1014 - M Chapter 4 Ishodi Ucenja G - Djoric PDF

ISHODI UČENJA
Prof.dr. Gorana Đorić, Univerzitet u Nišu
1. Šta su ishodi ili rezultati učenja1
Ishodi učenja su jasni opisi onoga što bi student trebalo da zna, razume i ume da uradi po završetku
učenja. Ciljevi učenja (kod nas mnogo poznatiji koncept koji se koristi prilikom definisanja sadržaja
predmeta) i ishodi učenja su dva različita koncepta. Prvi opisuje ono što nastavnik želi da nauči studenta u
toku realizacije predmeta, drugi ono što je student na kraju procesa učenja naučio, pod pretpostavkom da je
dobio prelaznu ocenu. Cilj učenja je namera, a ishod učenja je merljivi rezultat ostvarenja te namere. Teško
je proceniti da li su ciljevi učenja postignuti, ali je relativno lako proveriti da li studenti znaju, razumeju i
umeju da urade ono što je definisano jasno postavljenim ishodima učenja.
Zahtev za jasnom i eksplicitnom formulacijom ishoda učenja deo je šireg konteksta u kome se fokus
obrazovanja pomera od nastave, nastavnika i onoga čemu oni žele da nauče studente, ka studentima,
odnosno onome šta oni znaju da rade kao rezultatu učenja u toku nastavnog procesa. Sama nastava i učenje
prilagođeni su postizanju prethodno definisaih rezultata učenja. Ovakvo razumevanje obrazovanja zahteva i
to da je način provere naučenog na transparentan način povezan sa jasno definisanim ishodima učenja.
Svaki rezultat učenja se detaljno proverava i konzistentno ocenjuje u skladu sa eksplicitnim kriterijumima
za svaku ocenu, od prelazne – za minimalno ostvareni standard rezultata učenja, do najviše – za
maksimalno postignute rezultate učenja.
2. Zašto je potrebno jasno, transparentno i precizno definisati ishode učenja?

Kome su potrebni jasno i precizno definisani ishodi učenja?
Moderno obrazovanje nije privilegija manjine. To nije proces ličnog usavršavanja bez ikakve veze sa
širim društvenim okruženjem. Savremeni nastavnik nije mudrac u čijem se posedu nalaze ekskluzivne
informacije koje on po svom nahođenju prenosi maloj grupi vernih sledbenika svog učenja. Moderno
obrazovanje ima jasnu društvenu funkciju da, između ostalog, obuči široke slojeve populacije da na
efikasan i kompetentan način obave različite poslove neophodne za funkcionisanje društva u različitim
segmentima, u skladu sa područjem svoje ekspertize. Kao što moderno društvo može samo u ograničenoj
meri da ostvari pretpostavke svog opstanka i funkcionisanja u lokalnim okvirima, a veći deo tih
pretpostavki ostvaruje u nacionalnom i međunarodnom prostoru, tako i zahtevi koji se postavljaju pred
moderno obrazovanje prevazilaze interne standarde pojedinih obrazovnih insitucija. Moderni univerzitet
može ostvariti svoju društvenu funkciju samo ako se rezultati obrazovnog procesa mogu komunicirati i
procenjivati kako od strane ostalih obrazovnih institucija, tako i od strane korisnika usluga obrazovnih
institucija – studenata, ali i od korisnika usluga eksperata (diplomiranih studenata) koji su u ovim
institucijama obučeni.
U ovom kontekstu, jasno, transparentno i precizno definisani ishodi učenja, su, po našem mišljenju,
ključni.
Posmatrano iz perspektive nastavnika koji osmišljavaju nastavni program predmeta, ishodi učenja -
jasni opisi onoga što bi student trebalo da zna, razume i ume da uradi po završetku učenja, predstavljaju
osnovu u odnosu na koju planiraju sadržaj predmeta, nastavni materijal i metode podučavanja. Ishodi
učenja koji se žele postići diktiraju i način provere znanja, koji mora na transparentan način biti povezan sa
svakim pojedinim ishodom učenja.
Posmatrano iz perspektive studenata, jasno definisani ishodi učenja pomažu studentima u izboru i
savladavanju programa studija. Dobro definisani ishodi učenja predočeni studentima na početku nastavnog
procesa, predstavljaju jasnu poruku o tome šta se od njih očekuje i sužavaju prostor za arbitrarnu
interpretaciju da li je svaki pojedini student ostvario očekivane rezultate.
1
Na engleskom - learning outcomes, kod nas se ustalio prevod ishodi učenja. Alternativno, može se
prevesti kao rezultati učenja.
Za potencijalne poslodavce, univerzitetske institucije i društvenu zajednicu u celini, eksplicitno
definisani ishodi učenja na nivou studijskog programa olakšavaju prepoznavanje i priznavanje pojedinih
kvalifikacija i zvanja.
U međunarodnim okvirima, eksplicitno, jasno i precizno definisani ishodi studijskih programa i
pojedinih predmeta olakšavaju mobilnost studenata i priznavanje kredita i diploma.
Definicije ishoda učenja su neophodne za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta obrazovanja jer
ustanovljavaju standarde kvaliteta sa kojima upoređujemo stečena i demonstrirana znanja i veštine
studenata na kraju procesa učenja.
O ishodima učenja se u ovom tekstu govori pre svega u kontekstu obebeđenja kvaliteta, pa ćemo se na
toj vezi još malo zadržati.
3. Ishodi učenja i obezbeđenje kvaliteta
Definicije ishodaučenja postavljaju standarde kvaliteta

Istorijski, koncept kontrole kvaliteta i proces kontrole kvaliteta povezan je sa serijskom proizvodnjom
u kojoj karakteristike svakog pojedinog proizvoda moraju odgovarati unapred definisanom standardu
kvaliteta. U ovom izvornom kontekstu, kontrola kvaliteta se definiše kao mehanizam putem koga se
osigurava da rezultat jednog procesa (proizvod ili usluga) odgovara predeterminisanim specifikacijama
(standardnim krakteristikama proizvoda ili usluge). Potreba za standardizacijom karakteristika proizvoda
potencirana je podelom rada u kojoj se npr. CD-i (compact discs) proizvedeni u jednoj zemlji reprodukuju
u muzičkim uređajima proizvedenim u drugoj zemlji, te je neophodno postići kompatibilnost karakteristika
proizvoda.
U onoj meri u kojoj je visoko obrazovanje postalo “serijska proizvodnja”, i to takva da studenti
obrazovani na jednom univerzitetu često nastavljaju školovanje na drugom univerzitetu ili se zapošljavaju u
drugoj zemlji, standardizacija kvaliteta, odnosno obezbeđenje i kontrola kvaliteta visokog obrazovanja
postaje sve važnija tema i inicijativa. U ovom kontekstu, obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju se
definiše kao mehanizam putem koga se osigurava da rezultati učenja, i obrazovni proces u kome se oni
ostvaruju, odgovaraju unapred definisanim standardima kvaliteta.
Proizvod obrazovnog procesa su znanja i veštine svakog pojedinog studenta stečena u toku ovog
procesa (kvalifikacija). Jasno, transparentno i precizno definisani ishodi učenja su specifikacije standardnih
karakteristika proizvoda obrazovnog procesa. Kontrola kvaliteta je onda procena u kojoj meri karakteristike
demonstriranog znanja i veština studenata odgovaraju postavljenim standardima kvaliteta. Ocenjivanje
znanja na osnovu upoređenja sa jasno definisanim ishodima učenja je prva linija interne kontrole kvaliteta.
Svakog ispitnog roka, svake godine, nastavnici na univerzitetu svojim prelaznim ocenama, kao
sertifikatima kvaliteta, garantuju da njihovi diplomirani studenti umeju da urade sve što je jasno definisano
ishodima učenja.
Ishodi učenja su proizvod čiji se kvalitet kontroliše
Definicije ishoda učenja su standardi sa kojima se sami ishodi učenja upoređuju
Ispitivači, upoređivanjem sa definicijama ishoda učenja, identifikuju studente čije znanje, sposobnosti i
veštine ne zadovoljavaju minimum propisanih standarada (ishoda učenja) discipline (studijskog
programa).
Ispitivači, eksplicitnim definisanjem kriterijuma ocenjivanja, uspostavljaju sistem provere znanja i
sposobnosti, koji razdvaja minimalni nivo kvaliteta od prosečnog i izuzetnog.
Kontrola kvaliteta institucije i kontrola kvaliteta ishoda učenja

U oblasti visokog obrazovanja postignut je konsenzus o tome da je kvalitet potrebno postići i
sistematično kontrolisati upoređivanjem sa prethodno definisanim standardima kvaliteta. Otvoreno pitanje
je, međutim, šta je to čiji kvalitet želimo da obezbedimo, kao i koji su to parametri, odnosno standardi, u
odnosu na koje ćemo procenjivati kvalitet toga što želimo da kontrolišemo.
U akreditacionom procesu koji se usredsređuje na procenu kvaliteta univerzitetskih institucija,
pretpostavlja se da će dobri rezultati učenja proizaći iz dobrih, relativno lako merljivih, performansi
obrazovne institucije. Npr. “...ako su nastavnici stručni, mi pretpostavljamo da su studenti dobro
podučavani. Ili, merimo kvalitet insitucije inputima, kao što je uspeh upisanih studenata na prijemnom
ispitu.”2 Autori citiranog teksta (ugledni funkcioneri Educational Testing Services), međutim, tvrde da ”...
kvalitet obrazovanja treba meriti rezultatima, odnosno ishodima – time šta su studenti naučili kao rezultat
obrazovnog procesa. …Bez obzira na to što nastavni program može biti odličan i što ga mogu realizovati
izuzetno stručni nastavnici, i bez obzira na to što studentsku populaciju mogu činiti talentovani studenti,
bez procene ishoda učenja nema pouzdanog načina da se izmeri i demonstrira kvalitet [visokog]
obrazovanja.” Ili, drugim rečima, “… Bez pouzdanog merenja onog što su studenti naučili…nemoguće je
proceniti da li univerzitetska institucija dobro obavlja svoj posao.”
Stanovište koje zastupamo i promovišemo u ovom tekstu je da mehanizmi obezbeđenja i kontrole
kvaliteta visokog obrazovanja treba pre svega da omoguće procenu kvaliteta ishoda učenja. A tome treba
da prethodi eksplicitno, jasno i precizno definisanje ishoda učenja koji mogu biti demonstrirani, posmatrani
i mereni.
4. Kako se definišu ishodi učenja?

