити, кри­
цењивати 1. е 8. мрзети 1. тиковати, очитати буквицу, натрљати
през рен прид. 8. одбачен 1. нос, замерити, очитати лекцију, очи­
преимућство с (својство онога ко- тати проповед, испридиковати фам. ,
491 I
прекост пренемаrати се

попљувати фам., упутити инвективу баркати реШ. - уи: копати, цуњати

арх., приметити еуф., приговорити премеwтати несврш. прел. 8. поме­

еуф., припоменути еуф. - уи: осуди­ рати

ти, оптужити преминуnи прид. 8. мртав

прекост ж 8. разјареност преминути сврш. непрел. умрети,

прекрасан прид. О 8. привлачан скончати, пресвиснути, издахнути,

е 8. божанствен упокојити се - фам : угинути, крепа­

ти, скапати, свиснути, угасити , лип­
прекривач м покривач, поњава,

простирач, навлака, простирка, за­

саТИ,одапети, црћи, рикнути, бацити

стирач, коперта, покривало, штит­

кашику изр., отегнути папке изр. ; ле ­

ник, линцул ре!., ленцун pef., гуњ ре!., пухнути ре!., преставити се арх. - уи .
погинути
покривача ре!., гуњац ре!., покровац
ре!., покривка pef., колтрина ре!. - уи . премиса ж 8. постулат

тепих премnатити сврш . прел . 8. пре бити

преnац м зоол . (врста и породица преморен прид . преуморан, изну­

лептирова, лат. Bombycidae) >4- рен, исцрпљен, малаксао , истрошен,

преnеп прид . 8. божанствен липсао фам., цркнут фам.

преnоман прид. 8. пресудан 1. премореност ж преуморност, лип­

салост, изнуреност, исрпљеност, ма­

прељуба ж прељуб, обљуба, прева­
лаксалост
ра, варање, вероломство, грех

премда взн. иако, мада, макар, да,

премоћ ж превласт, надмоћ, над­
моћност, доминација, моћ, супери­
и поред тога што, и усто што, ако и,

упркос (нечему), ма, прем арх., ако­

орност, владавина - уи. власт

пренаrnаwавати несврш. непрел .

прем арх.
8. пренемагати се
премеравање с вагање, мерење,

баждарење, процењивање, просуђи­ npeHarnaweHocT ж 8. претва­

вање, одмеравање, суђење фИf., ба­ рање 1.

ждар арх.
пренаrљен прид. несмотрен, брзо­
премеравати несврш. прел. 6. оце­
плет, нагао, непажљив, нехајан, нео­
презан, лежеран, необазрив, непро­
њивати
мишљен, несавестан, површан, не­
преметање с претраживање, ро­
брижљив, пренагао, аламуњаст реШ. ,
варење, чепркање, претурање, пре­
небудан реШ . , непомњив реШ . , непо­
тресање, вршљање, тумбање, чачка­
ње,тркељање, преметачина, преби­
ман реШ. - сл : лакомислен, хировит
пренебреrнути сврш . прел . 8.
рање, испипавање фи!., њушкање
фам. , копање фам., њушење фам. , оставити 1.
прчкање фам.
пренемаrање с 8. претварање 1.
пренемаrати се несврш . пренагла­
преметати несврш. прел . претражи­

вати,претресати,претурати,чепрка­
шавати, изводити, правити се, афекти­
рати, изигравати, негодовати,глумитИ
ти, тумбати, тркељати, прчкати,чач­

кати, роварити, вршљати, пребирати, фам., глуматати фам., млатити се фам. ,

шпијунирати, испипавати, рити фи!., колутати фам., фолирати се фам., из­
мотавати се фам., ваљати ексир., хини-
њушкати фам. фи!., њушити фам.,
пренераженlпрепорука 492

ти реШ., пренављати се ре!., скањивати преостатакм в. вишак 1.

се ре!. , ачити се ре!. - уи. лагати 1. препасти сврш. непрел. в. наср­

пренеражен прид. (много изнена­ нути 1.

ђен) запањен, згранут, запрепашћен, препасти се сврш . прел . (осетити
пресенећен, јако изненађен, констер­ страх) в. уплашити се
ниран, фрапиран, шокиран, забезек­ препеnица ж зоол. (птица из рода
нут, занемео, збланут, ужаснут - уи.
јаребица, лат. Coturnix coturnix) "
изненађен,ужаснут
препеченица ж жганица, више
пренеразити се сврш . (много се пута печена ракија, жежена ракија,
изненадити) забезекнути се, запањи­
љута
ти се, пресамитити се, запрепастити
препирање с в. препирка
се, фрапирати се, шокирати се - уи.
препирати се несврш. в. распра­
ужаснути се
вљати се
пренесен прид. О алегоријски, фи­
препирка ж дебата, полемика, пре­
гуративан, недослован, алегорски,
пирање, сукоб, претрес, дијалог, до­
алегоричан, алегорички, кићен, пре­
казивање, конфликт, спор, несугла­
носни - сл: метафоричан, симболи­
сица, расправа, дискусија, разматра­
чан, сликовит 4!} премештен
ње, расправљање, размена мишље­
пренос м преношење, премештај,
ња, диспут, сукоб мишљења, борба
премештање, трансфер
мишљења, жива расправа, речкање

преносити несврш . пре. О преме­

фам.
штати, трансферирати, транспорто­
преписка м (размена писама) допи­
вати, превозити суж. 4!} (- утакмицу,
сивање, кореспонденција, допис реш.
меч и сл.) коментарисати
препnављен прид. фиг. в. презау­
пренумерант м (који је платио
зет
. претплату) в. претплатник
препознати сврш . прел. О в. приме­
пренути се сврш . прел. О (преста­
тити 1. 4!} в. прозрети 1.
ти спавати) пробудити се, расанити
препород м (духовни и културни
се, раздремати се, тргнути се, устати,
преображај набоље) процват, опора­
дигнути се из кревета, пренути се из
вљање, оздрављење, експанзија - уи.
сна 4!} фи!. доћи себи , тргнути се, раз­
прогрес
будити се, активирати се, концентри­
препородити се сврш. живнути,
сати се 4!} фи!. изненадити се
оживети, покренути се, обновити
преобиnност ж в. вишак 1.
се, освежити се, заживети, оживе­
преобиљес в. вишак 1.
ти фи!., повратити се, раздрмати се,
преобnиковати сврш. прел. в. про­ препороди ти се, ојачати, вратити се
менити
у живот изр., поживети реШ., дићи се
преобука прил . пресвлака - уи. из пепела изр., васкрснути фи!., про­
одећа будити се фи!., устати из мртвих изр.
преовађујући прид. в. истакнут 2. препорука ж О (повољно писмено
преокрет м обрт, заокрет или усмено мишљење о некоме) зау­
преокупиран прид . О в. запослен зимање, заговарање, референца, ми­
4!} в. заузет 1. шљење 4!} в. савет
493 препоручиватиlпресвnака

препоручивати несврш. прел. в. притворан, намаз ан фам., лупешки

саветовати
ексир., татски реШ. - уи: неваљао, по­

препотентан прид. в. претенцио­

кварен - сл: лоповски, лукав 4!} в. по­

кварен 1.
зан 1.
препреденост ж О в. неискреност
препотенција ж уображеност, аро­
ганција, осорност, гордост, охолост,
1. 4!} в. превара 1.
надменост, извештаченост, нарцисо­ препредењак м О лукав ац, лисица,

идност, таштина, надуваност, дрч­ мутивода, мутикаша, префриганац,

ност, кочоперност, самољубље, ба­ покварењак, човек-видра, подмукли­

хатост, умишљеност, сујета, дрскост, ца, стари лисац, мућкарош, лукав ко,
безочност, високопарност, хвалиса­ зврк, лисац, јегуља, превејанац, про­

вост, самодивљење, сујетност, обе­ фитер, муватор фам., мајстор ексир.,

сност, претенциозност, осионост, харамија арх., хунцут арх. - уи. снала- ·

дрзовитост, каћиперност, обест, без­ жљивац, дипломата 2. 4!} в. преварант

образлук, безобзирност, простота, препрека ж сметња, барикада, бло­

самољубивост, покондиреност, раз­ када, баријера, пречница, бараж, за­
метљивост, самодопадност, грубост, прека, препона, зачкољица, браник,
надутост, арогантност, понос фи!., преграда, забран, граница фи!., ли­
надувеност фи!., прпошност ре/., на­ нија фи!., црта фи!., полутка ре!. - уи:
пуханост хрв. - сл: себичност, нева­ ограда, брана, зид фи!.
спитање, нељубазност препун прид. фиг. в. заузет 1.
преправити сврш. прел. в. преина­ препустити се сврш. О в . ангажо­

чити вати се 4!}(оставити случају или некој

преправљати несврш. прел . мења­ већој сили одлуку или развој догађа­
ти (чинити друкчијим/различитим), ја) препустити се, опустити се, преда­

давати нов облик, адаптирати, пре­ ти се, одати се

окретати, преструктурирати, реор­ прерада ж О в. адаптација 1. 4!} в.

ганизовати (- фирму), преиначава­ разрада

ти, реформисати (- универзитет), прерачунавати несврш. прел. в.

прерађивати (- музику), реструк­ рачунати
турирати (- фирму), преиначивати, преруwити се сврш. прел. преобу­
. примеравати (- узрасту), подешава­
ћи се, преоденути се
ти, прилагођавати, уређивати, преу­
пресавијати несврш. прел. в. кри­
стројавати, сређивати фам., уносити
вити 1.
промене/измене форм., преобража­
пресамитити сврш. прел. в. увити 1.
вати реШ., преобличивати реШ., реор­
пресамитити се сврш. (много се
ганизирати хрв., модифицирати хрв.,
изненадити) в. пренеразити се
реформирати хрв. - уи: обликовати,
пресан прид. жив, сиров, некуван,
окретати, извртати - сл: устројавати,
непечен суж.
прерушавати,усклађивати
пресвиснути сврш. непрел. в. пре­
препреден прид. О непоштен,
минути
прорачунат, лицемеран, дволичан,

претворан, смишљен, срачунат, под­ пресвnака прил. преобука - уи.

мукао, префриган, подао, неискрен, одећа
jJeceHe1ieHocT I претенциозан 494

npeceHe1ieHocT ж в. запрепашће­ претварањесо неприродност, из­

ност вештаченос~неискреност,изиграва­

прескупо прил. скупоцено, басно­ ње, измотавање, варање, афектирање,

словно, прецењено, недоступно, пренемагање, пренаглашеност, глума,

као светог Петра кајгана изр., крва­ глуматање, усиљеност, лажно ст, на­

во ексир. тегнутост, афектација, ачење, укоче­

пресмион прид. в. погибељан 1. ност, намештеност, исфорсираност,

хињење, варакање, пренаглашавање,
преспавати сврш. прел . в. пропу­
претеривање (у понашању), хиње­
стити
ност, театар фи!., представа фи!., па­
престар прид. в. прастар 1.
рада фам., млаћење фам., прављење
престати сврш. непрел. (- нешто ра­
фам., шнирање фам. , исфолираност
дити) прекинути, зауставити се, ста­
фам., уштогљеност фам., скањивање
ти - уи. зауставити
реШ. 8 в. неискреност 1. ... уи . пре­
престиж м в. репутација
вара 1.
престижан прид. в. признат 1. претварати несврш. прел. (мењати
престоница ж главни град - уи. из једног у друго) преобраћати, тран­
град сформисати, преобликовати - уи. ме­
престравити сврш. прел . (много њати

уплашити) пренеразити, ужаснути, претварати се несврш. (прикази­

згрозити, запрепастити, унезверити вати се другачијим него што јесте)
- уи. уплашити, запањити, изнена­ правити се, глумити, блефирати,
дити представљати се лажно, пренемага­

престравити се сврш. прел. (много ти се, фолирати се фам., пренавља­

се уплашити) 6. ужаснути се ти се реШ.

престрављен прид. (много упла­ претворан прид. 6. препреден 1.

шен) пренеражен, ужаснут, згрожен, претворност ж в. неискреност 1.
запрепашћен, унезверен - уи. упла­ претежан прид . 6. истакнут 2.
шен, запањен, изненађен
претек м 6. вишак 1.
престраwити се сврш. прел. (осе­
претендент м 6. кандидат
тити страх) 8. уплашити се
претендовати несврш. непрел. 6.
преступник м 6. разбојник
стремити

пресуда ж 6. одлука 1. претенциозан прид. О надмен,

пресудан прид. О одсудан, кљу­ високопаран,уображен, обестан, са­
чан, горући, одлучујући, најважни­ мољубив, снобовски, надувен, ташт,
ји, животан, виталан, елемента ран, безобзиран, неотесан, самодопадљив,
преломан, акутан, најбитнији, при­ арогантан, кочоперан, покондиран,

маран, незаобилазан, арбитраран, осион, сујетан, блазиран, нарцисои­

судбоносан, суштаствен, критичан, дан, високоуман, препотентан, охол,

епохалан, прешан ре!., децизиван дрзак, разметљив, горд, умишљен,

реШ. - уи: важан 1. , незадржив, од­ хвалисав , пун себе, подигнутог носа,
лучан, хитан, тренутан 8 6. истак­ дрчан, доминантан, горопадан, наше­

нут 2. пурен, филозофски фи!., надут фи!.,

пресудити сврш. прел. 6. осудити 2. поносан фи!., гиздав ре!., прчевит
495 претерано I претсказање

реш., узносит реШ., прпошан реШ., претпостављив прид . вероватан,

каћиперан реШ., мудрослован реШ . , изгледан, потенцијалан, остварив,

напухан Хр6. - уи: досадан, покварен, могућ, изводив, замислив, евентуа­
себичан 8 в. амбициозан лан, плаузибилан, остварљив, може­
претерано прил. превише, сувише, битан, изводљив, могућан, пробаби­
дозлабога, неумерено, бескрајно, без лан, можан, вјеројатан Хр6.
мере, у бескрај, до бесвести фам. претраживање с роварење, чепр­

претинацмо сандуче, одељак, сан ­ кање, претурање, преметање, претре­

дучић 8 6. фиока сање, вршљање, тумбање, чачкање,

претказивати несврш . непрел. 6. тркељање, преметачина, пребирање,

прорицати
испипавање фи!., њушкање фам., ко­

претња ж О присила, плашење, за­

пање фам., њушење фам., прчкање

страшивање, уцена - уи. принуда, фам.

притисак 2. 8 (могућа опасност) *- претраживати несврш . прел . пре­

тресати, преметати , претурати, че­

уи . сметња

npeTnnaTa ж абонман реШ., предбе­ пркати, тумбати, тркељати, прчкати,

лежба хрв., предбројка Хр6., приби­ чачкати, роварити , вршљати, преби­

рати, шпијунирати, испипавати, ри­
љежбаХр6.
ти фи!., њушкати фам. фи!., њуши­
претппатник м (који је платио
претплату) пренумерант, абонент,
ти фам., баркати реШ. - уи: копати,
цуњати
уписник, абонирац (- само за хра­
ну) арх.
претрес м О иравн. 6. расправа 2.
претпоставити сврш . прел. (пред­
8 в. препирка () в. провера 06. ра­

видети будуће догађаје) предосетити, ција

претресање с О претраживање,
предвидети, очекивати, претпоста­
роварење, чепркање, претурање , пре­
вити, наслутити, погодити, преког­

нитирати
метање, вршљање, тумбање, чачкање,
тркељање, преметачина, пребирање,
претпоставка ж (полазишна тачка
испипавање фи!., њушкање фам., ко­
у размишљању) претпостављање, по­
пање фам., њушење фам., прчкање
ставка, BepOBa~њe, сумња, хипотеза,

сумњање, очекивање, предвиђање, фам. 8 6. трач

слутња, интуиција, предосећај, идеја, претресати несврш. прел. претра­

наслућивање, тежња, тежење, нагове­ живати, преметати, претурати, че­

штај, домишљај, нагађање, предосе­ пркати, тумбати, тркељати, прчкати,

ћање, домишљање, спекулација фам. чачкати, роварити, вршљати, преби­

- уи: мишљење, чежња, прорицање
рати, шпијунирати, испипавати, ри­
ти фи!., њушкати фам. фи!., њуши­
претпостављање с 6. претпо­

ставка
ти фам., баркати реШ . - уи: копати,
цуњати
претпостављати несврш. прел .
претрести сврш. несврш . непрел .
О (имати претпоставку) веровати,
слутити, наслућивати, предосећати, прел . О несврш. ирел. 6. испитивати 1.
сумњати, нагађати, очекивати, пред­ 8 С6РШ. неирел. 6. поразговарати

виђати, нагађати, домишљати, спеку­ претсказање с прорицање, пред­

лисати, мислити 8 в. преферирати виђање, дивинација, гатање, магија,

претурање I пречица 496

пророчанство, чаролија, видовитост, префриrан прид. О в. покварен 1.

в р ачање, предсказивање, 6ајање, ча­ @ в. препреден 1.
р о6њаштво, чарање, мађијање, гледа­ префриrанац ж в. препредењак 2.
ње судбине, најављивање, погађање,
префриrаност ж О в. неискреност
видовњаштво, претказивање, читање
1. @в. памет
(судбине), гледање у будућност, прет­
преценити сврш. прел . О (ставити
каз ање, предсказање, пророштво,
превелику цену) заценити @ (ми­
б ахорење ре!. - суж: нумерологија,
слити о нечијим способностима или
спиритизам , леканомантија, негро­
особинама превише добро) идеали­
мантија ре!. , ји-ђинг, некромантија,
зовати
коскиномантија, стихомантија, като­
прецењено прил. в. прескупо
промантија, тумачење снова, гледање
прецизан прид. О (који се исти­
у карте/пасуљ/шољу, отварање таро­
че великом јасноћом) детаљан, де­
та, хиромантија
финисан, јасан, одређен, несумњив,
претурање с в. претресање
објашњен, подробан, домишљен,
претурати несврш. прел. в. претре­
установљен, недвосмислен, експли­
сати
цитан, детерминисан, поуздан, де­
претуflи сврш. прел. в. пребити цидиран, утврђен, тачно утврђен @
претходити сврш. непрел. в. анти­ (који не касни, долази или завршава
ципирати 2. на време) тачан, благовремен, акура­
претходница ж О авангарда, пред­ тан, пунктуалан @ в. пажљив 1. О в.

водница, предводници, предстража аналитичан 2. 0 в. прописан 0 (који

вај. @ в . извидница тачно гађа) *
преflи сврш . прел. в. преварити прецизност ж О (које се истиче

преflуткивање с бела лаж - уи. лаж великом јасноћом) детаљност, дефи­

нисаност, јасноћа, одређеност, не­
преузети сврш. прел. в. узети
сумњивост, подробност, егзактност,
преуредити сврш. прел. О испра­
домишљеност, установљеност, не­
вити, преиначити,удесити, поравна­
двосмисленост, експлицитност, де­
ти , преправити, ађустати ре!. , пона­
терминисаност, поузданост, дециди­
чинити реШ. - уи : дотерати, средити,
раност, утврђеност & (особина онога
уредити 1. @ в. адаптирати 2.
који је прецизно гађа) * @ тачност,
преуреljивање с адаптација (-
благовременост,акуратност,пункту­
стана), уређење, сређивање, ренови­ алност О в. аналитичност
рање, преуређење, уређивање, опре­
прецртавати несврш . прел . О пре­
мање
сликавати, копирати, скидати жар!.
преферирати несврш. прел. надре­ @ фи!. в. уклањати
ђивати, претпостављати, више воле­ пречаrа ж в. степеник
ти, давати предност (нечему), најво­
пречица ж О (краћи пут) крати­
летиреш.
ца, пречац, пречи пут - уи. пут 1. @
префињен прид. О в. осећајан @ в. баш. (лат. Lycopodium clavatum) ре!: ли­
истанчан 1.
коподијум, црвоточина, вилин винац,
префињеност ж О в. осећајност вучја нога, змијина маховина, лисичји
@ в. учтивост@ в. углађеност 1. реп, плавун, прашуљица, самоља
497 пречкаI привиljењ

преч ка ж греда , даска, плоча, мот­ ран, усредсређен, хладнокрван , тре­

ка, летва, ребро, дашчица, штангла , звен , духом присутан, усредо т очен ,

панел-плоча, рог, венчаница, плати­ позоран - уи. спокојан

ца ре!., платница ре!. , траверза ре!. , прибраност ж о пажња, стало ­

штанга ре!. - суж: плањка ре!., пајан­ женост, концентрација , концен­

та, равњача, кобилица, раз ре!., табла, трисаност, сабраност, фокусирање ,

штица, рогови, помосница, плоча, усмереност, будност, позор, усред ­
потпорача ре!., таваница, палица, сређенос~фокус,сређеност, хл адно ­
жиока, потпорањ, шиндра, врљика, крвност, трезноћа, трезвенос т, сми­
мочуга, иверица, завратница, рам па, реност, присебност, усредот очење,
подсек, попречница, дуга, план ка, напрегнутост, помња, прис ут но ст

подница,дужица-уи: балван, клада духа, усредоточеност, позорност @ в.

разум
пречница ж в . препрека

пречути сврш. прел. в. пропустити

прибрати сврш . прел . в. прикупити

пржити несврш. прел. пригати ре!.,

прибрати се сврш . в. смирити се
фригати ре!. - уи. спремати 1. прибројити сврш . прел. в. припо­

прзница м ж в. свађалица
јити 1.
приватан прид. О Домаћи, кућни,
приањајуflи прид. привлачни, ко­
хезиони сШруч . , адхезиони сшруч.
интиман @ в. личан @ не з в аничан,

прибављање с в. набавка
прибадача ж в. чиода
прибежиwте с в. прихватилиште
прибелеwка ж в. маргиналије
приближан прид. (који није сасвим
прецизан) одокативан, непрецизан,
близак - уи. неодређен 2.
приближити сврш. прел. О (ство­
рити блискост, довести
зближити, спојити ; спријатељити,
здружити @ (умањити међусобно
растојање) зближити, примаћи, при­
макнути
приближно прил. отприлике, ви­
ше-мање, мање-више, око, углавном,
плус-минус, ту негде, неких, добрих,
тако некако, цир ка фам.
прибор м материјал, инструменти,
алат, оруђе за рад, опрема, алатка,
неслужбен
привезан прид . повезан, ве з ан , спо­
јен, конзистентан, компакт а н, здру­
жен, сједињен, скопчан, спучен
привесак м висуљак
привид м О фантазија , опс е на , илу­
зија, привиђење, халуцинација, дели­
ријум, симулакрум, сањарија, фата­
моргана, причина, фантазмагорија,
у додир) химера, бунило, уобразиља, уобра­
жење, тлапња, мираж, приказ а, фан­
том, сен фи!. , снохватица иесн . , трип
жар!., халуџа жар!. , сновид реШ. , кула
од карата изр. - уи: варка, помахнита­
лост, заблуда, екстаза, обмана, визија
- сл: сан, машта, бесвесност, сновиђе­
ње @ в. приказа @ в. обмана 1.
привидан прид. непостојећи, изма­
штан, фиктиван, уображен, имагина­
ран, нереалан, замишљен, нестваран,

направе, справе, средства, алатљика, сањарски, умишљен, фантастичан,

помагала, апарат фи!. - уи . грађа 1. ваздушаст фи!., истрипован жар!- уи.
прибран прид. сабран, сталожен , невероватан 1., лажан, измаштан

присебан, смирен, сређен, концен­ привиljење с О привид, фантазија,

трисан, пажљив, озбиљан, фокуси- опсена, илузија, халуцинација, дели-
ривикавање I приrоварати

ријум, симулакрум, сањарија, фата­ дити бв. припајати 1. ~ в. свиђати се

моргана, причи на, фантазмагорија, привnачност ж О примамљивост,
химера, бунило, уобразиља, уобра­ допадљивост, лепота, дражест, др а­

жење, сновиђење, тлапња, мираж, жесност, заводљивост, љупкост, гра­

приказа, фантом, сен фи!., снохва­ ција, шармантност, шарм, атракција,

тица аесн., трип жар!., халуџа жар!., атрактивност, грациозност, неодољи­

сновид реШ., кула од карата изр. - уа: вост, чар, симпатичност, умилност,

варка, помахниталост, заблуда, ек­ пожељност, финоћа, красота, уми­

стаза, обмана, визија, сан, машта б в. љатост, пријатност, наочитост, лепо­
приказа ... уа. ругоба 1. ликост, миљушност, лепушкастост,

привикавање с навикавање, при­ милоћа, миловидност, занимљивост,

лагођавање, подешавање, адапти­ замамност, убавост ре!., зор ре!., аман
рање, аклиматизација, акомодација, ре!., мачкастост фам. женственост
адаптација, прилагођеност, навика, суж. б (међусобна -) наклоност, на­
позитивна г.ромена, аклиматизира­ клоњеност, симпатија, склоност, афи­
ње, прилагођивање, прилагодба хрв. нитет, зрачење фи!., магнетичност
привикнути сежо (стећи навику) фи!., магнетизам фи!., хемија фи!, ма­
навићи се, привићи се, навикнути се, гија фиf., флуид фи!. - уа. приврже­
научити се, свићи се, свикнути се б ност, љубав, пријатељство
в. прилагодити се привоnети се сврш . в. опреде­

привиnеrија ж повластица, бене­ лити се

фиција, погодност, предност, част, привржен прид . О лојалан, веран,

право одан, нераздружив, поверљив , сигу­

привити сврш. прел. в. припојити 1. ран, присан, предан, неодвојив, поу­

привићи се ж в. привикнути здан, коначан, . од поверења, верован

привnачан прид. примамљив, до­

арх. - уа: искрен, устрајан, частан,
чврст, поштен, добар, честит б в . по­
падљив, атрактиван, леп, красан, на­
слушан
очит, заносан, магнетичан, сладак,

згодан, занимљив, интересантан, приврженик м в. присталица

цакан, љубак, вабљив, меден, драже­ приврженост ж О присност, бли­

стан, мамљив, луткаст, леполик, кра­ скост, наклоност, наклоњеност, фа­
сотан, чаран, лепушкаст, замамљив, милијарност, интимност, интимитет,

рафиниран, грациозан, мио, убав љубав, привлачно ст, заљубљеност,

ре!., гиздав арх., миловидан реШ., из­ топлина,. - уа: привлачност, слога,

гледан ре!., милолик арх., зоран ре!. , пријатељство, нежност б верност,

уписан ре!., гледан реШ., шик неаром. оданост, лојалност, поверљивост,

фам., дојмљив хрв. - уа. божанствен, пожртвованост, постојаност, непро­
узбудљив, провокативан, добар, от­ менљивост, поузданост - уа: искре­

мен ност, поштење

привnачење с припајање, спаја­ приrnуп прид. в. глуп

ње, срастање, срашћивање, кохези­ приrњечити сврш . прел. О в. сти­

ја, приањање, слепљивање, адхезија снути 1.8 фи!. в. приморати
сшруч. приrоварање с в. протестовање

привnачити несврш. прел. О в. наво- приrоварати несврш. непрел . О

499 приrовор I пријатељство

прекоревати, звоцати, зановетати, о арел. инвоцирати, зазивати, обра­

закерати, гунђати, џангризати, из­ ћати се натприродним силама, позва­

вољевати, замерати (неком нешто), ти, призивљати ре!. - уа : звати, ево­

запредати арх., срати нар., кењати цирати 1. ~ арел. в. наводити ... уа.

нар. б в. замерати ... уа. брбљати 2., чарати

грди ти
признање с О потврда, потврђи­
приrовор м О в. жалба б в. проте­ вање, уважење, афирмација, призна­

стовање ~ в. напомена
тост, потврђеност, доказ фи!. б в. ре­

приrрабити сврш . прел. О в. шче­ путација ~ в . награда 1.

признат прид. О в. поштован 1.8 в.
пати б в. украсти
легалан ~ чувен , познат, славан, по­
приrристи сврш. прел. в. мезетити 1.
пуларан, на гласу, реномиран, про­
приrрnити сврш . прел. О в. усвоји­
слављен, фамозан, гласовит, гла сит,
ти б в. припојити 1.
опште познат - уа: достојанствен, ОТ­
приrуwен прид. в. нечујан 1.
мен,изузетан,одличан
приrуwити несврш. О (о звуку или
признати сврш. непрел. прел. О ре­
светлости) заглушити, утишати, сти­
ћи , открити, исповедити се, про­
шати, смањити, утулити б фам. (спре­
говорити, поверити, отворити се,
чити ширење нечега) в. спутати
пропевати фам., отворити срце изр.,
приде прил. засебно, преко, додатно,
одвешити/развезати језик изр. б в.
посебно, одвојено, екстра, напосе арх.
потврдити
придев м !рам. адјектив, атрибут,
признатостж в. племенитост 1.
епитет
призор м (оно што се открива по­
приденути сврш . прел. в. приписати
гледу) сцена, слика, појава, виђење
придобијати несврш. прел. в. наво­ реШ. - уа . видик 2., поглед
дити
пријавити сврш. прел. О в. разгла­
придода вати несврш . прел. в. увла­
сити б в. одати
чити
пријавити се сврш. аплицирати,
придодати сврш. прел. в. приписати
конкурисати
придоносити несврш. прел. в. по­
пријатан прид. в. сусретљив
магати
пријатељ м друг, другар, познаник,
придоwnица м ж в. досељеник
дружбеник, сапатник, садруг, компа­
придружити се сврш . прикључити њон, пријашко, судруг, другарчина,
се, прићи прико, сапутник фи!. , јаро ре!., ја­
призвати несврш. прел. в. евоцирати ран ре!., пајдаш фам. , брат фам., бата
призвук м в. наговештај 1. фам., прикан фам., пријан фам., пај­
приземљити се сврш . непрел. таш фам., ортак жар!., пајтос жар!.,
(приспети у лету) слетети, долетети, френд жар!., камерад реШ. - уа. коле­
спустити се, атерирати, прилетети - га, вршњак, побратим
уа. доћи пријатељство с другарство, друже­
призивање с О призив, дозивање, ње, друговање, јаранство, пријатеље­
позив, позивање, евокација, зазива­ вање, наклоност, побратимство фи!.,
ње, инвокација 8 в. мамљење братство фи!., ортаклук фам., пајда­
призивати несврш. непрел. прел. штво фам. - уа. наклоност, љубав
Iријати I приnаrодити се 500

пријати несврш. безл. (бити по уку­ прикључити се сврш . (ући у неку

су, вољи) годити, одговарати, пого­ заједницу) укључити се, придружити
довати, свиђати се, допадати се - уи. се, прикључити се , прићи, уврсти­
уживати, ласкати 1., волети ти се, инкорпоритати се, утрпати се

пријатност ж угодност, комотно ст, фам., увалити се . фам., упетљати се

лагодност, комфор, подесност фам., убаштрати се фам., уфурати се
пријем м О добродошлица, прихва­ жар!. - уи. убацити се, уписати се
тање, дочек, прихваћање, прихват, ре­ приковати сврш. прел . в. примора­

цепција реШ., акцепт реШ. 8 в. улаз 1. ти

приказ м О представљање 8 кри­ прикраl1ен прид. в. обесправљен

тика,резензија,оцена прикривати несврш. прел. (не до­
приказа ж змај, сен, сабласт, авет, пуштати да се нешто види или при­

ала, утвара, привид, сновид, дух, мети) сакривати, тајити, скривати,

страшило, мора, сањарија, аждаја, крити, заташкавати, затрпавати фи!. ,
причина, баук, обмана, привиђење, пригушивати фи!.
страшно биће, симулакрум, митско прикривен прид . сакривен, скри­

биће, вешћа ре!., ажделија ре!., фан­ вен, забашурен, притајен, тајни, за­
том фам., вештегара нар., цопрница томљен, латентан, неприметан - уи.

нар., аждаха арх., прилика реШ., фан­ замишљен

тазма реШ. - уи: чудовиште, визија, прикрити сврш. прел. (склонити од

халуцинација погледа и знања других) в. сакрити
приказан прид. (чији је дат приказ) прикрити се сврш. в. сакрити се
описан, објашњен, одређен, јасан, прикупити сврш. прел. накупити,
подробан, домишљен, установљен, сакупити, скупити, акумулирати,

детерминисан, децидиран, утврђен - повећати, прибрати, концентрисати,

уи. презизан , дефинисан наталожити, таложити, нагомилати,

прикnадан прид. в . примерен сабрати, увећати, намлатити фам.,

прикnадност ж адекватност, по­ згрнути фам., до купити реШ., збрати
годност, примереност, подесност, ва­ реШ.
љаност, децентност прикупљати несврш. прел. в. ску­

прикnештити сврш. прел . фИГ. в. пљати

приморати приnаrодити сврш . прел. О в. изме­

прикnонити се сврш. в. определи­ нити 1.8 в. променити

ти се приnаrодити се сврш . аклимати­

прикључити сврш. прел . уне­ зовати се, асимиловати се, навикнути

ти, убацити, уклопити, припојити, се, адаптирати се, уклопити се, сажи­

уметнути, угурати, укључити, угла­ вети се, ускладити се, акомодирати

вити, увести, увући, уврстити, ин­ се, претопити се, привићи се, изјед­
корпорирати, забити фам., турити начити се, асимилирати се, навићи
фам., утрпати фам., гурнути фам., се, оДомаћити се, аклиматизирати се,
утерати фам., увалити фам., наби­ снаћи се фам., стопити се фам., уше­
ти фам., нагурати фам., стрпати мити се жар!. - уи: усвојити, прикљу­
фам., уфурати жар!. чити се
501
приnаrодљив I применити

приnаrодљив прид. сналажљив, примаља м в. бабица

довитљив, адаптабилан, еластичан примамљив прид . привлачан, до­

фи!., флексибилан фи!., убиквистич­ падљив, атрактиван,леп, красан, на­

очит, зано сан, магнетичан, сладак,

киреш.
згодан, занимљив, интересантан,
приnаrођавање с акомодација,
цакан, љубак, вабљив, меден, драже­
адаптација, адаптирање, прилагође­
стан, мамљив, луткаст, леполик, кра­
ност, привикавање, подешавање, на­
сотан, чаран, лепушкаст, замамљив,
викавање, аклиматизација, аклима­
рафиниран, грациозан, мио, убав
тизирање, навикнутост, позитивна
ре!. , гиздав арх., миловидан реШ., из ­
промена, прилагођивање, прилагод­
гледан ре!., милолик арх., зоран ре!.,
бахрв.
уписан ре!., гледан реШ., шик неиром.
приnаrођеност ж в. прилагођавање
фам., дојмљив хрв. - уи. божанствен ,
приnепак м О в. чичак 1. 8 в. лупар
узбудљив, провокативан, добар, от­
приnепљивост ж в. вискозност
мен
приnепуша ж зоол . (лат. Echeneis примамљивати несврш. прел. в.
remora) штитоглава устарица
наводити
приnив м заступљеност, гомилање, примамљивост ж привлачност,
повећавање, акумулација, концен­ допадљивост, лепота, дражест, драже­
трација, раст, скупљање, накупљање, сност, заводљивост, љупкост, грација,
таложење, нагомилавање, увећава­ шармантност, шарм, атракција, атрак­
ње, надолажење, с(а)купљање, доток, тивност, грациозност, неодољивост,
згртање, пораст, сакупљање, прираст, чар, симпатичност, умилност, пожељ­
појачавање, притицање, дотицање, ност, финоћа, красота, умиљатост,
навирање, повећање, концентрисање, пријатност, наочитост, леполикост,
надолазак, агломерација, набацива­ миљушност, лепушкастост, милоћа,
ње, збијање, депозиција сшруч., цен­ миловидност, занимљивост, замам­
трализација реШ., притјецај хрв., кон­ ност, убавост ре!., зор ре!., аман ре!.,
центрирање хрв. мачкастост фам. женственост суж.
приnивање с в. прилив примаран прид. О акутан, најбит­
приnизица м ж в. полтрон нији, пресудан, горући, одлучујући,
приnика ж О (повољан тренутак) најважнији, виталан, преломан, не­

шанса, пригода, околност, ситуаци­ заобилазан,арбитраран,судбоносан,

ја, изгледни моменат 8 в. догађај @) суштаствен, прешан ре!., децизиван
реШ. - уи: незадржив, важан, одлу­
реШ. в. приказа
чан, хитан, тренутан
8 в. прописан
приnоr м о адверб 8 в. рад' 1.
примадона ж дива, хероина,
примат м О (прво место по рангу)
естрадна звезда, ведета реШ.
в. предност 1.8 в. мајмун 1.

примакнут прид. приближен, збли­ примедба ж в. напомена

жен
примена ж в. употреба
примаnац м реципијент, адресат, применити сврш. прел . (учинити
приматељ, насловник, носилац, до­
нешто с нечим чему је то намењено)
бивалац, прималац поруке, рецептор
искористити, употребити, послужи­
ти се, упорабити хрв.
сшруч.
примењивати I примитивизам 502

примењивати несврш. прел. иско­ осећати 1 б 8 . уочавати @) 8 . заре­

ри шћавати, употребљавати, служити зивати

се, рабити Хр8. примисао ж 8. прохтев

пример м О узор, модел, норма, примити сврш . прел. О (узети оно

прототип, образац , парадигма - уй. што се нуди) узети , добити, прихва­
мерило б (идеалан -) 8. савршен­ тити - уй. зарадити, узети б (- ту­
с т во ђе обичаје и сл.) усвојити, преузети,
примера н прид. О праведан, по­ посвојити @) (- у неку заједницу)
штен, ваљан, частан, добар, крепо­ укључити, довести, убацити, увести,
с т ан, душеван, честит, непорочан, дочекати 6 (- неку вест на одређен
неподмитљив, етичан, моралан, ка­ начин) реаговати, прихватити
рактеран, исправан, људски, истино­ примити ван пр ид . О (који је ло­
љубљив, беспрекоран, непокварен, ших манира и понашања) прост,
правичан, узоран , одан, чистих руку, при прост, простачки, некултуран,

у погону, доличан, искрен, скрупуло­ некултивисан, нецивилизован, не­

зан, ћудоредан, коректан, савестан, пристојан, непријатан, неучтив, не­

поуздан, лојалан, честита особа, до­ доличан, неваспитан, неотесан, не­

следан, пун врлина б (који је за при­ љубазан,безобразан,неуместан , неу­

мер) 8. добар 1.... уй. уважен 2. људан, неуглађен, неотмен, неваљао,

примерен прид. пристао, адеква­ нерафиниран, неуљуђен, скаредан,

тан, погодан, раван, прикладан, зго­

неприличан, кочијашки, профан, не­

дан, одговарајући, повољан, подобан, достојан, без манира, лоше одгојен,

неделикатан, неприкладан, неугодан,
доличан, еквивалентан, добар фам. ,
ваљан нар., кореспондентан форм., неодгојен Хр8., непријазан Хр8. - уй:
препотентан,охол,осион,развратан ,
подесан форм. , шестан арх. , опортун
реШ .
пркосан, осоран б (који је техноло­
шки превазиђен) 8 . застарео 1.
примереност ж 8. прикладност
примитивац м (нецивилизована/
примерност ж 8. морал
некултурна особа) простак, неоте­
приметан прид. О (који се одлику­
санац, дрипац, варварин, варвар,
је приметношћу) истакнут, упадљив,
вандалин, грубијан, непросвећеник
уочљив, видљив, изразит, маркантан,
- фам: џибер, сељак, сељачина, па­
упечатљив, снажан, заметан реш. -
ланчанин, буздован, брђанин,чобан ,
уй . типичан б 8. очигледан
чобанин, чобанчина, паор, шабан,
приметити сврш. прел. О угледати,
балканац, горштак, цепаница, џи­
видети, запазити, осмотрити , уочити,
џан, геак, ђилкош, дилкош, сирови­
спазити, опазити, разабрати, откри­
на, сивоња, троглодит - жарf: љаксе,
ти , шмекнути жарf., снимити фам. ,
завичајац - дизелаш арх., неандерта­
уловити оком фам., ђанити жаРf.,
лац фиf. фам., пећински човек фиf.
ошмекати жарf. , извалити жарf. б 8. фам., папак pef., неуљудник реШ. , на­
разумети
задњак реШ., хорјат арх., барбар Хр8. ,
приметљивост ж 8. очевидност барбарин Хр8. - уй. хулиган, бараба,
приметност ж 8 . очевидност дивљак,одрпанац

примеliивати несврш . прел. О 8. примитивизам м О примитив-

503 примити се припи I

ност, варваризам, нецивилизованост, ти реШ. - уй. наметнути, наредити

дивљаштво, вандализам, нељудскост, ПРИНЦ м краљевић - уй. племић

некултурност, сировост, некулту­ принцип м О (основна мисао, пола­
ра, простаклук, заосталос~ некул­ зни став у некој науци) мисао водиља
тивисаност, неуљуђеност, простота, б (руководећа идеја) начело, увере­
припростост, просташтво, грубијан­ ње, веровање, вера, схватање, увере­
штина, барбаризам Хр8., барбарство нос~убеђеност,поглед,гледиште
хрв. - уи. суровост, злочин 8 8. не­
принципијеnан прид. постојан,
просвећеност
непроменљив, непопустљив, непро­
примити се сврш. О (започети неки
менљив, непоколебљив, устрајан,
посао) прихватити се 8 (о биљкама) консеквентан, истрајан, упоран, ста­
почети расти, заметнути корен, ухва­
билан,устаљен,поуздан-уй:поуздан,
тити клицу@)жарf. 8. насести 6 жарf.
стваран,снажан,дисциплинован
в. заљубити се
приобаље с приморје
примицање с 8. стизање
прионљив прид. 8. лепљив
приморавати несврш. прел. 8. си­
припадник м О 8. присталица б
лити
члан
приморати сврш. прел. принуди­
припајање с О привлачење, спаја­
ти, натерати, присилити, наметнути
ње, срастање, срашћивање, кохези­
своју вољу, притерати, исфорсира­
ја, приањање, слепљивање, адхезија
ти, приковати, нагнати, усиловати,
сшруч. б сједињавање, анексија, ин­
усилити, стегну ти фи!., пригњечити
теграција, уједињење, спајање, стапа­
фи!., приклештити фи!., притиснути
ње, фузија, сједињење, удруживање,
фи!., октроисати форм. реШ., намора­
здружење, удружење, уједињавање,
ти реШ. - сл: наметнути, наредити
здруживање, амалгамирање фи!.,
приморје с приобаље
срастање фи!., амалrамација фиf. @) 8.
приморски пук м бот. (лат. Scilla
окупација
maritima) ре;: велика балучка, дивља
припајати несврш. прел. О привла­
капула, морска капула, морска че­
чити, спајати, срастати, приањати,
булица,морски лзук, пасји лук, про­
стр ен
слепљивати 8 сједињавати, анекти­
рати, интегрисати, уједињавати, ста­
принети сврш. прел. в. донети
пати, удружвиати, здруживати
принова ж в. новорођенче
припека ж 8 . топлота
принуда ж присила, уцена, приси­
приписати сврш. прел. аплицирати,
љавање, уцењивање, изнуђивање, И3-
додати, приденути, придодати, наде­
нуда, претња, рекет суж., рекетирање
нути, придати, атрибуирати, додели­
суж.
T~, дати, ушити, пришити фам., при­
принудити сврш . прел . (наметну­
ти своју вољу) приморати, натерати,
петати реј., назунтати pef., прикачити
фам., натоварити фам., прилепити
присилити, притерати, исфорсира­
ти, приковати, нагнати, усиловати,
фам.

усилити, стегнути фи!., пригњечити припит прид. (мало пијан) опијен,

фи!., приклештити фи!., притиснути поднапит, загрејан фам. , весео фам.
фи!., октроисати форм. реШ., намора- - уй. пијан
Iриповедање присебан I 504

приповедање с препричавање, потентан,охол,осион,развратан,пр­

казивање, причање, нарација - уЙ. го­ косан,осоран

ворење прираст м 8. прилив

приповедати несврш. непрел. при­ приредити сврш. прел . 8. спремити

чати, препричавати, беседити, ка­ прирепак м 8. полтрон

зивати, описивати, излагати, плести природа ж О (скуп битних морал­

фам., вести фам., испредати ексЙр. - них, психичких и интелектуалних

уЙ. говорити, брбљати, разговарати особина) идентитет, карактер, мен­

приповест ж 8. догодовштина талитет, темперамент, его, личност,

приповетка ж 8. прича 1. душа, ћуд, дух, психа, психологија,

припојити сврш. прел. О састави­ сензибилитет, ков, срж, нарав, ин­

дивидуалност, индивидуалитет, на­
ти, спојити, свезати, слепити, приљу­
бити обухватити, обгрлити, увући, стројеност, нутрина, ја, особине,

прибројити, објединити, опсегнути, унутрашњост, крв фи!., штих фам.,

апсорбовати, пригрлити, привити, натура реШ. - уй: морал, навика 8 8.

убројати, загрлити фи!., причврљити својство @) (сав материјални свет ко­

ји нас окружује) окружење, подне­
фам., усисати фаМ.8 (- једну земљу
бље, клима - уЙ. средина 1.
другој) 8. анектирати @) 8. прикљу­
чити
природан прид. О нормалан, на­

раван, прост, неусиљен, неупадљив,

припомаrати несврш . прел. О 8.
свакодневни, непосредан,ненападан,
помагати 8 8. саветовати
лежеран, спонтан, уобичајен, нату­
при правити сврш. прел. 8. спремити
ралан, обичан, логичан, једноставан,
приправљати несврш. прел. 8.
непретенциозан, неформалан, неу­
спремати 1.
крашен, без украса, ненашминкан
приправник м 8. кандидат
фи!., нехињен реШ. - уй: правилан,
припрема ж 8. проба 1. регуларан 8 8. прописан @) 8. случа­
припремати несврш. прел. О оспо­ јан О 8. аутохтон 1.
собљавати, мобилизовати, регруто­ прирођен прид. урођен, својствен,
вати фи!. 8 8. спремати 1. наслеђен, у крви - уй: Домаћи, важан
припремити сврш. прел. О 8. спре­ приручник м (књига са упутстви­
мити 1.8 8. уприличити ма) мануал - уЙ. књига
припремљеност ж 8. форма 1. присан прид. О близак, интиман,
припрост прид. (који је лоших ма­ Домаћи , непосредан, породични,
нира и понашања) прост, простачки, пријатељски, ближњи, сродан, срод­
некултуран, примитиван, некулти­ нички, неформалан - уЙ. повезан, по­
висан, нецивилизован, непристојан, верљив, искрен, поуздан, родбински
недоличан, неваспитан, неотесан, 88. привржен 1.
безобразан, неуместан, неуљудан, присвојити сврш. прел . 8. окупирати
неуглађен, неотмен, нерафиниран, присебан прид. сталожен, при­
скаредан, неприличан, кочијашки, бран, сабран сређен, концентри- .
профан, недостојан, без манира, ло­ сан, пажљив, озбиљан, фокусиран,
ше одгојен, неутодан, неодгојен Хр8., усредсређен,хладнокрван, трезвен,
непријазан Хр8. - уЙ. нељубазан, пре- духоl',1 присутан, усредоточен, по-
505 присебност I приступити

зоран - уЙ . СПОКОЈан погодба, хармоничност, сагласнос т,

присебност ж 8. разум хармонија, допуштење, сарадња, на­

присетити се несврш. 8. евоцирати

годба, сложност, ред и мир, нами­
рење, складност, акрорд, пакт фи!.,
присећање с 8. подсећање
конкордат реШ. , угодба реШ., аран­
присила ж 8. притисак 2.
жман реШ . антанта суж., - уй: прија­
присилити сврш . прел . 8. принудити
тељство, уговор
присиљавање с 8. принуда
пристаниште с О лука 8 реШ. 8.
присиљавати несврш . прел. 8 . си­ склониште

лити
пристао прид. адекватан, приме­
прислонити се сврш. наслонити рен, погодан, раван, прикладан,

се, налећи згодан, одговарајући, повољан, по­

прислушкивати прид. (напрегну­ добан, доличан, еквивалентан, до­
ти слух да би се нешто чуло) ослу­ бар фам., ваљан нар., кореспонден­
шкивати - уЙ. ћулити тан форм., подесан форм . , шестан
присност ж приврженост, блискост, арх. , опортун реШ.

наклоност, наклоњеност, фамилијар­ пристати сврш. непрел . прел . допу­

ност, интимност, интимитет, љубав, стити, дозволити, одобрити, сложити

привлачност, заљубљеност, топлина, се, аминовати, прихватити, пустити,

магнетизам фи!., хемија фам. фи!. - дати слободу, благословити,' изаћи у

уй: слога, пријатељство, нежност, сусрет, дати, аминати pef. - уЙ. попу­

привлачност стити

пристајати несврш. непрел . одго­ присташа м 8. присталица

варати, стајати, погодовати, пријати, пристизање с 8. стизање

лежати, пасати фам. , пасовати фам., пристојан прид. 8. сусретљив

чучати жар!., конвенирати реШ. пристрасан прид. субјективан, нео­
присталица м ж след6еник, при­ бективан,некритичан,тенденциозан,
сташа, поклоник, заговорник, при­ произвољан,арбитраран,неблагона­
падник, гласноговорник, симпатизер, клон, непоштен, приврженички, на­

љубитељ, приврженик, заступник, вијачки, унилатералан, нерациона­

заштитник, поборник, бранилац, лан, ускогрудан, с предрасудама, јед­

заговарач, експонент, заговаратељ, ностран, наклоњен, пристран, обојен
подржаватељ, подржавач, носилац, фи!.,оптерећен фи!.
бранитељ, стегоноша фи!., навијач приступ м О стил, схема, метода,

фи!., барјактар фи!., заставник фи!., систем, поступак, начин, модалитет,

апологета фи!., фан фам. облик, методологија, план, пут, про­

пристанак м О сагласност, одобре­ цедура, техника, средство, програм,

ње, допуштење, прихватање, одобра­ пракса, слог арх. 8 8. улаз 1. @) 8. тех­

вање, слагање, пристајање, акцепт ника 1.

фи!. , зелено светло фам., апробација приступити сврш. непрел. О прићи,
реШ . , акорд реШ., агреман реШ., су­ доћи, примаћи се, приближити се 8
гласност Хр8. - уй: уговор, договор 8. уписати се @) 8. прикључити се О
8 договор, склад, споразум, слога, (почети нешто радити) прихватити

конгруенција, слагање, разумевање, се, примити се, латити се

присуство I причање 50б

присуство ж заступљеност, при­ притицање с в. прилив

сустност, постојање, учешће, пред­ прићи сврш. непрел . О приступи­
ставље ност, презентност реШ., на­ ти, доћи, примаћи се, приближити се
зочност хрв.
@ в. уписати се @ в. прикључити се
присутан прид. О (који присуству­ приуштити сврш. прел. (пружити
је нечему) назочан хрв., презентан могућност) омогућити, наместити,
реШ. @ засrупљен, представљен сместити - уи . одобрити
присутност ж заступљеност, при­
прихватање с О в. пристанак 1.
суство, постојање, учешће, предста­ @в. пријем 1.... уи. упијање
вљеност, презентност реш., назоч­
прихватати несврш . прел . в. потвр­
ност хрв.
ђивати
притајен прид. сакривен, скривен,
прихватипиште с избеглиштво,
забашурен, прикривен, тајни, зато­
уточиште, збег, прибежиште, склони­
мљен, латентан, неприметан - уи. за­
ште, закриље, скривалиште, заштита,
мишљен
заклон, скровиште, заклониште, убе­
притајити се сврш . несврш. О в. са­ жиште, азил фи!.
крити се @ сврш. рефл. в. сакрити се 1.
прихватити сврш . прел . О в. при­
@несврш . ирел. в. вребати 2.
стати @ в. потврдити @ в. прежали­
притвор м в. затвор
ти

притворан прид. в. покварен 1. прича ж О (усмено казивање) при­

притворитисврш . прел .... уи. ухап­
сити
притворица м ж в. препредењак
притворство с в. неискреност
притегнути сврш. прел. в.
ти 1.
притерати сврш . прел. в. принуди­
ти
притисак м О (сила којом једно те­
ло делује на друго тело) притиски­
вање, притискање @ фи!.
утицај да би се нешто добило у своју
корист) пресија, принуда, присила,
утицај, репресија, притискање, сти­
чање, казивање, препричавање, жва­
ка жар!. @ (прозно књижевно дело)
1. краћа приповетка, приповест, повест
1. реШ. - сл . новела @ в. бајка фи!. е
стисну­ (догађај у којем учествује више људи)
аранжман. комбинација, варијанта,
шема фам. , схема фам.
причапица м ж О брбљивац, говор­
љивац, трабуњало, причало, лупета­
ло, чаврљало, наклапало, ћаскало, бе­
(снажан нетало, брбљавац, бргљало, брбљавко,
брбљов, трачер, блебетало, брбљало,
бргљоч, тртљивац и тртљавац, лома­
тало, празно слов, тртљало, хлапиму­

скање - уи. насиље, претња, уцена ха ре!., кењатор нар. , сероња нар., гов­

притиснути сврш. непрел . прел. ногризац нар. @ в. брбљавица

О устремити се @ стиснути 1. @ сти­ причапо с в. причалица 1.
снути, присилити, притерати, ис­ причање с О конверзација, кази­
форсирати, нагнати, усиловати, уси­ вање, приповедање, комуницирање,

лити, стегнути фиr., пригњечити говорење, говор, општење, комуни­

фи!., приклештити фиr., октроисати кација, дијалог, дебата, изражавање,

форм. реШ. , наморати реШ. - уи. на­ прича, обраћање, расправа, дискуси­
метнути,наредити ја, нарација, зборење, Домјенак ре!.,
507 причати I прњавиц

говоранција фам., жвака жар!., спи­ покорност, јогунство, буњење, бун­

ка жар!., збор арх. , козерија реШ. @ в. товност, обесност, самовоља , неди­
приповедање сциплина, тврдоглавост, опирање,

причати несврш . непрел. О говори­ непопустљивост, својеглавост, др­

ти, приповедати, беседити, дивани­ скост, пркошење, неукротивост, са­

ти, казивати, изјављивати, описива­ мовољност, хировитост, ћудљивост,

ти, тврдити, обраћати се, објављива­ мушичавост фам., рогатост фам., не­
ти, изговарати, исказивати, излагати, послух хрв. - уи: жестина, хир, упор ­
зборити, оглашавати се, аминати ре!., ност, живахност

гласити се ре!., певати фам., парла­ пркосан прид . непокоран, непослу­

ти фам., плести фам., вести фам. , шан, неукротив, распуштен, упоран,
разглабати фам., спикати жар!., при­ тешко савладив, недисциплинован,
казивати форм., гласати се ексир., ненадгледив - уи: немиран, тврдо­
оцртавати ексир., испредати ексир.,
глав
глагољати реШ . , говоркати хии. - уи: пркошење с в. пркос
викати, брбљати фам. , разговарати
прљав прид. нечист, запрљан, аљ­
@ приповедати, препричавати, бесе­
кав, блатан, каљав, кужан, музгав,
дити, казивати, описивати, излагати,
усвињен, труњав, гнусобан, бљузгав,
плести фам., вести фам., испредати
штрокав, поган, брложан, умрљан,
ексир. - уи. говорити, брбљати, раз­
труо, смрдљив фи!., црн фи!., умац­
говарати
кан фам . , говнав жар!. , усран жар!.,
причвршћен прид. учвршћен, при­
калан арх., скрнаван реШ. - уи . ле­
кован, заквачен, спој ен, сједињен,
пљив
скопчан, спучен - уи. повезан
прљавост ж запрљаност, нечисто­
причвршћивати несврш. прел.
ћа, аљкавост, каљавост, кужност,
учвршћивати, учвршћавати, чврсти ти
музгавост, усвињеност, гнусоба, бљу­
причина с ж О в. приказа @ в . при­
згавост, шторкавштина , штрокавост,
виђење 1.
поган, умрљаност, умацканост
причљив прид . О (који много при­
прљавштина ж О нечистоћа, не­
ча) брбљав, брбљив, говорљив, раз­
чист, поган - уи. прљавост, смеће @
говоран, логореичан, ћеретав, кле­
фи!. в. неморал
петав, лапрдав, уста не затвара изр. ,
прљати несврш. прел. загађивати,
глагољив реШ., многоглагољив реШ.,
блатити, поганити, брљати, вашари­
блејав ре!., брботљив ре!. - уи . језичав
ти, мазати, каљати, мрљати, брложи­
пришивак м в. полтрон
ти , гадити, чинити нешто гадним,
пришипетља м ж в. полтрон
мрсити, мељати фи!. реШ., свињити
пришити сврш. прел. О зашити,
фам., стрвити реШ . , смрадити реШ.,
ушити, нашити @ фи!. фам. припи­
брљугати реШ.
сати, приденути, придодати, надену­

ти, придати, атрибуирати, доделити,

прња ж в. крпа 1.
припетати ре!., назунтати ре!. , прика­ прњав прид. О в. похабан 1.
чити фам., натоварити фам., приле­ прњавацм в. одрпанац 1.
пити фам . прњавица ж зоол. (лат. Venus уепи­
пркос м непослушност, инат, не- cosa) дондол
.роба I провапити 508

проба ж О вежба, вежбање, испро­ пробитачан прид. в. користан 1.

б авање, припрема, увежбавање, при­ пробити се сврш. прогурати се,
пр ем ање б в . оглед 1. т уй. провера продрети, прославити се, афирмира­
пробати сврш . прел . окусити, куша­ ти се, успети, постати неко, постићи
ти - уй . презалогајити успех, стећи углед - уй. потврдити се
пробирање с в. селекција пробпем м о потешкоћа, брига, не­
пробирати несврш. прел. О (тра­ воља, неугода, незгода, мука, недаћа,
жит и нешто боље) пробирати, одва­ неугодност, непријатност, неприли­
јати, изабирати боље, одлучивати се, ка, препрека, несрећа, сметња , зачко­
опредељивати се б требити, чистити, љица, главобоља фи!. - уй. беда 1. б
прочишћавати , бирати, филтрирати в. задатак @ заврзлама
пробирач м в. пробирљивац пробпематичан прид. о в. незго­
пробирљивац м избирач, избир­ дан 1. б в. споран

љивац,бирач,пробирач пробпематичност ж в. неодређе­

пробисвет м о скитница, скита­ ност

рало, скитничар, скиталац, лутали­ пробрати сврш. прел. в. определи­

ца, тумарало, уличар, клошар, бес­ ти се

к ућник, цуњало, вагабунд, селилац, пробудити сврш . прел . О (разбуди­

потуцало, уличњак, потуцач, аван­
ти до краја оног који је спавао) раса­
туриста, мувало, скитало, скитач,
нити, раздремати, тргнути, дигнути

потукач, бангало, луњало, басало, из кревета, пренути из сна - уй. про­

луталац, фукара, човек с улице, веч­
будити се б фи!. покренути
ни путник - фам. клатарало, шала­
пробудити се сврш . прел . О (пре­
базало - фи!. номад, чергар, чергаш
стати спавати) расанити се, раздре­
- реШ . лангара, скитник, ходалица,
мати се, тргнути се, устати, прену­
ходач, бангалоз, левента, ветрењак,
ти се из сна, дигнути се из кревета,
блатотеп - арх. трампер, клатеж, ва­
пренути се из сна б фи!. доћи себи,
гант - ре!. јурук, потепух, ајван, ван ­
освестити се, тргнути се, разбудити
дрокаш, лонција, хахар , тепац, ван­
се, активирати се, пренути се , кон­
дров ац, гурбет, јалијаш, лангов - уй:
центрисати се
беспосличар, просјак, мангуп - сл:
пробушити сврш. прел . О (прити­
бадаваџија, апаш, птица селица фи!.
ском створити отвор) бушнути, из­
б врдалама, ветропир, хохштаплер,
бушити, провалити реШ . , пробурази­
вртиреп, ветрењак , фићфирић, пре­
вртљивац, летипас, летиветар, зви­
ти фам.

јук, шврљало, аламуња, шеврдало, провапија ж амбис, понор, бездан,

ђилкош ре!. , вираун ре!., лаур ре!., бездно, безданица, урвина, мртво ду­

кој екаковић фам., цвећка фам. , вр­ боко, амбулина ре!. , абез ре!. , провала
т и гуз нар . , јебиветар нар., ландар а ре Ш.

фам. , ветрогоња арх., голоигра арх., провапити сврш . прел . О (силом

в итлија арх. , хлапимуха ре!. - уй : н егде ући) пробити, развали т и б
по к варењ а к , враголан, ленштина, (притиском створити отвор) пробу­
скитница @ в. пропалица 1. О в. шити, избушити, бушнути, про бура­
препредењак 1. т уй. разбојник зити фам. @ , фам. (рећи глупост) в.
509 провапникlпроrрес

лупити 2. @ фам. в. схватити О фам. проводити се несврш, О в, и злази ­

в. приметити ти 2. б в. пијанчити

провапник м в. разбојник проводник м кондуктор - уй , ка бл

провера ж контрола , надзор, про­ провокативан прид, и з а зоав ан,

веравање, преглед, надгледавање, иза з ивачки - уй, дрзак

претрес, ревизија, надгледање, ин­ провокатор м изазивач - у й. ш пи ­

спекција, надзирање, проматрање, јун

надзорништво, прегледавање, пре­ провоцирати несврш . прел . ( неко г а
гледање, верификација форм., над­ вербално из азивати) в. задирки вати
гледреш. - суж: смотра, обилазак- уи : nporana ж в . ведрина 1.
испитивање, проба проrањати несврш. прел . в. т р чати

проверавање с в. провера npornac м в . саопштење

проверен прид . О в. сигуран 1. бв . nporHaH прид. в . одбач е н 1.
поштован 1. т уи. сналажљив
проrнаник м в. емигран т
проверити сврш . прел. видети, раз­
nporHaHcTBo прид. (стање и згнане
мислити , испитати
особе) прогонство, и з гн а нс тв о, и з­
проветравање с вентилација, гнанство, егзил, емигрантст в о , ис­

освежавање, ветрење, луфтирање, кључење - уи. анатема

зрачење, вентилирање, луфтање, проrоворити сврш . непрел. и з го­
прозрачивање, изветравање, луфт­ ворити, изустити, прозборити , зуц­
хансажар!. нути, прословити, писнути , рећи,
проветравати не с врш . п рел. ве­ заустити, пробеседити, заблејати, з а­
трити, вентилирати, хладити, луф­ блекати , отворити уста, пус т и т и глас ,
тирати, зрачити, ветрети, луфтати, проустити, запевати фи !. , з инути
освежавати, изветравати, прозрачи­ фи!. , зацвркутати фи!., кукурикнути
вати,проветривати фи!., ланути фи!., бекнути фи!. йо!. ,
провидан прид . О прозиран, тран­ гукнути фи!., загукати фи!. , пропева­
спарентан, прозрачан, бистар (о во­ ти фам. , гакнути фам. - уй: говори­
ди), шупљикав суж. , редак суж. б фи!. ти, признати, промрмљати

в .. очигледан проrонити несврш . прел . в . трчати

провидност ж (стање онога што је nporpaM м О план, распоред , сати­

провидно)прозирност,бистроћа,би­ ница, итинерар б (телевизијски -)

строст, незамућеност, стакленатост, канал @ (- партије) *О (поз оришни
транспарентнос~бистротареШ. -) репертоар
провинција ж О в. земља 1. бв. проrрамиран прид. аутоматски,

предео механички, компјутеризован, ауто­

провиривати несврш. непрел. в. матизован, управљан машински

вирити 1. проrрамирати сврш . прел . в . ро­

провпачити се несврш. в. пењати се ботизовати

провод м О (одлазак из куће ради nporpec м раст, пораст, побољшање,

забаве) забава, излазак, опуштање повећање, помак, напредак , цветање,

фам., зезање фам . б в. пијанка @ в. експанзија, опорављање, проспери­

тет, развој, опоравак, процват, од -
журка
проrресиванI произnазити 510

мицање, успон, бољитак, помицање, изјешан, вечно гладан, облапоран,

усавршење, уздизање, промена на­ попашан, сладокусан, грамжљив,

боље, корак напред, позитивно кре­ алав, амишан ре/., дрчан pef., грам­

тање, оздрављење фиf., ескалација зљив pef., аласт арх., слаткохран

фиf., аутментација реШ., побољшица реШ . , поједљив реШ .

реШ., од горег ка бољем изр. асанаци­ прождрљивац м В. изјелица
ја Meg. сшру'! . суж., - сл: благостање, прождрљивост ж В. јешност
увећање, излечење
прозаичан ПРИД. О (који је напи­
проrресиван прид. напредан, на­ сан у прози) *@ фи/. В. досадан
предњачки, иноваторски, реформа­
прозборити СВРШ. непрел. В. про­
торски, реформистички, слободоу­
говорити
ман, просперитетан, окренут будућ­
прозиран ПРИД. В. провидан
ности, високоразвијен, иновативан
прозор м окно, понистра ре/., пен­
- уи: савремен, модеран
џер p~f., розета СШРУ'!.
продавац м трговац, дућанџија,
прозрачан ПРИД. В. провидан
продавач, ћифта арх., мешетар реШ.,
прозрети СВРШ. прел. О видети, до­
крамар реШ. - суж: зеленичар арх.,
кучити, установити, раскринкати,
пиљар, бакали н, воћар, бакал, гро­
препознати, сагледати, проникнути
шићар
(у нешто), разабрати, уверити се (у
продавница ж радња, трговина,
нешто), напипати, дознати, прогле­
дућан, локал, продаваоница, про­
дати фи/., прочитати (некога) фи/.,
даваона, магазин, магаза арх., бези­
прокужити фам., укапирати жар/. -
стан арх., бутига ре/., болта ре/. - СУЖ.
уи: спознати, разумети, открити @ В.
маркет, самопослуга, самоуслуга, су­
приметити 1. @) В. прочитати
пермаркет, хипермаркет, бакалница,
произаtш несврш. непрел. (намет­
кантина, ситничарница, ситничарија
нути се као закључак на основу изне­
продерати се СВРШ. В. викнути
сених чињеница) В. проистећи
продирање с В. продор
произвести СВРШ. прел. В. напра­
продискутовати СВРШ. непрел. В.
вити
поразговарати
производмо ствар, продукт, пред­
продор м пенетрација, продирање
ме~роба,артикал,израђевина,вешт
продоран ПРИД. О В. пиштав @ В.
арх. @ В. остварење 1. @) В. резултат
успешан 1.
про извођач м В. проналазач
продужетак м В. наставак
произвољан ПРИД. О приближан,
продужити СВРШ. прел. В. наставити
самовољан, априоран, паушалан, не­

продукт м О В. остварење 1. @ В. прецизан, арбитраран Фиf.,одокати­

производ 1. @) В. резултат ван фам. @ В. пристрасан
продуктиван ПРИД. В. стваралачки произnазити несврш. непрел. О
продуховљеност ж В. мудрост 1. (наметати се као закључак на основу
прождрљив ПРИД. похлепан (на изнесених чињеница) произилази­
јело), халапљив, грабежљив, лаком ти, следити, проистицати, долазити,

(на јело), грамзив, незаситан, не­ излазити, наметати се, еманирати @

зајажљив, јешан, грабљив, халав, (водити порекло из нечега) потица-

511 проистеfaи I промета

ти, проистицати, исходити, водити скотац, горки дубчац, коњска трава,

корен изр., происходити реШ . . мјесечник, прољика

проистећи несврш. непрел. (на­ промакнути СВРШ . прел. (нешто не­

метнути се као закључак на осно­ ком) В. пропустити

ву изнесених чињеница) произаћи, проматрање с В. проверавање

испасти, доћи, изаћи, наметнути се, промаwај м В. омашка 1.

еманирати промаwити СВРШ . прел. О (не по­
пројекат м костур, нацрт, план (ар­ годити) омашити, фулати фам . @ В.
хитектонски), концепција, кроки, погрешити @) В . пропустити
обрис, слика, приказ, схема, верзија, промена ж мењање, измена, адап­

главне црте, макета, преглед, скица, тација, модификација, трансформа­

замисао, шема, идеја, оквир, синоп­ ција, преосмишљавање, трансфор­
сис, предлог, цртеж фиf., пројект ХрВ. мисање, премоделовање, препра­

- суж: сатница, итинерар, маршута вљање, преобликовање, преиначење

пројектант м В. архитекта реШ., преиначивање реШ., преправак

пројектовање с В. архитектура 1. ХрВ., прилагодба ХрВ. , трансформира­

проказати СВРШ. прел . В. одати
прокnети СВРШ. прел. анатемисати,
екскомуницирати, уклети, изопшти­
ти, осудити, искључити, искључити
из цркве/друштва, изрећи клетву/
проклетство, бацити анатему, анате­
мизирати, изопћити хрв.
прокnетиња ж В. проклетство
прокnетник м О В. препредењак
@В. очајник
прокnетство с О клетва, урок,
амин, усуд, анатема, несрећа, зла суд­
бина, амен, зла срећа, зла коб, про­
клетиња фам. @ В. анатема 1.
проксимитет м В. близина
ње ХрВ., преоблика хрв.
променити СВРШ. прел. О (учини­
ти друкчијим/различитим) подеси­
ти, преобликовати, дати нов облик,
изменити, прилагодити, адаптира­
ти, прерадити (- музику), преина­
чити, преокренути (- стање), пре­
обличити, примерити (- узрасту),
1.
структуисати, преправити (- оде­
1. ћу), реформисати (- универзитет),
средити фам., ишћашити жарf.,
унети промене/измене форм . , моди­
фицирати ХрВ., реформирати ХрВ.,
преформулирати (- реченицу)хрв.
_ сл: прерушити, уредити, окрену­
ти, устројити, изврнути, ретушира­

проnаз м В. ходник 1. ти, ускладити @ (- новац) замени­

проnазити несврш. непрел. В. проћи ти, разменити - уи. устинити

проnетеријат м радничка класа, променљив ПрИД. (склон проме­

нама) нестабилан, несталан, непо­
лумпенпролетаријат СУЖ.
стојан, превртљив, неуједначен - уи.
проnуфтирати СВРШ. непрел. про­
неједнак
зрачити, проветрити, изветрити,
про мера вати несврш. прел. В. оце­
освежити, излуфтирати, провенти­
лирати реШ., дати му по луфтханси њивати

промет м В. превоз
жарf.
прољевак м бот. (лат. Gratiola offici- прометан ПРИД. О (- саобраћај,
nalis) ре!: пролевак, водени дубачац, улица и сл.) жив, проходан, бучан @
милица, божја милост, водени тро- саобраћајни
IIромеwати I пропуст 512

промеwати сврш . прел . см ути ти, пропадати несврш. непрел . 8. сах­

измешати, замутити, измутити, раз­ нути

мутити, промутити; проџарати фам., пропаnица м ж О 8. ленштина 8 8.

скалабурити реШ. препредењак 1. т уй. пробисвет 1.,
проминентан прид . О 8. признат 1. одрпанац 1.
8 8. очигледан
пропао прид. О (материјално упро­
промисnити несврш . непрел. 8. раз­ пашћен) банкротирао, изгубљен, пу­
мотрити
ко фам. , пр со фам. 8 (који није успео
промрзао прид. смрзнут, озебао, у животу) изгубљен, заблудео @) 8.
мразовит реш. дотрајао
промрмљати сврш. непре . О (рећи пропаст ж О слом, крах, дебакл, фи­
неразговетно, кроз мрмљање) про­ jacKo' пад, хаварија, бродолом фи/.,
брундати, промрморити, промумла­ провалија фи!., расап ре!., растеп ре!.
ти , замрсити, замумлати, проњуњо­ - уй: пораз, неуспех, трагедија, бан­
рити, промумљати, продунодрити 8 крот 8 уништење, амин, нестајање,
8. проговорити пораз, катастрофа, амен, финиш, за­
промутити сврш . прел. 8. про ме­ вршетак, конац фи/., крај фи!., фина­
шати ле фи!., умирање фи/., свршетак фи!.,
промуЈ;уран прид. 8. виспрен сутон фи!., залазак фи!., смрт фи!. ,
промуЈ;урност ж 8. памет распад жар!. @) 8. смак света

пронаnазак м откриће, изум, па­ пропасти сврш. непрел . О 8. осиро­

тент - уй. апарат машити 8 8. банкротирати @) 8. на­

страдати
пронаnазач м творац, изумитељ,
креатор, произвођач, створитељ, ге­ пропевати сврш. непрел . прел .

нератор, истраживач, аутор, ствара­ О нейрел. фам. 8. проговорити

лац, налазач, рукотворац, изумилац, 8 йрел. жар!. 8. одати @) нейрел. 8. за­

откривач, отац фи!., мозак фи!., на­ певати

лазник реШ ., - уй. покретач пропис м О (уредба која утврђује

пронаЈ;и сврш. прел. О (траже­ ред, поредак) уредба, начело, прин­
њем доћи до нечега што је било цип, закон, правило 8 (општепозна­
изгубљено) наћи, ископати фам.8 те норме о начину понашања и сл.)

(створити нешто ново) изумети, норма, формалност @) 8. наредба

пронаћи, конструисати, открити, прописан прид. 8. легитиман
створити
пропитати сврш . прел . 8. испитати 1.
проникнути сврш. прел. О (у не­ пропитиваље с 8. испитивање
што) 8. приметити 1. 8 (у нешто) 8. пропnанак м ливада, пољана, па­
прозрети 1. шњак, испаша, ледина, лазина, попас,

проницљив прид. О 8. далековид лаз, зараван, попаша, паша, раван,

88. виспрен чистина, попаска, ведрик ре!., прога­

проницљивост ж О 8. памет 8 8. ла арх.

видовитост 1. пропорције ж мн. 8. формат

пропагирати несврш. прел . 8. за­ пропуст м О 8. недостатак 1. 8 8.
ступати
грешка
513 пропустити I просек

пропустити сврш. прел. О занема­ бајач, видар, задиг ре!., задик ре!.,
рити, изоставити, не искористити, здухач арх., вједогодња арх., викан
избећи, промашити, обићи, заобићи, реШ., жрец реШ., чудотворник реШ.,

испустити, превидети, промакнути јасновидац реШ., врачар реШ., врачо­

(нешто неком), проиграти, прегледа­ лија реШ., мантијаш Йо!. - уй: лекар,
ти, мимоићи фи!., не узети у обзир астролог

изр. - суж: преспавати, пречути 8 (- пророчански прид. 8. далековид

неког да прође) пустити, дозволити - пророчанство с О претсказање,
уй. допустити прорицање, предвиђање, дивинација,
прорачунавати несврш . непрел . гатање, магија, чаролија, видовитост,
калкулисати, обрачунавати, рачуна­ врачање, предсказивање, спиритизам

ти, вршити обрачун, мерити, преме­ суж., бајање, чаробњаштво, чарање,

равати, вагати
мађијање, гледање судбине, најављи­
прорачунат прид. непоштен, пре­ вање, погађање, видовњаштво, прет­
преден, лицемеран, дволичан, пре­ казивање, читање (судбине), гледање
творан, смишљен, срачунат, подму­ у будућност, претказање, предсказа­
као, префриган, подао, неискрен, ње, пророштво, бахорење ре!. - суж:
притворан, намазан фам., лупешки нумерологија, леканомантија, негро­
ексЙр., татски реШ. - уй: неваљао, по­ мантија ре!., ји-ђинг, некромантија,
кварен - сл : лоповски, лукав
коскиномантија, стихомантија , като­
про рачунати сврш. прел . 8. пред­ промантија, тумачење снова, гледање
видети 2. у карте/пасуљ/шољу, отварање таро­
прореЈ;и сврш . прел. 8. предсказати та, хиромантија 8 визија, предоџба,
прорицаље с 8. пророчанство 1. доживљај, помисао , виђење, предви­
прорицатељ м 8. пророк ђање, предсказање , приказа, предста­

прорицати несврш. непрел . пога­ ва - уй: замисао, уобразиља

ђати, гатати, претказивати, предви­ просветитељ м исШ. витална/по­
ђати, гледати судбину, одгонетавати, кретачка снага, лучоноша фи!., про­
предсказивати, најављивати, гледати светилац ре!.
у длан, бајати, унапред видети, врача­ просветљивати несврш. прел. 8.
ти, видети (будућност) , пророкова­ обучавати
ти, читати фи!., казати фи/., казивати просвеЈ;ен прид . 8. образован
фи!. , цопрати ре!., бацати карте фам.,
просвеЈ;еност ж 8. образовање 1.
проказивати арх., бахорити реШ. -
просвеЈ;ивати несврш. прел. 8.
суж: окретати карте фам., гледати у
образовати
шољу, гледати у пасуљ, отварати та­
просед прид . грао, сив, грахораст,
рот, гледати у карте .
пепељаст, сивкаст, непотпуно сед,
пророк м видовњак, врач, врачара,
шућмураст реШ., суркаст реШ., сур
маг, вештац, прорицатељ, чаралац,
реШ.
гатар, визионар, опсенар, гатара, по­

гађач, гаталац, бајало, чудотворац, проседе м 8. техника 1.

чаробњак, бели маг, врач погађач, си­ просек м О средина, средња мера 8
хирбаз, црни маг, оракул, травар, хо­ (уски отвор У нечем што је просече­

џа, негромант, урочник, некромант, но)засек,засеклина,просеклина

Iросечан I проститутка 514

просечан прид. О (као већина) ве­ просперирати несврш. непрел. 6.

ћински 8 фи!. 6. слаб 2. уздизати се

просидба ж веридба, заруке, прсте­ просперитет м 6. прогрес

новање, прстен, прошење, прошеви­ просперитетан прид . 6. прогреси­

на, верење ван

просити несврш. прел. О просјачи­ прост прид. О (о човеку) 6 . при­

ти, божјачити, камчити, тражити, прост 8 (који није сложен) једно ­
" изнуђивати, цинцарити, богоради­ ставан, лак, разумљив, схватљив,

ти, божјакати, слепарити, жицарити јасан, незамршен, незакомплико­

жар!., жицкати жар!. 8 6. молити О ван, f!:еувијен, очигледан, очит, оп­
тражити (нечију) руку, снубити арх., штесхватљив О (који се не разлику­
вербати арх. је од других) о,бичан, једноставан,
просјак м сиромах, сиромашак, неусиљен, неупадљив, свакодневни,

клошар, убожник, божјак, тужник, непосредан, ненападан, лежеран,

кукавац, мамитељ, паупер, јадник, · нараван, спонтан, уобичајен, нату­

торбар, мољакало, убогар, гоља, не­ ралан, непретенциоза.н, неформа­
вољник, патник, јуродиви, бедник, лан, неукрашен, без украса, нена­
злопатник, мучени к, фукара фам., шминкан фи!., нехињен рей1. - уи:
жицкара жар!., жицкарош жар!., ве­ правилан,регуларан

селник рей1., крпа ио!. - уи: беспосли­ простак м (нецивилизована/не­

чар,одрпанац,бескућник културна особа) примитивац, нео­

просјачити несврш. прел. 6. проси­ тесанац, дрипац, варварин, варвар,

ти 1. вандалин, грубијан, непросвећеник

- фам: џибер, сељак, сељачина, па­
просјачки прид. 6. јадан 3.
ланчанин,буздован,брђанин,чобан,
просјаштво с 6. сиромаштво
чобанин, чобанчина, паор, шабан,
просnава ж 6 . славље
балканац, горштак, цепаница, џи­
просnавити сврш. прел. О (свеча­
џан, геак, ђилкош, дилкош, сирови­
но) обележити, целебрирати рей1. 8 на, сивоња, троглодит - жар!: љаксе,
победити, круни сати се, окрунити се, завичај ац - дизелаш арх., неандерта­
овенчати се, тријумфовати, награди­
лац фи!. фам., пећински човек фи!.
ти, стећи награду, успети
фам., папак ре!., неуљудник рей1., на­
просnавити се сврш . (постати по­ задњак рей1. , хорјат арх., барбар Хр6.,
знат) пробити се, афирмисати се, барбарин Хр6. - уи. хулиган, бараба,
прогурати се, постати неко, стећи дивљак, одрпанац

славу, стећи добар глас, оправдати простачки прид. 6. примитиван

поверење, продрети - уи. успети, по­
простирач м покривач, прекривач,
тврдити се
поњава, навлака, покров, простирка,

просnављање с 6. гозба застирач, коперта, покривало, штит­

просnављати несврш. прел. 6. по ­ ник, линцул ре!., ленцун ре!., гуњ ре!.,
штовати покривача ре!., ryњaц ре!., покровац

просnављен прид. 6. признат 1. ре!., покривка ре!., колтрина ре!.

