FILOZOFSKA PITANJA I DISCIPLINE

Filozofska pitanja / problemi Disciplina

Šta je biće, šta je osnov stvarnosti, suština
bića, postojanja, šta je osnov, pranačelo na
kome sve počiva... razlikovanje bića od biti -
suštine, šta znači da nešto jeste?
Koji su osnovni elementi od kojih je sve
nastalo, Kako je sve nastalo?
Da li postoji Bog? Kakav je odnos Boga i
sveta? Da li je egzistencija duše konačna?
Na čemu se zasniva odnos duše i tela?
Metafizika (– grč. metha iza, s one + fysis, - priroda , s one strane, iza prirode)
Kasnija podela metafizike:
Ontologija - metaphysica generalis (opšta metafizika -) – grč. to on – biće
Kosmologija – grč. kosmos – ukras, red, poredak
Teologija – grč. theos – Bog
Psihologija – grč. psyche – duša

Šta je saznanje? Šta je istina? Šta su izvori Teorija saznanja (grč. gnosis - gnoseologija, epistemologija grč. episteme - znanje)
saznanja, uslovi mogućnosti i granice
saznanja?
Logika – (grč. logos reč, govor, učenje nauka)
Šta ja valjano mišljenje?
Kako se valjano mišljenje primenjuje u Metodologija (grč. methodos – put, način, postupak) - Filozofija nauke
nauci? Šta je nauka? Kakvo je naučno
saznanje?

Šta je dobro? Šta je zlo? Šta je moral? Šta je Etika (grč. ethos – običaj) - Filozofija morala.
moralno, a šta nemoralno? Postoji li
univerzalni moral? Šta je osnova morala?
Koje su osnovne vrline? Šta je sloboda?

Šta je lepo? Koja je razlika između umetnički Estetika (grč. aisthetos,– čulni ili opažajni) - Filozofija lepog i filozofija umetnosti.
lepog i prirodno lepog? Da li je moguć
naučni pristup umetnosti? Da li umetnost
ima funkciju i koja je njena funkcija? Šta je
suština umetničkog stvaralaštva?

Šta je čovek, Šta je njegova suština, kakav je Filozofska antropologija (grč. anthropos - čovek)- Filozofija čoveka
njegov položaj u svetu?

Šta su vrednosti? Šta sve vrednujemo i koje Aksiologija (grč. axios – vredan, dostojan divljenja)- Filozofija vrednosti
vrste vrednosti razlikujemo? Šta su
kriterijumi vrednovanja? Da li postoje
univerzalne vrednosti?

OSTALE FILOZOFSKE DISCIPLINE Pored navedenih, postoji čitav skup filozofskih disciplina koje se bave nekim
posebnim predmetom.
Filozofija nauke, filozofija prirode, filozofije istorije, filozofije politike, filozofija
jezika, itd.
 OSNOVNA FILOZOFSKI PRAVCI / STANOVIŠTA

I ONTOLOŠKA STANOVIŠTA
A. U odnosu na broj principa B. U odnosu na vrstu principa

1) monizam – jedan princip (npr. voda) 1) idealizam – u osnovi celokupne stvarnosti je ideja, logos, um i sl.
2) dualizam – dva principa (npr. duh i materija) 2) materijalizam – u osnovi celokupne stvarnosti je materija
3) pluralizam – više principa (npr. voda, vatra, vazduh, zemlja) 3) voluntarizam – u osnovi celokupne stvarnosti je volja

II EPISTEMOLOŠKA STANOVIŠTA
A. U odnosu na izvor saznanja B. U odnosu na pouzdanost saznanja
1) dogmatizam – moguće je dosegnuti pouzdano znanje
1) empirizam – celokupno znanje potiče iz iskustva ili ima 2) skepticizam – sumnja se u mogućnost pouzdanog
objektivan temelj u iskustvu (senzualizam – u čulima) znanja
2) racionalizam – temeljni pojmovi na kojima počiva naše znanje 3) kriticizam – ne možemo saznavati dok kritički ne ispitamo sopstvene saznajne moći i
nalaze se u razumu pre svakog iskustva (a priori), dok su čulni njihove domete
opažaji nepouzdani i izvor mogućih zabluda 4) agnosticizam – saznanje stvarnosti kakava je po sebi
3) iracionalizam (intuicionizam, misticizam) – pravo saznanje je principijelno je nemoguće
prisutno u neraloživom intuitivnom aktu (uma) ili zanosu (ekstazi)

III ETIČKE DISCIPLINE I STANOVIŠTA

1. Normativna etika pokušava da odgovori na pitanje šta je dobro i imamo li objektivni kriterijum za njegovu procenu.
1) deontološka – etika dužnosti
2) utilitaristička – cilj svakog svesnog i svrhovitog delanja je ono što je korisno
3) etika vrline – cilj delanja je usavršavanje u vrlini
4) eudajmonistička – cilj ljudskog delanja je dosezanje sreće
5) hedonistička – najviše dobro dostiže se u uživanju, kako telesnom tako i duhovnom
2. Metaetika: Logička analiza moralnog govora i upotrebe prideva „dobro”.