Blumova taksonomija
Ishodi učenja se obično definišu kroz stečena znanja i veštine, mentalne procese (misaone
transformacije prikupljenih informacija) koje su diplomirani studenti u stanju da izvedu, i stavove razvijene
u toku studija. Dobro definisani ishodi učenja jasno i nedvosmisleno ukazuju na misaone procese i
praktične postupke koje je student osposobljen da izvede. Najbolji test dobro formulisanih ishoda učenja je
da li se ovi procesi i postupci kojima studenti demonstriraju svoju osposobljenost mogu meriti - oceniti.
Otuda tri osnovne karakteristike dobro formulisanih ishoda učenja:
1. Ishod učenja mora biti definisan kroz aktivnost koju je moguće posmatrati
2. Ishod učenja mora biti definisan kroz aktivnost koju je moguće meriti
3. Student mora izvesti pred ocenjivačem aktvinost predviđenu ishodom učenja
Primeri nepricizno definisanih ishoda učenja, koje je teško opaziti i meriti3:

Studenti će razumeti razloge zbog kojih je potrebno obaviti procenu potreba.
Studenti će razviti poštovanje za kulturnu raznolikost na radnom mestu.
Studenti će uvažavati principe rodne ravnopravnosti.
Studenti će biti upoznati sa principima naučnog metoda.
Studenti će poznavati hemijsku strukturu organskih hemijskih jedinjenja.
Gornji primeri ilustruju definisanje ishoda učenja koje je teško posmatrati i meriti. Teško ih je meriti
jer definišu ishode učenja preko termina koji nisu dovljno jasni, ne ukazuju dovoljno precizno na misone
procese i praktične postupke za koje će studenti biti osposobljeni i zbog toga mogu biti različito
interpretirani. Generalno, treba izbegavati sledeće termine u definisanju ishoda učenja: znati, biti svestan,
uvažavati, naučiti, razumeti, biti upoznat sa.
Umesto njih, ishode učenja treba definisati upotrebom sledećih termina: prikupiti, kreirati, planirati,
analizirati, dizajnirati, izabrati, koristiti, upotrebiti, primeniti, demonstrirati, izračunati, prodiskutovati,
objasniti, predivideti, proceniti, uporediti, rangirati, kritikovati. Ovako definisani ishodi mogu biti
demonstrirani pred ocenjivačima koji mogu proceniti i adekvatno oceniti stepen osposobljenosti studenata
da izvedu ove operacije. Ishode učenja iz gore navedenih primera možemo redefinisati upotrebom
drugačijih termina, i tako ih učiniti opažljivim i merljivim:
Studenti će nabrojati i obrazložiti devet razloga zbog kojih je potrebno obaviti procenu potreba.
Studenti će pismeno sumirati svoje stavove o kulturnoj raznovrsnosti na random mestu.
2
C. Kazin, D.G.Payne, 2009, “Ensuring Educational Quality Means Assessing Learning”, Trusteeship,
March/April. Pp. 31.
3
Vidi American Association of Law Libraries, Writing Learning Outcomes,
http://www.aallnet.org/prodev/outcomes.asp
Studenti će pismeno sumirati i obrazložiti svoje stavove o principima rodne ravnopravnosti.
Studenti će umeti da dizajniraju eksperiment primenom naučnog metoda.
Studenti će biti u stanju da razlikuju hemijsku strukturu ugljenih hidrata, masti, proteina i
nukleinskih kiselina.
Da bi se potencirao značaj upotrebe termina koji se odnose na opažljive i merljive procese i postupke u
definisanju ishoda učenja, često se kao još jedna karakteristika dobro formulisanih ishoda učenja navodi:
4. Ishode učenja treba definisati upotrebom reči koje ukazuju na misaone procese i praktične postupke
koje je moguće opažati i meriti.
Bez ikakve rezerve možemo reći da je najinstruktivnija, najuticajnija, najcitiranija i najčešće

upotrebljavana klasifikacija saznajnih domena i mentalnih i praktičnih sposobnosti studenata unutar svakog
domena - Blumova taksonomija.4 Blumova taksonomija razlaže kognitivne, afektivne i psihomotorne
sposobnosti studenata na elemente odnosno nivoe sposobnosti. Ovi elementi su hijerarhijski uređeni tako
da svaki naredni (viši) nivo zavisi od sposobnosti studenta da izvrši prethodni nivo ili nivoe. Taksonomija
je razvijena upravo za potrebe formulisanja rezultata učenja i kao uputstvo za osmišljavanje načina provere
znanja, prilagođenih vrsti saznajnih domena i mentalnih i pratkičnih sposobnosti koje se ocenjuju. Blumova
taksonomija je klasični tekst koji je do danas mnogo puta razvijan, dorađivan i usavršavan. Stručnjaci iz
pojedinih naučnih oblasti su konkretizovali Blumovu taksonomiju za potrebe formulisanja ishoda učenja i
njihovu evaluaciju u svojim disciplinama. Neki autori su razvijali i nove, originalne klasifikacije
prilagođene posebnim disciplinama. Ipak originalna taksonomija Bluma i njegovih kolega je još uvek
najviše citirana u literaturi i zbog toga je ovde sažeto prikazujemo u onoj meri u kojoj može biti od
univezalne pomoći u formulisanju ishoda učenja i njihovoj evaluaciji.5
Bendžamin Blum, njegovi saradnici i kasniji nastavljači početne klasifikacije razlikovali su i detaljno
opisali tri saznajna domena: kognitivni, afektivni i psiho-motorni. U ovom priručniku predstavićemo samo
mentalne procese (nivoe mišljenja) koji čine kognitivni saznajni domen. Za svaki nivo mišljenja navešćemo
ključne reči čija upotreba olakšava definisanje ishoda učenja jer ukazuju na misaone procese i praktične
postupke koje je moguće opažati i meriti.6 Radi ilustracije, navešćemo primere ishoda učenja iz različitih
disciplina za svaki nivo mišljenja unutar kognitivnog domena.7
4
Bloom, B.S. (Ed.) (1956) Taxonomy of educational objectives: The classification of educational goals:
New York; Toronto: Longmans.
5
U čestoj upotrebi je i revizija Blumove taksonomije koju je uradila Lorin Anderson, Blumov student.
Prema ovoj reviziji, sinteza – shvaćena kao kreiranje novog, rangirana je iznad evaluacije – kao
sposobnosti upoređivanja različitih rešenja s obzirom na dati set kriterijuma (prema: Pohl, M. 2000,
Learning to Think, Thinking to Learn: Models and Strategies to Develop a Classroom Culture of Thinking.
Cheltenham, Vic.: Hawker Brownlow.)”.
6
Brojni su izvori koji popisuju ključne reči čija upotreba olakšava definisanje ishoda učenja, počev od
same Blumove originalne publikacije. Ovde navodimo publikaciju prevedenu na srpski jezik koja je
generalno odličan izvor za pisanje i upotrebu ishoda učenja: Declan Kennedy, 2009, Pisanje i upotreba
ishoda učenja, Savet Evrope (izdato u okviru projekta EU i Saveta Evrope „Unapređenje sistema visokog
obrazovanja u Srbiji“). U originalu se ova publikacija može naći na www.bologna.msmt.cz/files/learning-
outcomes.pdf
7
Preuzeto i prilagođeno sa Internet stranice University of Waterloo, Canada, Centre for Learning Teaching
Excellence, http://cte.uwaterloo.ca/teaching_resources/tips/writing_learning_outcomes.html
BLUMOVA TAKSONOMIJA KOGNITIVNIH REZULTATA UČENJA
Nivo kognitivnih sposobnosti: Student je sposoban da:
6. Evaluacija PROSUĐUJE, brani i osporava
5. Sinteza Kombinuje ideje i KREIRA nešto novo
4. Analiza ODREDI elemente i odnose među njima
3. Primena KORISTI ideje
2. Razumevanje OBJASNI ideje
1. Znanje / Reprodukcija Prepozna i MEMORIŠE informacije

Adaptirano iz: Bloom, B.S. (Ed.) (1956) Taxonomy of educational objectives: The classification of
educational goals: New York; Toronto: Longmans, Green. Atherton J.S. (2003) Learning and Teaching:
Bloom taxonomy (on-line), UK. Na sajtu: http://www.learningamdteaching.info/learning/bloomtax.htm
ZNANJE / REPRODUKCIJA
Ključne reči
Opis kognitivnog domena
(Student će biti u stanju da):
• Posmatranje i prepoznavanje informacija uredi, prikupi, definiše, opiše, nabroji, označi,
• Poznavanje podataka, slučajeva, mesta navede, imenuje, grupiše, predstavi, citira,
• Uočavanje trendova i redosleda izbroji, pokaže, saopšti, zabeleži, klasifikuje,
• Poznavanje klasifikacija i podela pročita, prepozna
• Poznavanje glavnih pojmova, ideja i teorija
Primeri ishoda učenja na nivou reproduktivnog znanja, iz različitih disciplina
Nakon uspešnog završetka kursa (programa) od studenta se očekuje da bude u stanju da:
• Pripiše navedenim hemijskim elementima navedene atomske težine.

• Prepozna koji od navedenih ministara zagovara deficitarno finansiranje.
• Od navedenih teorija izabere onu koja je razvijena pod uticajem poststrukturalizma.
• Definiše pojmove u ponuđenom paragrafu.
• Označi kisela jezera na mapi.
• Opiše šta se događa u II činu, scena 1.
• Uredi navedene istorijske događaje prema hronološkom redu.
• Opiše sastav, strukturu i osobine navedenih zvezda (nebeskih tela).
• Nabroji faze u ciklusu inženjerskog dizajna.
RAZUMEVANJE
Opis kognitivnog domena Ključne reči (Student će biti u stanju da):
• Razumevanje informacije poveže, objasni, suprotstavi, razlikuje, razvrsta,
• Razumevanje značenja protumači, proceni, locira, obrazloži, uopšti, utvrdi,
• Prenošenje znanja u novi kontekst ilustruje, zaključi, parafrazira, predvidi, izvede, ustanovi,
• Interpretiranje činjenica, upoređenje, preradi, pregleda, odabere, oceni, prevede, sumira,
kontrastiranje sažme, interpretira, poveže, napravi razliku, uporedi,
• Rangiranje, grupisanje, zaključivanje prodiskutuje, isključi, uskladi
• Predviđanje posledica
Primeri ishoda učenja na nivou RAZUMEVANJA, iz različitih disciplina
Interpretira (izrazi na drugačiji način)
• Grafički prikaže navedene numeričke meteorološke podatke.

• Protumači frazu “To je izuzetak koji potvrđuje pravilo”.
• Prevede Šekspirov Sonet 44 na savremeni engleski jezik.
• Ispita navedenu sekvencu C++ algoritma i opiše koju funkciju u programu imaju petlja i ako/onda
tvrdnja.
Ilustruje (Navede primer za pojam ili princip)
• Navede tri primera uspešnih političkih saveza.

• Navede po jedan primer za svaku od literarnih formi prema Frajovoj taksonomiji.
• Predstavi ćelijski process putem koga se odvija ćelijska signalizacija.
Klasifikuje (Odredi da nešto pripada određenoj kategoriji)
• Podeli navedene elementa na metale i nemetale.

• Ispita prikazane path dijagrame i odabere one koji koriste “serijski” dizajn.
Sumira (Predstavi u malo reči, ili nekoj drugoj kratkoj formi)
• Prepriča Hamleta u manje od 200 reči.

• Napiše rezime za tekst u časopisu.
• U manje od 800 reči sažeto opiše kako su geološki, klimatski i botanički događaji oblikovali evoluciju
životinja u Prekambriju, Paleozoiku, Mezozoiku i Cenozoiku.
Zaključi (Izdvoji opšti princip ili glavnu ideju)
• Šta bi se desilo da su noseći stubovi u ovoj konstrukciji od aluminijuma umesto od čelika?