просnовити сврш. непрел. 6. прого­ простирка ж 6. простирач

ворити проститутка ж курва, блудница,

515 простодушан I противљење

ћошкара, професионалка, куртизана, протекторат м ... уи . земља 5.

лака/јавна жена, нечасница, продава­ протекција ж О веза, заштитни­
чица љубави, ноћна дама, уличарка, штво, меценат, покровитељство , за­

лака роба, жена лаког морала форм. , штита, познанство, патронажа, па­

курава ре!., курба ре!., паландра ре!. тронат, помоћ, меценатство, заклон
- фам: дромфуља, опајдара, курва­ фи!., ар ка фи!. рей1. , окриље фиf.,
ча, фунфа, шупљача, профукњача, подршка фи!., залеђе ре!., штела ре!. ,
фукса, камењарка, дроца, курветина, леђа фам., колатура рей1 ., конкција
тротоарка, распандркача, фуфа, дро­ рей1. 8 брањење, одбрана, заступање,
ља, кокота арх., фукара рей1., прости­ штићење, заштита - уи. заступање

туткиња рей1. протест м 6. протестовање

простодушан прид. 6. непорочан 1. протестовање с опирање, про­

простор м О подручје, зона, терен, тивљење, супротстављање, буњење,

миље, простор, регија, крај, област, отпор, неслагање, негодовање, непо­

предео, сектор, територија, појас, за­ корност,одолевање,огорченост,гор­

хват, окружење, средина, околина,

чина, жаљење, приговарање, бунт,

окружје Хр6. 8 6. раздаљина... уи . бунтовништво, гунђање, суопротста­

вљење, резистенција, јадање, опрека,
стадион, просторија 2.
немирење, озлојеђеност, одуп и рање,
просторија ж О дворана, амфитеа­
огорчење, побуна, револт, протест,
тар, сала, хала 8 соба, одаја форм.
незадовољство, одбијање , приговор,
простран прид. О (о површини)
противделовање, противсловљење,
широк, велик, нескучен, неизмеран,
оспоравање, бура фи!. , повика рей1. ,
дуг, дугачак - уи. удобан 8 6. све­
ресантиман хрв., просведовање Хр6. ,
стран 1. противштина Хр6. - уи : буна, опози­
простреn м бот. (лат. Gentiana cruci- ција, пркос, пркошење
ata) ре!: сириштара, владисавка, мали
протећи сврш. непрел . истећи , пре­
срчењак, прострелче
стати, минути, прохујати, избледети,
просу1)ивачки прил. 6. подробно испарити, пролетети, уминути, про­
просути сврш. прел. расути, изручи­ ћи фи!., проминути рей1.
ти, одлити, пролити, излити, разли­ противан прид. супротан, обрнут,
ти,сипати,сунути,исипати,изасути, друкчији,контраран,опречан,адвер ­
избацити,исути,распросути зитиван рей1 . , различан рей1.
прота м фам. 6 . свештеник противзаконит прид. 6. незако ­
протаrонист м карактер, јунак , нит

улога, актер, фигура, лик - уи . глу­ противзаконитост ж 6 . незако-

мац нитост

протежирати несврш. прел . 6. за­ противити се несврш. непрел . бу­

ступати нити се, протестовати, супротста­

протезати се несврш. водити, пру­ вљати се, негодовати, опирати се, жа­

жати се, ићи (ка) лити се, приговарати, пружати отпор

протеин м беланчевина, албумин, - уи. гунђати

албумен противљење с О 6 . нетрпељивост

протектор м 6. заштитник 1. 8 6. протестовање

противник I профа н 51б

противник м О ривал, конкурен т, протува м ж в. препредењак 1.

с упа рник, антагониста, изазивач,
протумачити сврш. прел. в. обра ­
над м е т ач, премац, опонент, такмац, зложити

конкуренција, непријатељ, натјеца­ протуха м в. пробисвет 1.

тељ хрв . 6 в . нападач
проћаскати сврш. непрел. в. пораз­
противност ж супротност, одуда­
говарати
рање, опречност, опозиција, супрот­
проћердати сврш. прел . (узалуд
стављање, опрека, побијање, дихо­
потрошити новац, имовину или вре­
томија, контраст, противречност,
ме) протраћити, потрошити, изгу­
неподударност, оспоравање, неус­
бити, раскућити, прокоцкати, про­
кладивост, опозит,обратност,обрну­
картати, упропастити, профућкати
то ст, супротна тврдња, контрастност,
фам., скрцкати жар!.
противречје, антипод фи!., против­
проћи сврш . непрел . О престати,
словље реШ., антитеза фил . , противна
минути, прохујати, избледети, испа­
тврдња хрв., противштина хрв. - уи:
рити, пролетети, истећи, протећи,
теза, разлика - сл: негација, непри­
уминути, проминути реШ. 6 (- кроз
знавање, дисјункција
нешто) провући се
противотров м антидот сШруч.,
проћи се СВРШ. в. оставити 1.
утук реШ., спас фи!. , протуотров хрв.
проузрокивач м в. подстрек(ив)ач
противправни прид. в. незаконит
проучавање с О в. испитивање
противприродност ж в. первер­
6 в. анализа З.
зија
проучавати несврш. прел . испити­
противпрописан прид. в. незако­
вати, истраживати, студирати, ана­
нит
лизирати, рашчлањивати, тумачити,
противракетни прид. антиракетни,
претресати, експлицирати, евалуира­
противваздушни, протуракетни хрв.
ти, објашњавати, разлучивати, разма­
противречност ж в. противност
трати, интерпретирати, прикупљати
протицање с (оно што проти че) в.
податке (о нечему), мерити, детаљно
проток
испитивати, испипавати, описивати,
протицати несврш. непрел. тећи, про­
дубље улазити (у нешто), појашњава­
лазити, бежати (о времену), промица­ ти, разлагати, сецирати, проматрати,
ти, брзо пролазити, ићи фи!., проле­ двојити, извиђати, проверавати, раз­
тати фи!., летети ексир., јурити ексир., мишљати (помно о проблему), ана­
прошишавати фам. , трчати фам., исти­
томисати фи!. , проњушкавати фам.,
цавати реШ., пролазити као ветар изр.
чачкати фам., њушкати фам. , чепр­
протојереј м парох, поп најстарији кати фам. анатомизирати суж. - уи :
по чину у парохији, протопрезвитер, делити, упознати - сл: утврдити, чи­
Протопоп, прота фам . тати, разглабати
Проток м (оно што протиче) проти­ проучити СВРШ. прел . О в. испитати
цање, кретање, струјање, ток, течење 1. 6 в. обавестити се
прототип м в. пример профан ПРИД. световни, секуларан,
протраћити сврш . прел . в. проћер­ лаички, мирски, грађански, нецр­
дати
квен, лајкушки ре!.
517 профанација I прошлост

профанација ж в. светогрђе експанзија, цветање - уи . прогрес 6

профанирати несврш. прел . в. ру­ (време кад цветај у биљке) цвет а ње ,
цват,цвет
ЖИТИ

професија ж служба, звање, вока­ процветао ПРИД. расцветан, беха­

ран, у цвату, расцветао
ција, посао, струка, запослење, ан­

гажованост, положај, занимање, по­ процедура ж (утврђен поступак за

зив, активност, бизнис, намештење, вршење какве радње или давања об­

дужност, задужење, радни однос, лика нечему) метода, систем, процес,

позвање, упослење, послање фи!., поступак, методологија, техн ик а

мисија фи!. , задатак фи!., џоб жар!., процеђивати несврш. прел . в. це­
шљака жар!. - уи. занат 1. ДИТИ

професионалан ПРИД. в . снала­ проценат м в. корист

жљив проценити СВРШ. прел. в . предви ­

професионалац м О (онај који се дети 2.

бави неким послом као својом про­ процењивати несврш. прел . в. оце­

фесиом) ,.. 6 (онај који се нарочито њивати

истиче у својој професији) стручњак, процеп м О (тесан планински про­

експерт, мајстор, зналац, добар по­ лаз) кланац, усек, теснац , пролаз,
знавалац, виртуоз, маестро, доктор клисура, гудура, ждрело, врат а , пла­

фам., уметник фи!., чудотворац фи!., нинска врата, богаз арх. - уи . крш 1.,
упућеник реШ . гротло 6 в. сукоб
професор м (звање наставника у процес м О (све радње које се врше
средњим и високим школама) профа ради завршавања нечега) ток, развој ,
фам. - уи . предавач развитак,процедура, метода, систем,

профињен ПРИД. О в. осећајан 6 в. методологија, техника 6 иравн. по­

истанчан 1. ступак,парница,распра

профињеност ж О в. осећајност прочитати СВРШ. прел. О ишчитати,

6 в. учтивост @) в. углађеност 1. дочитати, прогутати (брзо -) фам . 6

профит м в. корист фи!. (- некога) прозрети, раскрин­

профитирати СВРШ. прел. (оства­ кати, прочитати неком мисли, про­

рити профит) в. зарадити гледати (кроз некога), отворило се

је кому пред очима, видети у правом
прохладан ПРИД. в. хладан 2.
светлу, открити/схватити чије наме­
прохтев м воља, намера, одлука,
ре, проникнути (у нешто), прокужи­
стремљење, настојање, тежња, жеља,
ти фам.
амбиција, хтење, циљ, аспирација,
прочишћавати несврш. прел. в.
замисао, примисао, план, интенци­

ја, наум, накана, тежење, смерање, филтрирати

идеал, промишљај, претензија, смер прошење с в. просидба

реШ., намисао реШ. проширити се СВРШ . (заузети неку
прохујати сврш. непрел. в. проћи већу територију) в. раширити се

процват м О фи!. (духовни и кул­ прошлост ж антика, давнина, древ­

турни преображај набоље) препо­ ност, класика, старина, далека про­

род, оздрављење фи!., опорављање, шлост, нестало време, древни период ,

прпоwити се I пубпикација 518

прошло време, старо доба, бирземан опрема фиf., алатура ре!., дота pef.,
pef., бирвакат ре!., баба-земан ре!., ба­ женинство pef., донос фам.
баземан арх. ре!. , претповест реШ. пруд м pef. 6 . спруд
прпоwити се несврш. pef. 6. прси­ пружати се несврш. протезати се,
ти се водити, ићи (ка)
прсити се несврш. (галамити о својој прчевит прид. 6. разблудан
вредности) шепурити се, кочоперити прчкарија ж 6. нестручност
се, гордити се, разметати се, хвалити
прчкати несврш . прел . 6. претурати
се, охолити се, трсити се, размахива­
прwтати несврш. непрел. О (о теч­
ти се, дрчити се, дизати нос, бочити
ности) 6. суктати f} (летети на све
се, попримати укочен став, ребрити
стране) врцати, фрцати, избијати,
се, банити се, кицошити се, гледати
искакати
с висине, кочити, , држати се надме­
псето с О 6. пас' f} 6. лош човек
но, шепирити се, парадирати, ушто­

гљивати се, надувавати се, кочити се,

псина ж О 6. пас' f} 6 . лаж @ 6. пре­
вара 1.
правити се важан изр., махати фи!.,
пинчити се pef., јордамити ре!., ачити психа ж 6. природа 1.
се ре!., рашепирити се pef., прпошити психопоrија ж 6. природа 1.
се pef., напувавати се фам., пумпати псовање с вређање, псовка, погрда,
се фам., пувати се фам. , прчити се увреда, хуљење, непристојност, ома­
фам., курчити се нар., пурити се арх., ловажавање, срамоћење, хула, погрд­
зорити се реШ. не речи, ружење, инвектива арх.

прскати несврш. непрел. залива­ псовати несврш . прел. О хулити,

ти, поливати, шкропити, шприцати, клети, бештимати pef., пичкарати
штрцкати, штрицати, врцати, изби­ жарf., врагетати реШ. - уй: вређати,
јати,штрцати,обливати,квасити,ло­ повређивати f} 6. ружити
пити pef., фрцати pef., трацкати реШ., псовка ж вређање, погрда, увре­
штрапати реш., фљаскати реШ. - уй: да, псовање, хуљење, непристојност,
цурити,куљати
омаловажавање, срамоћење, хула, по­
прстац м зоол. (лат. Lithophaga lit- грдне речи, ружење, инвектива арх.
hophaga) прстић пубертет м адолесценција, младост,
прстен м О бурма f} (ствар прстена­ сазревање, тинејџерске године, младе
стог облика) беочуг, колут, котур, ко­ године, млади дани фиf., магареће го­
ло, венац, алка, обруб, обруч, витица, дине фам., пролеће живота изр. - суж:
бандажа, колобар, серкл реШ. @ 6. ве­ момаштво, младићство, девојаштво
нац З. 0 6. просидба
пубертетпија м 6. адолесцент
прстеновање с 6. просидба
пубпика ж аудиторијум, аудијенци­
пртљаr м багажа, ствари, ковчези, ја, гледалиште, гледаоци, слушаоци,
торбе, кофери, путне торбе присутни у дворани, гости, посети ­

пртљажница прил. 6. гардероба оци, присутни у просторији, посма­

Пртљање с 6. трач трачи, публикум арх., гледатељство
прl1ија м pef. мираз, женино имање, Хр6., слушатељство Хр6.

спрема, имовина коју доноси жена пубпикација ж издање - суж. књи­

од родитељске куће, женино добро, га, часопис, новине
519 пубпиковатиlпутарин

пубпиковати сврш. прел. 6. објави­ пуран м 6. ћуран

ти 2. пурпура н прид . риђ, гримизан, ба­
пубпицистика ж 6. новинарство крен, црвен , риђаст, јарко црвен,

пуэавац м 6. полтрон пламен, црвенкаст, жућкастоцрвен,

пуэавица ж бот (биљка која се пе­ бакренаст, порфиран, љубичастоцр­

ње повијајући се око своје подлоге) вен, багрен pef., крмезан pef.

повијуша, пењачица, верач pef. - уй. пуст прид. 6. празан

лоза 2. пустињак м монах, калуђер, духов­

пуэати несврш . прел. О (- по земљи) ник, испосник, милосрдник, само­

* f} 6. пењати се станац, инок, усамљеник фиf., црно­

пујдати несврш. прел . 6. подстица­ ризац фам. Хр6., фратар Хр6., редов­

ти 1. ник Хр6.

пук м 6. народ 2. пустити сврш. прел . О (престати за­

пуковник м 6. старешина 1. државати силом) оставити, дати сло­

боду f} 6. одобрити @ 6. пропустити
пупс м откуцај срца, куцај, ритам
фиf., темпо фиf., било pef., лапат арх.,
2.0 (из затвора) ослободити 0 6. об­

јавити 2.
дамар арх.
пустити се сврш. О (оставити слу­
пума ж зоол . (лат. Felis concolor) ку­
чају или некој већој сили одлуку или
гуар
развој догађаја) препустити се, опу­
пун прид. О (- нечим до краја) испу­
стити се, предати се, одати се f} (по­
њен, попуњен f} (који обилује нечим
чети нешто радити) 6. упустити се
у себи) *@ (који се испољава у свим
пустопов м О авантурист, авангу­
деловима) 6. потпун 0 максималан,
највиши
риста pef. f} авантуриста
пустопован прид. О 6. авантури­
пуна чак прид . дебео, незграпан, ма­
сиван, кабаст, овелик, здепаст, тежак, стички f} 6. погибељан 1.
велик, попуњен, округао, набијен, пустоповина ж 6. авантура

омашан, итекакав, позамашан, ове­ пут м О траса, линија, асфалт, друм,

ћи, набрекао, надуван, повећи,тере­ улица суж., коловоз, рута, стаза, про­

тан, пун, обилан, одебео, обилат,ро­ метни пут, прометница, маршрута,

бустан, обиман, набубрео, замашан, саобраћајна веза, пртина pef., утре­

повели к, подебео, дежмекаст фам., ник pef., колник ре!., прилаз фам.,·
збојит реШ. џада фам., коломија арх., колотечи­

пуно прил. 6. много на арх., вагаш арх., цеста Хр6. - суж:

пуно важан прид. 6. легалан богаз ре!., канал, трвеник, пречица,

пунопетан прид. велик, одрастао, саоник, лаз pef., коридор, путељак,

самосталан, стасао, сазрео, зрео, оса­ путања, крчаник, пролаз, заобила­

мостаљен, дозрео, потентан, разви­ зница - сл: проток, ток, траг, ПротИ­

јен
цање f} 6. путовање @ 6. приступ 1.
пуномоl1 ж 6. акредитив ... уй. аутопут

пупавац м зоол. (врста птице сели­ путања ж ... уй. пут 1.

це, лат. Upupa epops) футач, футавац путарина ж друмарина, возарина,

пупчана врпца ж пупчаница цестарина

путељак I пшеница 520

путељак м у уи. пут 1. ног оружја) испаљивати @ (на гол)

путен прид. в. разблудан гађати (лоптом у мрежу), шутира­
путер м в. маслац ти, распуцавати се, ћушкати, удара­
путовањес пут, вожња, путешестви­ ти (лопту), бацати (лопту), шуткати
је арх., итинерар реш., возидба реШ. _ фам., шутати хрв.
суж: екскурзија, излет, тура, маршрута, пуцњава ж паљба суж., плотун
експедиција, мисија, ходочашће, мату­ суж., канонада суж., рафал суж. , бара­
ралац, турнеја - сл: шетња, шетање жа суж., салва суж.

путовати несврш. непрел. прел. оби­ пучанство м в. народ 2.

пазити крстарити суж. - уи: кретати
пуwити несврш. прел . дуванити, ка­
се, возити се
дити, фумати реј., димити фам., ку­
путовоljа м В. водич рити фам., пљугати жарf.
пуJiи сврш. непрел. О пук нути, рас­ пушка ж шкљоцара фам. танџа­
прснути се, експлодирати @ жарf. в. ра суж.,
банкротирати
пуwкомитраљез м в. митраљез
пух м зоал. (врста глодара, пат. Glis пчеnа ж зоал. (лат. Apis mel1ifica)
glis) * (инсект који даје мед) у уи. оса
пуцаnина ж бат. (лат. Colutea arbo-
пчеnарство с апикултура
rescens) реј: жути багрен, звечак, жу­
пwеница ж бат. (лат. Triticllm aesti-
та багра, жута багрема
Vllm) жито - суж. озима пшеница, ја­
пуцаљка ж фам. в. пиштољ
рица, тврдица, шишуља, шуљак, јед­
пуцати несврш. прел. О (- из ватре- нозрнка
рабатан прид. в. рабљен ближан, једноличан 1., равномеран

рабити несврш. прел. в. употребља­ (;) в. ' пристао

вати
равнање с О поравнавање, израв­

рабљен прид. антикваран, кори­ навање, глађење@ подешавање, при­

шћен, полован, рабатан, употре­ лагођавање, изједначавање, нивепи­

бљаван, упортебљен, стар, трошен, сање, нивелирање @) в. руковођење

ношен, дотрајао, секондхенд не­ равнодушан прид. неосетљив, без­
иром. фам., упорабљен хрв., упора­ осећајан, хладан, безизражајан, без­
бљиван хрв. бојан, индиферентан, индолентан,

работа ж в. кулук флегматичан, дистанциран, нехајан,

незаинтересован, отупео, уздржан,
раван' ж О површина, плоха, пло­

штина, страна @ равна површина,

једнолик, летаргичан, обамро, нема­
ран, непомичан, неузнемирен, неосе­
равница, низија, зараван, плато - уи.
тљив, неутралан, хладан фиi., леден
пољана

раван' прид. О (без неравнина) гла­

фи!. - уи. апатичан
равнодушност ж незаинтересова­
дак, изравнат, углађен, уједначен,
ност, неузнемиреност, неосетљивост,
углачан, без набора, без неравнина
неутралност, индолентност, индо­
@ прав, несавијен, неискривљен, ис­
прављен, опружен, испружен, истег­
ленција, инертност, индиферентност,

нут, протегнут, израван, незавинут

отупелост, инерција, флегматичност,

@) в. водораван О (- глас) уједначен, неосетљивост, безосећајност, нехај­

равномеран, монотон, миран,тих 0 ност, неосетљивост, летаргија, нехај­
барабар, исти, једнак, упоредан, на­ ност, хладноћа, немарност, једнолич­

поредан, сподобан, подједнак, исто­ ност, празнина фиi.

ветан, један, уједначен, равноправан, равномеран прид. уједначен, јед­
барабаре реј., барабаз вар. - уи: при- ноличан, једнолик, линеаран, скла-
)авнотежа I радост 522

дан, сређен, свуда једнак, једнако рас­ радионица ж радиона - суж. атеље,

поређен, течан фи!. - уи. раван 5. лабораторија, браварија, оружарница

равнотежа ж О баланс, једнакост, радити несврш. непрел . О делати,
симетрија, еквилибријум, уравноте­ арбајтовати фам., шљакати фам. ,
женост, уједначеност, хармоничност, пословати форм. , работати арх. , сл у­
хармонија, усклађеност, склад, рав­ жбовати арх. - уи: бавити се, ринтати
номерност ~ хармонија, хармонич­ ~ деловати, дејствовати, чинити, вр­
ност, склад, сагласје, идила, лепота, шити, изводити, обављати, одрађи­
срећа, мир, ред, слога, рај (на земљи) вати, ординирати

ексир. , дивота ексЙр. , сугласје Хр6 . радиwа м 6. марљивац

paracToB м 6. довратак радиwан ПРИД . 6. радан

рад' м О посао, деловање, делат­ радник м трудбеник, делатник, ра­

ност, активност, акција, подузимање, ботник, пролетер, намештеник, слу­
дејство, работа, оперисање, прега­ жбеник, запослени, запослени к реШ.,
лаштво , предузетништво, предузет­ раденик арх. - суж. чиновник, еви­

ност, предузимање, рука фи!. - уЙ. дентичар, административни службе­

кулук ~ производ, творевина, дело,
резултат, учинак @ (научни, струч­
ни, књижевни и сл.--) дело, оглед,
спис, студија, прилог, чланак, темат,
трактат, есеј, текст, документ, састав,
расправа, осврт, напис, публикација,
репортажа, реферат О 6. ревност
(ставити у -) погон, употреба, по­
крет, кретање
рад' ПРИД. 6 . решен
ник, референт, бележник, већник,
марник арх., конзулент реШ., посло­
примац реШ., дужносник реШ., алдер­
ман реШ., посленик реШ., конзилијар
реШ . , записничар
радња ж О продавница, трговина,
0 дућан, локал, продаваоница, прода­
ваона, безистан арх., бутига ре!. , бол­
та ре!. - суж. маркет, самопослуга, са­
моуслуга, супермаркет, хипермаркет,

радан ПРИД. марљив, вредан, предан, бакалница, кантина, ситничарница,

делатан, маран, реван, ревностан, ситничарија ~ потез, поступак, дело ,
активан, агилан, пожртвован, неу­ захват, чин, акт, акција, гест, акат арх.
моран , послен, савестан, радиш ан, - уи. предузимање @ (- у наративном
учинковит, раден, радин, као мрав, делу) садржај, фабула, ток, след
амбициозан , устрајан , радохоличан радо прил. О вољно, оберучке, све­
(преви ше вредан) фам., флетан ре!. , срдно, здушно, спремно, одмах, вољ­

усталачки фам., усрдан реШ . , деј­ ко, врло радо, од свег срца изр., отво­

ствен реШ., прилежан реШ., горљив рена срца изр., раширених руку изр . ,

реШ . , трудољубив реШ . без оклевања изр., без речи изр. ~ 6.

радијатор м О грејач - уи. пећ ~ (у добровољно
мото ру аутомобила) 6. хладњак радознао ПРИД . љубопитљив, заин­
радикаnан прид . О драстичан, да­ тересован, љубопитан, питљив, заин­
лекосежан, екстреман, екстремистич­ тригиран, куриозан реШ.

ки, бескомпромисан, некомприми­ радост ж О весеље, веселост, срећа,

сан, револуционаран, превратнички , полетност, лепршавост, о з ареност,

бунтован, неумерен, фанатичан ~ 6. раздраганост, ведрина, живахност,

по тпун @ 6. основни 1. добра воља, разгаљеност, усхит, раз-

523 радостан I разбојник

играност, мерак , расположеност,ћеф тратити ре Ш . , улупавати фам., пр о ­

фам., лакоћа ексир. - уи: расположе­ сипат и у ветар изр. - уи. троши ти

ње, усхићеност ~ 6. задовољство разбеснеnост ж 6. разјар еност

радостан ПРИД . оптимистичан, оза­ разбијати несврш. прел. О 6 . ломи ­
рен, срећан, насмејан, раСПО ТIOжен , ти 1. ~ раздвајати
весео, лаган, неоптерећујући, раз­ разбијач м О 6. вандал ~ 6 . сна­
игран, распеван, занесен, живахан, гатор

чи о, раздраган, блажен, полетан, ве­ разбијен ПРИД. О поломљен, сло­

дар, обрадован, задовољан, лепршав, мљен , слупан, скршен , изломљен , смр ­
допадљив, разгаљен, оран, добре во­ скан, разлупан ~ фам. 6 . побеђен
ље, виталан, жовијалан разбити сврш . прел . О п о л о м ити,
радохоnичан ПРИД. 6 . радан сломити , слупати , скрш ит и, изломи ­

рађање с О порођај , рођење, пород, ти, смрскати, разлупати , п окрш ити

рођај арх. ~ фи!. 6. стварање @ фи!. реШ . ~ фам. 6. победити @ фам. 6.

(- дана) рођење, зора, свитање, изла­
зак сунца, свануће , излажење, освит,
расвит, зар иесн. реШ., рођај арх., гра­
нуће реШ. , проблесак реШ.
рађати несврш. прел. О порађати,
правити фам., доносити на свет изр.
~ фи!. 6 . будити 2. @ фи!. 6 . стварати
ража ж зоол . (лат. Raja clavata) * .... уи.
пре бити
разбnажити сврш. прел . (из меш а ­
ти с водом) разводнити, р ас т а њ ити,
ослабити , ублажити, омекшат и фи!. ,
рашчинити ре!., смекшати р е !., р аж и­
дитире!.
разбnудан ПРИД. пожудан, блудан ,
похотан , развратан, прчеви т, раска­

ајкула лаш ан, склизак, сензуалан , облапо ­

ражаnостити сврш. прел . 6. расту­ ран, распустан, помаман, похотљив,

жити волуптуозан, путен, сладос трастан,

ражестити се сврш . непрел. (много либидинозан, ласциван, сполно стра­

се изнервирати) 6. побеснети ствен, осетилан, слободан, пл отан

разабирање с 6. разликовање ре!., плотски ре!. - уй: скаредан , чулан
разабрати сврш . прел. О распозна­ 1., страст ан
ти, видети, чути, начути, разазнати , разбnудник м 6. развратник

приметити, спазити, уочити, запа­ разбnудност ж 6. разврат

зити, опазити, препознати, познати, разбој м О чекрк , вретен о, намо­
разлучити, угледати ~ 6 . схватити 1. таљка, моталица, вртило, колотур,

разазнавање с 6. разликовање осовина, котур, вртилица, коло фи !.,

разазнати сврш. прел . 6 . разабра­ вртешка фи!., летњак ре!., витло ре!.,
ти 1. и 2. мотовило ре!., витао ре!. , рашак ре!. ,

разбацаност ж 6. неуредност навитњак ре!. , машиница фам. , сно­

ваљка арх. , предње арх. , сноватник
разбацивати се несврш. (трошити
арх., шипка реШ. ~ 6. вратило
много новца) расипати се, разметати
се, арчити, просипати новац, харчи­
разбојник м пљачкаш, бандит, од­
ти, разасипати, крчмити, улудо тро­ метник, преступник, лупача , крадљи­

шити, бацати паре, не жалити (но­ вац, делинквент, отимач, провалник,

вац), траћити фам. , ћердати ексир. , шатровац, луталица, фуњара, ганг-

разбојниwтво I развратан 524

стер, хаин ре!., харамија ре!., пуста­ се, усрећити се, процветати фи!., си­
хија арх., куче ио!. - уи: вуцибатина, нути фи!.
нитков, битанга, пробисве~ силеџи­ развијен прид. 6. снажан 1.
ја , злочинац - сл : издајица, кривац, развити се сврш. О 6. порасти 1. е
мафијаш, убица, криминалац 6 . сазрети 1. @) одмотати се, одвити
разбојниwтво с бандитизам, раз­ се О (добити лишће уместо пупољка)
бојство, пљачкање, злочинство, хај­ пролистати,олистати

душтво, пљачкаштво, бандитство, развnачити несврш. непрел . О ис­

одметништво, насилништво, отима­ тезати,растезати,повлачити,разапи­

ње, злотворство, пустахилук арх. - њати, распростирати, раширивати,

уи: злочин, насиље ширити, извлачити, вући, затезати е

разбојство с 6. разбојништво фи!. отезати, говорити споро без кра­
разбоnети се сврш . (постати боле­ ја, детаљисати фам.
стан) оболети, лећи (у постељу), за­ развnачити се несврш. О 6. ме­

разити се суж., занемоћати реШ., за­ шкољити се е (налазити се посвуда)

немоћи реШ. - уи. ослабити 1. вући се, отезати се, повлачити се, по­
разбор м 6. памет тезати се

разборитост ж О 6. методичност разводник м бат. (лат. Solanum dul-

е 6. памет camara) ре!: паскавица, горкослад,

разбудити сврш . прел. О (пробуди­ жбриља, одорита трава, пасвица,

разводњак, расходник, разходњак,
ти оног који је спавао) расанити, раз­
дремати, тргнути, дигнут и из креве­
расодник, тим боља, угаслица

та, пренути из сна е фи!. покренути развој м 6. раст 4.

разбудити се сврш. 6. пробудити се разврат м О изопаченост, немо­

рал, развратност, порочност, разу­

разбуктао прид. 6. распламсао
лареност, бестидност, некрепосност,
разбуцати сврш. прел. 6 . разорити
нечасност, бешчасност, распуште­
разваnити сврш. прел. фам. 6. разо­
ност, фриволност, срамотност, раз­
рити
узданост, либертинизам, бешчашће,
разваљен прид . О (о вратима) из­
саблажњивост, опсценост, порок,
ваљен, размандаљен, одваљен е
ласцивност, безочност, непоштење,
жар!. 6. пијан
раскалашност, блуд, исквареност,
развезивати несврш . прел. одвези­ скаредност, нећудоређе, неетичност,
вати,разрешавати,разузлавати,дре­
поквареност, прљавштина, распусни­

шити, распертлавати фи!., распетља­ штво, недоличност, обест, пустопа­

вати фи!. шност, неморалност, необузданост,
развесеnити сврш . прел. (донети непристојност, морални пад, беспу­
срећу и радост неком) развеселити, ће фи!., распусност фам., курварлук
озарити, разведрити, усрећити, раз­ фам. ио!. - уи : похота, разблудност
драгати, увеселити, пријатно изнена­ е 6. перверзија @) 6. похота
дити, орасположити развратан прид. О скаредан, ла­
развесеnити се сврш. (постати ра­ сциван, срамотан, опсцен, саблазан,
достан због некога или нечег) обра­ раскалашан, вулгаран, скандалозан,

довати се, порадовати се, одушевити грешан, похотан, разуздан, бесраман,

 развратникlразrоварат
525

нечастан, перверзан, саблажњив, бе­ мисати, упознати (некога о нечему),

стидан, шокантан, запањујући, блу­ огласити, пријавити, изнети, рећи,
дан, зазоран, негосподски, сраман, рекламирати, наговестити, обзнани­
раскалашен, распуштен, запрепа­ ти, дати (нечему) публицитет, ра з ­
шћујући, безочан, бешчедан, сти­ викати, раширити, лансирати (у јав­
дан арх., увредљив еуф. е пожудан, ност), дојавити, казати, обелоданити,
блудан, похотан, разблудан, прче­ пронети (глас), дати на знање, раши­

вит, раскалашан, склизак,сензуалан, рити глас, открити, реферисати, из­

облапоран, распустан, помаман, по­
хотљив, волуптуозан, путен, сладо­
страстан, либидинозан,
сполно страствен, осетилан, слобо­
дан, ппотан ре!., плотски ре!.
сцен,инстинктиван,скаредан,чулан,
вестити, разбубати фам., раструбити
фам., растамбурати фам. , разбрбља­
ласциван, ти фам., растелалити фам., анонси­
рати арх., афиширати арх. , ави з ирати
- уи: оп­ реШ., приопћити Хр6.
разrnаwавати несврш . прел. огла­

страстан ." уи. простачки шавати, објављивати, јављивати, са­

развратник м (човек неуредног и општавати, давати на знање, обзна­
распуштеног живота) раскалашник, њивати, обавештавати, развикивати,
разузданик, блудњак, безобразни к, разглашавати, ширити, преносити

распусник, распуштеник, раскапа­ (глас), лансирати (у јавност), трубити

шник, бпудочинац, либертинац, ан­ фам., тамбурати фам. , бубњати фам.,
тихрист фи!. - уи. добошарити фиг. - уи. трачарити
развратност ж 6 . разврат разrневљен прид. љут, љутит, ср­

разврставати несврш. прел. раш­ дит, разљућен, разјарен, иживциран,

чпањивати, раздвајати, одељивати, изнервиран,гневан,киван,јаростан,
распоређивати, груписати, класифи­ надркан жар!. - уи: бесан, разјарен 1.
ковати, сврставати, сортирати, кпа­ -сл:бунтован,узбуђен
сифицирати Хр6. разrоварати несврш. непрел . О
развучен прид. О извучен, раши­ причати, говорити, диванити, кому­
рен, распрострт, разастрт е 6. опсе­ ницирати, водити разговор, претре­

жан 1. сати, дискутовати, развезати, рас­

разrаnа ж 6. ведрина 1. причати се, растелалити се ре!. , лон­

разrаљен прид. 6. радостан џати ре!., ћеретати фам., вести фам. , .

разrаљивати несврш. прел. О (от­ разглабати фам., развести ексир.,
клањати нешто непагодно) убла­ глагољати арх., конверзирати реШ. е
жавати, олакшавати, освежавати, фам: ћаскати, брбљати, запредати,

окрепљивати, јачати, галити, поткре­ жуборити, тамбурати, торокати, ди­

пљивати, крепити, снажити, чилити, ванити, чаврљати, ћућорити, квоца­

соколити, чврстити, силити, бодри­ ти, Домунђавати се, диплити, бунца­
ти, одмарати, оживљавати е 6. уве­ ти, накпапати, бенавити, чегртати,

сељавати
чангризати, мрморити, дробити, ,
разrnабати несврш. прел. фам . 6. говоркати, роморити, прежвакавати,

разговарати
бубати, гудити, звекетати, брусити
разrnасити сврш . прел. обавестити, језик, разглабати, глабати, дромбу­
објавити, саопштити, јавити, инфор- љати, жрвњати, тандркати, збор збо-
разrовор / разиrран 526

рити, вести, причкати, тралалакати, ламати, сепарирати, декомпоновати,

причуцкати, парлати, четовати жар!., откидати, разбијати, цепати фи!., че­

ћакулати ре!., жлабрати ре!. - уи: го­ хати ре!., черечити фам., рашчеречи­
ворити, лупати, оговарати вати фам., јединити реш., пре пола­
разrовор м О говор, разговарање, вљатиреш .

конверзација, комуницирање, гово­ раздвојен ПРИД . О одвојен, одељен,

рење, општење, причање, комуника­ подељен, раздељен, разлучен 8 6 . ра­
ција, дијалог, прича, коресподенција, чваст

контакт, зборење, говоранција фам. , раздвојити сврш. прел. 6. одвојити

жвака жар!., епика жар!., збор арх., 1.
козерија реШ., домјенак ре!. 86. рас­
раздобље с о (временски период
права 2. ~ 6. препирка
уопште или раздобље које се одлику­
разrоворни ПРИД. О вербалан,
је неким догађајима) епоха, ера, век,
усмен, оралан, говорни, језични, из­
период, интервал, време, доба, ета­
речен, исказан 8 (- стил) фамилија­
па, сезона, до б, циклус, ера, размак,
ран, неформалан, говорни
одсек времена, мена арх. 8 (период
разrон м бат. (лат. Veronica officina- у развитку нечега) стадијум , степен,
lis) ре!: честославица, змијина често­ фаза, етапа
славица, шумска маљава вереница,
раздор м несугласица, спор, раз­
веруника, дупчац, европски чај, људ­
мирица, завада, конфронтација, кон­
ска верност, пропињача, ранилист,
фликт, опрека, раскол, процеп фи!.,
стравна трава, трава од ушљаме
расцеп фи!., јаз фи!. - уи. свађа
разrоропађен ПРИД. 6. разјарен 1.
раздорник м 6. еплеткарош 1.
разrрађивати несврш. прел. раста­
раздраrан ПРИД. 6. радостан
вљати, декомпоновати, одељивати,
раздраrаностж 6. радост 1.
делити, разваљивати - уи. раздвајати
раздраженост ж 6. разјареност
раздаљина ж одстојање, даљина,
раздраживати несврш. прел. О 6.
одмакнутост, размакнутост, размак,

распон, удаљеност, релација, про­

нервирати 8 6 . задиркивати

стор, даљ, дистанца, растојање , дис­ раздражљив ПРИД . 6. нервозан

танцираност, одмак, растој, интер­ раздражљивост ж О 6. разјаре­

вал, далечина, средокраћа ре!., протег ност 8 нервоза, живчаност, преопте­

ре!., метража фам., далеч реШ. рећеност, стрес, узнемиреност,узру­

разданити се сврш. 6. сванути јаност

раздвајање с одва ј ање, рашчлањи­ раздробити сврш. прел. здробити,

вање, разбијање, растављање, одељи­ скрцати, скрцкати, смрскати, смо­

вање, сепарирање, цепање, ломљење, ждити, скршити, стуцати, истуцати,

двојење, половљење, разлучивање, издробити, размрскати, уситнити,

рачвање размрвити, згњечити, изгњечити,

раздвајати несврш. прел. одвајати, смлавити

делити, рашчлањивати, разлучивати, разиrран ПРИД. О енергичан, жива­

одељивати, двојити, разједињавати, хан, виталан, младалачки, темпера­

разграђивати, половити, уситњавати, ментан, брз, покретљив, динамичан ,

растављати, преполовљивати, пре- снажан, покретан, полетан, весео,
 разиrраност/различит
527

животан, жив(ахан), агилан, врцкаст, се, извирати - уи. бучати 1.

пун живота, пун живости, вижласт, разливати се несврш. 6. цурити 1.
хитар, подузетан, ведра духа, бодар, разлика ж дистинкција, разли­

чио, жустар, прштав, ведар, крепак, читост, несличност, разнородност,

немиран, окретан, млађахан, ватрен диференцираност, разлучивање,

фи!., гибак фи!., активан фи!. - уи: одвајање, раздвајање, неподудар­

свеж, јак, млад 8 6. радостан ност, неподударање, диспаратност,

неслагање, нескладност, неуједначе­

разиrраност ж 6. живост
ност, апартност, различност, неус­
разјарен ПрИД. О необуздан, раз­
кладивост, диспаритет, разликовање,
гневљен, помахнитао, побеснео, на­
силан, агресиван, суров, избезумљен,
несклкад, хетерогеност - уи: супрот­

разгоропађен, безуман,
живчан, разуздан, разоран, помаман,
полудео , страховит, жесток, луд од
беса, незадржив, безглав, тешко са­
владив, изван себе, бесомучан, љут
ност, посебност
распаље н,
разликовање с (прављење разли­
ке) ра зазнавање, распознавање, раз а­
бирање, диференцирање, разлучива­
ње, лучење

као поскок, уз авр ео, горопадан, по­ разликовати несврш. прел. уви­

дивљао, виолентан, иживциран, хи­ ђати/примећивати разлику, разли­

стеричан, изнервиран, несавладив, ковати, разазнавати, распознавати,

неурачунљив, неприсебан, распа­ разабирати, разлучивати, раздвајати,

мећен, неразборит, неуравнотежен, диференцирати, пучити

олујан, фуриозан, паклен, неумољив, разликовати се несврш . (- нечим

рабијатан реШ. - уи: бесан - сл: бунто­ од осталих) издвајати се, истицати се,

ван, узбуђен 8 6. силовит 1. одвајати се , искакати, одскакати, оду­

разјареност ж срџба, љутито ст, дарати

љути на, љутња, побеснелост, јарост, разликовати се несврш. одудара­

гневност, раздраженост, разјареност, ти, диференцирати се, распознавати

горопад, жестина, јар, гнев, јеткост, се, издвајати се, истицати се, дисто­

јед, бесноћа, афекат, махнитост, на­ нирати, одскакати, искакати, штрча-

буситост, распаљеност, разбеснелост, ти

беснило, осорност, помама, срда,ср­ различак м бот. (пат. Centaurea

дитост, срдња, бешњење, фурија, пла­ cyanus) ре!: амбор, анжеле, барличак,
мен фи!. , жучљивост фи!., жуч фи!., блавечје, житница, загасиље, метли­

ватра фи!., огањ фи!., жар фи!., отров­ ца, модар цвијет, модри различак,

ност фи!. - уи. гордост 2., махнитОСТ, модро-цвет, озлобац, ппавка, саго­

похота, лудило, нерасположење, не­ фиље, синчец, шемишљика

задовољство - сл: помућеност, узбу­ различит ПРИД. О многострук, ви­

ђење, еуфорија, надуреност, нагон шеструк, разноврстан, разнородан,
разједињавати несврш . прел . 6. шаропик, сваковрстан, шаренолик,
хетероген, мултипатералан, више­
раздвајати
стран, комппексан, разнолик, екстен­
разлаз м 6. растанак
зиван, универзапан, мешан, разли-
разлеrати се несврш . (о звуку) од­
чан, широк, многоврстан, вишесте­
звањати, одјекивати, тутњити, тут­
пен, муптиппи, сложен, свакојак, ра-
њати, бубњати, правити ехо, враћати
различитост I разметати се 528

зни, разноличан, разноразни ексир.,

разложити сврш. прел . О в. одвоји­
абрашаст арх. - уи: вишеслојан 1., ис­ ти 1. б в. образложити
црпан 1. - сл: шарен, свестран, свака­
разложност ж в. методичност
кав, разнобојан б посебан, друкчији,
разлучивање с О в. раздвајање б
необичан, другачији, изниман, једин­
в. разликов-ање
ствен,атипичан,особит,изванредан,
разлучивање с в. разликовање
неочекиван, неконвенционалан, не­

сличан, несвакидашњи, оригиналан,

разлучивати несврш. прел. О в.
раздвајати б в. испитивати 1.
нетипичан, изузетан, особен, наро­
чит, беспримеран, издвојен, несвако­ разлучити сврш. прел. О в. одвоји­

дневан,ванредан,ексцентричан,спе_
ти 1. б в. разумети 1.
цијалан, дистинктиван, неуобичајен, размажен прид. (који је васпитан
други, уникатан, редак, својствен, без изграђивања осећаја за само­
екстравагантан, нередовит, друго­ сталност и одговорност) распуштен,

јак, вансеријски, својеврстан, одво­ раскалашан, неодговоран, недисци­

јен, оделит, различан, партикуларан, плинован, разуларен - уи. себичан,

апартан, дистингвиран реШ., пекули­ обестан

јаран реШ. , другојачији реШ. , осе бујан размазити сврш . прел. (- неку осо­
хрв. - уи. властит, непознат 1., незго­ бу, обично дете) искварити, поквари­
дан 1., неразумљив ти, распустити

различитостжо в. разлика б чуд­ размак м О в. раздаљина б в. међу­

новатост, нарочитост, изванредно ст, време

атипичност, особеност, необичност, размакнутост ж в. раздаљина

индивидуалност, изнимнос:т, посеб­
ност, помереност, уникатност, сво­
јеврсност, ексцентричност, својстве­
ност, јединственост, нетипичност,
специфичност, настраност, неуоби­
чајеност, особитост, специј алност,
неправилнос~ненормалност,ориги_
налност, изузетност, пекулијарност,
изворност, самосвојност, специфи­
кум, дивергентност, бизарност, чуд­
ност, куриозитет, карактеристичност,
ДВОјбеност реШ., осебујност хрв. - уи:
реткост - сл: неочекиваност, новина
разлоr м О (покретач за неку OдтrYKY
или радњу) мотив, мотивација, подсти­
цај, потицај, разлог, стимуланс, покре­
тач, стимуланс, мотор фu!., ињекција
фUf. б поткрепа, чињеница, афирма­
ција, доказ, образложење, оправдање,
аргумент, потврђено ст, аргуменат, ар­
гументација, пријепор хрв.
размахати се сврш. О (почети мла­
тарати) размтraтарати се б (о сукоби­
ма, узети маха) развити се, раширити
се, ескалирати, повећати се, прошири­
ти се, расшV,IИТИ се, распламсати се
размахивати се несврш. О мла­
тити, млатарати, витлати (нечим) б
фам. в. разметати се 1.
разменити сврш . прел . О (замени­
ти једно за друго) заменити, трампи­
ти б в. уситнити 2.
размера м О в. мера 4. б размер,
димензија, простирање - уи. формат
@) размер, сразмера, пропорције
разметати се несврш . прел. не­
прел. О неирел. хвалити се, правити
се важан - фам. шепурити се, горди­
ти се, прсити се, охолити се, трсити
се, дрчити се, дизати нос, бочити се,
ребрити се, бани ти се, кицошити се,
галамити о својој вредности, шепи-
529 разметљив I разорити

рити се, парадирати, надувавати се, разнобојан прид. в. шарен

размахивати се, кочоперити се, ма­ разнобојност ж шаренило, ша­
хати, напувавати се, пумпати се, пу­ роликост, обојеност, шарастост, ви­
вати се, прчити се - ре!. пинчити се, шебојност, шаренкастост, дречавост
јордамити, ачити се, рашепирити се, фам. - сл: разноврсност, полихромија
прпошити се; курчити се нар., пури­
разноврсност ж в. различит 1.
ти се арх., зорити се реШ. б ирел. в.
разноврстан прид . различит, мно­
расипати се
гострук, вишеструк, разнородан,
разметљив прид. в. претенциозан 1. шаролик, сваковрстан, шаренолик,

размеwтај м размештање, разме­ хетероген, мултилатералан, више­

штеност, распоред, распоређеност, стран, комплексан, разнолик, нејед­

аранжман , расподела, дељење, ди­ нак, раскошан, екстензиван, уни­

cTpибyциja' раздељивање, расподела, верзалан, мешан, различан, широк,

подела многоврстан, вишестепен, мултипли,

размирица ж в. свађа сложен, свакојак, разни, разноличан,

размислити сврш. прел. размотри­ разноразни ексир., абрашаст арх. -
ти, видети, погледати, промислити, уи: вишеслојан, исцрпан - сл: шарен ,

запитати се, замислити се (над не­ свестран, свакакав, разнобојан - уи.

чим), одмерити мисли, мућнути гла­ другачији
вом, прогрунтати фам. разнолик прид. в. разноврстан

размиwљање с мишљење, про­ разноликост ж в. различитост

мишљање, разматрање, умовање, ра­ разнородан прид. в . разноврстан

суђивање, резоновање, мозгање, ре­ разнородност ж в. различитост

флексија, думање фам.
разонода ж забава, провод, рекреа­
размиwљати несврш . прел. мисли­
ција, опуштање, релаксација фам.
ти, расуђивати, разматрати, умовати,
разонодити сврш . прел. в . аними­
мозгати, резоновати, промишљати ,
рати 1.
паметовати, думати фам., контати
разоран прид. О (који разара, ру­
фам., разбијати главу uзр. - уи. суди­
ши) рушилачки, деструктиван, уни­
ти 1., рачунати
штавачки, катаклизмичан б в. погу­
размотрити сврш. прел. преиспи­
бан @)в . силовит 1.
тати, испитати, анализирати, изана­
разорити сврш. прел. уништити,
лизирати, узети у обзир, промисли­
упропастити, руинирати , девасти­
ти/размислити (о нечему)
рати, згромити, смрвити, смрскати,
размрвити сврш. прел. в. раздро­
разбуцати, затрти, утући, демолира­
бити ти, докрајчити, обурвати, растури­
размутити сврш. прел . в. промешати ти, срушити, порушити, разрушити,
размуl1ивати несврш . прел. в. му­ разбити у прах, распршити, скрши­
тити 2. ти, здробити све пред собом, разбити
разнежен прид. дирнут, погођен, као дете звечку, уклонити, смождити,

ганут, коснут реШ. - уи. одушевљен разградити, срубити, разбити, здро­

разнежити сврш . прел. дирнути, бити, претворити у прах, сравнити са
погодити, ганути, коснути реШ . земљом, оштетити, сатрти, скрхати,
разоткрити I разумети 530

минирати фиi., сагорети фиi., потр­

разузданик м 6. развратни к
гати реЕ.
разузданост ж О 6. разулареност
разоткрити сврш. прел. 6. одати
б 6. разврат
разочаран прид. 6. незадовољан
разуларен прид. О 6. размажен б
разочарање с (осећање незадовољ­ 6. разблудан
ства због неостварених очекивања)
разулареност ж изопаченост, не­
разочарење, изневеривање, заказива­
морал, разврат, развратност, по­
ње, незадовољство, подбачај фиi.
рочност, бестидност, некрепосност,
разочарати сврш. прел. (не оправ­ нечасност, бешчасност, распуште­
дати очекивања) изневерити, заказа­ ност, фриволност, срамотност, раз­
ти, затајити, оманути, не задовољи­ узданост, либертинизам, бешчашће,
ти, подбацити фиi. саблажњивост, опсценост, порок,
разрада ж обрада, прерада, усавр­ ласцивност, безочност, непоштење,
шавање, обрађивање, амплификација раскалашност, блуд, исквареност,
фи!., обрадба Хр6. реш. , раздрадба Хр6. скаредност, нећудоређе, неетичност,
разрадити сврш . прел. (мисао) ам­ поквареност, прљавштина, распусни­

плификовати, развити, прошририти штво, недоличност, обест, пустопа­

фи!., амплифицирати Хр6. шност, неморално ст, необузданост,
разред м одељење, одељак, сектор, непристојност, морални пад, беспу­
група, скуп, скупина ће фи!., распусност фам., курварлук
разређивати несврш . прел. 6. му­ фам. ио!.
тити 2. разум м свест, свесност, присебност,

разрешавати несврш. прел. О (- прибраност, рационалност, душа, ум,

проблем, неспоразум) решавати, памет, разборитост - уи: ум

смиривати, стишавати, ублажавати, разуман прид. разложан, следствен,

гладити фи!., изравнавати фи!. б 6. разборит, логички, разуман, уман,
развезивати здраворазумски, смислен, повезан,

рsзрешење с О решење, излаз, сувисао, рационалан, оправдан - уи .

расплет, завршетак, крај, размршење, одређен 1., јасан 1., паметан
солуција б 6. помиловање разумевање с О интерпретација,

разрешити сврш . прел. О 6. решити гледиште, видик, поглед, мишљење,

1. б 6. ,IQНИШТити мњење, назор, оцена, поимање, про­

разроrачити сврш. прел. (широм суђивање, схватање, спознаја, суд,

читање фи!. б 6. саосећање
отворити очи) избечити се, избуљи­
ти се, исколачити очи, заколачити разумети сврш. несврш. прел . О

(очима), забленути се, изрогачити се схватити, докучити, спознати, ука­

чити,установити,ухватити,увидети,
разрок прид. зрикав, врљав, врљоок
прозрети, разлучити, проникнути (у
разрушив пр ид. 6.савладив
нешто), докачити, уочити, разазнати,
разрушити сврш. прел. 6. разорити
разабрати, видети, појмити, развиде­
разунеравање с (уверавање у су­
ти, ући у главу, допрети у главу, по­
протно) 6. образлагање
хватати, утувити (у главу), похвати­
разуздан прид . О 6. разјарен 1. б 6. ти конце, дохватити фиi., скапирати
развратан 2.
фам., укопчати фам., сконтати фам.,
531 разумљивост I раско

скужити фам., прокљувити фам. , расветлити сврш . прел . О (засу­

провалити жарf., укапирати жарf., ти светлошћу) осветлити, озарити ,
извалити жар!. б (разумети на свој облити, илуминирати, засветлити,
начин) 6. доживети 3. озрачити, расветлити б 6. образло­
разумљивост ж докучивост, схва­ жити

тљивост, логичност, објашњивост, расецање с 6. сецирање

оправданост, појмљивост, присту­ расецати несврш. прел. 6. сећи 1.

пачност, прихватљивост, рационал­
расизам м 6. дискриминација
ност, саморазумљивост, достижност,
расипати се несврш. 6. разбацива­
разговетност, белоданост, ухватљи­
ти се
вост, јасноћа, видност, видљивост,
раситнити сврш. прел. 6. уситнити
очигледност, очитост, проничност
1. и 2.
реШ.
раскалашан прид . О 6. простачки
рај м О (по разним учењима, ме­
б 6. развратан 1. и 2.
сто на које одлазе душе праведника)
раскалашник м (човек неуредног
еден, небо фи!., небеса фи!. б фи!.
и распуштеног живота) 6. разврат­
(предивно место за живот) рај на зе­
ник
мљи, идила, лепота
раскалашност ж 6. разулареност
рајсвешлус м патент, зип, шлиц
раскид м 6. поништење
фам.
раскидив прид. 6. поништив
рак м зоол. (врста чланконошца, лат.
расклопити сврш. прел . (- на са­
Crustacea) "
ставне делове, неку справу) растави­
ракија ж ракијица, раџа - уи. брља
ти, демонтирати
ракун м зоол. (врста северноамерич­
раскол м О (црквени) шизма, схи­
ког медведа, лат. Procyon lotor) "
зма, расцеп, подела б 6. раздор
раље ж мн . 6. чељуст
раскомотити се сврш . (заузети
рампа ж браник, малта, бркља ре!.
удобан положај) наместити се, раши­
ранац м руксак, торба - pef. упрт­
рити се, сместити се, прострети се,
њача, торбак, напртњача, ваљарица,
извалити се фам., изврндупечити се
ваљевица
жарf.
рандеву м жарi. 6. састанак 2. раскорак м О (недостатак складно­
раније прил. 6. некада 1. сти, најчешће међу људима) несклад,
ранилист м бат. (лат. Stachys offici- разилажење, размимоилажење, не­

nalis) реЕ: рањеник, буквица, црна бо­ слагање, дисхармонија, дискрепан­

квица, бетоника, бетуника , битуни­ ција реШ. - уи. нетрпељивост б (став
ца, гушар, јетрњак, петоника, рањак, при стајању у некој спортској дисци­
српац,храставац,чистац плини)"
рањанати несврш. прел. О повређи­ раскош ж благостање, луксуз, гла­
вати, озлеђивати б ексир. 6. ружити МУР, изобиље, имућство, сјај фиf. -
раса ж врста, тип, сој, сорта, специ­ уп. богатство
јес, фамилија, род, пасмина, ваина раскош м луксуз, сјај, пом па, изоби­
pef., фела фам., багра арх. , трага Uof., ље, обиље, обилност, богатство, ком­
расвета ж 6. светло фор, гизда арх. - уи. лепота 1.
раскошан I расправљати 532

раскошан прид. О пун раскоши, летан, ведар, обрадован, задовољан,

блистав, богат, накићен, скупоцен, крепак, лепршав, допадљив, раз га­
богат, луксузан, помпезан, украшен, љен, оран, добре воље, виталан, жо­
ластован арх. б 6. разноврстан @) 6 . вијалан б 6. спреман 2.
бујан 1.
расположење с О (добро - у не­
раскринкати сврш. прел . О 6. про­
ком простору) угођај, стање, дух фи!.,
зрети 1. б 6. прочитати
амбијент фи!., клима фи!. , озрачје
раскрсница ж (место на којем се фиi. Хр6., атмосфера фи!., мирис фи!.,
укрштају путеви) раскршће, укршта­ амбијенат ре!., штих фам., штимунг
ње, крижање Хр6. , раскрижје Хр6., фам - уи. весеље б (душевно стање,
крижопуће Хр6. осећање) спремност, расположеност,
раскрчити сврш . непрел . очистити, воља, решеност, готовост, склоност,
распремити, рашчистити приправност, загрејаност фам.
раскршће с (место на којем се укр­ распон м О домашај, дохват, досег,
штају путеви) 6. раскрсница опсег, обим, замах, ширина, дијапа­
раскуfiити се сврш . 6. осиромашити зон, границе, оквир, далекосежност,
распад м 6. пропаст 1. домак, величина, распрострањеност,

распаднут прид. 6 . труо обухват, раширеност, видик суж., ам­

распалити сврш . прел. О 6. потпа­ плитуда фи!. б 6. раздаљина
ли ти 1. б 6. треснути 1. @) 6. ошину­ распоред м О поредак, редослед ,
ти 1. сврставање, аранжман, ред фам.,

распаљен прид. О упаљен, ужежен, диспозиција форм. размештај суж. б

распламсао, потпаљен б 6. разјарен 1. дистрибуција, расподела, распоређи­
распамеfiеност ж 6. сулудост вање, раздеоба @) програм, сатница,
програм,итинерар
распеван прид. 6. расположен
расписати сврш . прел . пријавити,
распореljивање с 6. распоред 2.
објавити, најавити, огласити, анон­ расправа ж О 6. свађа б (окупља­

сирати - уи. разгласити ње веће или мање групе људи ради

неког договора) већање, конгрес, са­
распитивање с 6 . испитивање
станак, разговор, расправа, седница,
распламсао прид. пламен, ватрен,
претрес, дебата, конференција, до­
огњен, разбуктао, горљив, упаљен,
говарање, договор, окупљање, скуп,
жежен арх. - уи : врућ
форум, разговор, скупштина, диску­
расподела ж 6. распоред 2.
сија, пленум, семинар, усаглашавање,
распознавање с 6. разликовање
симпозијум, сесија, лонџање ре!., адет
распознавати несврш. прел . 6. раз­
ре!. реси., конвенција форм., збор арх.,
ликовати
веће арх., окуп реси., сабир реси., до­
распознавати се несврш . 6. разли­ мјенак Хр6. - уи: слога, договор, уго­
ковати се
вор, гомила @) 6. рад' 3.
расположен прид. О (добро -) оп­ расправљати несврш. непрел . ди­
тимистичан, радостан, озарен, сре­
скутовати, заседати, већати, разма­
ћан, насмејан, весео, лаган, неоптере­ трати, саветовати се, размењивати
ћујући, разигран, распеван, занесен, мишљења, састанчити фам. , диску­
живахан, чио, раздраган, блажен, по-
тирати Хр6., конферирати Хр6.
533 расправљати се I растојање

расправљати се несврш. спорити повећање, помак, напредак, експан­

се, препирати се, надмудривати се , зија, опорављање, просперитет, раз­
судити се, гложити се, објашњавати вој, опоравак, процват, одмицање,
се, надвикивати се, јурити се фи!., ло­ успон, бољитак, помицање, усаврше­
мити копља фи!., прегањати се фи!., ње, уздизање, промена набоље, корак
кидати се фам. парничити се суж. напред, позитивно кретање, цвета­

расправљив прид. оспорљив, ди­ ње фи!., оздрављење фи!. , ескалација

скутабилан, споран, проблематичан, фи!. , аугментација реси., побољшица
реШ .
двојбен Хр6. - уи. сумњив, нејасан
раставити сврш . прел. О (удаљити
распродаја ж снижење, попуст, ак­
једно од другога) раздвојити, одво­
ција
јити, оделити, удаљити, распарити,
распрострањен прид. (којег има
разјединити, осамити б (- на састав­
посвуда) раширен, заступљен, про­
не делове, неку справу) расклопити,
ширен, уобичајен
демонтирати @) (- ноге или руке) ра­
распрострети се сврш. (заузети
ширити, размаћи
неку већу територију) 6 . раширити
раставиfi м бат. (лат. Equisetum аг­
се 1.
vense) ре!: преслица, барска метлица,
распусник м 6. развратник
коњореп, креш, зглобара, барска јела,
распусност ж 6. разврат вошће, вретеника, коњогриз, коси­
распуст м 6. одмор 1. терна трава, пољски креш, пољска

распустан прид. 6. развратан 1. преслица, пољски цинкрот, растави­

распуwтен прид. О 6. развратан 1. че, хвост, штукавац

б 6 . неукротив 1. @) 6. пркосан О 6. растављати несврш . прел. 6. раз­

размажен двајати

распуwтеник м 6. развратник растанак м раздвајање, опроштај ,

распуwтеност ж 6. разврат разлаз, разилажење, одлажење, напу­

штање, одвајање, Довиђења

раст м О висина, стас, раст, вишина
растварати несврш. прел. 6. мути­
реШ. б (- организама) израстрање,
сазревање, развој, развитак, растење, ти 2.
повећавање, ширење, издужавање, растеrљив прид. 6. савитљив

дебљање, бујање, пупање, бубрење, растеретити се сврш. отарасити

ницање @) гомилање, прилив, пове­ се, ратостиљати се, решити се, осло­

ћавање, акумулација, концентрација, бодити се, отрести се, стрести (неко­

скупљање, накупљање, таложење, на­ га), лантросиљати се ре!., курталиса­

гомилавање, увећавање, надолажење, ти се фам., скинути јарам изр.

сакупљање, доток, згртање, пораст, расти несврш. непрел. О (успевати

сакупљање, прираст, појачавање, на неком простору) успевати, вегети­
притицање,дотицање,навирање,по­ рати, развијати се , постојати, одржа­
већање, концентрисање, надолазак, вати се, појављивати се б развијати
агломерација, набацивање, збијање, се, сазревати, бујати, пупати, напре­

депозиција сШруч., централизација довати, џигљати, повећавати се @) 6 .

реси., притјецај Хр6., концентрирање напредовати

Хр6. О прогрес, пораст, побољшање, растојање с 6. раздаљина

растресеностlрачваст 534

растресеност ж збуњеност, кон­ мљоделство реШ . , пољодјелство хрв .

фузност, сметеност, смушеност, см у­ - суж: сточарство, повртларство, во­

ћеност, смушењаштво, изгубљеност, ћарсво

з апетљаност, збрканост, помутња, ратиwте с бојиште, ратно поље,
смутња, пометња, пртљавост, заузла­ бојно поље, ратно подручје, фронт,
ност ре!. поприште сукоба, мегдан, разбоји­
растројен прид. (- духом) В. одсу­ ште реШ., бојишница хрв. - уи. бори­
тан 2. лиште

растужен прид. в . тужан ратни прид. (који се односи на рат)

растуживати несврш. прел. (чини­ бојни, ратнички, бојевни арх.
ти тужним) жалостити , ожалошћа­ ратник м в. војник

вати, јадити, наносити бол, индигни­ ратнички прид . (који се односи на

раТ I1 , повређивати, ојађивати, погру­ ратнике) О в. ратни в в. милитантан
живати реШ. - уи . узнемиравати 1. ратоборан прид. о в. милитантан
растужити сврш. прел. дирнути, по­ е (који је расположен за борбу) рат­
годити, разнежити, ражалостити, га­ нички, борбен, бојни, нападачки, же­
нути, коснути реШ. - уи. повредити 2. сток, насртљив, нагао, пргав , бојован
растурити сврш. прел . в . разорити ре!., бојовит ре!., кочоперан фам. - уи:
расути се сврш. О просути се, ис­ храбар, насилан, витешки
пасти в (заузети неку већу терито­ ратоборност ж в. борбено ст
рију) распрострети се, прострети се, ратовати несврш . непрел. борити
раширити се, растегнути се, протег­ се, сукобљавати се, војевати, дејство­
нути се, проширити се, испунити, вати, клати се фи!. , рвати се фи!., вој­
покрити, обухватити, пружити се у штити ре!. , бојевати арх., војновати
даљину, разлити се фи!. арх.

расхnађивати несврш . прел . осве­ ратосиљати се сврш . растеретити

жавати,хладити,галити се, отарасити се, решити се, ослобо­

расцветан прид. процветао, беха­ дити се, отрести се, лантросиљати се

ран, у цвату, расцветао реј., курталисати се фам., скинути ја ­

расцеп м а. процеп рам изр.

расцепкати сврш. прел. в. исецкати рафаn м в. пуцњава

расцепљен прид. в. рачваст рафиниран прид. О в. узвишен 1.

е в. осећајан 1. @) в. сусретљив
рат м О (оружани сукоб) војна, су­
коб е фи!. (жестоки сукоб) беспо­ рафинираност ж О в. учтивост
штедна борба, окршај, конфрснтаци­ в 6 . углађеност 1. @) в. отмено ст

ја,обрачун рација ж (полицијска потрага) тра­

жење, наскок, претрес, тражња, пре­
ратар м земљорадник, пољопри­
вредник, паор, аграрац, кмет (- у фе­ глед, инспекција

удализму), парасник ре!., бируш ре!., рационаnан прид. 6. разуман

бирош ре!., земљоделац реШ. - уи. се­ рационаnност ж 6. разум

љак - суж: воћар, повртлар рачвање с О в. раздвајање в би­

ратарство с аграр, пољопривреда, фуркација суж. - уи . рукавац
земљорадња , земљорадништво, зе- рачваст прид. рашљаст, виличаст,
535
рачун I реван

рушеност, замршеност, заплетеност,

раздвојен, расцепљен, двокрак, ра­
непочешљаност, раскуштраност, ку­
кљаст, виласт, рачват, расохаст реШ.
рачун м О трошак, новчани збир, штравост

цех фам. в в. аритметика @) арх. в. рвати се несврш. в. тући се

рђа ж О корозија, рђање, изједање,
математика

рачунаљка ж дигитрон, абакус нагризање, хрђање ре!. в (биљна бо­

лест) пепелница, пламењача, снет, га­
арх. , сабирач реШ., рачунало хрв., ло­
ра @) м ж нар. в. хуља
гаритмар суж., шибер суж.
реаnан прид . О прави, земаљски,
рачуна р м компјутер, машина фам.,
чулан, стваран, фактичан , збиљски,
сокоћало фам., конзерва жарf., ком п
формалан, озбиљан, жив, читав,
жарf., лименка жарf., канта жар!., ју­
истински, ефективан, одистински в
тер жар!., макина жар!., рачунало
(верно приказан) веродостојан, ве­
хрв . , компјутор хрв.
ран, животан, оригиналан, аутенти­
'рачунати несврш. прел. израчунава­
чан,изворан,истинит,истоветан,на­
ти, прерачунавати, пребрајати, изво­
туралан, неизмењен, природан, чист,
дити рачун, пребројавати, набрајати,
жив, збиљски, једнак, тачан, прави,
сабирати, прорачунавати, обрачуна­
незачињен фи!., самоникао фи!. реШ.,
вати, мерити фи!., вагати фи!., бројити аутентички арх., нефалсификован
арх., збрајати арх., бројати арх., калку­
реШ., самобитан реШ., самородан
лисати реШ., квантифицирати реШ.
реШ . , непатворен реШ .
раwирен прид. О (којег има по­ реаnизација ж извршавање, ак­
свуда) распрострањен, заступљен, туализација, остваривање, приме­
проширен, уобичајен в (о мишљењу, на, спровођење, употреба, провође­
становишту) прихваћен, уврежен, оп­ ње, примењивање, остварење плана,
штеприхваћен, признат @) в. модеран оживотворење, извршење, кори­
раwирити се сврш. О (заузети не­ штење, употребљавање, егзекуција
ку већу територију) распрострети фи!. реШ., апликација арх., упораба
се, прострети се, расути се, растег­ хрв., реализирање хрв., проведба хрв.
нути се, протегнути се, проширити - сл: оживотворење, операционали-
се, преплавити, испунити, покрити, зација
обухватити, пружити се у даљину, реаnизовати сврш. прел. (доврши­
разлити се фи!. в (удобно се наме­ ти започето) в. обавити
стити) сместити се, раскомотити се, реаnност ж истинитост, аутентич­
прострети се, извалити се, изврнду­ ност, веродостојност, стварност, вер­
печити се фам. ност, тачност, незачињеност, аутен­

рашљаст прид. в. рачваст тика, неизмењеност, исправност, не­

раwљика ж зоол. (лат. Hirundo ru- патвореност,изворност

stica rustica) чађава ласта, рашћика реанимирати сврш. прел. в. ани­

раwчnањивање с в. раздвајање мирати 2.

раwчnањивати несврш. прел. О в. реван прид. в. марљив

испитивати 1. в в. анатомисати 2. реванш' м одужење, одуживање, уз­

@) в. раздвајати врат, узвраћање, изравнање, враћа­

раwчупаност ж чупавост, разба- ње, одговор фи!.
ревизија I резати 5з6

ревизија ж в. проверавање ну погребних састојака, о кафи, чају,

ревија ж в. новине соку... ) слаб, ра з ређен

ревност ж марљивост, прегала­ редар м в. стражар

ш тво , агилност, вредноћа, рад, брига, редитељ м О режисер, редатељ 6

пр едузим љ ивост, ангажованост, мар­ фи!. в. предводник
ност, пожртвованост, труд, трудољу­ редов м (војник без чина) војник,
б и вост, брижљивост, савесност, пре­ ратник, борац, бојовник хрв., комба­
даност, воља, горљивост, усрдност, тант реШ., солдат арх.
трудољубље, настојање, неуморност, редовник м хрв. в. монах
подузетност, посленост, ревносност,
редовно прил. в. стално
мар, устрајност, делатност, радиност,
редослед м распоред, поредак, ред ,
радишност, сицфлајш ре!.
ток
револвер м в. пиштољ
редуковати сврш. прел. (свести на
револт м в. протестовање
мању меру) редуцирати, смањити,
револуционара н прид . О пре­ свести, умањити, утањити, скреса­

вратнички, субверзиван,револуцио­ ти фам. , сте стати фам., сасећи фам. ,

наран, рушилачки, разоран, антидр­
окреснути жар!., окресати жар!., пре­
ж а вни 6 в. радикалан 1. половити суж.

регал м О в. ормар 1. 6 полица, ни­ редуцирати сврш . прел . (свести на

ша, раф, стелажа мању меру) в. редуковати
регија ж в. рејон 1. режим м власт, влада, старешин­
регистар м О в . досије 6 в. именик ство, вођство, челништво, супрема­
@) в. каталог ција, руководство, администрација,
регрутовати несврш. прел. в. моби­ предводништво, кормило фи!., врх
лисати фи!. , систем фи!., строј фи!., водство
регуларан прид. О в. сталан 1. 6 в. реШ., врхушка реШ., врховништво

легалан хрв .

регулација жО регулисање, сређи­ режиран прид. О (о филму) на­

вање, уређивање, уређење 6 в . овла­ прављен, снимљен 6 фи!. (који је
шћење извршен по плану или налогу више

регулацијски прид. О регулацио­ власти) диригован, оркестриран, из­

ни , уређивачки 6 в. управљачки режиран, аранжиран, изаранжиран,

ред м О (најчешће низ особа) низ, наручен,намештен,наређен

колона, врста, строј, редак арх., по­ режисер м в. редитељ

стројба хрв. 6 в. систем 1. @) в. сорта реза ж О (метална справица ко ­

1. 0 в. равнотежа 2. 0 в . сређеност ~ јом се затварају врата с унутрашње
(текста) редак, линија, стих суж. е в. стране)
редослед
резати несврш. прел. О прерези­
редак прид. О дефицитаран, недо­ вати, одрезивати, преполовљавати,

вољ ан, недостатан 6 в. фи!. посебан одсецати, сећи, пресецати, расецати,

@) в. провидан 0 (који има велики подсецати, сасецати, кресати, тран­

размак између елемената) разређен, жирати, транширати, изрезивати,

широк 0 (који садржи мању количи- купирати, комадати 6 (- браду, ко-

537
резерва I рекорде

су) в. шишати @) в. поткресивати в рекета w м зеленаш, лихвар , камат­

в . гравирати
ник, изнуђивач, израбљивач - фам.
резерва ж залиха, причува, лагер - каишар, гуликожа, дерикожа, крво­

уи. вишак 1. пија, кожодер, душогубац, стрвинар,

резервисан прид. О сачуван, при­

лешинар, пијавица, шинтер, вампир -
чуван, намењен, узет 6 в. недру­ уи.лопов

штвен
реклама ж (разни начини на које

резервисаност ж сумња, бојазан, се произвођачи обраћају купцима)

резерва, ограда, суздржаност, су­ рекламни материјал - суж: оглас,

здржљивост, неверица, неверовање, плакат, летак, проспект, брошура,

скептичност, скептицизам, сумњи­ флајер
чавост, сумњање, неповерење, непо­ рекламација ж жалба, приговор,
верљивост, опрез, опрезност, обазри­ замерка, притужба, примедба
вост, дистанцираност, двојба, затво­ рекламе ж МН. рекламирање, пропа­

реност, пажљивост, будност, смотре­ гирање, ЕПП, објава, економско-про­

ност, суспективност реШ . пагадни програм, промиџбе хрв., еко­
резервоар м в. цистерна 1. номско-промиџбени програм хрв.
резистентан прид. в. отпоран рекламирање с в. рекламе

резистентност ж в. отпорност 1. рекламирати СВРШ. прел . О в . раз­

резистенција ж О в. протестовање гласити 6 жалити се

6 в. отпорност 1. рекордер м О в. ас 2. 6 видео ре­

резолуција ж в. одлука 3. кордер, видео, VHS суж.
резон м О в. ум 6 в. смисао

резонантан ПРИД . в. звучан

Најдуже реке
резоновати несврш. прел. в. разми­

шљати Амазон (са Укајалијем)

резултат м исход, биланс, ефекат, Нил
Јангцекјанг
учинак, плод, скор, успех, произ­
Мисисипи - Мисури
вод, постигнуће, домет, Достигнуће, Хоангхо
остварење, норма, подвиг, продукт, Об (са Иртишом)

испуњење, делотворност, видљив Парана

Меконг
учинак, тековина, последак реШ . , сте­
Амур (са Аргуном)
чевина реШ. - уи: корист, циљ Ле на

рејон м О окружење, средина, око­ Конго (са Лубалом)

Макензи (са Пис Ри вером)
лина, подручје, зона, терен, простор,
Нигер
регија, крај, област, предео, сектор, Јенисеј (од извора Малог Јенисеја)
територија, окружје хрв. 6 в. предео Волга
Инд
@)в. домен
Јукон
река ж О (водени ток од извора до
Дунав
ушћа) *- суж. бујица, матица, одви­ Ориноко

рак, притока 6 в. маса 1. и 2. Ганг (са Брамапутром)

3амбези
рекапитулирати несврш. прел. в.

понављати 2.
релаксација I ресник 5з8

релаксација ж 6 . одмор 2. рен м бот. (лат. CochIearia armoracia)

релација ж О веза, однос, додир, pef: хрен, андрква, ардаква, повртни­
ко некција, кон т акт, спона, повеза­ ца, рдаква , родаква, роква, вртна рот­

н о ст, сродство, сродност, међуоднос, ква,труп,трупка

спојеност, интеракција, суоднос, ве­ ренеrатски прид . 6 . безбожан

заност, мост фи!., повезница ре!. е 6. реновирање с 6. преуређивање
ра з даљина
реновирати сврш. прел. 6. обно­
релевантан прид. важан, значајан, вити 1.
од важности, од значаја, битан, вре­ реноме м 6. репутација
дан пажње, озбиљан, сигнификан­ реномиран прид. 6. уважен
тан, знатан, замашан реШ . - уи. пре­
реномираност ж 6 . репутација
судан 1.
рента ж закуп, најамнина, најам , за­
релиrија ж (веровање у натпри­
купнина, квартирина реШ . - суж: ста­
родна бића и силе, систем таквих ве­ нарина, аренда, кирија
ровања) побожност, вероисповест,
рентијер м закупац, унајмљивач,
вера, веровање, култ, канон, црква,
унајмитељ, најмодавац, закупник, га­
религиозност, убеђење, конфесија,
зда фам., изнајмљивач фам., најмо­
верозакон, богоштовље, иман ре!.,
примац реШ., закупоприматељ реШ.,
вероисповед реј., аманет реј., аман
арендатор реШ . , закупопримац реШ.,
реј., дин арх. ре!., верност арх., закон арендаш реШ.
реШ. - уи. сујеверје
репетиција ж понављање, опетова­
релиrиозанм О (који верује) веру­ ње, рецидив суж. - уи. реприза
јући, побожан , богобојазан е (који је
репресија ж 6. притисак
везан за религију, цркву) верски, ду­
реприза ж репризирање, пона­
ховни,религијски, црквени, црковни
вљање
релиrиозност ж 6. религија
република ж 6. земља 5.
реликвија ж о (предмет од рели­
репутација ж углед, угледност, ува­
гиозног значаја) * е антика, стари­
жено ст, утицај, популарност, чуве­
на, реликт, нешто застарело, анти­
ност, престиж, реномираност, част,
квитет фи!.
нотабилитет, признање, реноме, до­
ремен м 6 . каиш
бар глас, хвала, ауторитет, положај,
реметити несврш. прел. ометати, углед у друштву, познатост - уи. по­

н арушавати, узнемиравати, кварити, верење - сл: слава, цењеност, потврда

мутити, осујећивати, помућивати - репуwњача ж бат. (лат. Erigeron

уи . рушити canadensis) pef: мала репушница, ту­
ремиза ж лагер, стовариште, скла­ ран, урочник, худолетница,

диште, магацин, спремиште, депо, рерна ж пећница - уи. пећ

магазин, комора, ч увалиште, хангар, реса ж кита, ројта, врпца, нит
одлагалиште, сместиште, похрани­
рескост ж бриткост, оштрина, ре­
л и ште, слагалиште, румплцимер ре!., скоћа,одсечност
спремни к ре!. , магаза фам., поклад
ресник м бат. (лат. Eupatarium сап­
арх., колница реШ . , репозиториј реШ .
паЫпuт) pef: конопљуша, грознич­
ремисија ж 6. помиловање ница, дивља славља, дивља виода, ди-
539

Реnиrије и верски покрети

Види још и БОГОВИ И БОГИЊЕ

БУДИ3АМ универзализам вуду

зен харизматизам гностицизам

ламаизам друдизам

махајана ИСЛАМ езотерицизам

нихирен друзи елеузијске мистерије

ринзаи зен вахабизам Златна зора
сока гакаи ишмаили језидизам
сото зен махдизам кандомбле
тантризам сенуси као ђаи
теравада сунити карго култ

тибетански будизам суфизам кемет

фалун гонг шити култ плеса духова

хинајана луциферијанизам
ЏАИНИ3АМ макумба
КОНФУЧИЈАНИ3АМ дигамбара миализам

неоконфучијанизам светамбара мистицизам

митраизам

ХИНДУИ3АМ ЈУДАИ3АМ неопаганизам

браманизам есени њуејџ

ваишнавизам кабализам обожавање предака
ведантизам караизам орфизам
вишнуизам конзервативни јудаизам паганизам

саивизам месијански јудаизам покоманија

тантризам ортодоксни јудаизам растафаријанизам
харе кришJ.iа рабинизам Ред оријенталних темплара
шактизам реконструкционизам сабаизам
шиваизам реформисани јудаизам сајентологија
самаританизам сантерија
ХРИШЋАНСТВО фалаши сатанизам

адвентистицизам фарисејизам спиритуализам

амиши хасидизам субуд

англицизам ционизам телема

баптизам тенрикио

богумили ШИНТОИ3АМ теозофија

евангелизам тотемизам

Јеховини сведоци БАХА И умбанда

калвинизам бабизам хаотика

католицизам хаухаизам

лутеријанизам СИКИ3АМ херметизам

методизам Црква сједињења

назаренизам 30РОАСТРИНАИ3АМ пречасног Муна
пентекостализам маздаизам чуче

православље персијанизам шаманизам

презбитеријанизам шанго

протестантизам ОСТАЛО
реформизам анимизам

розенкројцери асатру

унитаријански вика
ресто I речит 540

вљика, душаново перје, коњска гри­ рефпексност ж несвесност, ме­

ва , мала турица, масловка, морачник, ханика, случајност, ненамерност,
ра з ходник, устук ненамераваност, невољност, непро­

ресто м в . вишак 1. мишљеност, нехотичност, несми­

ресторан м гостионица, кафана, ко­ шљеност, несрачунатост, инстинк­

ноба, таверна, локал, гостиона - суж. тивност, непланираност, нехотимич­

кантина, менза, ручаоница, сврати­ ност, аутоматизам исих.

ште, пицерија, посластичарница реформистички прид. в. прогре­

ресурекција ж в. васкрснуће сиван

ретко прип . изузетно, каткад, мало­ рецимо рчц. на пример, претпоста­

кад, понекад, изнимно, нечесто, при­ вимо, на пример ако, отприлике, ако

годице, нередовито, једва кад, мало се може рећи, да се тако изразим, ка­
кад, овде-онде, од времена до време­ ко бих рекао, наприлику фам.
на, ту и тамо, у ретком приликама, с реципијент м адресат, прималац,
мене на уштап изр., изнимно хрв. приматељ, насловник, носилац, до­

реткост ж ретка појава, раритет - бивалац, прималац поруке, рецептор

уи:лепота,изванреднос~изузетак сшруч.

реторички прид. О ораторски, го­ реципрочан прид. в. обостран

ворнички, беседнички, реторски, ре­ рецито вати несврш . прел. фиг. в. де­
цитаторски @ в. празноречив кламовати

ретуwирати сврш. прел. (- цртеж, реч ж О (најмања аутономна смисле­

фотографију) обрадити, преправити, на језичка јединица) *@ в. говор @ в.
изненити,поправити
изјава О в. обећање
рећи сврш. непрел. прел. О изјавити, речит прид. (говорнички спретан)
казати, изрећи, констатовати, изне­ елоквентан, говорљив, зборит, бла­
ти,саопштити,изговорити,рекнути,
гоглагољив, красноречив, лепоречив,

навести,артикулисати,вербализова­ милоречив, златоуст, брзорек арх.,

ти , дорећи, изјаснити се, обратити се, краснорек арх., благорек арх.
исказати, изразити, огласити се, сасу­

ти суж., лан)'ти фам., одгудити фам.,

Измишљене речи
велити арх., касти арх. - уи: разради­
ти, срочити, објаснити, надовезати се
вфне за уфафе
@ в. саопштити 1. @ в. проговорити
гангејзлице
реума ж в. реуматизам дунза

реуматиэам м реума, упала кости­ клајбезабле

сачулатац
ју/зглобова/мишића, реуматичност,
растабуђилизовање
реома ре!. реуматоид суж.
растабул идзидзова ње
реуматичан прид. реуматички, ре­ спловнови

суперкалифраџилистик
уматски, костоболан
ферфетловано мобилојле
реферат м в. рад1 3. ферфуфна
референт м в. службеник фонес нонес
цинцулатор
рефпексан прид. в. случајан
штрапајзле
рефпексија ж в. размишљање
541
речник м О лексикон, вокабулар,
глосар, тезаурус, словар арх. ,
ционар реШ., логат реШ., тезаурација
реШ. @ (начин изражавања) вокабу­
лар, дискурс, говор, стил, манир
решен прид. О (који је одлучио да
нешто учини) спреман, вољан, ка­
дар, готов, рад,оран, одлучан, непо­
колебљив, расположен, припреман,
склон, накањен, приправан, резолу­
тан, здушан, загрејан фи!., у фазону
фам. @ (- задатак или проблем) раз­
решен,расплетен,одгонетнут,расту­
мачен, апсолвиран
решеност ж (спремност на делова­
ње) одлука, умишљај, детерминација,
решење, предумишљај, намера, опре­
дељење, промишљај, закључак
решење с О (резултат договора) в.
одлука 1. @ (спремност на деловање)
в. решеност @ (начин или могућност
решења неке тешке ситуације) в. из­
лаз 2. О (- задатка) тачан резултат,
тачна вредност, излаз, резултат
реwити сврш . прел. непрел. О ирел .
(_ неки проблем или задатак) разре­
шити, расплести, растумачити, раз­
јаснити, одгонетнути, разбистрити,
апсолвирати, растолковати арх. @ не­
ирел. (донети одлуку) в. одлучити се
реwити се сврш. О в. одлучити се @
в. ратостиљати се
риба ж о (животиња из реда риба) *
@ жар!. в. девојка 1. @ девојка, љубав­
ница, женска жар!., швалерка суж.
риба р м в. риболов ац
рибиэпа ж бот. (лат. Ribes nigrum)
ре!: црна рибизла, гроздић
рибоповац м алас, пецарош, рибар,
удичар суж., халас арх.
рива ж в. обала
ривап м в. противник 1.
ривапитет с в. ривалство
речник I ринтат
ривапство с ривалитет, супарни­
штво, супротстављање, супротста­
дик­
вљеност, ривалност реШ. - уи . непри­
јатељство
ривијера ж в. обала
риrати несврш. прел . в. повраћати
риrороэност ж в. строгост
ридање с в. кукњава
ридати несврш . непрел . (гласно пла­
кати незадрживим плачем) лелекати,
завијати, запомагати, јаукати, кукати,
стењати - уи . плакати, кукати, урлати
риђ прид. О пурпуран, гримизан,
бакрен, црвен, риђаст, јарко црвен,
пламен, црвенкаст, жућкастоцрвен,
бакренаст, порфиран, љубичастоцр­
вен, багрен ре!., крмезан ре!. @ риђо­
кос,црвенокос
риђокос прид. в. риђ 2.
риэичан прид. вратоломан, опасан,
пустолован,рискантан,тегобан, изазо­
ван, несигуран, неизвестан, пресмион
- уи. авантуристички, погубан
рима ж слик, срок, римовање
ринr м в . борилиште
ринrиwпип м вртешка, карусел -
ре!. обртаљка, витао , вртуљак, окре­
таљка
ринrпица ж зоол . в. инћун
ринтати несврш . непрел . (много и
напорно радити) напрезати се, мучи­
ти се, замарати се, умарати се, сати­
рати се, кулучити, грбачити, грбачи­
ти, знојити се, крвавити, упињати се ,
риљати, тежачити, грчити се, изгара­
ти, работати, запињати - фам. дирин­
чити, теглити, рмбачити, таљигати,
диринџити, грбанчити, кобељати се,
грбити се, убијати се (од посла), рм­
бати, робијати фи!., крампати, црн­
чити, коњосати, работати реШ., па­
штит и се ексир. ре!., потезати ексир. ,
аргатовати арх., аргатирати арх. хрв.,
рис/родбински
542

окапати реШ . , јести крвав хлеб изр. - затвореник) заробљеништво, кажње­

у и : трудити се, радити ништво , издржавање казне, ропство
рис м зоол . (звер из рода мачака, лат. - уи. затвор
Lynxlynx)><- робијаwница ж реШ. в. затвор
рискантан прид. в. ризичан робиња ж заробљеница, одалиска
рита ж в. крпа 1. арх. суж. - уи. роб
ритав прид. в. похабан 1. робовски прид. в. потчињен 1.
ритавац м в. одрпанац 1. робот м о машина, аутомат, човек­
ритам м О (правилно) понављање, машина, направа, апарат фи!. , строј
опетовање, фреквенција @ (- срца) хрв. @ в. андроид @) фи!. в . статиста
пулс @) муз. темпо, такт, мера - уи. ме­ роБОТИЗ0вати сврш. прел . аутома­
тар {} (- говора) дикција, наглашавање тизовати, механизовати, програми­

ритање с копрцање, батргање, нога­ рати, компјутеризовати

тање, отимање, џилитање, кобељање, робусност ж в. чврстина
пруцакање, праћакање, бацакање, робустан прид. о в. чврст @ в. не­
млаћење, ћифтање, копитање, млата­ зграпан 2.
рање, фрљацање, гицакање ре!. ров м в. канал 1.
ритати се несврш. копрцати се, оти­
роварење с претраживање, чепр­
мати се, џилитати се, кобељати се,
кање, претурање, преметање, пре­
бацакати се, батргати се, пруцати се, тресање, вршљање, тумбање, чач­
не дати се, гицакати се, праћакати се,
кање, тркељање, преметачина, пре­
млатарати, бацати се, чифтати се ре!., бирање, испипавање фи/., њушкање
чупати се фам ..
фам., копање фам., њушење фам.,
ритер м в. витез прчкање фам.
рити несврш. прел. О в. прекопава­ роварити несврш. прел. О в. прету­
ти @ фи!. в. претурати рати @ в. петљати 1.
рицинус м бот. (лат. Ricinus сош­ ровати несврш. прел. в. прекопавати
шuпis) ре!: арепак, велика жутеница, por м О (рожната творевина код не­
велики божур, кљештевина, крљ, кр­ ких животиња) парожак - сл. испуп­
љеж, крстов а шака, мали божурак,
чење, избочење, избочина @ (пред­
подлан,пратока,раоље,рицин,скли_ мет у коју се дува) ><-
теница, скочац, сунгле, турске коно­
ро.rач м бот. (лат. Ceratonia siliqua)
пље, харапка, чудика, чудно дрво
реј: рошчић, рокчић дрво, слатка ко­
ричати несврш. непрел. в. урлати рица, рожичак, роштић
рмбачити несврш. непрел. (много и роrобатан прид. о в. ружан @ в.
напорно радити) в. ринтати незграпан 2.
рмпапија м в. џин
роrобатност ж в. ругоба 2.
роб М слуга, сужањ, подјармљеник, род м О в. сорта 1. @ в. рођак
потлаченик, послушник, обеспра­
рода ж зоол. (лат. Сјсопја сјсопја)
вљеник форм., узник реШ.
штакара, лејлек, циконија, лелек
робажо (материјални продукт људ­ родбински прид. фамилијаран, ро­
ског рада) в. производ 1. @ в. одећа
ђачки, сроднички, крвни, својбински
робија ж (положај у којем се налази - уи. при сан 1.
543 родиља / рударство

родиља ж в. породиља чина, мухоловка, дрозера

родитељ м о отац, мајка, родитељ­ ротација ж врћење, окретање, завр­

ка, рођеница - уи. тата, мајка, прао­ тање, завртај, обртање, окретај
тац @ фи!. в. проналазач ротирати несврш. прел. вртети,

родити сврш. прел. О породити се, обртати, заокретати, окретати, џи­

донети на свет, донети дете на Бож­ раватиреf.

је видело, облизнити се (родити бли­ ротква ж бот. (лат. Raphanus sati-

занце) @ фи!. створити, направити, vus) реј: андрква, ардаква, повртница,
изнедрити рдаква, родаква, роква, вртна ротква,

родити се сврш. О доћи на свет, труп, трупка

угледати свет, испилети се суж., изле­ рошав прид . О (с траговима од бу­

ћи се суж. @ фи!. в. синути 1. и 2. буљица, богиња) богињав, оспичав,
родност ж О плодност, плодоно­ козичав, бубуљичав, рохав реј. @ не­
сност, фертилитет, претилина @ в. раван, храпав, груб, испуцао, изро­
наталитет ван,дрпав

ро1)ак м О сродник, род, агнат рубмв. шав 1.

арх. иравн., когнат реШ., рођа фам. @ рубеопе ж мн. (заразна болест слич­
ексир. в. земљак 1. и 2. на богињама) .... уи. богиње
ро1)ење с в. рађање рубље прил. о в. одећа @ веш, до­
рок м О (- трајања) трајање, важење, њивеш

валидност, ваљаност, век, живот фи!. рубље м веш, роба, рубенина реШ.,
@ термин, време, дедлајн фам. преобука С.уж., пресвлака с.уж. - уи.
роковник м бележница, нотес, одећа
агенда, подсетник, књижица, блок руrати се несврш. подсмевати се,

ропа ж О (глумачка) улога, анга­ изругивати се, подругивати се, под­

жман @ улога, задужење, функција, смехивати се, исмевати (некога), спр­

задатак фиf., мисија фИf. дати се - уи. шалити се, понижавати,

романса ж О (нежна љубавна пе­ вређати, срамоти ти

сма) серенада @ (романтична љу­ руrоба ж о накарада, наказа, чу­
бав) авантура, афера, љубавна пу­ довиште, вештица, сподоба, грдоба,
столовина монструм, нагрда, страшило, гнусо­
романтичан прид. О емоционалан, ба, караконџула, ружноћа, гадура,
дирљив, заносан, лиричан, лирски, калаштура, наказник, франкенштајн,
нежан, осећајан, песнички, поетичан, квазимодо, наказница, гвоздензуба,
поетски, сензибилан, сентимента лан харпија, карапанџа, аждајка, акреп
@ в. иди личан фИf., крстача реј., ажделија реј., кари­
ропски прид. в. потчињен 1. катура фам., крамп фам., грдобина
ропство с потлаченост, подјармље­ фам., габор фам., вештеруља нар.,
ност, потчињеност - уи. обесправље­ скрндељ жар!., гном жар!., аждаха

ност арх., коњобарка арх. - уи: бабарога @

роспија ж (зла жена) в. злобница в. ружноћа 1.
росуља ж бот. (лат. Drosera rotundi- рударство с О ископавање, копа­

folia) ре!: росика, росна трава, роси- ње, рударење, рудокоп арх., рудство
 РУДНикlруководећи
544

арх. , рудокопња арх. 8 (наука о ру_

накарадност, гроза, одбојност, недо­
дарству) монтанистика
падљивост, неатрактивност, грдноћа,
рудник м О мајдан, коп, рудно на­
незграпност, неукусност, непривлач­
лазиште, рудокоп, рудиште, угљено­
ност, рогобатност, нескладност, на­
коп (- угља), мина ре!. 8 каменолом,
казност, грдило, унакаженост, нагрда,
коп, мајданиште арх., мајдан арх. - уи.
грдобност, мајмунастост фам., грдост
локалитет 2.
фам., гадност арх. 8 6. ругоба 1.
ружан прид. О грдобан, огаван, га­
рузмарин м бат. (лат. Rosmarinus
дан, накарадан, наказан, одвратан,
officinalis) ре!: ружмарин, жмурод,
језив, рогобатан, унакажен, нагрђен,
зиморад, лужмарин, размарија, ро­
страшан, нескладан, ругобан, мај му­
базинија, розмарин, рожмарин, ру_
нолик, одбојан, грд, неатрактиван,
зман,русмарин,сабор,сабур
недопадљив, ружан као мајмун, не­
руиниран прид. 6. уништен
привлачан, мајмунаст, грдан 8 не­
укусан, незграпан, нескладан, неус­ руинирати сврш. прел . 6. разорити
клађен,неприкладан руј М бат. (лат. Rhus cotinus) ре!: рује­
ружити несврш. прел. вређати, ома­ вина, анкиел, жуто варзило, јеленски

ловажавати, понижавати, брукати, рог, руја, рујика, скумпина, сумах,

шкотан, шмак, шомак
деградирати, срамоти ти, нападати,
нагрђивати, обезвређивати, кудити, рујан прид. 6. румен 1.
оцрњивати, потцењивати, повређи­ рујност ж црвенило, руменило, ру_
вати, грдити, профанирати, псова­ меност

ти, наруживати, срозавати, кривити, рука ж О горњи екстремитет - суж.

бешчастити, дирати, ИНДигнирати, мишица, надлактица, шапа фам., ба­
потресати, понизивати, дискреди­ налица арх. фам., шака, шапа фаМ.8
товати, бацати љагу, прљати (нечије фи!. 6. рад1 1. @) фи!. 6. помоћ 1. о
име), заСипати кога грдњама, задава­ (при бојењу) премаз, слој
ти/наносити бол, наносити увреду, рукавац м крак, рачва, рукав, изви­
пљувати у лице, сахрањивати (неко­ рак, виљушка ре!.
га) фUf., блати ти фи!., каљати фи:.,
руковање с О 6. управљање 8 6.
убијати фи!., пљувати фи!., пањка­ руковођење
ти фам., опањкавати фам., ледирати
руковати несврш . прел. служити се,
фам. реш., олајавати фам., рањавати
оперисати, употребљавати, управља­
ексир., обеђивати реШ., хулити реш.,
ти, руководити, баратати, маневри­
бацати дрвље и камење на кога изр. _
сати, поступати, газдовати, манипу­
уи: презирати, трачарити, узнемири­
лисати, водити, деловати, владати
вати, исмевати - сл: скрнавити, кри­
тиковати,озлеђивати (нечим), разумети се (у нешто), го­
сподарити фи!., крмарити фи!., кор­
РУЖичаст прид. 6. румсн 2.
миларити фи!. - сл: умети, знати
РУЖИчњак м врт, башта, цветњак,
руководеJiи прид. О (који је на
цвећњак, албашча ре!., башча ре!.
власти) владајући, врховни, управни,
РужноJiа ж О грдност, огавност, на­
управљајући, челни, предводећи, на
:рђеност, грдоба, OДBpaTHOC~ гадари­
власти, претпостављени 8 доминан­
)а, ругоба, гнусоба, гнусност, гадост,
тан, главни, владајући, преовађујући,
 545 руковоДиnац I русо мача

најбитнији, претежан, пресудан, го­ фи!., поплава фи!., море фUf., јато
сподујући, предоминантан, истакнут фи!., лавина фиf., тевабија ре!., ордија
руковоДиnац м директор, управ­ ре!., мармаља ре!., накот фам.,хорда
ник, пословођа, администратор, шеф, фам., навала фам., буљук фам., кр­
равнатељ, руководитељ, говерно ре!., до фам., гурњава фам. , стадо фам.,
менаџер фам., бос жар!., управитељ хрпа фам., пучина фам., чопор нар.,
арх., человођа реШ ., капо реШ., дело­ агломерација реШ., марва ио!., фука­
вођа реШ., комесар реШ., капоња реШ. ра ио!., стока ио!. - уи: олош, гужва
-уи:лидер, владар 86.0ЛОШ

руководити несврш. непрел . прел. румбац м заал . (лат. Auxis bisus)

О неирел. управљати, водити, го­ труп

сподарити, газдовати, господовати, румен прид. О алев, црвенкаст, ру­

председати, председавати, предводи­ јан, црвен, алатаст (за коња), отво­
ти, бити на челу, имати власт, имати реноцрвен, тамноцрвен, алали ин­

моћ, столовати, боговати, кормила­ gекл. ре!., алав ре!., аласт ре!. 8 заја­
рити фи!., дрмати реШ. 8 ирел.6. ру­ пурен, црвен, поцрвенео, ружичаст,

ковати ужарен, зажарен, руменкаст, црвен

руководствени прид. 6. упра­ као рак, црвен као паприка

вљачки румениnо ж црвенило, румено ст,

руководство с 6. режим рујност

руковођење с вођство, баратање, рупа ж О шупљина, бушотина, ду­

управљање, владање, предвођење, ма­ пља, удубљење, отвор, перфорација,
нипулисање, поступање, лидерство, пробушотина, провртотина 8 јама,
. руковање, маневрирање, маневрисање, јендек, канал, јарак, удубина, жлеб,
менаџмент, команда, администраци­ јаруга, шанац, усек, укоп, зјап, усе­
ја, старешинство, управа, упућивање, клина, ров - ре!. граба, јажа, транше­
надзирање, дириговање фиl. - сл: до­ ја, дерина, бразда, суваја, вада - уи .
минација, кормиларење фи!., крмаре­ гротло @) фам. (неуредан простор)
ње фи!., равнање, вођење брлог, буџак, свињац, ћумез, брло­
рукопис м материја, грађа, извор, жиште, јазбина, кокошињац, пећина,
документација, материјал, литерату­ штенара - ре!. калиште, пајзл, лога,

ра, корпус, ДOKYMeH~ градиво, пода­ капуњера О (слабо место неког си­
ци, штоф фам., твориво реШ., моно­ стема) пропуст, празнина, шупљина,
графија суж. слаба тачка, мањкавост, фаличност,
рукотворина ж ручни рад, ману­ фалинка, лакуна - уи. мана 0 жар!. 6.
фактура - уи. творевина затвор 1. 0 жар!. вагина

руксак м ранац, торба, торбак - pel. русаnка ж 6. вила'l.

упртњача, напртњача, ваљарица, ва­ русвај м 6. хаос

љевица русомача ж бат. (лат. Capsella bur-
руља ж О (гомила људи) маса, на­ sa pastoris) pef: тарчужак, оћу-нећу,
род, светина, људство, сила, свет, девојачка трава, пастирска торбица,
гунгула, булумента, накупи на, наје­ бабине гњиде, бобулица, гусумача,
зда, пук, мноштво, лагер, метеж, рој, косомача, крвавка, мачкино срце,

миса, плебс, свита, војска фи!., чета пољска преслица, торбичица, шурјен
рута I рушити

рута ж О 8 . пут 1. б бот. (лат. Rl1- ручаоница ж 8 . ресторан

ta graveolens) ре!: рутвица, седеф, се­ ручица ж 8 . дршка
дефчић, вртна рутица, мењик, пето­
рушеван пр ид . 8 . запуштен
прстница, пигањ, питома руда, рутва,
рушилачки прид. О 8 . разоран 1. б
седев, седефче, ситна рута
8. подривачки
рутина ж О 8. свакодневица б 8.
рушити несврш. прел . уништава­
спретност
ти, руинирати, девастирати, де­
рутиниран прид. 8. спретан 1. молирати, растурати, разбијати,
рутинираност ж 8. спретност
дробити, уклањати, разграђивати,
рутински прид. механички, технич­ срубљивати, оштећивати , сати­
ки, стандардни, уобичајен - уй. кон­ рати, кршити, сравњивати са зе­
венционалан
мљом, минирати фи!.
саблажњив прид. О 8. простачки дри сабљан

б 8. скаредан сабор м о 8. скуп' 1. б 8. сајам

саблажњивост ж о 8. перверзија саборац м судрут, друг, колега,
б 8. разулареност @) 8. скаредност истомишљеник, побратим фи!. - уй.
саблажњујуliи прид. 8. простачки пријатељ

саблазан прид. 8. скаредан

сабран прид. сталожен, прибран,
присебан, сређен, концентрисан, па­
сабласт ж приказа, змај, сен, авет,
жљив, озбиљан, фокусиран, усред­
ала, утвара, привид, сновид, дух,
сређен, хладнокрван, трезвен, духом
страшило, мора, сањарија, аждаја,
присутан, усредоточен, позоран - уй.
причина, баук, обмана, привиђење,
спокојан
страшно биће, симулакрум, митско
сабраност ж 8. сталоженост
биће, вешћа ре!., ажделија ре!., фан­
том фам., вештегара нар., цопрница сабрати сврш . прел. 8. прикупити

нар., аждаха арх., прилика реШ., фан­ сав прид . 8. потпун

тазма реШ. - уй: чудовиште, визија, савез м О (уговор о сарадњи на од­

халуцинација ређеном плану) споразум, пакт, до­

сабластан прид. аветан, фантасти­ говор, погодба, нагодба, уговор - уй.

чан, измаштан, натприродан, мисти­ договор 1. б 8. удружење 1. @) (-

чан, бај ковит, нестваран, етеричан, између држава) антанта, споразум,

необјашњив, необичан, оностран, пакт, договор, погодба, нагодба, кон­

тајанствен, бестелесан, невероватан, кордат

езотеричан, паранормалан, неви­ савезник м (онај који је с неким у

дљив, парапсихолошки, надземаљ­ савезу, члан савеза) саучесник, парт­
ски, спектралан, астралан фи!., врху­ нер, помоћ, помоћник, појачање, по­

нараван реШ . магач, потпомагач, сарадник, сабрат

сабљарка ж зоол. лагун, сабља, мо- фи!., десна рука uзр. - уй. асистент
савесност I савршен
548

савесност ж О пажљивост, пажња, бљив, гибак, мек, повитљив реш.,

брига, прецизност, педантност, тач­ прутак реШ. @ 6 . гибак
ност, пунктуалност, опрезност, бри­
савитљивост прид. еластичност,
жљивост, педантерија, позорност, те­
растегљивост, растезљивост, гип­
мељитост, акрибија реШ., помња Хр6.,
кост, сагибљивпост, мекоћа, отегљи-
помњивост Хр6. @ 6. ревност
вост, тегљивост, флексибилност, по­
савест ж (осећање моралне одго­ витљивост реШ .
ворности за своје поступке) одговор­
са влада н прид. О 6. побеђен @ 6 .
ност, душа, свест арх.
послушан

савестан прид. (који ради по саве­

сти) приљежан, здушан, ревностан _
уи. марљив
савет м О сугестија, предлог, препо­
рука, мишљење, упутство @ 6 . веће
саветник м саветодавац, консул­
TaH~ већник, инструктор, суфлер
фиf., конзилијер арх., алдерман
арх., конзулент реШ . , консуптант Хр6.
саветовати несврш. прел. припома­
гати, препоруч-ивати, сугерисати, су­
флирати, подстрекивати, потицати,
предлагати, дошаптавати фиf. , тро­
вати жарf.
саветодавац м 6. саветник
савладати сврш. прел. О победити,
тријумфовати, поразити, матирати,
потући, надиграти, свладати, баци­
ти на колена, Дотући, погазити, над­
горњати, извојевати победу, обрвати,
надмашити, превагнути, надскочи­
ти, надвисити, опхрвати , оборити ,
надићи, схрвати, однети победу, об­
урвати, надјачати, прегазити фиf.,
нокаутирати фиf., докрајчити фиf. ,
пребити фиf., појести фиf. , срезати
фиf., пом латити фам., добити фам.,
уништити жарf. , остати на мегдану
изр., побости заставу изр., узети меру
изр. @ 6 . покорити

савијати несврш . прел . извијати, по­ савладив прид. неотпоран, уни­

вијати, пресавијати, превијати, пре­ штив, разрушив, надмашив, истре­

гибати,угибати, кривити, искривља­ бљив, скршив, поразив, надвладив,

вати, витоперити победив, укротив, искорењив, разо­
савијати се несврш. (под теретом) рив, умитан реш. - уи: ломљив, слаб

угибати се, пресавијати се савремен прид. данашњи, трену­

савијача ж пита, штрудла, базламача тан, актуелан, моменталан, важећи,

fef., балзамача реј., басламача реј., зли­ садашњи, модеран, незастарео, ово­

Јевка Хр6., Злевка Хр6., разљевуша Хр6. времен, мериторан,рецентан, посто­

јећи, присутан фиf., ововременски
савијен прид. (који одступа од пра­
реш., актуалан Хр6. - уи: текући, го­
ве л~није) крив, савинут, завинут,
рући, садашњи, недавни
ИЗВИЈен, кривудав, вијугав, завојит,
окук.аст, завојаст, змијаст, змијугав, савршен прид. О идеалан, перфектан,
заВОЈевит беспримеран,беспрекоран,апсолутан,
непоновљив, непогрешив, најбољи,
са вијутак м 6. спирала
прворазредан, супериоран, неприко­
савити сврш. прел. О нагибати, уви­
сновен, ненадјебив жарf., ненаткри­
ти, завинути @ 6. свити
љив реШ. - уи: сјајан, одличан, диван,
савитљив прид. О еластичан, флек­
потпун - уи. оптималан @ 6. сладак @) 6.
сибилан, растегљив, растезљив, ги- очаравајући 1.... уи. сигуран 1.
549 савршеност I саја

савршеност ж 6. савршенство ти сажаљење) жалити, саосећати (с

савршенство с савршено ст, неким) - уи. жалити 1.
беспрекорност, перфекција, узор­ сажаљење с саосећање, потресе­
ност, идеал, беспримерност, не­ ност, сажаљевање, гануће, ганутост,
прикосновеност, без недостатка ганутљивост, саучешће, емпатија,
- уи. узор сапатња, осећајност, симпатија, дир­
саrласје с О 6. акорд @ 6. склад 2. нутост, самилост, сета, душевност,

саrласност ж О пристанак, одобре­ милосрђе, разумевање, разнеженост,

ње, допуштење, прихватање, одобра­ сажаљивост, самилосност, саосећај­
ност, осетљивост, сусретљивост, ми­
вање, слагање, пристајање, акцепт
фиf., зелено светло фам. , апробација лост, жаљење, саосећај, сапатништво,

реШ., акордреШ., агреманреШ., сугла­ болећивост, аман реј. , сућут хрв. , тан­
сност Хр6. - уи: уговор, договор @ 6. коћутност Хр6., супатништво Хр6.,
склад 1. @) 6. сложност 1.... уи. рела­ суосјећање хрв. , суосјећајност Хр6.,
ција 1. људска реч uзр. - уи: жалост, туга, не­

жност, алтруизам
саrледати сврш. прел. 6. прозрети 1.
сажаљив прид. О(који изазива са­
сад прил. и м О ирил. овог часа, овог

трена, одмах, моментално, тренут­

жаљење) самилостив, самилостан @

но, сместа, врло брзо - уи. хитно @ (обузет жалошћу) 6. жалостан 1.

ирил. (у ово доба) данас, сада, у наше сажвакан прид. в. похабан 1.
време @) им. 6. садашњост саживети се сврш . 6. прилагоди­

садаwњи прид. тренутни, момен­ ти се

тални, данашњи, ововремени, акту­ сазвучје с 6. акорд

елни, важећи, нов, свеж, р!,:центан, сазнавање с 6 . испитивање

незастарео, ововременски реШ., ово­ сазнање с податак, информација, чи­

времски арх. - уи. савремен, недавни, њеница - уи. знање, информација 1.
скорашњи
сазнати сврш. прел . (доћи до сазна­
садашњост м (наше време) дана­ ња) дознати, установити, обавестити
шњост, данашњица, сад - уи. време се, чути, дочути, начути, испитати,

садизам м (наслађивање у мучењу) уверити се (у нешто), добити инфор­

>1- _ мучење 1., перверзија мацију - уи. разумети, спознати, от­

садистички прид. (у којем има са- крити, прозрети 1., испитати 1., оба­
дизма) >1- - уи. насилнички вестити се

садити несврш. прел .... уи. узгајати саэревање с 6. пубертет

садржај м О (оно што се у нечему сазрео прид. 6. самосталан 3.
налази) садржина @ 6. (оно што се сазрети сврш. непрел . О (о људи­
излаже, главна мисао) сажетак, суми­ ма) одрасти, порасти, осамосталити
рање, резиме, апстракт @ 6. суштина се, стасати, ојачати, развити се, стати
6 значење, смисао 0 (попис погла­ на своје ноге uзр. @ (о воћу) дозрети,
вља у књизи) казало Хр6. приспети,доспети

caApyr м 6. судруг сајам м вашар, сабор, пазар, пазари­

сажаљевање с 6. сажаљење ште, скуп, дернек реј., вашир реј., ва­

сажаљевати несврш . прел. (осећа- шер реј., фијера реј., панађур реј.
сакат I самовољан 550

сакат ПРИД. О обогаљен, инвалидан, сабрати, увећати, намлатити фам.,

ћопав, одузет, кљаст, шантав, хром, згрнути фам., докупити реШ., збрати
фаличан, осакаћен, узет, шепав, де­ реШ.

фектан, бажљив, мањкав, физички сакупљање с 6. раст 3.

онеспособљен, бањгав, багав pef., ба­ сапа ж 6. просторија 1.
гљив pef., баг pef., шанатан pef., окља­ сапата ж (биљне подврсте или њи­
штрен pef., кљакав фам., бангав фам.,
хова мешавина која се једе уз главно
цонтав арх., цотав арх., богаљаст јело) >(-

реШ., дефективан реШ . , манљив реШ .

сапва ж 06. пуцњава @ 6. плотун 1.
парализован СУЖ., - уи: деформисан,
сапетати несврш. прел. О 6. трчати
унакажен, крњ @ фИf. 6. нецеловит
@ 6. досађивати 2.
сакатити несврш . прел . ампутирати,
сапетети сврш. непрел . 6. устреми­
уклањати, сећи, исецати, одсецати,
ти се
убогаљивати, одстрањивати, бога­
саппа ж заал. (лат. Бох salpa) сопа
љити, кљастити,

сакаћење с О ампутација, уклања­ самарићанство м 6. хуманост

ње, ампутирање, сечење, одсецање,

самипост ж 6. сажаљење

одстрањивање, одстрањење , убога­ самипостан ПРИД. 6. подашан

љивање, исецање, обогаљивање, оса­ сампети сврш . прел. фИГ. 6 . руини­

каћење, окљаштрење арх., кљаштре­ рати

ње арх. @ фИf. 6. уништавање само РЧЦ ., прил. И взн . О (у прилошкој

сакпонити несврш. прел . 6.
пати
сакривати несврш . прел. (не допу­
штати да се нешто види или приме­
ти) 6. крити
сакривен ПРИД . 6. скривен
засту­ функицији) једино, искључиво, нико
осим, строго фам., цигло арх. @ (не
више од ... ) свега, тек, укупно @) 6. (-
што) тек што, једва што в 6. одједном
o (у служби везника) в. ипак'
самовоља м ж О 6. тоталитаризам

сакрити сврш. прел. О (склонити од @ 6. пркос оу- уи. хир

погледа и знања других) скрити, при­ самовољан ПРИД. О својеглав, бан­
крити, склонити, завући, закопати доглав, тврдоглав, задрт, загрижен,

фи!., загњурити фи!., скембати фам. - својевољан, инатљив, усковид, напо­

уи. изгубити @ (сачувати у тајности) ран, крут, непомирљив, joryнacT, не­
затајити, притајити доказан,искључив,недоказив,упоран,

сакрити се сврш. скрити се, завући на своју руку, мазгински, истрајан, де­
се, потулити се, прикрити се, прита­ белоглав, као мазга, окорео, мазгаст,
јити се, склонити се, заклонити се, за­ накриво насађен, неразложан, ограни­
мести/затрти трагове, заметнути се, чених/уских видика, ћошкаст, тежак,
ишчезнути, нестати фИf., шчучуњити сомовски, загрижљив, устрајан, уских
се pef., шћулити се pef., шћућурити се хоризоната, мазговски, скучен фИf.,
фам., завући се у мишју рупу изр. крвав фИf., тврдокоран фИf., неукро­
сакупити сврш. прел. прикупити, тив фиf., као магарац фи!., засукан pef.,
накупити, скупити, акумулирати, лулав pef., затуцан фам., заврнут фам.,
повећати, прибрати, концентрисати, загуљен фам., овејан реШ. - уи: џан­
наталожити, таложити, нагомилати, гризав, догматичан, незгодан, огорчен,
551 самовољност I сања

непокоран, компликован, ћудљив, јед­ самосвојан ПРИД. 6. самосталан 2.

ностран,нетолерантан,конзервативан самосвојност ж 6. самосталност
@6. произвољан 1. @)6. тирански самостапан ПРИД. О (о православ­
самовољностж 6. тврдоглавост 1. ним црквама) аутокефалан @ слобо­
CaMOrnaB' м заал. 6. буцањ дан, аутономан, независан, самосво­

CaMOrnaB' ПРИД. 6. самовољан јан, непотчињен, суверен, неподре­

ђен, инокосан, самоуправни Ю велик,

самоrпасник м вокал
одрастао, пунолетан, стасао, сазрео,
самодопадљив ПРИД. 6. претен­
зреО,осамостаљеН,дозреО,потентан,
циозан 1.
развијен
самодржац м апсолутиста, деспот,
самостапност ж аутономија, неза­
силник, тиранин, диктатор, поро­

бљивач, дахија, аутократа, власто­

висност, самостојност, слобода, са­
мосвојност, одвојеност, суверенитет,
држац, ага, самовољни к, окрутник,
одељеност, сувереност, самоупра­
страховладар, злостављач, самовла­
вљање, засебност, аутономност, ино­
дар, страх и трепет, олигарх, тлачи­
косност, неовисност Хр6.
лац, немилосрдник, батинаш фиf. ,
кабадахија pef., тлачитељ Хр6 . - уи: самостојност ж 6 . самосталност
крвник, мучитељ, насилник, силеџи­ самоћа ж усамљеност, осама, оса­

ја фам. мљеност, самотност, самотништво,

самодржачки ПРИД . 6. тирански усамљеништво, изолација, самои­

саможив ПРИД . (који мисли само о золација, самотњаштво реШ., само­

тињареш .
себи) 6. себичан
самозадовољавати се несврш. 6.
самоуверен ПРИД. 6. одлучан 1.
мастурбирати самоувереност ж О 6. самопоу­

самопепљив ПРИД. 6. лепљив здање @ 6. одлучност

самопепљивост ж 6. вискозност самоук м аутодидакт, приучењак Uof.

сан м О спавање, одмор, релаксаци­
самољубив ПРИД. О (који мисли са­
мо о себи) 6. себичан @ 6. претенци­ ја @ сањање, снивање, сана к иесн.
- СУЖ. ноћна мора, кошмар @) жеља,
озан 1.
циљ, замисао, намера, одлука, прох­
самољубље с 6. препотенција
тев, стремљење, настојање, тежња,
самопожртвовање ж (добровољ­
амбиција, хтење, аспирација, прими­
но одрицање од нечега) жртва, од­
сао, план, интенција, наум, накана,
рицање, жртвовање, самоодрицање
тежење, смерање, идеал, промишљај,
- уи . уздржавање
претензија, намисао реШ .
caMonocnyra ж 6. радња
санаторијум м лечилиште, опора­
самопоуздање с самоувереност,
вилиште - уи . болница, бања
самосвест, самосвесност, поуздање, са­
сандуче с претинац, одељак, сан­
мопоштовање, поверење у себе, сигур­
ност у себе, себесвест реШ. - уи: одлуч­ дучић

ност, сигурност, понос, стабилност санирање с 6. терапија

санирати несврш . прел. 6. лечити
самопреrорник м 6. марљивац

самосвесност ж 6. самосвест сан пјер м заал. 6. ковач 2.

сањар м маштар, занесењак, идеа-
самосвест ж 6. самопуздање
сањарија I сарказам
л иста, фантаста, машталац, утописта
сањарија с ж О в. сабласт б в. при­
ви ђење 1.
сањарити несврш. непрел . прел.
маштати, заМишљати, сањати, фан­
та зирати, заносити се сновима, сна­
тритиреш.
сањати несврш. непрел. прел . О ирел.
сневати, снити б неирел. в. сањарити
... у и. спавати
сањив прид . неиспаван, поспан,
дремљив, дремован, снен, куњав,
уморан, успаван, непробуђен, нераз­
буђен" санен, нерасањен, спављив,
спаваћив реш. - уи: мамуран, уморан
сањивост ж буновност, дремеж,
поспаност, дремљивост, непробуђе­
ност, омама, успаваност, нерасање­
ност, неактивност, малаксалост, по­
лусан, дремка, неразбуђеност, дрема­
вица, успорено ст, сненост, заспало ст,
клонулост, полудрем, сананост, дре­
мовност, спорост, куњалица, дрем,
дремање, омамљеност фи!. , неживот­
ност фUf., опијеност фи!., фјака ре!. ,
уљуљаност фам.
саобраFtај м в. превоз
саобраFtајка ж фам. О в. судар 1.
е саобраћајна дозвола
саобра!1ање с в. превоз
саопштење с обавештење, обја­
ва , изјава, исказ, оглас, информа ­
ција, најава, знак, обавест, порука,
Проглас, обзнана,циркулар, објав­
ница, распис, реклама, иступање
фи !. , анонса арх. , афиша арх. , ави ­
за арх., промул г ација реЙl., обави ­
јест хрв., приопћење хрв. - сл: по­
датак, извештај
саопштити сврш. прел . О обавести­
ти, објавити, ,јавити, информисати,
упознати (некога о нечему), огласити,
разгласити, пријавити, најавити, из­
нети, рећи, обзнанити, лансирати (у
552
јавност), дојавити, казати, обелодани­
ти , дати на знање, открити, известити,
анонсирати арх., афиширати арх., ави­
зирати ре ш., приопћити хрв. - уи: сети­
ти се, досетити се б в. рећи 1.
саосећајан прид. о (испуњен сао­
сећањем) самилостан, милостив, ми­
лосрдан , племенит б в. несебичан
~ в. осећајан
саосећајност ж (особина онога ко­
ји је саосећајан) самилосност, мило­
стивост, милосрдност, племенитост
- уи. саосећање, доброта
саосећање с саучешће, емпатија,
сапатња, осећајност, симпатија, сами­
лост, душевност, разумевање, сажа­
љивост, самилосност, саосећајност,
милост, саосећај, сапатништво, сућут
хрв. , танкоћутност хрв., супатништво
хрв. , суосјећање хрв., суосјећајност
хрв. - уи: потресеност, жалост, туга,
нежност, алтруизам
саосеFtати несврш. непрел. (осећати
саосећање) саосећати, сапатити - уи.
сажаљевати
сапатња ж в. саосећање
сапет прид . в. везан 2.
саппести се сврш . спотаћи се, спо­
такнути се, посрнути
саПпитати се несврш. в. тетурати се
сапун м мило арх.
сапуњача ж бот. (лат. Saponaria offi-
cinalis) ре!: белонога, сапун-трава
сапутница ж в. супруга
сарадња ж в. (рад на истом послу,
заједнички рад) сарађивање, сарад­
ништво, слагање, сагласност, аран­
жман, пакт фи!., конкордат реШ. ,
уклапање фам., сурадња хрв.
сарађивати несврш. непрел. (ради­
ти заједно) сурађивати хрв.
сардепа ж зоол . в. јембрек
сарказам м в. пакост 1.
553 саса саI

саса ж бот. (лат. Апеmопе pulsatilla) расправљати

ре!: великоночна рожа, великоноч­ састати се сврш. сусрести се, виде­

ница, дједовац, дремадеда, дремиде­ ти се, срести се, наћи се (с неким),
да, дремнидедо, дремниче, звоњача, срести (некога)
косматинец, кучика, љубичаста саса, састојак м О в. ситуација б в. ко­
мачица, чукундеда, шпанкелци, шу­
мад 1.
кундека
сасушен прид. в. увео
сасвим прил. потпуно, тотално, ком­
сатмо часовник, ypapef., чукажарf.,
плетно, одреда, листом, до краја, без
добник арх. б (период од БО минута)
остатка, у потпуности, у целости, из
час, ура pef.
корена, из основа, из темеља, скроз

фам., дибидус фам., аметом ре!. , по­

Сатови
свема ре!., аметице ре!. , аметимице

ре!., скроз-наскроз фам., стубоком

по НАЧИНУ ПОКА3ИВАЊА
арх. , навлас арх., посве хрв.
ВРЕМЕНА
сасецати несврш. прел . в. сећи 1. аналогни сатови

дигитални сатови
састав м О в. облик 1. б в. рад' 1.
звучни сатови
~ в. група 2. текстуални сатови

саставакм в. спој 1.
ПО НАЧИНУ МЕРЕЊА ВРЕМЕНА
саставити сврш. прел. здружити,
атомски сатови
спојити, свезати, фузионисати, сто­ електрични сатови

пити, припојити, ујединити, синте­ кристални сатови

механички сатови
тизовати, удружити, слити, свезати,
радио сатови
амалгамирати
сунчани сатови

састајати се несврш. непрел. (про­

водити време заједно) дружити се, ПОСЕБНЕ ВРСТЕ САТОВА
аналогни сат
друговати, пајтати се, ортачити се,
а н алогни сат с дигиталним дисплејем
петљати се, шуровати
астрономски сат

састанак м О већање, конгрес, засе­ атомски сат

бинарни сат
дање, сагласност, нагодба, расправа,
будилник
конгруенција, слагање, седница, пре­
водени сат
трес, дебата, митинг, конференција, дигитални сат

договарање, окупљање, група, скуп, железнички хронометар

форум, разговор, скупштина, диску­ кварцни сат

кукавица
сија, аранжман, пленум, семинар,
поморски хронометар

усаглашавање, симпозијум, сесија, п е ш чани сат

лонџање ре!., адет ре!. реШ., конвен­ радио сат

ција форм. , збор арх. , веће арх. , кон­ ручни сат

сат с клатном
кордат реШ., окуп реШ., сабир реШ.,
сат с одбројавањем
домјенак хрв . - уи: слога, договор, светски сат

уговор, гомила б излазак, сусрет, дејт сунчани сат

ш аховски сат
жар!., митинг жар!. , спој фам., спојка
хронометар
фам., рандеву жар!. , судар жарf. штоперица

састанчити несврш. не п рел . фам. в .

:атана I свађапица 554

сатана м В. ђаво 2. сачекуwа ж жар!. В. клопка

сатен м В. атлас 4. сачињавати ж О (састојати се од

сатирати несврш. прел . О В. ситни­ нечега) чинити, образовати, састо­
ти 8 В. рушити јати се (од), укључивати, имати 8 В.
сатирати се несврш. прел. (много и правити 2.
напорно радити) в. ринтати сачуван прид. очуван, неоштећен,
недирнут, цео, читав, неокрњен, не­
сатљик м арх. В. чокањ
начет неразбијен суж.,
сатница ж В. програм, распоред,
сачувати сврш. прел. спремити,
програм, итинерар
осигурати, заштитити, обезбеди­
сатрети сврш. прел. В. сатрти
ти, заклонити, одбранити, сејвовати
сатрт и сврш . прел . О (у налету нагло
жар!. суж.
одбацити већи број људи) збрисати,
CBarAa прил. (у свако доба) В. увек
истребити, искоренити, затрти, по­
з.
трти, затрети, сатрети, утаманити,
свадљив прид. свађалачки, напра­
покосити фи!., самлети фи!., удеси­
сит, љутљив, дурљив, импулсиван,
ти фам. , смлавити фам. - уЙ. побе­
афективан, пргав, нагао, ћудљив,
дити, уништити 8 (разбити у ситне
агресиван, плах(овит), раздражљив,
делиће) В. здробити 1. @) В. (учинити
срдљив, живчан, напрасан, једљив,
неког потиштеним) В. сломити 0 В.
распаљив, жучљив, гневљив, једак,
уништити
темпераментан, отрован фи!., по­
саучеwliе с саосећање, емпатија,
карљив арх., ватрен фи!., вирулентан
сапатња, самилост, самилосност, сао­
фи!., вехементан арх., нервозан еуф .
сећајност, милост, саосећај, сапатни­
- уй: диваљ, некултуран, груб, тврдо­
штво, осећајност, симпатија, душев­
глав, страстан, бесан, немиран, разу­
ност, разумевање, сажаљивост, сућут
здан, грозан
хрв., танкоћутност хрв., супатништво
свадљивост ж В. разјареност
хрв., суосјећање хрв., суосјећајност
свађа ж расправа, сукоб, кавга, не­
хрв. - уй: потресеност, жалост, туга,
слога, размирица, несугласица, не­
нежност, алтруизам
слагање, спор, завада, конфликт, раз­
сафир м т уЙ. камен' 2.
дор,процеп,расцеп,задевица,зачко­
сахнути несврш. непрел . венути, уми­ љица, раскол, трвење ре!., пријепор
рати, сушити се, спарушивати се, ма­ ре!., развада ре!., колизија форм., ра­
лаксавати, мрети, слабити, издисати, спра хрв. - уЙ. неспоразум 2.
нестајати, копнети, гасити се, гаснути, сва1јапачки прид. в. свадљив
пропадати, танчати, крепавати, црка­
свађапица м ж бандоглавац, инаџи­
вати, копњети, гњити, пресушивати,
ја,прзница, пргавко, пргавац, тврдо­
скапавати, одлазити фи!. - сл: жудети, корник, засуканац, непопустљивац,
мршавети, гинути, лињати ре!.
својеглавац, инатљивац, свадљивац,
сахрана ж погреб, спровод, испра­ тврдоглавац, тврда глава, пркосник,
ћај, покоп, уко п тврд орах, бузда, тврдоглавко, сом
сач м бот. (лат. Isatis tinctoria) ре!: фи!., мазга фи!., ован фи!., парип
сињ, сињавица, сили на, сириштара, фи!., магарац фи!., сомина фи!., ма­
гвад, врболика, мобар згов фи!., бајага ре!.
555 свађати се I светац

свађати се несврш. кавгати се, гло­ сведочанство с О В. доказ 8 В.

жити се, кошкати се, кавжити се, атест

ждерати се фи!., гонити се фи!., јури­ свеж прид. О (управо добијен у про­
ти се фи!., уједати се фи!., крвити се изводњи) фришак, тазе неЙром. 8 В.
фам., џапати се фам., чупати се фам., хладан 2. @) фи!. (у послу) неискусан,
пичкарати се жар!., частити се жар!., нов фи!., новопечен фам. 0 В. одмо­
џапати се реШ. - уй: расправљати се, ран 0 фи!. В. нов 1.
препирати се, спорити се свежањ м О В. сноп 1. 8 В. замо­
свакакав прид . В. разнородан туљак

свакако прил . наравно, да, апсолут­ свеза н прид . В. везан 2.

но, заиста, извесно, дакако, гаран­
свемир м космос, васиона, универ­
товано, сигурно, безусловно, дефи­ зум, васељена
нитивно, засигурно, доиста, дабоме, свеобухватан прид. о В. ситничав
јамачно, дибидус, несумњиво, неми­
8в. потпун
новно, у сваком случају, савршено,
свеопwти прид. (који се односи на
без даљњег, природно, посвема, нема
све) општи, скупни, колективни, то­
сумње, поуздано, до краја, разуме се,
тални, апсолутни, генерални, начел­
јесте, безбели ре!., зацело, без сумње,
ни, уопштен, удружени, заједнички,
посве, подразумева се, зауфано ре!.,
универзалан, опћи хрв.
гарант фам., јес жар!., недвојбено
свесност ж В. свест
хрв., неупитно хрв.
свесрдно прил. В. радо 1.
свакидаwњи прид. В. сталан 1.
свест ж разум, свесност, присебност,
свакидаwњост ж В. колотечина
прибраност, рационалност, душа -
сваковрстан прид . В. разнородан
уй:дух,ум
свакодневан прид. О В. слаб 2. 8 В.
свести сврш. прел. (- на мању меру)
сталан 1.
смањити, редуцирати, редуковати,
свакодневица ж колотечина,
умањити, скресати фам., стестати
учмалост, мртвило, једноличност,
фам., сасећи фам., окреснути жар!.,
рутина, доколица, устајалост, парлог,
окресати жар!., преполовити суж.
мртво море, стереотипност, таворе­
свестран прид. О (који обухвата сву
ње, стагнација, плесан, мемла фи!.,
сложеност појаве) вишеструк, мно­
жабокречина фи!. - уй: животарење,
гострук, потпун, свеобухватан, ком­
досада, чамотиња
плетан, простран, исцрпан, широк 8
свакодневни прид. В. природан 1. (који има врло широко образовање
свакодневност ж В. колотечина
и способности) широк, широких по­
свакојакост ж В. различитост гледа - уЙ. образован, вешт
сванути сврш. безл. осванути, зару­ свет м О Земља, земљина кугла 8 (ста­
дети, разданити се, зазорити, просва­ новништво света) људи, народ, раја -
нутиреш. суж: град, чаршија, варош, село @)(оно
свануliе с В. свитање што је створио неки уметник) систем,
сват м т уЙ. гост окружење, средина, космос фи!., ми­
Свевиwњи м В. Бог крокосмос фи!. - уЙ. маштарија

свевремен прид. В. јединствен 2. светац м В. поштењачина

светиљка I свитање 556

светиљка ж лампа, лампаш арх. - озбиљан, церемонијалан, формали­

суж. фењер, магленка, плафоњерка, зиран Хр8.

рефлектор, уљаница, петролејка, фи­ свечаност ж О свечана приредба,

тиљача, ферал ре!., лантерна ре!., лам­ академија, пријем, примање, пра­
пион реШ. - уи. свећа, светло 1. и 2. зник, коктел - уи. забава, манифеста­
светина ж О 8. руља б (проста -) 8. ција 2. б 8. банкет

олош @) 8. народ 1. свештеник м поп, црквењак, ду­

светnети несврш. непрел. (исија­ ховњак, духовник, духовни пастир,

вати светлост) сијати, сјати, сијати, свештено лице, црквени к, клерик,

блештати, сјајити, зрачити, врцкати, милосрдник ре!. , брадоња фам., про­

одсјајивати, сјајити се, светлуцати, та фам., црноризац фам. , отац фам. ,

љескати се, лескати се ре!.

мантијаш фам., црнац жарf., душо­
брижник реШ., душебрижник реШ.,
светnо с О осветљење, светлост, бе­
свећеник Хр8., слуга Божји изр. испо­
лина, расвета, видело, видљивост,
ведник суж.
светлина, осветљеност, илуминација,
обасјаност, луч арх., луча арх., лучка
реШ . б сијалица, лампа, светиљка -
Свештена пица
уи. светиљка

светnост ж 8. светло
велечасни калуђер препозит

светnуцав прид . 8. бљештав викар каноник протојереј

врач клерик рабин
светован прид. 8. физички
глагољаш латинаш редовник

световни прид. профан, секуларан, жрец маг хоџа

лаички, мирски, грађански , нецр­ исповедник мисионар шаман

јереј презбитер
квен, лајкушки ре!.

световњак м 8 . нестручњак

cBeTorp1)e с скрнављење, оскврну­ сви зам. (свака особа) свако , сви жи­
ће, бласфемија, хула, богохулство, ви, свако жив, све живо , сви по реду

безбожништво, хуљење, богохуљење, сви1)ати се несврш. допадати се, во­

профанација, сакрилегијум, обесве­ лети , привлачити, пријати, марити ,
ћење, светогрдност, безочна грдња, годити, бити драго, густати pef., бити
погрда, вређање , оскврњење, обез­ по вољи - уи. одобравати
вређење, псовање, 60гогрђе, прљање свиnен прид . 8. осећајан 1.
фUf. свиnена буба ж заал . (лат. ВотЬух
свеliа ж лојеница, лој аница, вошта­ mori) ДУДОВ свил ац
ница, дублијер , лумин ре!. , штерика свиња ж бат. прасац , крмак , рокер
фам. жарf.

свеliар м воскар, медичар свиреп прид . 8 . раз врат ан 1.

свеliарница ж 8 . воскарница свиснути сврш. непрел . фам . 8. пре­
свечан прид. О пригодан , елеган­ минути

тан, празничн и , гала , парадни, цере­ свитање с зора, рађање, из лаза к

монијалан, узвишен, посебан, раско­ сунца, свануће, излажење, освит, р а ­
ш ан, сјајан, химничан б формалан, свит, зар иесн. реШ., рођај арх., гран у­
зв а ничан, служе н и, уштогљен, крут, ће реШ ., проблесак реШ.
557
I
свитац свршетак

маћинство, господарство , сопстве­

свитац м (лат. Lampyris noctiluca)
ност, газдалук, поседство, старина,
кресница, шефаклија
подручје, поседништво, влаштина,
свити сврш . прел. савити, сплести,
поседовање, читлук ре!., сермија ре!.,
оплести
спахилук ре!., хас ре!., имућство арх. ,
свnадан прид. О б. побеђен б 8.
држава арх. , латифундија арх., дома­
послушан
злук арх. , латифундиј арх. , осопшти­
свnадати сврш. прел. О 8. савладати
на Хр8. - суж: беглук, потес, беговина­
б 8. зауставити @) б. научити 1. уи: баштина, наследство - сл : некрет­
свод м О лук, архиволт арх. б б. нина, богатство
плафон - уи. небо својствен прид. О 8. различи т 2. б 8.
својевоља ж 8. тврдоглавост 1. типичан '" уи . личан
своје вољан прид. б. својеглав својственост ж 8. посебност
својевољност ж 8 . тврдоглавост 1. својство с ознака, атрибут, одлика,
својевремено прил. б. некада 1. обележје, особина, диспозиција, при­
својеврсност ж б. посебност рода, карактеристика, квалитет, бе­
cBojernaB прид. самовољан, бандо­ лег, црта, значај ка, знак, осебујност,
глав, тврдоглав, задрт, загрижен, сво­ одличје - уи: способност, нарав
јевољан, инатљив, усковид, напоран, свота ж (количина новца) износ, су­
крут, непомирљИВ, јотунаст, недока­ ма, збир, количина, зброј Хр8. - уи.
зан, искључив, недоказив , упоран, количина

на своју руку, мазгински, истрајан, сврака ж заал. (птица , породица

дебелоглав, као мазга, окорео, ма­ врана, лат. Pica pica) *
згаст, накриво насађен, неразложан, свратити сврш . непрел . упасти, ба- .
ограничених/уских видика, ћошкаст, нути, навратити, појавити се, навр ­
тежак, сомовски, загрижљив, устра­ нути, натрчати, налетети , сврнути ,
јан, уских хоризоната, мазговски, вирнути, наићи изненада, доћи неко­
скучен фи!., крвав фиf. , тврдокоран ме накратко, обрети се, наићи , искр­
фи!., неукротив фи!. , као магарац снути, завратити, нагазити, хрупит~
фи!. , засукан ре!., лулав ре!., затуцан ре!. , бахнути арх., допасти арх. - уи :
фам. , заврнут фам., загуљен фам., ступити , ући
овејан реШ. - уи: џангризав, догма­ свраliати сврш. прел. (- повреме~о
тичан,незгодан,огорчен,непокоран , у посету) навраћати, долазити, ПОЈа­
компликован, ћудљив, једностран, вљивати се, завраћати реШ.
нетолерантан, конзервативан - сл: сврнути сврш. непрел. б. свратити
ускогруд, затрован фи!. , убојит, пр а­ сврсисходан прид . 8 . погодан
волинијски, каприциозан, тесногруд ,
сврставање с 8. редослед
намћораст
сврха ж 8. смисао
cBojernaBocT ж О б. пркос б 8. твр­
свршавање с фам. б. оргазам
доглавост 1.
свршено прил . збогом, готово,
својина ж власништво, земљопо­
амин, амен
сед, имовина , посед, иметак, земља ,
свршетак м О завршетак, крај, ко­
имање, добро, актива, газдинство,
нац, довршетак, финиш, финале,
земљиште, капитал, властитост, до-
сврwити Ј сеnен
558

престанак, замирање, умирање фи!.,

сеДница ж в. састанак 1.
смрт фи!. - уи. прекид 8 фUf. про­
ceAOrnaB прид. в. сед
паст, уништење, амин, нестајање, по­
сезона ж О в. период 1. 8 в. стадијум
раз, катастрофа, амен, финиш, завр­
шетак, конац фи!., крај фи!., финале сејати несврш. прел. т уи. узгајати
фи!., умирање фи!., сутон фUf., зала­ сејмен м в. стражар
зак фи!., смрт фи!., распад жар!. @) в. секвенца ж в. репетиција
смрт 2. секирати се несврш. (осећати бригу
сврwити сврш. прел. и непрел. О због нечег) бринути се, јести се фUf.,
ирел. (привести нешто крају) завр­ ждерати се фUf., гристи се фи!., гри­
шити, довршити, докрајчити, оконча­ жити се ре!. - уи. стрепити, нервира­
ти, зготовити, одрадити, закључити, ти се

заокружити фUf., апсорбовати фи!., секретар м О (који руководи адми­

докончати реШ., докусурити арх., ис­ нистративним пословима) деловођа,
терати до краја изр. - уи. обавити 8 тајник хрв. - уи. писар 8 (високи слу­
неирел. нар. (доживети оргазам) до­ жбеник у влади неких земаља) мини­
стићи/доживети врхунац, оргазми­ стар

рати форм.
секретаријат м институција, уста­
cByrAe прил . в. свуда нова, администрација, биро, канце­
свуда прил . гдегод, унаоколо, нао­ ларија, служба, завод, пословница, за­
коло, около, посвуда, свугде, на све поведништво, писарница, дирекција,
стране, свукуд
уред, надлештво, комора, испостава,
себичан прид. (који мисли само о офис фам., канц жар!., ларија жарf.,
себи) саможив, егоистичан, само­ писарна арх., реферада (место где ра­
љубив, ускогруд, тесногруд, недаре­ ди референт)реш., тајништво хрв.
жљив - уи. обестан, нарцисоидан, секретер м (врста писаћег стола) ,.
покварен,размажен - уи. сто

себичност ж саможивост, егоизам, секс м сношај, копулација, полни

егоистичност, самољубивост, нарци­ чин, полно општење, вођење љубави,
соидност, ускогрудост, недарежљи­ јебање нар., карање нар., звекетање
вост, - уи. препотенција
жар!., кресање жарf., туцање жар!.,
Северњача ж Венера, Даница, Зор­ обљубљивање форм., обљуба форм.
њача, јутарња звезда, Вечерница, Ве­ секуnаран прид. световни, профан,
черњача, Зорница, Форфорос, Хеспе­ лаички, мирски, грађански, нецр­
рус, Венус
квен, лајкушки pef.
сеrреrација ж в. дискриминација секунда ран прид . в. споредан
сед прид. седоглав, бео, беличаст, бе­ сеnектор м бирач, изборник, члан
локос, сребрнаст фи!., сребрен фи!. комисије
уи: стар, просед
сеnекција ж асортиман, избор, ода­
седељка с ж в. гозба
бир, пробирање, одабирање, бирање,
седиwте с О (место на којем се нала­ опредељење, селектирање, пробир
зи нека организација) боравиште, цен­
сеnен м бот. (лат. Levisticum offici-
трала, дом 8 (оно на чему се седи) ме­
паlе) ре!: селин, љупчац, милодох, бе­
сто, седало е) в. стан 1. 6 В. штаб
лестика, вележдин, велестика, лесан-
559 сеnидбаЈ сервирати

Сексуалне преференце и девијације

абасиофилија зоофилија пансексуалност тератофилија
амаурофилија инфантилизам парафилија трансвеститизам

анални секс инцест педофилија трансексуализам

андромиметофилија катоптронофилија садизам трихофилија

асексуалност клизмафилија садо-мазохизам труализам

аутогинефилија копрофагија салироманија урофилија

БДСМ копрофилија сатиријаза фетишизам
биастофилија ксенофилија сензорна депривација хетеросексуалност

бисексуалност мазохизам содомија хибристофилија

воајеризам макрофилија сомнофилија хипнофетишизам
ворарефилија мастурбација спектрофилија хомеовестизам

геронтофилија некрофилија статуефилија хомосексуалност

егзибиционизам нимфоманија стенолагнија хронофилија

еметофилија орални секс тамакери целибат

дрина, љубчац, љубачац, милобуд, нар., ~ждаха арх., прилика реШ., фан­
милодув, тројевац тазма реШ. - уи: чудовиште, визија,

сеnидба ж в. сеоба халуцинација

сеnиnац м в. скиталац сензација ж О спектакл, атракци­

сеnити се сврш. О (померати се из ја, занимљивост, догађај, новост, не­
чувеност, бомба фи!. - уи: скандал,
једног стана у други) ,. 8 (одлазити у
топлије крајеве) ,. инцидент 8 в. неприлика @) в. запре­

пашћеност
сељак м О (онај који живи на селу)
сензибиnан прид. емотиван, осећа­
сељани н, сеља фам. - уи. земљорад­
јан, чувствен, осетљив, чулан, топао,
ник 8 фам. (нецивилизована осо­
сензитиван, танкоћутан, емоциона­
ба) варварин, грубијан, простак,
лан, сензуалан, лирски, душеван, бо­
дивљак, неотесанац, странац, си­
лећив, сентименталан, дирљив, сје­
ровина, вандалин, варвар, туђин,
канибал, брђанин, иностранац, па­
тилан хрв. - уи. страстан

сензибиnитет м В. темперамент
ланчанин, чобанчина, туђинац, ка­
бадахија, хорјат, непросвећеник, сензитиван прид. о. сензибилан

силеџија, сељачина, сеља фам., џи­ сензуаnан прид. О в. развратан 3.

бер фам., чобанин фам., троглодит 8 в. сензибилан
фам., шабан фам., примитивац ио!., сеница ж зоол. О (лат. Paridae Aegit-
барбар хрв., барбарин хрв. halidae, Р. Remizidae, Р. Panurinae) бр­
ката сеница, кукмаста сеница, велика
сем пред. в. осим
сеница, мошњарка 8 (од винове ло­
семинар м т уи. предавање 2.
зе) в. вењак
сен ж приказа, змај, сабласт, авет,
сенка ж хлад, сена, хладовина,
ала, утвара, привид, сновид, дух,
сен реШ.
страшило, мора, сањарија, аждаја,
причина, баук, обмана, привиђење,
сено с слама - уи. сноп 1.
страшно биће, симулакрум, митско сентиментаnан прид. в. осетљив 1.
биће, вешћа ре!., ажделија ре!., фан­ сеоба ж сељење, селидба, покрет
том фам., вештегара нар., цопрница сервирати сврш. прел . О послужи-
сервис I сипан 560

ти, изнети, понудити, поканити арх.

неупитан, потврђен, неопорецив,нео­
@ сиорш. извести сервис, убацити повргљив, непрепоран, недвојбен хр8.
лопту у игру
- уи: темељит, савршен, очигледан, до­
сервис м О послуга, услуга, служе­ казив, потпун @ обезбеђен, безбедан,
ње , дворење, послуживање, двор ба заштићен, осигуран, заклонит, безопа­
арх. @ (- за јело) есцајг @} сиорш. по­ сан @} 8. стваран 1. О 8. поуздан 1.08.
четни ударац привржен 1.
cepy~ вакцина, цепиво, маја арх. сиrурно прил. О (с највећим поуз­
сета ж 8. снужденост дањем) свакако, апсолутно, извесно,
сетити несврш. непрел. 8. личити дакако, гарантовано, засигурно, без­

сетити се сврш. О (призвати из за­ условно, дефинитивно, јамачно, ди­

борава) присетити се, досетити се @ бидус, несумњиво, неминовно, у сва­
8. снаћи се ком случају, без даљњег, нема сумње,
дупке, поуздано, до краја, зацело, без
сетност ж 8. снужденост
сумње, посве, подразумева се, га­
сеЈ;ање с 8. памћење
рант фам., недвојбено Хр8., неупитно
сеЈ;и несврш . прел. О резати, одсе­
Хр8. @ безбедно, без опасности, обез­
цати, расецати, пресецати, сасецати,
беђено @} одлучно, чврсто - уи. одлу­
подсецати, транжирати, траншира­
чан О 8. наравно
ти, кресати, купирати, одрезивати,
сиrурност ж О увереност, верност,
изрезивати, комадати, черечити @ (_
уверење, вера, обећање, искреност,
косу, браду) 8. шишати @} (- гране) 8 .
обавеза, поуздање, кредибилност,
поткресивати О 8 . сакатити
залог, кредибилитет @ извесност,
сеф м трезор, касета, претинац, депо
истинитост, поузданост, недвосми­
сецирање с обдукција, аутопсија, ра­
сленост, непроблематичност, неспор­
сецање, некропсија, резање, отварање
ност, недвојбеност, необоривост, не­
(леша), разудба арх., секција арх. препорност, одређеност, несумњи­
сецирати несврш. прел. 8. анатоми­ вост, непобитност Хр8. - уи: јасноћа,
сати 2. признатост ... уи. хипотека, убеђење
сечење с 8 . сакаћење 1., самоувереност
сив прид . пепељаст, загасит, грао, сида ж 8. AIDS
мрк (тамносив), сивкаст (који наги­ сидро с котва, ленгер ре!., анкер
ње ка сивом), мутнобео реШ., магласт реШ .
ре!.
сијати несврш. непрел. исијавати
СИвоња м 8. силеџија светлост, светлити, сјати, сијати, бле­
сиrнап м 8. синдром штати, сјајити, зрачити, врцкати, од­
сиrуран прид. О апсолутан, неспо­ сјајивати, сјајити се, светлуцати, ље­
ран, беЗУСlIован, несумњив, недвосми­ скати, лескати ре!.

слен, неоспоран, чињеничан, необо­ сиктер УЗВ. 8. марш

рив, кредибилан, проверен, непоби­ сипа ж О 8. навала 1. @ 8 . снага ... уи.
тан, непорецив, известан, фактичан, суровост 1.
поуздан, уверљив, непроблематичан,
.-
сипа н ПРИД . О 8. снажан 1. @ жар!. 8.
ИСтинит, крајњи, искуствен (доказан очаравајући 1. @} 8. веlIИК 2. 08. си­
искуством), експлицитан, проверљив, ловит 1.
561 сипеџија I сировина

сипеџија м (набусит, насилан, нео­ стина, жучност, виоленција, виолент­

тесан човек) хулиган, насилник, раз­ ност, насртљивост, незадрживост,

бијач, напасник, напрасник, манијак, горопадност - уи. насиље, ватреност

грубијан, сивоња, батинаш, махни­ @ 8 . суровост 1. @} 8. снага
тац, неотесанац, неотесаНКО,дивљак, сиљевина ж бот. (лат. Peucedanum
сиро~ина фам., стрвина фам., жи­ ostruthium) ре!: девесиље, црнобајка
вина фам., силос жар!., звер ексир., планинска, смудњак, броска
несуздржљивац реШ. - уи. простак, симбопично ПРИЛ. О (које нешто
дивљак симболише) симболички, сликовито,
сипина ж јачина, жестина, жустри­ метафорички, алегоријски, фигура­
на, енергичност, сила, помама, сна­ тивно, пренесено @ (о количини не­
жност, интензитет, силовитост, енер­ чега) 8. мало
гија, прштавост, срчаност, жустрост, симпатизер м 8. следбеник
вихор фи!. - уи. снага симпатија ж О 8. привлачност 2. @
сипити несврш. прел. терати, при­ (особа према којој се има симпатија)
сиљавати, приморавати, наметати, *
диктирати, наморавати,задавати, на­ симпатичност ж 8. привлачност
турати, заповедати, форсирати, това­ симптом м 8. синдром
рити, октроирати, пртити, трапити,
симупант м 8. В. преварант
уваљивати жар!. - уи: наговарати,
синдикат м ... уи. удружење 1.
подговарати, наређивати, оптерећи­
синдром м знак, предзнак, знаме­
вати
ње, наговештај, показатељ, сигнал,
сипник м апсолутиста, деспот, тира­
индикација, индикатор, симптом, по­
нин, самодржац, диктатор, поробљи­
казивач, индиција
вач, дахија, аутократа, властодржац,
синоним м истозначница, блиско­
ага, самовољни к, окрутник, стра­
значница, сузначница, сличнознач­
ховладар, злостављач, самовладар,
ница, дублет СУЖ.
страх и трепет, олигарх, тлачилац,
синтетизовати СВРШ . прел . 8 . са­
немилосрдник, батинаш фи!., кабада­
ставити
хија ре!., тлачитељ Хр8. - уи: крвник,
синтетичност ж 8. методичност
мучитељ, насилник, силеџија фам.
синути СВРШ. непрел.О (о сунцу) си­
сипно ПРИЛ. О 8. савршено 1. @ 8.
нути, изаћи, засјати, огранути, поја­
много
вити се, обасјати, блеснути, заблесну­
сиповит ПРИД. О горопадан, по­
ти, родити се фи!. @ (нагло се појави­
дивљао, дивљи, жесток, неприпи­
ти у свести) пасти на памет, шунути,
томљив, разоран, незадржив, непо­
дунути, блеснути, родити се фи!.
коран, страховит, разјарен, оштар,
сипа ж ЗООЛ. (морски главоножа, лат.
снажан, суманут, паклен, силан, не­

укротив, немиран, страшан, распу­

Sepia officialis)
сипар ж ре!. В. спруд
штен, обестан фи!. , олујан фи!., пу­
стопашан реШ . - уи: јак, ужасан @ 8 . сирена ж труба (аутомобилска)
ћудљив @} 8 . снажан 1. сиров ПРИД. О жив, пресан, некуван,

сиповитост ж О плаховитост, гру­ непечен СУЖ. е фи!. 8. простачки

бост, грубијанство, окрутност, же- сировина м ж фам. В. силеџија

сиромах I ситница 562

сиромах м сиромашак, сиротиња, нерија, структура, систематичност,

несрећник, у60ЖНИК, мученик, очај­ уређење, ред, склоп, мрежа, устрој­
н ик, проклетник, мизерија, невољник ство, скуп, сплет, устројење, постав­

реШ . , бескућник суж., крпар суж., го­ ка, машина фи!., апарат фи!., сустав
л аћ фам . , гољо ре!., безгаћник фам. , Хр6., суставност Хр6., усустављеност

божјак арх., адраповац арх., паупер Хр6. е стил, схема, приступ, метода,

арх. - уи: просјак, беспосличар, одр­ поступак, начин, модалитет, прави­

панац, бескућник '" уи. сиромаштво ло, облик, методологија, план, пут,
сиромашак м 6. сиромах процедура, техника, средство, про­

сиромашан прид . сиротан, сиро­ грам, пракса, слог арх. '" уи. колона,

машки, сирот, убог, бедан, јадан, ми­ логика 1.

зеран , оскудан, просјачки, бездоман, систематичан прид. 6. аналити­

бескућан, инокосан реш., убошки чан 2.

реШ., прњав реШ., празнорук реШ . , систематичност ж О 6. методич­

голотрб фам., гологуз фам., без пре­ ност е 6. систем 1.

бијене паре изр., без игде ичега изр., ситан прид. О минијатуран , непри­
као црквени миш изр., потре6ит арх. , метан, мали, неопазив, незнатан, не­

потребан арх. , небог арх. - уи. шворц заметљив, мајушан , неразберив , неу­
фам. падљив, сићушан, неуочљив, омален,
сиромаштво с сиротиња, нема­ микроскопски, умањен , смањен, ма­

штина, беда, оскудица, беспарица, го­ лешан, мањушан, малечак, малашан,

лотиња, несташица, дефицит, просја­ малацак, премален, стањен, портабл

штво, убого ст, оскудност, скученост, фам., мини фам . , џепни фам. , малец­
убоштво, оскудевање, неимање, егзи­ ки фам. е 6. слаб 2. @) 6. слаб 3.
cTeHциjaлHи минимум, сиротињство, ситан пеnен м бот. (лат. Artemisia
неимаштина, бедност, сиромаштина, pontica) ре!: банатски пелен, источни
бедастоћа, немање, бокчија ре!., бесо­ пелен, римски пелен, одсенац

лица реШ., крухоборство Хр6. реШ. - ситнити несврш. прел. О мрвити,

уи : мука, сиромах дробити, уситњавати, крунити, ру­
сиротиња ж О в . сиромаштво е нити, туцати, сатирати е (- новац)
6. сиромах @) (сиромашни слој љу­ уситњавати, разбијати
ди) голотиња, бедници, убожници О ситница' Ж О споредност, безна­
(сиромашна имовина) сиромаштина, чајност, небитност, глупост, трича­
убоштво, беда, цркавица рија, тричавост, којештарија, багате­
сиротица ж паћеница, мученица, ла, ефемерност, ништа, дрангулија,
бедница, јадница, страдалница, пат­ ништица, није ни спомена вредно,
ница, несретница, злосрећница, не­ маленкост, играрија, сваштарија, ма­
срећница, невољница, злопатница, ла ствар, мачји кашаљ, маргиналија,
сиро т анка, дугопатница, великому­ ништавност, трица, боранија фи!.,
ченица, мукотрпница, јада реШ. попрд ре!., сића жар!. - уи. цркавица
сисати несврш . прел . дудлати , дудли­ е појединост, детаљ, маленкост, по­
ти, упијати, увлачити, дудати фам. , танкост, подробност, финеса, нијанса
цуцлати фам., цицати gеч. фи!. - уи. део
систем м О организација, маши- ситница' Ж бот. (лат. Herniaria gla-
 ситничавlскаредност

bra) ре!: сипаница, килавица, јањче скакати несврш . непрел . поскакива­

зеље, јарица, језеро-зрнатка, припут­ ти, ђипати, одбацивати се, одскакати

ница, трава од киле, турска житница, скакач м 6. коњ
турска трава скаnа ж О (низ величина вредно­
ситничав прид . (који преви ше сти) 8. критеријум 1. - уи. критеријум
обраћа пажњу на ситнице) детаљан, е муз. лествица
минуциозан,цепидлачки-уи:прави­ скаnабурити сврш . прел . збуџити,
лан, танан, солидан, исправан, пот­ набуџити
пун, стручан, тачан - сл: свестран,
скаnамерија ж О (компликова­
савестан
но или аматерски склепана направа)
ситничавац м 6 . цепидлака 1. справа, направа, машина, механизам,

ситничар м 6. цепидлака 1. апарат, шклопоција фам. - уи. крнти­

ситничарија ж 8. радња ја, справа е (збир таквих предмета) >1-

ситничарница ж '" уи. радња скаменити се сврш . прел. (осетити

ситно прил. 6. незнатно страх) 6. уплашити се
ситњење с мрвљење, дробљење, скандаn м инцидент, афера, непри­
уситњавање, круњење, руњење, ту­ лика, скандал, изгред, испад, драма,

цање сензација, збрка, белај фам., циркус

ситуација ж прилика, позиција, фам., хаос фам., крш жар!. - уи: бру­
околност, моменат, услови ка, занимљивост

сићушан прид. 6. ситан 1. скандаnозан прид . О 8 . простачки

сићушност ж 8. неразвијеност е 6. скаредан

сјај м О сјајност, светлост, блиста­ скањивање с 6. неодлучност 1.