• Šta znače Otelove reči da je voleo “not wisely, but too well?”
• Proceni na osnovu rezultata istraživanja da li su građani zadovoljni vladom?
• Pronađe glavnu pravilnost u prikupljenim podacima.
Uporedi (Uoči sličnosti i razlike između predmeta i ideja)
• Koja je zemlja zadražala više kolonijalnog nasleđa Kanada ili Australija? Ponudi evidenciju u prilog
odgovoru.
• Šta je glavna razlika između Misisipija i Amazona?
• Koji teleskop je pogodniji za posmatranje Meseca, reflektorski ili refraktorski?
• Uporedi poslovanje dve kompanije na osnovu njihovog finansijskog izveštaja.
Objasni (Konstruiše kauzalni/funcionalni/genetički model sistema ili situacije)

• Zašto SAD nisu ušle u II svetski rat pre napada na Perl Harbur?
• Zašto se u sijalicama koristi tungsten?
• Kako nastaju različiti lokalni vetrovi?
• Izloži faze modela centar-periferija kao objašnjenja razvoja urbanog sistema.
• Šta je akcioni potencijal i kako nastaje?
PRIMENA ZNANJA
• Upotreba informacija primeni, oceni, izračuna, promeni, izabere, završi, konstruiše,
• Upotreba metoda, koncepata, teorija u pokaže, razvije, ispita, dramatizuje, upotrebi, ilustruje,
novim situacijama protumači, upravlja, organizuje, pripremi, govori o, rasporedi,
• Rešavanje problema uptrebom naučenih skicira, reši, sastavi, demonstrira, uopšti, izmeni, dopuni,
znanja i veština pokaže, prouči, poveže, klasifikuje, izvede eksperiment,
pronađe, predvidi...
Primeri ishoda učenja na nivou PRIMENE ZNANJA, iz različitih disciplina
• Pripremi 1 Mol rastvora hlorovodonične kiseline.

• Učvrsti zglob pacijenta, da onemogući dalju povredu.
• Odredi broj nezavisnih karakteristika sistema sastavljenog od tečnog i gasovitog petrola i vazduha,
potrebnih za fazni ekvilibrijum, prema Gibsovom faznom pravilu.
• Odredi sistolni i dijastolni krvni pritisak pacijenta u mirovanju i pod fizičkim opterećenjem.
• Pregleda finansijske izveštaje.
• Ispravi gramatičke i pravopisne greške u zadatom paragrafu.
• Izračuna količinu CO2 koju emituje u toku redovne upotrebe sopstvenog automobila u toku godine.
ANALIZA
• Uviđanje pravilnosti analizira, razdvoji, uredi, objasni, poveže, klasifikuje,
• Organizacija delova podeli, uporedi, izabere, zaključi, proceni, organizuje,
• Prepoznavanje skrivenog značenja razlikuje, istraži, postavi pitanje, testira
• Identifikacija sastavnih delova
Primeri ishoda učenja na nivou ANALIZE, iz različitih disciplina
Napravi razliku (Identifikuje ključna obeležja fenomena ili ključne oznake pojmova)
• Koji koraci su nezaobilazni u navedenoj proceduri?

• Da li navedene zvezde pripadaju istoj klasi?
• Da li je platipus sisar, gmizavac, vodozemac ili ptica?
• Da li je Mletački trgovac komedija ili tragedija? Objasni zašto.
Poveže (Odredi kako su delovi raspoređeni unutar structure)
• Izradi organizacioni dijagram u kome je prikazana hijererhija odgovornosti u preduzeću.

• Prikaže preklapanje grupa uz pomoć Venovog dijagrama.
• Razvije sistem kategorija za klasifikaciju različitih oblika kriminalnog ponašanja.
• Uspostavi evolutivnu vezu između savremenih ptica i arheosaurusa.
Okarakteriše (Odredi osnovno stanovište, vrednost ili nameru)
• Iz koje političke perspective je određeni tekst pisan?

• Da li je ton ove kolumne ozbiljan ili ironičan?
• Da li je Ubiti pticu rugalicu pisano iz dečije perspektive ili perspektive odraslog?
• Šta možemo pretpostaviti na osnovu izjave profesora Smita o string teoriji, u razvoj koje oblasti u
fizici treba investirati novac?
• Da li je navedeno istraživanje izvedeno u skladu sa zahtevima naučnog metoda?
SINTEZA
• Upotreba starih ideja da se razviju nove iskombinuje, integriše, promeni, reorganizuje, zameni,
• Uopštavanje na osnovu datih činjenica isplanira, napravi, dizajnira, izmisli, sastavi, formuliše,
• Povezivanje znanja iz raznih oblasti pripremi, uopšti, komponuje, (re)konstruiše, projektuje,
• Predviđanje i zaključivanje razvije, osmisli, proizvede, predloži novo rešenje, šta
ako?
Primeri ishoda učenja na nivou SINTEZE, iz različitih disciplina
Razvije (Alternativnu ili originalnu hipotezu)
• Predloži alternativni teorijski okvir za razumevanje visokog stepena nasilja nad ženama Aboridžina.
• Na osnovu prikupljenih podataka razvije hipotezu koja objašnjava geografsku distribuciju rakuna u
Kitchener-Waterloo.
• Osmisli alternativnu strategiju za promociju mobilinih personalnih informacionih menadžera (PDA).
Isplanira (Razvije proceduru za postizanje cilja)
• Predloži protokol za tačniju identifikaciju DNA pacijenata.

• Osmisli proceduru za praćenje pojave rakuna po prijavi stanovništva.
• Razvije porceduru za određivanje kada treba početi sa evakuacijom naselja u podnožju velikog
kompozitnog vulkana, uzimajući u obzir bezbednost i ekonomske troškove.
• Pripremi listu ponderisanih kriterijuma za procenu ostvarivosti projekta izgradnje nove luke na
potencijalnim lokacijama.
Proizvede (Izmisli proizvod)
• Napiše program za interaktivnu mapu lokacija na kojima su opaženi rakuni.

• Napiše strategiju zaštite životne sredine za preduzeće po sopstvenom izboru.
• Napravi elektronsko izdanje malo poznatog rukopisa iz 16. veka, uz propratni uvod, reference, rečnik i
slično.
• Razvije biznis plan za proizvod opisan u zadatoj studiji slučaja.
• Dizajnira kolektor solarne energije za veliki sistem osvetljenja otvorenog prostora.
EVALUACIJA
• Upoređivanje i razlikovanje ideja proceni, odluči, rangira, testira, izmeri, preporuči, ubedi,
• Procena relativne vrednosti teorija izabere najbolje rešenje, prosudi, objasni, napravi razliku,
• Odlučivanje na osnovu racionalnih argumenata podrži, zaključi, uporedi, sumira, zastupa, opravda,
• Ocena vrednosti evidencije preporuči, vrednuje, kritikuje, osporava, proveri, pronađe
• Prepoznavanje subjektivnosti u mišljenju greške.
Primeri ishoda učenja na nivou EVALUACIJE, iz različitih disciplina
Testira (Pronađe greške u proceduri ili proizvodu)
• Po čemu dati sonet odstupa od konvencionalne forme soneta?

• Uoči greške i propuste koje je napravio kolega u toku pregleda oka pacijenta.
• Proveri i potvrdi da ponuđena bibliografija odgovara Harvard formatu.
Kritički proceni (Oceni u kojoj meri rešenje odgovara zahtevima zadatka i situaciji)
• Da li je autor u pravu kada tvrdi da se visoka stopa nasilja nad ženama Aboridžina može bolje objasniti
mizoginijom nego rasizmom?
• Da li su zaključci koje je autor izveo zasnovani na evidenciji predstavljenoj u tekstu?
• Identifikuje slabosti u metodologiji datog eksperimenta.
• Proceni kako će proširenje gradskog zemljišta na štetu šuma i livada uticati na atmosferu, biosferu,
hidrosferu i litosferu.
• Uporedi tri predložena arhitektonska dizajna za ekološki park u zatvorenom prostoru i oceni njihovu
vrednost u odnosu na estetiku, strukturu, funkciju i upotrebljivost.
5. Ishodi učenja se definišu u različitim kontekstima i na različitim nivoima
Opšti standardi discipline: Definišu generalne standarde za kvalifikaciju

Ishodi učenja se mogu definisati u formi opštih akademskih standarda discipline (studija ekonomije,
prava, sociologije, medicine, arhitekture, elektrotehnike...). Ovi standardi ekspliciraju i opisuju osobine,
znanja, sposobnosti i veštine koje diplomirani studenti u disciplini poseduju. Mogu se postaviti nacionalno
(kao u slučaju britanskog sistema: Quality Assurance Agency - QAA8), ili internacionalno (kao u slučaju
European Network for Quality Assurance - ENQA ili međunarodnih stručnih udruženja)9. Ovi opšti
standardi predstavljaju polaznu tačku za definisanje i opisivanje standarda kvaliteta i obezbeđivanje
kvaliteta studijskih programa i nastavnih predmeta na svim nacionalnim univerzitetskim institucijama.
Nekoliko primera ishoda učenja definisanih na nivou discipline priloženo je u dodatku ovom tekstu
(PRILOG 1).
Standardi obrazovnih postignuća na različitim nivioma obrazovanja

Ishodi učenja moraju biti različiti za različite nivoe studiranja: osnovne, master i doktorske studije.
Mogu se definisati univerzalno za sve akademske discipline (kao u British Framework for Higher
Education Qualifications, ili u tzv. 'Dublin descriptors', koji opisuju standarde kvalifikacija za jedinstveni
8
http://www.qaa.ac.uk/acadeicinfrastructure/benchmark
9
U Srbiji trenutno ne postoje nacionalni standardi visokog obrazovanja za različite discipline.
evropski obrazovni prostor – EHEA, ili kod nas u Nacionalnom okviru kvalifikacija10) ili konkretno za
svaku disciplinu na različitim nivoima obrazovanja. Generalno, ishodi učenja na različitim nivoima
studiranja se razlikuju po zahtevima koji se postavljaju pred studente s obzirom na obuhvat i dubinu
poznavanja oblasti i s obzirom na autonomiju i kreativnost studenata u rešavanju zadataka koji se pred njih
postavljaju. Primeri ishoda učenja definisanih na različitim nivoima studiranja priloženi su u dodatku ovom
tekstu (PRILOG 4).
Rezultat učenja s obzirom na profil departmana

Ishodi učenja se mogu definisati na nivou obrazovne isntitucije odnosno za svaki studijski program, na
različitim nivoima obrazovanja, a u skladu sa opštim standardima discipline. Izabrani primeri ishoda učenja
za različite studijske programe priloženi su u dodatku ovom tekstu (PRILOG 1).
Rezultat učenja individualnih predmeta

Ishodi učenja se mogu definisati za svaki individualni predmet, a u skladu sa ukupnim ishodima učenja
studijskog programa. Pri tome treba jasno pokazati ulogu pojedinih predmeta u postizanju krajnjeg
rezultata učenja čitavog studijskog programa. Ishodi učenja se zatim mogu definisati za svaku nastavnu
jedinicu (PRILOG 3). Izabrani primeri ishoda učenja za različite predemete priloženi su u dodatku ovom
tekstu (PRILOG 2). Primeri za mapiranje doprinosa pojedinih predmeta postizanju ukupnih ishoda učenja
studijskog programa prikazani su u PRILOGU 1.
Kriterijumi ocenjivanja: ishodi učenja za svaki nivo postignuća