вост е .фи!. 8. лепота @) фи!. 6. рас­ скањивати се несврш . 6 . снебива­
кош ти се

сјајан прид. О 6. бљештав е 6. од­ скапати сврш . непрел. 6. умрети

личан @) 6. сладак'" уи. савршен 1., скапирати сврш. прел. 6. спознати

украшен скарабеј м зоол. 6 . котрљан

сјајно прил. 6. савршено 1. скарамбеч м зоол. (лат. Cerambyx
сјати несврш. непрел. 8. сијати cerdo) храстова стрзибуба
сједињавање с припајање, анек­ скаредан прид. ласциван, развратан,

сија, интеграција, уједињење, спа­ срамотан, опсцен, саблазан, раскала­

јање, стапање, фузија, сједињење, шан, вулгаран, скандалозан, грешан,
удруживање, здружење, удружење, похотан, разуздан, бесраман, неча­
уједињавање, здруживање, амалга­ стан, перверзан, саблажњив, бестидан ,
мирање фи!. , срастање фи!., амалга­ шокантан, запањујући, блудан, зазо­
мација фи!. ран, негосподски, сраман, раскалашен,

сједињен прид. 8. спојен запрепашћујући, безочан, бешчедан,

сједињење с 6. сједињавање стидан арх., увредљив еуф.
скакавац м (инскет из рода раво­ скаредност ж срамотност, бесрам­
крилаца, лат. Saltatoria) >1-
ност, бестидно ст, саблажњивост, де­

скакаоница ж трамбулина, одскоч­ белокоштво, бесраман чин, скарад­

ница, трам6улин, одскочна даска ност

скаска I скnад

скаска ж в. бајка прометати се, тепати се ре!., вескати

скврчити сврш. прел. в. увити 1. се ре!., вандровати ре!., лангати ре!.,

ландрати ре!., ландати ре!., тепсти се

скеnет м В. костур 1. и 2.
ре!., баврљати ре!., лолати се ре!., ла­
скептицизам ж в. резервисаност
здекати ре!., мотљати се фам., луфти­
скептичан ж сумњичав, резерви­
рати фам., зујати фам., шалабазати
сан, неповерљив, суздржан, дистан­
фам., цурити реШ., верати се реШ.,
циран - уи. пажљив, недруштвен
клатарити се реШ., врсти се реШ., тра­
скептичност ж резервисаност,
пати реШ., ићи од немила до недрага
неверовање, сумња, сумњичавост,
изр. - уи: мувати се 1., беспосличити,
сумњање, опрез, опрезност, обазри­
кретати се, џеџати
вост, дистанцираност, резерва, не­
скитач м в. скитница 1.
поверЈЬИВОСТ, ограда, суздржаност,
скитник м реШ. в. скитница 1.
суздржљивост, неверица, подозрење,
скитница м ж О луталица, скитара­
скептицизам, двојба, затвореност,
ло, скитничар, скиталац, тумарало,
пажљиво ст, будност, смотреност, су­
уличар, клошар, бескућник, цуњало,
спективност реШ. - уи. брига 1.
вагабунд, селилац, потуцало, улич­
скиптар м в. жезло
њак, потуцач, авантуриста, мувало,
скитаnац м в. скитница
скитало, скитач, потукач, бангало,
скитаnо м в. скитница луњало, басало, луталац, фукара, чо­
скитање с тумарање, лутање, ша­ век с улице, вечни путник - фам. кла­
рање, лолање, смуцање, базање, чер­ тарало, шалабазало - фи!. номад, чер­
гарење, ландарање, скитарање, вр­ гар, чергаш - реШ. лангара, скитник,

змање , вуцарање, скитња, ландрање, ходалица, ходач, бангалоз, левента,

цуњање, потуцање, луњање, лутња, ветрењак, блатотеп, ландокур ио!.
шврљање, клатарење, басање, лан­ - арх. трампер, клатеж, вагант - ре!.
дање, пребијање по свету, вршљање, јурук, потепух, ајван, вандрокаш,
врлудање, крстарење, лаздекање ре!., лонција, хахар, тепац, вандровац,
6андиџа ре!., лангање ре!., шалабаза­ гурбет, јалијаш, лангов - уи: беспо­
ње фам., лудња арх., гурбет арх. ре!. сличар, просјак, мангуп - сл: бада­
- сл: шетња, ходање ваџија, апаш, птица селица фи!. 0 в.
скитараnо м в. скитница пропалица 1.
скитарање с в. скитање скитничар м в. скитница

скитати несврш. непрел . (ходати скитња ж в. скитање

бесциљно) лутати, базати, водати скица ж О узорак, шаблон, нацрт,

се, цуњати, потуцати се, врзмати се, схема, макета, образац, кроки, кон­
блејати , крстарити, зијати, врлудати, цепт, костур, план, скеле т, модел, на­

зјакати, вршљати, ландарати, повла­ цртак, сажетак, модус, предложак,

чити се, луњати, шеврдати, врдати, калуп фи!., апстракт реШ. - уи: за­
смуцати се, вуцарати се, ломити се, кључак, ограда, оквир, грађа, цртица,
кривудати, шарати, зевати, шврља­ узор 0 в. слика 1.
ти, шетати, ићи без циља, базати, те­ скичати несврш . непрел. в. урлати

глити се, пребијати се, потезати се, скnад м О хармонија, складност,

ићи којекуда, кривуљати, шеткати се, равнотежа, сагласје, јединство, сло-
565 скnадан I скрит

га, хармоничност, сугласје хрв. - уи. ри, дојучерашњи, доскорашњи, нов,

мир, ред 0 договор, пристанак, спо­ свеж - уи. садашњи

разум, слога, конгруенција, слагање, скори прид. в. скорашњи

разумевање, погодба, хармоничност, скоро прил. О близу, готово, отпри­

сагласност, хармонија, допуштење, лике, малтене, умало, безмало, зама­
сарадња, нагодба, сложно ст, ред и ло, чисто, за длаку, малне арх., мало­

мир, намирење, складност, акрорд, не реШ., немало реШ., требало арх. 0

пакт фи!., конкордат реШ., угодба недавно, малочас, тек, пре кратког

реШ., аранжман реШ. антанта суж. - времена, пре неки дан, мало пре, не­

уи: пријатељство, уговор @ в. угод­ ки дан фам., ту фам., ономад нар.,

ност 1. О в. сложност 1. нетом арх.

скnадан прид. в. мршав 1. скоројевић мио!. в. каријериста

скnадиwте с О лагер, стовариште, скоруп м в. кајмак
ремиза, магацин, спремиште, депо, скраћеница ж грам. абревијација,
магазин, пристаниште, гаража, ко­ кратица хрв.
мора, чувалиште, хангар, одлагали­ скраћивање с подрезивање, пот­
ште, возни парк, сместиште, похра­ краћивање, краћење, резање, редук­
нилиште, слагалиште, румплцимер,
ција, абревијација сшруч.
спремник ре!., магаза фам., поклад
скрб ж в. пажња 2.
арх., колница реШ., репозиториј
скресати сврш . прел . фам. (свести
реШ.0 в. хранионица @ в. спреми­
на мању меру) умањити, редуцира­
ште 1. ти, редуковати , утањити, свести, сте­
скnадност ж в. склад 1. стати фам., сасећи фам., окреснути
скnањати несврш. прел . в. уклањати
жар!., преполовити суж.
скnизак прид . в. клизав скретање с О (померање с главног
скnонити сврш. прел . О в. померити пута) заокретање, странпучење, хва­

o в. с~крити тање кривине, заобилажење, 06ила­

скnонити се сврш . О макнути се, жење 0 фи!. фам. (умна поремеће­
померити се, мрднути се, помак нути ност) в. лудило @ фи!. (избегавање
се, преместити се, мрднути, уклони­ теме) обилажење, околишање, врда­

ти се 0 в. сакрити се ње, вађење, лавирање, изговарање,

скnониwте с скровиште, уточиште, изврдавање, врдуцкање, шеврдање,.

прибежиште, скривалиште, за клони­ шарање, врлудање

ште, убежиште, пристаниште реШ. скривати несврш . прел. (не допу­

скnоност ж О в. таленат 0 в. воља 2. штати да се нешто види или приме­
@ привлачност 2. О в. навика 1. ти) в. крити
скnоп м О в. спој 1. 0 в. систем 1. скривен прид. сакривен, прикривен,

сконтати сврш. прел . фам. в. схватити притајен, забашурен, тајни, скровит,

скончати сврш. непрел. в. умрети

скор м в. резултат
скораwњи прид. О (који ће се уско­
ро десити) скори, близак, недалек 0
(који се скоро десио) недавни, ско-
затомљен, латентан, неприметан - уи.
замишљен
скривеност ж в. мистика
скрити сврш . прел . (склонити од по­
гледа и знања других) в. сакрити
скрити се I спаб 566

скрити се сврш. 6. сакрити се колекција, зборник, хрестоматија,

скрнавити несврш. прел. О 6. сра­ албум, компилација, аналекти реШ.,

мотити f} 6. исмевати t!) 6. уништа­ флорилегијум реШ . - уи: грађа, гоми­

вати
ла, градиво t!) 6. систем 1.
скрнављење с О оскврнуће, блас­ СКУП 2 прид. скупоцен, драгоцен, не­

фемија, хула, светогрђе, богохулство, приступачан, папрен фи!. - уи: редак,

безбожништво, хуљење, богохуљење, баснослован, вредан

оскрнављење, профанација, сакриле­ скупина ж 6. група 1.,2. и з.

гијум, обесвећење, светогрдност, без­ скупити сврш. прел. 6. сакупити

очна грдња, погрда, вређање, осквр­ скупљање с О прикупљање, па­

њење, обезвређење, псовање, богогр­ бирчење, нагомилавање, гомилање,
ђе, прљање фи!. f} арх.срамоћење акумулација, концентрација, паљет­
скровит прид. 6. скривен ковање ре!. - уи. повећавање f} сужа­
скроз прил . фам . листом, потпуно, вање, стезање

сасвим, тотално, комплетно, одреда, скупљати несврш. прел. купити,

из корена, из основа, из темеља, до прикупљати, пабирчити, таложити,

краја, без остатка, у потпуности, у палетковати, паљетковати ре!.

целости, дибидус, аметом ре!., посве­ скупља ч м колекционар, убирач,

ма ре!., аметице ре!., аметимице ре!., набављач, аквизитер, купилац, при­
скроз-наскроз фам., стуб оком арх. , бављач, прикупљач, сабирач, колек­
навлас арх., посве Хр6. тор реШ.

скроман прид. О 6. слаб 2. f} 6 . не­ скупни прид. (који се односи на све)

порочан 1. t!) 6. непретенциозан т уи. 6. заједнички
нед.Руштвен, срамежљив 1. скупоцен прид. О 6. скуп f} 6 . редак
cKpyweHocT ж 6. кајање скупоцено прил. 6. прескупо
скрхан прид. ексир. 6. слаб 1. скупwтина ж 6. састанак 1.
скрхати сврш. прел . 6. сломити скутер м веспа

скрwив прид. 6. ломљив CKYToHowa м 6. улизица

скрwити сврш . прел. 6. сломити скучен прид. О (о простору) тесан,
скужити сврш. прел. фам. 6. схватити збијен, узан, узак, сужен, ограни­
скуппторство с 6. вајарство чен, мале површине/ширине f} фи!.
скуп' м О (окупљање у циљу усагла­ 6. глуп

шавања ставова) конгрес, заседање, cкywa ж зоол. (лат. Scomber scombers)

састанак, расправа, већање, седница, врнут, шкомбра, голчић, шкомбар
претрес, дебата, конференција, до­ спаб прид. о безвољан, изнемогао,
говарање, окупљање, форум, сабор, утучен , равнодушан, депресиван,

разговор, скупштина, дискусија, пле­ снужден, летаргичан, тмуран, ин­

нум, семинар, усаглашавање, сим­ долентан, апатичан, нерасположен,

позијум, сесија, лонџање ре!., ад ет индиферентан, сломљен, хладан, без­

ре!. реШ., конвенција форм., збор арх., изражајан, безбојан, туробан, небри­
веће арх., окуп реШ., сабир реШ., до­ жан, млитав, клонуо, атоничан, по­

мјенак Хр6. - уи: слога, договор, уго­ куњен, неспокојан, беживотан, бес­
вор, гомила f} антологија, збирка, помоћан, слаб, учмао, нехајан, анкси-
 спабаwан I спавље

озан, обузет мртвилом, флегматичан , мизерно, неизвежбано, недовољно,

бесполетан, без живости, устајао, на­ никакво,безстручности,неквалифи­

ковано, млако, мршаво, аматерски,
тмурен, опуштен, неживотан, неосе­

тан, чамотан, отупео, меланхоличан, непотковано, рђаво, аматорски ре!.,

сив, малодушан, обамро, баровит дилетантски фам., фушерски жар!.

фи!., анемичан фи!., туп фи!., запар­ спабокрван прид. 8 . малокрван
ложен фиl., погружен pel., шоњав спабокрвност ж 8. малокрвност
фам . , сатрвен ексир., скрхан ексир. , спабомо1iан прид. 6 . слаб з.
чаман реШ. - уи: досадан, уморан f} спабост ж о порок, порочност, неу­
лош, ништаван, занемарив, осредњи,
мереност, лоша навика , лоша страна,
уобичајен, баналан, обичан, траљав, слабо место f} 8. болећивост t!) 6. не­
скроман, безвредан, тричав, неувер­
достатак 1. О 8. неразвијеност
љив, просечан, тривијалан, безличан,
спабоуман прид. 8. глуп
безначајан, ненадахнут, ситан, пет­
спабуњавост ж 6. болећивост
парачки, једнолик, ништа нарочито,
спава ж т уи. репутација
неимагинативан, некреативан, шака
спаван прид. истакнут, чувен, по­
јада, никакав, средњи, без вредности,
знат, признат, поштован, популаран,
безвезан, средње жалостан, ништа
примеран, проминентан, угледан, ва­
посебно, празан фи!., глуп фи!., јеф­
жан, на гласу, значајан, реномиран,
тин фи!., јадан фиl., шупаљ фиl., ку­
виђен, прослављен, уважен, цењен,
каван нар. t!) сув, беспомоћан, геџав,
ситан, нејак, немоћан, слабомоћан, успешан, знаменит, издвојен, пре­

усукан, сувоњав, слабашан, танушаll, стижан, велик, битан, еминентан, за­

шоњав, танан, кржљав, мекушан ,

трошан - уи: танак, мршав, фин О
сувоњав 1.
спабаwан прид. 6. слаб з.
спабаwност ж 6. болећивост
спабити несврш. непрел. О (губити
јачину, интензитет) ослабљивати, по­
пуштати, пролазити, стишавати
опадати, сплашњавати,
пажен, фамозан, гласовит, гласит, оп­
штепознат, главит, култни, заслужан,
6.
оглашен, знатан, видан, биран, вр­
стан, општепризнат, вајни, бесмртан
фи!., коџа ре!., дичан ексир., изниман
Хр6. - уи: достојанствен, отмен, изу­
зетан,одличан
спавина ж чесма, пипа, шпина pel.,
се,
пипац ре!., бурма ре!.
умањивати

се, јењавати , лабавити f} (губити на спавити несврш. сврш. непрел. О

тежини) мршавити - уи . смршати

неС6РШ. (свечано) обележавати, це­
лебрирати реШ. - уи. забављати се f}
спаби1i м млакоња, шоња, млитавац ,
килавац, јада, мекушац, тетка фам., С8РШ. 6. победити
спавље с прослава, прослављање,
шмокљан фам., млитоња реШ. - уи.
безвезњак, кукавица 2., папучар банкет, свечаност, пир, гозба, пи­
ровање, слављење, шенлучење, ве­
спабо прил . неквалитетно, лабаво,
черинка, светковина, светковање,
лоше, траљаво, лаички, нестручно,

невешто, бедно, јадно, нестручњачки,

гозбина, рецепција ре!. , комерс pel.,
банкина ре!., теферич ре!., крканлук
почетнички, шарлатански, климаво,

незналачки, неприкладно, некомпе­

фам. - уи: забава, лумперај, банчење,

тентно, тричаво, непрофесионално, весеље, коктел 2.

сnављење I сnатки корен 568

сnављење с О в. славље @ в. стра­ клузиван, чудесно леп, дивотан, васе­

хопоштовање љенски, лепушкаст, анђеоски, небесни,

сnавољубив прид. в. амбициозан пресладак, дијамантски, одушевљава­

сnавољубље с похлепа, частољу­ јући, наочит, рајски, задивљујући, као

бље, амбиција, тенденција, апетит, из сна, убав, замамљив, рафиниран,

грациозан, мио, велелепан, вишњи,
претенциозност, чежња, склоност,

страст, каријеризам, нишан, хтење, кицошки фам. арх., гиздав арх., мило­

претензија, воља за успехом, апетит видан реШ. , изгледан ре/., милолик арх. ,

за успехом, глад фи!. , славохлепље зоран ре!., уписан ре!., страшан фам.,

хрв., частохлепље хрв. великолепан реШ., гледан реШ. , шик не­

сnавуј м зоол.(птица певачица из иром. фам., дојмљив хрв. - уи: добар,

породице дроздова, лат. Erythacus lu- отмен - сл: узбудљив, провокативан

scinia) * сnадокусац м гурман, гурманин,

сnаrање с О договор, склад, спора­ сладокусник, хедониста, слаткоједа

зум, слога, конгруенција, пристанак, реШ. - уи. изјелица

разумевање, погодба, хармоничност, сnадострасник м в. похотљивац

сагласност, хармонија, допуштење, сnадостраст ж О в. еротика @ в.

сарадња, нагодба, сложност, ред и похота

мир, намирење, складно ст, акрорд, сnадострастан прид. в. развратан 3.

пакт фи!., конкордат реШ., угодба сnадострашће с О в. еротика @ в.
реШ., аранжман реШ. антанта суж. , - похота
уи : пријатељство, уговор@ в. релаци­
сnамка ж цевчица, сламчица
ја 1. @) в. сложност 1.
сnамчица ж в . сламка
сnаrати сврш . прел. О (рећи неисти­
сnанина ж панцета, потрбушина, са­
ну, лаж) измислити, обманути, пре­
ло, ларад ре!., панчета ре!., бекон арх.
терати еуф., окитити еуф. @ в . пре ­
сnанић м бот. рег. в. наут
варити
сnање с одашиљање, отпрема, од­
спада к прид. О (који има укус шећера,
воз, превоз, експедиција
меда) * @ фи!. леп, красан, допадљив,
сnати с О (упућивати неког с неким
наочит, примамљив, заноса н, божан­
циљем, поруком) упућивати, усмера­
ствен, бајковит, нестваран, изврстан,
вати, одашиљати @ в. (отпремати не­
згодан, чаробан, привлачан, чудесан,
ком да се уручи) одашиљати, отпре­
диван, блистав, цакан, фин, замаман,
мати, отправљати, експедитовати ,
стасит, елегантан, љубак, омамљив, уз­
адресирати, превозити суж.
вишени , допадљив, вабљив , прекрасан,
очаравајући, божански, сјајан, прелеп, сnатка па прат ж бот. (лат. Polypo-
магнетичан, хипнотичан, меден, нео­ dium vulgare) ре!: ослад, сладић,
дољив, небески, предиван, атракти­ благ-папрат, дубња папрат, дубова
ван, бајан, савршен, кићен, дражестан, зеленица, капљачак, лезибаба, мали
фантастичан, мамљив, бајослован, бле­ прапрот, папрац, папрача, сладачак,

штав, особит, величанствен, стилски, слатка бу јад, сладовец, слатка попрат,

феш реШ., као са слике, луткаст, лепо­ тужна трава, тужни корен

лик, красотан, невероватан, као дија­ сnатки корен м бот. (лат. Glycyrrhiza
мант, алем, бај, чаран, раскошан, екс- glabra) ре!: сладић, слатко дрвце, слат -
 сnаткиw I сnобод

ко биље, госпино биље, глићирица слезеновц, довји папел, клобцицовје,

планински слиз, слијез, сљеж, сљез,
сnаткиw м посластица, десерт, за­
срчни клобук, ћурећа трава, црни
слада, колач, заслађење, сластица,
сљез, црни шљез
слатко, шећерлема, прислачак реШ.
сnаткоречив прид. О (говорнич­ cneHr м в . жаргон

ки спретан) елоквентан, говорљив, сnепи миw м зоал . в. шишмиш

зборит, благоглагољив, красноречив, сnепић м о зоол . в. блавор @ жарf.

лепоречив, милоречив, златоуст, бр­ в. ћорсокак 1.
зорек арх., краснорек арх., благорек сnивен прид. в. повезан

арх. @ ласкав, улизички, послушан, сnик м в. рима

улагивачки, увлакачки, послушнич­
сnика ж О снимак, скица суж., сли­
ки, покорнички, слугански, понизан,
џа жарf. , ведута реШ. - суж: илу­
покоран, штреберски, посилнички - страција, цртеж, пејзаж, портрет
арх. мамелучки, вазалски, мандарин­
@ в. представа З .
ски, кумординарски, церберски
сnикар м О (уметник који слика)
сnачица беnа ж бот. (лат. Sinapis al- стваралац, ликовњак фам., мазало
Ьа) ре!: бела горјушица, бела горуши­
фам. , личилац реШ. @ (лош - ) мазало,
ца, бели женоф, горушица, горчица,
мрљало - уи. уметник, Јворац
муштарда, сенф, сладчица, слачица
сnиковит прид. симболички , сим­
сnачица црна ж бат. (лат. Brassica боличан, метафоричан, алегоријски ,
nigra) ре!: мустарда, сенф, ардаљ, го­
фигуративан,пренесен
рушица, огњица, муштарда, муштар,
сnинав прид. балав, з амазан , слузав ,
хардан
шмркљив хрв.
сnедбеник м поклоник , приста­
сnинавити несврш . непрел. балавити,
лица, заговорник, гласноговорник,
балити, слинити, испуштати слине
симпатизер, љубитељ, приврженик,
сnинити несврш. непрел. О в. лупе­
заступник, епигон, заштитник, по­

борник, присташа, бранилац, заго­

тати @ в. слинавити

варач, експонент,заговаратељ, подр­

жаватељ, подржавач, носилац, бра­
нитељ, стегоноша фи!., навијач фи!. ,
барјактар фи!. , заставник фи!., апо­
логета фи!., фан фам.
сnедити несврш. прел. в. пратити
сnистити сврш. прел. О фам. в. по­
пити @ фам. в. руинирати @) фам. в.
појести
1.
сnичан прид. (који личи, наликује)
подударан, сродан, близак, истовр­
стан, упоредив, одговарајући, сразме­

сnедствен прид. (који има смисла) ран,доличан, корелативан, подобан

сnичност ж наликовање, аналогија,
в. смислен
блискост, личење, сродност, истовр­
сnе1) м зоал. в. харинга
сност, упоредивост - уи. веза, повеза­
сnез беnи м бат. (лат. Althaea offi-
НОСТ,истоветност
cinalis) pef: питоми сљез, слезовина,
сnобода ж о самосталност, ауто­
шљез, слиз, белодун, ђиљ, лиња
сnез црни м бат. (лат. Malva si1ve- номија, независност, самостојност,
самосвојност, одвојеност, суверени­
stris) pef: велика слезовача, велики
тет, одељеност, сувереност, самоу­
сљез, велики шљез, гушћерњак, дивја
прављање, засебност, аутономност,
шкура, дивји папел, дивји слез, дивји
спободан I cnyra 570

инокосност, ваздух фи!., луфт фам., проклетство, бродолом фи!. , неман

неовисност Хр8. @ фи!. 8. храброст фи!., провалија фи!., низбрдица фи!.,
спободан прид. о аутономан, са­ гроб фи!., ископ ре!., расап ре!. , рас­
мосталан, независан, самосвојан, не­ теп ре!., срозавање фам. - уи: пораз,
потчињен,суверен,неспутан,непод­ трагедија, банкрот
ређен, неусловљен, самоуправни @(о спомити сврш. прел. О поломити,

месту) 8. упражњен разбити, слупати, скршити, скрхати,

спобоДоуман прид. 8. прогреси­ изломити, смрскати, спљескати, пре­

ван бити, покршити реШ. @ фи!. 8. по­

спово с О (писмени знак) писмено бедити @) фам. 8. пребити 1. @) фи!.

арх. @8. говор 1. (учинити неког потиштеним) утући,

скршити, потиштити, исцрпсти, са­
cnora ж в. склад 1.
трти
cnожен прид. О компликован, замр­
спомљен прид. О разбијен, поло­
шен, деликатан, запетљан, захтеван,
мљен, слупан, скршен, изломљен,
тежак, збркан, проблематичан, шка­
скрхан, смрскан, разлупан @ фам. в.
кљив, осетљив, комплексан, незгодан,
побеђен @) фи!. 8.. утучен
суптилан, побркан, слојевит, закуку­
спон м зоол. (лат. Proboscidea) еле­
љен фам., замумуљен фам., завојит
фант, фил - суж: индијски слон (лат.
реШ., закучаст реШ. - уи. вишесмислен,

@8. вишеструк 2.
неразумљив
Elephas maximus), афрички слон (лат.
Laxodonta africana)
споженост ж 8. компликација - уи.
споновача ж слонова кост, вилдиш
различитост
ре!., ебур арх., бјелокост Хр8.
спожити сврш. прел. 8. упаковати
cnyra м ж О м лакеј, батлер, послуга,
спожити се сврш. О (дати приста­
собар,чуваркућа,дворилац,пазикућа,
нак) допустити, дозволити, одобри­
поданик,подређени,служитељ,скуто­
ти, пристати, аминовати, прихвати­
ноша, подворник, тевабија, покућар,
ти, пустити, дати слободу, благосло­
лакај, послужник, надзорник послуге,
вити, изаћи у сусрет, дати, аминати
понизник, покорник, униформисан
ре!. @ (изразити слагање с неким)
~луга, подворитељ, послушник, двор­
споразумети се, договорити се
Јаник, момак, кућни момак, ушјер ре!.,
спожност ж О поклапање, једин­
коморник ре!., слуган ре!., ленственик
ственост, сагласност, слагање, поду­
ре!., измећар ре!., детић ре!., сужањ ре!.,
дарност, склад, усаглашеност, разу­
потрчкало фам., потрчко фам., трчка­
мевање, конкорданција, подударање,
рало фам., потркало фам., послужи­
сразмерно ст, слога, складно ст, сугла­
тељ форм., клетвеник арх., камердинер
- сл: соли­
сност Хр8., сукладност Хр8.
арх., посилни арх. ре!., вазал арх., васал
дарност, споразумност @8. склад 1.
арх. реј., калфа арх., цербер арх. реШ.,
спојевит прид. 8. вишеструк 2. кумординар реШ. - уи: роб, плаћеник,
спом м пропаст, крах, губитак, де­ служавка - сл: коњушар, секретар, до­

ба~л,слом, неуспех,назадак,распад, мар @ робиња, роб, послушник, су­

фИЈаско, изгубљена битка, подбачај, жањ, подјармљеник, потлаченик, обес­
пад, проклетиња, хаварија, ' руина, прављеник форм. , узник реШ. одалиска
лош резултат, назадовање, несрећа, арх. суж. @) 8. статиста 2.
571
спужавка I смарат

непланиран, природан, махиналан ,

спужавка ж слушкиња, дворкиња,
несрачунат, неконтролисан, несми­
жена, послужавка, кућна помоћни­
шљен, прирођен, аутоматски, не на­
ца, девојка, подворница, потркуша,
мераван, инхерентан, нехотимичан,
бединерка, послушкиња, службени­
ненаучен, интуитиван, против вла­
ца pef., бединерица реШ. - уи. спре­
стите воље, нехотичан
мачица

спужба ж о звање, вокација, про­ спучајно прил. 8. можда

фесија, посао, струка, запослење, спучајност ж случај, коинциденција

ангажованост, положај, занимање, спуwаоница ж 8. учионица

позив, активност, бизнис, намеште­ спуwати несврш. прел. О (примати

ње, дужност, задужење, радни однос, слухом) хватати (звук) @ (присуство­
позвање, упослење, послање фи!., вати предавању) похађати @) (бити
мисија фи!., задатак фиf., џоб жар!., послушан) * - уи . поштовати
шљака жар!. @ 8. секретаријат спуwкиња ж 8. служавка

спужбеник м запослени, радник, смазати сврш. прел . фам. 8. појести 1.

делатник, намештеник, трудбеник, смакж катаклизма, катастрофа, про­
запосленик реШ. - суж. чиновник, паст, трагедија, страхота, апокалипса
евидентичар, референт, администра­ фи!. - уи: несрећа, слом, невоља
тивни службеник, бележник, већник, смакнути сврш . прел. О 8. одбацити
марник арх., конзулент реШ., посло­
@В. убити
примац реШ . , дужносник реШ . , алдер­
смакнуће с В. убиство
ман реШ. , посленик реШ. , конзилијар
смандрљати сврш. прел . (нешто
реШ., записничар
овлаш, лоше урадити) одратити, ота­
спужити се несврш. О опери сати,
љати, смуљати, збрљати, забрљати,
употребљавати, управљати, руково­
склепати, смућкати, спетљати , спрч­
дити, руковати, баратати, маневри­
кати, исфушерисати жарf.
сати, поступати, газдовати, манипу­
смањен прид. 8. ситан 1.
лисати, водити, деловати, владати
(нечим), разумети се (у нешто), го­ смањење с (- неке количинс) гу­
сподарити фи!., крмарити фи!., кор­ бљење, губитак, слабљење, нестајање,
миларити фиf. - сл: умети, знати @ 8. умањење, снижавање, смањивање,

употребљавати
девалвација фиf., сплашњавање фам.
спутити несврш. прел. осећати, смањити сврш. прел. О (учинити
предосећати, наслућивати, нагађати, нешто мањим) умањити, умалити

претпостављати, мирисати, разаби­ реШ. @ (- јачину, интензитет) сти­

шати, утишати, опасти, спласнути,
рати, сумњати

спутња ж О В. претпоставка @ 8. умањити, попустити, јењати @) (све­

сти на мању меру) свести, умањити,
предосећај
утањити, редуцирати, редуковати,
спучај м О коинциденција, случај­
скресати фам., сасећи фам., стеста­
ност, сплет околности @ В. догађај
ти фам., окреснути жарf., окресати
спучајан прид. инстинктиван, ме­
жарf., преполовити суж.
ханички, несвестан, ненамеран, ша­
смарати несврш. прел . фам. В. доса­
блонски, рефлексан, невољан, спон­
тан, непромишљен, импулсиван,
ђивати 2.
 смарач Ј смешан
572

смарач м фам. б. досадњаковић

сматрати несврш. прел . (имати ми­
шљење) мислити, држати, веровати,
бити мишљења, бити убеђен - уи.
размишљати
смежуран прид. б. наборан
смејурија Ж О б. глупост 1. @ фам. б.
враголија
смекшати
сврш . прел. (постати
мекши) омекшати, размекшати, опу­
стити
смеnост Ж храброст, јунаштво, од­
важност, херојство, срчаност, кураж,
неустрашивост, одлучност, херои­
зам, вратоломност, опевано јуна­
штво, непоколебљивост, витештво,
присутност духа, смионост хрб. - уи:
борбенос~одлучност
смео прид. храбар, неустрашив, од­
важан, борбен, куражан, јуначки,
срчан, херојски, јуначан, безазоран,
ратоборан, нестрашљив, жесток, из­
држљив, непопустљив, врли, непо­
колебљив, вирилан, јуришни фUi.,
ла~овски фиf., љут фUi., дрзак фиf.,
БОјован pef., БОјовит pef., слободан
фиf., кочоперан фам., дели арх., ла­
Вљег срца изр. - уи: мушки фUi., на­
силан, витешки
простор за становање) настанити се
наћи смештај, скрасити се фам. ~
(заузети удобан положај) намести­
ти се, рашири ти се, раскомотити се
прострети се, извалити се фам., из~
врндупечити се жарf.
смеСТиwте м 6. складиште 1.
сметати несврш. прел. О (некоме
правити сметње) ометати, бунити,
збуњивати, саПлитати фиf. - уи. до­
сађивати, узнемиравати @ (наносити
штету, погоршавати стање) шкодити,
штетити, оштећивати
сметен прид. О б. смота н @ 6. збу­
њен ~ уи. непромишљен 1.
сметено прил. бесциљно, помете­
но, сумануто, бесмислено, тамо-амо
изр., горе-доле uзр., овамо-онамо
изр., амо-тамо изр., сад овде сад онде
изр., на све стране изр., као мува без
главе изр., без циља, сулудо, тамо­
вамо изр., смушено, лево-десно изр.,
безглаво, те овамо те онамо изр.
сметеност Ж О збуњеност, конфу­
зност, смушеност, растресеност, см у­
ћеност, смушењаштво, изгубљено ст,
запетљаност, збрканост, помутња,
смутња, пометња, пртљавост, заузла­
ност @ б. пометеност

смер м О реш.. б. стремљење @ б.

сметењак м фам. 6. трапавко
правац ~ уи. ;'раса ~MeTњa Ж тешкоћа, препрека, бари­
смеран прид. б. благ јера, блокада, хендикеп, ограничење,
см~ерати несврш. прел. б. намеравати спречавање, потешкоћа, запречива­

смерност Ж О б. морал @ б. поште­ ње, заустављање, кочење, чвор фиf.,

ње 1. кочница фиf., ћорсокак фиf., квака
фам. - претња, непријатност
сместити сврш. прел. подвалити,
потурити, протурити, наместити смеће с ђубре, отпаци, отпад, поган,
нечист - уи. прљавштина
подметнути, Прогурати - уи. прева~
рити смех м смејање, церекање, церење _
уи. кикот, осмех
сместити сврш. прел. О б. ставити 1.
@ 6. омогућити О б. лажирати О б. смешан прид. О анегдотичан, ша­
подметнути љив, духовит, забаван, комичан, ла­
крдијашки, анегдотски, искричав,
сместити се сврш. О (наћи себи
хумористички, анегдоталан, ХУМО-
573 смештај I смрдет

ристичан, хуморан, необичан фиf., смицаnица Ж О б. трик 1. @ б.

откачен фам., шашав фам., виц­ сплетка 1.
каст фам., крвав фам., редикулозан смиwљати несврш. прел. (стварати
форм. @ б. небулозан нешто ново) измишљати, осмишља­
смештај м 8. боравак вати, проналазити, откривати, изна­

смиnовати се сврш. 8. помиловати лазити, изумљивати

смиље с бот. (лат. Helichrysum are- смиwљен прид. б. прорачунат

narium) ре!: смиљ, цмиље, жуто сми­ смождити сврш . прел . О б. згњечи­
ље, златноцвита трава, знељек, лашка ти @ 6. здробити О фиf. б. пребити
камилица, марјетица, снељек смокварица Ж зоол. б. волић
смирај м 8. сумрак смоnа Ж катран
смирен прид. миран, безбрижан, смота н прид. фам. трапав, неспре­
спокојан, лежеран, без бриге, комо­ тан, несналажљив, незграпан, сме­

тан, опуштен фам., кул жарf. - уи. тен, запетљан, спетљан, медведаст,

срећан, равнодушан неокретан, шепртљав, слоновски,

смирено прил. (на смирен начин) б. сплетен, туњав, невешт, с две леве

мирно руке/ноге, укошен, тешке руке, ло­

смиреност Ж мирноћа,
жност, спокој, спокојност, лежерност,
опуштеност фам., кулирање жарf. не­
иром. -уи. срећан,равнодушан
смирити сврш. прел. (учинити да
неко буде миран) умирити, обуздати,
укротити, уздати, зауларити реш..
безбри­ ших рефлекса, бенаст, шепртљаст,
неспретан у послу, успорен, без гла­
ве и репа, неумешан, смота н као сај­
ла, изгубљен, као слон у стакларској
радњи, као мува без главе, смушен,
заузлан фиf. ре!., дрвен фи!., завезан
фи!., везан фиf., пртљав ре!., бангав

смирити се сврш. (довести се у ста­ фам., трунтав фам., слонаст фам., са­

ње мира, најчешће после неког стр е­ пет реш.., врљав Uof. ре!. - уи: млитав,

са или шока). умирити се, издувати укочен, неискусан, збуњен, неспосо­

се, охладити се, прибрати се, сабрати бан, шоњав Uof. - сл: незналица, блен­
се, средити се, сталожити се, уравно­
тав, спор, леви фам., недоучен, килав

тежити се, опустити се, искулирати

фам., невичан

жарf. смотрен прид . б. пажљив 2.

смисао м (главно у нечему) суштина, смрад м задах, заударање, запах,

бит, поента, резон, сврха, циљ , значе­ воњ, смрдеж, непријатан мирис, ко­

ње, значај, садржај, есенција, битност, кија ре!., базд фам., миомирис еуф.,
логика, душа фиf., поанта Хр8. аромаеуф.

смисаоност ж 8 . методичност смрадан прид. б. смрдљив

смисnен прид. (који има смисла) ра­ смрачити сврш . прел. б. зацрнити

зуман, сувисао, разборит, разложан, смрвити сврш. прел. О б. пребити

уман, разложан, следствен, логички , @ б. руинирати
здраворазумски, повезан, рациона­ смрдети несврш. непрел. воњати, за­

лан, оправдан - уи. одређен, јасан ударати, баздети, запахњивати, зади­

смисnити сврш. прел. О 8. измисли­ сати, запухњивати, пахнути, ширити

ти 2. @ б. снаћи се 1. воњ, непријатно мирисати, смради-

смрдибуба I CHara
ти, вришчати реј., чути се реј., осећа­
ти се фам., кандисати жарf., кандела­
ти жарf., дисовати жарf.
смрдибуба ж заал. (лат. Pentatome
baccarum) смрдљиви мартин
смрдљив прид. усмрђен, воњав,
баздљив, смрадан, воњевит, гнусан,
убаздео, вонљив, воњеван, као куга,
као твор, воњив, прчевит реј., узври­
шчао реј. - уй: одвратан, гадан, уста­
јао, бедан
смрдљива коприва ж бот. (лат.
Galeopsis dubia) реј: мртва коприва, .
конопљенка, зебрат
смрека ж бот. В. клека
смркнут прид. безвољан, туробан,
тмуран, суморан, натмурен, нераспо­
ложен, снужден, утучен, мрзовољан,
учмао, апатичан, сломљен, клонуо,
покуњен, депресиван, депримиран,
летаргичан, меланхоличан, невесео,
мргодан, зловољан, намрштен, кисео,
потиштен, дешператан, погружен
реј., шоњав фам., сатрвен ексЙр., скр­
хан ексЙр., чаман реШ. - уй: досадан,
уморан, бесан
смркнутост ж (лоше расположење)
В. снужденост
смрскати сврш. прел . В. руинирати
смрт Ж О онај свет, ништавило, за­
гробни живот, вечни сан, тамни ви­
лајет, вечни мрак, мрак фИf., вечна
ЛОВИшта uзр. fJ свршетак, издисај,
умирање, скончање, суђени час, са­
мртни час, судњи дан, конац фИf., од­
лазак фИf., крај фИf. , нестајање фИf.,
еџел реј. t!) фИf. В. свршетак 1.
смртник м В. човек
смртоносан прид. В. фаталан
СМрwати сврш. непрел. (изгубити на
тежини) омршавети, ослабити, смр­
IiJавети, утањити, усукати се фам.,
осушити се фам., ушиљити се фам.,
574
ушпицити се фам.
смуђ м заол. (лат. Lucioperca sandra)
шиљ, фогош
смук м заал. О (лат. Elaphe quatuorli-
neata) кравосац, кравосас fJ (лат. Со­
ronella) смукуља
смуљати сврш . прел. (нешто овлаш,
лоше урадити) В. смандрљати
смутити сврш. прел. о . промешати,
измешати, замутити, измутити, раз­
мутити, промутити, проџарати фам.,
скалабурити реШ. fJ В. спремити 1. t!)
В. збунити
смутљивацм В. сплеткарош 1.
смутња Ж В. смушеност 1.
смуliеност Ж В. смушеност 1.
смуцање с В. скитање
смуцати се несврш. В. скитати
см уш ен прид. В. неповезан 1.
смушеност Ж О збуњеност, конфу­
зност, сметеност, растресеност, см у­
ћеност, смушењаштво, изгубљеност,
запетљаност, збрканост, помутња,
помућеност, смутња, пометња, пр­
тљавост, заузланост fJ В. невештост
снабдети се сврш. опскрбити се,
обезбедити се, осигурати се, збрину­
ти се, набавити, прибавити - уЙ. ку­
пити'1., набавити 1.
CHara Ж јачина, виталност, живост,
бодрост, бодрина, крепкост, крепост,
жустрина, чилост, елан, енергичност,
силина, динамика, сила, снажно ст,
живахност, интензитет, разиграност,
силовитост, моћ, енергија, активност,
акција, јакост, прштавост, срчаност,
вољност, крепкоћа, жустрост, воља,
полет, темпераментност, зор реј., ја­
кленост реј., вигор . арх. реШ. - уй :
марљивост, ватрено ст, окретност,
чврстина - сл: поЈретљивост, бо­
дрост, брзина, хитрина, врцкастост,
заинтересованос~лакоћа
575 cHaraTop I снужден

cHaraTop м атлета, Херкул, Херку­ љено ст - таленат, знање, памет fJ В.

лес, разбијач фам., билдер фам., си­ прилагодљивост

ровина фам., коњина йој. снаliи сесврш.орефл. домислити се,

снажан прид. О жесток, јак, моћан, досетити се, омислити, смислити, из­

гороломан, горостасан, развијен, ви­ мудрити, сетити се, извентати, иско­

сок, кременит, натчовечански, једар, ристити гужву, скројити фИf. fJ йрел.

бодар, надљудски, силовит, велик, оријентисати се, одредити положај
напредан, незаустављив, силан, не­ снебивати се несврш. устезати се,
саломљив, плећат, очеличен, оштар, уздржавати се, стидети се, либити се,
стасит, робустан, мускулозан, ми­ суздржавати се, зазирати, скањивати

шићав, бујан фИf., набилдован фам., се, презати, оклевати, устручавати се,

акутан реШ., дречан реШ., ковински вајкати се арх., лецати се реШ . - уЙ.
реШ., херкулски реШ. - уй: чврст, жи­ бојати се, степити
лав, кршан, дивљи, чио, тежак, кру­ снебивљив прид. В. срамежљив 1.
пан fJ в. темпераментан 1. t!) в. звучан
сневати несврш. прел . В. сањати 1.
1. О в. силовит 1.0 в. изразит
снежити несврш. непрел . В. вејати
снажити несврш. прел. в. разгаљи­
снен прид. В. сањив
вати
снижење с попуст, распродаја, ак­
снажност Ж в. снага
ција
снаја ж О снаха, снајка fJ фам. в. не­
снимак м О фотографија, слика,
веста t!) жарf. в. девојка 1. фотка фам . fJ В. слика 1.
снаnажљив прид. О вешт, спретан,
сноб м (онај који изиграва отменост)
вичан, верзиран, умешан, окретан,
помодар
стручан, способан, професионалан,
снобовски прид. В. уображен 1.
испрактикован, усавршен, извежбан,
сновид м В. сен
дорастао, извештен, истрениран,
сновиђење с В. привиђење
мајсториски, уходан, обучен, квали­
сноп м О стог, свежањ, навиљак, за­
фикован, довитљив, досетљив, зна­
лачки, увежбан, упућен, виртуозан, вежљај, пласт, замотуљак, бала, зави­

рутиниран, лакорук, прекаљен, ка­

јутак, смотак, бабура реј., багља реј. ,

дар, промућуран, чиграст, видраст бреме реј., дењак реј. fJ зрак, сноп

фам., виспрен реШ. - уй: брз, еласти­ светлости, млаз, луч арх., луча арх.,

чан, проверен, надарен, гибак - сл: зракахрв.

навикнут,учинковит,упознат,хитар, сношај м в. секс

искусан fJ в. прилагодљив сноwљивост Ж в . трпељивост

снаnажљивац м довитљивац, ком­ снужден прид. безвољан, туробан,

бинатор, тактичар, видра фИf., добар тмуран,суморан,натмурен,нераспо­

играч жарf., пливач жарf. - уЙ. пре­ ложен, смркнут, утучен, мрзовољан,

предењак, дипломата 2. учмао, апатичан, сломљен, клонуо,

снаnажљивост ж е (особина оног покуњен, депресиван, депримиран,

који је сналажљив) спретност, вич­ летаргичан, меланхоличан, невесео,

ност, окретност, извежбаност, ухода­ мргодан, зловољан, намрштен, кисео,

ност, обученост, квалификофваност, потиштен, дешператан, погружен

довитљивост, увежбаност, прека- реј. , шоњав фам., сатрвен ексЙр., скр-

снужденост сомот I

хан ексир., чаман реШ. - уи: досадан, јеј ре!., аспида ре!., улавица ре!. , бука­
уморан, бесан :а ре!., баја ре!., бухтавица ре!., буја­
снужденост ж (лоше расположење) Јина ре!., булутина ре!., булутин ре!.,
нерасположење, мрзовоља, потиште­ бу:ьуна ре!., бубулеја фам. ре!., булу­
ност, суморност, меланхолија, депре­ леЈа фам. ре!., ушара зааn.
сивност, депресија, апатичаност, без­ совуљаrа ж зоол . в. сова

вољност, анксиозност, малодушност, сој м О в. раса 6 в. сорта 1.

апатија, депримираност, индиспо­ сок м О (течност исцеђена из воћа и
нираност, равнодушност, покуње­
биљака) нектар, ђус, воћни напитак,
ност, мргодност, зловоља, невољност,
безалкохолно пиће фарм. 6 в. теч­
тмурност, мрклина, летаргија, индо­ ност 1.
лентност, индоленција, клонулост,
соко м О зааn. (лат. Falco) сокол
клонуће, натмуреност, инертност, хрв. 6 фи!. в. херој
~ндиферентност, отупелост, инерци­
соколити несврш. прел. О анимира­
Ја, раздражљивост, флегматичност,
ти, храбрити, бодрити, подстицати,
неосетљивост, песимизам, утученост,
подржавати, надахњивати, покрета­
зловољностапатичност, атонија, смрк­
ти, навијати, подстрекивати, ведри­
нутост, мрачност, клонулост духом,
ти, потицати хрв. 6 в. разгаљивати
тегобност, намргођеност, туробност,
солидан прид . в. добродржећи
мртвило, невесеље, намрштеност, ми­
солидност ж в. тврдоћа
зерност, лоша/зла воља, сломљеност,
солитер м небодер, вишеспратни­
беживотност, покислост, учмалост,
ца, зграда
тупост, тегоба у души, бедак фам.,
СОМ м зоол. (слатководна риба, лат.
ки:.елост фи!., мркост реШ., абулија
реш., празнина фи!. , млохавост фи!.,
Silurus glanis) >(-

хладноћа фи!., погруженост ре!., гри­ сомот м плиш, баршун, кадифа, ве­
лур, самт ре!. , кадива арх.
~љивост ре!., безвоља фам., дерт
иесн., сплин реШ., нујност хрв. - уи:
туга, умор, брига, нелагода, безнађе, Собе I просторије
слабост, незадовољство, малаксалост,
мука, измученост, беда, агонија антре радна соба

соб м зоол. в. ирвас библиотека свлачионица

будоар салон
соба ж просторија, одаја фарм. вешерница сметларник

соба р м в. слуга 1. гаража спаваћа соба

гардероба
собарица ж спремачица, служав­ студио

гостињска соба таван

ка, чистачица, слушкиња, дворкиња, дечија соба таверна

жен~, послужавка, кућна помоћница, дневна соба тајгерице

деВОЈка, подворница, потркуша, бе­ играоница тоалет

купатило трпезарија
динерка, послушкиња, службеница
кухиња учионица
ре!., бединерица фам. лођа фоаје
сова ж зоол . (лат. ВиЬо ЬиЬо) јејина ложионица ходник

co~yљaгa, буљина, дремовица, KYKY~ мансарда

подрум
хол

шпајз
ви!а, тарма ре!., букач ре!., букавац предсобље
pel., вир ре!., хуктача ре!., букоч ре!.,
577
сомун I специјалан

спаковати сврш . прел. в. упаковати

сомун м в. лепиња
спарина ж (висока температура ва­
соноран прид. в. звучан 1.
здуха) жега, јара, запара, припека,
сопран м т уи. глас
врућина, топлота, врелина, оморина,
сорта ж О класа, тип, врста, кате­
вар, препека, пакао фам., прижега
горија, начин, сој, род, ред, марка,
ре!., калор ре!., звиздан фам., пасја
грана, фела фам. - уи: облик, линија,
врућина фам., омара арх., спарност
група, страна - сл: низ, скупина 6 в.
реШ., упека реШ.
раса
спаруwен прид. в. увео
сортирати несврш. прел. класифи­
спас м (начин или могућност реше­
ковати, рашчлањивати, раздвајати,
ња неке тешке ситуације) решење,
одељивати, распоређивати, груписа­
излаз , спасење, извабљење, крај, за­
ти, разврставати, сврставати, класи­
вршетак, повољан исход, повољан
фицирати хрв.
расплет, солуција, размршење, раз­
сотона м в. ђаво 2.
решење, расплет
софа ж лежај, канабе, кауч, диван,
спасити се сврш. искупити се, од­
отоман, канап е ре!., миндерлук ре!.
бранити се, избавити се, ослободити
- уи. кревет
се, оправдати се, поправити, окајати,
софистицираност ж в. углађе­
добити опрост, извући се, ублажити,
ност 1.
опрати се фи!.
софора ж бот. (лат. Sophora јаропјса)
спектакл м атракција, сензација,
ре!: јапанска софора, јапански багрен
занимљивост, догађај, новост, нечу­
спавати несврш. непрел. ноћити,
веност, бомба фи!. - уи: скандал, ин­
пајчити, нунати, спати ре!., чори­
цидент
ти ре!., спавкати фам., лалати фам.,
спетљан пр ид. О в. смотан 6 в. збу-
кунтати жар!., књавати жар!., хајити
њен
реШ., почивати реШ., нанати gеч., пај­
спетљанац м в. трапавко
кити gеч. - сл: дремати, хркати
спетљанко с в. трапавко
спавати несврш. прел. почивати, но­
спетљати сврш. прел. (нешто овлаш,
ћити, коначити, пајкити фам., књава­
ти фам., кунтати жар!. - уи. дремати, лоше урадити) в. смандрљати

сањати
спетљати се сврш . в. збунити се

спадало с в. обешењак специјалан прид. посебан, друк­

чији, необичан, другачији, изниман,
спазити сврш . прел. в. угледати
јединствен,атипичан,особит,изван­
спајање с О припајање, привлаче­
редан, неочекиван, неконвенциона­
ње, срастање, срашћивање, кохези­
лан, несличан, несвакидашњи, ори­
ја, приањање, слепљивање, адхезија
гиналан, нетипичан, изузетан, осо­
сшруч. 6 припајање, сједињавање,
анексија, интеграција, уједињење,
бен, нарочит, беспримеран, издвојен,
несвакодневан,ванредан,ексцентри­
стапање, фузија, сједињење, удру­
чан, различит, дистинктиван, неуо­
живање, здружење, удружење, уједи­
њавање, здруживање, амалгамирање
бичајен, други, уникатан, редак, свој­
ствен, екстравагантан, нередовит,
фи!., срастање фи!., амалгамација
другојак, вансеријски, својеврстан,
фи!. @) в. окупација
специјаnац I спој

одв ојен, оделит, различан, партику­ тор фам., пириватра реш, заплотњак
лар а н, апартан, дистингвиран рет. , реШ . - уи : лицемер, превртљивац,
пекулијаран рет. , другојачији рет., преварант, лош човек 6 В. хипокрит
о се бујан хрв. - уп . властит, непознат спљескати сврш . прел. В. згњечити
1., незгодан 1., неразумљив
сподоба ж накарада, наказа, руго­
специјаnац м В. командос ба, чудовиште, вештица, грдоба, мон­
специјаnно прил. В. посебно 1. струм, неман, нагрда, страшило, гну­

специјес м В. раса соба, караконџула, ружноћа, гадура,

специфичност ж В. посебност калаштура, наказник, квазимодо, на­

спечен прид. В . сувоњав 1. казница, гвоздензуба, харпија, кара­

спираnан прид. О В. увијен 1. 6 В. панџа, аждајка, акреп фиf., крстача реј. ,

т аласаст ажделија реј. , карикатура фам. , крамп

спиритизам м О призивање духо­

фам., грдобина фам. , габор фам. , ве­
штеруља нар., скрндељ жарf., гном
ва, зазивање духова, комуникација са

оностраним 6 В. пророчанство 1. жарf., аждаха арх. , коњобарка арх. - уи:

бабарога, привиђење, змија фиf.
спис м О В. одлука 1. 6 В. рад' 1.
спозна вати несврш. прел. В. учити 2.
списак м именик, абецедаријум,
адресар, индекс, преглед, попис, име­
спознати сврш . прел. докучити, раз­
умети, схватити, укачити, устано­
нар, абецедно сређен попис имена/
вити, ухватити, увидети, прозрети,
појмова, регистар, азбучни списак
адреса, казало ХрВ.
признати,разлучити, проникнути (у
нешто), докачити, оучити, препозна­
спnаваw м зоол . (лат. Janthina ni-
ти, разазнати, скапирати, разабрати,
tens) љубичар
видети, утувити у главу, стећи увид,
спnаснути сврш. непрел. О (обично
опазити, предочити себи, предста­
нешто што је натечено) опасти, сма­
вити себи, ући у главу, сагледати, до­
њити се, спасти, издувати се 6 (- на
прети у главу, провидети, похватат и,
јачини, интензитету) 6. ослабити 2.
утувити (у главу) , препоз нати своју
спnести сврш . прел. В. свити
грешку, ухватити конце, видети јасно
спnет м 6 . чвор 1.
као на длану, постати свестан, појми­
спnетен прид. В. смотан
ти, развидети, приметити фиf. , по­
спnетка ж смицалица, интрига, хватати (конце) фи!., дохватити фиf.,
подло ст, препреденост, подвала, поњати реј., укопчати фам., сконта­
препредењаштво, ујдурма, подму­ ти фам. , скужити фам. , прокљувити
к лост, подметање, пси на, малверза­ фам., уочити фам. , провалити жарf. ,
ција, игра фам., комбинација жарf., укапирати жарf., извалити жарf.
муљање жарf. - уи . лаж, лицемерје,
спој м О конекција, веза, комбина­
превара
ција, контакт, спојница, релација,
спnеткарити несврш. прел. В. пе­ спајање, спона, склоп, зглоб, саста­
тљати 1. вак, додир, преплет, спојиште, са­
спnеткароw м О интригант, сму­ ставница, амалгам (чврст спој) фиf. ,
тљ ивац, мутивода, петљанац, мути­ мост фиf. , повезница реј. , решка реј. ,
каша, раздорник, смутљивко, чар­ фуга сшруч. 6 зглоб, згиб, прегиб,
каш, чаркар, сплеткаш, чаркач, муља- чвор @) фам. В. састанак 2.
579 спојен I способнос

спојен прид. В. повезан одређеном плану) савез, пакт, дого­

вор, погодба, нагодба, уговор - уи.
спојити сврш. прел. О здружити,
договор 1.
саставити, фузионисати, стопити,
удруживати , ујединити, синтетизо­ споразумети се сврш. В . догово­

вати , удружити, слити, направити рити се

мешавину, амалгамирати, синтети­ споран прид . оспорљив, распра­

зирати ХрВ. 6 В. окупирати вљив,дискутабилан,проблематичан,

спојница ж В. спој 1. двојбен Хр6. - уи . сумњив, нејасан

спокој ж мирноћа, безбрижност, споредан прид . другоразредан, по­

смиреност, спокојност, лежерност, моћни, секундаран, другостепени,

опуштеност фам., кулирање жарf. - узгредан, другога реда, другоредан,

уи. срећан,равнодушан другокласан, акцесоран реШ.

спокојан прид. миран, без брижан, споредност ж В. ситница

смирен, лежеран, без бриге, комотан, спорити се несврш . расправљати се,

опуштен фам., кул жарf. неиром. - уи. препирати се, надмудривати се, су ­

срећан,равнодушан дити се, гложити се, објашњавати се,

спољаwњост ж изглед, вањшти­ надвикивати се, јурити се фи!. , ломи­
на, извањштина, аспект, апаренција ти копља фиf., прегањати се фиf., ки­
реШ., фацијес реШ., фасада фиf. - уи. дати се фам. парничити се суж.
стас 1. споро прил. О полако, полагано, без
споменак м бот. (лат. Myosotis palu- журбе, не журећи, лагано, успорено,
stris) реј: незаборавак, плавомиље ногу пред ногу, корак по корак, пуже­

споменар м лексикон, албум, испо­ вим кораком 6 постепено, поступно,

ведник арх. мало-помало, једно за другим

споменик м (вајарско дело) кип, спорост ж В. нехајност

скулптура, биста суж. спорт м тренинг, гимнастика, вежба,
спона ж О веза, посредник, ланац, тренирање, фискултура, вежбање,
повезница, мост, нит 6 В. спој 1. дрил, теловежба, гомбање ХрВ. - уи:
спонтан прид. О В. природан 1.6 В. обука, игра
случајан спортаw м В . спортиста

спопадати несврш. прел . В. досађи­ спортиста м вежбач, гимнастичар,

вати 2. спорташ, спортист, гомбач, фискултур­
спопасти сврш. непрел. В. устреми­ ник, гомбалац арх. , теловежбач реШ.
ти се способан прид . спреман, оспосо­

спор' м О В. препирка 6 В. сукоб 1. бљен, у стању, вичан, решен , вољан,

спор' прид. О (слабо покретан или готов, рад, оран, припремљен, распо­

који се споро развија) полаган , тром, ложен, припреман, склон , накањен,

успорен, као пуж, као корњача , килав приправан, резолутан, здушан, з а­

фам.6 (који се споро развија) посте­ грејан фи!., у фазону фам.

пен, поступан - уи . опсежан @) фи!. способност ж о знање, извежба­
В . глуп ност, компетентност, стручност,

спорадично прил. В. понегде спретност, умеће, вештина, верзира­

споразум м (уговор о сарадњи на ност, умешност, вичност, окретност,

спотаliи се I спремити 580

рутина , мудрост, дораслос т, мајстор­

Оnимпијски спортови ство , искуство, увежб а ност, иск у­
сност, упућеност, навика, мајсторија,
ЛЕТЊИ
рутинираност, обученост, уметнос т,

Атл етика квалификација, пракса, усавршеност,

Бадминтон уходаност, по з ваност, умење, компе­
Бејзбол тенција, студиозност, квалификова­
Бициклизам
ност, ум н ост, техника, наук а фИf., за­
Бокс
Веслање нат фам. , кликер фам., акрибија реШ.,
Водени спортови умедба реШ. - уи: учинак, разумева­
Гимнастика ње, даровитост, дар, обр аз ов а ност,
Дизање тегова
Једрење
надареност - сл: познавање , сн а л а ­

Кану жљивост, упознатост б 8 . таленат 1.

Коњички спортови @ (радна -) могућност, моћ, капаци­
Кошарка тет, снага, потенција, поте нција л
Мачевање
Модерни петобој
спотаliи се сврш . 8. саплести се
Одбојка спотицати се несврш. 8. тетурати се
Рвање
справа ж уређај, машина, направа,
Руком ет
апарат, механиза м , машинерија, апа­
Софтбол
Стони тенис ратура арх. - уи: патент, скаламериј а
Стреличарство справљати несврш . прел . 8 . спрема­
Стрељаштво
ти 1.
Теквондо
Тенис спреман прид. О готов, направљен,
Триатлон завршен, зготов љ ен, припремљен,
Фудбал
довршен, азур pef. неиром., хазур pef.
Хокеј
Џудо
неиром. б решен, вољан, кадар, го­
тов, рад, оран, припремљен , распо­
ЗИМСКИ ложен , припреман, склон, накањен ,
приправ а н , резолутан реШ . , з агрејан
Скијање
Алпско скијање
фИf. , у фаз ону фам. , справан арх.
Нордијско скијање спремати несврш. прел . О (хра ­
Скијашки скокови ну) готовити, приправљати, прави­
Нордијска комбинација
ти, припремати , справљати, мутити
Акробатско скијање
Сноуборд фам. , мућкати фам. - суж: пећи, ме­
Клизање шати, кувати, динс т ати, пржити, м е ­
Брзо Клизање сити б 8 . учити 1.
Брзо клизање на кратким стазама
спремачица ж чистачица, жена,
Уметничко клизање
Биатлон собарица, кућна помоћница, девојка
Боб - уи. служавка
Боб
спремити сврш. прел. О направи­
Скелетон
Санкање ти, извести, учинити, остварити ,
Хокеј на леду средити, зготовити, завршити, акту­
Карлинг
ализовати, извршити, реализовати,
приправити, урадити, припремити,
581 спреми ца I спр~

довршити, апсолвирати, окончати, собност, умешност, вичност, рути­

докончати, произвести, докрајчити, на, лакоћа, мајсторство, мајсторија,
спровести, приредити, уприличити, увежбаност, искусност, рутинира­
обавити, начинити, уредити, сврши­ ност, усавршеност, уходаност, уме ­

ти, израдити, арондирати, замесити ње, техника, умедба реШ. - уи: знање,
фам. , истерати до краја изр. б сачу­ учинак, разумевање , дарови тост, дар,

вати, обезбедити, осигурати, зашти­ образованост,надареност

тити, заклонити, одбранити, сејвова­ спречити сврш . прел . зауставити ,
ти жарf. суж. онемогућити, спутати, осујетити,
спремица ж 8. спремиште 1. забранити, сузбити, омести, обузда­
спремиwте с О остава, шпајз, нус­ ти, одвратити, одбити, ограничити,
просторија, комора, складиште, спре­ отежати, завезати, превенирати , ус­

мица, оставиште, смочница, изба, ку­ кратити, попречити, предусрести,

ћар, киљер pef., килер pef., шпајза pef., задржати , закочити, препреЧI1ТИ,

похрана pef., ћилер ре!. , вајат арх., ха­ предухитрити, претећи, з апречити,
јат арх., депозит реШ. б лагер, стова­ потиснути , предупредити, не допу­

риште, ремиза, складиште, магацин, стити, стати на пут, пригушити фиf. ,

депо, магазин, пристаниште, гаража, сасећи фи!., не дати фам., уставити
комора, чувалиште, хангар, одлага­ фам., скучити реШ. , уз бити реШ. по­
лиште, возни парк, сместиште, по­ колебати суж. - уи . предухитрити
хранилиште, слагалиште, румплци­ спријатељити се сврш. (створити
мер, спремник pef., магаза фам., по­ блискост, довести у додир, успоста­
клад арх. , колница реШ., репозиториј вити пријатељски однос) приближи­
реШ. @ 8. шупа 1. О 8. хранионица ти се, зближити се, з дружити се, спо­
08. угљаник јити се, скапирати се жар!.

спремница ж 8. хранионица спровести сврш . прел . обавити,

спремностж 8. форма 1. остварити, урадити, завршити, из­

вршити, извести, учинити, среди­

спретан прид. О вешт, вичан, вер­
ти, реализовати, приправити, при­
зиран, сналажљив, умешан, окретан,
премити, довршити, апсолвирати,
стручан, способан, професионалан,
спремити, окончати, решити, по­
испрактикован, усавршен, извежбан,
чинити, разрешити, произвести ,
дорастао , извештен, истрениран, мај­
сториски, уходан, обучен, квалифи­ докрајчити , зготовити, направи -.
ти, приредити, начинити, уредити,
кован, довитљив, зналачки, увежбан,
свршити, углавити, израдити, арон­
упућен,виртуозан,рутиниран,лако­
рук, прекаљен, кадар, промућуран, дирати реШ. , заокружити фи!., ап­

чиграст, видраст фам., виспрен реШ. сорбовати фи!. , замесити фам. , до­
кончати реШ., актуализирати Хр8 . ,
- уи: брз, еластичан, проверен, нада­
рен, гибак - сл: навикнут, учинковит, истерати до краја изр.

упознат, хитар, искусан б 8 . предузи­ спровоД м 8. сахрана

мљив т уи. живахан 2. спроводити несврш. прел. 8 . води­

спретност ж окретност, сналажљи­ ти 3.

вост, довитљивост, извежбаност, спровођење с 6. реализација
вештина, верзираност, умеће, спо- спруд м обала, плажа, рива, банка,
спутати I средити

ривијера, поморје, сипар ре!., пруд исмевати

ре!. - уй. лидо, приморје

срамотити се несврш . (наносити
спутати сврш. прел. 8. спречити
себи срамоту) бешчастити се, брука­
сразмерност ж 8. сложно ст 1. ти се, бламирати се фам. - уй. бру­
срам м срамота, СТИД, брука, пони­ кати

жење, осрамоћење, обешчашћење, срамотност ж О скаредност, бе­

дискредитација, обешчашћеност, ља­ срамност, бестидност, саблажњи­
га, дискредитованост, бламаж, бла­
вост, дебелокоштво, бесраман чин,
мажа фам. - уй: стидљивост, скандал, скарадност f9 8. разулареност
мана, мрља
срамоliење ж срамота, брука, по­
срамежљив прид . О стидљив, за­
нижење, обешчашћење, дискредита­
зорљив, ненаметљив, страшљив, зе­
ција, обешчашћеност, љага, дискре­
бљив, снебивљив, суздржан, добро­
дитованост, бламажа фам., бламаж
душан, повучен, суздржљив, пости­
pef., скрнављење арх. - уй: скандал,
дан, устручљив, туњав фам. , стидан
мана, мрља
реШ. - уй: чедан, скроман, поштен,
срастање с 8. спајање 1.
честит, невин, попустљив, неиску­
срачунат прид. 8. прорачунат
сан, тих, обзиран, бојажљив, смеран,
добар, простодушан, безазлен - сл: срдачан пр ИД. љубазан, предусре­
тљив, сусретљив, пожртвован, уљу­
наиван, плах, неодлучан f9 8. недру­
штвен дан, милосрдан, пажљив, услужан,

срамежљивост ж 8. стидљивост
углађен, пријатан, фин, доличан , на
услузи, пристојан, угодан, културан,
срамити се несврш . (осећати стид)
стидети се, срамотити се, црвенети
каваљерски, лепих манира - уй. чове­

фи!. , покривати се ушима фам.
срамота ж О СТИД, брука, пониже­
ње, срам, осрамоћење, обешчашће­
ње, дискредитација, обешчашћеност,
љага, дискредитованост, блам, бла­
маж, бламажа фам. - уй: скандал,
кољубив, дарежљив
срдачица ж бат. (лат. Leonurus car-
diaca) pef: срдачац, срченица, срча­
ник, коприва од срца, копривица
срдачност ж љубазност, предусре­
тљивост, отвореност, профињеност,

мана, мрља f9 СТИД, стидност, пости­ уљудност, пристојност, углађеност,

ђеност, стидљиво ст - уй: збуњеност, милосрдност, пажљивост, рафирни­

сметеност раност - уй . човекољубље, дарежљи­

срамота н прид. О 8. покварен 1. вост

f9 8 . простачки @) 8. скаредан срдепа ж зоол . 8. јембрек

срамотити несврш. прел. брукати, средина ж О окружење , рејон, око­

ружити, блатити, нагрђивати, куди­ лина, подручје, зона, терен, миље,
ти, каљати, оцрњивати, скрнавити, простор, регија, крај, област, предео,
псовати, наруживати, бацати љагу, сектор, територија, окружје Хр8 . - уй.
прљати (нечије име), бешчастити, на­ природа 2. f9 8. средиште 1. @) 8 . поло­
носити увреду, потресати, понизива­ вина 2.... уй. близина, домен
ти, гадити, пљувати у лице, бламира­ средити сврш. прел . О завршити,
ти фам. - уй: повређивати, оговарати, актуализовати, спремити, изврши­
презирати, трачарити, узнемиривати, ти, извести, учинити, остварити,
58з средиwњи I срце

реализовати, при правити, урадити, срести се сврш. састати се, сусрести

припремити, довршити, апсолвира­ се, видети се, наћи се (с неким), сре­

ти, исправити, окончати, решити, сти (некога), укрстити путеве изр.
покренути, починити, разрешити, среliа ж о весеље, веселост, радост,
произвести, докрајчити, зготовити, полетност, лепршавост, озареност,

направити, спровести, приредити,

раздрагано ст, ведрина, живахност,
предузети,уприличити, обавити, на­ добра воља, разгаљеност, усхит, раз­
чинити, координисати, уредити, свр ­
игранос~мерак,расположенос~ћеф
шити, углавити, збринути, израдити, фам. , лакоћа ексйр. - уй: задовољство,
арондирати, заокружити фи!., апсор­ блаженство, расположење f9 8. склад
бовати фи!., замесити фам. , доконча­ 2. @) 8. добробит
ти реШ., актуализирати Хр8., истерати
среliан прид. оптимистичан, радо­
до краја изр. - сл: поступити, оживо­
стан, озарен, насмејан, расположен,
творити, створити f9 (довести у ред)
весео, лаган, неоптерећујући, раз-
8. уредити 1. @) фам. 8. променити
. игран, распеван, занесен, живахан,
{) фам. 8. пребити 0 8. уприличити
чио, раздраган, блажен, полетан, ве­
средиwњи прид. О централни, сре­
дар, обрадован, задовољан, крепак,
дишни f9 8. најважнији 1. лепршав, допадљив, младалачки,
средиwте с О центар, жариште, разгаљен, оран, добре воље, виталан,
средина, централна тачка, средокра­
жовијалан
ћа арх., душа фи!., срце фи!. , језгро
срж ж 8 . суштина
фи!., фокус фи!., гротло фам. фи!. -
срицати несврш . непрел . 8 . муцати
уй: основа, суштина f9 8. седиште 1.
срна ж зоол. (лат. Capreolus capreo-
средиwте с О центар, жариште,
lus) дивља овца
средина, централна тачка, средокра­
сроднички прид. О 8 . родбински f9
ћа арх., душа фи!., срце фи!., језгро
фи!. , фокус фи!., гротло фам. фИf. - 8. присан 1.
сродност ж О 8. слично ст f9 8. ре­
уй: основа, суштина f9 8 . седиште 1.
@) 8 . стециште лација 1.
сродство с О род, породица, фами­
средство с О (начин у раду да се
нешто постигне) 8. предузимање f9 лија f9 8. релација 1.
(предмет који је потребан да се не­ срочити сврш. прел . (у говору, учи­

што уради) 8. прибор @)мн. 8. новац нити да нешто добије одређен израз,

сређен прид. О (доведен у ред) до­ вид) формулисати, обликовати, из­

теран, уређен, урађен, урешен - уй. разити се - уй. рећи, објаснити

сруwити сврш. прел. разрушити, по­
украшен f9 8. уобличен сређе­
рушити, урушити, обурвати, разори­
ност ж формираност, уобличеност,
ти, докрајчити, растурити, затрети,
ред, обликованост, уређеност, доте­
уклонити, разградити, сатрти, пре­
раност, профилираност, завршеност,
творити у прах, сравнити са земљом
уредност - уй . смиреност

сређивање с (- стана, собе и сл . ) сруwити се сврш . непрел. (- о зе­

уређивање, адаптација, преуређива­ мљу) 8 . пасти

ње, реновирање, преуређење,уређи­ срце с О анаШом. (централни ми­

вање, опремање шићни орган који регулише крв оток)

 I
:рцопуц стаnожен

чука жар!., херц жар!. 8 фи!. в. сре­ стаја ж тор, обор, изба, згон, зграда
диште 1. ре!. - суж: овчара, торарица, овчар­

срцопуц м бат. (лат. Gnaphalium di- ник, овчарница, бачија (летње сто­
oicum) ре!: бубица, вредник, грижни­ чарско насеље у планини)ре!.
ца, зајчја ножица, зајчја тачица, зечје стајаnиwте с в. становиште
ножице, мајница, мачје таце, медве­ стајати несврш. непрел. в. пристаја­
дове тачице, скринце, смиље, цмиље ти

срча ж мн. (крхотине од стакла) олу­ стакnо с кристал, ведрац ре!.

пине,крах,остаци,парампарчад стаnак м носач, статив, потпора,
срчан ПРИД. О в. смео 8 в. ћудљив подставак, троножац суж.

срчаност ж в. смелост стаnан ПРИД. О уобичајен, обичан,

срчењак м бат. (лат. Polygonum ы­ устаљен, свакидашњи, ординаран,

storta) ре!: волујско зеље, желудњак, свакодневан, нормалан, регуларан,

желучара, јермен, качја трава, мали правилан, обичајан, утврђен, сваг­

срчаник, рачјак, срчаница, срчења­ дашњи, редован, редовит, стабилан,
ча, трава од срдобоље, трава од срца, рутиниран, ваздашњи ре!., перма­

штављика нентан форм., прописан форм. 8 в.

ср ... ба ж в. бес јединствен 2. @) в. трајан 1. О в. по­

уздан 1.
стабиnан ПРИД . О в. постојан 8 в.
поуздан 1. стаnно п рил. О (без прекида) увек,
трајно, непрестано, вазда, ваздан,
став м в. становиште
свагда, свакад, нон-стоп, поваздан,
ставити сврш. прел. (положити на
непрекидно, свакодневно, даноноћ­
неко место) поставити, оставити,
но, устрајно, без застоја/предаха,
метнути, сместити, положити, лоци­
непроменљиво, све време, не пре­
рати, набити, одложити, наместити,
стајући, непрестанце, континуира ­
денути фам., скембати фам., турити
но, постојано, упорно, у свако време,
фам., ситуирати реШ.
читав дан, цели дан, по целу ноћ изр.,
ставка ж екон. иравн. пасус, ставак
дневице ре!., даномице ре!., годимице
ре!. , артикал реш., тачка иравн., пара­
ре!., свеђер фам . , константно фам.,
граф иравн.
редовно фам., перманентно форм.,
стадијум м (период у развитку не­ свеудиљ арх., у свако доба изр., од
чега) стадиј, с:гепен, фаза, етапа, ста­ зоре до мрака изр., од јутра до сутра
ње, степеник фи!. - уи. период, моме­ изр. - уи. често, заувек 8 (сваки пут)
нат
увек, вазда, ваздан, поваздан, по пра­

стадион м игралиште, терен, хала, вилу - уи. увек 3.

арена, дворана, теретана, вежбаони­ стаnност ж О в. трајност 1.8 в. од­
ца, ринг, фискултурна сала, спортска лучност

арена, соколана, сала фам . , гимназиј стаnожен ПРИД. сабран, прибран,

арх., гомбалиште арх., гомбаоница смирен, присебан, сређен, концен­
арх., поприште реШ., вежбалиште трисан, пажљив, озбиљан, фокуси­
реШ . , дворница реШ., ротунда реШ. - ран, усредсређен, хладнокрван, тре­
сл: салон, већница звен, духом присутан, усредоточен,

стаза ж в . траса позоран - уи . спокојан

585 стаnоженост I стареwин

гледања, видокруг, поимање ствари,

стаnоженост ж (ментална урав­
нотеженост) смиреност, уравно­ опсег, ширина схватања, визија, уве­

теженост, прибраност, озбиљност, рење, домашај, панорама фи!., поглед

сређеност прибраност, концентра­ фи!., домет фи!., перспектива фи!. ,

ција, концентрисаност, сабраност, мнење арх., мотриште реШ., светона­

фокусирање, усмереност, будност, зор хрв. - уи: разумевање, идеја, на­

позор, усредсређеност, фокус, сре­ чело

ђеност, хладнокрвно ст, трезноћа, становник м житељ, грађанин, др­

трезвеност, смиреност, присебност, жављанин, припадник државе/наро­
усредоточење, напрегнутост, помња, да т уи. човек

присутност духа, усредоточеност, стање с О в. угођај 8 в. форма 1.

позорност стапање с припајање, сједињавање,
стаnожити се сврш. в. смирити се анексија, интеграција, уједињење,

стамен ПрИД. в. поуздан 1. спајање, фузија, сједињење, удружи­

стан м О кућа, дом, боравиште, се­ вање, здружење, удружење, уједи­

њавање, здруживање, амалгамирање
диште, домаћинство, он је у својој
кући, конак, место боравка, кров, ре­ фи!., срастање фи!., амалгамација

зиденција, кут, стамбена јединица, фи!.

станиште, настамба, апартман, легло стар ПРИД. О времешан, остарео,

фи!., адреса фи!., праг фи!., матица збабан (који је изгледом како баба),
фи!., гнездо фам., кућица-слободица многогодишњи, матор фам., омато ­
фам., гарсон жар!., гајба жарf., место рео фам., коџа ре!. - уи: давнашњи,

становања форм., домицил форм., прастар, старински, истрошен 8 в.

пребивалиште форм., огњиште арх., застарео т уи. прастар 1., сед

легало арх., обитавалиште реШ., ку­ старамајка ж в. старица 1.

ћанство хрв., кров над главом изр. старање с в. пажња 2.
- уи: склониште, завичај 8 арх. в. ка­ старатељство с О покровитељ­

тун ство, меценатство, патронажа, за­

станарина ж кирија, рента - уи. за­ штитништвО, брига, заштита, окри­

куп ље, патронат, предохрана реШ. 8 в.

станица ж стајалиште, колодвор пажња 2.
хрв . , постаја хрв. окретница суж. старати се несврш. О (водити рачу­
становање с обитавање, пребива­ на о неком) чувати, пазити, брину­
ње, живљење - уи: живот, боравак ти се, неговати, хранити суж., гајити
суж., дојити суж., култивисати суж. ,
становати несврш . непрел . О обита­
дадиљати суж., гојити суж., пестова­
вати, живети, пребивати, бити сме­
ти суж. реШ. - уи. одгајати 8 в. труди­
штен, стајати фам. ре!., настањивати
форм., наставати арх. 8 в. боравити ти се

старац м О чича, деда, чи ка, седа

становиwте с мишљење,
полазиште, гледиште, вид, схватање,
стајалиште, видик, мудрост, позици­
знање,
глава, дед, дида ре!., нон о ре!., дида
ре!., стари пањ фам., бата арх., дека

ја, назор, аспект, став, духовна шири­

хии., дјед хрв. 8 в. маторац

на, духовни хоризонт, представа (о стареwина м вој. О официр, запо­

нечему), тачка гледишта, дохват, угао ведник, наредник - суж: командир,

:тарина I стварање 586

командант, водник, старији водник , фиf. , зомби фи!.

за ставник, потпоручник, поручник, стафисаrрија ж бот. (лат. Delp-
к а пе т ан, мајор, пуковник, маршал, ћјпјит staphisagria) ре!: ушљивица,
алибег арх. , алајбег арх. 60ј. @ пред­ ушљивац, вашљивка, грануља

в од ник, вођа, лидер, главар, глава, стационар м диспанзер, амбуланта,

првак,предводилац,кондуктор,кор­ клиника, болница, поликлиника,ДОМ
милар - уи: водич здравља, амбуланца ре!., амбуланција
старина ж О реликвија, антика, ре­ арх. ре!. , амбулаториј Хр6. - уи. стаци­
ликт, нешто застарело, антиквитет онар, бања, лечилиште
фи!. @ 6 . прошлост ствар ж О производ, продукт, пред­

старинар м 6. антиквар мет, роба, артикал, израђевина, вешт

старински прид. О 6 . застарео @ 6. арх. @ фам 6 . песма
старомодан 1.... уи. стар 1. стварапац м О уметник, аутор,

старица ж О баба, госпођа, ста­ творац, артиста, креатор, вештак

рамајка, стара жена, старија госпо­ арх., ведета реШ . @ 6 . творац 1.... уи .

ђа, мајка фи!., фосил фам. ио!. , баја архитекта

фам., старка арх., старина ио!. - уи : стварапачки прид. домишљат,

жена, бабускара @ 6. баба 1. вешт, креативан, даровит, инвенти­

старкеља ж пог. 6. маторац ван, талентован, способан, обдарен,

оригиналан, надарен, маштовит,
старомодан прид. О конзервати­
продуктиван, делатан, ингениозан,
ван , старински, патријархалан, тра­
сналажљив, имагинативан, окретан,
диционалан, традиционалистички,

антикваран фи!. @ 6. застарео прегалачки реШ . , талентиран Хр6. -

уи : предузимљив, генијалан
староседепачки прид. аутохтон

(о народима), домородачки, урође­

cTBapanaWTBo с уметност, креа­

тивност, вештина, плодотворност,

ни фи!.
умеће, инвентивност, креација, спо­
стартовати сврш. непрел. 6. кренути
собност, продуктивност, инвенција,
старудија ж 6. крнтија
умење, умешност, стваралачки рад ,
стас м О (облик људског тела) фигу­
стварање, творба реШ., умедба реШ. -
ра, линија, раст @ 6. висина
уи: дело , мајсторство, стручност, та­
стасао прид. 6 . самосталан 3. ленат

стасати сврш. непрел. О 6. порасти

стваран прид . О веродостојан, ре­
1. @ 6. сазрети 1. алан, веран, животан , оригиналан,

стасит прид . 6 . висок 1. аутентичан, изворан, истинит, исто­

статив м 6 . сталак ветан, неизмењен, природан , чист,

статиста м ж О (у позоришту, на жив, збиљски, једнак, тачан, прави,

филму) стажер, ~тајиша @ фи!. по­ незачињен фи!., самоникао фиf. реШ. ,
сл у шник, марионета, фигура, пони­ аутентички арх., нефалсификован
з ник, покорник, слуга, робот, пион, реШ., само битан реШ. , самородан
пиј ун (у нечијим рукама), лакеј, сред­ ре Ш., непатворен реШ. @ 6. прави @) 6 .

ств о (у нечијим рукама), слепи извр­ физички

шилац, безначајник, човек од сламе стварање с генеза, настанак, наста­

фиr. , роб фи!., оруђе фи!., аутомат јање, јављање, постање, појављивање ,
 стварати I стидљи

избијање, постанак, рађање фиf., зо­ стењати несврш . непрел. 6 . ридати­

ра фиf. , проблесак фиf. , ницање фи!., уи. урлати, плакати, кукати

рођење фиf., рођај арх. степен м О 6. ниво @ (период у раз­

стварати несврш . прел . правити, витку нечега) стадијум, фаза, етапа,
творити, израђивати, производити, стање, степеник фиf. - уи. моменат @)
недрити, рађати фи!. 6. обим 3.
ствари ж мн. 6. пртљаг степеник м пречага, степеница,

стварно прил . 6. заиста стопа, фаза фиf., стуб ре!., пречани­

стварност ж 6 . реалност ца ре!., стуба реТ., басамак ре!., скалин

реТ.
створен прид. О настао, остварен,
степеница ж 6. степеник
направљен,састављен,урађен,обли­
кован, израђен, изграђен, уобличен, стереотипност ж О 6 . баналност@
формиран @ 6. утемељен 6. колотечина

створитељ м 6. творац 1. стерипан прид. О 6. неплодан @

створити сврш. прел. О направи­ фиf. 6. лењ @) фи!. 6. ненадахнут 1.
ти, израдити, изградити, обликова­ стерипитет м 6. неплодност

ти, изумети, саставити, формирати, стерипност ж 6 . неплодност

оживотворити - суж: написати, на­ сте11ак м надгробни споменик

сликати,искомпоновати,издељати@ стециwте с (место на којем се не­
6. утемељити @) фиf. 6 . набавити О 6. ка група скупља и одакле се нешто
остварити шири) средиште, жариште, центар,
створити се сврш.О настати, обли­ гнездо фиf. , легло фи!., гротло фи!.,
ковати се, уобличити се, изградити језгро фиf. - уи. средиште 1.
се, израдити се, саставити се, изро­ стечај м банкрот, банкротирање,
дити се, развити се, остварити се @ банкротство, финансијски дебакл,
фиf. (изненада се појавити) појавити економски крах, ликвидација, мате­
се, доћи, јавити се, наћи се, искрсну­ ријална пропаст - уи. пропаст
ти, бити, никнути фиf. стид м О срамота, брука, понижење ,
стврдњавати се несврш. кочити срам, осрамоћење, обешчашћење,
се, укрућивати се, крути ти се, губити дискредитација, обешчашћеност, ља­
гипкост/ еластичност га, дискредитованост, бламаж, блам а­
стеrнути сврш. прел. О 6. стиснути жа фам. - уи: скандал, мана, мрља @ .
1. @ фиf. 6. принудити срамота, стидност, постиђеност,сти­
стезање с 6. скупљање 2. дљивост, либљење - уи: збуњеност,
стена ж 6 . камен' 4. сметеност, устручавање

стеница ж зоол. (лат. Сјтех lectulari- стидети се несврш. О (осећати стид)

us) кимак ре/. срамити се, црвенети фи!. , покрива­
стеновит прид. камен, кршан, вр­
ти се ушима фам. @ устручавати се,

летан, каменит, ломан, крашки, го­ устезати се, снебивати се, уздржавати

летан, брдовит, планински, кршевит, се, либити се, суздржавати се, вајкати
непроходан, дивљи, нераван, гриче­ се арх., лецати се реШ . - уи . одутовла­

вит Хр6.
чити, збунити се, зазирати

стењакм 6. крш 1. стидљив прид. срамежљив, стра -

СТИДЉИВОСТ I столица 588

шљив, зебљив, снебивљив, суздр­ метнути, наредити

жан, повучен, суздржљив, постидан, стиl1и сврш . непрел. О доћи, доспе­

устручљив, зазорљив, туњав фам., ти, приспети, пристићи, појавити се,
стидан реШ. - уи: чедан, скроман, по­ створити се, дотерати се фам., догега­
ш тен, бојажљив, смеран, добар, про­ ти се фам. - суж: доходати, допутова­
стодушан
ти, ДОПЛОВИТИ, довести се, долетети,

СТИДЉИВОСТ ж срамежљивост, за­ слетети @ (- до неке фазе у развоју)

зорљивост, страшљивост, зебљивост, дотерати, догурати, доспети, доћи @)
снебивљивост, суздржаност, повуче­ (успети урадити на време) постићи,
ност, стидност, туњавост фам. - уи : успети

скромност, поштење
стих м О верс иесн. @ б. метрика
стидна ваш ж заал. (лат. Pediculus ... уи. поезија
pubis, Phthirius pubis) пицајзла, пљо­ стихијски прил. б. насумично
штица, пјатула ре!.
стиwавати се несврш. (губити ја­
стиэање с долажење, долазак, при­
чину, интензитет) б. слабити 1.
стизање, доспеће, примицање, наи­
стиwати сврш. непрел. О (- јачину,
лазак, појава, приспеће, приближава­
интензитет) смањити, утишати, опа­
ње, догегање жар!., скок жар!. , доход
сти, спласнути, умањити, попустити,
арх. ре!., долаз арх., дошашће арх. - сл:
јењати, ублажити @ (- страсти) уми­
доле~навир,налет,долетање
рити,смирити,укротити
стил м О схема, приступ, метода,
СТО М астал, трпеза, софра ре!., столи­
систем, поступак, начин, модалитет,
ца ре!. - суж: консола, катедра, секре­
правило, облик, методологија , план,
тер реШ.
пут, процедура, техника, сред.: пю,
стовариwте с лагер, ремиза, скла­
програм, пракса, слог арх. @ б. тех­
диште, магацин, спремиште, депо,
ника 1. @) б. углађеност 1.... уи. мода
магазин, пристаниште, гаража, ко­
стимуnисати несврш. О б . подста­
мора, чувалиште, хангар, одлагали­
ћи @ б. надахнути
ште, возни парк, сместиште, похра­
стипса ж О кристал, кисели камен,
нилиште, слагалиште, румплцимер,
коцељ ре!., алаун арх. @ фам. шкрти­
спремник 'ре!., магаза фам., поклад
ца, тврдица, златољубац, цепидлака,
арх., колница реШ., репозиториј реШ.
шкртац, циција, ћифта арх., гагри­
CTOr м сноп, свежањ, навиљак, заве­
ца фиi. реш., џимрија ре!., себичњак
жљај, пласт, замотуљак, бала, зави­
фам. , цинцар реШ.
јутак, смотак, бабура ре!. , багља ре!.,
стиснути сврш. непрел. прел . О стег­
бреме ре!. , дењак ре!.
нути, згњечити, пригњечити, спље­
cTora взн . зато, због тога, из тог раз­
скати, притиснути, притегнути, згр­
лога, складно томе
чити, утиснути, прилепити фиi.,
контраховати реШ. @ б. устремити се стожер м О б. основа 1. О б. основа

@) притиснути, присилити, притера­ стока ж о марва - уи . животиња

ти, исфорсирати, нагнати,усиловати, О фи!. б. гад

усилити, стегну ти фи!., пригњечити стоnица ж О столац арх. - суж: се­
фи!., приклештити фи!. , октроисати диште, фотеља, лежаљка, лигештул,
форм. реШ., наморати реШ. - уи. на- дубак, шезлон @ форм. б. измет
 столовати I страхопоштовањ

стоnовати несврш. непрел . б. руко­

фам. @) б. погинути

водити 1. стража ж чување, обезбеђење, за­

стомак м утроба, трбух, абдомен, штита, надзор, надзирање

унутрашњост, стомачна шупљина, стражар м чувар, ведета, сејмен, ре­

желудац, тиба gеч. - уи. изнутрица дар,спроводник,штитник

стомачни ПРИД. трбушни, абдомен­ стран ПРИД. б. непознат 2.

ски, абдоминалан страна ж крило, бок, лева/десна
cToHora ж заал. (врста инсекта члан­ страна, банда pef.
коношца, лат. Julus sabulosus) змијин страна реч ж позајмљеница, туђи­

чешаљ ре!. ца, посуђеница Хрб .

стопити сврш. прел. здружити, спо­ странац м б. туђин, туђинац, стрен­
јити, саставити, фузионисати, удру­ џер жар!., варварин фиf. ио!., аутсај­
живати, ујединити, синтетизовати, дер арх.

удружити, слити, направити меша­ страсност ж б . страст 1. и 2.

вину, амалгамирати, синтетизирати страст ж О занос, занесеност, ватре­

Хрб. ност, чулност, узаврелост, врелина

стопити се сврш . фам. б. уклопити се фи!. @ б. похота @) б . чежња 1.

сточар м рет. говедар, фармер, ран­ страстан ПРИД. страствен, заносан,

чер, каубој, марвогојац реШ. - уи. чо­ ватрен, пламен, темпераментан, чу­

банин лан, топао, врео, узаврео - уи. ласци­

страва ж језа, ужас, гроза, стравич­ ван, еротичан

ност, грозота, страховито ст, стра­ страственост ж б . похота

хота, терор, језовитост, грозомора, стратеrија ж б. техника 1.

страхотност, паника, куга и колера стратиwте с (место на којем се вр­
фам. , пакао фам. фи!., шок жарf., хо­ ши смртна казна) губилиште, стре­
рор жарf., ужасност реШ. - уи: страх, лиште суж. - уи . патња
одвратност страl1ара ж б. уџерица
стравичан ПРИД. б. страшан 1. страх м уплашеност, заплашеност,
стравичност ж б. страва језа, бојазан, стрепња, зебња, фобија,
cTpara прил. б. позади дрхтавица фи!. , дрхтање фи!., тртање
страдаnник м паћеник, мучени к, фам . , зент жарf.
великомученик, невољник, патник, страховит ПРИД. О б. СИЛОВИТ 1. @ б.
мукотрпник, болник, злопатник, страшан 1.
страдалац, мартир, дугопатник, па­ страховитост ж б. страва
тилац - уи: жртва 1., испосник, све­ страхопоштовање с величање,
тац, монах апотеоза, адорација, обожавање, за­
страдаnница ж б. сиротица нос, поклон, узвисивање , хваљење,
страдаnниwтво с б. страхота 1. глорификација, одушевљење, пошта,

страдање с б. страхота 1. узношење , уздизање, слављење , идо­

страдати несврш. сврш. непрел. О лопоклонство,култ,апологетика, пИ­

неСбрШ . б. патити @ настрадати, про­ јетет, занесеност, узвишавање, идо­

пасти, бити уништен, унесрећити . лизација, поштовање, прослављање,

респект, наклон, почаст, идолизова-
се, доживети удес, усрећити се ирон.
 страхота I стриц
ње, ватрена приврженост/оданост,
поклонство, дубоко поштовање, сла­
вљење вишега бића, простернација
арх., метанисање арх.,
арх., штовање реш.
страхота ж О паћеништво, патња,
беда, мука, невоља, несрећа, испашта­
ње, паћење, напрезање, недаћа, муче­
ње, тортура, страдање, злопаћење,
трпљење, страдалништво, мрцваре­
ње, Издржавање, тегоба, неугодност,
неугода, напаст, велика бол, подно­
шење (боли/муке), пролазак кроз
муке, патништво, покора, јад, ход по
мукама, трпња, калварија фUf., камен
фиl., голгота фиl., враг фUf., бреме
фиl., бич (судбине) фиl., јарам фUf. ,
главобоља фиl., пакао фиl. - уи: зло,
депресија, неВоља8 6. страва
страхота н прид. 6. страшан 1.
страшан прид. О (који изазива је­
зу) стравичан, језовит, језив, страхо­
вит, ужасан, страхотан, грозоморан,
злокобан, грозан, шокантан 8
жан @) 6. силовит 1. О жарl. 6. одли­
чан у уи. суров 1., кобан
страwиnо с О 6. сен 8 6.
страwљив прид . О 6 . плашљив
стидљив
страwљивац м плашљивац, боја­
ЖЉивац, кукавица, зентарош жарl.
страwљивост ж о. бојажљивост
страwник м бот. (лат. Ceterach offi-
cinarum) реј: трава од страве, златна
папрат, слезиница, чаја
СТРВина ж О (тело угинуле ЖИвоти­
ње) лешина, леш, мрцина, цркотина
8 фам. 6. силеџија
стрвинар м О 6. лешинар 1. 8
фUf. 6. рекеташ
Стреnиwте с О 6. стрељана 8 (ме­
сто на којем се стрељањем врши
смртна казна) губилиште, стратиште
590
стрељана ж гађалиште, стрелиште
стрељати сврш . прел . 6. убити
проскинеза стремити несврш. непрел . трудити
се, настојати, видети, тежити, аспи­
рирати, намеравати, претендовати,
гледати, покушавати, старати се, за­
лагати се, паштити се реј., напрезати
се ексир.
стремљење с воља, намера, одлу­
ка, прохтев, настојање, тежња, жеља,
амбиција, хтење, циљ, аспирација,
замисао, примисао, план, интенци­
ја, наум, накана, тежење, смерање,
идеал, промишљај, претензија, смер
реш., намисао реш.
стрепити несврш . непрел . (имати
лош предосећај) бринути се, бојати
се, зазирати, прибојавати се, стра­
ховати - уи. устезати се, секирати се,
бојати се 1.
стрепња ж О (осећај узнемирено­
сти) брига, зебња, бојазан, неугод­
ност, неугода, нелагода, нелагодност,
6. ру_ тескоба, немир, анксиозност, неспо­
којство, забринутост, узнемиреност,
1. анксиозност, бреме фиl., - уи: зло,
сподоба депресија, туга, мука, безнађе 8 6.
86. страх
стрефити сврш. прел. фам. 6. тре­
1.
снути
стрижуwа ж бот. (лат. Sisymbrium
officinale) реј: Стрижица, врања но­
жица, Огњица, орањ, осак, трава од
пољачине
СТриктан прид. О (који тражи тач­
но испуњавање обавеза и изражава
непопустљивост и оштрину) 6. строг
8 (који стиже или ради на време, у
року) 6. тачан 2. @) јасно одређен, ја­
сан, тачан, прецизан, експлицитан,
изричит, директан, недвосмислен,
чврст фиl., нерастежљив реШ.
стриц м амиџа реј., стрика фам.,
стрикан фам.
591

стрм прид. О окомит, низбрдан, уз­ струка ж служба, звање, вокација,

брдан, стрменит 8 6. вратоломан 2. професија, посао, запослење, анга­
стрмина ж 6. обронак жованост, положај, занимање, по­

стрмоrnавити се сврш. пасти, зив, активност, бизнис, намештење,

стропоштати се, суновратити се, сур­ дужност, задужење, радни однос,

вати се, свалити се, стровалити се позвање, упослење, послање фиl.,

стрнадице ж мн . заал. (лат. Emberi- мисија фиl., задатак фиl., џоб жарl.,
шљакажарl.
zidae) цикуши
cTpor прид. О (који тражи тачно
структура ж 6. систем 1.
испуњавање обавеза и изражава не­ стручан прид. вешт, спретан, ви­

попустљивост и оштрину) непопу­ чан, верзиран, сналажљив, умешан,

стљив, ригорозан, бескомпромисан, окретан, способан, професионалан,

стриктан, неумољив , оштар, тврд,

испрактикован, усавршен, извежба~,

тврдокоран, крут - уи. мрзовољан, дорастао, извештен, истрениран, маЈ­

непријатан, снажан @ 6. тачан 1. сториски, уходан, обучен, квалифи­

кован, довитљив, зналачки, увежбан,
CTporoCT ж строгоћа, непопустљи­
упућен,виртуозан,рутиниран,лако­
вост, ригорозност, бескомпроми-
сност, неумољивост, тврдокорно ст,
рук, прекаљен, кадар, промућура~,
чиграст, видраст фам., виспрен реш.
оштрина, намрштеност, укоченост,
- уи: брз, еластичан, проверен, нада­
усиљеност, крутост - уи. тврдогла­
рен, гибак - сл: навикнут, учинковит,
вост, оштрина, немилосрдност
упознат, хитар, искусан
cTporofIa ж 6. строгост
стручност ж О знање, извежбаност,
строј М О Хр6. машина, робот, ауто­
компетентност, спретност, умеће,
мат, човек-машина, направа, справа,
способност, вештина, верзираност,
апарат фиl.8 6. колона
умешност, вичност, окретност, рути­
строп м 6. плафон
на, мудрост, дораслост, мајсторство,
стропоwтати се сврш. 6. стрмогла-
искуство, увежбаност, ис.кусност,
вити се
упућеност, навика, мајСТОрИЈа, рути­
стрпати сврш . прел . фам. унети, уба­ нираност, обученост, уметност, ква­
цити, прикључити, уклопити, припо­ лификација, пракса, усавршеност,
јити, уметнути, угурати, укључити, уходаност, позваност, умење, ком-.
углавити, увести, увући, уврстити, петенција, студиозно ст, квалифИК~­
инкорпорирати, забити фам., турити ваност, умност, техника, наука фи~.,
фам., утрпати фам., гурнути фам., занат фам., кликер фам., акриБИЈа
утерати фам., увалити фам., наби_ти реШ., умедба реШ. - уи: учинак, раз­
фам., нагурати фам., уфурати жарl. умевање, даровитост, дар, образо­
стрпљење с 6. стрпљивост ваност, надареност - сл: познавање,

стрпљивост Ж трпељивост, пост~­ сналажљивост, упознатост 8 6 . уче­

јаност, толерантност, толераНЦИЈа, ност @) 6. мајсторство 1. у уи. ства­

трпљење, стрпљење, трпежљиваст, ралаштво, надлежност

стоицизам фиl. - уи: издржљивост, стручњак м експерт, мајстор, зна­

апстиненција лац, знанац, професионалац, позна­
струјање с 6. треперење 1. валац, виртуоз, маестро, добар по-
стрчатиI сувопаран 592

з навалац, доктор фам., уметник фи!., судама, једностран, наклоњен, при­

чудотворац фи!., упућеник реш . стран, обојен фи!., оптерећен фи!.
стрчати несврш. непрел. О 8. штрча­ субординација ж 8. подређеност
ти 1. и 2. субординираност ж 8. подређе­
стршљен м зоал. (врста инсекта оп­ ност

нокрилца, лат. Vespa crabro) ,. сув прид. О слаб, беспомоћан, геџав,

стуб м о 8. основа 1. 88. бандера ситан, нејак, немоћан, слабомоћан,
@) 8. греда 1. ~ уй. подршка 1. усукан, сувоњав, слабашан, танушан,
студен' ж 8. хладноћа 2. танан, кржљав, мекушан, трошан -
студен' прид. 8 . хладан 2. уй : танак, мршав, фин 8 8. сувоњав

студенац м 8. извор 1. 1.
студент м високошколац, ученик, суверен' м ~ уй. владар

ђак, школарац, полазник, факулте­ суверен' прид. 8 . слободан 1.

тлија фам. - суж: академац, основац, суверенитет м 8. самосталност
средњошколац, бруцош (- прве го­ сувисао прид. (који има смисла) 8.
дине), вишешколац, постдипломац, смислен

курсист, апсолвент (- који је апсол­ сувишаКМ8. вишак 1.

вирао)
сувишан прид. О непотребан, пре­
студија м ж О 8. испитивање 8 8. комеран, прокобројан, излишан, уза­
анализа 3. @) 8 . рад' 1. лудан, неупотребљив, беспредметан,
студио м 8. атеље екстра, плус, бесциљан 8 8. неважан
студирати несврш. прел . О 8. испи­ ~ уй . залудан
тивати 1.88. учити 2. сувише прил . преви ше, претерано,

ступидан прид. 8. глуп дозлабога, без мере, у бескрај, неуме­

ступити сврш. непрел. ући, увући рено, бескрајно, до бесвести фам .
се, крочити, заћи, закорачити, упа­ сувишност ж 8. узалудност
сти, загазити фи!., улетети фи!. жар!., сувоњав прид. О мршав, жгољав,
унићи ре!., утрчати фам. фи!. , умар­ узак, спечен, коштуњав, танак, сув,

ширати фам. фи!., ускочити фам. нејак, усукан, шиљат, слаб, кошчат,
фи!. , упливати фам. фи!. , уфурати се слабуњав, јектичав, постан, усахао,
жар!.
кржљав йо!., кост и кожа изр. 8 8. сув
ступица ж О 8. замка 1. 8 8. клопка 1. @) 8. мршав 1.
субверзиван прид . 8. подривачки сувопаран прид. слаб, једноставан,
субверзија ж (деловање на руше­ незанимљив, конвенционалан, нео­

њу неког система или стања изнутра) ригиналан, ситан, ништаван, зане­

диверз ија фи!., превратничко делова­ марив, осредњи, уобичајен, баналан,

ње , урушавање , рушилаштво обичан, траљав, скроман, безвредан,
субјективан прид. пристрасан, тричав, неуверљив,просечан,триви­

необективан, некритичан, тенден­ јалан, безличан, безначајан, ненадах­

циозан, произвољан, арбитраран, нут, отрцан, свакодневан, рутински,

неблагонаклон, непоштен, привр­ немаштовит, неукрашен, петпарач­

женички, навијачки, унилатералан, ки, једнолик, најраширенији, ништа

нерационалан, ускогрудан, с предра- нарочито, неимагинативан, сваки-
 суrерисати I сујет
593

суђивач, развађач ре!. , пресудилац

да(ш)њи, увек једнак/исти, некреати­
арх., пресудитељ арх., пресуђивач
ван, без изразитих обележја, раши­
рен, лош, стереотипан, није не знам
арх., судац Хр8. - суж: истражни су­

шта, једнообразан, непоетичан, шака дија, иследни судија

јада, никакав, средњи, без вредности, судити несврш. прел. О ценити, за­

типизиран, безвезан, сталан, невре­ кључивати, процењивати, умовати,

дан (спомена), истолик, није богзна просуђивати, оцењивати, расуђива­

шта, униформан, средње жалостан, ти, вагати фи!. - уй. размишљати 8 8.

ништа посебно, свагдањи, свагда­ оцењивати

шњи, излизан фи!., празан фи!., глуп судопера ж О слијевак , судопер ре!. ,
фи!., јефтин фи!. , јадан фи!., шупа~ басен арх. реШ. - уй. лавабо 8 (особа
фи!., пробушен фи!., истрошен фUl., која пере судове) перачица, перилица
средње руке ре!., прњав ре!., парзњи­ @) (крпа за прање судова) 8 . крпа 3.
кав фам., офуцан фам., кукаван нар., cYApyr м саборац, садруг, друг, ко­
ПОДНОШЉИВ еуф. лега, истомишљеник, побратим фи!.
суrерисати несврш . прел. 8. савето- - уй. пријатељ
вати сужавање с 8. скупљање 2.
суrестија ж 8. савет сужањ м 8. слуга 2.
суrnасник м грам консонанат суживот м коегзистенција, коегзи­
суд' м О (орган којем је дужност ре­ стирање, суживљење, супостојање,
шавање грађанских спорова) ,. 8 8. живљење заједно, заједничко посто­
мишљење јање, заједничко живљење
суд' м посуда, чинија, чанак, здела, сузбити сврш. прел. 8. спутати
стублина ре!., ваган ре!., бљуда ре!., суздржавање с 8 . уздржавање
ћаса нар . суздржавати се несврш. 8. снеби­
судар м О удес, саобраћајна не­
вати се
срећа, саобраћајка фам., карамбол суздржан прид. О обазрив, будан,
фам. 8 жар!. 8. састанак 2. обзиран, брижљив, смотрен, пре­
судбина ж о (оно што је суђено) дострожан, пажљив, концентрисан,
усуд, коб, удес, судба, испис, фатум брижан, дистанциран, уздржан, ви­
реШ., нафака ре!. 8 фи!. 8. будућност гилантан реШ . , помњив реШ., позо­
судбоносан прид. о (који је од ран Хр8. - уй: срачунат, темељит 8 6.
пресудног значаја) одсудан, кључан,
стидљив @) 8. недруштвен
горући, одлучујући, најважнији, жи­
суздржаност ж 6. резервисаност
вотан, виталан, елементаран, прело­
сујеверје с (веровање У натпрИ­
ман, акутан, најбитнији, примаран,
родно деловање сила и натприродну
незаобилазан,арбитраран,пресудан ,
моћ) празноверје, празновернице,
епохалан,
суштаствен, критичан,
бабуштине, предрасуде, бабуче, ба­
прешан ре!., децизиван реШ. - уй: ва­
барије, бапске приче, празнословље,
жан 1., незадржив, одлучан, хитан,
празне приче, бапска посла, бабалук,
тренутан 8 фаталан, кобан, неизбе­
опричице ре!. - уй. религија
жан, неминован, несрећан, убитачан,
сујета ж 8. таштина, самодопадљИ­
злокобан,смртоносан
вост, самољубље, нарцисоидност,
судија м арбитар, просудитељ, про-
сујетан I сумњичавост 594

хвалисвост - уи. надменост, уобра ­

ља, лудња, френезија, неурачунљи­
женост
вост, помахниталост, подивљалост,
сујетан прид. ташт, самодопадљив, неумност, застрањеност, бунило,
самољубив, нарцисоидан, хвалисав _ избезумљеност, шашавост, суману­
уи . надмен, уображен
тост, распамећеност, лудост, помама,
сукљати несврш. непрел. (јако тећи, ментална/умна поремећеност, без­
прскати у млазевима) в. суктати умништво, безглавост, душевна обо­
сукња Ж О (део женске одеће) скут, лелост, безумство, болест, душевно
котула ре!. - суж: подсукња, жипон, растројство, махнит, полудење арх.,
кринолина, мини-сукња, минић манија исих. - сл: блесавост исих., хи­
фам. б фам. в. жена 1. стерија

сукоб м о свађа, кавга, неслога, раз­ сума ж О (количина новца) в. свота

мирица, несугласица, спор, окршај, б в. количина 1.
раздор, расцеп, процеп, неслагање, суманут прид. О бесан, љутит,
расправа, завада, конфронтација, иживциран, изнервиран, јаростан,
конфликт, опрека, обрачун, трвење махнит, киван, веома љут, надурен,
ре!., пријепор ре!., развада ре!., коли­ огорчен, узрујан, набусит, озлојеђен,
зија форм., распра хрв. б в. нетрпе­ горопадан, раздражен, расрђен, ис­
љивост @ в. препирка
провоциран, гневљив, 6енав, срдит,
сукобљавање с в. нетрпељивост гневан, стекли ексир. ре!. - уи: не­
сукобљавати се несврш. в. рато­ расположен, насилан, разјарен, љут,
вати
агресиван, дрзак, по беснео - сл: нер­
суктати несврш . непрел. (јако тећи, возан, узнемирен, бунтован б в. не­
прскати у млазевима) сукљати, куља­ булозан @ в. сулуд 1. 6 в. силовит 1.
ти, надирати, шикљати, бризгати, из­ сумануто прил. в. неразборито
бијати, шиктати, липтати, прштати, суманутост ж в. сулудост
прштити, лоптити, врвети, бруждати
сумња ж О (непотпуна вера у неко­
ре!., шибати фам., јурити фам. - уи. га или нешто) неверица, невера, бо­
прскати,цурити
јазан, резерва, резервисаност, ограда,
суnуд прид. О блесав, ћакнут, уда­ суздржаност, суздржљивост, неве­
рен, дрмнут, заврнут, ударен мокром ровање, скептичност, скептицизам,
чарапом, шукнут, шенут, звекаст, сумњичавост, сумњање, неповерење,
луцкаст, муњен, шашав, будаласт, неповерљивост, опрез, опрезност,
суманут, "удаст, лупнут, помакнут, обазривост, дистанцираност, двој­
коме фали нека даска, чукнут, сулу­ ба, затвореност, пажљиво ст, будност,
дас~бандоглав,блентав,блекас~чу_ CMOTpeHOC~ подозрење, суспектив­
је како трава расте, блажен, бенаст, ност реШ. - уЙ. брига 1. б (полазишна
вртоглав, залупан, лети-лети фам. ,
тачка у размишљању) в. претпостав­
шук-шук фам. - уи. луд, неуравноте­ ка @ (нпр. сенка сумње) неповољна
жен , безуман, махнит б в. небулозан претпоставка, неизвесност, потен­
т уи . суров 2.
цијална незгода/неприлика, несигур­
суnудо прил . в. неразборито ност - уЙ. проблем
СУnудост Ж деменција, безумље, лу­ сумњање с в. сумња 1.
дило, безумност, махнитост, умобо-
сумњичавост ж в. сумња 1. и 3.
595 cynpoTHolcypo

суморан прид. О (о расположењу) тум6е фам. б в. друкчије

в. тужан б (о изгледу) в. јадан 2. супротност ж противност, одуда­

суморност ж (лоше расположење) рање, опречност, опозиција, супрот­

в. снужденост
стављање, опрека, побијање, дихо­

сумрак м сутон, вече, предвечерје, томија, контраст, противречност,

неподударност, оспоравање, неус­
полумрак, смирај, полутама, сумрач­
је, смркнуће, акшам ре!., први мрак кладивос~опозит,обратност,обрну­
тост, супротна тврдња, контрастност,
реШ.
противречје, антипод фu!. , против­
сународник м в. земљак
словље реШ. , антитеза фuл. , противна
сунђер м спужва - уЙ. крпа 3.
тврдња хрв., противштина хрв . - уй :
суновратити се сврш. в. стрмогла­
теза, разлика - сл: негација, непри­
вити се
знавање, дисјункција
сунути сврш. непрел. прел. О не­
супротстављање с О в. супрот­
йрел. в. похрлити 1. б йрел. в. убости
ност @ в. опирање
сунце с (светло сунчева светлост)
супротстављен прид. в. антагони­
луч, светло, светлина, обасјаност -
стички
уЙ. обданица, сноп 2.
супротстављеност ж в . . нетрпе­
Сунце с Светлило, Звезда фам. , Си­
љивост
јалица жар!., Светиљка жар!., Небе­
cynpyra ж жена, госпођа, сапутни­
ско видело форм.
ца, љуба фам., брачни друг форм. ,
сунцокрет м бот. (лат. Heliant- животна сапутница uзр . , лепша по­
hus annuus) ре!: љубомир, подсунац,
ловина изр., баба фам.
слунчоглед, солнчница, сончоглед,
суптиnан прид. в. осетљив 1.
цунокрет, сунцукрет, сунчани цви­
суптиnност ж в. тананост 1.
јет, сунчаник, сунчењак, сунчоглед,
сурвати се сврш. в. стрмоглавити се
торнизол, чунчогла, џирасол, ши­
суров прид. О бруталан, без обзиран,
шантуба
безосећајан, груб, окрутан, бездушан,
суопротстављење с в. опирање
немилосрдан, нељудски , насилнички,
суп м зоол . (птица грабљица, леши­
нечовечан, неемотиван, горопадан,
нар, лат. Falconidae) >1-
дивљи, варварски, дивљачки, зло­
супарник м в. противник 1. чиначки, немилостан, немилости в,.
супер' прид. непром. фам . в. одличан
садистички, оштар, агресиван , крв­
супер' прил. фам. в. савршено 1. нички, анимал ан, неумољив , свиреп,
супротан прид. О противан, опре­ зверски, нехуман, грозан, насилан,

чан, обрнут, друкчији, други, кон­
траран, адверзитиван реШ., различан
реШ. б в. антагонистички
супротно прил. О (у супротном,
обрнутом правцу, положају и сл.) на­
супрот, наопачке, обрнуто, обратно,
главачке, наглавачке, окренуто, пре­
силовит, хладан, без срца, тврда срца,
неуслишљив, несажаљив, 6езмило­
стан, беспоштедан, помаман, хладно­
крван, животињски фи!., камен фи!.,
брахијалан фи!. реШ., крволочан екс­
Йр., убилачки ексЙр., пакленски реШ . ,
несмиљен реШ . , заторан реШ., неосе­

окренуто, стрмоглавце, сту60КОМ, ћајан реШ., богомрзак реШ., 6ешћу­

изврнуто, преврнуто, контра фам. , тљив реШ., рабијатан реШ., 6ешћутан
:уровост I суштински 59б

Хр8., барбарски Хр8. - уи: равнодушан фам. f} надметање, такмичење, утак­

1., неугодан, страшан, зао, сиров, од­
вратан f} необуздан, разгневљен, по­
махнитао, разјарен, агресиван, избе­
зумљен, разгоропађен, безуман, рас­
паљен, разуздан, помаман,
луд од беса, незадржив, безглав, из­
ван себе, узаврео, подивљао, непри­
себан, распамећен, олујан, фуриозан,
мица, борба, натјецање Хр8. @) (- с
противничком војском) сукоб О 8.
састанак 2.
сусретљив прид. љубазан, рафи­
полудео, ниран, услужан, углађен, пријатан,
профињен, фин, доличан, пристојан,
угодан, културан, уљудан, милостив,
каваљерски, лепих манира, диван, на

паклен - уи: бесан, изнервиран, ва­ услузи, несебичан, добро васпитан,

трен, сулуд, луд, јаростан галантан

суровост ж О принуда, окрутност,

сусретљивост ж 8. учтивост
тлачење, немилосрдност, набуситост,
сутерен м подрум, подрумска про­
жестина, насиље, мучење, нечове­
сторија, клет ре!., потходник реШ.
штво (насиље над становништвом),
сутон м сумрак, вече, предвечерје,
угњетавање, крвништво, нападност,
полумрак, смирај, полутама, сумрач­
силовитост, присиљавање, немилост,
је, смркнуће, акшам ре!., први мрак
нехуманост, нељудскост, поробљива­
реШ.
ње, виоленција, насилништво, бру­
сутра прил. и м О (дана после да­
талност, грубијанство, неумољивост,
нашњег) идућег дана, сјутра ре!. f}
злостављање, злочинство, подјарм­
(у блиској или даљој будућности) 8.
љивање, присила, несмиљеност, ди- .
ускоро @) им. 8. будућност
вљаштво, силништво, силеџијство,
примена силе, зулум, погром суж.
сутрашњица ж 8. будућност

- уи: злочин, разбојништво, прими­ суфицит М 8. вишак 1.

тивизам, сила, агресија, грубост f} 8. суфnер м О 8. суфлер f} фи!. 8 .. са­
примитивизам ... уи . насртљивост 1., ветник

силовитост 1. сушити се несврш. венути, умира­

суручица ж 60Т. (лат. Filipепdulа ul- ти, сахнути, спарушивати се, малак­

maria) ре!: медуника, свињурак, бла­ савати, мрети, слабити, издисати, не­
га јабука, будитељица, ослад, осинка, стајати, копнети, гасити се, гаснути,
срачица пропадати, танчати, крепавати, цр­

суседство с комшилук, окружење, кавати, копњети, гњити, пресушива­

крај, околина, округ ти, скапавати, одлазити фи!. - сл: жу­

суснежица ж лапавица, бљузгави­ дети, мршавети, гинути, лињати ре!.

ца, крупа, соли ка ре!., слота ре!., алау­ сушица ж 8. туберкулоза

ка ре!., соља ре!., бљузга фам., циган­ сушти прид. О 8. истоветан f} 8.
чићи фам. аутентичан

суспекција ж 8. резервисаност суштина ж (главно у нечему) сми­

сусрести се сврш . састати се, ви­ сао, бит, садржина, садржај, мета, по­
дети се, срести се, наћи се (с неким) , ента, резон, сврха, циљ, срж, језгро,
срести (некога) есенција, материја, битност, душа
сусрет м О (успутни наилазак на фи!., поанта хрв.
некога) сретање, сусретање, налет суштински прид. најважнији, нео-
597
схватити I сцена

пходан, одлучујући, виталан, нужан, фам., прокљувити фам., провалити

круцијалан, неизоставан, есенци­ жар!., укапирати жар!., извалити жарi.

јалан, главни, темељан, централни, - уи. уочити, закључити f} (разумети

средишњи, основни, живећи, живот­ на свој начин) 8. доживети з.
ни, преко потребан, нужан за опста­ схватљив прид. (који се може лако
нак, врло важан/битан схватити) разумљив, докучив, јасан,
сфера ж 8. домен недвосмислен, експлицитан, несум­

схватање с О 8. становиште f} 8. њив

убеђење 1. схема ж О стил, приступ, метода,

схватити сврш. прел . О разумети, систем, поступак, начин, модалитет,
докучити, спознати, укачити, устано­
правило, облик, методологија, план,
вити, ухватити, увидети, прозрети,
пут, процедура, техника, средство ,
разлучити, проникнути (у нешто), до­
програм, пракса, слог арх. f} В. узо­
качити, оучити, разазнати, разабра­
рак @) 8 . техника 1.
ти, видети, наћи, ући у главу, допрети
сцена ж О 8. театар f} В. позорница
у главу, похватати, утувити (у главу),
@) оно што се открива погледу) при­
похватити конце, појмити, развидети,
зор, слика, појава, виђење реШ. - уи.
скапирати фам., дохватити фиi., укоп­
чати фам., сконтати фам., скужити поглед, видик
та узв. ма, ама, аман, па, хајде тајити несврш. прел. (не допуштати
табан м (доња страна стопала) ,. - уи. да се нешто види или примети) са­
потплат кривати, крити, скривати, прикри­

табати се несврш. фам. 6. тући се вати, заташкавати, затрпавати фиf.,

пригушивати фиf.
табnа ж (школска) плоча реЈ.
тај м-аут м 6 . пауза 1.
табnета ж пилула, капсула - суж:
тајна ж (оно што се скрива) непозна­
лингвалета,вагиналета
ница, загонетка фиf., тајанство реШ.
табnоид м 6. штампа
тајни прид . О (онај који представља
табор м о 6. логор 2. 6 реЈ. 6. седи­
тајну) непознат, скривен, скровит,
ште 1. @) (једна од супротстављених
тајновит, притајен, забашурен 6 (ко­
страна) ,. - уи . група 1.
ји се одвија кришом) ,. @) 6 . тајанствен
таван м О поткровље 6 реШ. 6. пла­
1.
фон
тајновитост ж 6. мистика
таваница м плафон, строп, свод,
такмичар м такмац, конкурент, на­
таван реШ., небо реЈ. - уи. кров, таван
тјецатељ Хр6.
таверна ж 6. ресторан
такмичење с надметање, борба,
таворење с 6. преживљавање утакмица, сусрет, натјецање Хр6.
таворити несврш. непрел. 6. прежи­ тако прил. О (на такав начин) овако
вљавати
66. много
тада прил. 6. некада 1. такође рчц . и прил. О рчц. (кад се
тајанствен прид. О загонетан, ми­ нешто прибраја већ поменутом) та­
стичан, тајновит, мистериозан, му­ кођер, исто тако, и 6 ирил. (у набра­
тан, енигматичан, обавијен велом јању) потом, затим, после, још, и
тајни изр. 8 6. сабластан @) 6. непо­ такопрстаwи м мн.зоол . (лат. Artio-
знат 1. '" уи. неразумљив dactyla) парнопрсташи
599
такса I тамо-амо

такса ж порез, допринос, дажбина, '" уи. генијалност, стваралаштво

трошарина, давање, обавеза, намет, таnентован прид. даровит, нада­

главница, задужење, обавезност, гла­ рен, обдарен, инвентиван, способан,

варина,прило~акциза,контрибуци­ креативан, имагинативан, таленти­

ја, харач реЈ. , ђумрук реЈ., дација реЈ., ран Хр6 . - уи: предузимљив, вешт, ге­

пристојба арх., царина (- за увоз про­ нијалан

извода из иностранства), стајарина (- таnентованост ж 6. таленат 1.
за стајање превозног средства), лежа­ таnисман м 6. амајлија
рина (- за чување робе у складишту), Tanor м О траг, муљ, наплавина, дно,
гробарина (- за место на гробљу), нанос, остатак, стреш ре!. 6 фам. 6.
франко (поштанска -), поштарина поганија @) 6. бара
(поштанска такса) рег., данак (давање таnожење с заступљеност, гоми­
вазалне државе владару) арх., даћа лање, прилив, повећавање, акумула­
арх., жировина (- за храњење свиња ција, концентрација, раст, скупљање,
у храстовој шуми) арх., лукно (дава­ накупљање, нагомилавање, увећава­
ње за цркву) арх., тунеларина (такса ње, надолажење, с(а)купљање, доток,
за пролаз тунелом) арх., трибут (да­ згртање, пораст, сакупљање, прираст,
нак који су покорени народи плаћа­ појачавање, притицање, Дотицање,
ли освајачу) арх., бир (давање намета навирање, повећање, концентриса­
манастирима) арх., пролазнина (так­ ње, надолазак, агломерација, набаци­
са за пролажење) арх., пашарина (да­ вање, збијање, централизација реШ.,
вање за право паше) арх., плацовина депозиција сшруч., притјецај Хр6.,
(такса за место на пијаци) реШ. - сл: концентрирање Хр6.
провизија, дуг, цена, хонорар
таnожити несврш. прел. 6. скупља­
тактика ж (начин опхођења) начин,
ти
стил, образац, шема, приступ, модус,
таљиrати несврш. непрел . 6. ринта-
манир, форма, метода, техника, стра­
ти
тегија, модалитет, процес, пут, модел,
тама ж ноћ, мрак, тмина, помрачи­
пракса, облик, методологија, калуп
на, ноћно доба, мрклина реЈ., мрчава
фиf., мустра фи!., систем фиf., - уи:
реЈ., тма иесн., невиделица арх., тмица
извежбаност, умеће, вештина, изво­
арх.
ђење
таман прид. потамњен, мрачан, за­
тактичар м О (познавалац тактике,
гасит, затворен, замагљен , намрчен,
који поступа вешто) 6. сналажљивац
смркнут, омрчен реШ. , помрчен реШ.
таnасав прид . 6. таласаст
таманити несврш. прел. 6. уништа­
таnасаст прид. валовит, таласав, ус­
вати
таласан, веруглав, увијен, спираласт
тамбура ж муз. тамбурица, баглама,
- уи: вијугав, коврџав
бугарија, бугаринка реЈ. , брач реЈ.
таnенат м с О дар, надареност, дис­
тамница ж 6. затвор
позиција, капацитет, обдареност,
тамо прил. О онамо 6 6. тамо-амо
даровитост, способност, вештина,
талентованост, смисао (за нешто), '" уи. овуда
тамо-амо прил. бесциљно, горе­
склоност, жица фи!., инвентивност -
доле, тамо, овамо-онамо, пометено,
уи: квалитет, креативност 6 6. геније
'амоwњи ташт I 600

амо-тамо, сад овде сад онде, суману­

ти,аплаудирати,одобравати,поздра_
то, на све стране, као мува без главе, вљати, хвалити
без циља, сулудо, тамо-вамо, смуше­
тараба ж плот, заграда, ограда
но, лево-десно, безглаво, те овамо те
тарантуnа ж зоол. (врста паука, лат.
онамо, сметено
Tarantula fasciiventris) *
тамоwњи прид. Домаћи, локалан,
таст м бабалук ре!., пунац хрв.
месни, завичај ни, домородан, окол­
ни,оностраНСки,ДОМОРОДни,обласни,
тата м отац, родитељ, ћаћа ре!., јапа
родни, помесни реШ. - уи. овдашњи
ре!., баба ре!., папе ре!. , папа ре!. , ба­
танак прид. О танахан, танковит,
бо ре!., стари фам., татко фам., тајка
танушан, таначак , танан, паучинаст
фам., татица фам., дека фам., ћале
фи!. , паперјаст фиf. 8 в. мршав 1. ~ в. фам., таја фам. , матори жар!., мато­
сувоњав 1. О в. пиштав
рац жар!. , бабајко реШ.

танан прид. О в. сув 1. 8 в. ломљив татуnа ж 60т. (лат. Datura stramonium)

@) в. танак 1. О в. осетљив
ситничав
тананост ж О финоћа, нежност,
KPXKOC~ благос~ суптилнос~ истан­
чаност, профињеност,
осећајност - уи: љубав, пажња, брига
8в. танкоћа
тандем м двојац, дует
тандркање с в. лупање
тандркати несврш. непрел. лупара­
ти, клопарати, клапарати, зврндати,
штропотати, тандарати ексир.
лупати 1.
танк м в. цистерна 1.
танкост ж в. танкоћа
танкоћа ж танкост, тананост, тану­
шност - уи: виткост, мршавост
танкоћутан прид. в. сензибилан
танкоуман прид. в. глуп
танушан прид. О в. осећајан 1.8 в.
сув 1. @) в. танак 1.
тањир м ж тањирић, тацна, пијат
ре!. , пјат ре!. , тањур хрв.
тапир м зоол . (копитар непранопр­
сташ, лат. Tapirus terrestris) *
таПшање с аплауз, пљескање, по­
хвала, одушевљење, овације, одобра­
вање, пљесак
таПwтати несврш. непрел. пљеска-
1. ~ уи. ре!: бикови, крава, кравица, крављача,
кужњак, пасја јабука, коров, смрдљyrа,
смрадац, трава од астме, трава од сип­
ње, биволчићи, баздуља.. бика, биков
емотивност, лист, биковача, бодећа јабука, бодеча
јабука, бодљива јабука, волек, вочић,
дивљи орешић, зли чичак, зубна тра­
ва, криставец, полонино семе, свињска
душица, смрдљива помоћница, смр­
1.
Дуљка, смрдуша, смрдушка, схирњак,
татулина, теоци, худобилник
- уи.
таћи сврш. прел. (доћи у додир с не­
чим) дирнути, пипнути, додирнути,
дотаћи,дотакнути
тачан прид. О исправан, правилан ,
истинит, коректан, егзактан, изри­
чан, строг, точан хрв. 8 в. стваран
1. @) (који стиже или ради на време,
у року) пунктуалан, педантан, аку­
ратан, прецизан, ажуран, стриктан,
благовремен
тачка ж О иравн. пасус, ставак ре!.,
артикал реШ. , ставка екон. иравн., па­
раграф иравн. 8 фи!. место, пункт,
средиште, локација, позиција ~ (знак
интерпункције) точка хрв.
тачност ж О пунктуалност, ажурност,
прецизност, благовременост 8 в. ме­
тодичност @) в. савесност 1.
ташт прид . в. уображен 1.
601 таwтина тежак I

таwтина ж сујета, самодопадљи­ TBpAornaB прид . (који упорно оста­

вост, самољубље, нарцисоидност, је при своме) самовољан, својеглав,
хвалисвост - уи. надменост, уобра­ бандоглав, загрижен, затрован, сво­
женост јевољан, инатљив, усковид, напоран,
тваран прид. в. физички крут, непомирљив , јогунаст, недока­

твор м зоол. (сисар из породице ку­ зан,искључив,недоказив,упоран,на

на, лат. Putorius putorius, Mustela ри­ своју руку, мазгински, истрајан, дебе­
torius) * логлав, као мазга, окорео, намћораст,

творац м О креатор, аутор, ствара­ мазгаст, тежак, устрајан , тврдо коран

лац, утемељивач, рукотворац, rrрире­ фи!., неукротив фи!., као магарац,

ђивач,покретач,оснивач,произвођач, засукан ре!., лулав ре!. - уи : затуцан,

створитељ, предак, генератор, истра­ џангризав, догматичан, незгодан ,

живач, коловођа, зачетник, иниција­ огорчен, непокоран, компликован ,

тор, узрочник, установитељ, изазивач, ћудљив, једностран, нетолерантан,

праотац, сачинилац, створац, полyrа, конзервативан

подстицатељ, родитељ фи!., отац фи!., TBpAornaBoCT ж О јогунастост, за­

мозак фи!., архитекта фи!., ковач фи!., дртост, самовољност, својевољност;
налазник реШ., осниватељ хрв., основа­ непопустљивост, недоказаност, сво­

тељ хрв., потицатељ хрв., утемељитељ јевоља, упорност, искључивост, твр­

хрв. - уи: узрок, предводник 8 в. ства­ докорност, својеглавост, каприцио­
ралац 1. @) в. узрочник зност, истрајност, мазгинство - уи :
творба ж в. творевина пркос, непокорност 8 в . пркос ~ уи.

творевина ж дело, остварење, про­ строгоћа,одлучност,хир

извод, продукт, учинак - суж: умо­ тврдокоран прид. О в. тврдоглав
творина, рукотворевина, опус - уи : 8в. строг
стваралаштво , уметност
тврдокорност ж О в. тврдоглавост
тврд прид. О (чије су честице зби­ 1.8 в. строгоћа
јене) чврст, очврсао, стврднут, крут, тврдоћа ж чврстина, челичност, со­
укрућен, јак, компактан, нееласти­
лиДност, KPYTOC~ чврстоћа, тврдина
чан, робустан, гранитан фи!., камен
ре!. - уи: издржљивост, јачина
фи!. 8 в. отпоран @) в. доследан О
тврђава ж замак, дворац, утврђење,
в. крут 2.
утврда, конак,двор, резиденција , ку­
тврдити несврш . прел . в. потврђи­
ла, град, каштел ре!., палача ексир.
вати
театар м позориште, кабаре суж.,
тврдица м ж шкртица, златољубац,
сцена, варијете суж., амфитеатар арх.,
ћифта, цепидлака, шкртац, циција, га­
карађоз арх., глумиште арх., казали­
грица фи!. реШ., џимрија ре!., себичњак
штехрв.
фам. , стипса фам., цинцар реШ.
театраnностж в. претварање 1.
тврдичити несврш. непрел. циција­
теrnити несврш . непрел . в. ринтати
шити, цицијати, цепидлачити, бити
шкрт, шкртарити фам., стипсарити теrоба ж О в. суморност 8 в. стра­
фам., штекати се жар!., грчити реШ., хота 1.
цинцаритит реШ. - сл: цењкати се, теrобан прид. в. погибељан 1.
штедети тежак' м в. наполичар
 I
гежак темперамент 602

тежак' прид. О (који има велику те­ тепефон м апарат, брзоглас арх.,
жину) * - уи. дебео 8 компликован, сокоћало арх., тел жар!. , фоун жар!. -
запетљан, захтеван, замршен, збркан, уи. мобилни телефон
проблематичан, комплексан, сложен, тепо с О (човечије -) труп, фигура 8
побркан, слојевит, закукуљен фам., (сваки посебан предмет у простору)
замумуљен фам., чупав фам., завојит предмет, ствар

реШ., закучаtт реш, зановетан арх .. - тема ж О (оно о чему се разговара)

уи: вишесмислен, неразумљив 4в б. предмет 8 (идејни елемент у умет­
заморан 1. О б. неугодан ничком делу) мотив, предмет, лајт­
тежина ж О (сила или износ коли­ мотив суж.

чине те силе) *8 фи!. б. значај 4в те­ темат м б. рад' 1.

шкоћа,напор,мука
теме с б. шпиц
тежити несврш. непрел. О труди­
темељ м полазиште, основа, за­
ти се, настојати, видети, аспирира­
четак, почетак, платформа, узрок,
ти, стремити, намеравати, смерати,
праизвор, позадина, праузрок, пола­
претендовати, гледати, циљати, по­
зница, стожер, матица, извориште,
кушавати, гледати да се све уради на
основица, порекло, подлога, исходи­
време, паштити се ре!., напрезати се
ште, почело, праелемент, нулта тачка,
ексир.8 (бити наклоњен) нагињати,
праматерија, почетна тачка, прапоче­
стремити, тежити, гравитирати
так, легло фи!., колевка фи!., заметак
тежња ж . О воља, намера, одлука, фи!., корен фи!.) врело фи!., клица
прохтев, стремљење, настојање, же­ фи!., извор фи!., семе фи!., жариште
ља, амбиција, хтење, циљ, аспирација, фи!., подријетло Хрб.
замисао, примисао, план, интенција,
темељан прид. О детаљан, педан­
наум, накана, тежење, смерање, идеал,
таН,систематичан, прецизан, подро­
промишљај, претензија, смер реШ., на­
бан, темељит, предан, методичан,
мисао реШ. 8 б. чежња 1. 4в б. претпо­
организован, пажљив, аналитичан,
ставка
дедуктиван 8 б. суштински
теза ж О аксиом, постулат, теорија,
темељит прид. О б. исцрпан 8 б.
наука, премиса, закон, основна теза,
аналитичан 2. 4в б. целовит ..... уи. си­
темељно начело, основно полазиште,
гуран 1., пажљив 2.
апсолутна истина, основно наче­
темељити се несврш. (имати основ,
ло - уи: суд, хипотеза 8 б. убеђење 1.
исходиште у нечему) заснивати се,
..... уи. супротност
почивати
теист м б. побожник
темељито прил. О б. подробно 8 б.
текст м ж б. рад' 1. много
теку1iина ж б. течност темперамент м идентитет, ка­
тепевизија ж О (пренос слике и рактер, менталитет, природа, его,

звука) *8 фам. б. телевизор личност, душа, ћуд, дух, психа, пси­

тепевизор м тв, телевизијски хологија; ' сензибилитет, ков, нарав,
пријемник, мали екран фам., теле­ индивидуалност, индивидуалитет,
визија фам .. , настројеност, нутрина, ја, особине,
тепесни прид. б. физички . унутрашњост, крв фи!., штих фам.,
603
темпераментан теро I

говарати, наређивати, оптерећивати

натура реш. - уи: морал, навика

темпераментан прид. О разигран,

8 б. возити

теревенка ж фам. банчење, бекри­

енергичан, живахан, виталан, млада­
јање, алкохолизација, лумповање,
лачки, брз, покретљив, динамичан,
пијанчење, пиј анка, лумперај, баха­
снажан, покретан, полетан, весео,
нал, лолање, лудовање, жур, коктел,
животан, жив(ахан), агилан, врцкаст,
слављење, циркање, рађење, шенлу­
пун живота, пун живости, вижласт,
чење, лумпација, бучна прослава, ал­
хитар, подузетан, ведра духа, бодар,
кохолизирање, посело, разуздана за­
чио, жустар, прштав, ведар, крепак,
бава, дернек ре!., шенлук ре!., тулум
немиран, окретан, млађахан, ватрен
ре!., пиј авељ ре!., локатив жар!., џум­
фи!. , гибак фи!., активан фи!. - уи:
бус арх. - уи: весеље, баханалије, про­
свеж, јак, млад, неуморан 8 б. сензи­
слава, журка, забава - сл: вечеринка,
билан
певанка ре!., оргије
тенденција ж б. славољубље
теревенчити несврш. непрел . пи­
тенденциозан прид. б. субјекти­
јанчити, банчити, шенлучити, лум­
ван
повати, лудовати, пити, пијанчевати,
тенис м бели спорт - уи. бадминтон пировати, лолати се, проводити се,
тенор м ..... уи. глас веселити се, бекријати, ударати бригу
тенорски прид. б. пиштав на весеље, гостити се, бучно славити,
теоретски прид. појмовни, теориј­ лумпати, годовати арх.

ски, академски, књишки терен м О игралиште - суж: стади­

теорија ж О теза, постулат, закон, он, хала, арена, дворана, теретана,

аксиом, темељно начело, апсолутна вежбаоница, ринг, фискултурна сала,

истина, основно начело - уи: суд, хи­ спортска арена, соколана, сала фам. ,
потеза 8 б. убеђење 1. гимназиј арх., гомбалиште арх., гом-

тепац м ре!. б. тумарало

6аоница арх., поприште реШ., вежба­
лиште реШ., дворница реШ., ротунда
тепих м (застор за под) ћилим, саг -
реШ. - сл: салон, већница 8 фи!. 6. до­
уи. застирач 1.
мен 4в б. територија 1.
терапеут м б. лекар
терет м баласт, оптерећење, товар ,
терапија ж лечење, нега, оздравље­
притега
ње, опорављање, видање, опоравак,
теретана ж вежбаоница - уи. терен
санирање, цељење, и санација, кура,
теретни прид. товарни, вучни, те­
исцељивање, лечење Домаћим леко­
глећи
вима, неговање
теретњак м О (средство за превоз
тераса ж балкон, трем, лођа, доксат,
добара) - уи: шлепер, камион - сл:
портик, веранда, тараца ре!., лонџа
брод, воз 8 б. шлепер
арх.
територија ж О терен, рејон, под­
терати несврш. прел. О силити, при­
ручје, зона, простор, терен, околина,
сиљавати, приморавати, диктира­
крај, област, предео, - уи. природа
ти, наморавати, задавати, натурати,
2.. 8 фи!. б .. делокруг
заповедати, форсирати, товарити,
термин м рок, време
октроирати, пртити, трапити, ува­
терор м б. страва
љивати жар!. - уи: наговарати, под-
rерорисати I тешкоl1а

терорисати несврш. прел. 8. мучити батрљати ре!., левентати ре!., вући се

тесан м О (о одећи) узан, при љу­ ре!., заплитати фам., лелујати фам.,
бљен, припијен, затегнут, стегнут, њихати се фам., плести ногама фам.,
стиснут, неудобан f) (о простору) кршити се фам., пузити фам., бауља­
скучен,збијен,ограничен,узан,узак, ти фам., гмизати фам. - уи: ћопати,
сужен, мале површине/ширине врдати, шепати, ломатати се, ломити

тесати несврш. прел . ... уи. вајати се - сл: уздрхтати, милети

тескоба ж неспокој, нелагода, нела­ теl1и несврш. непрел. О (о течности)

годност, немир, зебња, анксиозност, тећи, сливати се, разливати се, исти­
неспокојство, забринутост, брига, цати f) (о времену) протицати, про­
узнемиреност, бојазан, оптерећење - лазити, промицати, ићи, истицати,

уи. нерасположење, туга, мука, страх пролетати ексири., бежати ексир., ле­
тети ексир., јурити ексир., прошиша­
теснац м (тесан планински пролаз)
кланац, усек, процеп, пролаз, клису­
вати фам., трчати фам., пролазити
као ветар изр.
ра, гудура, ждрело, врата, планинска

врата, богаз арх. - уи. крш 1., гротло техника ж О модус, манир, начин,
схема, стил, образац, шема, приступ,
TecHorpYA прид. 8. себичан
форма, метода, стратегија, проседе,
тест м 8. оглед 1.
програм, клише, модалитет, предло­
тестамент м опорука, аманет, на­
жак, матрица, процес, обичај, пут, мо­
следство, задужбина, очевина, на­
дел, пракса, облик, методологија, про­
слеђе, дедовина, баштина, легат, за­
цедура, калуп фи!., мустра фи!., систем
оставштина, завештање, тековина,
фи!., протокол форм., слог арх., мода
поклон, дар, материнство, последња
реш., сустав хр8. - уи: извежбаност,
воља/жеља, наслеђење, воља ре!., за­
умеће, вештина, извођење f) 8 . схема 1.
пис ре!., нашљеђе ре!., ћаћевина ре!.,
течај м 8. предавање 2.
насљеђевина ре!., остави на ре!., баба­
течан прид. О (у течном агрегатном
лук арх., завештај арх. , посмртнина
стању) текући, ликвидан - уи. вла­
реШ., наслеђевина реш., оставштина
жан f) фи!. (о стилу, говору, излага­
реш., старина реШ . .
њу) сређен, чист, лак, гладак, без те­
тесто с О (маса од брашна уме шен а
шкоћа, равномеран, уједначен
с водом) * f) (производи од теста) пе­
течност ж О (све у течном агрегат­
циво, паста, пашта, тестенина, резан­
ном стању) текућина, сок f) фи!. ла­
ци, коре мн. - уи. пита, пециво, хлеб,
коћа излагања
колач, лепиња
тешко прил. f) компликовано, замр­
тетива ж жила, везиво
шено О фи!. незгодно, проблематич­
тетурав прид. 8. слаб 1. но, чупаво фам., густо фам., зезнуто
тетурати се несврш. гегати се, батр­ фам., зајебано нар.
гати се, баврљати, посртати, клатити тешкоliа ж сметња, препрека, бари­
се, спотицати се, гацати, саплитати
јера, блокада, заврзлама, зачкољица,
се, sаносити се, једва ходати, млита­ хендикеп, ограничење, спречавање,
ти, главињати, кривати, шевељати, потешкоћа, запречивање, зауставља­
запињати (у ходу), швагати, климата­ ње, кочење, чвор фи!., кочница фи!.,
ти се, гавељати ре!., заводити се ре!., квака фам. - претња, непријатност
605 тиква I тnачит

тиква ж бот. О (лат. Cucurbita реро) страховладар, злостављач, самовла­

бундева - ре!: дулек, дублек, думлек, дар, страх и трепет, олигарх, тлачи­

жута тиква, мисирача, фригењача, лац, немилосрдник, батинаш фи!.,

цука, тиквељ, лудара, бела тиква, ду­ кабадахија ре!., тлачитељ Хр8. - уи:
гара, тиквања, мачванка, бундевка, крвник, мучитељ, насилник, силеџи­

печенка, бескорка, бугарка, бела лу­ ја фам.

даја, буча, лудаја, бела бундева, шу­ тиранисати несврш. прел. 8. мучи­

ћурица, дугања, белокорка, будимли­ ти

ја, будимка, шућурка, бундава, кабар, тирански прид. тоталитаран, дикта­

мекокорка, руска диња, јургет арх., торски, апсолутистички, деспотски,

врг арх., водењача арх. f) 8. глупан самовољан, ауторитаран, самодр­

тикван м 8. глупан жачки, неслободан режим, самовла­

тиквански прид . 8. глуп дарски, аутократски, нелибералан,

тикваст прид. 8. трбушаст недемократски

тимијан м бот. (лат. Thymus vulga- тиса ж бот. (лат. Taxus baccata) ре!:

ris) ре!: питома мајчина душица, га­ тис, тисовина, тисењ, јеличица, плод­

јена мајчина душица, босиљак, мај­ на чемида.

чина душица, мања мажурана, мањи титан м 8. џин

сансег, тимас, тимљан титрав прид. 8. дрхтав 1.

тинејџер м 8. малолетник титрање с 8. треперење 1.
тинејџери м мн. младеж, омладина, титрати несврш . непрел . 8. треперити

млада генерација, млади, пуберте­ тих прид. О 8. благ f) 8. нечујан 1.88.

тлије, адолесценти, млађарија, омла­ ћутљив ... уи. стидљив
динци/омладинке, младост, млади тnапити несврш. прел. 8. бунцати
нараштај форм., подмладак форм. - 1. и 2.
уи: девојка, младић тnапња ж 8. трач
тип м О класа, сорта , врста, катего­
тnачење с суровост, окрутност,. тор­
рија, начин, сој, род, ред, марка, гра­ тура, немилосрдност, набуситост, же­
на, жанр - уи: облик, линија, група, стина, насиље, мучење, нечовештво
страна - сл: низ, скупина f) 8. вари­ (насиље над становништвом), угњета­
јанта 8 8. раса в 8. човек (1) жар!. 8. вање, крвништво, принуда, нападност,
момак силовитост, присиљавање, немилост,
типизираност ж 8. баналност нехуманост, нељудскост, поробљива­
типичан прид. (који има јасно одре­ ње, виоленција, насилништво, брутал­
ђене особине) истакнут, изразит, ка­ ност, грубијанство, неумољивост, зло­
рактеристичан, дистинктиван, свој­ стављање, тиранија, злочинство, под­
ствен, изричит јармљивање, присила, несмиљеност,

тиранија ж О 8. тоталитаризам f) 8. дивљаштво, силништво, силеџијство,

тлачење примена силе, зулум, погром суж. - уи:
тиранин м апсолутиста, деспот, апсолутизам, злочин, разбојништво,
силник, самодржац, диктатор, поро­ сила, агресија, грубост
бљивач, дахија, аутократа, власто­ тnачити несврш . прел . О 8. мучити

држац, ага, самовољник, окрутни к, f) 8. израбљивати

'мина I топуз 606

тмина ж 6. тама шљив - уи. племенит, широкогруд,

тмуран прид . О (о дану, времену) човекољубив, добар 1.

обл ачан, натмурен, суморан, смра­ тоnерантност ж 6 . трпељивост
чен , сумрачан, сив , сивкаст, мутан, тоnеранција ж 6. трпељивост
тмур реШ., тмуо реШ. f) (о човеку) 6 . тоnити несврш. прел. 6. утољавати
смркнут 1. тоnстоnобик м зоал. (риба из по­
тмурност ж О (о дану, времену) родице шаранки, лат. Hypophthal-
облачност, натмуреност, суморно ст, michthys molitrix) трагаљ (лат. Маепа
смраченост, сумрачност, сивкастост vulgaris, Spicara mаепа mаепа) мо­
f) (о човеку) 6 . туга драк

тоаnет м нужник , бања, клозет, тољаrа ж 6 . штап

ве-це, WC, заход, латрина реј., кења­ том м (- књиге) део, свезак, наста­
ра фам. нар. , клоњара жарf. , клоња вак, књига , епизода

жарf. - уи . купатило
топ м О (врста артиљеријског оруђа)
тобоже прил . бајаги , као, тобож, ". f) шах. кула
као да, кобајаги, вајно, да иран. , ба­ топао прид . О врућ, врео, кипући,
јали реј., бађи реј. , санћим реј. , ђоја загрејан, угрејан, узаврео, пламен,
реј. реШ., боксум реј., бајагим реј. , ба­ кључали, прегрејан, горући, жарки,
ги реј. , бојаги реј., токорсе реј., бак­ ужарен, усијан, јарки, зажарен, троп­
сем реј., бејаги реј., баксум реј. , бајеги ски фиf., жежен арх. f) 6. сензибилан
ре ј. , бајагли реј. , корсем реј., бајађим .... уи. распламсао
реј. , баксим реј., шатро жарf. , гистро топионица ж 6 . железара
жар f. , кбсз жарf. , божем арх. , божем­
топnина ж О 6. топлота f) фиf. 6.
ске арх. реј. , божемски арх. реј. , као
присност
бај аги изр.
топnице ж мн . 06. купалиште 1. f) 6.
тобожњи прид. лажан, вештачки, бања .... уи. извор 1.
неаутентичан , неистинит, фалсифи­
топnота ж врућина, топлина, врели­
кован, погрешан, артифицијелан ,
на, спарина, јара, з апара, жега, омо­
подметнут, извештачен, лажљив, не­
рина, припека, вар, препека , пакао
прави, преТ80ран, кривотворен, не­
фиf. , прижега реј. , калор реј., звиздан
нараван, патворен , фалш фам., фа­
фам., пасја врућина фам., омара арх.,
личан, привидан, апокрифан, само­
спарност реШ . , упека реШ.
звани, умјетан Хр6. - уи: неприродан,
топоnа ж бат. (лат. Populus nigra) реј:
фиктиван, измишљен - сл: наопак,
дивља топола, јаблан, јагнед, јагнеда,
не тачан, крив
јагњедовина, јагњет, јагњила, јањ, ја­
1'обџија м 6. артиљерац
њац, јањић, топол, црна топола, црни
товар м О 6 . терет f) 6 . магарац 2. јагњед
товарни прид. теретни, вучни, те­ топот м бат, клопот, клепетање, кло­
глећи
парање, топотање, потмуо шум, кле­

ток м О (оно што протиче) 6 . проток пет, бахат реј.

f) 6. правац @) реШ. 6. ширење топотати несврш. непрел . 6 . тре­
тоnерантан прид. трпељив, стр­ штати

пљив , постојан, сношљив, подно- топуз м О (врста оружја с гвозденом

 тор I трајнос

главом) буздован f) фам. 6 . будала травар м О 6. исцелитељ f) 6 . лекар

тор м стаја, обор, изба, згон - суж: ов­ травуљина ж 6. коров

чара, торарица, овчарник, овчарни­ Tpar м О (отисак стопала на некој
ца, бачија (летње сточарско насеље у површини) f) 6. (остатак нечега што
планини) ре!. је постојало) @) (оно што указује на
торба ж о ташна f) врећа, кеса, цегер нешто) доказ О 6. утисак
торбак м 6. руксак траrање с (за нечим) 6. испитива­
торбари м мн. зоол. (лат. Marsupia- ње

На) тоболчари Хр6. траrати несврш. прел. 6. тражити 2.

торокање с 6. брбљање траrичан прид. 6. кобан 1.
торокати несврш. непрел. О 6. лупе­ традиција ж 6 . обичај
тати f) 6. ћаскати тражен прид . редак, валидан, дефи­
торокуша ж 6. брбљивица цитаран,драгоцен,потребан,вредан,
тортура ж 6. тлачење скупоцен, добре прође, цењен, испла­
тотаnан прид. 6. целовит тив, мањкав, на цени, од вредности,

популаран, просперитетан, велике

тотаnитаран прид. диктаторски,

тирански, апсолутистички, деспот­

вредности/угледа

ски, самовољан, ауторитаран, само­ тражити несврш. прел . О искати,

држачки, неслободан режим, само­ захтевати, питати (за нешто), потра­

владарски, аутократски, нелибера­ живати, хтети, желети, извољевати,

лан,недемократски вапити - уи. молити f) (- нешто из­

тотаnитаризаМмапсолутизам, дик­
губљено) трагати, искати

татура, деспотизам, самовоља, самодр­

тражња ж 6. рација

жавље, деспотија, тиранија, аутократи­ трајан прид. О дуговечан, дуготра­

ја, самовласт, самовлађе, монократија, јан, постојан, дугорочан, далеко се­

недемократија, самовлашће, ауторита­ жан, издржљив, дурашан - уи. отпо­

ризам, једновлашће, самодрштво, са­ ран, вечит f) 6. јединствен 2.

мовлада, аутаркија, зулум, аутокрација
Хр6. - уи: окрутност, насиље - сл: насил­
ништво, силништво, тиранија
тотаnно прил. потпуно, сасвим,
комплетно, одреда, листом, до краја,
без остатка, у потпуности, у цело­
сти, из корена, из основа, из темеља,
скроз фам., скроз-наскроз фам., ди­
трајање с О (одређени временски
период) дужина, трајност, минута­
жа - уи. период f) (рок трајања) рок,
важење, валидност, век, живот фи!. @)
фи!. 6. живот О 6 . одлучност
трајати несврш. непрел. О (проте­
зати се кроз неки временски период)
пролазити, протицати, пулсирати ,

бидус фам., аметом ре!., посвема ре!., тећи, настављати се , протезати се f)

аметице реј., аметимице ре!., стубо­ (успевати се одржати) опстајати , одр­
ком арх., навлас арх. , посве Хр6. жавати се, издржавати, преживљава­

тоциnо с брус, глади лица, белегија, ти, дурати ре!.

гладило, тоциљ, оштрилица, бугелија трајно прил . 6. заувек

ре!. , оштрило реШ. брусилица суж., трајност ж О перманентност, ду­
трабуњати несврш. непрел. фам. 6. готрајност, постојаност, сталност,

лупетати непропадљивост, устаљеност, кон-

грака I трапавац 608

с т антност, непотрошивост, дуговеч­ слез, малвароза, пасмачичак, пат­

но с т, неисцрпност, континуитет, ста­ мачичак, питоми маловесак, пито­

б и ли тет, неразрушивост, нескрши­ ми слез, питоми сљез, прикоморска

во с т, несаломивост, несломљивост, ружица, рдечи слез, рожлин, рожа­

не уништивост, непрестаност, непро­ сти слез, рожнати слез, румен-цвет,

менљивост, непрекидност, трајање румен-цвијет, слезовача, слезовина,

- уи: отпорност, вечност, стабилност трандавиљ, трандафил, трандови­
@ 6. одлучност Т уи. отпорност 1. ље, трандофиљ, трандофио, тренда,
трака ж гајтан, веза, врпца, вези ­ трендавил, трендофиљ, трндовиљ,
ца, пантљика, конопчић - ре!. корда, трндовиље, трндофил, царев цвијет,
петља, врвца, банда, шнур, потега­ црвени слез, чичак, чмичак

ча, узао , жнора, привезница, сиџим, транжирати несврш. прел. 6. кома­

уза, хват, тенеф, кабл, стрека, шпага, дати

гурђела, привеза - суж. штрик, учкур, транспарентан прид. 6. провидан

путо (уже којим се вежу предње ноге транспорт м 6. превоз
животињи), потегач (конопац за по­
трансфер м О пренос, преноше­
дизање једра), гаћник, ширит (укра­
ње, премештај, премештање, прето ­
сна трака на одећи), путило (уже ко­ вар суж. @ (- робе, путника) превоз ,
јим се вежу предње ноге животињи),
превожење, транспорт @) сиорш. (- у
опута (предена/плетена врпца за по­
други клуб) прелаз, прелазак
рубљивање одеће), гуртна (веза од
трансформисати несврш . и сврш.
ластиша), бандерола (трака од хар­
прел. О (мењати облик, губити пра­
тије/украсни повез на пошиљкама),
ви облик) 6. изобличавати @ 6. из­
дретва (трака за везивање опанака),
менити
литар (каиш/огрлица на врату живо­
трапав прид. неспретан, неснала­
тиње) .. уи. канап, лента
жљив, незграпан, сметен, запетљан,
тракт м 6 . апарат 2. спетљан, медведаст, не окретан, ше­
траљав прид. 6 . сувопаран
пртљав, слоновски, сплетен, туњав,

траљаво прил . неквалитетно, лаба­ невешт, с две леве руке/ноге, укошен,

во , слабо, лоше, лаички, нестручно , тешке руке, лоших рефлекса, бенаст,
невешто, нестручњачки, почетнич­ шепртљаст, неспретан у послу, успо­

ки, шарлатански, климав о, незна­ рен, без главе и реп а, неумешан, смо­
лачки , неприкладно, некомпетентно,
тан као саЈла, изгубљен, као слон у
тричаво, непрофесионално, мизерно, стакларској радњи, као мува без гла­
неизвежбано, недовољно, никакво, ве, смушен, заузлан фи!. ре!., дрвен
без стручности, нек вали фи ковано, фи!. , завезан фи!., везан фи!., пртљав
млако, аматерски, непотковано, рђа­ ре!., бангав фам. , смотан фам., трун­
во, аматорски ре!., дилетантски фам., тав фам., слонаст фам., сапет реШ.,
фушерски жар!. - сл: бедно, јадно врљав ио!. ре!. - уи: млитав, укочен,
трамбуnина ж 6 . скакаоница неискусан, збуњен, неспособан, шо­
трампер м 6. тумарало њав ио!. - сл: незналица, блентав,
трандавиље с бат. (лат. Althaea спор, леви фам., недоучен, килав
rosea) ре!: грудишник, грудничник, фам., невичан
вртни слез, ђил, кожодер, лашки трапавац м фам. 6. трапавко
609 трапавко I трrнути с

трапавко м шепртља, спетљанко,

зик изр., испирати уста изр. - уи . кле­
ветати, разглашавати
трапавац, спетљанац, неспретњак,
трачати несврш. прел. 6. трачарити
петљавац, левак , шепртљанац, ти­

павац, звекан, звијук, неспособњак, трачер м фам. оговарач, клеветник,

килавац, сапетиња, шепртљанко, за­ пањкало, опањкивач, подметач, ху­

плетенк, завезанко, сметењак, сму­ литељ, злурадник, недобронамер­

шењак, клебецан ре!. , зукван ре!., ник,кудилац,клеветало,оговаратељ,

шамшула ре!., клипета ре!., типавко зао језик, опадач, оцрњивач, пањкач,

фам., шепавац фи!. , токмак нар., ви­ змија фи!., трачлер ре!. , бедилац ре!.,
тлија арх. , гимпл арх. , трупац ио!. кудитељ ре!. , бедач ре!., опадник р е Ш.,

трапати несврш . непрел . реШ. 6 . ту­ објеђивач Хр6., обједитељ Хр6. - сл:
потворитељ арх., злонамерник
марати

траса ж линија, асфалт, пут, друм, трбуља ж бат. (лат. Oenanthe aquati-
са) ре!: водени морач, коњски морач,
коловоз, рута, стаза, прометни пут,
бедреничак, коњски кумен, коњски
прометница, маршрута, саобраћајна
мокророк, коњски морок, кропило,
веза, пртина ре!., утреник ре!., колник
ре!. , прилаз фам., џада фам., коломи­ морак

ја арх., колотечина арх., вагаш арх., трбух м утроба, абдомен, стомак,

цеста Хр6. - суж: бorаз ре!., канал, изнутрица, унутрашњост, унутра­

улица, трвеник, пречица,саоник,лаз шњи органи, стомачна шупљина, же­

ре!., коридор, путељак, путања, крча­ лудац, дроб ре!., тиба gett.
ник, пролаз, заобилазница - сл: про­ трбуwаст прид. испупчен, избачен,
ток, ток, траг, протицање заокругљен, округласт, лоптаст, ку­

траliити несврш. прел. разбацивати гласт, мехураст, крушколик, конвек­

се, расипати се, разметати се, арчити, сан

просипати новац,харчити, расипати трбуwни прид. стомачни, абдомен­

новац, разбацивати, улупавати, раза­ ски, абдоминалан
сипати, крчмити, улудо трошити, ба­ трвење с О 6. нетрпељивост @ ре!. 6.
цати новац, ћердати ексир., тратити сукоб 1.
реШ., просипати у ветар изр. трrнути сврш. непрел . О (наглим по­
трач м 6. трачарење кретом извадити) истргнути , извући,
трачара м ж 6. брбљавица киднути @ (наглим покретом пову­

трачарење с оговарање, трач, тра­

ћи) потегнути, повући @) 6 . уплаши­

чање, лајање, говоркање, претресање,

ти О 6. разбудити 0 (наглим покре­
том попити) испити, дрмнути, екси­
ширење гласина, трачерај, рекла-ка­
зала, добошарење фи!., опричица ре!. рати фам.