Ishodi učenja individualnih predmeta najčešće označavaju minimalno prihvatljivi nivo znanja koji
omogućava studentu da položi ispit. Ishodi učenja studijskog programa najčešće označavaju minimalno
prihvatljivi nivo znanja diplomiranog studenta u određenoj disciplini. Razlika između minimalnog,
prosečnog i izuzetnog savaladavanja predviđenih ishoda učenja definiše se kriterijumima ocenjivanja.
Kriterijum ocenjivanja pretpostavlja da ishodi učenja moraju biti opisani za svaku ocenu: šta student treba
da zna za 6, 7, 8, 9, ili 10. Primeri ishoda učenja s obzirom na postignuće izraženo različitim ocenama
priloženi su u dodatku ovom tekstu (PRILOG 5).
6. Povezanost komponenata učenja: Nastava - ishodi učenja –– ocenjivanje
Već je naglašeno da dobro definisani ishodi učenja ukazuju na misaone procese i praktične postupke
koji se mogu opažati i meriti. Samo tako definisani ishodi učenja omogućavaju proveru da li su očekivana
znanja, veštine i sposobnosti zaista i postignuti. Prva linija obezbeđenja kvaliteta obrazovanja jeste
uspostavljanje sistema provere naučenog koji razdvaja minimalni nivo kvaliteta od prosečnog i izuzetnog, i
kojim se identifikuju studenti čije znanje, sposobnosti i veštine ne zadovoljavaju minimum propisanih
standarada kvaliteta.
Načini provere naučenog na raspolaganju nastavnicima su mnogobrojni: testovi, eseji, projektni rad,
usmeni ispit, zadaci, dnevnici, izveštaji, studije slučaja, prezentacije, praktične demonstracije...11 Važno je
osigurati da izabrani metodi provere znanja na odgovarajući način procenjuju ostvarenje ishoda učenja.
Student mora izvesti pred ocenjivačem aktivnost predviđenu ishodom učenja. Kriterijumi ocenjivanja
definišu vrstu ishoda učenja i nivo njihovog postignuća za svaku pojedinu ocenu. U izboru načina provere
naučenog i formulisanju kriterijuma ocenjivanja, kao i kod definisanja ishoda učenja, može nam pomoći
Blumova taksonomija. Metode provere naučenog dizajniraju se tako da procenjuju ishode učenja na
različitim nivoima složenosti misaonih operacija (od reprodukcije do evaluacije i kreiranja novog). Jedan
od mogućih kriterijuma ocenjivanja (koji koristi Blumovu taksonomiju) jeste da se demonstriranje ishoda
učenja na manje složenim nivoima ocenjuje nižim ocenama, a demonstriranje ishoda učenja na nivou
složenih misaonih operacija visokim ocenama.12
10
Nacionalni savet za visoko obrazovanje Republike Srbije definisao je opšti Nacionalni okvir kvalifikacija
za različite nivoe studija (prateći standarde evropskog obrazovnog prostora, European Higher Education
Area – EHEA).
11
Načinima provere naučenog i kriterijumima ocenjivanja se ovde bavimo samo u kontekstu kontrole
kvaliteta ishoda učenja.
12
Vidi Prilog 4.
Donji primer ilustruje kako se test pitanja mogu formulisati tako da mere ishode učenja na različitim
Test pitanja za proveru ishoda učenja o modelima porodične organizacije prema Blumovoj
takosnomiji (Izbor iz University of Victoria Test Questions - Six Levels Of Learning):
A: Pitanja na nivou reprodukcije
Društvo u kome se od ćerki očekuje da ostanu u domaćinstvu svojih roditelja, a od sinova da
se odsele u domaćinstvo svojih supruga, naziva se:
a. matrilokalno društvo
b. neolokalno društvo
c. matrijarhalno društvo
d. bilateralno društvo
B: Pitanja na nivou razumevanja
Opišite glavne razlike između patrilinealnih, matrilinealnih i bilateralnih društava.
C: Pitanja na nivou primene
Stefanovi roditelji su na proslavu njegovog petog rođendana pozvali babe i dede, brata
Stefanovog oca i njegovu decu. Ova grupa ljudi čini:
a. konsanginalnu porodicu (consanguine)
b. konjugalnu porodicu (conjugal)
c. egalitarnu porodicu
d. patrijarhalnu porodicu
D: Pitanja na nivou analize
Analizirajte patrilokalna društva s obzirom na način ustanovljavanja srodstva (lineage) i
dominaciju polova.
E: Pitanja na nivou sinteze
Objasnite zašto je verovatno da će matrilokalna ili matrilinealna društva imati matrijarhalni
porodični sistem.
F: Pitanja na nivou evaluacije
Opišite ekonomske posledice neolokalne društvene organizacije.
nivoima složenosti misaonih operacija prema Blumu i njegovim saradnicima.
Ishodi učenja su polazna tačka za organizaciju celog procesa učenja. Videli smo da način provere
znanja mora na transparentan način biti povezan sa ishodima učenja koji se žele postići. S druge strane,
definicije ishoda učenja i način na koji se procenjuje njihovo postizanje, obavezuju nastavnike da tome
prilagode i sadržaj i način podučavanja. Znanja, veštine i sposobnosti studenata po uspešnom okončanju
predmeta / programa (ishodi učenja), treba da budu, u nastavnim programima i njihovoj realizaciji, direktno
i transparentno povezani sa načinom na koji ćemo studente tome naučiti (nastava i nastavni materijali) i sa
načinom na koji ćemo proveriti da li studenti to stvarno i znaju, razumeju i umeju da urade (metod provere
znanja, odnosno ocenjivanje). O ovome se u literaturi govori kao o usklađenosti komponenata učenja.
Pokušaj direktnog povezivanja ishoda učenja, načina podučavanja i metoda provere znanja predstavljen je
u nastavku teksta.
Povezanost komponenti učenja
Nastavni predmet: Socijalne nejednakosti i siromaštvo (Filozofski fakultet, Niš, Departman za sociologiju, nastavnik Gorana Đorić)
ISHODI UČENJA NAČIN PODUČAVANJA PROVERA ZNANJA
Nakon uspešnog završetka kursa studenti će biti u Analiziranje baza podataka o prihodima i potrošnji Test u kome studenti odgovaraju na pitanja o
stanju da: (Srbija i Mađarska); serija vežbanja na kojima veličini i strukturi nejednakosti i siromaštva na
studenti odgovaraju na pitanja koristeći baze osnovu statističkih podataka.
Pročitaju, protumače i objasne statističke
podataka. Njihovi odgovori se upoređuju sa
pokazatelje o socijalnim nejednakostima i
rezultatima analiza objavljenih u Studiji o životnom
siromaštvu
standardu.
Izmere nejednakost životnog standarda i stope Predavanja o merama nejednakosti i siromaštva. Zadaci u kojima studenti pokušavaju da ponove
siromaštva za različite grupe Vežbanja merenja na postojećim bazama podataka. rezultate analize podataka objavljene u Studiji o
životnom standardu (na ovaj način se delimično
proverava i osposobljenost za objašnjenje
nejednakosti pod 2 & 3).
Navedu postojeću evidenciju o veličini Predavanje o trendovima nejednakosti i siromaštva Evidencija o nejednakosti i siromaštvu treba da
nejednakosti i siromaštva. Uoče pravilnosti u van Srbije. Grupne vežbe pronalaženja informacija bude navedena u Eseju, kao osnova za objašnjenja i
promenama veličine nejednakosti i siromaštva o nejednakosti i siromaštvu u Srbiji. zaključivanje.
Objasne: Vežbanja kojima se evocira prethodno znanje i Esej o različitim objašnjenjima nejednakosti i
1) Razlike u agregatnoj veličini nejednakosti i iskustvo studenata o nejednakosti i siromaštvu. siromaštva:
siromaštva između zemalja
Predavanja o problemima, osnovim pojmovima i Obajšnjenja moraju da ukažu na različite
2) Nejednake prihode domaćinstava i pojedinaca
teorijskim debatama. institucionalne aranžmane, strukturu prihoda i
3) Razlike u prosečnim prihodima različitih
mehanizam koji determiniše distribuciju pojedinih
kategorija domaćinstava (klasa, pol, životni ciklus, Brejnstorming vežbanja o mogućim objašnjenjima
elemenata prihoda.
forma porodice, etnička pripadnost, radni status) uočenih razlika i trendova u nejednakosti i stopama
siromaštva.
Definišu teorijski i operacionalno pojmove klasa i Diskusija o objašnjenjima nakon čitanja relevantne (Grupni) Zadaci u kojima studenti mere veličinu
rod, i analiziraju razlike prihoda i siromaštva literature. klasne i rodne nejednakosti i siromaštva i obrazlažu
povezane sa klasom i rodom. način na koji su konceptualizovali i
operacionalizovali pojmove.
Nabroje, analiziraju i uporede glavne mere za Grupne vežbe dizajniranja mera za smanjenje Grupni izveštaj o merama za smanjenje
smanjenje nejednakosti i siromaštva nejednakosti i siromaštva: “Kad bih ja bio nejednakosti i siromaštva u nekoliko zemalja.
Ministar…” Čitanje relevantne literature. Diskusija: Izveštaji treba da ukažu na uzroke nejednakosti i
“Šta kreatori državnih mera zaista rade na siromaštva koji se žele ukloniti dizajniranim
smanjenju nejednakosti i siromaštva, u različitim merama. Obavezni usmeni ispit se koristi za
državama i u različito vreme.” procenu individualnog doprinosa izveštajima.
7. Podsetnik nastavnicima za pisanje ishoda učenja predmeta
Sledeći koraci u postupku pisanja ishoda učenja za pojedine nastavne predmete rezimiraju dosadašnje izlaganje
i mogu da posluže kao podsetnik predmetnim nastavnicima.
Pođite od profesionalnih kvalifikacija diplomiranog studenta u oblasti iz koje je vaš predmet (proučite
nacionalne i međunarodne standarde i opise kvalifikacija i standarde i opise stručnih udruženja iz vaše oblasti).
Ukoliko su definisani, konsultujte ishode učenja konkretnog studijskog programa u okviru koga se ostvaruje
nastava iz vašeg predmeta. Prepoznajte koje ishode učenja programa u celini možete postići obučavanjem
studenata u okviru vašeg predmeta.
Definišite ishode učenja za vaš predmet tako što ćete odgovoriti na pitanje: Šta će studenti koji polože ispit iz
mog predmeta znati, razumeti i umeti da urade? Koristite standardne smernice za definisanje ishoda učenja
(npr. Blumovu taksonomiju) i vodite računa o tome:
o da ishodi učenja jasno ukazuju na misaone operacije i praktične postupke koji se mogu demonstrirati
pred ocenjivačima i meriti;
o i da su definisani različito za različite nivoe studija.
Razvijte strategiju nastave i podučavanja koji će omogućiti studentima da savladaju znanja i veštine predviđene
definisanim ishodima učenja.
dizajn
NASTAVA ISHODI UČENJA
realizacija
PROVERA ZNANJA
Definišite ishode učenja za svaku pojedinu nastavnu jedinicu.