- уи. клеветање
TprHYT~ се сврш . прел. О (преста­
трачарити несврш. прел . оговара­
ти спавати) расанити се, пробудити
се, раздремати се, тргнути се, уста­
ти, трачати, опањкавати, олајавати,
ти, пренути се из сна, дигнути се из
озлоглашавати, бубњати фи!., добо­
шарити фи!., ширити гласине изр . ,
кревета, пренути се из сна @ фи!. до­
преносити аброве изр . , пањкати ре!. ,
ћи себи, освестити се, пробудити се,
разбудити се, активирати се, пренути
абровати фам., лајати жар!., оцрњи­
вати Хр6., потворити Хр6., брусити је- се, концентрисати се
трrовацlтреснути
610

TprOBaq м О продавац, дућанџија,

продавач, зеленичар, ћифта ре!. , ме­
шетар реШ., крамар реШ . - суж: пи­
љар, бакали н, воћар, бакал, гроши­
ћар 8 в. посредник 1.
трrовина ж радња, продавница, са­
мопослуга, ситничарија, локал, ду_
ћан, самоуслуга, продаваоница, ба­
калница, бутига ре!., болта ре!., бези­
стан арх. ситничарница суж.,
требати несврш . непреп. в. фалити
требити несврш. преп. О чистити,
прочишћавати, одвајати, пробирати,
филтрирати, бискати ре!. - уи. чистити
8 реш. (скидати кору) в. љуштити 1.
тренутан прид. данашњи, актуе­
лан, савремен, моменталан, важећи,
садашњи, модеран, незастарео, ово­
времен, мериторан, присутан фUf.,
ововременски реШ., актуалан хрв. _
уи: текући, горући - сл: релевантан,
постојећи
треперав прид. в. несигуран 2.
треперење с О вибрација, њихање,
подрхтавање, дрхтање, вибрирање,
струјање, осцилација, трептање, треп­
тај, дрхтај, лелујање, титрање, титрај,
ландарање фам. 8 в. вијорење
треперити несврш. непреп . в. њиха­
ти се

требљење с раздвајање, одвајање, трепетаwи м мн. зооп. (лат. Turbel-

чишћење, прочишћавање, пробира­ laria) вирњаци
ње, филтрирање, бискање ре!. трептај м в. треперење 1.
трезвен прид. сабран, прибран, трептање с в. треперење 1.
присебан, сређен, концентрисан, тресак м в. треска
сталожен, пажљив, озбиљан, фоку­
треска ж лупа, бука, лупање, кло­
сиран,усредсређен,хладнокрван,ду_ парање, тутњава, чангрљање , тандр­
хом присутан, усредоточен, позоран кање, ударање, лупарање, халабука,
- уи. спокојан
ломњава, клопот, звекет, прасак, бре­
трезвењак м в. антиалкохоличар ка, клопотање , праскање, лупњава,
трем м О аркада, архиволт, колона­ грување, ларма, тресак, праска, гро­
да, сводиште, ложа, аркаде, ганак ре!., хот, тропотање, звекетање, штропот,
гонак ре!., ступовље арх. - уи: ходник топот, бусање, лупкање, кврцкање,
8 в. тераса тропот, бат, шопот, бубетање, тарла­
тренд м в. мода бука, трескање, ломљавина, зврјање,
тренинr м (систематско понављање звека, куцкање, бубњава, тумбање,

неке радње у циљу физичког усавр­

штробот, бубњање, тутањ, шобота­
шавања) гимнастика, спорт, вежба, ње, шобот, лопот ре!. , лопотање ре!.,
ломот ре!., дрка ре!. , громотање реШ .,
тренирање, фискултура, вежбање,
весак реШ., трубњава реш ., громот
дрил, теловежба, гомбање хрв. - уи:
обука, игра реш. - уи: бука, драње - сл: грохот, ло­
мљава
тренирање с в. тренинг
треснути сврш. преп . непреп. О ирел.
тренирати несврш . преп. вежбати,
(ударити песницом) ударити, ода­
увежбавати, извежбавати, егзерци­
ламити, звизнути, ошинути, кле­
рати,дриловати
пити, мазнути, мунути, опаучити,
тренутак м моменат, час, часак,
пљеснути, опендречити, одвалити,
делић секунде, секунд фи!., трептај бупити, ребнути, депити, лупнути,
фи!., амин ре!.
љопити, чвргнути, бубнути, груну-
611 трести се I тр

ти, лоћнути, пукнути, млазнути, ге­ ти победу, надјачати, матирати фи!.,

нути, кркнути, шљиснути, клепну­ прегазити фи!., нокаутирати фи!. , до­
ти, млатнути, шикнути, опајдарити, крајчити фи!., пребити фи!. , појести
бребнути, жвајзнути, крнути, пљу­ фи!., срезати фи!., помлатити фам. ,
сну ти, ритнути, ћушнути, марнути, добити фам., уништити жар!., остати
дрмнути, шукнути, акнути, чукнути, на мегдану изр., побости заставу изр. ,
ошамарити суж., ошалапити фам., узети меру изр. 8 в. прославити
патосати фам., шљуснути фам., по­ трик м О фам. варка, обмана, при­
подити фам., патосирати фам., шор­ вид, превара, обмањивање, подвала,
нути фам., рокнути фам.,ошајдари­ варање, заваравање, опсена, смица­
ти фам., опандркнути фам., ћопи­ лица, илузија, махерај, мајсторлук,
ти фам. - уи: развалити, распалити преваранција, привидност, марифе­
8 неирел. (рећи нешто глупо или без тлук, опсенарски трик, мађионичар­
смисла) лупити, бубнути, ланути, из­
ски трик, варљивост, монтажа фи!.,
ланути, истрабуњати, изблебетати, маневар фИf., фрауд реј., блеф фам.,
избрбљати, блебнути, избацити, ис­
зез фам., фарбарија фам. , фора фам. ,
палити фам., одвалити фам., изва­
фазон фам., намештаљка фам., пе­
лити фам., ишчегртати фам., рећи и
тљанција жар!., кумст жарi., кунст
остати жив изр. - уи. рећи, говорити,
жарf., фол жарf., зврчка жарi., фин­
заустити@) (лупити о земљу) в. пасти
та жарi., мајсторија жар!., дриблинг
(- о нешто) лупити, ударити, бупити,
жарi., слепарија жарf., петљанија
лупнути, бубнути, одвалити фам.,
жарf., дефраудација арх., подвалаџи­
одаламити фам., рокнути фам., шљу­
ја арх., швиндл арх. - уи: лукавство,
снути фам., клепити фам.
окретност 8 в. урок 1.
трести се несврш. в. дрмати се
трикотажа прип . в. одећа
трештав прид. в. звучан 1. триља ж зооп. в. барбун
трештање с в. тутњава 1. трихинеnа ж зооп . (лат. Trichinella
треwтати несврш. непреп. бучати,
spiralis) облић, власац, трихина
лармати, топотати, праскати, дрнда ­
трица ж в. ситница
ти) хучати, бактати, зврндати, гра­
трицикn м троколица фам., ромо­
јати, грувати , тутњити, клопарати,
бил арх.
правити буку, грохотати, тутњати,
тричав прид . в. сувопаран
хуктати, тарлабучити, тандркати,
штропотати, халабучити, шторопо­ тричарија ж О в. ситница 8 в. глу­
штати фам. пост 1.
тржница ж в. базар , трка ж утрка, крос

тривијаnан прид. в. баналан тркељање с в. чепркање

тривијаnност ж в. баналност тркељати несврш. преп. в. претурати

тријумфовати сврш . преп . О са­ трн м бот. (лат. Prunus spinosa) реј:
владати, победити, поразити , над­ трњина, црни трн, мали трн, гмуља,

владати, освојити, потући, надигра­ деранцељ, дивља шљива, драч, др а­

ти, свладати, бацити на колена, до­ чева, мрки трн, тренина, трлинка,

тући, извојевати победу, надмашити, трнава, трнина, трника, трњолица,

надвисити,опхрвати,оборити,одне- црна трновина, црни трн, кукиња,

трнка!труп
612

трниница, трнула, трнуља, трњина,

трпљење с О 6. патња 49 6. трпељи­
трњинка, трњула
вост

трнка ж бат. 6. дрхтуља

трс м 6 . лоза 2.
трнути несврш . прел. гасити, искљу­
трсити се несврш. 6. хвалити се
чивати, ископчавати, прекидати, ту­
трска ж бат. (лат. Phragmites сотти­
литире/.
nis) ре/: бика, водени трс, водена тр­
тром прид. О 6. спор 49 6. ут учен
ск а, водена трст, водена трстика, ма­
тромост ж О 6. болећивост 49 6.
кља, треска, трост, трсљика, трстен,
умор 1.... уи. туга
трстеника, трстица, тршљика, шавар,
тропотање с 6. треска шавор, шевар, витки шевар
троскот м бот. (лат. Polygonum avicu- трсоточ м бат. (лат. Rhynchites betU-
lare) ре/: троска, треоскавица, птичја leti) лозина пипа
трава,адресељ, врбица, дворник,ду­
трстењак м зоол. (лат. Locustel1a
сомача, живинска трава, камен и ч ац,
fluviatilis, Accrephalus arundinaceus)
козјавка, кокошица, крупник, мољав­ птица цвркутуша
ка, опутина, пасја трава, подворница,
тртљање с 6. брбљање
русно зеље, слак, тресковац, троско­
тртљати несврш. непрел. 6. лупе та­
вац, троскотац, трускавац
ти

тротинет м ромобил арх., скутер

труба ж (аутомобилска) сирена
суж. ... уи. бицикл, трицикл
труд м (напор који се врши прили­
тротnаст прид. ре/. 6. недотупаван
ком неког физичког или умног рада)
тротоар м плочник, пешачка стаза
напор, агилност, предузимљивост,
форм., ногоступ Хр6.
ревност, ревностност, преданост, на­
трошакм 6. рачун 1. стојање, устрајност - уи. ангажова­
трошан прид. О 6. похабан 1. 49 6. ност

ломљив
трудбеник м 6. радник
троwарина ж 6. такса
трудити се несврш. (улагати труд)
троwити несврш. прел. О (имати из­ напрезати се, настојати, залагати се,
датке) издвајати новац, бацати се УТРО­ старати се, гледати, покушавати, ста­
шак - уи. разбацивати се 49 6. текст рати се, тежити, видети, давати све
трпати несврш. прел. О набацивати, од себе изр., паштити се ре/. - уи. му­
гомилати, нагомилавати, убацивати, чити се 1., бактати се
натрпавати, утрпавати, бацати, мета­ трудољубивост ж 6. ревност
ти 49 6. увлачити
трунка ж 6. ивер
трпеза ж 6. сто
труњав прид. 6. прљав
трпељивост ж стрпљивост, посто­ труње с мн . 6. ивер
јаност, толерантност, толеранција, труо прид. буђав, мемљив, гњио,
Трпљење, стрпљење, трпежљивост,
устајао, плеснив, сагњио, учмао, ис­
ПОдношење, сношљивост, подно­
трулео, натруо, распаднут, бухав ре!.,
Шљивост, стоицизам фи/. - уи: издр­
пљеснив ре!., бухљив ре!., потмуо
жљивост, апстиненција
реШ. - уи: бајат, црвљив - сл: влажан
Трпети несврш. непрел. О 6. мучити
труп м О (горњи део човековог тела)
се 2. 49 6. туговати
,. 49 6. тело 1. @)6. леш
б13 трупац ! тумараn

трупац м 6. брвно нуо, изгубљен, безнадан, чемерикаст,

труliати несврш. непрел. 6. лупетати дертли неиром. ре/., облачан фиf., пе­
чалан ре/., деран реШ., шака јада изр.
трчати несврш. непрел. прел. (за не­
ким) ловити, јурити, пратити, сале­
- уи. потресен

тати, гонити, гањати, вијати, прого­ тужба ж 6. апелација

нити, пецати, витлати, следити, вре­ тужити сврш. несврш. непрел . прел.

бати, прогањати, уходити, довијати, 6. одати

изгонити, потерати, кебати фам. , тужити се несврш. (изражавати не­

хајкати реШ. - уи: тражити, шпијуни­ задовољство) жалити се, јадати се,
рати запомагати, кукати, кукумавчити,

јадиковати, ламентирати, вајкати се ,

ту прил . амо, овде, на овом месту,

овамо, воде ре/., овди ре!.

јаукати, лелекати, цмиздрети, нари­
цати, вити, вапити, стењати, гринта­
туберкуnоза ж мед. грудобоља,
сушица, тижика, верем, сичија ре/.,
ти, врискати ре/., ајмекати ре/. - уи:
туговати, завијати, жалити се, ври­
шућија ре!., шићија ре/., јектика ре!.,
штати - сл: уздисати, ридати, плака­
прсобоља арх., фтиза СШруtt.
ТИ,цвилети
Tyra ж туговање, жал, јад, жалост,
тужњава ж 6. кукњава
бол, мука, сета, сетност, жалости­
туја ж бат. (лат. Thl1ja occidentalis)
вост, горчина, ожалошћеност, неве­
ре/: америчка туја, амерички клек,
селост, потиштеност, снужденост,
вита јела, жерав, западна смрека, гр­
покуњеност, неутешност, очај , чемер,
бава туја (лат. Thuja orientalis) ре!: ис­
чамотиња, тегоба, душевна бол, пе­
точни клек, обична туја
чал арх., дер т иесн. - уи: нерасполо­
туnити несврш . непрел. прел. О ирел.
жење, брига, неспокој, слабост, неза­
отезати, монотоно певати 49 неирел. 6.
довољство, мука, беда, агонија
јаукати 1.
туrовање с 6. туга
ТУnУМ м ре/. 6. теревенка
туrовати несврш. непрел. (жалити
тумараnо м ж луталица, бескућ­
за нечим изгубљеним) јадовати, жа­
ник, ветрењак, левента, скитничар,
лити, трпети, оплакивати, тужити,
скиталац, номад, уличар, проби­
венути фи/., копнети фи/., боловати
свет, беспосличар, цуњало, вага­
фи!., бугарити ексир., чемерити реШ .
бунд, скитница, скитарало, сели-.
- уи: кукати, испаштати, плакати, ја­
лац, потуцало, чергаш, бангалоз,
диковати
уличњак, потуцач, авантуриста,
туђин м 6. странац мувало, протуха, лопина, скитало,
туђица ж позајмљеница, страна реч, скитач,блудилац, потукач, бангало ,
посуђеница Хр6. луњало, басало, луталац, клошар,
тужан прид. (обузет тугом) тугаљив, трампер, клатеж, ходач , вагант, фу­
жалан, жалостан, ојађен, сетан, уту­ кара, пустолов склон лутању/лаким
чен, несрећан, болан, вајан, расту­ уживањима, човек с улице , вечни

жен, очајан, ожалошћен, плачан, че­ путник, ходалица, јурук ре/., поте­
меран, јадован, жалопојан, суморан, пух ре/. , ајван ре/. , вандрокаш ре!.,
безнадежан, горак фиј., жалобан, лонција ре!., хахар ре!., тепац ре!.,
жалостив, плачеван, неутешан, кло- вандровац ре/., гурбет ре!. , јалијаш
тумарање I тупав

ре!., лангов ре!., блатотеп фам. реШ.,

uзр., обијати прагове uзр., ићи од не­
клатарало фам., шалабазало фам., мила до недрага uзр. - уи: беспосли­
лангара реш., скитник реШ ., ландо­ чити, кретати се, џеџати
кур Йо!. реШ. - уй: ветрогоња, адра­
тумачење с (објашњење неке речи,
повац, пропалица, вуцибатина, ло­
појма, термина или појаве) објашње­
ла, просјак, мангуп, протува - сл:
ње, интерпретација, појашњење, де­
чергар, бадаваџија, птица селица
финиција, евалуација, експликација,
фиf. , апаш
опис,приказ,анализа
тумарање с скитање, лутање, ша­ тумачити несврш. прел. објашња­
рање, лолање, смуцање, базање, чер­
вати, интерпретирати, експлицира­
гарење, ландарање, скитарање, вр­
ти, евалуирати, мерити, детаљно ис­
змање, вуцарање, скитња, ландрање,
питивати, описивати, појашњавати,
цуњање, потуцање, луњање, лутња, размишљати (помно о проблему) _
шврљање, клатарење, басање, лан­ уп. испитивати

дање, пребијање по свету, вршљање, тумбање с в. чепркање

врлудање, крстарење, лаздекање ре!.,
тумбати несврш. прел. О в. претура­
бандиџа реј., лангање ре!., шалабаза­ ти 8 в. врте ти
ње фам., лудња арх., гурбет арх. ре!.
туњ м зоол. (лат. Thuппus Thynnius)
- сл: шетња, ходање
тунахрв.
тумарати несврш. непрел . вуцати се,
туњав прид. фам. беживотан, безбо­
водати се, цуњати, скитати, потуцати
јан, безличан, бескрван, бестемпера­
се, врзмати се, лутати, блејати, крста­
ментан, лимфатичан, млак, млитав,
ри ти, вртети се, зијати, ломатати се,
слаб, шоњав, никакав - уй. стидљив,
врлудати, зјакати, зврцати, вршљати,
плашљив, трапав, апатичан
ландарати, повлачити се, кружити,
туњавко с в. трапавко
луњати, потепати се, ЦIеврдати, см у­
туп прид. О (који није довољно
цати се, вуцарати се, ломити се, кри­
оштар) незаоштрен, ненаоштрен,
вудати, мајати се, вући се, мотати се,
неизоштрен 8 фui в. тупав 4!) фu! в.
мувати се, млитати . шарати, зевати,
безизражајан f) фu! в. апатичан
шврљати, базати, беспослено тума­
тупав прид. глуп, глупав, глупоглав,
рати, шетати, ићи без циља, теглити
туп, тупав, тупоглав, недотупаван,
се, пребијати се, блудити, тећи, поте­
кретенаст, кретенски, слабоуман,
зати се, бесциљно лутати, ићи које­
ступидан, тиквански, ограничен, бе­
куда, безбрижно лутати, кривуљати,
словесан, имбецилан, плитак, блесав,
ићи тамо-амо, шеткати се, прометати
плиткоуман, будалас~ неспособан,
се, тепати се ре!., вескати се ре!., баса­
краткоуман, танкоуман, празноглав,
ти ре!., вандровати ре!., лангати ре!.,
неразбори~ приглуп, неинтелиген­
ландрати ре!., ландати ре!., тепсти се
тан, непаметан, дебилан, шупљоглав,
ре!., баврљати ре!., лолати се ре!., ла­
заглупан, букваст, глуп као мајмун,
здекати ре!., мотљати се фам., луфти­
туп као. пањ/ноћ uзр., бедаст, без да­
рати фам., зујати фам., шалабазати
ске у глави uзр., спор фам., бандо­
фам., цури ти реШ., верати се реш., глав, плитке памети, глуп колико је
клатарити се реш., врсти се реШ., тра­
тежак uзр., туп као секира uзр., да не­
пати реш., пролазити стазе и богазе
ма носа траву би пасао uзр., тротласт
 615 тупавац ту" I

ре!., тротуnозан ре!., борниран реШ. тупљење с в. трачарење

- уй: блесав, смушен - сл: заостао, ла- TynornaB прид . в. глуп

коуман
тур м в. задњица .
тупавац м фам. в. тупан турбупентан прид . в. узбуркан
тупавко с фам. в. тупан
туриста м '" уЙ. гост
тупан м глупак, глупан, балван, бу­ туркарица ж (врста божура, Раео­
дала, тиКван, пањ, дудук, шупљо­ nia carallina) мосур, мушки божур
главац, мајмун, магарац, теле, клада,
турнеја ж '" уЙ. путовање
цепаница, идиот, имбецил, дебил,
туробан прид. в. утучен
морон, тиква, празноглавац, тврдо­
турчинак м бат. (лат. Papaver rho-
главац, клипета, зевзек, необавеште­
eas) реј: булка, була, булица, алмак,
ник, орангутан, телац, сом, ован, бу­
божанка, божурига, болиглава, боло-
кварац, празна глава, волина, гимпл
. главац, бурлиџа, дивљи мак, маков­
- фам: тутумрак., коњ, глупавко, то­
ница, мак-турчинак, омак, пеперуга,
пузина, крелац, блесавко,звекан,то­
пољски мак, турчин-цвијет, турчин­
пуз, креле, билмез, тупсон, тупавко,
че, црвена булка, чамбула, чанибула,
клипан, тупавац, празноглавко, шмо­
џеленџик
кљан, блента, тупоглавац, токмак,
TYТKano с в. лепило
тупика, незнајша, празногла~ић, K~O­
кан, мамлаз, завезанко - pel: беЗЈак, тутњава ж лупа, бука, лупање, K~O­
парање, треска, чангрљање, TaH~p­
с'клата, хахар, матун, норац, болв~н,
ћутук, буздо, цукун, дедак, тутлек, Ја­ кање, ударање, лупарање, халабука,

до, ђилкош, лиши на, шемпија, мазгов,

тулуман, тукац, мућурла, говедо,ћа­
лов,бленто,ћук,клебецан,блуна,ћу­
ран, лајбек, тумплек, зукван,
кретенчина, блесавац, безвезњак,
блекан, бенавко, буква, глупандер,
блесан, глупоња, будалаш, глуперда,
букван, слабоумник, буздован, бу­
далетина, трупац, ћускија, глупчина,
бедак, бена, кретен, вол, наивчина,
неразумник, шамшула, блентавац,
жар!: тукан, везиста, ди~ајла, тука,
пацијент, калибар, дилеЈа, бесмрт­
ломњава, клопот, звекет, прасак, бре­
ка, клопотање, праскање, лупњава,
грување, ларма, тресак, праска, тро­
потање, грохот, звекетање, штропот,
- нар:
топот, бусање, лупкање, кврцкање,
тропот, бат, шопот, бубетање, т~рла­
бука, трескање, ломљавина, ЗВрЈање,
звека, куцкање, бубњава, тумбање,
штробот, бубњање, тутањ, шобо_тање,
шобот, лопот ре!., лопотање pe~, ло­
мот ре!., дрка ре!., громотање реш., в:­
сак реШ., трубњава реШ., громот реш .
- уй: бука, драње - уЙ. бука, драње

ник, монешко, мона, симплекс, б~­ тутор м в. заштитник 1.

лид, глупачина ексЙр., норц арх. pel.,
левак арх. фам., шашавац еуф. фам.,
слеп код здравих очију uзр., завезана
врећа uзр., глуп као топ uзр., г_лупи
. август uзр., тврда глава uзр. - уи: лу­
ту"и несврш. прел. ударати, бити,
млатити, батинати, бубетати, девета­
ти бубати, ломити, пљускати, лупа-
,
ти, бусати, ломатати, шакетати,
пље -
скати, бубњати, лупетати, млатарати,

да, шепр~ља фам. - сл: наивац еуф. , канџијати, чи б укати Р е.,

! шамарати

шашавко еуф. фам., лудак нар. суж. , мазати -

фUl., тепати ре! ., тепсти

тупити несврш. непрел. в. лупетати ре!., мецати ре!., ле~ати фам., шути-
абонент/аrент
616

рати фам., макљати фам., лешити

- жар!: пеглати се, фајтати се, тилто­
фам. , воштити фам., табати фам., вати се, грувати се, шоркати се, наба­
рокати фам., лемезати фам., фајта­ дати се - уи : гложити се, свађати се
ти жарf., пеглати жаРf. , футити жаРf.,
ТУЦати се несврш. О (- јајима за Ус­
давати по туру еуф.
крс)" @фам. в. водити љубав
туJiи се несврш. шибати се, гушати туча ж (међусобно сукобљавање)
се, млатити се, рвати се, шакетати се,
борба, битка, макљажа фам., футка
деветати се, песничити се, љаскати
жарf., шорка жарf., шутка жарf., фајт
се, бубоњат~ се pef. - фам: черупати жарf. - уи. сукоб 1., рат
се, воштити се, макљати се, џапати
тучак м баш. батић, туцало pef., ба­
се, лемати се, табати се, бубецати се
турица ре!., батурак ре;., пестић баш.
1iaKHYТ прид. блесав, сулуд, ударен,
дрмнут, заврнут, шукнут, шенут,
звекаст, луцкаст, муњен, шашав, бу­
даласт, суманут, лудаст, лупнут, по­
макнут, чукнут, сулудаст, бандоглав,
блентав, блекас~ блажен, бенас~вр­
тоглав, залупан, ударен мокром чара­
пом uзр., коме фали нека даска uзр.,
чује како трава расте uзр. , лети-лети
фам., шук-шук фам. - уи: луд, неу­
равнотежен, безуман 1., махнит
1iao узв. фам. здраво, збогом, пријат­
но, збогом остај, Довиђења, адио ре;.,
ади ос фам., бај:бај фам., асталависта
фам. , оревуар фам., па-па фам., ћаос
фам., поз жаРf., воздра жарf., позић
жарf., бок хрв.
Jiапити сврш. прел. в. шчепати
Jiaca ж нар. в. суд
JiacKano с в. причалица 1.
Jiаскати ' несврш. непрел. разговара­
ти, причати, брбљати, запредати, жу­
борити, тамбурати, торокати, дива­
нити, чаврљати, ћућорити, квоцати,
Домунђавати се, дипдити, бунцати,
наклапати, 6енавити, чегртати, чан-
гризати, мрморити, дробити, ћакула­
ти рег, говоркати, роморити, прежва­
кавати, бубати, гудити, звекетати,
брусити језик, глабати, дромбуљати, .
жрвњати, тандркати, збор зборити,
причкати, жлабрати, тралалакати,
причуцкати, парлати, вести фUf., че­
товати жарf. - уи: говорити, лупати,
оговарати
1iебе с покривач, прекривач, дека -
уи. јорган, покривач 2., постељина
Jiева6vиница ж хамбургерџиница,
пљескавиџиница
Jiena ж о (теме без косе) месечина
ексир., пролисина pef., пљеша pef. -
уи: коса е фам. (надимак за ћелаво­
га) в. ћелавац
JienaBaq м ћелавко, ћела фам., пле­
шивацреш.
JienaBocT ж пљешивост pef.
JieMaHe с pef: в. виолина
Jiердати несврш. прел. ексир. траћи­
ти, разбацивати се, расипати се, раз­
метати се, арчити, просипати новац,
харчити, расипати новац, раз баци ва­
ти, ' улупавати, разасипати, крчмити,
l1иnибар Il1уwкати 618

улудо трошити, бацати новац, трати­ - уи. тврдоглавос т

ти реШ . , просипати у ветар изр. "ук м зоол . (врста птице грабљивице,
l1иnибар м амбер, јантар, амбра, лат. Athene noctua) ><-

амбар реС. "уnав ПРИД. (који има мале уши) чу­

l1ифта м в. тврдица љаст, чулав, чуласт, чуљат, чуљав , чу­

1'0шак м угао, ' ћоше фам., кантун лат

р е С., кут хрв. - сл. раскршће l1уnити ПРИД. (издизати ушне шкољ­
1'0пав ПРИД. шепав, сакд, обога­ ке да би се боље чуло) чуљити - уи .
љен, инвалидан, одузет, кљаст, шан­ ослушкивати

тав, . хром, фаличан, осакаћен, узет, l1умеэ м О в. уџерица в в. рупа 3.

дефектан , мањкав, физички онеспо­ "уп м амфора, ваза, урна, вазна,
собљен, кљакав фам., банга~ фам;, ибрик, бокал, врч, пехар, бардак, жа­
богаљаст реШ. , дефективан реШ., ра, крчаг, кондир, покал реС., букара
цонтав арх., цотав арх. , парализован реС., боцуњ pel., роменча pel., тестија
суж. - реС. бањгав, багав, багљив, баг, реС., ваз арх.
ЏIaHaTaH, окљаштрен, бажљив, ман­ "уран м зоол. (лат. Meleagris gallopa-
љив - уи: крњ уо) пуран, тук:щ
110пати несврш . непрел . шепати, хра­ "урnикавац м зоол. (лат. Emberiza
м ати, шопати, шантати, шепесати melanocephala) ><-

фам., цотати арх., цонтати арх. l1ускија м ж нар. в. тупан

1'0рка ж жарс. в. затвор 1. l1утаnица м ж ћутљивац, ћуто­
1'0рсокак м о слепа улица, слепић лог фам., мутавко фам., каменица
жарl. в фи!. (безизлазан положај) без­ фИI.реш.
излаз реШ. , пат-позиција фиС. фам. "утање с тишина, ћутња, мук, та­
1'0сав ПРИД. голобрад, безбрад, голо­ јац, . затишје, станка, безгласје, без­
брадаст, голобрк гласност, бешумност, утиха, мучање,
l1уба ж в. пр амен мир, шутање хрв. - уи. прећуткивање
l1удж в. карактер 1. l1утљив ПРИД. непричљив, тих, не­
l1удљив ПРИД. напрасит, непредви ­ разговорљив, безгласан, малоречив,
див, хировит, каприциозан, несталан, мучаљив , замукао, шкрт/штедљив

нагао, неуравнотежен, импулсиван, на речима, шутљив, занемео, неко­

ра здражљив, напрасан, несталожен , муникативан, малорек, краткоречив,

е ксплозив'lН, распаљив, мушичав, утихнуо, неговорљив, нем фис. , му­

темпераме'нтан, свадљив - уи: чудан, тав фИI., мучки арх. - уи. затворен 3.,
груб, тврдоглав, бесан 1., јак2, разу­ стидљив

здан, грозан 1. l1утљивац м в. ћуталица

"удљивост ж хировитост, напра­ l1уl10РИТИ несврш. непрел . О в. ћа­
ситост, непредвидивост, каприцио­ скати в в. шапутати

зност, нестабилност, импулсивност, l1уl1урин м зоол. (лат. РугЬиllа

р аздражљивост, несталоженост, екс­ ругЬиllа) зимовка, зимница, црљенак
пл озивност, распаљивост, мушича­ "уwкати несврш. прел. лупкати, гур­
вост, темпераментност, свадљивост кати,мувати,подгуркивати

убацити сврш. прел. унети, прикљу­
чити, уклопити, припојити, уметну­
ти,угурати,укључити,углавити,уве­
сти, увући, уВРСТ}l;Ти, инкорпорира­
ти, метнути, ставити - фам. забити,
турити, утрпати, гурнути, утерати,
увалити, набити, нагурати, стршiти,
уфурати жарl.
убацити се сврш. фам. (ући у неку сре­
дину) укључити се, ући, прићи, инкор­
порирати се - фам. углавити се, увући
се, угурати се, увалити се, утрпати се,
убаштрати се, уфурати се жарl.
убедити свр-ш. прел. О (придобити
неког да нешто схвати, да не сумња)
уверити, набедити, уразумити - уи.
доказати, обећати в в. наговорити
убедљив ПРИД. в. уверљив
убеђење с о начело, веровање, по­
глед, уверење, вера, гледиште, схва­
тање, поставка, теза, кредо, вјерују,
теорија, увереност, уздање, супози­
ција, убеђеност в в. религија
убеђивање с наговарање, натери­
вање, терање, навођење, примамљи­
вање, врбовање, мамљење, хушкање,
придобијање, привлачење, гурање
фИI., барење фам., обрађивање фам. ,
навлачење фам.
убеђивати несврш . прел. в. нагова­
рати 1.
убијање с в. помор
убирач м в. скупљач
убиство с погубљење, смакнуће,
егзекуција, ликвидација, лишавање
живота, хомицидијум реШ . , уморство
хрв. , убојство хрв.
убитачан ПрИД. в. фаталан
убити сврш. прел . усмртити , умори ­
ти, ликвидирати, погубити , одузети
живот, извршити убиство, лишити
живота, збрисати с лица земље - фам.
одстранити, смакнути, Дотући , до ­
крајчити, докусурити, покосити , сре ­
дити, згромити, пролити крв, саста­
вити са земљом, прикратити за гла ­
ву, послати на други свет, доћи главе
_ жарl. укокати, кокнути, уцмекати,
оверити, звекнути - суж. заклати,
преклати, приклати, просути црева,
десетковати, одрубити главу, стре­
ља~и, заврнути шију, скинути гла-
 I
убити се увежбан б20

ву, упуцати, каменовати, пререзати убудуliе прил. надаље, одсад, од овог

гркљан, утући, угушити, устрелити, момента, у будућности - уи. после
масакрирати, обезглавити, удавити, уважаван прид. 6. уважен 1.
задавити, просути мозак, скратити
уважавати несврш. прел. О ценити,
за главу, одстрелити, гиљотинирати,
поштовати, респектовати, штовати
посећи фи!., просвирати метак кроз Хр6. @ марити, хајати, урачунавати,
главуфам. примећивати, узимати у обзир, при­
убити се сврш . усмртити се, извр­ мати к знању, шљивити фам., верма­
шити самоубиство, кокнути се жар!., ти ре!., абадавати ре!., бендати ре!. ,
обесити се суж. - изр. пресудити сам обадати ре!., фермати ре!., шмирглати
себи, лишити себе живота, дићи руку фам., шишати фам., јебати нар. @) 6.
на себе, одузети себи живот потврђивати
убица м (који је извршио убиство) уважен прид. О утицајан, пошто­
крвник, злочинац, убојица ХрВ. - суж: ван, достојанствен, ауторитативан,
џелат, кољач, давитељ - уи . кримина­ проверен,угледан,меродаван,виђен,
лац цењен, уважаван, признат, прихва­

убпажити сврш. прел. смањити, ћен, афирмисан, отмен, господствен,

умањити, ослабити оштрину, сма­ углађен, ауторитетан, профињен, го­
њити дејство, стишати фи!., снизити сподски, многопоштован форм. - уи:
фи!., амортизовати фи!., амортизира­ фин, охол е угледан, цењен, досто­
ти фи!. хрв. јанствен, истакнут, високопоштован,

убоr прид. В. сиромашан утицајан, одабран, виђен, поштован,

знаменит, запажен, посебан, мутебер
убоrост ж В. сиротиња
ре!., на гласу, озбиљан (играч), изу­
убожник м В. сиромах
зетан, врстан, зоран, изабран, отмен
убојит прид. о В. фаталан е В. љу­
реШ., частан реШ., реномиран реш.,
тит
биран реШ. - уи: примеран, најбољи,
убости сврш. прел. забости, забити,
важан, позна~велик, популаран,од­
сунути, набости, боцнути, зар~ну­ личан @) (- примедба и сл.) прихва­
ти, зарити, засуљити фам., збичити
ћен,испоштован,потврђен
жар!., кркнути жар!.
уваженост ж репутација, углед,
убрзавање с 6. убрзање угледност, утицај, популарност, по­
убрзавач м акцелератор, поспеши­ штовање, чувеност, престиж, рено­
тељ, убрзаватељ мираност, част, нотабилитет, при­
убрзање с убрзавање, акцелерација знање, поверење, реноме, добар глас,
сшруч. хвала~ уважавање, ауторитет, поло­

убрзати сврш. прел. јурнути, пожу­ жај, углеr(у друштву, познатост - сл :

рити, потрчати, зајурити се, појури­ слава, цењеност

ти, похрлити, забрзати, потпрашити увапа ж басен, депресија, удолина,

пете/ноге, залетети се, затрчати се, поречје, удубина, завала, базен, по­
убрзати се, опружити корак, полете­ толинареШ.

ти фи!., дати гас фам., шибнути фам., увежбавање с 6. проба 1.

нагнути реШ., акцелерирати сШруч. увежбан прИд. верзиран, изверзи­
убрзо прил. В. ускоро ран, испрактикован,усавршен, изве-
б21 увежбаност увидети I

жбан, извештен, истрениран, уходан, дочити се, доћи до уверења, видети

обучен,квалификован,упућен,рути­ на властите очи, стећи уверење, ви­

ниран,прекаљен
дети својим очима

увежбаност ж О В. умеће 1. е 6 . . уверљив прИд. О (- аргумент и сл.)

јак, снажан, убедљив, веродостојан,
форма 1.
прихватљив, усвојив, логичан, плау­
увежбати се сврш. изверзирати се,
извежбати се, извештити се, испрак­
зибилан, јасан, опипљив, убедљив @

совати се, испраксирати се, аутома­

(- на речима) сугестиван, убедљив,
речит @) (- победа) Ьчигледан, им­
тизовати се
пресиван, одлучан, пресудан, јасан,
увезан прид. 6. везан 1.
надмоћан, убедљив
увек прил. О (без прекида) стално,
увесепити сврш. прел. 6. орасполо­
трајно, непрестано, вазда, ваздан,
жити
свагда, свакад, нон-стоп, поваздан,
увесељавати несврш. прел. усре­
непрекидно, свакодневно, даноноћ­
ћивати, разгаљивати, радовати, заба­
но, устрајно, без застоја/предаха,
вљати, пружати радост, галити
непроменљиво, све време, не пре­

стајући, непрестанце, континуира­ увести сврш . прел . О (учинити да не­

но, постојано, упорно, у свако време, ко уђе у одређен простор) довести е

читав дан, цели дан, по целу ноћ изр., (примити у неку заједницу) примити,
дневице ре!., даномице ре!., годимице укључити, довести, убацити, ИНКQР­
ре!., свеђер фам., константно фам., порирати, прикључити @) (- законе,
редовно фам., перманентно форм. , мере) донети, завести, установити,

свеудиљ арх., у свако доба uзр., од успоставити - уи. утемељити 1.

зоре до мрака изр., од јутра до сутра увеliавање с повећавање, увећа­
изр. - уи. често, заувек е (сваки пут) ње, повећање, нагомилавање, пораст,

увек, вазда, ваздан, поваздан, по пра­ раст, гомилање, прилив, акумулаци­

вилу@) (у свако доба) било кад, у сва­ ја, концентрација, доток, прираст,
ко време, вазда, свагда скупљање, појачавање, притицање,

увео прид. осушен, усахнуо, сасу­ дотицање, навирање, повећање, по­

шен, стврднут, спарушен, исушен, тенцирање, агломерација, притјецај
окорео, спечен, смежуран, учмао, Хр6., концентрирање ХрВ. - уи. про­

сув, увенуо, сnарложен, просушен - грес

уи: крт, црвљив увеliање с 6. увећавање

уверавање с В. образлагање 1. увеliати се сврш. О 6. отећи е на­
увереност ж уверење, вера, сигур­ множити се, умножити се, нагомила­

ност, убеђеност - уи . самопоуздање ти се, накупити се, повећати се

уверење с О мишљење, полазиште, увидети сврш. прел. докучити, раз­

гледиште, схватање, поглед, убеђење, умети, спознати, схватит~, укачи­

убеђеност, веровање, позиција, на­ ти, установити, ухватити, прозрети,

зор, став, начело, принцип, девиза, признати,разлучити, проникнути (у

аксиом, вјерују, теорија, увереност, нешто), докачити, оучити, препозна­

животна филозофија, светоназор ти, разазнати, скапирати, разабрати,

ХРВ.@ В. увереност
видети, утувити у главу, стећи увид,
уверити се сврш. поверовати, осве-
опазити, предочити себи, предста-
увијати I уrанути 622

вити себи, ући у главу, сагледати, до­ увnачити несврш. прел. 8. увући
прети у главу, провидети, похватати,
увојак м коврџа, локна, витица, ко­
утувити (у главу), препознати своју
врча, увојница, кудра, завијутак, рол­
грешку, ухватити конце, видети ја­
на, завојак, цакна фам . , фрчка фам.
сно као на длану, постати свестан,
увојит прид. 8. увијен 1.
појмити, раз видети, приметити, по­
увоштити сврш. прел. О (углачати
хватати (конце) фиf., дохватити фИf.,
во ском) навоштити, извоштити 6 8.
укопчати фам. , сконтати фам., ску­
ишибати 1.
жити фам., прокљувити фам., уочи­
увреда ж вређање, омаловажавање,
ти фам., провалити жарf., извалити
потцењивање, понижавање, псовка,
жарf., укапирати жарf., поњати pef.
погрда, псовање, хуљење, непристој­
увијати несврш. непрел. О извијати,
ност, срамоћење, хула, погрдне речи,
савијати, повијати, пресавијати, пре­
ружење, клевета, оцрњивање, убод
вијати, прегибати, угибати, кривити,
фам., ујед фам. , угриз фам., крупна
искривљавати, витоперити, завртати,
реч фИf., инвектива арх.
пресамићивати, увртати 6 (- У омот)
увредљив прид. О 8. простачки,
мотати, замотавати, умотавати, па­

ковати, завијати, смотавати @) (- ко­ погрдан, понижавајући, понизујући,

су) локнати, коврџати О фам. врдати, офенсиван, пејоративан, саблажњив

изврдавати, вадити се, правдати се,
- уи. примитиван 6 осетљив, повре­
дљив
ослобађати се, избегавати, извлачи­
ти се, изговарати се, оправдавати се, уврежен прид. (о мишљењу, стано­

извињавати се, лавирати, тражити вишту) укорењен, устаљен, усађен,

изговор, врдуцкати, тражити испри­ прихваћен, раширен, општеприхва­
ку/разлоге, избављати се, шеврдати ћен, признат, учвршћен, традицио­
фам., шарати фам., врлудати фам. , налан,стар,древан

испричавати се Хр8., хватати криви­ увући сврш. прел. О гурнути, угу­

ну изр. - сл: забушавати, измотавати
се, измицати
увијач м паковање, амбалажа, папир,
омот, папир за умотавање. овојница,
овитак, омотач, штитник, овој, пакунг
рати, завући, утакнути, уденути, за­
денути, увести, ставити, метнути 6
(- нешто кроз нос) удахнути, ПО ву­
ћи, ушмркнути @) (- некога у нешто)
умешати, укључити, убацити

pef., пакирање Хр8. - сл: писмо, пакет увући се сврш. О завући се, ушушка­
увијен прид. О кривудав, вијугав, ти се 6 (- У кућу) ући, ушуњати се,
завијен, спиралан, витичав, вијугаст, пришуњати се @) фам. 8. убацити се
извијен, завинут, завојит, окукаст, уrађати несврш. О (чинити све не­
замршен, завојаст, увојит, змијаст, ком) чинити, удовољавати, испуња­
завојевит, серпентинаст, нераван, вати жеље, повлађивати, подилазити,
змијугав, цик-цак фам., пужаст фИf., задовољавати, излазити у сусрет изр.,

веругав реШ., веругаст реШ., баврљаст ићи низ длаку изр. , увлачити се фам.
ре ш. - сл: крив, заобилазан 6 упако­ изр. 6 8 . договарати се
ван , умотан, обавијен, замотан, смо­ уrађач м 8. улизица
тан @) 8 . таласаст
уrанути сврш . прел. (помаћи из згло­
увnака ж 8. улизица ба) ишчашити
623 yrac I yroBo

yrac м бат. (лат. Nasturtium officinale) дети, уочити, спазити, разабрати,

pef: крстов ник, поточарка, драlушац,

снимити фам., уловити оком фам.,
драгушић, бобовњак, водена гору­ ђанити жарf., шмекнути жарf., ошме­

шица, водена лоћика, водени крес, кати жарf. , извалити жарf., провали­

гардун, госумаћ, грбак, деразга, дре­ ти жарf.

зга, рез аница, ресник, студенчица, уrnедник м достојанственик, ауто­

бели угаз ритет, великан, моћник, доајен, име

(велико), одличник, елита, првак, бе­
уrибати несврш. прел. 8. увијати 1.
смртник, капацитет, величина, цвет
уrибати се несврш. (под теретом)
друштва, неко и нешто - фам. фигу­
савијати се, пресавијати се, кривити
ра, класа, квалитет, марка, маестро,
се, извијати се, повијати се, превијати
човек од формата, калибар, легенда,
се, прегибати се, пресамићивати се
крупна риба, крупна зверка, буџо­
уrинути сврш. непрел. 8. умрети
ван, буџа - жарf. мудоња, фаца, мудо
yrnaBHoM прил. најчешће, махом, - реШ. целебритет, нотабилитет
обично, понајвише, понајчешће, у ве­
yrneAHocT ж репутација, углед, ува­
ћини (случајева) женост, утицај, популарност, пошто­
уrnађеи прид. 8. сусретљив вање, чувеност, престиж, реномира­

уrnађеиост ж О профињеност, еле­ ност, част, нотабилитет, признање,

ганција, стил, софистицираност, до­ реноме, добар глас, хвала, уважава­
тераност, изврсност, рафинираност, ње, ауторитет, познатост - сл: слава,

финоћа, избрушеност, истанчаност, цењеност

склад(ност), дендизам фам. - уи: ле­ уrљаник м (спремиште за угаљ)

пота - сл: култура, гламур 6 8. учти­ шупа, угљара, спремиште, амбар, ћу­
вост мурана

уrnачаи прид. О гладак, изглачан, уrњетавање с тлачење, насиље,

сјајан, изравнан, раван, без набора, мучење, присиљавање, поробљива­

без неравнина, брушен, избрушен, ње, виоленција, насилништво, зло­

сјајан
6 испеглан @) фИf. 8. дотеран стављање, злочинство, подјармљива­
yrneA м репутација, угледност, ува­ ње, присила, дивљаштво, силништво,

женост, утицај, популарност, пошто­ силеџијство, примена силе, зулум,

вање, чувенсх::т, престиж, реномира­ погром суж. - уи: злочин, разбојни­

ност, част, нотабилитет, признање, штво, сила, агресија, грубост 1.
поверење, реноме, добар глас, хвала, уrњетавати несврш. прел. О кори­
уважавање, ауторитет, положај, по­ стити, искоришћавати, израбљивати,
знатост - сл: слава, цењеност окоришћавати се, извлачити корист

уrnедаи прид. уважен, цењен, ис­

изр., возати фам., глобити фам., дра­
такнут, високопоштован, утицајан, ти фам. - уи. злостављати 6 8. му­

одабран, виђен, поштован, знаменит, чити

запажен, на гласу, частан реШ., рено­ уrњетавач м 8. тиранин

миран реШ., биран реШ., муте бер ре!. yroBop м О (уговор о сарадњи на
- уи: примеран 1., популаран, одли­ одређеном плану) савез, пакт, дого­

чан
вор, погодба, нагодба, уговор - уи.
уrnедати сврш. прел. запазити, ви- договор 1. 6 8. ангажман 1.
уrоворити 1ударање
624

уrоворити сврш. прел. договорити,

уrурати сврш . прел. в. убацити
погодити се, утаначити, нагодити се,
уrурати се сврш. (ући у неку среди­
закључити, утврдити
ну) в. убацити се
yroAaH прид. О комотан, удобан,
уrуwити сврш. прел . в. удавити 1. и
простран, комфоран, подесан, добар,
2.
широк, нескучен, пријатан, лагодан
уд м О екстремитет, руке суж., ноге
49 в. сусретљив
суж. 49 (мушки полни орган) фалус,
yroAHocT ж О пријатност, комот­
пенис, полни уд, удо, стидник, спол­
ност, лагодност, комфор, подесност
ни уд, споловило хрв., пимпек хрв.
49 в. учтивост
- ~aM. мали, мишко, кобасица, ку­
yroIjaj м расположење, стање, дух ра)ло, пишић, батина, понос, чунак,
фи!., амбијент фи!. , клима фи!.,
дугајло, мој, чундара, ђока, справа,
озрачје фи!. хрв., атмосфера фи!., ми­
алатка, патка - нар. курац, ди ка, кита,
рис фи!., амбијенат ре!. , штих фам.,
кара - жар!. буздован, кобаја, туки,
штимунг фам.
питон, кића - gеч. пиша, куре, паче
yroj.eH прид. (о човеку или животи­
удавити сврш. прел . О (убити неког
њи) дебео, пуначак, гојазан, незгра­
дављењем) задавити, придавити, угу_
пан, масиван, овелик, здепаст, попу­
шити, пригушити, одузети дах - уи.
њен, округао, набијен, омашан, кру­
убити 49 фи!. (досадити неком дугим
пан, позамашан, замашан, повелик,
и напорним разговором) досадити,
подебео, теретан, тежак, одебео, на­
угњавити, дојадити, дозлогрдити,
брекао, дежмекаст фам., збојит реШ.
угушити фиf., удавити фи!., сморити
уrојити се несврш. прел . (постати жар!., уништити ексир. - уи. брбља­
дебљи) удебљати се, проширити се, ти

раширити се, попунити се, поправи­

удавке ж мн. зоол. (лат. Boidae) кр­
ти се, усвињити се фам.
жљоношке
yrop м зоол. (лат. Cogner cogner)
удаљавати несврш. прел . в. укла­
морска јегуља , груј, груг
њати

уrоwћавање с гошћење, примање,

удаљен прид . далек, завучен, забит,
дочекивање, чашћење - уи. гозба
забитан, забачен, глув, дубок, уса­
уrрабити сврш . прел . О в. узети 1.49 мљен, богу иза ногу/леђа/кичме/тре­
в. украсти е) (- прилику) искористи­ гера изр. - уи. вратоломан 2.
ти, зграбити, улучити хрв.
удаљеност ж в. раздаљина
yrpejaH прид. в. топао 1.
удаљити сврш. прел . в. уклонити 2.
уrриз м ујед, гриз, загриз
удар м О в. ударац 1. 49 в. офанзива
уrрожавати несврш . прел. О (као е) в. шлог
претња) претити 49 (као опасност
ударање с О (- о нешто) лупање,
за сигурност другога) узнемиравати,
трескање, бубање, грување 49 бука,
ВИсити над главом изр., радити о гла­
лупање, лупа, клопарање, тутњава,
ви изр. - уи. сметати, мучити
чангрљање, тандркање, треска, лу­
уrрозити сврш. прел . О (као прет­
парање, халабука, ломњава, клопот,
ња) припретити, запретити 49 (као звекет, прасак, брека, клопотање,
опасност за сигурност другога) * праскање, лупњава, грување, грохот,
625 ударати 1удисат

ларма, тресак, праска, тропотање, пити,одаламити,чвргнути,бубнути,

звекетање, штропот, топот, бусање, лоћнути, млазнути,генути, кркнути,
лупкање, кврцкање, тропот, бат, шо­ шљиснути, шикнути, шибнути, опај­
пот, бубетање, тарлабука, трескање, дарити, бребнути, жв.ајзнути, крну­
ломљавина, зврјање, звека, куцкање, ти, пљуснути, ритнути, ћушнути,
бубњава, тумбање, штробот, бубња­ марнути,шукнути,акнути,чукнути,

ње, тутањ, шоботање, шобот, лопот опаучити, пљеснути суж., ошамарити

pef., лопотање pef., ломот pef., др­ суж., опендречити суж., ошалапити

ка pef., громотање реШ., весак реШ., фам., мазнути фам., патосати фам.,
трубњава реШ., громот реШ. - сл: гро­ шљуснути фам., поподити фам., па­
хот, ломљава тосирати фам., буџнути фам., шор­
ударати несврш. прел. О бучати, лу­ нути фам., рокнути фам.,ошајдари­
пати, топотати, лармати, трескати, ти фам.,опандркнути фам., ћопити
грувати, тумбати, тутњати, лупетати, фам. - уи: развалити, распалити,.убо­
грмети, штропотати, праскати, тан­ сти,ошинути 1. - сл: грунути, звекну­

дркати, дрндати, клопарати, лупара­ ти 49 ирел. (песницом) треснути, рас­

ти, тарлабучити, халабучити, бакта­ палити, лупити, бубнути, жвајзнути

ти, хуктати 49 млатити, бити, тући, фам., оплести фам., залепити фам.,
батинати; ћушкати, бубетати, девета­ звизнути фам., стрефити фам.,опа­
ти, бубати, ломити, пљускати, шама­ учити фам., набости жарf., састави­

рати, лупати, бусати, ломатати, гње­ ти (е патосом) жарf., шорнути жар!.,

чити, чвркати, шакетати, чибукати, навући (на песницу)жарf., акнути

жарf., нокаутирати суж. е) неирел. в.
пљескати, чукати, бубњати, лупка­
устремити се
ти, лупетати, млатарати, канџијати,
мазати фUf., тепати pef., тепсти pef., удварање с завођење, кокетирање,

мецати pef., лемати фам., шутирати придобијање, флерт, освајање, мува­

фам., макљати фам., лешити фам., ње фам.,очијукање фам. , обрађива­

воштити фам., табати фам., рокати ње жарf., старт(овање) жарf., барење
фам., лемезати фам., фајтати жарf., жарf.

пеглати жарf., футити жарf. , давати удварати се несврш. заводити, ко­

по туруеуф. кетирати, флертовати, мувати, бари­

ти, стартовати, придобијати, осваја­
ударац м О удар, тресак, звук, бат
49 пљесак, шамар, пљуска, удар, млат,
ти, обрађивати жарf., очијукати реШ ..

ћушка, нокаут суж. - pef. заушак, бу­ удворица м ж в. улизица

ботак, клеп, мљас е) в. шут О фUf. удео м ангажман, учешће, анга­

ударање, губитак, невоља, недаћа, жованост, интервенција, деловање,
патња, потешкоћа, штета - уи. про­ ангажовање, партиципација, посре­
паст довање, учествовање, допринос, свр­

ударен прид. фам . в . ћакнут станост, уплитање, узимање учешћа

ударити сврш . непрел . прел. О ирел.
(у нечему) - уи: помоћ, труд

лупити, лупнути, треснути, дрмнути,

удес м в. судар 1.
бупити, пукнути, звизнути, ошину­ удесити сврш. прел. О в. изменити 1.
ти, клепити, клепнути, млатнути, му­ 49 в, преуредити 1.
нути, одвалити, ребнути, депити, љо- удисати несврш. прел. О аспирира-
~обан I уживање 626

ти, дисати, усисавати, увлачити ва­ ужасавати се несврш. в. гнушати

здух в в. њушити се

удобан прид. в. угодан 1. ужасан прид. О в. страшан 1. в екс­

удовољавати несврш. непрел. в. ир. в. ружан 1.

угађати ужасно прил. О јако, веома, врло,

удружен прид. О здружен, спој ен, нарочито, посебно, страшно , неверо­

стопљен, уједињен, синтетизоваан, ватно, непојмљиво, дубоко, неизмер­

сливен, фузионисан в заједнички, но в (- се понети) лоше, грубо, ката­

општи, скупни, колективни, свеоп­
строфално, поражавајуће, поразно,
страшно, ружно
шти, опћи хрв.
ужаснут прид. запањен, згранут,
удружење с О организација, асо­
цијација, савез, дружи на, друштво,
згрожен, пренеражен, пресенећен,

федерација, алијанса, група, унија, констерниран, фрапиран, занемео,

збланут, запрепашћен, скамењен -
коалиција, 6ратство, заједница, орта­
уи. изненађен, плашљив
клук, задруга, клуб, конзорциј, ком­
панија, афилијација, удруга хрв . син­ ужаснути се сврш . прел . (много се

дикат суж., еснаф суж. , цех суж. - сл: уплашити) пренеразити се, престра­
вити се, згрози ти се, запрепастити се,
лига, лоби в в. уједињење
удруживање с в . уједињење
унезверити се - уи. уплашити, запа­

њити, изненадити
удружити сврш . прел . здружити,
уже с О канап, конопац, гајтан, ве­
спојити, саставити, стопити, удру­
за, врпца, трака, везица, пантљика,
живати, ујединити, синтетизовати,
конопчић - pel. корда, петља, врвца,
слити, амалгамирати, фУЗИОfiисати
банда, шнур, потегача, узао, жнора,
удружити се сврш . здружити се,
привезница, сиџим, уза, хват, тенеф,
ујединити се, сложити се, спојити се,
кабл, стрека, шпага, гурђела, приве­
саставити се, повезати се, пактирати,
за - суж. штрик, учкур, путо (уже ко­
направити коалицију - фам. уорта­
јим се вежу предње ноге животињи),
чити се, шуровати, слизати се, ухва­
потегач (конопац за подизање једра),
тити се у коло, бити у дослуху
гаћник, ширит (украсна трака на оде­
удубина ж в. удубљење ћи), путило (уже којим се вежу пред­
удубљење с о удубина, улегнуће, ње ноге животињи), ласо (коноп за
издубина, слегнуће, улегнина, улек­ хватање стоке), гумина (дебело брод­
нуће, издубак реШ. в рупа, шупљина, ско уже), опута (предена/плетена
бушотина, дупља, отвор, перфораци­ врпца за порубљивање одеће), гуртна
ја, пробушотина, провртотина (веза од ластиша), бандерола (трака
ужарен прид . в. топао 1. од хартије/украсни повез на пошиљ­

ужас м страва, језа, гроза, стравич­ кама), дретва (трајка за везивање опа­

HOC~ грозота, страховитос~ стра­ нака), литар (каиш/огрлица на врату

хота, терор, језовитост, грозомора, животиње), паламар (дебело бродско
страхотност, паника, куга и колера уже), личина (уже од лике/конопац
фам., пакао фам. фИl., шок жарl., хо­ уопште) - уи. чвор в в. вијача
рор жарl. , ужасност реШ. - уи: страх, уживање с О ужитак, угодно ст,

одвратност милина, миље, блаженство, задовољ-

627 уживати I узбу1)ен

ство, мерак, угода, угодба, празник у бесциљ арх. , залуду pel., бош pel., џа­
фИl. , драгост хрв. в коришћење, рас­ бе фам., џаба фам., утаман фам., џба
полагање, служење, рабљење жарl., само тако жарl., заман арх. pel.,
уживати несврш. непрел. прел. О не­ занаго реШ.

ирел. беговати,благовати,царствова­ узалудан прид. О в. залудан 1. в в.

ти, царовати фи!., аговати фИl. - уи. неважан @)в. сувишан 1.
пријати в ирел. в. употребљавати 2. узалудност ж бесмисленост, изли­
ужитакм в. уживање 1. шност, бесциљност, бескорисност,
ужурбаност ж журба, јурњава, жу­ ништавност, безвредност, непотреб­
рење, метеж, цајтнот, општа јурњава, ност,сувишност,несувислост,безна­
трка фИl., гужва фИl. , фрка фам., стр­ чајност, споредност, несврховитост,
ка хрв. жарl. некреативност - уи: баналност, јало­
уз пред. в. поред вост

узаврео прид. в . топао 1. узаман прил. в. узалуд

узаврети сврш. прел . О прокључа­ узаптити сврш . прел. О арх. в. ухап­

ти, проврети, прокипети, закипети, сити в в . украсти
прокувати, ускипети, преврети, ба­ узбодрити сврш. прел . в. исхвали­
цити кључ изр. в фИl. (много се из­ ти
нервирати) помахнитати, разбеснети
узбрдан прид. в. стрм 1.
се, подивљати, излудети, помамити
узбрдица ж в. обронак
се, распомамити се, букнути, плану­
узбудити сврш. прел. О (изазвати
ти, наљутити се, праснути, ражести­
узбуну) усплахирити, узнемирити,
ти се, разљутити се, експлодирати,
узбудити, узрујати, уздрмати, уско ­
узаврети, запенушити, запенушати,
мешати, узвитлати, потрести, унети
прекипети, разгневити се, распали­
пометњу, алармирати, усковитлати
ти се, успламтети, побенавити фам. ,
фИl. в (сексуално -) успалити, нало­
подилејисати фам., шизнути фам.,
изгубити памет изр., пошизети фам., жити фам., запалити фам., напалити

вриснути фам., подилканити жарl., фам .

изгубити власт над собом изр. - уи. узбудити се сврш . О успаничити

полудети, наљутити се се, узнемирити се, усплахирити се,

узајаман прид. в. обостран узрујати се, дићи фрку фам. в (сек­

суално, страсно пожелети) пожуде­
узак прид. О узан, тесан, скучен,
ти, помамити се, планути пожудом,
збијен, мале површине/ширине в
(о одећи) приљубљен, припијен, за­ распомамити се фам., за палити се

тегнут, стегнут, стиснут, тесан, не­

фам., напалити се фам., попалити се

удобан @) (- избор) коначан, мали, жарl., наложити се фам., накрај стати

ограничен, одређен, сужен, скучен, се фам., примити се фам .

лимитиран, фиксни узбудљив прид. (који изазива узбу­
уза~уд прил. безразложно, бадава, ђење) напет, буран, узбуђујући, пун
беспотребно, низашта, низашта, улу­ узбуђења , снажан - уи. занимљ~в,
до, забадава, без потребе, без разло­ Духови~немиран,потресан

га, заврага, ни због чега, без везе, без узбу1)ен прид. о узнеМИР,ен, забри­
сврхе, тек онако, уз аман, утутањ ре!., нут, неспокојан, 'Немиран, усплахи-
узбуl)ење I уздиrнути 628

рен, надражен, нелагодан, у бригама, узвисивање с в . обожавање

пун бриге, брижљив реШ. - уи . по­ узвисина ж в. узвишење
тресен @ (сексуално -) запаљен фи!. узвисити сврш. прел. в. уздигнути
фам., напаљен жар!. @) в. усхићен
узвисити се сврш. в. уздигнути се
узбуl)ење с о узнемирење, успла­
узвиwен прид. О витешки, кава­
хиреност, надраженост, нелагодност,
љерски, џентлеменски, профињен,
узрујаност @ (сексуално -) запаље­ отмен, рафиниран, пожртвован,
ност фи!. фам., напаљеност жар!.
племенит, лепих манира, несебичан,
узбуl)ивати несврш. прел. О (дово­ честит, галантан, частан, сублиман
дити у стање појачане осетљивости) реШ., ритерски реШ. - уи: храбар @ в.
узнемиравати, узрујавати, дрмати, божански 1. @) свечан, пригодан, еле­
комешати, надраживати, дражи ти @ гантан, празнични, гала, парадни,

(сексуално -) дражити, надражива­ церемонијалан, посебан, раскошан,

ти, палити фам., ложити фам., пржи­ сјајан, химничан
ти жар!. узвиwење с О вис, висија, узвиши­
узбуна ж о аларм, ларма ре!. @ в. ца, узвисина, висост, врлет, височје,
паника узвишица, хридина, врх, висота арх.,

узбунити сврш. прел. уздрмати, грич хрв. @ в. брдо 1.

алармирати, узрујати, узбудити, ус­
комешати, деранжирати, узвитлати,
усплахирити, потрести, унети пом ет­
њу, узнемирити, дићи на ноге, распа­
лити фи!., усковитлати фи!., потпа­
лити фи!., разгорети фи!., узбуркати
фи!. - сл: будити, узаврети фи!., про­
узврат м О в. освета @ в. реванш
узвратити сврш. прел. О одговори­
ти, узвратити на питање, рећи, казати,
прозборити, одвратити реШ . .@ (вра­
тити за учињено добро) одужити се,
вратити @) (вратити за учињено зло)
вратити, осветити се, реванширати

будити се, наплатити, вратити мило за дра­

узбурка н прид. буран, усковитлан, го, вратити шило за огњило - унеси

узвртложеи, вихоран, ускомешан, ова два значења и под вратити

турбулентан, ковитлав, вртложан, узвртяожен прид . в. узбуркан

немиран
узrајати несврш. прел. О (- биљке)
узбуркати се сврш. (о мору) уско­ чувати, култивисати, пазити, гајити,
витлати се, ускомешати се, узаврети, обрађивати, обделавати, пестовати,
узнемирити се, запенити се гојити - суж: сејати, садити @ фам. (-
узвеяичати сврш . прел. О в. уздиг­ децу) гајити, одгајати, чувати, пази­
нути @ в. исхвалити ти, него.вати

узверавати се несврш. верати се, узrредан прид. в. споредан

пењати се, успињати се, обавијати се, узда ж војка, вођица, кајас ре!., ди­
вити се, пентрати се, вешати се, ви­ згин фам.
југати се, овијати се, провлачити се, узданица ж О упориште, подршка,
кешати се жар!. ослонац, стожер фи!., стуб фи!. - уи:
узвикивање с в. ларма гаранција, помоћ 1. ·@ в. подршка 1.
узвикивати несврш. непрел. в. ур­ уздиrнут", сврш. прел. О подићи,
лати '- цодигнути, уздићи, узвисити, из-
629
I
уздиrнути се узнемиравање

дићи, издигнути, одигнути, одићи, реШ., позоран хрв. - уи: прорачунат,

узнети, надићи, надигнути, придиг­ темељит @ в. стидљив

нути, придићи, дићи @ узвеличати, уздржано прил. (на смирен начин)

узнети, вазнети арх. одмерено, смирено, умирено, хлад­

уздиrнути се сврш . О попети се, нокрвно, лежерно, неусиљено, без

дићи се, дигнути се, уздићи се, узне­ панике, без напрезања, мирно, уме­

ти се, подићи се, при дигнут и се, уз­ рено, опуштено фам., кул жар!., ла­
висити се, понети се, наднети се, из­ ганезе жар!.
вити се, узлетети фи!., полетети фи!., уздрмати сврш. прел. в. уз бунити
вазнети се реШ. @ полетети, узвисти­ уздрхтати сврш. непрел. задрхтати,

ти се, узнети се, узлетети, уздићи се, затреперити, затрести се, устрепта-
винути се, вазнети се арх. ти, затитрати

уздизање с в. обожавање узе с мн . в. окови

уздизати несврш. прел. О в. уздиг­ узенrија ж стремењача, бакрачлија,

нути 1. @ обожавати, величати, по­
стреме н
штовати, глорификовати, адорирати,
узет прид. О (који не може да се кре­
славити,ценити,прослављати,узви­
ће) одузет, парализован, инвалидан,
сивати, идолизирати,узносити, диви­
дефектан - уи. ћопав @ преузет, оду­
нирати, преуздизати, ковати некога у
зет, заплењен
звезде uзр., штовати хрв. - сл: дизати,
узети сврш. прел . О (дохватити ру­
хвалити, преценити, истицати
ком, '"' оно што се нуди) прихвати­
уздизати се несврш. О в. уздигну­
ти, дохватити, примити, преузети,
ти се 1. и 2. @ успевати, напредовати,
уграбити, зграбити, ћапити фам., ис­
просперирати, успињати се, ићи на­
тргнути (узети на силу из руке) @ в.
пред, развијати се, издизати се, на­
украсти @) (- мало парче од нечега)
предовати у служби, имати успеха,
шТрбнути, чупнути, откинути, брц­
пењати се, аванзовати фам.
нути О фи!. (запослити) в. постави-
уздисати несврш. непрел. (испушта­
ти 1.
ти звук у знак жаљења) ухтати фам.
узяетање с полетање, полет, уз­
- уи. жали ти се 1. лет, уздизање, дизање са земље, излет
уздиJiи сврш. прел. в. уздигнути
реШ.
уздиJiи се сврш. в. уздигнути се
узяетети GВРШ. непрел. полетети ,
уздржавање с апстиненција, об­ уздигнути се, винути се, дићи се са
уздавање, одрицање, суздржавање,
земље
пост суж., стоицизам фи!. - уи: по­
узмицање с измицање, померање
стојаност 1., стрпљивост
уназад, одступање, повлачење, узмак,
уздржавати се несврш. О апсти­
устук, одмицање, бег
нирати, обуздавати се, одрицати се,
узмицати несврш. непрел. повлачи­
суздржавати се, постити суж. @ в.
ти се, измицати се, устукивати, одми­
устезати се
цати се, померати се уназад, бежати
уздржан прид. О суздржан, суздр­
узнемиравање с О узбуђивање,
жљив, опрезан, пажљИВ, обазрив, об­
узбуњивање, забрињавање, секирање
зиран, смотрен, предострожан, дис­
танциран, вигилантан реШ., помњив @ в. досађивање
узнемиравати , укпањати
узнемиравати несврш.
(уносити немир код некога) узбуђи­
вати, узбуњивати, узрујавати, потре­
сати, бринути, секирати, забрињавати
- уи. дражити 1. f} 6 . досађивати
узнемирен прид . 6. узбуђен
узнемиреност ж немир, неспо­
којство, неспокој, потресеност, узбу­
ђеност, узбуђење, узрујаност, брига,
зебња, стрепња, бојазан, тескоба, за­
бринутост, секирација, анксиозност
- уи. страх
узнемирити сврш. прел. О (изазва­
ти немир) усплахирити, узбудити,
узрујати, уздрмати, дрмнути, ускоме­
шати, узвитлати, жацнути, коснути,
потрести, унети пометњу, усковитла­
ти фи!. - уи. повредити 2. 8 (- воду,
море, реку, језеро) узбуркати, устала­
сати @) 6. уплашити
узнети сврш. прел. 6 . уздигнути
узнети се сврш. 6 . уздигнути се
узноwење с 6. обожавање
узор м О модел, пример, норма,
прототип, мерило, парадигма, архе­
тип, савршенстnо, критеријум, путо­
каз, идеалан пример, идеал, образац,
углед арх. f} 6. узорак 1.
узорак м О огледни примерак, му­
стра, узор f} шаблон, скица, нацрт,
схема, макета, образац, кроки, кон­
цепт, костур, план, скелет,
нацртак, предложак, калуп фи!., ап­
стракт реш. @) пример, примерак, ко­
пија
узоран прид. 6. частан
узорност ж 6. морал
узраст м о висина, стас, раст f}
(временски период у расту човека)
старост, године, доба
узрок м О 6. темељ f} 6. разлог 1.
узрочник м О изазивач, проузро­
ковач, зачетник, покретач, подстре-
630
прел. О кивач, виновник f} 6. кривац
узрујавати несврш. прел . 6. узне­
миравати
узрујати сврш. прел. 6. узнемирити
2.
ујдурма ж 6 . сплетка 1.
1. "
ујед м угриз, гриз, загриз
уједати се несврш. О гристи се, гло­
.дати се f} фи!. 6. свађати се
ујединити сврш. прел. 6. удружити
уједињење с припајање, сједиња­
вање, анексија, интеграција, спајање,
стапање, фузија, сједињење, удружи­
вање, здружење, удружење, уједиња­
вање, здруживање, амалгамирање
фи!., срастање фи!., амалгамација
фи!.
уједљивост ж 6. пакост 1.
уједна чен прид. равномеран, једно­
личан, једнолик, линеаран, складан,
сређен, свуда једнак, једнако распо­
ређен, нивелисан, изнивелисан, пра­
волинијски, течан фи!. - уи. исти
укаљан прид. О 6. прљав f} 6 . осра­
моћен
укапирати сврш. прел. жарг. 6. уви­
дети
укачити сврш. прел. жарг. 6. увидети
укидање с поништење, анулирање,
опозив, раскид, повлачење, развргну­
ће, поништавање, укинуће, обуста­
вљање, опозивање, аболиција, абро­
модел,
гација ира6Н., поништај Хр6.
укинути сврш. прел. 6. поништити
укnањање с елиминисање, скла­
њање, отклањање, избацивање, уда­
љавање, одстрањивање, одбацивање,
избацивање, изношење, вађење, ис­
теривање, одлагање, померање, по­
мицање
укnањати несврш . прел. склањати,
одлагати, померати, помицати, уда­
љавати, отклањати, избацивати, од­
страњивати, елиминисати, брисати,
 I
укпапање укруliивати с

бацати, прецртавати фиf., одсецати укопчати сВрш. прел. фам. 6. увидети

суж., ампутирати суж.
укnапање с 6. прилагођавање
укnет прид. 6. зачаран
укnети сврш. прел.
укnонити сврш. прел. О 6.
укорењен прид. 6. уврежен
укорити сврш. прел. 6. прекори ти
укочен прид. О (предмет) крут, не­
6. проклети савитљив, негибак, негибљив, нее­
помери­ ластичан, картонски суж., уштиркан

ти 1. f} (учинити да нечега не буде) суж. f} (особа) миран, удрвењен,

одстранити, збрисати, отклонити, укипљен, укрућен, утрнуо, ушта­
удаљити, одбацити, искључити, из­ пљен, дрвен фиf. @) 6 . усиљен
општити, уклонити @) 6. поништити украс м декорација, декор, аплика­

укnопити сврш. прел. 6. унети ција, украшеност, дрангулија ф~f.,

укnопити сесврш. привићи се, при­ урес арх., кићеност реШ. - суж: фЈО­
лагодити се, навикнути се, навићи се, рет, шара, чипка, решма pef., орна­
аклиматизовати се, аклиматизирати
мент, токе, фјоритура, накит, вињета

се, асимиловати се, асимилирати се,

- уи. накит

адаптирати се, саживети се, усклади­

украсти сврш. прел. уграбити, оте­

ти се, акомодирати се, претопити се,

ти, зграбити, приграбити, однети,
узаптити, узети, окрасти, одузети,
стопити се, изједначити се, апсорбо­
запленити, оџепарити суж. - еуф. оту­
вати се, оДомаћити се, снаћи се фам.,
ђити (од неког), присвојити (нешто),
стопити се фам., ушемити се жарf. -
олакшати (неког за нешто), оштетити
уи. убацити се
- фам. ћорнути, дићи, згепити, ћапи ­
укљата ж зоол. (лат. Oblata melanu-
ти, мазнути - жарf. дигнути,одрапи­
ra) ушата, црнореп, оћата, црногуз
ти, здипити, одуљити, мунути, оле­
укљева ж зоол. (лат. Alburnus albur-
шити,одрати, марнути, дрмнути
nus) сарага, уклија
украшен прид. кићен, гиздав, еле­
укључивати несврш. прел. О (- гантан, дотеран, нађинђан, накићен,
·уређај) палити, спајати, уштекавати, накинђурен, нацифран, улепшан,
упаљивати, активирати, покретати,
нагиздан, полепшан, напирлитан,
стављати у покрет/погон f} 6. уно- уређен, китњаст, сређен, KOKe~aH,
сити
урешен, налицкан, пицнут . ~apl., у
укључити сврш. прел. О упалити, тренду жарf. - уи: отмен 1., СЈаЈан, мо­
активирати, покренути, уштекати, деран, скуп - сл: раскош ан, биран
ставити у погон/покрет f} 6. поста- укро1iеи прид. (учинити кротким,
вити 1. @) 6 . унети обично дивље животиње) припито­
укључити се сврш. (ући у неку за­ мљен, савладан - уи. послушан

једницу) придружити се, прикључи­ укрстити сврш. прел. О скрстити,

ти се, прићи, убацити се, увући се, прекрстити, изукрштати, Укрижати
уврстити се, инкорпоритати се, утр­ Хр6. f} (о биљкама) накалемити, при­
пати се фам. , увалити се фам., уба­ цепити, уцепити, оцепити, уплести,

штрати се фам., упетљати се фам., оплеменити, уцепљивати, наврнути

уфурати се жарf. . pef., окулирати сшруч .

укоnико взн. ако, да, ~ случаЈУ да, укру1iивати се несврш. кочити се,
кад (би), ако којим случаЈем ~тврдњавати се, крутити се, губити
укрштање I уnичар

еластичност/гипкост, крутити (неки

потркуша, пузавац, прилизица, при­
део тела)
шивак, прирепаш, тампон, прирепак,
укрштање с (место на којем се укр­ трабант, подрепица, увлака, шлих­
штају путеви) 8. раскрсница тара, лижилонац, брабоњак, лизач,
укрwтати несврш. прел. О (биљке) крпа, прирепица, подрепаш, припу­
калемити, пелцовати, цепити, моди­ зник, подрепина, улагивач, пачавра,
фиковати (генетски), оплемењивати, прирепина, хвалитељ, лизун, харле­
стварати хибриде, стварати нову вр­ кин, удворник, припуз(ица), лакеј,
сту, навртати ре!., полутачити арх., водоноша, дупелизац, фластер, чи­
крижати Хр8. 49 (животиње) парити, чак , угузник, гузичар, чанколиз арх.,
модификовати (генетски), стварати лижисахан арх. - жар!. вазелинац, бу­
мешанце, спајати, стварати нову вр­ љаш - уи: кукавица 2., послушник 1.
сту, размножавати фи!., полутачити уnизички' прид. О ласкав, послу­
арх., крижати Хр8.
шан, увлакачки, послушнички, по­
укупан прид. 8. целовит корнички, слугански, понизан,поко­
укупност ж 8. количина 1. ран, штреберски, посилнички - арх.
укус м О (утисак који нека матери­ мамелучки, вазалски, мандарински,
ја оставља на чуло) арома, окус Хр8. кумординарски, церберски 49 8. пот­
49 (естетско мерило) .. чињен 1.
укусан прид. (о храни и пићу, неу­ уnизички' прил. послушнички,
годног или слабог укуса) леп, добар, покорнички, мамелучки, вазалски,

супер неиром. фам., ароматичан суж. мандарински, слугански, куморди ­

- уи. одличан нарски, понизно, церберски, штре­

укуliани м мн. 8. породица берски, посилнички, покорно

уnаrање с финансирање, улог уnити се сврш . ући, утећи, слити се,
саставити се
уnаrач м финансијер, финанцијер
Хр8. уnица ж асфалт, пут, друм, стаза,
уnаrивати се несврш. подилазити, коловоз, џада, цеста Хр8. - суж: про­

додворавати се, увлачити се, повла­ метница, канал, трвеник, пречица,

ђивати, ласкати, умиљавати се, ићи саоник, коридор, путељак, путања,

низ длаку изр., чепити се фам., чма­ крчаник, пролаз, заобилазница, при­

рити се жар!. 8УЛ!. - уи. угађати
уnаrивачки прид. 8. слаткоречив
уnаз м О приступ, пријем, антре,
улаз нина, уфур жар!. 49
@)8. капија
ynerHylie с 8. удубљење 1.
уnепшан прид . 8 . украшен
уnетети сврш. непрел. фиг.
Уnизица м ж опортуниста, полтрон,
УДворица, ласкавац, скутоноша, те­
вабија - фам. подрепак, пришипетља,
гњида, угађач, гребатор,
лаз, коломија арх., колотечина арх.,
вагаш арх., лаз ре!., богаз ре!., прти­
2.
на ре!., утреник ре!., колник ре!. - сл.
траса, линија, рута, маршрута, сао­
8. антре 1.
браћајна веза
уnичар м луталица, скитница, скита­
рало, скитничар, скиталац, тумарало,
клошар, бескућник, цуњало, вагабунд,
8. ући 1.
селилац, потуцало, уличњак, потуцач,
авантуриста, мувало, скитало, скитач,
потукач, бангало, луњало, басало, лу­
талац, фукара, човек с улице, вечни
слугеран,
путник - фам. клатарало, шалабаза-
6зз уnичњак умеli I

ло - фи!. номад, чергар, чергаш - реШ. уметати несврш . прел. 8. уносити

лангара, скитник, ходалица, ходач, умети несврш. прел. О знати, бити
бангалоз,левента, ветрењак, блатотеп, способан/вешт, бити вичан/умешан
ландокур ио!. - арх. трампер, клатеж, 8 моћи, бити у стању/могућности,
вагант - ре!. јурук, потепух, ајван, ван­ имати могућност/способност, имати
дрокаш, лонција, хахар, тепац, вандро­ снаге/моћи, бити кадар/способан
вац, гурбет, ј алијаш, лангов -уи: беспо­ уметник м стваралац, аутор, тво­
сличар, просјак, мангуп - сл: бадаваџи­ рац, артиста, креатор, вештак арх.,

ја, апаш, птица сеnица фи!. ведетареш.

уnичњак м 8. уличар уметнички прид . О артистички 8
ynora ж О (- глумца) ангажман, ро­ креативан, имагинативан, ствара­

ла 49 8. протагониста @) 8. задатак лачки,маштовит,оригиналан

уnудо прил . 8 . узалуд уметност ж О стваралаштво, кре­

уље с зејтин ативност, вештина, плодотворност,

уљешура ж зоол . (лат. Physeteridae) умеће, инвентивност, креација, спо­

кит зубан собност, продуктивност, инвенција,

умење, умешност, стваралачки рад,
уљудан прид . 8. сусретљив
стварање, творба реШ. , умедба реШ. -
уљудност ж 8. учтивост
уи: дело, мајсторство, стручност, та­
ум М памет, разум, интелигенција,
ленат, творевина 8 8. умеће 1.
проницљивост, разбор, оштроум­
ност, бистрина, разборитост, резон,
логос, интелект, трезвеност, разум­ Врсте уметности
ност, луцидност, глава фи!., мозак
фи!. - уи: знање, логика, логично ст, музика сликарство филм

прибраност, мудрост - сл: духови­ позориште вајарство плес

књижевност архитектура стрип
тост

умакнути сврш. непрел. 8. умаћи

умаnо прил. 8. скоро 1. уметнути сврш. прел. 8. унети

умањен прид. 8. ситан 1. умеliе с О знање, извежбаност, ком­

петентност, стручност, спретност,
умарати се несврш. О 8. уморити се

49 (дуго и напорно радити) 8. ринтати способност, вештина, верзираност,

умешност, вичност, окретност, му­
умарwирати сврш. непрел . фам . 8.
дрост, дораслост, мајсторство, ис­
ући 1.
куство, увежбаност, искусност, уп у­
умаliи сврш. непрел. (успети трком
ћеност, мајсторија , рутинираност,
измаћи некоме) побећи, умакнути,
обученост, уметност, квалификација,
измаћи, одјурити, одјездити - фам.
п·ракса, усавршеност, уходаност, по­
збрисати,киднути,клиснути,отпра­
званост, умење, компетенција, студи­
шити, одмаглити, отперјати, струг­
озност, квалификованост, наука фи!.,
нути, здимити, шмугнути, нестати,
занат фам., кликер фам., умедба реШ.
изветрити, фурнути, запалити
- уи. таленат, образованост, техни­
умацкан прид. фам.в. прљав
ка 1. - сл: познавање, сналажљивост,
умереност ж (осећај дозвољеног у упознатост 8 8. уметност 1.
понашању) одмереност, такт, мера
умешан!уморан

умешан' прид. вешт, спретан, ви­ умирити сврш. прел. О (учинити да

чан, верзиран, сналажљив, окретан, неко буде миран) смирити, утешити -
стручан, способан, професионалан, фи!. обуздати, укротити, уздати, зау­
испрактикован, усавршен, извежбан, здати, зауларити реШ. е (- жеђ, глад)
дорастао, извештен, истрениран, мај­ утажити, утолити

сториски, уходан, обучен, квалифи­ умирити се сврш. (довести се у ста­

кован, довитљив, зналачки, увежбан, ње мира, најчешће после неког стр е­
упућен,виртуозан ,рутиниран,лако­ са или шока) смирити се, издувати се,
рук, прекаљен, кадар, промућуран, охладити се, прибрати се, сабрати се,
чиграст, видраст фам., виспрен реШ. средити се, сталожити се, уравноте­

- уи: брз, еластичан, проверен, нада­ жити се, искулирати жар!.

рен, гибак - сл: навикнут, учинковит, умишљај м в. решеност
упознат,хитар, искусан
умишљен прид . О в. уображен 1.
умешан' прид . повезан, уплетен,
е в. фиктиван 1.
упетљан, скопчан, спетљан, приве­
умишљеност ж в. уображеност
зан,увезан,инволвиран,инкорпори­
умност ж в. мудрост
ран, у вези изр. , у игри фам.
умобоnан прид. в. луд
умешност ж знање, извежбаност,
умобоnник м в. лудак
компетентност, стручност, спретност,

умеће, способност, вештина, верзи­

умобоnница ж в. лудакиња
раност, вичност, окретност, рутина,
умобоља ж деменција, безумље,
мудрост, дораслост, мајсторство, ис­ лудило, безумност, сулудост, махни­

куство, увежбаност, искуснос;., упу­ то ст, лудња, френезија, неурачунљи­

ћеност, навика, мај сториј а, рутинира­ вост, помахниталост, подивљалост,

ност, обученост, уметност, квалифика­ неумност, застрањеност, бунило,

ција, пракса, усавршеност, уходаност, избезумљеност, шашав6ст, суману­

позваност, умење, компетенција, сту­ тост, распамећеност, лудост, помама,

диозност, квалификованост, умност, ментална/умна поремећеност, без­

техника, наука фи!., занат фам., кликер умништво, безглавост, душевна обо­

фам., акрибија реШ., умедба реШ. - уи: лелост, безумство, болест, душевно

учинак, разумевање, даровитост, дар, растројство, махнит, полудење арх.,

образованост, надареност - сл: позна­ манија исих. - сл: блесавост исих., хи­
ваље, сналажљивост, упознато ст стерија

умиваоник м лавабо, лавор - ре!. умовати несврш. прел. в. разми­

лавандин, лаваман, к~дин, лежан, са­ шљати

хан , леген, каин, леђен - уи. судопера умоnети сврш. прел . в. наговорити 1.
УМиnност ж в. шарм умољавати несврш. прел. в. молити

умирање с смрт, свршетак, издисај, уморанприд.О изнурен, изнемогао,

скончање, суђени час, самртни час, исцрпен,исцрпљен,малаксао,истро­

судњи дан, конац фи!., одлазак фи!., шен, заморен, липсао фам., цркнут
крај фи!., нестајање фи!., еџел ре!. е жар!. f} неиспаван, поспан, дремљив, .
фиf. завршеТ:lК, крај, конац, доврше­ сањив, дремован, снен, успаван, не­

так, финиш, финале, престанак, смрт пробуђен,неразбуђен,санен,нераса­

фиf. - уи. прекид њен, спављив, спаваћив реШ.
635 уморити ! униште

уморити сврш. прел. О изморити, мећен, неразборит, неуравнотежен,

истошити, изнурити, исцрпсти е в. луд фи!. - уи. љут, уплашен

унекоnико прил. в. донекле
убити
уморити се сврш. малаксати, осла­ унесре11ити се сврш. непрел . (до­
б~ти, изнемоћи, клонути, колабира­ живети неку несрећу, лоше проћи)
ти, истрошити се, посустати, исцрп­ настрадати, пропасти, доживети

сти се, балдисати, јењати, здвојити, удес, усрећити се иран. фам.

колапсирати, умрети фам., крепати унети сврш. прел. (ставити унутра, у
фам., липсати фам., рикнути фам. унутрашњост нечега) убацити, укло­
умотворина ж О умотвор, креаци­ пити, припојити, уметнути, угурати,

ја, производ, резултат, дело - уи. тво­ укључити, углавити, увести, увући,

ревина f} (народно стваралаштво) * уврстити, инкорпорирати, прикљу­

- суж. пословица, басна, прича, заго­ чити - фам. забити, турити, утрiiати,
гурнути, утерати, увалити, набити,
нетка
нагурати, стрпати, уфурати жар!.
умрети сврш. непрел. преминути,

умрети, скончати, пресвиснути, из­

универзаnан прид. в. свеобухва­
дахнути, упокојити се - фам: угину­ тан

ти, крепати, скапати, свиснути, уга­ универзитетски прид. в. академ­

сити, липсати, одапети, црћи, рик­ ски 1.

нути, бацити кашику изр., отегнути универзум м в. васиона

папке uзр.; лепухнути ре!., престави­ унизити сврш. прел. понизити,

ти се арх. - уи. погинути осрамотити, дискредитовати, ком­

умртвити сврш. прел. О в. убити е промитовати, озлогласити, укаља­

анестезирати, опити, наркотизирати ти, опљунути фам. - уи. окривити,

- уи. омамити осумњичити

уназад прил. О (у правцу задње унија ж в. удружење 1.

стране) назад, натрашке, унатрашке, уникатан прид. в. посебан 1.
натраг, обрнуто, обратно, у рикверц уникатно прил. в. посебно 1.
е (временски) раније, пре, у прошло­ уникатност ж в. посебност
сти - уи. некада 1. униформност ж в. неоригинал­
уназадити сврш. прел. (учинити ност

неког или нешто заосталим) погор­ уништавање несврш. прел. упро- .

шати, покварити, променити нагоре, пашћавање, упропаштавање, уруша­
нашкодити (нечему), регресирати - вање, руинирање, сакаћење фи!.
уи. уништити уништавати несврш. прел . упропа­
унајмљивач м в. рентијер штавати, штетити, рушити, руинира­
унакажен прид. в. ружан ти, упропашћивати, сатирати, скрна­

унаказити сврш. прел . в. упропа­ вити, сакатити фи!.

стити 1. уништен прид. упропашћен, разо­
унаокоnо прил. в. свуда рен, руиниран, згромљен, смрвљен,

унезверен прид. избезумљен, · па­ сможден, затомљен, дотучен, расту­

ничан, неприсебан, пометен, сметен, рен, ојађен, срушен, порушен, раз­

изван себе, у паници, безуман, распа- рушен, скршен, скрхан, разграђен,

~ништење I уображеност 6з6

раз б ије н, затрт, сатрвен, здробљен, устаљен, свакидашњи, ординаран ,

дев асти ран, сатрвен - уи. поломљен , свакодневан , нормалан , регуларан ,

по б еђ ен правилан, обичајан , утврђен, сваг­

уништење с в. пропаст дашњи, редован , редовит, стабилан,

уништив прид . О в. савладив в в. рутиниран, ваздашњи ре!., перма­

ломљив нентан форм., прописан форм. в в.

сувопаран
уништити сврш. прел. О разорити,

докрајчити, руинирати, искоренити, уобичајеност ж о в. неоригинал­

упропастити, девастирати, изгазити, ност в в. обичај 1.
згромити, погазити , згазити, смрви­ уобnичен прид. обликован, завршен,
ти, смрскати, разбуцати, унаказити, направљен, уређен, формиран, сређен,
с мождити, затрти, десетковати, за­ профилисан, профилиран , дотеран
томити, утући, демолирати, обур­ уобnиченост ж в. формираност
в~ти, растурити, осакатити, потрти,
уображен прид. о претенциозан,
ОЈадити, срушити, затући, Дотући, надмен, високопаран, обестан , са ­
порушити, затрети, разрушити, опу­
мољубив, снобовски, надувен, ташт,
стошити, окрњити, сатрети, распр­
безобзиран, неотесан, самодопадљив ,
шити, затровати, покварити, скрши ­
арогантан, кочоперан, покондиран,
ти, утаманити, уклонити, разбити ,
осион, сујетан, блазиран, нарцисои­
смлавити, здробити све пред собом, дан, високоуман, препотентан, охол,
разбити као дете звечку, сравнити
дрзак, разметљив, горд, умишљен,
са ~eMЉOM, разбити у прах, сагорети хвали сав, пун себе, подигнутог носа,
фut. , упрскати фам. - уи: поубијати
дрчан, доминантан, нашепурен, фи­
деформисати, касапити 2., и~црпсти: лозофски фи!., надут фи!., поносан
онемогућити, победити, тући, пони­
фи!., гиздав ре!., прчевит реШ. , узно­
штити в в. упропастити 1.
сит реШ. , прпошан реШ., каћиперан
уносити несврш. прел. увлачити,
реШ., мудрослован реШ., напухан хрв.
метати, завлачити, инкорпорира­
- уи: досадан, ЗlIобан, себичан в в .
ти, трпати, придодавати, додавати,
фиктиван 1.
укључивати, уметати, уједињавати,
уображеност ж препотенција, аро­
утрпавати
ганција, осорност, гордост, охолост,
унутар прил . (за место) унутра, у,
надменост, извештаченост, нарцисо­
изнутра, у оквирима (нечега), у окви­
идност, таштина, надуваност, дрч­
ру
ност, кочоперност, самољубље, ба­
унутра прил . О (за правац) у нешто, хатост, умишљеност, сујета, дрскост,
у оквире, према унутрашњости в (за
безочност, високопарност, хвалиса­
место) унутар, у, изнутра, у оквиру вост, самодивљење, сујетност, обе­
унутраwњи прид. (који је унутра, сност, претенциозност, осионост,

унутар нечега) унутарњи, нутрашњи, дрзовитост, каћиперност, обест, без­

нутарњи, неспољни
образлук, безобзирност, самољуби­
унутрашњост ж О унутарњост в вост, покондиреност, разметљивост,

в. утроба @) (покрајина даље од глав­ самодопадност, грубост, надутост,

ног града) провинција арогантност, понос фи!. , надувеност
уобичајен прид. о обичан, сталан, фи!., прпошност ре!., напуханост хрв .
 уображење I упора

специфичан, посебан, дојмљив хрв. -

уображење с в. фантазија
уи.приметан,величанствен
уобразиља ж с в. машта
упијање с апсорпција, усисавање ,
уочавати несврш . прел. опажати,
увлачење
примећивати, увиђати, виђати, за­
уписати се сврш . учланити се, ући ,
мјетати хрв.
уочити сврш. прел. О в . угледати вв.
приступити, прићи, кренути - уи :
прикључити се
разумети 1.
упит м в. испитивање
уочљив прид . в. очигледан

уочљивост ж в . очевидност
упити сврш . прел. (- течност) нато­
пити се, апсорбовати, уси сати , увући
упадљив прид. в. очигледан
упnашен прид. О (који осећа страх)
упаковати сврш. прел. спаковати,
заплашен, престрашен, застрашен ,
запаковати, смотати, умотати, замо­

тати,запакирати,завити
устрашен, преплашен, у страху - уи .
неспокојан, престрављен в брецнут,
упаnа ж мед. (- ткива, неког органа)
тргнут, трзнут
запаљење, запаљеност, инфламација
упnаwити сврш . прел. (изазвати
упаnити сврш. прел . О (изазвати го­
страх) заплашити, застрашити, пре­
рење) в. потпалити в безл. успети,
пасти, преплашити, престрашити,
поћи за руком, профункционисати,
застрашити, брецнути, устрашити,
прорадити @) (јако огрејати) ожари­
ти, упећи, ожегнути, ожећи, опржи­
пренути - уи. престравити, изнена­

дити 1.
ти, упржити
упnаwити се сврш . прел . (осетити
упаљач м вој. в. капсула 1.
страх) престрашити се, пре пасти се,
упасти сврш. непрел. О банути, на­
брецнути се, упрпити се, скаменити
вратити, свратити, појавити се, на­
се, утроњати се фам., напунити гаће
врнути,натрчати,налетети,сврнути,
изр. фам., усрати се нар., укењати се
вирнути, наићи изненада, доћи коме
накратко, обрети се, наићи, искрсну­ нар.

ти, завратити, нагазити, хрупити ре!., упnетен прид. умешан, упетљан, по­
везан, скопчан, спетљан, привезан,
бахнути арх. , допасти арх. - уи: сту­
увезан, инволвиран, инкорпориран,
пити, ући в в. запасти
уперити сврш. прел. упрети, устре­ у игри фам.
мити, усмерити, управити, нациља­ упnивати сврш . непрел . фам. фи!. в.
ти,. нанишанити, визирати фи!. започети 1.
упетљан прид . в . уплетен упnитати се несврш. (бав ити се ту­

упетљати сврш . прел . в . запетљати

ђим проблемима) петљати се , меша­
ти се , упетљавати се, пачити се, пле ­
1.
упетљати се сврш. в. укључити се
сти се, гледати туђа посла, забадати
нос изр., бити у свакој чорби миро­
упећи сврш. прел. (јако огрејати) в.
ђија изр.
упалити З.
упознати сврш . прел . (некога о не­
упецати се сврш . фам. в. насести
чему) информисати , обавестити, из­
упечатљив прид. (који оставља­
вестити - уи. обавестити
снажан утисак) незабораван, за пам­
ћење, убедљив, упадљив, маркантан , упора ж в. бедем 1.
упоранlуприпичити 6з8

упоран прид. О б. устрајан @ б. твр­ лисање, поступање, лидерство, ру­

доглав @) б. пркосан ковање, маневрирање, маневрисање,

упоредан прид. О напоредан, пара­ ~eHaЏMeHT, команда, администраци­

лелан @ (који се заснива на поређе­ Ја, старешинство, управа, упућивање,

њу)поредбени,компаративан надзирање, дириговање фи/., корми­

упоредив прид. б. сличан ларење фи/., крмарење фис. - сл: до­

минација, равнање, вођење
упоредо прил. б. напоредо
управљати несврш. непрел . О руко­
упоришни прид. б. носећи
водити, водити, господарити, газдо­
упориште с О б. основа 1. @ б. штаб
ваТИ,господовати, председати,пред­
1. @) б. узданица 1.
седавати, предводити, бити на челу,
упорност ж О б. тврдоглавост 1.
имати власт, имати моћ, столовати,
@ б. одлучност
боговати, кормиларити фи/., дрмати
упоспен прид. б. заузет 1.
реШ. @ 6. употребљавати @) (нечим) 6.
упоспити сврш. прел. б. поставити 1. возити

употреба ж о коришћење, кори­ управљач м волан, кормило

штење, примена, примењивање, упо­
управљачки прид. администра­
требљавање, упораба Хрб. @ (ставити тивни, руководствени, регулацијски,
у употребу) б. погон 1. извршни, управни, регулативни, ди­
употребити сврш. прел. О (учинити рекцијски
нешто с нечим чему је то намењено)
управни прид. 6. управљачки
искористити, применити, послужити
·управник м О старешина, руково­
се, упорабити Хрб. @ (- неког.а за не­
дилац, администратор, шеф, равна­
што зло, лоше) 6. злоупотребити
тељ,руководилац,пословођа,главни,
употребљавати несврш. прел. слу­ говерно ре/., менаџер фам., бос жар/.,
жити се, оперисати, управљати, ру­
управитељ арх., человођа реШ., капо
ковати, баратати, маневрисати, ма­ реШ., деловођа реШ., комесар реШ.,
нипулисати, уживати, рабити, кори­
капоња реШ. - уи: лидер, владар - сл:
стити, . користити се, упорабљивати
режисер, рефереНТ@6. лидер 1.... уи.
Хр6. - сл: примењивати
Домаћин
употребљив прид. од користи, ко­ упражњавати несврш. непрел.
ристан, искористив, сврховит, про­
практиковати, окупирати се - уи: ба­
битачан
- уи. погодан вити се

упошљавање с 6. ангажман 1. упражњен пр ид. (о месту) слобо­

управа ж администрација, каби­ дан, ослобођен, незапоседнут, испра­
нет, надзорништво, управна служба, жње·н, незаузет
правитељство, управна власт, егзеку­
упреrнути сврш . прел. 6. ангажова-
тива, извршна власт, апарат, девлет ти

арх., магистрат арх., администратор­

упрети сврш. прел. уперити, устре­
ство ,арх., попечитељство арх.
мити, усмерити, управити, нациља­
управитељ м арх. б. управник 1. ти, нанишанити, визирати фиС.
управити сврш. прел. 6. упрети уприпичити сврш. прел. удесити,
управљање с руковођење, вођ­ уредити, приредити, спремити, на-

ство, владање,. предвођење, манипу- чинити

639 упропаститиlурпа

вршити, средити, реализовати, при­

упропастити сврш. прел. О унере­
правити, припремити, довршити,
дити, нагрдити, искварити, унакази­
апсолвирати, спремити, окончати,
ти, оштетити, покварити, поремети­
решити, разрешити, произвести, до­
ти, разбаталити, нарушити, поште­
тити, баталити фам. - уи: разби ти, крајчити, зготовити, направити, при­

редити, начинити, уредити, сврши­

сруши ти @6. уништити 1.
ти, углавити, израдити, арондирати
упропашћивати несврш. прел. 6.
реШ., заокружити фи/., апсорбовати
уништавати
фи/., замесити фам., докончати реШ.,
упрскати сврш. прел. (нешто погре­
актуализирати Хр6., истерати до кра­
шно урадити) забрљати, засвињити,
ја изр.
усвињити, засрати нар., зајебати нар.
урађен прид. О 6. завршен @ 6. сре­
- уи. погрешити, покварити
ђен 1. @) жар/. 6. пијан
упустити се сврш . прел. (- у нешто,
уранити сврш. непрел. (доћи или
почети нешто радити) посветити се
почети нешто прерано; устати рано)
(нечему), запослити се (нечим), оку­
поранити,преуранити,подранити
пирати се (нечим), предати се (нече­
му), забавити се (нечим), заокупити ypreHTaH прид. 6. хитан

се (нечим), препустити се (нечему), уредан прид. О (који се држи реда)

пустити се (нечему), одати се (нече­ чист, педантан, минуциозан @ (који
му), ангажовати се (нечим) се одржава у реду) уређен, сређен,
упутити сврш. прел. 6. адресирати
намештен, организован @)6. (који од­
говара одређеним захтевима, норма­
2.
упутити се сврш кренути, поћи, за­
ма) савестан, тачан - уи. послушан,

добар, фин О 6. законит

путити се, покренути, отиснути се,

стартовати, маћи се, покренути се, уредба ж 6. одлука 1.

закорачити, занети се, устремити се, уредити сврш. прел. О (довести У
макнути се, запуцати фам., мрдну­ ред) средити, наместити, дотерати,

ти се фам., ударити фам., потегнути поспремити - уи. очистити, преуре­

фам., ганути арх. - уи. ући, почети дити @ (увести правила) удесити, од­

упућен прид. о (који познаје мате­ редити, нормирати @) 6. завршити

рију о којој се ради) упознат, обаве­ уређај м машина, справа, направа,.

штен, информисан, извештен, верзи­ апарат, механизам, машинерија, кре­

ран, зна знање жар/.@ 6. умешан 1. сач арх., апаратура арх. - уи. патент

упућеност ж 6. обавештеност уређен прид. О 6. украшен @ 6. уоб­

упуцати сврш. прел .... уи. убити личен'" уи. уобичајен 1.

уравнотежавати несврш. непрел.

уређење с О адаптација (- стана),
преуређивање, сређивање, ренови­
6. вагати 2.
рање, преуређење, уређивање, опре­
уравнотеженостж 6. равнотежа 1.
мање @ 6. систем 1.
урадити сврш. прел. О (изврши­
ти какву радњу) урадити, починити,
урпање с О 6. тутњава 1. @ 6. дера­

извести, учинити, предузети @ (за­ ње 1.

урпати несврш. непрел. цичати, гала­
вршити с неком радњом) обавити,
мити, викати, бучати, дерати се, ври-
остварити, спровести, завршити, из-
fрnикање I усвојеник

скати, дречати, грајати, надвикивати ручити

се, узвикивати, издирати се, лармати, урушавати несврш. прел . (доводи­

скичати, кричати, ричати, драти се, ти у опасност; систем, партију и сл.)
кликтати, бечати, арлаукати, алакати, 8. нарушавати

пиштати, извикивати, рикати, цију­ усавршен прид. дотеран, 'побољ­

кати, брујати, дерњати се, парати (не­
шан, набуџен фам., збуџен фам.
ком) уши, дизати џеву, грмети, јаукати,
усавршити сврш. прел. (учинити
грактати, баукати, јалакати ре!., бреча­
бољим, новијим) побољштати, надо­
ти ре!., ревати ре!., халакати ре!., ћакати
градити, доградити, набуџити фам.,
ре!., руљати ре!., крештати фам., чепити
скалабуџити фам., збуџити жар!.
жвале ексир. - уи: дозивати, беснети
усаrnасити се сврш. 8 . договори­
урnикање с 8. драње
ти се
урnикати несврш . непрел. 8. дера­
усаrnашавање с О (окупљање ра­
ти се
ди договора) договарање, већање, са­
урна ж ћуп, амфора, ваза, вазна,
гласност, нагодба, расправа, конгру­
ибрик, врч, пехар, бардак, жара, кр­
енција, слагање, дебата, конферен­
чаг, кондир, покал ре!. , букара ре!.,
ција, окупљање, разговор, дискусија
боцуњ ре!. , роменча ре!., тестија ре!.,
- уи: слога, уговор, гомила, заседање
ваз арх. бокал суж.
88. договор
уро1)ен прид. прирођен, својствен,
усаrnашеност ж 8. сложно ст 1.
наслеђен, у крви - уи: Домаћи, важан
усамити се сврш . прел. (остати сам,
урок м О враџбина, чар, магија, ча­
одвојити се од света) осамити се, по­
ролија, чудо, трик, чари, чини, опсе­
вући се, изоловати се, издвојити се,
на, обмана, устук, бајалица, гаталица,
повући се у самоћу, искључити се, за­
гатка, магичност, чин, врачарија, ча­
творити се фи!.
робњаштво, чаробништво, бајавица
усамљен прид. О (који има осећај
ре!., врача ре!., бајалуша ре!., мађија
самоће) сам, самотан, чамотан, оста­
ре!., бајаница ре!., сихир ре!., некро­
вљен, без игде икога изр., без кучета и
манција реш. , басма реШ. , некроман ­
тија реШ . , запис реШ., негроманција мачета изр. , сам као пањ изр. 8 (који се

реШ. , басна реШ. црна' магија суж., - осамио) осамљен, изолован, повучен,

уи: врачање, амајлија 8 клетва, про­ издвојен, удаљен, одељен, одвојен

клетство, амин, усуд, анатема, несре­ усахнуо прид. 8. увео

ћа, зла судбина, амен, зла срећа, зла усвајање с адопција, адоптирање,
коб, проклетиња фам. усвојење, адоптација, усињење реШ.
урота ж 8 . диверзија 1. посињење суж.,

уручивање с 8. испорука усвињен прид. 8. прљав

уручивати несврш . прел . (додавати усвојен прид. О посвојен, присво­

из PYK~ у руку) пружати, предавати, јен, адоптиран 8 научен, прихваћен,
додавати, давати, пребацивати, до­ схваћен
стављати усвојеник м пасторче, посвојак,
уручити сврш. прел. (дати из руке у посвојче, ПОСВQјеник, адоптат форм.,
руку) пружити, дати, предати, дода­ храњеник реШ. - суж: поћерка, пасто­
ти, пребацити, доставити - уи. испо- рак, пасторка, по синак
 усвојење успевати I

усвојење с адопција, усвајање, турбулентан, ковитлав, вртложан,

немиран
адоптирање, адоптација, усињење
реШ. посињење суж., YCKorpyA прид. 8. себичан
усвојити сврш. прел. прел. О адоп­ ускомешан прид. 8. усковитлан

тирати, примити, пригрлити, преузе­ ускомешати сврш . прел. 8. уздрмати

ти, посвојити, узети под своје, одома­ ускоро прил. убрзо, у скором , за
ћити фи!., покћерити суж., посинити кратко време, за који час, за који
суж., усинити суж. 8 8. потврдити 2. трен, врло брзо, још мало, за који ми­
@) 8. научити нут, само што није - уи. одмах, сад
уседеnица ж бабадевојка, стара де­ ускра11ен прид. 8 . обесправљен
војка, девојка фи!., усједелица ре!., Ускрс м Васкрс, Вазам арх.
усиђелица ре!., стара фрајла Йо!. ускрснути сврш . непрел. О вас­

усек м (тесан планински пролаз) 8. крснути, оживети, поново оживе­

кланац ти, устати из мртвих изр., вратити

усељеник м (онај који је однекуд се с онога света изр. 8 фи!. акти­

дошао) 8. досељеник вирати се, оживети, обновити се,
усијан прид. О 8. врео 1.8 фи!. 8. бе­ освежити се, живнути, вратити се

у живот, покренути се, помладити

сан
се, заживети, пробудити се, по­
усиљен прид. вештачки, крут, ушто­
вратити се, раздрмати се, препо­
гљен, укочен, извештачен, неприро­
родити се, васкрснути фи!., дићи
дан, завезан, суздржан, стиснут, ар­
се · из пепела изр., 110живети, уста­
тифицијалан, службен фи!., уштир­
ти из мртвих изр .
кан фам., као свињска нога фам. изр.,
усnов м (оно што се треба испуни­
заузлан реШ.
ти) предуслов, увјет Хр8.
усиљеност ж О 8. претварање 1.
уcnожнити сврш. прел. 8. запетљати
-8 8. строгоћа
усnужан прид. 8. сусретљив
усисавање с 8. упиј,:ње
усмен прид . вербалан, оралан, раз­
усисавати несврш. прел. О упија­
говорни, говорни, језични, изречен,
ти,увлачити, примати, апсорбовати,
исказан
узимати 8 8. удисати 1.
усмереност ж 8. сталоженост
уситнити сврш. прел. О (- новац) ра­
усмерити сврш. прел. 8. упрети
ситнити,променити,разбити фам.8
(поделити или разбити у ситне дели­ усмртити сврш. прел. 8. убити
ће) размрвити, здробити, смрскати, усмртити се сврш . 8. убити се
смождити, раздробити, издробити, успаван прид. 8. сањив
размрскати успаваност ж 8 . сањивоСТ

уситњавати несврш. прел. 8. раз­ успаничен прид. 8. избезумљен

двајати - уи. уситнити успевати несврш. непрел . О напре­
ускnадитliI се сврш. О 6. уклопити довати, уздизати се, просперирати,

се 8 8. договорити се успињати се, ићи напред, развијати

уско вид прид . 8. тврдоглав се, издизати се, напредовати У слу­

усковитnан прид. буран, узбуркан, жби, имати успеха, пењати се, аван­

узвртложен, вихоран, ускомешан, зовати фам. 8 8. расти

успео I устрајност

успео прид. в. усдешан 1. устајао прид. О в. покварен 2. 0 в.

успети сврш. непрел. О в. пробити се труо @)в. похабан 1. т уи. смрдљив
0в. постићи устаnасан прид. в. таласаст
успех м в. резултат
устаљен прид. О в. уобичајен 1. 0 в.
успешан прид. О успео, наочит, поуздан 1. @) в. трајан
продоран, истакнут 0 в. чувен
устанак м в. побуна 1.
успешност ж в. резултат
устаникм (онај који диже буну про­
успињати се несврш. О рефл. узве­ тив политичке власти) бунтовник,
равати се, верати се, пењати се, оба­ побуњеник
вијати се, вити се, пентрати се, веша­
установа ж институција, админи­
ти се, вијугати се, овијати се, провла­
страција, биро, секретаријат, канце­
чити се, кешати се жарf. 0 неирел. в.
ларија, служба, завод, пословница,
успевати 1.
заповедништво, писарница, дирек­
успnахирен прид. О в. узнемирен
ција, уред, надлештво, комора, испо­
o в. одушевљен
става,офис фам., канц жаРf., ларија
успомена ж сећање
жаРf., писарна арх., реферада (место
успон м в. раст 4. где ради референт)реш., тајништво
успоравати несврш. непрел . в. ко­ хрв.

чити
установити сврш. прел. О в. утеме­
успорен прид. О (слабо покретан) љити 1. 0 в. схватити@)в. прозрети 1.
спор, полаган, тром, као пуж, као установљен прид. О в. прецизан 1.
корњача 0 (који се споро развија) o в. утемељен
постепен,поступан,спор
у ствари прил. заправо, ипак, одно­
успоставити сврш . прел. в. утеме­ сно, ако ћемо право, де фацто, доду­
љити 1. ше, ако се право узме, све у свему, то
усредсре1)ен прид. концентрисан, јест, мора се признати, кад се све раз­
фокусиран, усмерен, усредоточен, мотри, фактички, практички, фак­
позоран,-уи. прибран тично фам., у бити хрв.
усредсре1)еност ж в. сталоженост устезати се несврш. устручавати се,
усреliивати несврш. прел . увесеља­ стидети се, снебивати се, уздржавати
вати, разгаљивати, радовати, заба­ се, либити се, суздржавати се, вајкати
вљати, пружати радост/срећу, гали­ се, зазирати, скањивати се, презати,
ти .
оклевати, накањивати се, лецати се
усре1iити сврш . прел. (донети срећу реШ . - уи. одуговлачити сл: збуњива­
и радост неком) развеселити, озари­ ти се, бојати се
ти, разведрити, развеселити, раздра­
устрајан прид. О постојан, непро­
гати, увеселити, пријатно изненади­
менљив, непопустљив, непроменљив,
ти, орасположити, обрадовати - уи.
непоколебљив, истрајан, упоран,
изненадити
принципијелан, консеквентан, ' дура­
усреliити се сврш. непрел. О в. обра­ шан, стабилан, устаљен - уи: поуздан,
довати се 0 иран. фам. унесрећити се стваран, снажан, дисциплинован 0
уставан прид. в. легалан в. отпоран

устајаnост ж в. учмалост устрајност ж истрајност, дослед-

 устреnити I утицајан

ност, постојаност, неуморност, не­ раност, очараност, опојност, залу­

покол ебљивост, ревност, стабилност, ђеност, пијанство фиf.

поузданост, непроменљивост, непо­ усхиliење с в. усхићеност
пустљивост, константност, непроме­ утаначити сврш . прел. в. уговорити
њивост, перманентност, окорелост
утањити сврш. непрел . О в . смршати
фам. - уи: устаљеност, отпорност, o в. осиромашити
континуитет, храброст, тв рдогл а ­ утвара ж приказа, змај, сен, сабласт,
вост, стрпљивост
авет, ала, привид, сновид , дух, стра­

устреnити сврш. прел. в. убити шило, мора, сањарија, аждаја, при­

устремити сврш. прел. в. упрети
устремити се сврш . насрнути, на­
валити, напасти, спопасти, јурнути,
нахрупити, касапити, салетети, сти­
снути, налетети, притиснути,
пасти, нагрнути, ударити, атаковати,
чина, баук, обмана, привиђење, стра­
шно биће, симулакрум, митско би­
ће, вешћа реј., ажделија ре!., фантом
фам., вештегара нар . , цопрница нар. ,
пре­ аждаха арх., прилика реШ ., фантазма
реШ. - уи: чудовиште, визија, халуци­

запуцати нација

устројство с в. систем 1. утврда ж в. бедем 1.

устручавање с снебивање, устеза­ утврдити несврш . прел. О в. доказа­

ње, сустезање, JIибљење, скањивање, ти 0 в. схватити

накањивање, премишљање, вајкање, утвр1)ење с О в. бедем 1. 0 в. твр­

женирање - уи. одуговлачење, стид ђава

устручавати се несврш. устезати утвр1)ивање с в. испитивање

се, снебивати се, стидети се, уздржа­ утврђивати несврш . прел. в. потвр­
вати се, либити се, суздржавати се, ђивати
вајкати се, зазирати, скањивати се, утемељен прид . О в . доказа н 0 в.
презати, оклевати, женирати се фам., основан

накањивати се фам ., лецати се реШ. - утемељивач м в. оснивач 1.

сл: збуњивати се, бојати се утемељити сврш. прел. О поста­

усуд м в. судбина вити, организовати, устројити, за ­

усукан прид . О в . сув 1. 0 в. мршав сновати, основати, установити, кон­

усукати се сврш. в. смршати ституисати, отворити, успоставити,

фундирати, формирати, направити,

усхит м в. усхићеност
конституирати хрв . , организирати
усхиliен прид. одушевљен, очаран,
хрв. - уи. обновити 0 в. образложити
задивљен, раздраган, ентузијасти­
утерати сврш. прел. в. унети
чан, пасиониран, занесен, полетан ,
утеwити се сврш. в. прежалити
егзалтиран, понесен, френетичан, уз­
буђен , заг рејан, омамљен утисак м осећај, осећање, дојам,
усхиliеност ж жар, острашћеност, импресија, филинг жарf. - уи . пред­

занесеност, ентузијазам, ватра, за­ осећај

нос, усхит, усхићење, опијеност, утицај м деловање, уплив, моћ

жестина, раздрагано ст, одушевље­ утицајан прид. О уважен, пошто ­
ње, еуфорија, занесењаштво, опчи­ ван, достојанствен, ауторитативан,

њеност,занетост,екстаза,пасиони- проверен,угледан,меродаван,виђен,
утицати I учен

цењен, уважаван, признат, прихва­ чити, упасти, загазити фи!., улетети

ћен, афирмисан, отмен, господствен, фи!. жар!., унићи ре!., утрчати фам.
углађен, ауторитетан, профињен, фи!., умарширати фам. фи!., уско­
господски, моћан, многопоштован чити фам. фи!., упливати фам. фи!.,
форм. - уи: фи н, охол е В. цењен 1. уфурати се жар!. е неирел. В. учлани­
утицати несврш. непрел. (имати ути­ ти се ., уи. упасти, упутити се

цај) деловати, одражавати се уфачловати сврш . прел . (привити

утишати сврш . непрел. (- јачину, завојем) увити, превити
интензитет) В. стишати ухапсити сврш. прел . заточити, за­

уточиште с избеглиштво, прихва­ творити, ухватити, интернирати,

тилиште, збег, прибежиште, склони­ ограничити кретање, утамничити,

ште, закриље, скривалиште, заштита, лишити слободе, ухитити ре!., узап­

заклон , скровиште, заклониште, убе­ тити арх., арестирати реШ . притво­
жиште, азил фи!. рити суж.

утрка ж В. трка ухапшеник м кажњеник, затворе­

утроба ж трбух, абдомен, стомак, ник, хапшеник, заробљеник , заточе­

изнутрица, унутрашњост, унутра­ ник, кривац, оптуженик, рештант,

шњи органи, стомачна шупљина, же­ логораш, апшеник ре!., узник реШ .

лудац, дроб ре!., тибаgеч. осуђеник суж.,

утрчати сврш. непрел. фам. фи!. В. ухватити сврш. прел. О дохватити,

ући 1. зграбити, шчепати, ћапити, пригра­

утуl1и сврш. прел. О В. уништити 1. бити, узети, латити се, дочепати се,
е В. пребити Домоћи се, гепити, пограбити, угра­
утучен прид. безвољан, равноду­ бити, дограбити , апити ре!. , лапити
шан, депресиван, снужден, летарги­ ре!. , шћапити фам. е В. ухапсити ~ В.
чан, тмуран, индолентан, апатичан, укапирати

нерасположе н, индиферентан, сло­ ухода м шпиујун, вребач, жбир

мљен, хладан, безизражајан, безбо­ ухода н прид. В. верзиран

јан, туробан, небрижан, млитав, кло­ ухода ност ж В. умешност

нуо, атоничан, покуњен, неспокојан,
уходити несврш. прел. В. шпијуни­
беживотан, беспомоћан, слаб, учмао,
рати 2.
нехајан, анксиозан, обузет мртвилом,
ухолажа ж зоал. (лат. Forficula auri-
флегма'Гичан, бесполетан, без жи­
cularia) штирга
вости, устајао, натмурен, опуштен,
уцвељеност ж В. туга
неживотан, неосетан, чамотан, оту­
уцена ж уцењивање, изнуђивање,
пео, меланхоличан, сив, малодушан,
изнуда, претња, присила, принуда,
обамро, баровит фи!., анемичан фи!.,
туп фи!., запарложен фи!., погружен присиљавање, рекет суж., рекетира­

ре!., шоњав фам., сатрвен ексир., скр­ ње суж. - уи. притисак 2.

хан ексир., чаман реШ . - уи: досадан, уцепити сврш . прел. В. укрстити

уморан уциркати се сврш . фам. В. напити се

утученост ж В. туга уцртати м В. стави у записати

уl1и сврш. прел. непрел. О неирел. сту­ учвршl1ен прид. В. причвршћен

пити, увући се, крочити, заћи, закора- учен прид. В. образован
 ученикlучмао
645

ученик м ђак, школарац, полазник учионица ж слушаоница, предава­

(неке школе) - суж: основац, средњо­ они ца, кабинет, вежбаоница (- у ко­
школац, студент, бруцош (студент јој се вежба) суж., аудиторијум арх.,

прве године), постдипломац, курсист, учиона хрв.

апсолвент (- који је апсолвирао) учитељ м наставник, предавач, ин­

ученост ж (укупност знања) обра­ структор, просветар фам., просвет­

зовање, ерудиција, знање, образова­ ни радник форм., уча фам., професор

суж.
ност, школованост, начитаност, еду­

кација, наображеност, школовање, учити несврш. прел . О обучавати,

високообразованост, просвећеност, образовати, научавати, спремати,

стручност, поткованост, изображе­ просвећивати, школовати , просве­

ност, верзираност, наобразованост, тљивати, подучавати, оспособљава­

ти,предавати,поучавати,оварисати,
наобразба хрв.
упућивати, припремати, едуковати,
учењак м В. научник
науковати, показивати, развијати,
учење с (посебан правац у науци)
наображавати арх., инструирати реШ.
смер, школа, правац - уи. варијанта
- уи: тренирати, васпитати е едуко­
учесник м В. актер
вати се, образовати се, изучавати, ис­
учестао прид. фреквентан, понован, питивати, истраживати, спознавати,
многократан, вишекратан хрв. студирати, дознавати, увежбавати се,
учествовање с В. учешће проматрати, проучавати, вежбати се,
учешl1е с ангажман, удео, анга­ стицати знање ., уи. штребати
жованост, интервенција, деловање, учкур м В. уже 1.
ангажовање, партиципација, прсре­ учланити се сврш. уписати се, ући,
довање, учествовање, допринос, свр­ приступити, прићи - уи: придружити
станост, уплитање, узимање учешћа се, пристати

(у нечему) - уи: помоћ, труд учмалост ж колотечина, свакодне­

учинак м О В. исход е В. Достигнуће вица, мртвило, једноличност, рутина,
., уи. умешност доколица, устајалост, парлог, мртво
учинити сврш. прел. сврш. прел. оба­ море, стереотипност, таворење, стаг­

вити, остварити, урадити, заврши­ нација, плесан, жабокречина фи!. -

ти, извршити, извести, спровести, уи: животарење, досада, чамотиња

средити, реализовати, при правити, учмао прид. беспомоћан, слаб, без­

припремити, довршити, апсолви­ вољан, утучен, равнодушан, малак­
рати, спремити, окончати, решити, сао,депресиван,нестабилан,несигу­
починити, разрешити, произвести, ран,тром,летаргичан,тмуран,тету­
докрајчити, зготовити, направити, рав, индолентан, апатичан, нераспо­
приредити, начинити, уредити, свр­ ложен, индиферентан, сломљен, хла­
шити, углавити, израдити, арондира­ дан, безизражајан, безбојан, туробан,
ти реШ., заокружити фи!., апсорбо­ небрижан, млитав, клонуо, атоничан,

вати фи!., замесити фам., докончати покуњен, неспокојан, беживотан, ду­

реШ., актуализирати хрв., истерати ховно неасетљив, једнолик, немоћан,
до краја изр. нехајан, анксиозан, обузет мртвилом,

учинковит прид . ., уи. умешан флегматичан, бесполетан, без жи-

 I
учтивост ушliе

вости, устајао, натмурен, опуштен, уџерица ж колиба, дашчара, бара­

неживотан, неосетан, чамотан, оту­
ка, страћара, кућерак, ћумез, позе­
пео, меланхоличан, си в, малодушан,
мљуша, уџера, појата, клет, чатрља,
обамро, баровит фи!., анемичан фи!., вајат ре!., шупа фам., бурдељ арх. -
туп фи!., запарложен фи!., погружен уи:изба, кућа
ре!., шоњав фам., сатрвен ексир., скр­ ушара ж зоол. В. сова
хан ексир., чама н реШ. - уи: досадан,
ушепртљати се сврш. В. збуни­
уморан
ти се
учтивост ж уљудност, угодност, угла­
ушикати се сврш . фам. В. напити се
ђеност, профињеност, љубазност, су­
ушкопити сврш. прел. В. уштројити
сретљивост, финоћа, рафинираност,
уштва ж В. гад
културност, уљуђеност, џентлеменство,
удворност, сублимност, отменост, при­ уштеда ж уштеђевина - уи. вишак

јазност, доличност, пожртвованост, уштоrљен прид. В. усиљен

несалетљивост, несебичност, просве­ уштоrљеност ж В. строгоћа

ћеност, услужност, образованост, на­ уштројити сврш. преJi. ушкопити,

наметљивост, одгојеност, пристојност, кастрирати

витештво фи!. - уи: јунаштво, велико­ ушliе с (место где се река улива у
душнос~племенитост,храброст другу реку или море) * - уи. рукавац
фабрика ж (индустријско предузе­ девати (у нечем) - уи. требати

ће) творница фаличан прид. В. неисправан

фабула ж радња, садржај, след, ток фалсификат м О кривотворина,

- уи. прича лажњак фам. ~ В. лаж

фаворит м О В. мезимац ~ сиорш. фалсификован прид. кривотво­

(онај који има нејвеће шансе за победу) * рен, лажан, крив реШ. - уи. тобожњи

фаза ж (период у развитку нечега) фалсификовати несврш. прел. О

кривотворити, лажирати ~ В. лагати
стадијум, степен, етапа, стање, степе­

ник фи!. - уи. период, моменат фалус м В. пенис

фазан м зоол. (лат. Phasianus colchi- фалширати несврш. непрел. дисто­

нирати
cus) гњетао реl.
фама ж (непроверена, најчешће не­
фазон м О фам. В. трик 1. ~ фам. В.
тачна вест или прича) гласина, патка,
шала @) фам. В. мода
урбана легенда
фајл м В. досије
фамилија ж В. породица ~.
фактичан прид. О В. сигуран 1. ~ В.
фантазија ж (слика маште, виђење ~
прави
нечег нестварног) привид, илузија, ~
фактор м чинилац
опсена, привиђење, халуцинаци- ~
факултет м висока школа, свеучи­ ја , сањарија, фатаморгана, причи- ~.
лиште, академија, факс фам., шко­ на, фантазмагорија, химера, бунило, i';
ла фам. - сл: универзитет, институт, б
уобразиља, сан, уо ражење, приказа,
9
<1':
уметнички факултет визија, маштарија, снохватица иесн., §
факултетски прид. В. академски 1. трип жар!., халуџа жарf., СНОВИД реШ. ~I
фалинка ж В. мана - уи: сулудост, заблуда, машта ~
фалити несврш. непрел. (немати до­ фантаэирати несврш. непрел . в. са- ::
вољно) недостајати, мањкати, оску- њарити
фантаэмаrорија I фаца

Фамилија

ДИРЕКТНИ БРАЋА И СЕСТРЕ син

ПОТОМЦИ И ПРЕЦИ брат нећака - сестри на или

бела пчела- пето колено сестра братова ћерка
чукунунука - четврто брат од стрица - стричев
колено син ОСТАЛЕ РОДБИНСКЕ
чукунунук - четврто колено сестра од стрица - стричева ВЕ3Е
праунука - треће колено кћерка
праунук - треће колено брат од тетке - тетки н син свекар - мужев отац
унука - друго колено сестра од тетке - теткина свекрва - мужева мајка
унук - друго колено кћерка таст - женин отац
(k)ћерка ташта - жени на мајка
син ИНДИРЕКТНИ ПОТОМЦИ, зет - кћеркин или сестри;;
мајка ПРЕЦИ И ЛЕГАЛНЕ ВЕ3Е муж

отац муж снаха/снаја - синова жена

баба/бака жена шурак - женин брат
деда стриц - очев брат шурњаја - шуракова жена
прабаба - треће колено стрина - стричева жена свастика - женина сестра

прадеда - треће колено ујак- мајчин брат свастић - свастикин син

чукунбаба - четврто колено ујна - ујакова жена свастичина - свастикина

чукундеда - четврто колено тетка - мајчина или очева кћерка

наврнбаба - пето колено сестра девер - мужев брат
наврндеда - пето колено теча/тетак - теткин муж заова - мужева сестра
аскурђела - шесто колено братанац - братов син (за пашеног - свастикин муж

аскурђел - шесто колено жене) јетрва - деверова жена

курђела - седмо колено синовац - братов син (за маћеха
курђел - седмо KGlleHO мушкарце) очух

куредача - осмо колено братаница - братова кћерка пасторак

куредал - осмо колено сестрић - сестри н син

сукурдача - девето колено сестричина - сестри на

сукурдал - девето колено кћерка

бели орао - десето колено нећак - сестри н или братов

фантазмаrорија ж 6. фантазија чија овојница за списе и папире) фа­

фантаста м маштар, занесењак, са­ сцикл, фасцикул реШ.
њар, машталац, утописта фасцинантан прид. 6. очаравајући 1.
фантастика ж 6. предање фатаnан прид . погубан, кобан, ри ­
фантастичан прид. О 6. сабластан зичан, високоризичан,разоран, смр­

б 6. одличан @) 6. чаробан тоносан,убитачан,погибељан, само­

фантастично прил . 6. одлично убојствен, врло опасан, самоубилач­
фарба ж 6. боја ки фИf.
фармацеут м 6. апотекар фатаморrана ж 6. фантазија
фармер м сточар, ранчер, каубој - фаца ж О лице, образ, лик, њу­
уи. чобанин 1. шка фам., ланита арх. б израз лица,
фасада ж 6. (лице зграде) прочеље, гр имаса @) фам. (особа која ужива
фронт арх. ауторитет) угледник - фиf: име, бе­
фасцикnа ж (картонска или друта- смртни к, фигура, неко и нешто, кла-
649 фачnовати I фиnм

са, величина, марка, маестро, човек фиксни прид. (јасно одређен) посто­
од формата, калибар - фам: леген­ јан, непроменљив, константан

да, крупна риба, краљ, цар, крупна фиктиван прид . О измишљен ,

зверка, буџован, буџа - жар!: мудоња, уображен, имагинаран, нереалан,
мудо, целебритет реШ., нотабилитет непостојећи, измаштан, замишљен ,
реШ . - уи: великан нестваран, сањарски, умишљен, фан­
фачnовати сврш . прел . превити, тастичан, ваздушаст фи!., истрипо­
повити, бандажирати, зафачловати, ван жарf. б 6. појмовни 1.... уи. то­
уфачловати, умотати/замотати руку/ божњи
ногу, ставити завој/облогу, превити фикција ж 6 . предање
рану/прелом, при вити фиnантроп м 6. човекољубац
федерација ж О 6. земља 1. б 6 . фиnантропија ж 6. човекољубље
удружење 1. фиnијаnа ж заступништво , огра­
феnа ж О 6. сорта б 6. раса нак, експозитура, представништво,

феnер м О фам. 6 . недостатак 1. б заступство, испостава, крак фи!., по­

фам. 6. омашка 1. @) фам. 6. мана дружи на реШ . , подружница Хр 6.

феномен м О 6. појава б (оно што фиnм м покретне слике изр.

је изузетно ретко или необично спо­
собна особа) 6. изузетак - уи. геније Филмски жанрови
феноменаnан прид. 6. одличан
феноменаnно прил. 6 . одлично ОПШТИ ЖАНРОВИ
авантуристички
фенси прид. непром. фам. 6. отмен 1.
акција
ферије ж мн. 6. одмор 1. вестерн

ферментација ж врење (вина), драма

историјски
превирање
комедија
фертиnитет м О 6 . плодност б 6. криминалистички

наталитет љубавни
мистерија
феферон м љута паприка, фефе­
научнофантастични
ронка, џинче pef. порнографски
фигура ж О 6. стас б (сликарски ратни

спортски
или фајарски приказ лика човека или
трилер
животиње) слика, цртеж, споменик,
фантастика
биста @) 6. алегорија 1. филм ноар

фиrуративан прид. 6. пренесе н хорор

физички прид. материјалан, чулан, ПО ФОРМАТУ ИЛИ ТЕХНИЦИ ФИЛМА

конкретан, осетилан, тваран, ства­ анимирани

ран, телесни, светован, опипљив, документарни

мјузикл
карналан, видљив, од крви и меса,
са живим глумцима
вањски Хр6 . , збиљски Хр6.
фијаско м 6. слом ПО ЦИЉНОЈ ГРУПИ
дечији
фијукнути сврш. прел. О (произ­
за одрасле
вести фијук) швигнути, швићнути, породични

звизнути б6. ошинути 1.

ф иn о ксера I форма пан 650

ф иnоксера ж зоол . (лат. Phylloxera @ реШ. в. корнет

vostatrix) лисна ваш, трс на ваш, биљ­
на ваш
ф иnоnоr м лингви ста, глотолог, ј е­
зикословац, језичар фам., лингви ­
стичар арх. , лингв ист хрв.
фиnоnоrија ж лингв истика, глото­
логија, језикословље арх., језикослов­
ство арх. реш., језикознанство хрв.
фиnтр и рати н е свр ш . прел . чисти­
ти, прочишћавати, задржавати, одва­
јати, процеђивати
ф и н прид . О в. чаробан @ в. отмен 1.
@) в. осећајан 1.0 в. сусретљив ...
утицајан 1., сув 1., провидан
ф и наnе м в. финиш
финеса ж в. појединост
фини ш м финале, крај, завршетак,
фишекnија ж ре!. барутњача, ба­
рутниц а, барут њ ара, с пр емиште (за
пушчан и пр ах ), басма ре !., фишек
ре!., везм а фам. , фишек -ћесе арх.
фnајер м фам . в. летак 1.
фnаминrо м зоол . (лат. Phoenicopte-
rus roseus) п ламенац
фnа стер м О (лепљиви завој за ра­
не) ханзапласт, оближ арх. @ фам.
фи!. в. улизи ц а
фn аша ж боца, стакленка, стаклени­
ца, бутељка, бутеља ре!., флајка жар!.,
уи. боцун суж.
фnеrматичан п рид. в. хладан 2.
фnека ж мрља, брљотина, нечисто­
ћа, пега, флек, пацкарија, маћа ре!. ,
љага арх., пацка арх. , крмача арх.

свршетак, довршетак, конац, преста­ фnексибиnан прид. О в. прилаго­

нак дљив @ в . савитљив 1.
финоћ а ж О тананост, нежност, фnертовати н есврш . прел . в. удва­
крхко ст, благост, суптилнос~ истан­ рати се

чаност, профињеност, емотивност, фnуид м харизматичност, харизма,

осећајност - уи: љубав, пажња, брига аура - уи : привлачност, шарм

@ в. шарм @) в. учтивост 0 в. углађе­ фобија ж (неоправдан, неразуман

ност 1. страх) ><-

финта жжар!. в. трик 1. фовизам прид . в. апстрактна умет­

фиока ж претинац , раф, чекмеџе ност

ре!., шкафетин ре!., суњица ре!. , лади ­ фокус м О в. сталоженост @ фи!. в.

цахрв . центар

фи рма ж пословница, предузеће, фокусиран прид . в. усредсређен

агенција, представништво, заступни­ ф о кус ирање с в. сталоженост
штво, сектор, дирекција, поверени­
фонта на ж О водоскок, чесма, сла­
штво, агентура арх. , отправништво
вина, шедрван ре!., чунак арх. ре!. @ в.
хрв . , заступство хрв., твртка хрв.
водоскок 1.... уи. чесма 1.
фискуnтура ж в. тренинг фора ж О в. шала @ в. трик 1.
фитиљ м пламеник, штапин, души­ форма ж О кондиција, припремље­
ца, жижак, стењ, стењак ре!., лукијер­
ност, увежбаност, готовост, спрем­
на ре!. , лунта ре!. , врвица ре!., лумин ност, стање, справност арх. - уи: спо­
ре!., палило ре!.
собност, здравље @ в. појава 1. @) в.
фићфирић м о в. пробисвет 2. тех ника 1. ... уи. здравље
@ арх. в. кицош фор маn ан п рид. О (који се тиче
ф ишек м О ре!. в. фишеклија форме, облика) @ в. прави
 формаnност I фразеоnоrија

формаnност ж О в. пропис @ фи!.

Врсте фобија п р отокол, конвен ц ија, неписано пра ­
вило, п ракс а, о б ич ај
НА3ИВ ФОБИЈЕ СТРАХ ОД
аглофобија бола формат м вел ичина, досег, размер,
агора фобиј а ойЈворених йросйЈора обим, дуж и на, опсег, димензије, ма ­
аерофобија лейЈења
с а, ширина, ра змера, обујам хрв.,
акрофобија висине
амаксофобија возила, вожње про тега хр в. - сл : мера , пропорције,
андрофобија мушкараца к о н с т ан та
антофобија цвећа
формација ж О вој. батаљон, одред,
антро пофобиј а љуgи
а ра х нофо бија йаукова дружина ф и !., батаљун ре!. , јединица,
астрафобиј а iрмљ авине, муња батерија суж., чета суж. @ в. колона
аутофобиј а самоће
формиран пр ид. оф ормљен, уста ­
батра хофобиј а жаба
бленофобија HeyiogHUx йЈечносйЈи нов љен , ут емељен ,образован,напра­
бронтофобиј а невремена вљен - уи . завршен
гласофобиј а ioBopa
формираност ж сређеност, уобли ­
гинекофобија жена
генофобија се кса ченост, ред , облико ваност, уређеност,
дементофобија луgила дотер анос т, п рофилир аност, заврше­
дендрофобиј а gрвећа
ност, уреднос т
дромофобија йреласка улица
еметофобија йовраћања формуnар м о бразац, апликација,
ентомофоб ија инсекайЈа блан кет арх. , молбе н ица реШ., тиска ­
. зоофобија живойЈиња
н и ца хр в .
карцин офобија рака (болесйЈи)
клаустрофобија зайЈворених йросйЈора формуnисати сврш . прел. (у гово­
какофобија ружноће ру, уч ин ити да н ешто добије одређен
ксенофобија сйЈранаца
израз, вид) срочит и,обликовати, из­
кинофобиј а йаса
линонофобија канайа и везивања
разити се - уи. рећи, о бј аснити
мизофобија йрљавшйЈине и заразе форсирати несврш . прел . в. с илити
некрофобија болесйЈи уойшйЈе
фортификација ж в. бедем 2.
никтофобија мрака
нумерофобија бројева форум м в. с астан ак 1.
нудофобија HaiocйJu фотеља ж О (удо бн а столица) на­
офидиофобија змија
омитофобија ййЈица
слоњач , колтук ре!. арх. - уи. канабе
пекатофобија ipexa @ фи!. в . положај 1.
пирофобија вашре фотоrрафија ж сн имак, слика,
сидеродромофобија возова
ситофобија јела
фотка фам.
тафофобија сахрањивања фраrиnан прид. в. ломљив
танатофобија смрйЈи
фраrмент м в. парч е 1.
трихофобија косе
трискаидекафобија броја 73 фраза ж О идиом, уст аљени из р аз,
трипанофобија ињекције устаљен а колокација, фразем реШ . @
фотофобија сейЈлосйЈи
клише, фр ази рање, п р азнословље,
фобофобија сйЈраха
фазмофобија gyxoBa испраз но гов орење, опште место фи!.,
филофобија заљубљивања прос ер ава ње фам. , ке њажа жар!.
хемофобија крви
фразеоnоrија ж (ску п устаљених
х ерпетофобија iм изаваца
х идрофобија Boge и з раз а у неком језик у и н аука кој а се
бави таквим и зра з има) идиом ати к а ,
фразер I фуриозан

изрази, фразе, идиоми, колокације, фрустриран прид. в. незадовољан

фраземи фрфљање с в. мумлање
фразер м слаткоречивац, лепоре­ фузија ж припајање, сједињава­
чивац, красноречивац, вербалиста, ње, анексија, интеграција, у једи­
сератор нар. иа!. - уи: брбљивац, го­ њење, спајање, стапање, сједињење,
ворљивац, ласкавац
удруживање, здружење, удружење,
фразерски прид. в. празноречив уједињавање, здруживање, амалга­
фразирање с О празнословље, мирање фи!., срастање фи!., амал­
вербализам , красноречје иран., про­ гамација фи!.
серавање нар. б в. фраза 2. фузионисати сврш . преn. здру­
фразирати несврш. преn . вербали­ жити, спојити, саставити, стопити,
зовати, испразно говорити, вербали­ удруживати, ујединити, синтетизо­
зирати, празнословити, просеравати
вати, удружити, слити, направити
се нар.
мешавину, амалгамирати, синтети­

фрајерски прип. в. обешењачки зирати хрв.

фрајла ж в. каћиперка фукара ж нар. в. поганија

фрапиран прид. (много изненађен) фундамент м в. основа 1.
в. пренеражен
фундирати сврш . преn . в. утемељи ­
фрас м т уи. апоплексија ти 1.
фреквентан прид. учестао, густ, функција ж О занимање, позив,
чест, понован, мнОгократан, више­
професија, посао, струка, запослење,
кратан хрв.
служба, намештење, вокација, анга­
френезија ж в. умобоља жованост, положај, активност, ду­
френетичан прид. О в. фуриозан жност, задужење, позвање, деловање,

бв. усхићен делатност, упослење, послање фи!.,

фриволност ж в. разулареност мисија фи!., задатак фи!., џоб жар!.,
фриrидан прид. в. асексуалан 2. шљака жар!. б улога, задужење, ро­

фрижидер м хладионик, фриџ ла, задатак фи!., мисија фи!. е) маШ.

фам., фрижа фам., хладњак хрв. (зависна променљива величина) *6
фризура ж (начин чешљања или (рад организма и органа) функцио­
шишања косе) фришка фам. нисање, рад

функционалан прид. (који није у

Фризуре квару, који ради) исправан, неоште­
ћен, у функцији, ваљан, непокварен,
афро мокре локне степенасто нефаличан
дредови нуларица тарзанка
фурrон м арх. в. вагон
италијанка Гiаж хладна

јеж плетенице трајна фуриозан прид. напрасит, пргав,

кике пра ме нови чироки нагао, жесток, ћудљив, афективан,
коњски реп пунђа
жустар, дивљи, занесен, диваљ, горо ­
мини-вал сармице
падан, свадљив, махнит, жучан, џан­

гризав, заједљив, виолентан, агреси­

фронт м в. борилиште
ван, плах(овит), непријатан, необу­
фронтмен м фам . в. предводник
здан, прек, набусит, оси он, дурљив,
653
фуруна I фушерски

неуравнотежен, плаховит, насилан, футуризам прид . в. апстрактна

импулсиван, срчан, раздражљив, уметност

љут, помаман,здушан,осоран, сило­ фушер м фам. дилетант, петљанац -

вит, нецивилизован, недисциплино­ уи: аматер, лаик, шепртља

ван, безобзиран, непокоран, срдљив, фушерај м фам. жар!. крпеж, не­

живчан, напрасан, једљив, мрзово­ стручност, аматеризам, крпарење,

љан, примитиван, нападан, несре­ непрофесионалност, почетништво,

ђен, инатљив, отрован, пркосан, нестручњаштво, непрофесионали­
несталожен , свађалачки, експлози­ зам, прчкарија, петљанија, петљан­
ван, мргодан, распаљив, неразборит, ција, петљање, аматерство, крпарија,
грозничав, чандрљив, самовољан, крпање ре!., клепотина ре!., дилетан­

покарљив, џандрљив, својеглав, жуч­ тизам жар!.

љив, рабијатан, гневљив, плах, једак, фушерски прип. фам. неквалитетно,

мушичав, ужасан, зловољан, обес­ лабаво, слабо, лоше, траљаво, лаички,
тан, темпераментан, мрк фи!., ватрен нестручно, невешто, нестручњачки,

фи!., вирулентан фи!., рогат фам., почетнички, шарлатански, климаво,

вехементан арх., нервозан еуф. - уи: незналачки, неприкладно, некомпе ­

осећајан, некултуран, осетљив, груб, тентно, тричаво, непрофесионално,

тврдоглав, страстан , 6есан,јак, неми­ мизерно, неизвежбано, недовољно,
ран, разуздан, грозан - сл: настран, никакво, без стручности, неквали­

надахнут, смркнут, хировит, строг, фиковано, млако, аматерски, непот­

ковано, рђаво, аматорски ре!., диле­

суморан

фуруна ж в. пећ тантски фам. - сл: бедно, јадно

хаrиоrрафија ж житије
хазардерски прид. 6. погибељан 1.
хајати несврш. непрел. (обраћати
пажљу на некога или нешто) мари­
ти, уважавати, урачунавати, приме­
ћивати, узимати у обзир, зарезивати
фам., шљивити фам., вермати ре!.,
а6адавати ре!., бендати ре!., обадати
ре!., фермати ре!., шмирглати фам.,
шишати фам., јебати нар.
хајде узв. О ајде, нека, нека буде, ај­
деде, ајд, ајте, хајте, добро, важи, ако,
дај, деде(р), хајдеде, може, б фам. ајд,
ајде, невероватно, немогуће, ко би
рекао, није него, не би се рекло, није
ваљда, хајте, ајте, бегај, не бих рекао,
дела, не би се рекло, дај, не може би­
ти , деде , ма замисли(те), бежи , иди ,
ма немој, можеш мислити изр. фам.,
иди бегај фам., ма иди жар!. @) ајде,
крени, иди, одлази , дођи , пођи,ходи
хајдучка трава ж бот. (лат. Achillea
millefolium) ре!: спориш, ајдучица, ај­
д учка трава, армањ, бели раваљ, бело
ивањско цвеће, јалова месечина, ја­
лови месечњак, јалово месечје, куни-
ца, куња опаш, куњи реп, месечина,
папрац, петровско цвеће, раван, ра­
вањ, равуника, рман, романика, спор ,
споришевина, столиста, столистник,
тинторова трава
хајдуштво с 6. разбојство
хаnа ж О игралиште, терен, стадион ,
арена, дворана, теретана, вежбаони­
ца, ринг, фискултурна сала, спортска
арена, соколана, сала фам. , гимназиј
арх. , гомбалиште арх. , гомбаоница
арх., поприште реш., вежбалиште
реШ., дворница реШ., ротунда реШ. -
сл: салон, већница б 6. просторија 1.
хаnабука ж 6. бука
хаnапљив прид. 6. похлепан 1. и 2.
халапљивац м похлепник, грам­
зивац, грабежљивац, незаситник,
алапљивац, лакомац, лакомџија , кај­
ман фи!. , среброљубац фи!., грабеж
фам. - уи: зеленаш, ждероња, тврди­
ца, пљачкаш
хаnо узв. да, ало
хаnуцинација Ж привид, фантазија,
опсена, илузија, привиђење, делири ­
јум, симулакрум, сањарија, фатаморга-
б55 хаљина I хваnити се

на, причина, фантазмагорија, химера, јебе луд збуњеног изр. нар., лудило
бунило, уобразиља, уображење, тлап­ жар!., конфузија жар!., каос Хр6. - уи:
ња, мираж, приказа, фантом, сен фи!., немир, галама, несклад, гомила б 6.
снохватица Иесн., трип жар!., халуџа пометња

жар!., сновид реШ., кула од карата изр. хаотичан прид. 6 . неповезан 1.

- уи: варка, помахниталост, заблуда, ек­ хапwеник м 6. ухапшеник
стаза, обмана, визија - сл: сан, ма шта,
хапwење с затварање, лишење сло­
бесвесност, сновиђење
боде, апшење ре!., ћоркирање жар!.,
хаљина Ж хаља арх., оправа арх. ре!. , ухићење Хр6.
хаљинка ре!., хаљка ре!., аљина
харизма Ж 6. харизматичност
арх. ре!. , хаљинак хиИ., хаљинче хии.,
харизматичност Ж харизма, аура,
хаљинчић хии. ре!., хаљиница хии . ,
флуид - уи: привлачност, шарм
хаљица хиИ., хаљете арх. ре!., хаљетак
харинrа Ж зоол. (лат. Clupea haren-
хии., крпица фам., крпа фам., шлеп
gus) слеђ
(дугачак скут женске хаљине који се
хармонија ж О равнотежа, склад,
вуче по земљи), кућна хаљина (- за
лепота, сагласје, идила, јединство,
по кући), реверенда (дуга свеште­
ред, слога, хармоничност, сугласје
ничка -), хабит (- католичких ре­
Хр6. б 6. споразум @) 6. (истовреме­
Довника), одора (- владара/судаца/
но, благо звучање неколико тонова)
свештеника), неглиже (јутарља/иза­
благозвучност - уи. акорд
зовна кућна -), пала (обојена - Ри­
хармоника ж муз. акордеон арх.,
мљанки), туника (- слична кошуљи),
акордион арх.
риза (дуга свештеничка -), венчани­
хармоничност ж 6. хармонија
ца (венчана -), одежда (- владара/
судаца/свештеника), антерија (вр­ хартија ж папир, артија ре!., ћаге
ста старинске хаљине), тога (горња арх. ре!.

- грађана у старом Риму), амазонка харфа ж муз. арфа ре!.

(- коју носе јахачице), мантија (дуга хаустор м 6. капија
свештеничка -), веста (обојена - Ри­ хваnисавост ж 6. уображеност
мљанки), шкапулар (бенедиктинска хваnити несврш. прел. узносити, по­

- )ре!. , шлафрок (- за по кући) фам., хваљивати, одавати признање, ласка­

тоалета (свечана -) фам., долама ти (некоме), истицати фи!., величати

(женска свилом искићена - од дома­ ексИР., славити ексир., дизати у звезде
ће вуне без рукава) арх., талар (дуга изр. ексир. - уи. поштовати
свештеничка -) реШ., ревентија (дуга хваnити се несврш. (галамити о сво­
свештеничка -) реШ., п.овлака (дуга­ јој вредности) шепурити се, гордити
чак скут женске хаљине који се вуче се, разметати се, прсити се, охолити
по земљи) реШ., се, трсити се, размахивати се, дрчити

xaHrap м 6. стовариште се, прпошити се, правити се важан,

хаос м О неред, крш, лом, русвај, дизати нос, бочити се, ребрити се,
гУжва, џумбус, пакао, гунгула, збр­ банити се, кицошити се, гледати с ви­
каност, дар-мар, врева, метеж фи!., сине, држати се надмено, парадира­

циркус фи!., свињац фам., трпанац ти, дувати се, кочоперити се, махати

фам., урнебес фам., џунгла фам., фи!., пинчити се ре!., јордамити ре!.,
хватаnица I хидра 656

ачити се ре!., рашепирити се ре!. , на­ хендикеп м в. сметња

пувавати се фам., пумпати се фам.,
пувати се фам., прчити се фам., кур­
чити се нар., пурити се арх., зорити
се реШ. - уи . поносити се
хватаnица ж в. замка
хватати несврш. прел. О (дочекива­
ти рукама или нечим другим) дохва­
хероина ж в . примадона
херој м јунак, делија, вук фи!., соко
фUf. , витез фи!., змај фи!., орао фи!. -
уи:борац
1. херојски прид. јуначки, смео, хра­
бар, јуначан, витешки, куражан, ср­
чан, одважан, нестрашљив, неустра­

тати, грабити - уи. ухватити 6 в. ло­ шив, издржљив, непопустљив, врли,

вити 1. @) слушати О в. црпсти 1. 0 непоколебљив, смион, лавовски фи!.,

в. схв"тати љут фи!. , дрзак фи!., дели арх., лављег
хеј узв. ај, ој, еј - сл: о, хало срца изр. - уи: мушки фи!. , насилан,
хеnенизирати несврш. прел. в. хе­ витешки

ленизовати херојство с в. храброст

хеnенизовати несврш. прел. хеле­ XeTepOreH прид. в. шаролик

низирати, грчити, јелинизирати арх., хибрид м мешанац, мелез, полутан,

}елинизовати арх. полукрвњак, полушан, крижанацреf. ,
хељда ж бот. (лат. Fagopyrum escu- гемишт фам. ре!., бастард арх.
lentum) ре!: ељда, јелда, елса, хајдина, хидра ж О миШ . неман, полип, ви­
ајда, хајдиње, голокуд шеглава водена змија 6 зоол. (лат.
хемија ж О (наука) кемија хрв. 6 Chlorohydra viridissima) слатководни
фи!. в. пр},влачност полип

Хемијски еnементи
АБ. ЕIЈЕМЕНТ СИМБОЛ АБ. ЕЛЕМЕНТ СИМБОЛ
1 ВОДОНИК Н 24 хром Cr
2 хелијум Не 25 манган Мп
3 ЛИТlI'јум Li 26 гвожђе Fe
4 берилијум Ве 27 i<обалт Со
5 бор В 28 никл Ni
6 _ угљеник С 29 бакар Си
7 азот N 30 цинк Zn
8 кисеоник О 31 галијум Ga
9 флуор F 32 германијум Ge
10 неон Ne 33 арсен As
11 натријум Na 34 селен 5е
12 магнезијум Mg 35 бром Br
13 алуминијум АЈ 36 криптон . Kr
14 силицијум 5ј 37 рубидијум Rb
15 фосфор Р 38 стронцијум 5r
16 сумпор 5 39 итријум У
17 хлор СЈ 40 цирконијум Zr
18 аргон Ar 41 ниобијум Nb
19 калијум К 42 молибден Мо
20 калцијум Са 43 технецијум Те
21 скандијум 5с 44 рутенијум Ru
22 титан Тј 45 родијум Rh
23 ванадијум V 46 паладијум Pd
 хидроrенlхиРовит

АБ. ЕЛЕМЕНТ СИМБОЛ

АБ. ЕЛЕМЕНТ СИМБОЛ
83 бизмут Вј
47 сребро Ag
Cd 84 полонијум Ро
48 кадмијум
49 индијум Јп 85 астат At
50 коситер 5п 86 радон Rn
51 антимон 5Ь 87 францијум Fr
52 телуријум Те 88 радијум Ra
Ј 89 актинијум Ае
53 јод
54 ксенон Хе 90 торијум Th
Cs 91 протактинијум Ра
55 цезијум
баријум Ва 92 ура н U
56
57 лантан La 93 нептунијум Np
Се 94 плутонијум Ри
58 церијум
59 прасеодимијум pr 95 америцијум Am
60 неодимијум Nd 96 киријум Cm
61 прометијум Pm 97 беркелијум Bk
62 самаријум 5m 98 калифорнијум Cf
63 европијум Еи 99 ајн штај нијум Es
64 гадолинијум Gd 100 фермијум Fm
65 тербијум ТЬ 101 мендељевијум Md
66 диспрозијум Du 102 но6елијум No
67 холмијум Но 103 лоренцијум Lr
68 ербијум Er 104 радерфордијум Rf
69 тулијум Tm 105 дубнијум Db
70 итербијум УЬ 106 си60ргијум 5g
71 лутецијум Lu 107 боријум Bh
хафнијум Hf 108 хасијум Hs
72
Та 109 митнеријум Mt
73 тантал

74 волфрам W 110 дармштатијум Ds

ренијум Re 111 рентгенијум Rg
75
осмијум Os 112 унунбијум Uub
76
иридијум Jr 113 унунтријум Uut
77
78 платина Pt 114 унунквадијум Uuq
79 злато Аи 115 унунпентијум Uup
80 жива Hg 116 унунхексијум Uuh
81 талијум ТЈ 117 унунсептијум Uus
82 ОЛОВО РЬ 118 унуноктијум Uuo

хипотека ж јемство, капара, депо­

хидроrен м В. водоник
хидрофиn м зоол. (лат. Hydrophi-
lus) црни веслач, водољуб
хијена ж зоол. (врста сисара леши­
нара, лат. Нуаепа) *
химера ж в. халуцинација
хипноза ж ... уи. опсенарство
хипнотисан прид .... уи. зачаран
хипнотисати несврш. непрел .... уи.
чарати
хипнотичан прид. в. чаробан
хипокризија ж в. неискреност
зит, залог, гаранција, осигурање, кау­
ција, полог, аванс, јемчевина, јамство,
предујам, таложење, аконтација, авал
ре!., вађевина ре!., ломбард арх. , фор­
шус арх. ре!., вадијум реШ. - сл: без­
бедност, наслага
хир м каприц, мушица, мушичавост
- уи: самовоља, тврдоглавост
хировит прид. напрасит, непредви­
див, ћудљив, каприциозан, несталан,
нагао, неуравнотежен, нестабилан,
1.. импулсиван, раздражљив, напрасан,

хипокрит м в. лицемер несталожен, експлозиван, распаљив,

хипотеза ж в. претпоставка
мушичав, темпераментан, свадљив-
хирурr I хмељ 658

уй: осетљив, чудан, груб , тврдоглав, хпадан прид . О зимски , мразан, ле­
страстан , бесан, јак, немиран, разу­ ден, мразовит, свеж, ледан, зимљив,

здан, гро з ан прохладан, студен, мрзли, мрзао,

хирурr м ... уй . лекар ледњикав, ледовит, леденичав, смр­

хистерисати несвРш. непрел. в. лу­ знут, хладан као лед, као лед, зимо­

дети
вит - сл : зубат, озебао, промрзао 8
фи!. индиферентан, равнодушан,
хитан прид. О ургентан, неодложан,
дистанциран, нехајан, индолентан ,
горући, обавезан, неодгодив, журан,
прибран, незаинтересиран, уздржан,
нужан, важан, безодвлачан, промп­
флегматичан,хладнокрван,немаран,
та н, прек, прешан реШ. 8 в . брз
непомичан, присебан, неузнемирен,
хитање с бацање, лансирање, витла­
сабран, неосетљив, неутралан,леден
ње, избацивање, гађање, добацивање,
фи!. - уй: блазиран, безвољан, без­
катапултирање
брижан, безосећајан - сл: спокојан,
хитар прид. О в. брз 8 в. паметан
фригидан, миран @) в. учмао
хитати несврш. прел . бацати, витла­
хпадетина ж хрв. в. пихтије
ти, гађати, добацивати - сл: катапул­
хпадити несврш. прел. О расхлађи­
тирати,лансирати
вати, освежавати, галити 8 в. прове­
хитно' прил. важно, без одлагања, травати

неодложно, журно, нужно, о главу

хпадник м в. чардаклија
фам., пред главу ре!. - уй. одмах
хпаднокрван прид. в. хладан 2.
хитно' узв. одмах, сместа, овог часа,
хпадноћа ж О зима, студен, мраз,
овог трена, сместа, моментално, тре­
лед фи!., цича зима ексЙр., студ
нутачно
Йесн. 8 фи!. равнодушност @) фи!. в.
хитнути сврш. прел. бацити, изба­ 1 уга ... уЙ. строгоћа
цити, завитлати, одбацити, добаци­
хпадњак м О (у мотору аутомоби­
ти, врћи, лансирати, убацити, зако­
ла) хладионик 8 хрв. фрижидер
витлати, замахнути, потегнути, вр­
хпап м зоол . (лат. Homarus vulgaris)
љити ре!. , бркнути ре!., метнути ре!. ,
рарог, карло
бачити ре!., вргнути ре!., машити ре!.,
хпеб м лебац ре!., леб ре!., љеб ре!.,
заврљачити фам. , послати фам., фр­
крух хрв. - уЙ. лепиња
љакнути фам., шибнути фам., шик­
нути фам., цибнути жар!., сјурити
жар!. - сл: завртети, испалити Хлеб и пециво
хитрина ж в. брзина
багет лепиња ролница
хитро прил. брзо, муњевито, ажур­
бурек переца троугао
но, напречац, експедитивно, преко­
ђеврек плетеница хлеб
ноћ, убрзано, вратоломно фи!., тај­ жужу погача штапић

фунски фи!., наглавце фам., у трен кифла погачица

кроасан пуж
ока изр., брже-боље изр., као метак/
ветар изр., брзином светлости изр. -
сл: хитно, брзоплето хпепчић м в. лепиња
хпад м сенка, сена, хладовина, хмељ м бот. (лат. Humulus lupulus)
сен реШ. ре!: блуст, кудиљице, куке, мелика,
659 хоботница хрпа I

мељ, мељевина, миљевина, фалон, храброст ж јунаштво, одважност,

хмел,хмелина,хмељевина смелост, херојство, срчаност, кураж,

хоботница ж зоол. (лат. Octopus неустрашивост, одлучно ст, хероизам,

vиlgaris) октопод вратоломност, непоколебљивост, ви­

ходати несврш . непрел. ићи, кретати тештво, присутност духа, слобода

се, корачати, помицати се, пешачити,

фи!., смионост хрв. - уй: борбеност,

крочити, ступати, табанчити, газити бодрост

фи!. , табанати фам., шипчити фам., храмати несврш. непрел . ћопати,

жипчити фам. ре!., базати фам., ги­ шепати, шопати, шантати, шепесати

љати жар!., пичити жар!. , кланцати фам., цотати арх., цонтати арх.

ексйр. - уй: гегати се, јурити, трчати храна с О јело, клопа фам., њупа
ходник м О кулоар, хол, пролаз, фам., хас жар!.

коридор, галерија (- у руднику), ка­ хранионица ж житница, амбар,

такомбе (подземни ходници), ганак штагаљ, остава, магазин, магацин,

ре!., гањак ре!., хал арх., потремак комора, спремиште, спремница,

арх., потрем арх. 8 в. aH'Fpe 1.... уЙ. складиште, спремиште сточне хране,

трем 1. спремиште за жито, житњак, хамбар

хокпица ж шамлица, клупица ре!., магаза фам.