Osmislite metode za proveru da li su, i u kom stepenu, ishodi učenja postignuti.
Postavite kriterijum ocenjivanja tako da jasno razdvaja minimalno, prosečno i izuzetno postizanje ishoda
učenja, s jedne strane, i omogući identifikovanje studenata čije znanje, sposobnosti i veštine ne zadovoljavaju
minimum propisanih standarada kvaliteta, s druge strane.
Periodično reformišite ishode učenja, način podučavanja i metode provere znanja da biste povećali njihovu
međusobnu usklađenost, ali i usklađenost čitavog procesa učenja sa zahtevima standarada discipline, odnosno
profesionalnih kvalifikacija.
8. Unapređenje kvaliteta ishoda učenja
Osnovna ideja ovog teksta je da se kvalitet obrazovnog procesa može najbolje postići i kontrolisati preko
definisanja standarda kvaliteta rezultata učenja i sistematske kontrole da li se ti standardi i ostvaruju. Za nas kontrola
kvaliteta obrazovanja je pre svega kontrola kvaliteta ishoda učenja. Najveći deo teksta bio je posvećen promovisanju
ove ideje, izlaganju opštih smernica za pisanje ishoda učenja razvijenih u literaturi i predstavljanju primera koji to
ilustruju. Dobro definisani ishodi učenja su centralni za organizaciju obrazovnog procesa u celini i prethode kontroli
kvaliteta postignutog znanja, veština i sposobnosti. U ovom odeljku se vraćamo kontroli kvaliteta ishoda učenja i
mogućim pokazateljima ostvarenja standarda kvaliteta. Možemo govoriti o tri vrste pokazatelja kvaliteta ishoda
učenja: kontekstualnim, direktnim i indirektnim pokazateljima.
Kontekstualni pokazatelji ne omogućavaju proveru kvaliteta ishoda učenja direktno, ali ukazuju na to da li su
ispunjene sve pretpostavke za direktnu proveru kvaliteta ishoda učenja. Tako na primer, prvi kontekstualni
pokazatelj kvaliteta ishoda učenja je da li su ishodi učenja uopšte definisani i da li su definisani tako da se mogu
demonstrirati i oceniti, i kao takvi poslužiti kao standardi kvaliteta. Drugi kontekstualni pokazatelj kvaliteta ishoda
učenja je da li su standardi discipline, definicije ishoda učenja studijskog programa i definicije ishoda učenja
pojedinih predmeta u programu povezani i usklađeni. Treći kontekstualni pokazatelj kvaliteta je da li su ishodi
učenja, način podučavanja i metode provere znanja povezani i usklađeni među sobom. Četvrti konteksualni
pokazatelj ukazuje na to da li su kriterijumi ocenjivanja dovoljno diskriminativni da razdvajaju minimalni, prosečni i
izuzetni nivo kvaliteta ishoda učenja od rezultata učenja koji ne zadovoljavaju minimalne standarde kvaliteta.
Tek kad su gornje pretpostavke zadovoljene moguće je direktno proveravati kvalitet ishoda učenja. Prvi direktni
pokazatelj kvaliteta ishoda učenja su ocene studentskih ispitnih obaveza dokumentovane studentskim radovima,
testovima, esejima, ispitnim zadacima, studentskim portfoliom. Drugi direktni pokazatelj kvaliteta ishoda učenja su
rezultati nezavisnog ocenjivanja slučajnog uzorka studentskih radova. Treći direktni pokazatelj kvaliteta ishoda
učenja je uspeh studenata završnih godina na standardnim nacionalnim ili internacionalnim testovima ili drugim
formama standardizovane provere znanja.
Konačno, indirekni načini provere kvaliteta ishoda učenja obuhvataju stepen „zapošljivosti“ diplomiranih
studenata, broj studenata na poslediplomskim studijama, stepen mobilnosti studenata (odnosno lakoća sa kojim
nastavljaju studije na drugom univerzitetu ili se zapošljavaju van mesta ili zemlje u kojima su studirali). Indirektni
pokazatelji često zavise od konkretnih društvenih okolnosti i moraju se tako i interpretirati.
Pokazatelji kvaliteta ishoda učenja

Kontekstualni pokazatelji
Usklađenost standarda discipline, definicija ishoda učenja za studijski program u celini i definicija ishoda
učenja za pojedine predmete
Prilagođenost načina podučavanja i metoda provere znanja definicijama ishoda učenja
Povezanost minimalnog nivoa kvaliteta (ocena 6) sa standardima discipline
Diskriminativnost kriterijuma ocenjivanja
Direktni pokazatelji13
Ocene studentskih ispitnih obaveza dokumentovane studentskim radovima, testovima, esejima, ispitnim
zadacima, studentskim portfoliom
Rezultati nezavisnog ocenjivanja slučajnog uzorka studentskih radova
Uspeh studenata završnih godina studija na standardnim nacionalnim ili internacionalnim testovima
Indirektni pokazatelji
Stepen „zapošljivosti“ diplomiranih studenata
13
Direktni i indirekni pokazatelji kvaliteta su prerađeni na osnovu Performance Indicators for Economics Majors:
Lousiana State University, US, E. J. Ourso College of Business.
Broj studenata na poslediplomskim i specijalističkim studijama
Stepen mobilnosti studenata
Studentska evaluacija nastave može jednim svojim delom ukazivati na kvalitet ishoda učenja preko procene
kontekstualnih pokazatelja kvaliteta – odnosno preko procene da li su uspostavljeni mehanizmi neophodni za
direktnu proveru kvaliteta ishoda učenja. Da bi se to postiglo, u upitnike za studentsku evaluaciju mogla bi se
uvrstiti i neka od sledećih pitanja:
Da li su rezultati/ishodi učenja jasno definisani za program u celini i pojedine predmete?
Da li su ciljevi i rezultati učenja različito definisani za različite nivoe studiranja: osnovne, master i doktorske
studije?
Da li se izabranim metodama ocenjivanja mogu proceniti/izmeriti rezultati učenja za svakog studenta?
Da li postoji eksplicitan (pisani) opis rezultata učenja za svaku ocenu: šta student treba da zna za 6, 7, 8, 9, ili
10?
Da li su kriterijumi ocenjivanja poznati studentima?
Kako se postiže objektivnost ocenjivanja?
Da li su, i na koji način, usaglašeni kriterijumi ocenjivanja različitih predmetnih nastavnika?
PRILOG 1: PRIMERI ISHODA UČENJA ZA POJEDINE DISCIPLINE
I
ISHODI UČENJA ZA STUDIJE SOCIOLOGIJE
Preuzeto iz publikacije Američkog sociološkog udruženja: Liberal Learning and the Sociology Major Updated:
Meeting the Challenge of Teaching Sociology in the Twenty-First Century by K. McKinney, C. Howery, K. Strand,
E. Kain, and C. Berheide; A Report of the ASA Task Force on the Undergraduate Major, 2004, American
Sociological Association.
Diplomirani student sociologije bi trebalo da nauči, evaluira i demonstrira* razumevanje:
1. sociološke discipline i njene uloge u razumevanju društvene stvarnosti, tako da je student u stanju da:
(a) opiše sličnosti i razlike između sociologije i drugih društvenih nauka i navede primere za ovo
razlikovanje;
(b) primeni sociološku imaginaciju i prepozna sociološke principe i koncepte u analizi sopstvenog života;
2. uloge teorije u sociologiji, tako da je student u stanju da:
(a) definiše teoriju i opiše njenu ulogu u izgradnji sociološkog znanja;

(b) uporedi i protivstavi osnovne teorijske orijentacije;
(c) pokaže kako teorije reflektuju istorijski i kulturni kontekst u kome su nastale; i
(d) opiše i primeni neke osnovne teorije i teorijske koncepte u makar jednoj oblasti društvene stvarnosti;
3. uloge evidencije i kvalitativnih i kvantitativnih metoda u sociologiji, tako da je student u stanju da:
(a) prepozna osnovne metodološke pristupe i opiše ulogu metoda u izgradnji sociološkog znanja;
(b) uporedi i protivstavi osnovne metodološke pristupe prikupljanju podataka;
(c) dizajnira istraživanje u jednoj oblasti po izboru i obrazloži izbor metode i istraživačkog dizajna; i
(d) kritički proceni publikaciju u kojoj su objavljeni rezultati jednog istraživanja i obrazloži kako se
istraživanje i publikacija mogu poboljšati;
4. fundamentalinih koncepata u sociologiji i osnova njihove teorijske međupovezanosti, tako da je student u stanju
da definiše, navede primere i demonstrira značaj pojmova kultura, društvena pormena, socijalizacija, stratifikacija,
socijalna struktura, institucije, i socijalna diferencijacija (duž linija etničke/rasne, polne, starosne i klasne
pripadnosti) za razumevanje društvene stvarnosti.
5. funkcionisanja kulture i socijalne strukture, tako da je student u stanju da:
(a) pokaže kako društvene institucije utiču jedne na druge i na pojedince;

(b) demonstrira kako faktori društvene promene, kao što su stanovništvo ili urbanizacija utiču na društvenu
strukturu i pojedince;
(c) demonstrira kako se kultura i društvena struktura razlikuju u prostoru i vremenu i ukaže na različite
efekte različitih kultura i društvenih struktura; i
(d) ukažu na posledice konkretnih društvenih mera, upotrebljavajući stečeno znanje o efektima promena
društvene strukture.
6. uzajamnog međudelovanja između pojedinca i društva, tako da je student u stanju da:
(a) objasni sociološke determinante razvoja ličnosti/aktera;

(b) pokaže kako socijalne interakcije i ličnosti/aktera u interakciji utiču na društvo i društvenu strukturu;
(c) razlikuje sociološki pristup u analizi ličnosti/aktera od psihološkog, ekonomskog i ostalih pristupa.
7. razlikovanje mikro i makro nivoa analize, tako da je student u stanju da:
(a) uporedi i portivstavi teorije razvijene na jednom nivou sa teorijama razvijenim na drugom nivou
analize;
(b) sumira nekoliko istraživanja u kojima je dokumentovana povezanost oba nivoa analize; i
(c) napravi listu istraživanja ili analitičkih problema kojima bi trebalo pristupiti da bi se bolje razumela
povezanost fenomena analiziranih na mikro i makro nivou.
8. najmanje dve posebne sociološke oblasti do detalja, tako da je student u stanju da:
(a) sumira osnovna pitanja i probleme u oblasti;

(b) uporedi i suoči osnovne teorijske orijentacije i teorije srednjeg obima u oblasti;
(c) pokaže kako sociologija pomaže da se ta oblast bolje razume;
(d) sumira rezultate savremenih istraživanja u toj oblasti; i
(e) ukaže na državne mere koje se mogu preporučiti na osnovu implikacije teorija i istraživanja u toj oblasti
sociološke analize.
9. unutrašnje raznovrsnosti nacionalnog društva i njegovo mesto u međunarodnom kontekstu, tako da je student u
stanju da:
(a) opiše socijalni sastav društva duž linija etniciteta, pola, rase, klase i starosne grupe;
(b) prepozna kad može a kad ne može uopštavati rezultate analize na sve grupe.
Diplomirani student sociologije bi treblao da demonstrira* i sledeće veštine i sposobnosti:
10. Tehničke veštine potrebne za prikupljanje informacija i podataka sa Interneta i odgovarajuću upotrebu
kompjutera za analizu podataka; sposobnost pisanja stručnih tekstova u kojima se precizno prikazuju rezultati
istraživanja; razumevanje i primena principa etičkog kodeksa sociologa.
11. Sposobnost kritičkog/analitičkog mišljenja, tako da student bude u stanju da:
(a) se lako kreće između reprodukcije znanja, analize, primene znanja, evaluacije i kreiranja novog znanja -
sinteze;
(b) prepozna skrivene pretpostavke konkretnih teorijskih orijentacija ili određene argumentacije;
(c) prepozna skrivene pretpostavke konkretnog metodološkog pristupa nekom problemu;
(d) pokaže kako su modeli mišljenja i znanje uslovljeni političko-ekonomsko-socijalnim strukturama;
(e) predstavi suprotstavljena stanovišta i alternativne hipoteze o različitim pitanjima; i
(f) učestvuje u timskom radu u kome su zastupana različita stanovišta.
* “Demonstrirati” znači da je student u stanju da pokaže ili dokumentuje odgovarajuće ovladavanje materijalom i/ili
veštinama, tako da to ovladavanje može biti provereno (na ispitu, kroz prezentaciju, studentski portfolio ili neki
drugi način provere znanja).
Mapiranje doprinosa pojedinih predmeta ishodima učenja studijskog programa (Sociologija)
Matrica za ishode učenja u oblasti Sociologija

Predmeti Ishodi učenja
Socijalni Povezanost Odgovarajuće Sposobnost
problemi, teorije i Odgovarajući metode pismene i
nejednakosti i empirijskog istraživački analize usmene
soc. pravda Teorija istraživanja nacrti podataka komunikacije
SOC 104 Uvod u sociologiju 2 2 2 1 ~ 1
SOC 201 Sociajalni problemi 2 2 3 ~ ~ 1
SOC 282 Statistička analiza 1 ~ 1 ~ 3 1
SOC 303 Rasni i etnički odnos 3 2 2 ~ ~ 2
SOC 305 Moderni svetski sist. 3 2 2 ~ ~ 1
SOC 306 Porodica 2 1 2 ~ ~ 2
SOC 308 Altruizam 3 1 1 ~ ~ 2
SOC 310 Teorija 2 3 3 ~ ~ 3
SOC 316 Rod i društvo 3 2 2 ~ ~ 2
SOC 320 Socijalna ekologija 2 1 2 ~ ~ 1
SOC 330 Devijantno ponaš. 3 2 2 1 ~ 2
SOC 350 Društveni pokreti 3 2 3 ~ ~ 2
SOC 370 Soc. nejednakosti 3 3 ~ ~ ~ 2
SOC 382 Društv. istraživanje 2 2 2 3 3 2
SOC 411 Pop kultura 2 3 2 1 ~ 2
SOC 420 Društvene promene 3 3 2 ~ ~ 2
SOC 430 Kriminologija 3 3 2 1 ~ 2
SOC 475 Organizacija zajedn. 3 3 3 1 ~ 2
SOC 482 Primenjena sociolog. 1 2 2 ~ 2 2
SOC 492 Diplomski projekat 1 3 3 3 3 3
…… …….. … … … … … …
1. Slabog intenziteta: Ishod učenja je implicitno sadržan u programu predmeta. Povremeno je predmet diskusije ili se proverava
kroz jedan ili dva kratka zadatka.
2. Srednjeg intenziteta: Ishod je izričiti fokus predmeta. On predstavlja temu koja se više puta pojavljuje u toku realizacije
predmeta.
3. Visokog intenziteta: Ishod učenja je osnovni cilj predmeta. To je centralni sadržaj oko koga je predmet organizovan.
II
ISHODI UČENJA ZA STUDIJE EKONOMIJE
Lousiana State University, US, E. J. Ourso College of Business
Diplomirani student ekonomije biće u stanju da:
1. Ukaže na ulogu ponude i potražnje u tržišnoj ekonomiji i navede neophodne uslove za dobro funkcionisanje
tržišne ekonomije;
2. Prodiskutuje prednosti tržišnog sistema u obezbeđivanju ekonomske efikasnosti i objasni ulogu cena u
postizanju ekonomske efikasnosti;
3. Razume ekonomsku ulogu vlade, fiskalne i monetarne politike, nacionalnih rezervi, Nacionalne banke i
strukture tržišta;
4. Navede alternativne državne mere i proceni koliko je verovatno da one dovedu do povećanja ekonomskog
rasta i ekonomske efikasnosti;
5. Demonstriraju sposobnost primene ekonomske teorije na niz ekonomskih problema i uspešno prezentuju
svoju analizu;
6. Demonstriraju sposobnost da definišu i analiziraju ekonomske probleme upotrebom algebarskih i statističkih
metoda;
7. Ukažu na koristi/dobitke i štete/gubitke od globalne ekonomije;
8. Demonstriraju razumevanje osnovne istraživačke metodologije, uključujući prelgedavanje literature,
prikupljanje podataka, analizu podataka i preporuke za mere državne politike.
Mapiranje doprinosa pojedinih predmeta ishodima učenja studijskog programa (Ekonomija)
Matrica za ishode učenja u oblasti Ekonomija (x = ishod se podučava/postiže u tom predmetu)

Predmet Ishodi učenja
Naziv Šifra predmeta 1 2 3 4 5 6 7 8
Principi makroekonomije 2010 x x x x x
Principi mikroekonomije 2020 x x x
Analiza ekonomskih principa 2030 x x x x x
Novac i bankarstvo 2035 x x x x
Ekonomska istorija 4010 x x x
Ekonomski rast 4070 x x x x x x x x
Javne finansije 4110 x x x x x x x
Zarade i zapošljavanje 4220 x x x x x x
Ekonomija ljudskih resursa 4230 x x x x x x
Industrijska organizacija 4400 x x x x x x
Zdravlje 4421 x x x x x x x
Međunarodna ekonomija 4520 x x x x x x x
Predviđanje 4540 x x x x x
Međunarodne finansije 4550 x x x x x x x x
Monetarna politika 4560 x x x x x x x x
Uvod u ekonometriju 4630 x x x x x
Finansijska ekonometrija 4632 x x x x
Makroekonomija – srednji nivo 4710 x x x x x x x x
Mikroekonomija – srednji nivo 4720 x x x x x x x
III
ISHODI UČENJA ZA OSNOVNE STUDIJE MEDICINE U ŠKOTSKOJ
The Scottish Deans’ Medical Curriculum Group, March 2000
Ishodi su definisani za dvanaest domena raspoređenih u tri osnovne grupe ishoda:
1. Šta lekar ume da uradi

Kliničke veštine
Praktične procedure
Pregled pacijenta
Lečenje pacijenta (Patient management)
Promocija zdravlja i prevencija bolesti
Komunickacija
Medicinska informatika
2. Na koji način lekar pristupa svojoj praksi

Osnove društvene i kliničke nauke i fundamentalini principi
Stavovi, etički prncipi i zakonska odgovornost
Sposobnosti odlučivanja, kliničkog rezonovanja i izvođenja zaključaka
3. Lekar kao profesionalac

Uloga lekara u zdravstvenom sistemu
Lični profesionalni razvoj
ŠTA LEKAR UME DA URADI
Ishodi učenja u domenu kliničkih veština
Diplomirani student medicini trebalo bi da bude u stanju da demonstrira kompetinciju u širokom izboru kliničkih
veština, samostalno i na nivou unapred definisanog standarda kvaliteta.
Što uključuje:
Sve starosne grupe; lokalne multikulturne činioce; širok spektar

Uzme istoriju (bolesti) pacijenta, rođaka i različitih konteksta;
•
drugih. Strukturisan i temeljan pristup sa pacijentom u centru pažnje i uz
demonstraciju sposobnosti dobre komunikacije.
Opšti pregled i pregled usmeren na pojedine sisteme; prilagođen

• Izvede fizički pregled pacijenta. pacijentovoj starosti, polu i psihičkom i fizičkom statusu, izveden
temeljno,sistematično i sa puno obzira.
Interpretira rezultate uzete istorije bolesti,

Prepoznavanje odstupanja od normalnih stanja i tačnu
• izvedenog fizičkog pregleda i urađenih
interpretaciju osnovnih analitičkih/dijagnostičkih testova.
analiza.
Prikupljanje i analiza svih raspoloživih informacija.

• Postavi dijagnozu Prepoznavanje važnih, životno ugrožavajućih stanja koja
zahtevaju urgentni tretman.
Fokusiranje na potrebe pacijenta, pravljenje liste prioriteta

• Formuliše plan lečenja (management plan) tretmana, uključivanje pacijenta i ostalih članova zdravstvenog
osoblja, prepoznavanje sopstvenih ograničenja.
Dokumentacija koja sadrži svu relevantnu komunikaciju sa
pacijentom, rođacima i kolegama. Minimalni zahtevi
• Dokumentuje sve dobijene informacije
dokumentacije su da je čitljiva, potpisana, koncizna i vremenski
precizna.
Ishodi učenja u domenu praktičnih procedura
Ovladavanje odgovarajućim praktičnim procedurama nakon okončanja osnovnih studija je od suštinske važnosti za
prelaz od osnovnih studija na status stažiste (PRHO). Nabrojane su neke od procedura koje novi student
poslediplimskih studija mora da bude u stanju da izvede bez supervizije (samostalno)....
Što uključuje:
• frekvenca rada srca • krvni pritisak • temperaturu tela
• forsirani ekspirijumski volumen
• nivo šećera u krvi korišćenjem reagens papirića sa i bez glukometra
• Merenje i beleženje • analizu urina upotrebom Multistix
• testiranje tragova krvi u stolici
• test na trudnoću
• izvođenje i interpretacija EKG (elektrokardiograma)
• pružanje prve pomoći

• osnovno oživljavanje i osnovno održavanje života kod odraslih i dece
• primena terapije kiseonikom
• vađenje krvi iz vene • uzimanje krvi za mikrobiološku analizu
• uvođenje kanile u venu
• ugrađivanje urinarnih katetera kod muškaraca i žena
• arterijska punkcija
• Primena i izvođenje • priprema hirurga za operacije i sterilne procedure
• šivenje kože
• čišćenje i previjanje rane
• priprema lekova za parenteralnu primenu
• davanje injekcija, intravenozno, intramuskularno i subkutalno
• doziranje i davanje insulina i upotreba, odnosno propisivanje skale
• davanje intravenske infuzije
• uzimanje briseva iz nosa, grla i sa kože.
Ishodi učenja u domenu pregleda pacijenta

Kao kod praktičnih procedura, od studenta koji je okončao osnovne studije medicine očekuje se da bude u stanju da
neke kategorije pregleda pacijenata obavi samostalno, dok se kod nekih kategorija pregleda očekuje samo da student
zna kako se obavljaju i kad se koriste.
Što uključuje:
Izbor i korišćenje adekvatnih metoda ispitivanja/analize.
Zahtevanje i redosled pregleda/ispitivanja/analiza prema lokalnim protokolima,
odnosno uputstvima.
• Opšti principi pregleda pacijenta Dobijanje saglasnosti za ispitivanje na osnovu potpune informisanosti pacijenta
o toku i posledicama ispitivanja.
Pripremu pacijenta za pregled/ispitivanje, praktično i upućivanjem u detalje
ispitivanja.
Pokazano znanje uslova pod kojim su osnovne laboratorijske analize
indikovane; pokazano poznavanje procedura za dobijanje materijala za analizu,
• Laboratorijske analize: uključujući:
biohemijsku, hematološku, mikrobiološku, patološku, citološku,
genetičku, imunološku i virološku analizu.
Demonstrirano poznavanje širokog obima raspoloživih radioloških pregleda i