хоп м О в. антре 1. 8 в. ходник 1. хранити несврш. прел. О (давати не­

XOMoreH прид. в. аналоган

ком да једе) * - уЙ. јести 8 в. одгајати
@) (стоку) намиривати (стоку), баца­
хонорар м (награда за ванредан по­
ти (храну стоци) О чувати, гајити,
сао) зарада, накнада, надница, новац,
дојити, неговати, пазити, култивиса,­
тезга фи!. фам. - уЙ. плата
ти,пестовати,гојити
хорда ж в. навала 1.
хранити се несврш. в. јести
ХОРИЗ0НТм в . панорама 1.
храпав прид. нераван, груб, испу­
ХОРИЗ0нтапан прид . в. водораван
цао,рошав,изрован,дрпав
хостеса ж ... уЙ. домаћица 2. храст м бот. (лат. Quercus) дуб
хотеп м (свратиште са собама за
храст китњак м бот. (лат. Quercus
преноћиште) хостел суж.
petraea) ре!: љутик, бељик, дуб (лат.
хохwтаппер м в. пробисвет 2. Qуерцус робур) ре!: храст лужњак
храбар прид. јуначки, смео, херој­
хрбат м в. леђа
ски, јуначан, J;lитешки, куражан, ср­
хреновка ж хрв. в. виршла
чан, одважан, нестрашљив, неустра­
хрестоматија ж в. скуп' 2.
шив, издржљив, непопустљив, врли,
хрид м ж О в. камен' 3. 8 в. обронак
непоколебљив, смео, мужеван, му­
хркати несврш. непрел .... уЙ. спавати
шки фи!., лавовски фи!., љут фи!., др­
зак фи!., дели арх., лављег срца изр., хром прид. в. ћопав
смион хрв. - уй: насилан, витешки хрпа ж гомила (- ствари, предмета),
храбрити сврш. несврш. прел. со­ маса, мноштво, обиље, камара, ма­

колити, анимирати, бодрити, под­ ли милион, силесија, штос, сва сила,

стицати, подржавати, надахњивати,

сијасет, сила, милијарду, велика ко­

покретати, навијати, подстрекивати, личина, брдо фи!., море фи!., купа

фи!., река фи!., чудо фи!., усов арх.,
ведрити, потицати хрв.
 I
хтење хушкаш 660

поплава реШ., накупина реШ., агломе­ неотесанац, претворник, препреденко,

ратреш. безвредник, животиња, бескичмењак,

хтење с 6. тежња 1. мекушац, крмак, смеће, морална нула,

xyna ж оскврнуће, бласфемија, скр­ крпа (од човека), морално смеће, пра­

нављење, светогрђе, богохулство, сац, брука, поганчина, свиња, гњида,

безбожништво, хуљење, богохуљење, антихрист, ђубре (од човека), говно

оскрнављење, профанација, сакриле­ нар., палаворда pei., претворица pei.,

гијум, обесвећење, светогрдност, без­ љигав ац фам., љига фам., гнус фам.,

очна грдња, погрда, вређање, осквр­ смрад фам., смрдљивац фам., фукара
нар., пичка нар., курвин син нар., рђа
њење, обезвређење, псовање, богогр­
нар., шугавац нар., пизда нар., дркаџи­
ђе, прљање фиi.
ја нар., шуфт pei., угурсуз арх., фарисеј
хупиган м вандал, силеџија, насил­
арх., галијот арх., хахар арх., ванцага
ник, злочинац, разбијач, злотвор,
арх., одљуд реШ., стодлака реШ. - уй:
напасник, мучитељ, крволок, напра­
простак, скитница,улизица,ласкавац,
сник, манијак, грубијан, окрутник,
хулиган,враголан
сивоња, крвопија, батинаш, крвник,
хуљење с О 6. хула 8 6. увреда
горопадник, махнитац, тиранин фиi.,
хум с ieoip. 6. брдо
катил pei., живи на фам. фиi., неман
хуман прид. племенит, човекољу­
фам., животиња фам. фиi., силос
жарi., сировина фам., канибал ексЙр., бив, пожртвован, несе6ичан, чове­
чан, пажљив, мека срца, простоду­
чудовиште ексйр. , звер ексйр., главо­

сек ексйр., душманин ексйр., несуздр­

шан, душеван, доброхотан, благона­

жљивац реШ. - уй: примитивац, вар­

клон, милостив - уЙ. добар 1., љуба­
зан, сусретљив, дарежљив
варин, разбојник, дивљак, диктатор
хупити несврш. прел. 6. срамотити
хуманитарност ж 6. човекољубље
хуманост ж О 6. човекољубље 8 6.
хуља м ж (лоw, покварен и зао човек)
несебичност 2.
гад,бедник,бараба,безочник,дволич­
њак, лицемер, нитков, битанга, изрод, хумореска ж .... уЙ. комедија 1.
подлац, 6езо6разник, превртљивац, хучати несврш . непрел. 6. трештати

хипокрит, препредењак, бесрамник, хушкање с 6. подстицање

покварењак, бестидник, подмуклица, хуwкати несврш. прел . О наговара­

ђаво, ништарија, сплеткароw, проби­ ти, подстицати, подговарати, подбу­

свет, проклетник, мутивода, дрзник, њивати, пујдати, нагонити, наводи­
псето, џукац, стока, уштва, неваљал­ ти, потицати, подјаривати, рајцати,
ко, нечасник, притворица, неваљалац, изазивати, потпаљивати фам., ло­
преварант, зло6ник, нечовек, злоћа, жити жарi., палити жарi., пржити

непоштењак, пакосник, перфидник, жарi. 8 6. наводити

гуја, џукела, мамлаз, протува, морална хушкаш м подбуњивач, подбадач,
наказа, смутљивац, бала6андер, дво­ потпаљивач, ИЗ(iзивач побуне, подја­
струки играч, муфљуз, морални им­ ривач, агитатор, хушкач, кортеш арх.,

бец ил, мутикаша, живина, ништавац, агитач арх., букач реШ.

цајтнот м 6. ужурбаност
цакан прид . 6. леп Цвеflе
цар м О (крунисани владар монар­
хије) монарх - уЙ. владар. 8 фам. 6. акација кактус невен

бегонија камелија орхидеја

фаца 3.
божур карнфил перуника

царевати несврш. непрел. 6. владати висибаба красуљак (и рис}

царина ж (такса за увоз робе) * - уЙ. гербер лаванда ружа

гладиола лала рузмарин

такса
далија (тулипан) сунцокрет

цариник м царинар, трошаринац, ђурђевак љиљан тратинчица

трошинарник, латов арх., баждар жалфија љубичица фризија

зова магнолија хортензија
арх., ђумругџија арх.
имела мајчина хризантема
цари1=. м зоол. (лат. Troglodytes tro- јагорчевина душица циклама

glodytes) грмуша, палчић јасмин маслачак шафран

јоргован мимоза
царствовати несврш. непрел. 6.
кадуља нарцис
уживати 1.
цвет м 6. О (орган расплођавања код
цвиљење с 6. кукњава
биљака) - уЙ. бехар 8 фиi. (оно што
цврукутуше ж мн. зоал. (лат. Sylvi-
се истиче својим квалитетима, што је
пае) птице певачице - суж: вољићи,
најлепше, најбоље) * - уЙ. добар, од­
грмуше, трстењаци
личан, драг@ фи!. (најбољи, најбира­
цврчак м заал. (лат. Hemiptera, Lyri-
нији људи) 6. елита
stes plebius) пољски штурак, цикада
цветање с О (време кад цветају
биљке) 8 фи!. 6. процват
цев ж 6. ка6л 1.
цевчица ж 6. сламка
цве1=.ар м 6 . вртлар
цедити несврш. прел . процеђивати
цвипети несврш. непрел . 6 . јаукати
цезура ж одмор, пауза, предах
1. и 2.
цеnерlцикnама бб2

цеnер м бот. (лат. Apium graveolens) цео прид. О 6. целовит б 6. неповре­

ре!: ак, ач, ђеревиз, зелена кретуш, ђен @) 6. сачуван
опих, целен, черевиз, шелин
цепати несврш. прел. О (- одећу или
цеnити несврш. прел. 6. лечити слично) кидати, тргати,дерати, пара­
цеnовит прид. потпун, интегралан, ти, буцати, буџати ре!., љуштити реш.
апсолутан, свеобухватан, укупан, б (- дрва) сећи @) 6. раздвајати
цео, темељит, целокупан, тоталан, цепеnин м аеростат, дирижабл, ва­
сав, комплетан, неподељен, читав, здушна лађа
који има све делове, заокружен, упот­ цеп иво с 6. серум
пуњен, комплетиран, радикалан фи!. цепидnака м ж О формалиста, сит­
цеnокупан прид. 6. целовит ничар, ситничавац, педант, перфек­
цељење с 6. терапија циониста - уи. гунђало, шкртица,
цена ж О (вредност робе изражена гњаватор

у новцу) износ б 6. вредност @) фи!. цепидnачити несврш. непрел . 6.

(оно што мора да се жртвује ради тврдичити

остварења неког циља) " уи. износ цепити несврш. прел. О 6. вакцини­

ценити несврш. прел. О 6. пошто­ сати б 6. укрштати 1.

вати б судити, закључивати, про­ цепљење с 6. вакцинација
цењивати, просуђивати, оцењивати, церемонија ж (углађено друштве­
размишљати, промишљати, вагати но опхођење с правилима) церемо­
фи!. @) 6. зарезивати нијалност, свечаност, етикеција
центар м средиште, жариште, сре­ церити се несврш. кревељити се,
дина, централна тачка, душа фи!. , ср­ гримасирати, кезити се, кривити се,

це фи!., језгро фи!., фокус фи!., гро­ кривити уста, правити гримасе, бека­
тла фам. фи!.
- уи: основа, суштина рити се ре!., бељити се ре!., бекељити
центаршут м ... уи. шут се нар.

центраnа ж седиште, матица цеста ж 6. пут

центраnни прид. О 6. суштински цех м 06. удружење 1. б 6. еснаф 1.

б 6. најважнији 1. @) фам. 6. рачун 1.
цењен прид. О утледан, уважен, це-це мува ж зоол. (лат. Glossina) "
достојанствен, истакнут, високопо­ цивиnизација ж (свеукупност ма­
штован, утицајан, одабран, виђен, теријалних и духовних вредности ко­
поштован, знаменит, запажен, посе­ је је човечанства створило) култура
бан, мутебер ре!., на гласу, озбиљан циrанка ж зоол. (лат. Alosa vulgaris) "
(играч),изузетан,врстан,зоран,иза­ циrара ж 6. цигарета

бран, отмен реШ., частан реШ., рено­ циrараw м зоол. (лат. Byctiscus Ье­
миран реШ., биран реШ. - уи: приме­ tulae) "
ран, најбољи, важан, познат, велик, циrарета ж цигара, дим фам., ду­
популаран, одличан б 6. утицајан 1. ван фам., пљута фам., смотка реШ.,
@)6. чувен шиљакреШ., туљацреш.

цењкати се несврш. ценкати се, по­ цика ж 6. вриска

гађати се, лицитирати, пилићарити цикnама ж бот. (лат. Cyclamen еurо­
фам., циганчити се фам. раеит) ре!: колутка, скрж, менеглед,
ббз цикnус I црљенак

крижалина, клобучац, богова жлица, ти, рикати, цијукати, брујати, дер­

бокалчић, виадим, вучја јабучица, њати се, парати (неком) уши, диза­
дивљи оришац, земаљска јабучица, ти џеву, грмети, јаукати, грактати,
зечја кртола, коњска јавука, курица, баукати, јалакати ре!., бречати ре!.,
лаћуни, михојлица, свињско корење, ревати ре!., халакати ре!., ћакати
скрижалица, солдашке капице, тер­ ре!., руљати ре!., крештати фам.,
мен, узмењак чепити жвале ексир . - уи : дозивати,

цикnус м 6. фаза беснети

цик-цак прид. непром. фам. 6. уви­ цокуnе ж мн. панцерице, гојзерице,

јен 1. баканџе, окованке, клопци реШ.

циnиндар м 6. ваљак црваш м зоол. (лат. Vermetus arena-
циљ м О 6. тежња 1. б 6. смисао @) 6. rius) >(-

намена ... уи. одредиште, резултат црвекрпица ж зоол. (врста змије,

циљати несврш. прел. О нишанити, лат. Elaphe situla leopardina) "
гађати б 6. тежити @) 6. алудирати црвен прид. О румен, зајапурен, по­

цимет м бот. (лат. Cinnamomum div.) црвенео, ружичаст, ужарен, зажарен,

ре!: слатко дрвце, канела, циметњак руменкаст, црвен као рака б 6. румен

цинизам м 6. пакост 1. 1. @) 6. риђ 1.... уи. вишњев

циник м заједљивац, дефетиста - уи. црвенrnавка ж зоол. (врста птице,

песимиста
лат. Lantus rufus) >(-

цинкароw м 6. шпијун црвендаћ м зоол. (птица из породи­

цирка прил. фам. 6 . приближно це дроздова, лат.Erithacus rubecula) >(-

циркати несврш. прел . фам. 6. пити 1. црвени rnor м бот. (лат. Crataegus

циркузант м ... уи. лакрдијаш, ко­

мичар
цистерна ж О танк,
спремни к ре!., тенк фам. ре!., базен
реШ. б 6. бунар
цитирати несврш. прел. наводити
цица ж фам. 6. девојка
циција м ж 6. шкртица
цицијати несврш. непрел. 6. тврди­
чити
цицијаwити несврш. непрел. 6. твр­
дичити
цичање с 6. вриска
цичати несврш. непрел. урлати, га­
ламити, викати, бучати, дерати се,
врискати, дречати, грајати, надви­
кивати се, узвикивати, издирати се,
oxyacantha) глог, чобанчица, оштри
трн, медведова хрушица, трика, пасји
трн, глошчић, глах, глогић, глоговка
резервоар,
црвениnо с рујност, руменило
црвенкаст прид. 6. румен 1.
црвено кос прид. 6. риђокос
црвљив прид. црвоточан, уцрвљан,
1.
уцрван, расточен, пун црва, гранчав
ре!., бишив ре!., гагричав ре!., жи­
жљив ре!., црвав ре!. - уи : бајат, труо
црвоточан прид. 6. црвљив
цркавица ж О (ситна, сиромашна
имовина) беда, сиротиња, ситница
б заал. (лат. Neophron percnopterus)
бели лешинар, бели стрвинар
црква ж О Божја кућа, храм, бази­
лика, богомоља, василика реШ. б 6 .

лармати,скичати, кричати,ричати,
религија

драти се, кликтати, бечати, арлау­ црквењак м 6. свештеник

кати, алакати, пиштати, извикива- црљенак м 6. ћућурин

црна удовица I цурити

црна удовица ж заал. (врста паука, блатотеп фам. реШ., клатарало фам.,
лат. Latrodectes mactans) ,.. шалабазало фам., лангара реШ.,
црнити несврш. прел. в. чадити скитник реШ., ландокур ио!. реШ. -
уи: ветрогоња, адраповац, пропали­
црнчити несврш. непрел. фам . в.
ринтати
ца, вуцибатина, лола, просјак, ман­
гуп , протува - сл: чергар, бадаваџија,
црпљење с в. вађење
птица селица фи!., апаш
црпсти несврш. прел . О извлачити,
цуњање с в. тумарање
истакаТИ,исисавати, вадити, изводи­

ти, испумпавати, вући, истрзавати, цуњати несврш. непрел. прел . (хода­

издв~ати,истезати,хватати,захвата­ ти бесциљно) базати, водати се, вуца­

ти се, скитати, потуцати се, врзмати
ти, чупати фи!., з ахваћати ре!., граби­
ти фам., узимати фам., тргати нар., се, лута ти, блејати, крстарити, вртети

екстраховати форм., згрнути реШ., се, зијати, ломатати се, врлудати, зја­
кати, зврцати, вршљати, ландарати,
изваљивати реШ. ископавати суж., -
повлачити се, кружити, луњати, по­
сл: одвађати реШ., сисати, празнити е
тепати се, шеврдати, врдати, смуцати
вући, испумпавати, исисавати, пре­
се, вуцарати се, ломити се, кривудати,
такати, истакати, празнити
мајати се, вући се, мотати се, мувати
црта ж в. својство
се, млитати, шарати, зевати, шврља­
цртани фипм м анимирани филм,
ти, беспослено тумарати, шетати, ићи
цртаћ фам., цртани (Јам., цртић хрв.
без циља, теглити се, пребијати се,
цртеж м ... уи. слика 1.
блудити, тећи, потезати се, бесциљно
цртица ж в. белешка
лутати, ићи којекуда, безбрижно лу­
црћи сврш . непрел. фам. в. умрети тати, кривуљати, ићи тамо -амо, шет­
цуrати несврш. прел. в. пити 1. кати се, прометати се, тепати се ре!. ,

цуњапо м луталица, бескућник, вескати се ре!., басати ре!., вандровати

ветрењак, левента, скитничар, ски­ ре!., лангати ре!., ландрати ре!., лан­
талац, тумарало, номад, уличар, дати ре!., тепсти се ре!., баврљати ре!.,
пробисвет, беспосличар, вагабунд, лалати се ре!., паздекати ре!., мотљати
скитница, скитарало, селилац, по­ се фам., луфтиро::.ти фам., зујати фам.,
туцало, чергаш, бангалоз, уличњак, шалабазати фам., цури ти реШ., вера­
потуцач, авантуриста, мувало, про­ ти се реШ., клатарити се реШ., врсти се
туха, лопина, скитало, скитач, блу­ реШ., трапати реШ., пролазити стазе и

дилац, потукач, бангало, луњало, багазе изр., обијати прагаве изр., ићи
басало, луталац, клошар, трампер, од немипа до недрага изр. - уи: беспо­
клатеж, ходач, вагант, фукара, пу­ сличити, кретати се, џеџати

столов склон лутању/лаким ужива­ цура ж в. девојка 1.

њима, човек с улице, вечни путник,
цурити несврш. непрел. О тећи, сли­
ходалица, јурук ре!., потепух ре!., ај­ вати се, разливати се, истицати, капа­

ван ре!., вандрокаш ре!., лонција ре!., ти - уи. падати е (пропуштати кроз
хахар ре!., тепац ре!., вандровац ре!.,
прабушену посуду) пуштати, пропу­
гурбет ре!., јалијаш ре!., лангов ре!., штати, истицати
чабар м О кадица, шафољ, ведро, ко­ чамити несврш . непрел. в. џеџати

рито, ведрица, лавор, ухача, чабрић, чамотиња ж в. туга

шкаф, чабрица, шавој ре!., кадин ре!., чанак м в. чинија

ле ген ре!., кова ре!., шћавњак ре!., ка­ чанrризавост ж в. гунђање
ин ре!., леђен ре!. , ампер ре!., каблица чанrризапо м с в. цепидлака 1.
нар., кабао нар. - суж: музлица ре!.,
чанrрљање с в. лупање
крављача ре!., краљача ре!.- уи: суд,
чапља ж зоал . (птица селица, лат.
вангла е в. буре @) в. кофа
Ardea) ,..
чаврљапо св. причалица 1.
чар м ж О враџбина, урок, магија, ча­
чаврљати несврш. непрел. в. ћаскати
ролија, чудо, трик, чари, чини, опсе-
чадити несврш. прел. чађавити, га­
равити, мрчити, црнити, чађити, га­
рити Чајеви
чађ ж гар, гареж, чађа
чађавити несврш . прел . чадити, га­ аса м индијски чај оринџ пекоу

равити, мрчити, црнити, чађити, га­ барут чај исландски пучонг

бели слез лишај ртањски чај

рити
биљни чај јасмин руски чај
чај м бот. (лат. Cammelia sinensis) теј, боровница камили ца сучонг

чајевац, одвар ре!. , одварак ре!., ува­ валеријана кимун тахебо

воћни чај кинески чај увин чај
рак ре!., камелија
грузијски чај лапсанг улонг
чапабрцнути сврш. прел. фам. в. сучонг цејлонски чај
дарџилинг

мезетити 1. ерл греј ледени чај црни чај

зелени чај лејди греј црвени
чамац м лађа, барка, бродић, баркун
зимски чај липа афрички
ре!., бродица ре!. , батура ре!. , ђемија жбун
златиборски мате
арх., ар ка арх., пловило хрв .. - суж: чу­ чај нана ши пак

нак, чун, дереглија, мауна реШ.

чараnацlчаститисе ббб

на, обмана, устук, бајалица, гаталица, чаробњаwтво ж с О 8. пророчан­

гатка, магичност, чин, врачарија, ча­ ство 1. б 8. чарање 1. @8. окултизам 1.
робњаштво, чаробништво, бајавица
чароnија ж О враџбина, чар, урок,
ре/., врача ре/. , бајалуша ре/., мађија
магија, чудо, трик, чари, чини, опсе­
ре/. , бајаница ре/., сихир ре/. , некро­
на, обмана, устук, бајалица, гаталица,
манција реШ., басма реШ ., некроман­
гатка, магичност, чин, врачарија, ча­
тија реШ., запис реШ., негроманција
робњаштво, чаробништво, бајавица
реШ., басна реШ. црна магија суж., -
ре/., врача ре!., бајалуша ре!., мађија
уи: врачање, амајлија б 8. шарм
ре!., бајаница ре!., сихир ре!., некро­
чараnац м 8. пророк
манција реШ., басма реШ., некроман­
чарање с О врачање, гатање, чароб­
тија реШ., запис реШ., негроманција
њаштво, шатрење, мађијање, опчиња­
реш., басна реШ. црна магија суж., -
вање, опсењивање, чаролија, бајање,
уи: врачање, амајлија б 8. пророчан­
бацање урока, црна магија, бацање ство 1.
клетве, мађија, бела магија, враштво,
чарwав м плахта, чаршаф, чаршак
цопрање, везивање фи/., чарка фам.,
арх. ре!.
бахорење реШ. - уи: окултизам, маги­
чарwија ж 8. град
ја б 8 . пророчанство 1.
час м О тренутак, моменат, часак,
чарати несврш . непрел. врачати, ма­
делић секунде, секунд фи!., трептај
ђијати, клети, урицати, изрећи кле­
фи!., амин ре!. б 8. предавање 2. @ 8.
тву, бацати клетву (на некога), сла­
сат 2.
ти зло, бацати (црну) магију, бацати
урок, бајати, магијати, травити, ба­ часа к м 8. час 1.
цати чини, цопрати ре/. - уи: гатати, чаСНОСТжО8. морал б 8. поштење 1.
призивати часовник м 8 . сат 1.
чардакnија ж вењак, хладник, лоза часопис м лист, магазин, ревија, не­
(која ствара хлад), сеница (од вино­ дељник суж., месечник суж., таблоид
ве лозе), османлук, пергола, хладњак, суж.

барас, одрина, грожђе суж., брајда част ж О (чашћавање пићем као на­
ре/.
града за обављен посао) алдумаш
чари ж мн. 8. чар 1. ре!., ликово ре!., алвалук ре!., алдо­
чаробан прид. о магичан, чудо­ маш ре!., халвалук ре!. б 8. утицај
творан, натприродан, чудесан, над­ @ 8. морал О 8. задовољство
људски, надземаљски, невероватан, частан прид. моралан, честит, ети­
необјашњив, наднараван, мистичан, чан, примеран, праведан, поштен, ва­

нестваран, фантастичан, врхунара­ љан, добар, душеван, неподмитљив,

ван арх. б фи/. 8 . диван lj:apaKTepaH, исправан, људски, исти­

чаробниwтво с 8. окултизам 1. нољубљив, беспрекоран, непокварен,

чаробњак м шаман, маг, врач, ду­ крепостан, правичан, узоран, одан,

ховњак, езотерик, гностик , Духовник, чистих руку, доличан, искрен, скру­

жрец, магичар, учитељ магијских ве­ пулозан, ћудоредан, коректан, саве ­

штина, чаробник, волшебник ио/. - стан, поуздан,лојалан,доследан,пун
суж: кабалиста- уи: пророк, свештеник врлина - уи. добар 1.
чаробњачки прид. 8. тајанствен 1. частити се несврш . 8. пировати
 частољубив I чеnни

частољубив прид. 8. амбициозан чедан прид . О честит, непорочан,

частољубље с славољубље, по­ искрен,кротак,неупрљан,неокаљан,

невин, недужан, чист, непогрешив,

хлепа, амбиција, тенденција, апетит,
претенциозност, чежња, склоност, безгрешан, скроман, простодушан ,

страст, каријеризам, нишан, хтење, безазлен, беспрекоран, непокварен,

претензија, воља за успехом, апетит савршен, благ, прав, свет, без љаге,

за успехом, глад фи!., славохлепље чист као злато, девичански, неприко­

Хр8., частохлепље Хр8. сновен суж. б 8. поштен

чачкање с 8. чепркање чедност ж О честито ст, скромност,

невиност, непорочност, кроткост,

чачкати несврш . прел . О 8. претура­
неисквареност, неупрљаност, нео­
ти б 8. задиркивати @8. дирати 1.
каљаност, чистота, безазленост, бес­
чаwа ж чокањче (- за ракију), путир
прекорност, непоквареност б 8. по­
(- за вино), пехар (- за вино), кри­
штење
гла (- за пиво), купа (- за ракију)ре!.,
чежња ж О жудња, изгарање, коп­
жмул ре!., жмуо ре!., купица (- за ра­
њење, жуђење, тежња, жар, жеља,
кију) ре!.
страст, хтење, воља, жеља за чим ,
чвор м О омча, клупко, сплет, петља,
стремљење, жудност, чезнуће, жеља
преплет, заплет, очица ре!., гука ре!.,
за нечим, чезнутљивост, жеђ фи!.,
шепут ре!., узао ре!., смотак ре!. б 8.
глад фи!., вапај фи!., сан фи!., хлепња
чворуга т уи. уже 1.
ре!. б 8 . частољубље т уи. претпо­
чворак м зоол. (лат. Sturnus vulgaris)
стављање
чврљак ре!., чврљ ре!.
чезнутљивост ж 8 . туга
чворуrа ж израслина, задебљање,
чекаоница ж чекалиште
кврга, отеклина, натекнуће, отврд­
чекати несврш. прел. О ишчекивати,
нуће, чвор, натеклина, одебљање, ис­
очекивати, чекићати жар!., трулити
пупчина, задебљаност, чворнатост,
жар!. (предуго чекати) - уи . дрежда­
тврди на реШ., напухнуће Хр8.
ти б 8 . вребати 2.
чврст прид. О (чије су честице зби­
чекиr. м мацола, маљ, млат, бат, кла­
јене) очврсао, тврд, стврднут, крут,
диво, хамор ре!., млатило ре!., токмак
укрућен, јак, компактан, нееласти­
ре!., калапач фам. , маца фам., клади­
чан, робустан, гранитан фи!., камен
фи!. б 8. снажан 1. @ (који се држи вац арх.

неког мишљења и начела) 8. доследан чекрк м разбој, вретено, намотаљка,

О 8. добродржећи 0 8. стваран 1. @ моталица, вртило, колотур, осовина,

8. отпоран
чврстина ж тврдоћа, челичност, со­
лидност, круто ст, чврстоћа, гранит­
ност, нееластичност, компактност,
робусност, тврдина ре!.
жљивост, јачина
чврстити несврш. прел. учвршћива­
ти, учвршћавати, причвршћивати
котур, врти лица, коло фи!., вртешка
фи!., летњак ре!., витло ре!., мотовило
ре!., витао ре!., рашак ре!., навитњак
ре!., машиница фам., сноваљка арх. ,
предње арх., сноватник арх., шипка
- уи: издр­
реШ .
чеnиста м 8. виолончелиста
чеnичност ж 8 . чврстина

чеrртуwа ж заал . 8. звечарка чеnни прид. 8. најважнији 3.

челник I чешљуrар 668

челникм 8 . начелник 1. чесмовача ж .... уи. вода

челништво с 8. режим чест прид. О (који се често понавља)

чело с О фам. муз. 8. виолончело @ учестао, фреквентан, густ @ (који је
фи!. 8. шпиц распоређен на малом растојању један
чељуст ж вилица, зуба ло, лалока од другога) збијен, набијен, густ, кон­
ре!. раље суж. , центрисан

чемер м 8. туга честар м в. шума

чемеран прид . 8 . тужан честит прид. моралан, частан, ети­

чемерика ж бот. (лат. Veratrum al- чан, примеран, праведан, поштен, ва­

Ьum) ре!: бела чемерика, бела чмери­ љан, добар, душеван, неподмитљив,
ка, бели кукурек, божичњак, горска карактеран, исправан, људски, исти­

чемерика, завлачни корен, кихавац, нољубљив, беспрекоран, непокварен,

планинска чемерика (лат. Вератрум­ крепостан, правичан, узоран, одан,

нигрум) ре!: здравац, здравињак, ку­ чистих руку, доличан, искрен, скру­

курек, кукуријек, црна чемерика пулозан, ћудоредан , коректан, саве­

чемпрес ж бот. (лат. Cupressus sem- стан,поуздан,лојалан,доследан,пун

pervirens) ре!: кипарис, селвија, ци­ врлина - уи. добар 1.

прес-дрво, купрес,ћепариз честитост ж О в. морал @ 8. поште­

чеп м затварач, запушач, заптивач, ње 1.

заклопац, плута (за вино), затискач, честица ж в. комад 1.
отпушач, гљива ре!., бртвило ре!., бр­ често прил. О неретко, учестало,

тва ре!. , шупериво ре!. почешће, у многим приликама, не

чепркање с претраживање, роваре­ једном, вишеструко, понављајући
ње, претурање, преметање, претреса­ се, више пута, свако мало, с времена

ње, вршљање, тумбање, чачкање, трке­ на време, чешће, свако толико, фре­
љање, преметачина, пребирање, испи­ квентно, вишекратно Хр8 . @ в. увек

павање фи!., њушкање фам., копање чета ж О в. формација 1. @ фи!. в.

фам., њушење фам., прчкање фам. мноштво

чепркати несврш. прел . 8. претурати четвороножац м в. животиња

черrа ж 8. шатор четворострук прид. четворојак ,

черrар м .... уи . луталица четворогуб
черrарење с 8 . тумарање четвороуrао м четворокут, четве­

черrаш м 8. цуњало рокут хрв.

черупати несврш . прел. чупати четка ж О (оруђе за чишћење) * @

чесвина ж бот. (лат. Ilех aquifolium) (оруђе за бојење) кист, кичица

ре!: зеленика, божиковина, бодљика, чешљуrа ж бот. (лат. Dipsacus silve-
божје дрвце, веприна, водолист, гро­ ster) ре!: чешљика, бели чкаљ, бодељ,
ХОВО,зелен грм, зеленик, з еленица , велики чичак, ниски водостањ , глава­

з имзелен, јеленово зелење, остролист, та сикавица, коњска глава, оштричак,

свиб, чесмика, чесмина, чесмрка патрљац, сјекавац , трнак, чеслика,

чесма ж О славина, шпина ре!. , пи­ чешаљка, чешлига, чешља, чешљиго­

пац ре!., пипа фам . ре!. @ в . извор 1. вина, шишобаљ

~ в. фонтана 1..... уи. судопера 1. чешљуrар м зоол . в. штиглић
 чешњак чича I

чешњак м хрв. бот. 8. бели лук Chinchilla brevicaudata) *

чивија ж 8 . вентил чињеница ж О факт, факат, чиње­
нично стање, датост, даност реШ. @ в.
чивилук ж (сталак за вешање оде­
ће) вешало, вешалица, вешељка ре!., околност - уи. аргумент

вешаљка ре!. чињеничан прид . в. сигуран 1.

чиrра ж зоол. (птица из породице чио прид . О в. срећан @ в. добродр­
галебова, лат. Sterna hirundo) * жећи .... уи. снажан 1.
чиж м зоол . (лат. Chrys omtris spinus) чиода ж прибадача, шпенадла, боч­
чижак , зеленчица ка ре!., бабљача ре!., бумбача ре!.,

чик м 8. опушак
баченка ре!. , прибодача реШ., гумба­
шницахрв.
чика м в. чича 1.
чиопа ж зоол. (врста птице селице,
чилети несврш . непрел . О (престати
постојати) в . нестајати @ в. умирати
лат. Apodidae) *
чилити несврш. прел . в. разгаљива­
чипка ж .... уи. украс 1.
ти
чист прид. О неупрљан, умивен, уре­

чилост ж в. снага
дан @ в. стваран 1. ~ в. непорочан 1.
чин м О активност, акција, дело, акт, чистац м О (слободан , отворен про­
стор) чистина, голет, поље, поља на,
предузимање, рад , радња, деловање,

посао, предузетништво, подухват,

раван, равница @ боШ. (лат. Sideritis
поступак, предузетност, дејство, scardica) р е!: шучерак , дивљи цмин,

операција, прегалаштво, делатност,

косовско цвеће , див-чај, котрижњак

подузимање хрв., потхват Хр8 . - уи: ~ УЗ8. в. марш

процедура, подвиг - сл: мера, корак чистачица ж спремачица, собари­

@ в. потез ~ (део позоришног кома­ ца, жена, кућна помоћница, девојка
да) акт - уи. служавка

чини ж мн. в. чудо 2. чистина м (слободан , отворен про­

чинија ж суд, посуда, чанак, здела , стор) чистац , голет, поље, пољана,

стублина, ваган ре!. , бљуда ре!., ћа ·· раван, равница

са нар. чистити несврш . прел . (чинити чи­

чинилац м О фактор, карика фи!. @ стим) брисати , прати
починилац, извршилац - уи. кривац чистоћа ж 8. поштење 1.
чинити несврш. непрел. О 8. прави­ читав прид. О 8. неповређен @ 8. са­
ти 1,2,5. и 6. @ в . значити 1. ~ изно­ чуван

сити, сачињавати читалац м штилац арх., читач реШ.,

чинити се несврш. в .. деловати 1. читатељ Хр8.

чиновник м 8 . службеник читати несврш. прел . О ишчитавати,

. ~иновнички прид. бирократски , ад­ гутати фи!. (брзо и много -), срицати
министративни, папиролошки фам. (споро -), @ фи!. в. (схватати или по­

чиновништво с О бирократија, гађати нечије мисли)

администрација, уредски - послови , чича м О старац, деда, чика, седа

канцеларијски послови, папирологи­ глава, дед, дида ре!., ноно ре!. , дидо

ја фам. @ 8. персонал ре!., стари пањ фам., бата арх., дека

чинчила ж зоол . (врста глодара, лат. хии., дјед хрв. @ фам. 8. господин .
чичак I чувалиште

чичак м О чкаљ, прилепак, бодљи­ дин ка, лице, прилика, тип, глава,

ка ви лопух - ре!: фатавац, хватавац, персона, појединац, смртник, појава,

репух, тулица, кореника, дикица, земник, лик, фаца, индивидуум, њу­
смолавац, мачак, крпигуз, кореница, шка фам., ланита арх. - сл: станов­
броћац, турица, броћанка, захваћу­ ник, грађанин
шка, сапињача, броћеница, прилипа­ човеколик прид. антропоморфан,
ча, крпељ, сукница, пупац, прикрп, антропоидан,антропоморфистички
лепуша, смонац, прихват, лепушка, човекољубац м добротвор, до­
пупчац, боца фам., стричак хрв. е брочинитељ, филантроп, алтруиста,
фам. В. улизица ... уа. бодља доброчинилац, доброчинац, мило­
чичока ж бот. (лат. Helianthus tube- срдник, добрица фам .
rosus) ре!: топинамбур, морска репа, човекољубив прид. племенит, по­
мачкурепа, слатки крумпир
жртвован, несебичан, хуман, чове­
чкаљ м бот. (лат. Onopordon acant- чан, пажљив, мека срца, простоду­

hium) ре!: магарећи чкаљ, магарећи шан, душеван, доброхотан, благона­

трн, бадавчина, бела сикавица, бо­ клон, милостив - уа . добар 1., љуба­
дљача, буилак, магарећи репух, меки зан, сусретљив, дарежљив

осат, модри репув, ошљи обад, пла­ човекољубље с човечност, чове­

нински стрљивац, репушина, сјека­ кољубивост, људскост, хуманост, до­
вац, трновка, циганска душица, че­
брота, племенитост, филантропија,
шља, шкаљ
самаританство, самарићанство, ал­
чкиљити несврш. непрел . В . вири­ труизам, хуманитарност, добрости­
ти 1. вост, узвишеност, душевност, добро­
члан м О припадник е В. зглоб 1. душност, доброхотност, добротвор­
@) !рам. артикал, одредба ност, братољубље, аман ре!. - уй: да­
чланак м О В. зглоб 1. е (научниl режљивост, милостивост, љубазност,
стручни/новински) текст, оглед, спис, љубав, толеранција, нежност
ст удија, прилог, допис, темат, трак­ човечан прид . В. човекољубив
тат, есеј, документ, састав, расправа, човечност ж В . човечност

осврт, напис, публикација, репорта­ човечуљак м кепец, палчић, кр­

жа, колумна суж.
жљавац, геџа, гном, пигмеј, прцо­
чланконошци м мн. зоол. (пат. Ar- љак , маљеница, пршмољак, кржљав­

thrороdа)зглавкари ко, пигмејац, патуљак фиl., прцоњак

чмар м В . анус фам., пикавац фам. , паташон фам. ,
чобан м В. чобанин 1. тртакреш .

чобанин м о пастир, чобан, кату­ чокањ м и ж праклић, чокањче, бо­

нар, чувар стада, чувар стоке, бачи­ цунчић ре!., унуче жарf. , сатљик арх.
ј ар ре!., бачар арх., бач арх., бачијаш чубар м бот. (лат. Satureja horten-
арх. , супашник арх., сточар реШ . ов­ sis) ре!: јабер, кубар, осогриз, сере­
чар суж. - уа. сточар, козар, говедар нак, серженак, цапр, цупар, чибриц,
е фам. В. сељак чобер, чуберица, чубрика, чубрица,
човек м биће, индивидуа, особа, чумборак, чупар
образ, личност, душа, организам, је- чувалиште м В. стовариште
 чува р I чудовиште

чувар м О стражар, надзорник, над­ типичан, особен, нарочит, издвојен,

гледник, редар, штитник е В. анђео 1. несвакодневан, ванредан, ексцен­

@) В. заштитник 1. тричан, специјалан, мистериозан, не­

нормалан, уникатан, својствен, екс­
чуваркућа ж О В. слуга 1. е баш.
(лат. Sempervivum tectorum) ре!: чу­ травагантан, другојак, вансеријски,

варка, пазикућа, ваздажива, столист, својеврстан, одвојен, ексцепциона­

лан,оделит,различан,партикуларан,
грлуша
апартан, беспримеран, невероватан
чувати несврш. прел. О хранити, га­
ексйр., фантастичан ексйр., курио­
јити, дојити, неговати, пазити, кул­
зан реШ., пекулијаран реШ., другој а­
тивисати, пестовати, гојити е кул­
тивисати, узгајати, пазити, гајити,
чији реШ., осебујан хрв. - уЙ. екстра,
властит, непознат, редак, незгодан,
обрађивати, обделавати, пестовати,
упадљив, неразумљив, изврстан, од­
гојити - суж: сејати, садити
личан - сл: гротескан, алтернатив­
чувати се несврш. О (водити рачуна
ни, неподударан, ненавикнут, нејед­
о себи) пазити се, клонити се - уЙ. бо­
нак, натпросечан, настран, неподо­
јати се 6 (не трошити снагу) штедети
бан е В. сабластан @) В. небулозан
се, не трошити се, мировати
... уЙ. појмовни 1., тајанствен 1.
чувен прид. истакнут, познат, при­
чудесан прид. О диван е В. сабла­
знат, поштован, славан, популаран,
стан
примеран, проминентан, угледан, ва­
чудноватост ж куриозитет, на­
жан, на гласу, значајан, реномиран,
виђен, прослављен, уважен, цењен,
рочитост, изванредност, особеност,
необичност, индивидуалност, из­
успешан, знаменит, издвојен, пре­
стижан, велик, битан, еминентан, нимност, атипичност, посебност, по­

запажен, фамозан, гласовит, гласит, мереност, уникатност, својеврсност,

општепознат, главит, култни, заслу­

ексцентричност, бизарност, својстве­
ност, јединственост, нетипичност,
жан, оглашен, знатан, видан, биран,
врстан, општепризнат, вајни, коџа настраност, специфичност, неуоби­
pef., дичан ексЙр., изниман хрв. - уй : чајеност, особитост, специјалност,
неправилност, ненормалност,ориги­
достојанствен, отмен, изузетан, од­

личан
налност, изузетност, пекулијарност,

чувствен прид. О емотиван, осе­

изворност, самосвојност, специфи­
кум, дивергентно ст, различитост,
ћајан, сензибилан, осетљив, чулан,
топао,сензитиван,танкоћутан,стра­
чудност, карактеристичност, двојбе­
ност реШ., осебујност хрв. - уй: рет­
стан, емоционалан, сензуалан, темпе­

раментан, лирски, душеван, болећив, кост, чудо - сл: неочекиваност, нови­

на
сентименталан, дирљив, сјетилан
чудо с О невероватност, натприрод­
хрв. е В. осећајан 1.
чудан прид. О необичан, чудноват,
на појава, Божје дело, невиђено ст е В.
враџбина @) В. магија 4 .... уЙ. чудно­
бизаран, тајанствен, друкчији, изу­
ватост,реткост
зетан, атипичан, неуобичајен, друга­
чији, посебан, изниман, јединствен, чудовиште с О накарада, наказа,

особит, неочекиван, неконвенцио­ ругоба, вештица, сподоба, грдоба,

налан, несличан, несвакидашњи, не- монструм, неман, нагрда, страши-
чуђење I чучати

ло, гнусоба, караконџула, ружноћа, сентименталан, дирљив, сјетилан

гадура, калаштура, наказник, Фран­ хрв. е физички, материјалан, кон­
кенштајн, квазимодо, наказница, гво­ кретан, осетилан, стваран, телесни,

здензуба, харпија, карапанџа, аждај­ светован, опипљив, карналан, ви­

ка, акреп фи!., крстача ре!., ажделија дљив, од крви и меса, вањски хрв.,

ре!., карикатура фам., крамп фам., збиљски хрв.

грдобина фам., габор фам., веште­ чуnност ж в . емотивност
руља нар., скрндељ жар!., гном жар!., чуљаст прид . в. ћулав
аждаха арх., коњобарка арх. - уи: чуљити прид. (издизати ушне
бабарога, привиђење, змија фи!. е шкољке да би се боље чуло) ћулити -
фам. в. џин 'у уи. утвара, хидра 1. уи. ослушкивати
чуђење ж зачуђеност, збуњеност, чун м чунак - уи . чамац
изненађеност, изненађење - уи. за­ чупа ж в. прамен
препашћење
чупањес в. вађење
чујан прид. в. звучан 1. чупати несврш . прел. О кидати, ву­
чуnав прид. в. ћулав ћи, повлачити е фи!. црпсти 1. @ че ­
чуnан прид . О емотиван, осећајан, рупати

сензибилан, чувствен, осетљив, то­ чуперак м в. прамен

пао, сензитиван, танкоћутан, стра­ чучати несврш. непрел . О (седети на
стан, емоционалан, сензуалан, темпе­ петама) " е жар!. (добро стајати) од­
раментан, лирски, душеван, болећив, говарати 2.
... абаnебарење с фам. в. лењост
•
... абаnебарити несврш. непрел. ЏИНОВИ
фам . в. ленчарити

...абаnебароw м фам. в. нерадник 2.

Атлас (грчки) Јотунс (нордијски)
... ак м врећа, кеса, врећица, харар
Азраил (Јерменија) Киклоп (грчки)
рей1. Албадан (шпански) Крон (грчки)
... анrризати несврш. непрел. в. зво­ Ана ким Uеврејски) Ледени џин
Бендигеидфран (фински)
цати
(велшки) Магог Uеврејски)
... ентnеменски прид . О в. узвишен . Ватрени џин Нефилим
1. е в. сусретљив (нордијски) Uеврејски)
Врнак (велшки) Ог Uеврејски)
... ентnмен м в. витез Гигант (грчки) Пунтан
... ет-сет м в. елита Гог Uеврејски) (Микронезија)
... е ... ати несврш. непрел. зверати, ку­ Голијат Uеврејски) Рефаим Uеврејски)
Даитја (Санскрит) Тита н (Грчки)
њати, дангубити, глуварити, зврјати,
Еним Uеврејски) Упелеру (Средњи
дреждати, задржавати се, џоњати, исток)
Замзумим
чамити, шалабазати, квоцати фам., Uеврејски) Фамангомадан

Замрзнути џин (шпански)

кружити (наоколо), надзирати, ди­
(нордијски) Фомориан (келтски)
плити, висити фи!., зјапити фам.,
Земљаниџин Фра (Таи)
зевати фам., смрдети жар!., чучати (нордијски)
жар!. - уи: блејати жар!., чекати; бес­
посличарити,лутати
горостас, рмпалија, грмаљ, људе­
",иnитање с в . ритање
скара, колос, оријаш, голијат, слота,
",иnитати се несврш. в . ритати се
гренадир, исполин, натчовек, људа,
",ин м (велик, висок човек) грдосија, крамп фи!., чудовиште фам., грома­
гигант, великан, див, људина, титан,
да фам. - уи: креатура, карикатура
џиновски I џунrла

џиновски прид. огроман, гранди­ великолепан реШ., оријашки реШ. - уи:

о з ан, безмеран, гигантски, голем, масиван, гnомазан, прекомеран - уи.
безграничан, колосалан, небодеран, одличан 1., непорцењив, велик 2.
монументалан, капиталан, енорман,
џоњати несврш. непрел. О 6. џеџати
небосежан,дивовски, неизмеран,им­
49 6. дремати
позантан, обилан, вртоглав, гороста­
џукац м О 6. пас 49 6. гад
сан, баснослован, грдан, надљудски,
џукела м ж О 6. пас 49 6. гад
титански, мастодонски, натчовечан­

ски, мамутски, величајан, раскошан џумбус ж 6. хаос

фи!., страобалан фи!., велебан ре!., џунrла ж прашума, тропска/мо­
величак ре!., великачак ре!., вељачак чварна шума, гвозд, тропска шума,

ре!., великаран ре!., исполински арх., гуштара, халуга реШ.

wабан м фам. 6. сељак 2. крдијашити реШ . - уи. лудирати се,

wаблон м узорак, скица, нацрт, схе­ ругати се

ма, шема, макета, образац, кроки, wаљив прид. анегдотичан, смешан,

план, скелет, модел, нацртак, костур духовит, забаван, комичан, лакрдија­

шки, анегдотски, искричав, хумори­
фи!., калуп фи!.
стички, анегдоталан, хrмористичан,
шав м О опшивак, руб, поруб, обруб,
хуморан,откачен фам. , шашав фам. ,
нат (шав женске чарапе по средини),
вицкаст фам., редикулозан форм.
опток, перваз, опшитак, опшив, бор­
дура, опшав, подруб - уи: вез, спој wаљивчина м ж 6 . лакрдијаш

49 6 . вез 1. wаљивџија м ж 6. лакрдијаш

шака ж рука, шапа фам., песни­ шаман м врач, чаробњак, маг

ца суж . wамарати несврш. прел. пљуска­

wакетати се несврш. фам. 6. тући се ти, лупати, шакетати , пљескати - уи.

ударати
wала ж досетка, шега, пошалица,
wамлица ж хоклица, клупица
враголија, лакрдија, фазон фам., фо­
ра фам., лудорија фи!., комедија фи!., wампион м ас, првак - сл: рекордер,
лудост фи!., смејурија фам., зајебан­ победник, звезда

ција фам., зафрканција фам. шанса ж 6. могућност 1.

wалабазало с фам. 6. цуњало шантав прид. 6. ћопав

wалабазати несврш. непрел. фам. О wантати несврш. непрел. 6. шепати

6. цуњати 49 6. џеџати wапутати несврш. прел . шаптати,

wалити се несврш. збијати шалу, дошаптавати се, Домунђавати се, ћу­

спрдати се, шегачити се, зафркавати ћорити, шушкати, мунђати фам., ши­
се, завитлавати се, зезати се фам., за­ шотирати реШ.

јебавати се нар . , лакрдијати реШ., ла- шара ж цртеж, дезен, декорација,

шаран I wафрањика

мотив, орнамент, слика, фигура, де­ љатост, пријатност, симпатија, миљу­

сен шност, примамљвост, хипнотизам,

шаран м зоол. (лат. Cyprinus carpio) милоћа, миловидност, занимљивост,

клап замамност, магнетичност, магнет

wарати несврш. непрел. прел . фи!., магија фи!., зор ре!., аман ре!.,
О ирел. 6. шкрабати б неирел. 6. цу­ мачкастост фам. женственост суж.
њати - уи: лепота, нежност 1., харизматич­

шарен прид. разнобојан, вишебо­ ност

јан, шараст, шаренкаст - уи. шаролик, шармантан прид. 6. привлачан

обојен шармантност ж 6. шарм

wарениnо с разнобојност, шаро­ шармер м О 6. женскарош б 6. ки­

ликост, обојеност, шарастост, више­ цош

бојност, шаренкастост - сл: разновр­ wароnик прид. различит, много­

сност
струк, вишеструк, разноврстан, ра­
wареноnик прид. 6. шаролик
знородан, сваковрстан, шаренолик,

waprapena ж бат (лат. Daucus са­ хетероген, мултилатералан, више­

rota) мрква ре!: жута репа, кузморка, стран, комплексан, разнолик, екс­

мрквељина, образна трава, скупље­ тензиван, мешан, различан, широк,

нац, срамак, срамниче, стидна трава

многоврстан, вишестепен, мултипли,

шарка ж О зглобница, пант реШ., сложен, свакојак, разни, разноличан,

баглама реШ., шарнир реШ. б зоол. разноразни ексир., абрашаст арх. -
(лат. Vipera berus) змија отровни ца, уи: вишеслојан 1., исцрпан - сл: ша­
риђовка, присојкиња реШ. рен,свестран,свакакав,разнобојан
шарnатан м О 6. нестручњак б 6. wароnикост ж О 6. различитост
незналица' 2. б 6. шаренило
wарnатански прил. неквалитет­
шарун м бат. (лат. Тrachurus trachu-
но, слабо, лоше, траљаво, лаички, rus) шњур, трнобок
нестручно, невешто, нестручњачки,
шатор м черга, чадор, шатра
почетнички,незналачки,неприклад­
шатра ж О 6. шатор б 6. жаргон
но, некомпетентно, тричаво, непро­
wафољ м кадица, чабар, ведро, ко­
фесионално, мизерно, неизвежбано,
рито, ведрица, лавор, ухача, чабрић,
недовољно, никакво, без стручности,
шкаф, чабрица, шавој ре!., кадин ре!. ,
неквалификовано, млако, аматер­
ски, непотковано, рђаво, лабаво фи!.,
леген ре!., кова ре!., шћавњак ре!., ка­

климаво фи!., аматорски ре!., диле­ ин ре!., леђен ре!., ампер ре!., каблица

тантски фам., фушерски жар!. - сл: нар., кабао нар. - суж: музлица ре!.,

бедно, јадно крављача ре!., краљача ре!. - уи: суд,

вангла
шарм м шармантност, дражест, дра­
жесност, заводљивост, допадљивост, wафран м бат. (лат. Crocus sativus)
љупкост, угодно ст, примамљивост, ре!: бендушка, брндуша, жавран,
грациј а, атракција, привлачност, гра­ жунфран, зеферан, зафран, крок,
циозност, магнетизам, неодољивост, питоми шафран, прави шафран, са­
чар, симпатичност, умилност, по­ фран,цафоран,цафран
жељност, драж, атрактивност, уми- wафрањика ж бат. (лат. Carthamus
 wацовати I wибати

лумпати, годовати арх.

tinctorius) ре!: жучица, турски ца­
фран, дивљи сафран, шафраника шенут прид. 6. ћакнут

wацовати несврш. непрел. фам. гле­ шепав прид. 6. ћопав

дати, осматрати, пратити (погледом), wепати несврш. непрел . ћопати,
храмати, шопати, шантати, шепесати
мотрити

шашав прид. фам. О 6. ћакнут б 6. фам., цотати арх., цонтати арх.

шепртља м ж спетљанко, сметењак,

шаљив

шашавко м фам . (који воли да се трапавко, смушењак, килавац, несна­

глуп ира, блесави) блесавко, блен­ лажљивац, богаљ фи!., шепавац фи!.,
тавко, блесан, шашавац, блесавац, заплетенко фам., завезанко фам., не­
блекан, блентавац, будала фам., зве­ спретњаковић фам., шмокљан фам.
кан фам., клипан фам., зевзек, фам., шепртљав прид . 6. трапав

блента фам., дилајла жар!., дворска wепурити се несврш. кочоперити

луда изр. - уи: лакрдијаш, шепртља се, гордити се, разметати се, хвали­

фам. ти се, прсити се, охолити се, трсити

шашавост ж фам. О 6. умобоља б 6. се, размахивати се, дрчити се, пра­

блесавост
1. вити се важан, дизати нос, бочити
wвићнути сврш. прел. 6. ошину- се, ребрити се, банити се, кицошити
се, гледати с висине, држати се над­
ти 1.
мено, парадирати, уштогљивати се,
шворц прид. непрам . фам. без пара,
надувавати се, кочити се, махати, на­
банкрот фам. неиром., декинтиран
пувавати се фам., пумпати се фам.,
фам. , без кинте фам.
пувати се фам., прчити се нар., кур­
wврљати несврш. непрел. прел . О не­
чити се нар., пурити се арх., зорити
ирел. 6. цуњати б ирел. 6. шкрабати
се реШ. - ре!. шепирити се, пинчити
wебој м бат. (лат. Cheiranthus cheiri)
се, јордамити, ачити се, рашепирити
ре!: вихојла, жута виола, жута љуби­
се, прпошити се
ца, жута руманија, жути шебој, пр­
wербет м (напитак од меда или
стенка, румена вијолица, шебеник,
упрженог шећера и воде или млека)
шпанска фиолца
шербе, медовина
шева ж заал. (врста птице, лат. Alau-
шерет м 6. лакрдијаш
da) чврљуга
wеретски прил. 6. обешењачки
wеврдати несврш . непрел . фам. 6.
wетаnиwте с корзо, променада, кеј
цуњати
- уи. дрво ред
wera ж 6. шала
шетање с 6. шетња
wеrач м 6. лакрдијаш
wетати се несврш. шетати - уи. цу-
шејтан м 6. ђаво 2.
њати
шема ж 6. нацрт
шетња ж (лагани ход ради одмора и
wенnучити несврш. непрел. пијан­
разоноде) шетање, променада , скит­
чити, банчити, теревенчити, лумпо­
ња фам., шврљање фам. - уи. тума­
вати, лудовати, пити, пијанчевати,
рање, провод 1., путовање
пировати, лолати се, проводити се,
wеф м 6. управник 1.
веселити се, бекријати, ударати бригу
wибати несврш. прел . бичевати, кан-
на весеље, гостити се, бучно славитИ,
wибати се I wирок

џијати, швигати, жицати, воштити стина реШ. , макија суж., трњак суж.
wибати се несврш. фам. 6. тући се wипурак м бот. (лат. Rosa сапјпа)
wибер м 6. рачунаљка ре!: шипак, шипурика, дивља ружа,

wибиковина ж бот. (лат. Viburnum пасја руж а, бела ружа, дивљи шипак,
opulus) ре!: калиновина, картоп, беко­ дивља руж а висока, пасја драча, пасја

вина, бела бућа, бела ћуба, бело дрво, рожа, плотна ружица, роса од плота,

бијела смрдљика, бобут, водени зов, шепурика, шепурина, шибек, шип,

дрењула, ђулашин, ђулиштак, ђулка, шипек, шипке , шипковина, шипури­

калина, калинка, тршљика, удика-бе­ на, шипчаница, шчипак

ковица, црна худика, шибика wипчити несврш. непрел. фам. 6. хо­

wибнути сврш. прел. фам. О 6. уда­ дати

рити в 6. побећи @) 6 . бацити е 6. wирење с О (чињење ширим) про­

јурнути ширивање, распрострањивање, рас­

wизети несврш. непрел . фам . 6. лу­ такање, ток реШ. в (повећавање не­
де ти ке појаве) пораст, раст, ескалација,

wизнути сврш. непрел. фам . 6. полу­

експанзија, проширивање, повећање,

де ти
повећавање, распрострањивање - уи.
гомилање , напредак
wикљати несврш . непрел . (избијати
у снажном млазу) сукљати, суктати, wирина ж О домашај, досег, домет,

куљати, надирати, бризгати, избија­ обим, дохват, замах, распон, дијапа­

зон, оквир, опсег, далекосежност, до­
ти, Ш:1ктати, липтати, прштити, лоп­
мак, величина, границе, распростра­
тити, врвети, бруждати ре!., шибати
фам., јурити фам. - уи. цури ти њеност, обухват, раширеност, ам­
плитуда в формат, величина, обим,
wиктати несврш. непрел. 6. шикљати
димензије, размера, протега Хр6. - сл:
wиnо с зоол . (морска риба, лат.
мера, пропорције
Syngnatus acus) *
wирити несврш. прел . О (чинити
wиља м ж фам. 6. дугајлија
ширим) проширивати, раширива­
wиљак м 6. шпиц
ти, развлачити, распрострањивати
wиљат прид . О оштар, шиљаст, зао­
в (размицати границе нечега, знања,
ш трен, насштрен, ушиљен, изоштрен
видике) повећавати, увећавати @) (-
в 6 . сувоњав 1. веш) простирати, качити
wиљити несврш. прел. (- оловку и сл.)
. wирити се несврш. прел . О (поста­
оштрити, наоштравати, зашиљавати
јати шири) проширивати се, разми­
wимwир м бот. (лат. Buxus semper- цати се, развлачити се, раскриљавати
virens) ре!: бус, питома мрча, зелени­ се, надувавати се в (заузимати неку
ца, мрчела
површину) простирати се, пружати
wипка ж 6. штап се @)гојити се, дебљати се, поправља­
wипраг с 6. шипражје ти се

wипражје с (густо, тешко проходно, wирок прид . О (чије је попречно

израсло шибље или грмље) шипраг, простирање веће од уобичајеног) *в
шикара, шибље, шибљик, шикарје, гр­ 6. простран 1. @) 6. комотан 2. е (ко­
мље, жбуње, врзина, гуштак, густиш, ји обухвата сву сложеност појаве) 6 .
гуштара, русје, честар, шевар арх. , гу- свестран 1.
679
wирокогруд I wкоnовати

слепи миш, нетопир, љиљак ре!.

wирокогруд прид. дарежљив, ве­

ликодушан, милосрдан, добар, пле­ wкакљив прид . О голицљив, голич­

менит, хуман, самилостан, доброчи­ љив, голицав в (о неком питању или

нитељски, несебичан, добротворни, проблему) осетљив, неугодан, дели­

милостив, човечан, алтруистички, катан, незгодан

филантропски, подашан, човекољу­ wкарпина ж зоол. (лат. Scorpaena

бив, саосећајан, галантан corpus, Scorpaena scrofa) бодеч , шкр­
wирокогрудост ж милосрђе, да­ пун , шкарпоћ, бодељка, шкрпина,
режљивост, доброта, човекољубље, шкарпун , јауковац

пожртвованост, човечност, сама­ шкарт м 6 . вишак 1. и 2.

ританство, алтруизам, срдачност, wкартиран прид. фам. 6 . одбачен 1.
предусретљивост, несебичност, ху­ wкиљити несврш. непрел. 6. вири­

маност, великодушност, племени­

ти 1.
тост, галантно ст, пажљиво ст, фи­ wкnопоција ж фам. (дотрајала
лантропија, хуманитарност, људ­
ствар) крнтија , олупина, крш, кр­
скост, достојанственост, благород­ ши на, стареж, старудија, распад
ност, добростивост, милосрдност,
фам. , канта жар!.
узвишеност, богобојазност, галан­
wкоДљив прид. штетан, непово­
ција, човекољубивост, мекоћа срца,
љан,вирулентан,злокобан,малиган,
простодушност, пријатељство, бла­
злоћудан, деструктиван - уи. опасан
гост, душевност, добродушност, из­
wкодљивост ж штетност, опакост,
дашност, доброхотност, разумева­
негативност, злокобност, зло, нездра­
ње, женерозност, беневолентност,
вост, отровност
подашнос~ благонаклонос~ добра
шкоnа ж О (установа за васпитава­
воља, добротворност, женерозитет,
ње и образовање) *в 6 . школовање
генерозност, милост, братољубље,
@) (посебан правац у науци) смер,
широкогрудност, милостивост,
учење, правац е фам. 6. факултет 0
аман ре!., податљивост реШ . , сми ­
6. наук 2.
ловање реШ., веледушност Хр6 . - уи:
шкоnарац м 6. ученик
љубав, љубазност
шкоnован прид. 6. учен
wиwарац м зоол. (лат. Cynipidae)
шишарица, бабушкар
шкоnованост ж (укупност знања)
wиwарка ж бот. шишарица, бабу­ школовање, образовање, ерудиција,
знање, ученост, образованост, на­
ра ре!., веланида ре!., бабушкара ре!.,
шишка ре!., бабушка ре!. , чешер фам. читаност, едукација, наображеност,
високообразованост, просвећеност,
w и wати не сврш. прел. О (-бра­
стручно ст, поткованост, изобра­
ду) кресати , штуцовати, скраћивати,
женост, верзираност, наобразова­
кратити, резати, подрезивати, зару­
ност, наобразба Хр6.
бљивати , заобљавати, подшишавати,
поткресивати в (- косу) скраћивати, шкоn о вање с (похађање школе)
образовање, обучавање, подука, под­
кратити, резати, заобљавати, подсе­
цати @) 6. поткресивати е фам.6. за­ учавање, обука, школа
wкоnовати несврш . пр ел. 06. одга­
резивати 2.
WИWМИW м зоол . (лат. Myotis myotis) јати 8 6. учити 1.
шкорпија I шпајз 680

шкорпија ж зоол. 6. шкорпион шљивити несврш . прел . фам. 6. заре­

шкорпион м зоол. (лат. Euskorpi- зивати

us carpathicus) скорпија, скорпион, шљокати несврш. прел . фам. 6. пи­

акреп ре!., акрап ре!., јакреп ре!., шти­ ти 1.
павац ре!., аграп ре!. , шкорпија
шљука ж зоол. (лат. Gallinago galli-
шкрабати несврш . прел. писка­ nago) бекасина, шљука кокошица
рати, брљати, жврљати, дрљати,
шмекерски прил. фам. 6. обеше­
шврљати, шарати, чрчкарати, лоше
њачки
писати, чрчкати, чврљати, мрчити
шмекнути сврш. прел. фам. 6. угле­
папир ре!.
дати
шкропити несврш. непрел. 6. пр­
шмизnа ж фам. ГИЗДCiвица, гиздаву­
скати
ша, помодарка, врцкица, врцка, ка­
шкрпун м зоол . 6. шкарпина
ћиперка, шминкерка фам., пицмилка
шкртарити несврш. непрел. 6. твр­
жар!. - уи: намигуша
дичити
шминкер м фам. 6 . кицош
шкртацм 6 . шкртица
шминкерка ж фам . 6. шмизла
шкртица м ж тврдица, ћифта, це­
шмокљан м фам. О 6. шоња е 6.
пидлака, шкртац, циција, златољу­
трапавко
бац, себичњак, стипса фам., гагрица
шмрк м О гумено црево, цев е
фи!. рей1., џимрија ре!., цинцар рей1.
ушмрк @) бала, слуз, слина
шnајер трава ж бот. (лат. Limoni-
uт binervosum) ре!: сламно цвеће шнајдер м кројач, абаџија (кројач
одеће од грубог сукна) ре!., терзија арх.
шnепер м камион, теретњак суж.,
воз жар!. шовинизам м 6. дискриминација

шnихтара м ж 6. улизица шовиниста м обесправљивач, ди с­

криминатор, сегрегант, расиста, фа­
шnоr м (излив крви у мозак) кап,
апоплексија, удар, колап, мождани
ши ста, нациста - уи. националиста

удар, капља, шлаг Хр6. шокантан прид. О 6. страшан е 6.

скаредан
шљам м 6. олош

шљампав прид . фам . 6. неуредан шокиран прид. (много изненађен)

6. запрепашћен
шљампавко м фам. 6. одрпанац 1.
шоња м фам. млакоња, млитавац,
шљампарати несврш. непрел. фам.
6. њихати се поводљивац, слабић, папучар, тетка
фам., шмокљан фам., млитоња рей1.
шљива ж бот. (лат. Prunus dome-
- уи. нула
stica) ре!: бистрица, бистричанка,
шоњав прид. фам. 6. туњав
бистричкиња, божјака, бона слива,
мађаруша, маџарка, маџаруша, ма­ шопати несврш . непрел . 6. шепати

шарка, модра слива, модрица, по­ шорнути сврш . прел. фам. 6. удари­
жака, пожега, пожегача, пожегиња, ти 1.
пожешкиња, слива, сливе модрице, шофер м 6. возач
цепача, цвеспла, цепика, цјепача, цр_ шпајз м остава, спремиште, спре­
ношљива, чешпља, читловка, шлив­ мица, спрема, стасина , оставиште,
ва, шљива-јесенка,
смочница, изба, комора, складиште,
681 шпарrnа I штета

кућар, киљер ре!., килер ре!., шпај­ овчарник, овчарница, бачија (летње
за ре!., похрана ре!., ћилер ре!., вајат сточарско насеље у планини)ре!.
арх., хајат арх., депозит рей1. штампа ж новине, лист, гласило,

wnaprna ж бот. (лат. Asparagus оfП­ публикација, издање, гласник - суж.

cinalis) ре!: шпарога, спарга, вилина таблоид, журнал, периодика, мага­

зин, ревија, дневник, недељник, ве­
метла
черњак, забавник, двоброј, часопис,
шпенадnа ж 6. чиода
теклич арх., подлистак рей1 . , тисак
шпијун м доушник, детектив, агент
Хр6., тједник Хр6. , жута штампа изр.,
(тајни -), информатор, обавештавач,
булеварска штампа изр. , фељтон, по­
диверзант, потказивач, цинкарош,
лумесечник
денунцијант, одавалац, дојављивач,
штап м мотка, палица, колац, дрво,
пријављивач, пријавитељ, дојавитељ,
тољага, батина, мочуга, шипка, шта­
обавештајац, достављач, проказивач ,
ка, шиба, притка, полуга, прут, кљу­
шпицлов ре!.
ка ре!., такља ре!., шпациршток ре!. ,
шпијунирати несврш. прел. О (би­
багулин ре!., чакља ре!., мачуга рей1.,
ти шпијун) денунцирати, доста­
шибљика рей1.
вљати информације, потказивати,
штапин м 6. фитиљ
обавештавати, цинкарити е (- не­
штедети несврш. непрел . О чувати,
кога) пратити, уходити, њушкати
скупљати, приштеђивати, уштеђива­
жар!. ... уи. вребати 2.
ти, не трошити, не разбацивати се,
шпиц м врх, шиљак, теме, оглавак,
економизирати Хр6., шпарати ре!. -
вис, слеме, вршак, чело фи!., врши­
уи. разбацивати се е (- некога) чу­
на ре!., кичица ре!., рт арх., горњиште
вати, пазити, штитити, жалити фи!.
рей1., главица (брда), сљеме Хр6.
штедети се несврш. (не трошити
шприцати несврш. непрел . 6. штр­
снагу) чувати се, не трошити се, па­
цати
зити се, мировати
шраф м О вијак, рез а, ели са, клин, штедионица ж (новчан о-кредит­
затварач, завртањ, чивија - ре!. пре­ на установа која прикупља новац од
ворни ца, шараф, заворањ, завор, штедње и даје зајмове уз камате) ште­
сворњак е 6. вентил
диона Хр6.
штаб м О седиште, камп, средиште, штедња ж О (чување новца) еконо­
упориште, лагер, утврђена тачка, зби­ мичност, чување, штеђење, економи­
ралиште, окол ре!., табор ре!., око ре!., зирање Хр6. е уштеда, уштеђевина,
квартир арх . , логориште рей1., логор залиха, резерва, причува, фонг, ре­
(војни) 60ј., база 60ј., бивак суж., пот­ сурси

пора суж. - уи: касарна, уточиште штета ж О (губитак вредности) гу­

е (руководећи орган неке установе) битак, губљење, смањење, слабље­
дирекција, управа ње, нестајање, умањење, снижавање,
штака ж 6. штап смањивање, девалвација фи!. , спла­
штакор м 6. пацов шњавање фам. е (нешто што је непо­
штапа ж (зграда за стоку) стаја, тор, вољно) зло, баксуз, баксузлук, малер,

обор, изба, згон, зграда ре!., појата ре!. недаћа, несрећа, злосрећа, губитак,
- суж: коњушница, овчара, торарица, пегула, злосретност, лош/зао удес,
штетан I шупа 682

белај, лоша/зла срећа, зла судбина/ бубалица, бубанг, бу6ало - уи: уче­
коб, пех фам., бедак жар!., нерука ник, улизица, лакташ

реШ. - уи: беда, мука @) (на апарату) штрик м 6. уже 1.

квар, оштећење штркљаст прид. О 6. мршав 1. е 6.
штетан прид. (који наноси штету) дугоног

шкодљив, неповољан, вирулентан,

штрцати несврш. непрел . (избија­
злокобан, малиган, злоћудан, погу­ ти у снажно м млазу) шикљати, вр­
бан, деструктиван - уи. опасан цати, прскати, бризгати, избијати,
штетити несврш. прел. О (наносити шкропити, шиктати, липтати, сукља­

штету, погоршавати стање) шкодити, ти, прштити, заливати, шприцати,

сметати, оштећивати, погоршавати е штрцкати, лоптити, суктати, штри­

6. уништавати цати, куљати, надирати, пиштати,

штетност ж 6. шкодљивост истецати, искакати, јако тећи, лопити

штиrпић м зоол. (лат. Carduelis car- ре!., фрцати ре!. , бруждати ре!., про­
duelis) чешљугар, конопљарка, грде­ вирати фам., шибати фам., јури ти
лац, штиглиц, гарделин, чалмашица фам., трацкати реШ., штрапати реШ.,
штикпа ж потпетица, пета фљаскати реЙl . - уи: бацати - сл: цу­
рити, излазити, падати, разливати се,
штимунr м фам. 6. угођај
изливати се, обливати, прштати, из­
штит м О (одбрамбено оруђе) * е
вирати, квасити, лити, капати, про­
фи!. заклон, заштита, браник, заслон,
ваљивати, навирати
штитник, преграда, окриље, засло­
штрцкати несврш. непрел. 6. штр­
нац, застор, заштитник, бусача, за­
цати
клањач, кишобран фи!., скут фи!.,
параван фиf., брани ч ре!., шилт ре!. , wтрчати несврш. непрел. О видети

калкан ре!., фронтин ре!., пребој ре!., се, стрчати, вирити, гвирити, позна­

крило фам. вати се, извиривати, излазити, пома­

љати се, издизати се стршити, пружа­

штитити несврш. прел. бранити , од­
ти се увис е фи!. одударати, разли­
брањивати, заштићивати, штедети,
ковати се, диференцирати се, распо­
чувати, пазити
знавати се, издвајати се, истицати се,
штитник м О абажур, заСЛОЈ/ац, се­
дистонирати,одскакати,искакати
нило, шешир за лампу, шилт, штит
wћућурити се сврш. 6. сакрити се
светиљке, ширм реШ. е (део шлема,
качкета) визир фи!. @) 6. штит 1. шукнут прид. 6. ћакнут

што' зам. О (неодређена) нешто, шта­ шума ж гај, луг, дрвеће, гора, шума­
рак, лес, шумица, честар суж., густиш
год, штогод, шта, ма шта, било шта е
(упитна) зашто, због чега, ради чега, из суж., забран суж., младиковина суж.,

којих разлога, нашто арх., за чије бабе боскет ре!., дубрава арх.

здравље фам.@) (односна) који шумска jaroAa ж бот. (лат. Fragaria

ШТО'узв. ала, баш, како, ма баш vesca) ре!: водољешка, дивља јагода,
јагодица, јагодњак, јагодњача, мами­
штребати несврш. прел. фам. учити,
бубати, бифлати ца, поземљуша, тросква, фрагула

штребер м фам. вредница - фам. wупа ж О (спремиште за дрва)

бифлант, цвикераш, бубац, бубант, амбар, спремиште, дрвљаник дрв­

њак, кладња ре!. - уи. стовариште е
б8з
шупаљ I шчепати

(спремиште за угаљ) угљаник, угља­ петом), спољашња (- спољним де­

ра, спремиште, амбар, ћумурана @) лом патике), пуна (- горњом, пуном
фам. 6. уџерица
страном патике), унутрашња (- уну­
шупаљ прид. О (који није ничим трашњом страном), шпиц (- среди­
испуњен) празан, ненапуњен, непо­ шњим делом патике), фелш (такав -
пуњен е (који има отвор) бушан, да лопта путује заврнуто), дроп-кик
избушен, пробушен @) фи!. 6. глуп 0 е (отпадни материјал са рушевина)
фи!. безизражајан, безизразан, туп, 6. крхотине

празан, безличан, безосећајан, нее­ wутирати несврш. прел. О сиорш.

мотиван,бесловесан гађати (лоптом у мрежу), пуцати (на

wупљина ж 6. рупа 1. гол), распуцавати се, ћушкати, уда­
wупљоrпав прид. 6. глуп
рати (лопту), бацати (лопту), гурати,

wупљоrпавац м 8. глуп ан
шуткати фам ., шутати Хр6. е фам. 6.
ударати
wурити несврш. прел. (поливати
врелом водом) * - сл. парити шуша м ж О фам. 6. безвезњак 2. е 6 .
папучар
wуровати несврш . непрел. пајтати
се, ортачити се, петљати се, дружити wчепати сврш. прел . зграбити, доче­

се, друговати
пати се, Домоћи се, ухватити, ћапити,
приграбити, дохватити , гепити, по­
шут м О сиорш. ударац - суж: цен­

таршут (- према центру игралишта), грабити, уграбити, дограбити, апити

волеј (- лопте док је у лету), пета (- ре!., лапити ре!., шћапити фам. w
Литература

1. Српски и српскохрватски једнојезични речници

Вујаклија, Милан . Лексикон сшраних речи и израза. Београд: Просвета, 2005.

Група аутора. Речник срйскоfа језика. Нови Сад: Матица српска, 2007.
Gerzic, Borivoje; Gerzic, Natasa. Recnik savreтenog beogradskog iargona.
Beograd: Istar, 2002.
Јовановић, Дарко, Атанацковић, Лаза. Сисшемашски речник
срйскохрвашскоfа језика . Нови Сад: Матица српска, 1980.
Кlajc, Bratoljub. Rjecnik stranih rijeCi, izraza i kratica. Zagreb: Drzavno izdavacko
poduzece Hrvatske, 1951 .
Клајн, Иван, Шипка, Милан. Велики речник сшраних речи и израза. Нови
Сад: Прометеј, 2006.
Клајн, Иван. Речник нових речи. Нови Сад: Матица српска, 1992.
Lalevic, Miodrag S. Sinoniтi i srodne reCi srpskohrvatskogjezika. Beograd: Nolit,
2004.
Московљевић, Милош. Речник савремено! срйскохрваШСКОf књижевноf језика.
Београд : Аполон, 1990.
Пипер, Предраг; Драгићевић, Рајна; Стефановић, Марија. Асоцијашивни
речник срйскоfа језика. Београд: Београдска књига, Служ6ени лист СЦг,
Филолошки факултет у Београду, 2005.
Симић, Милорад. Српски електронски речник (прикупљена грађа Речника
срйскохрваШСКОf језика Машице срйске и Машице хрвашске, и Речника
срйскоfа језика Срйске акаgемије наука и имешносши) - верзија 2.0. 2003.
Cirilov, Јоуап . Novi recnik novih теа: теа, izrazi i znacenja рrеиzеti iz drиgih jezika
ili nastali и srpskohrvatskoт jeziku posle drugog svetskog rata. Beograd: Bata, 1991
StaniC, Milija. Uskocki recnik: knjiga 1. Beograd: Naucna knjiga, 1990.
Stanic, Milija. Uskocki recnik: knjiga П. Beograd: Naucna knjiga, 1991.
 2. Хрватски и босакски једнојезични речници

Апјс, Vladimir. Rjecnik hrvatskoga jezika. Zagreb: Novi Liber, 2000.

Isakovic, АНја. Rjecnik bosanskoga jezika. Sarajevo: Bosanska knjiga, 1995.
Sabljak, Tomislav. Rjecnik hrvatskoga zargona. Zagreb: Y.B.Z., 2001.
Saracevic, Narcis. Rjecnik sarajevskog zargona. Zenica: Vrijeme, 2003.
Saric, Ljiljana; Wittschen, Wiebke. Rjecnik sinonima. Zagreb: Neretva DOO,
Bremen - Oldenburg: Universitatsverlag Aschenbeck&Isensee, 2003
Sugar, Ivan. Latinsko-hrvatski i hrvatsko-latinski botanicki rjecnik. ( =Glоssагium
Botanicum Lаtinо-Сгоаtiсum е! Croatico-Latinum). Zagreb: Liber, 1977,258 р.;
2nd ed. Zagreb: ]AZU: Globus, 1990,550 р.

3. Двојезични речници

Benson, Morton. Srpsko hrvatsko engleski recnik. Nis: Zograf, 2002.

Benesic, ]ulije. Hrvatsko-poijski rjecnik. Zagreb: Nakladni zavod hrvatske. 1949.
Grujic, Branislav; Zidar, ]osip. Standardni recnik nemacko-srpskohrvatski
srpskohrvatsko-nemacki. Beograd: Prosveta, Cetinje: Obod, 1966.
Grupa autora; Englesko-srpski srpsko-engleski recnik sa gramatikom = English-
serbian serbian-english Dictionary&Grammar : ESSE. Beograd 2005.
Dejanovic, М.; ]еrnеј, ]. Talijansko-hrvatski ili srpski rjecnik. Zagreb: Skolska
knjiga, 1980.
Dejanovic, М.; ]еrnеј, ]. Hrvatsko ili srpsko talijanski rjecnik. Zagreb: Skolska
knjiga, 1988.
Sipka, Danko. SerboCroatian-Еnglish Colloquial Dictionary - Аn Exercise in Cross-
cultural Cognitive Linguistics. Springfield: Dunwoody Press, 2000

4. Страни реч ници

ВаШу, Rene. Dictionnaire des synonymes. Paris: Larousse, 1947

Concise Oxford Тhesaurus. Oxford University Press, 2002
Collins Cobuild. English dictionary. HarperCollins Publishers. 2000

S.OCTano

Tucakov, ]оуan. Lecenje biijem. Beograd: Rad, 1997.

Kristal, Dejvid. Kembricka encikopedija jezika. Beograd: Nolit, 1995.
б.Интернет

Google (www.google.com)
Metak (http://www.metak.com)
Мепјаm Webster (www.merriam-webster.com/dictionary)

Википедија (http://sr.wikipedia.org , http://en.wikipedia.org, http://hr.wikipedia.org)

Вокабулар (http://www.vokabular.org)
Мирјана Томић, Београд
Тања Томић, Београд
Ненад Томовић, Београд
Стеван Тонтић, Сарајево
Милан Трипковић, Нови Сад
Сања Тршић, Београд
Гордана Тулум, Београд
Душка Убовић, Београд
Грегор Урош Санчанин, Београд
Карен Халуса Орданић, Роли, Северна Каролина, САД
Марја Хамовић, Београд
Нења Хоџић, Београд
Зденка Хрубик, Нови Сад
Изабела Хубер, Београд
Радисав Мића Цајић, Београд
Зорана Ценић, Београд
Николаос Цицимелис, Београд
Александар Црквењаков, Београд
Марија Чанковић, Београд
Бранко Чкркић, Земун
Владета Чолић, Београд
Др Илеана Чура, Београд
Јелена Шарановић, Београд
Каспар Шаре, Лондон
Проф. др Миле С. Шиљак, Крагујевац
Владимир Шовљански, Нови Сад
Драгана Шпица, Београд
Гордана Штасни, Нови Сад
Славиша Шушулић, Власотинце
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

811.163.41'373.421 (038)

ЋОСИЋ, Павле
Речник синонима / Павле Ћосић и сарадници.
- Београд: Kornet, 2008 (Београд:
Отворена књига). - 712 стр. ; 24 ст. -
(Edicija Vecnici. Biblioteka Ozbliljne knjige)

Тираж 3.000

ISBN 978-86-86673-0901

а) Српски језик - Синоними - Речници

COВISS.SR-ID 149529356