• Radiološke analize
njihove adekvatne upotreba u različitim situacijama.
O određeom broju ispitivanja specifičnih za posebne sisteme student koji je
završio osnovne studije medicine treba da bude obavešten i da bude u
mogućnosti da posmatra njihovo izvođenje, ali se od njega ne očekuje da bude u
stanju da ih sam izvede. To se odnosi npr. na:
• Klinička ispitivanja • Test fižičke izdržljivosti • Pleural tap/biopsy
•Upper and lower GI endoscop y • EEG
• Lumbalna punkcija • Citoskopija
• Bris grlića materice • Kolposkiopija
• Biopsija kože • Joint aspiration
………………………………………………………………………………………………………
NA KOJI NAČIN LEKAR PRISTUPA SVOJOJ PRAKSI
………………………………………………………………………………………………………
Ishodi učenja u domenu sposobnosti odlučivanja, kliničkog rezonovanja i izvođenja zaključaka
Završeni student osnovnih studija medicine mora biti osposobljen za donošenje odluka, kliničko rezonovanje i
izvođenje zaključaka. Novi student poslediplomskih studija medicine mora da nastavi da demonstrira te sposobnosti
sa dodatnim opterećenjem odgovornosti za svoje odluke i akcije. Ovo je nesumnjvo jedan od najstresnijih aspekata
prelaza od osnovnih studija na PRHO i zog toga je postizanje ovih ishoda na najvišem standardu kvaliteta ključno.
Što uključuje:
Kako prepoznati i definisati problem, kako analizirati i interpretirati informacije i kako se
• Kliničko
snaći u situacijama u kojima nedostaju potpune informacije i postoje ograničenja lične
rezonovanje
prirode.
Kako prikupiti najbolju raspoloživu evidenciju i pratiti promene.
• Zasnivanje odluka Kako analizirati i interpretirati prikupljene informacije i primeniti usvojena uputstva i
na prikupljenoj protokole.
evidenciji Razumevanje povezanosti između prakse donošenja odluka na osnovu prikupljene
evidencije, provere medicinske prakse i razloga za postojanje različitih kliničkih praksi.
Usvajanje istraživačkog i kritičkog stava i racionalnog pristupa.

• Kritičko/analitičko
Prepoznavanje iracionalnosti kod sebe i drugih.
mišljenje
Uviđanje važnosti sospstvenih vrednosnih sudova i vrednosnih sudova pacijenata.
Poznavanje i razumevanje kvantitativnih i kvalitativnih metoda, uviđanje razlike između

• Istraživanje i naučna
njih i izbor odgovarajućeg metoda.
metodologija
Upotreba istraživanja i naučne metodologije da bi se interpretirali rezultati analiza.
• Razumevanje i Kako misliti i prezentovati nalaze kvantitativno.

primena principa Izbor i primena adekvatnih statističkih testova, delimično razumevanje principa na kojima
statističke analize se zasnivaju i poznavanje njihovih prednosti i slabosti.
Kreativna upotreba tehnika, tehnologije i metodologije.
• Kreativnost / Demonstriranje samostalnosti, inicijative i praktičnosti.
inventivnost Spremnost da se nekad razmotre rešenja izvan konvencionalnih procedura.
Uviđanje da postoje situacije u kojima će lekar biti nesiguran i da izvori nesigurnosti
uključuju:
samog lekara
• Snalaženje u
okruženje
situacijama
pacijente
neizvesnosti i sa
nepotpuno znanje
mogućnošću
Kako koristiti kognitivne i intelektualne strategije za snalaženje u situacijama nesigurnosti i
donošenja pogrešne
kad je potrebno prilagođavati se promenama.
odluke
Kako podsticati sopstvenu emotivnu snagu i hrabrost.
Važnost donošenja odluka u partnerstvu sa kolegama i pacijentima.
Pregled nivoa odgovornosti u sistemu zdravstvene zaštite.
Poznavanje i razumevanje činilaca od važnosti za pravljenje prioriteta.
Kako organizovati sopstveno vreme i vreme posvećeno brizi o pacijentima, upravljajući
• Pravljenje prioriteta
zadacima, vremenom, stresom i nepredviđenim događajima.
Kako upotrebljavati protokole da bi se olakšala organizacija vremena i zadataka.
………………………………………………………………………………………………………
IV
ISHODI UČENJA ZA STUDIJE MAŠINSKE TEHNOLOGIJE
Laney College, Oakland, CA
http://www.laney.peralta.edu/apps/comm.asp?Q=31028
Po završetku ovog programa, studenti će biti u stanju da urade sledeće:
1. Demonstriraju poznavanje osnova proizvodne bezbednosti i ispoljavaju brigu o bezbednosti u svim

aktivnostima na času.
2. Analiziraju inženjerske crteže i projektnu dokumentaciju tako da mogu da odrede veličinu, lokaciju,
izdržljivost i međusobne odnose prikazanih delova.
3. Koriste instrumente za precizno merenje da bi mogli da proizvedu delove i provere da li odgovaraju
željenim specifikacijama.
4. Izračunaju odgovarajuće brzine i ritam obskrbljivanja (feeds) na osnovu funkcionisanja mašina, uslova,
materijala i alata.
5. Odrede dimenzije neophodne za izvođenje sekundarnih operacija kao što su usecanje (treading), bušenje
(counterboring, countersinking), i urezivanje navoja (tapping) na osnovu proračuna i istraživačkog
materijala.
6. Razviju plan operacija za proizvodnju delova prema željenim specifikacijama, uz upotrebu fiksirane
bušilice (drill press) i različitih vrsta strugova (lathe, vertical mill).
7. Demonstriraju bezbedno sastavljanje i funkcionisanje fiksirane bušilice i različitih vrsta strugova, tako da
se efikasno proizvode potrebni delovi prema zadatim specifikacijama.
PRILOG 2: PRIMERI ISHODA UČENJA ZA POJEDINE PREDMETE
Uvod u strukturu atoma

Physical Sciences Centre, University of Hull, UK
http://www.heacademy.ac.uk/assets/ps/documents/primers/primers/ps0091_writing_learning_outcomes_mar_2005.p
df
Na kruju ovog kursa studenti bi trebalo da budu u stanju da:

• definišu pojmove talasna dužina, frekvencija, amplitude i nod (node),
• zapamte relativne frekvencije ili talasne dužine različitih regiona u elektromagnetnom spektru,
• opišu Borov model atoma i pomoću njega objasne spektralne linije (the emission line) vodonikovog (H) atoma,
• raspravljaju o ograničenjima Borovog modela,
• upotrebe Ridbergovu jednačinu za predviđanje talasnih dužina tranzicije elektrona (electronic transitions),
• opišu koncept dualizma: čestica / talas,
• formulišu Hajzenbergov princip neodređenosti i state the Heisenberg Uncertainly Principle izvedu njegove
implikacije,
• opišu šta podrazmevaju pod pojmom orbitalni,
• imenuju i utvrede odnose između kvantnih brojeva n, l i ml.
ENG 251 Glavni britanski književni autori

University of Cincinnati, Learning & Teaching Center,
http://rwc-ltc.wikispaces.com/file/.../Examples+of+Student+Learning+Outcomes.doc
Studenti bi trebalo da budu u stanju da:

pokažu da mogu da prouče jedan aspekt ljudskog iskustva na osnovu literarnog teksta ili tekstova, ispitujući svoje
sopstvene pretpostavke o tom iskustvu i otkrivajući u tekstu jedno složenije razumevanja tog iskustva,
postanu svesni složene i dinamične prirode interpretacije literarnog teksta i determinanti koje oblikuju
interpretaciju,
formulišu tvrdnju o tekstu jednog od glavnih britanskih autora, obrazlože tu tvrdnju i ukažu na dokaze iz teksta
kojom se može potkrepiti to obrazloženje.
Uvod u kulturnu antropologiju

Studenti bi trebalo da budu u stanju da:

Opišu raznovrsnost kultura u svetu ali i kulturne univerzalije.
Primene holističku analizu na društvene fenomene.
Iskoriste holističku perspektivu da podučavaju druge o kulturi kojoj ne pripadaju.
Analiziraju odnose između pojedinca i društvene grupe.
Demosntriraju razumevanje vrednosti različitih kultura i ukažu na to šta iz njih možemo naučiti.
Raspravljaju o dinamičkoj prirodi kulture i procesima kulturne promene.
Grafičke umetnosti 20 – Proizvodna umetnost i dizajn studio

Nakon uspešnog okončanja predmeta student bi trebalo da bude u stanju da:

Demonstrira osnovu sposobnost i tehnike skiciranja (sketching).
Kreira vizuelne skice različitim tehnikama grafičkog predstavljanja.
Upotrebe standardne situaciono sekvencijalne tehnike rešavanja problema za razvijanje kreativnih grafičkih
dizajna.
Pripreme profesionalno umetničko delo prezentovano u skladu sa standardima kvaliteta.
Izvedu usmenu prezentaciju odabranog dizajn rešenja pred grupom studenata.
Proizvedu studentski portfolio dizajnerskih projekata, na visokom nivou kvaliteta.
Žurnalistika 55 / Uvod u žurnalistiku
Studenti će biti u stanju da:

Napišu vest u odgovarajućem formatu obrnute piramide.
Napišu naslov u skladu sa standardima novinarske specifikacija koristeći odgovarajuće gramatičko vreme i lice.
Dizajniraju naslovnu stranu za novine formata tabloida.
Napišu tematski tekst u AP (Associated Press) novinarskom stilu i u skladu sa zahtevima dnevnih novina.
Objasne osnovne odredbe zakona o medijima i upotrebljavaju te principe prilikom pisanja novinskih članaka.
Mediji 131, "Nelinearno editovanje za masovne medije: Final Cut Pro II."
Nakon okončanja kursa studenti će umeti da:

Organizuju i proizvedu uređivački (editing) project od ideje do finalnog rezultata na videotraci, disku ili Internetu.
Demonstriraju ovladavanje Final Cut Pro 5 osnovnim tehnikama editovanja i specijalnih efekata.
Proizvedu animirane naslove upotrebom LiveType programa.
Demonstriraju razumevanje estetičke dimenzije editovanja, kao i osnovnih konvencija prihvaćenih u savremenoj
praksi medijske industrije, što bi trebalo da bude dokumentovano njihovim završnim projektom.
ESL Gramatika 1 and 2

Studenti će biti u stanju da:

Demonstriraju tačnu upotrebu osnovnih gramatičkih pravila u kontrolisanim situacijama u pisanoj i usmenoj
komunikaciji.
Prepoznaju i isprave osnovne gramatičke greške u jednostavnim rečenicama.
Razumeju i prate usmena i pisana uputstva. Demonstriraju osnovno razumevanje jezika tako što će tačno i brzo
odgovoriti na postavljena pitanja i tvrdnje.
Sarađuju sa članovima grupe u realizaciji interaktivnog učenja.
Razviju sposobnost i veštine učenja i polaganja ispita.
Demonstriraju odgovornost za sopstveno učenje tako što traže pomoć od nastavnika i drugih studenata.
Hemija 1A/1B
Studenti će umeti da:

Reše kvantitativne hemijske probleme i prikažu postupak izvođenja jasno i potpuno. Povezuju ideje u procesu
rešavanja problema. Provere rezultate da budu sigurni da su fizički izvodljivi.
Jasno objasne kvalitativne hemijske koncepte i trendove.
Opišu, objasne i izgrade modele za hemijske i fizičke procese na molekularnom nivou tako da mogu da objasne
makroskopska svojstva.
Tačno izvedu laboratorijske tehnike koristeći odgovarajuće bezbedonosne procedure.
Analiziraju rezultate laboratorijskih eksperimenata, procene izvore grešaka, povežu dobijene informacije i jasno ih
predstave u laboratorijskim izveštajima.
Vode laboratorijski dnevnik prema standardnim naučnim uputstvima.
Osmisle, konstruišu i tačno interpretiraju grafike.
Algebra – srednji kurs (Math 203)

Studenti će umeti da:
Rešavaju algebarske jednačine i nejednačine.
Ispitaju i interpretiraju grafike algebarskih funkcija.
Rešavaju sisteme jednačina.
Rešavaju praktične probleme aplikacijom algebarskih funkcija.
Koriste grafičke modele da interpretiraju i predviđaju funkcije u stvarnosti.
Uvod u dentalnu hirurgiju DS4004

Univerzitetski koledž Kork14
Ishode napisala dr Christine McCreary
Po uspešnom završetku ovog kursa, studenti bi trebalo da budu sposobni da:

Pribave i evidentiraju tačnu i potpunu medicinsku, stomatološku i opštu istoriju bolesti pacijenta, prosuđujući na
osnovu postavljenih pitanja, ispoljavajući empatiju i komunikacione veštine u radu sa pacijentom.
Tumače značajne činjenice istorije bolesti, razvijaju odgovarajući plan lečenja i postavljaju diferencijalnu
dijagnozu, u skladu sa potrebama i željama pacijenta.
Daju efikasnu lokalnu anesteziju u gornju i donju vilicu i odluče se za odgovarajuću vrstu anestezije.
Daju najmanje 10 lokalnih anestezija.
Odrede odgovarajuću opremu i tehnike za jednostavne ekstrakcije u gornjoj i donjoj vilici.
Izvedu najmanje 10 ekstrakcija.
Rezimiraju različite tehnike intraoralne radiografije koje se koriste u opštoj stomatološkoj praksi. Urade najmanje
10 radiografija i evaluiraju ih sa insturktorom.
Pokažu stručnost u kardiopulmonarnoj reanimaciji.
Uvod u ekonomiju EC1102

Univerzitetski koledž Kork
Ishode učenja napisao dr Noel Woods

Prepoznaju glavne indikatore tokova na berzi.
Opišu i razlikuju glavne ekonomske indikatore.
Tumače račune javnih prihoda i javnih rashoda.
Razlikuju fiskalnu i monetarnu politiku.
Izvode ekonomske prouračune, što osposobljava studenta da razume ekonomske koncepte pravilno i sa većom
jasnoćom.
Kritički posmatraju budžetske odluke koristeći se ekonomskim kriterijumima.
Planiraju i tumače račune kompanije i računovodstvene koeficijente.
Sastavljaju odgovorajuću budžetsku politiku kao odgovor na promene u ciklusu poslovanja.
Procene položaj vladine fiskalne politike.
Penologija LW545
Ishode učenja napisala dr Shane Kilcommins

Razlikuju krivično pravo kao pisana pravila i krivično pravo u praksi.
Ukratko opišu i istraže promene u kažnjavanju tokom vremena.
Utvrde odlučujuće činioce koji oblikuju kažnjavanje u savremenom društvu.
Primene različite teorijske pristupe fenomenu krivičnog prava.
Istraže stepen do kog takve teorije mogu da objasne događaje u savremenom društvu.
14
Ishodi učenja definisani na Univerzitetskom koledžu Kork preuzeti su iz Dr Declan Kennedy, 2009, Pisanje i
upotreba ishoda učenja, Savet Evrope, Beograd. Engleska verzija priručnika može se naručiti na internet adresi:
www.nairtl.ie
Društveno-pravno tumače slučajeve nacionalnog krivičnog prava, nacionalno zakonodavstvo i proporuke za
delovanje.
Povežu promenu u vrednostima i sklonostima prilikom kažnjavanja sa promenama u naglašavanju značaja
krivičnog prava i postupka.
Procene aktuelnu politiku krivičnog prava s obzirom na uticaj koji može imati na optužene, žrtve, agencije i
političare.
Ispitaju stepen do kog krivično pravo zaista jeste objektivno i nepristrasno.
Metode u mikrobiologiji MB3016

Ishode učenja napisala dr Cermel Shortiss

Utvrde neophodne faze izvođenja eksperimenta, radeći samostalno i u grupi.
Odrede pojedinačne korake potrebne za izvođenje eksprimenta.
Urede redosled koraka za izvođenje eksperimenta.
Pripreme reagense, kulture, sredstva itd. potrebne za eksperiment.
Vode preciznu naučnu evidenciju u laboratorijskoj svesci za svaki ekspriment i podatke dobijene eksprimentom.
Ocene dobijene rezultate samostalno i u grupnoj diskusiji.
Utvrde, samostalno i u grupnoj diskusiji, zaključke koji se mogu izvesti na osnovu podataka.
Predstave obavljeni ekperiment u pisanom izveštaju.
Predstave obavljeni eksperiment u usmenom izveštaju, utvrđujući ishode za svaki od prethodno navedenih koraka i
pridajući posebnu pažnju zakljčcima.
Primenjena termodinamika i mehanika fluida PE3002

Ishode učenja napisao dr Edmond Byrne

Procene svaki sistem cevi u odnosu na razlike u pritisku i protoku fluida i projektuju sistem pumpa-cev za
laminirani ili turbulentni, jednofazni ili višefazni protok Njutnovih ili ne-Njutnovih fluida kroz ravne, razgranate ili
umrežene sisteme cevi.
Izaberu odgovarajuće pumpe za niz vrsta procesa koji se susreću u proizvodnji.
Prepoznaju različite osnovne sisteme tokova kako bi primenili Navier-Stokes jednačine kojima se opisuju ti
sistemi. Takođe, treba da objasne i pokažu kako se ove jednačine primenjuju na složenije sisteme korišćenjem
softvera za izračunavanje dinamike fluida.
Ukratko opišu prirodu kompirmiranog toka velike brzine i projektuju zagušenja toka.
PRILOG 3: PRIMER ISHODA UČENJA ZA POJEDINE NASTAVNE JEDINICE
Uvod u ruralnu sociologiju15

West Virginia University
Nastavna jedinica: Demografske i ekonomske promene i izazovi ruralnog razvoja i razvoja zajednice
U okviru ove nastavne jedinice studenti će naučiti da:

• Opišu promene stanovništva i ekonomije u neurbanim sredinama i ukažu na činioce razvoja jednih okruga i
zaostajanja drugih.
• Opišu sličnosti, razlike i povezanost ekonomskih osnova ruralnih i urbanih regiona danas.
• Navedu primere ekonomskih aktivnosti koje podstiču ruralni razvoj i opišu vezu sa obrazovanjem/obukom i
očuvanjem i korišćenjem prirodnih resursa.
• Raspravljaju o šansama i iskušenjima koje globalizacija postavlja pred ruralni razvoj.
• Razlikuju razvoj zajednice od ekonomskog razvoja i prepoznaju uslove pod kojima razvoj zajednice najverovatnije
može da dovede do poboljšanja lokalnog kvaliteta života.
• Navedu institucije i organizacione strukture koje podstiču odnosno usporavaju razvoj zajednice i kolektivnu akciju.
15
Jennifer Steele, 2009, “Model learning outcomes for Introductory Rural Sociology”, Southern Rural Sociology,
24(3), pp. 17–28.
PRILOG 4: DEFINISANJE ISHODA UČENJA ZA RAZLIČITE NIVOE STUDIRANJA
Preuzeti su i prilagođeni opšti standardi kvalifikacija jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora – EHEA, tzv. 'Dublin descriptors'. Dablinski opisi su opšte
tvrdnje o tipičnim postignućima i sposobnostima koje se očekuju od studenata nakon završetka svakog ciklusa kvalifikacija prema Bolonjskim standardima. Ovaj
opšti pristup se može specifikovati za svaku disciplinu, program i predmet posebno. Izvor: www.bolognabergen2005.no/Docs/00-
Main_doc/050218_QF_EHEA.pdf
Prvi stepen studija Prvi stepen studija Drugi stepen studija Treći stepen studija
Osnovne studije (3 godine) Osnovne studije (4 godine) Master studije Doktorske studije
Studenti su demonstrirali znanja i Studenti su demonstrirali Studenti su demonstrirali znanja i Studenti su demonstrirali sistematsko
razumevanje oblasti studija koje znanja i razumevanje oblasti razumevanje oblasti studija kojim se razumevanje područja studija i
se nastavlja na opšte studija koje se nastavlja na produbljuje i uvećava znanje stečeno na ovladali veštinama i metodama
Znanje i razumevanje
srednjoškolsko obrazovanje16 i opšte srednjoškolsko osnovnim studijama. Na osnovu ovog istraživanja relevantnim za to
zasniva se na informacijama koje obrazovanje, na nivou koji se znanja studenti mogu samostalno područje.
se mogu naći u naprednim zasniva na naprednim razvijati i primenjivati ideje, često u
udžbenicima; ovo znanje udžbenicima, ali obuhvata i istraživačkom18 kontekstu.
predstavlja osnovu za neke aspekte najnovijih
zapošljavanje, profesionalni dostignuća u oblasti studija17.
razvoj i dalje studiranje.
Studenti su osposobljeni da Studenti su u stanju da Studenti su u stanju da primene svoja Studenti su demonstrirali sposobnost
primenjuju stečeno znanje i primenjuju stečena znanja i znanja, razumevanje i stečene da osmisle, dizajniraju, sprovedu i
razumevanje u profesionalnom razumevanje pristupajući poslu sposobnosti rešavanja problema, u primene obuhvatan istraživački
kontekstu. i zanimanju na ekspertski novom ili nepoznatom okruženju, u širem poduhvat uz upotrebu naučne
način. Studentska ekspertiza i (interdisciplinarnom) kontekstu metode; istraživački rad studenata
Primena znanja i
kompetencije su demonstrirane povezanom sa područjem studiranja. predstavlja originalno istraživanje

razumevanje
kroz razvijanje i obrazlaganje koje proširuje obim znanja u oblasti

tvrdnji i rešavanje problema tako da se može objaviti u
unutar područja studija. relevantnim nacionalnim i
međunarodnim naučnim časopisima.
16
Opšte srednjoškolsko obrazovanje uključuje i stručne škole, pod pretpostavkom da njihovi programi sadrže dovoljno opšteobrazovnih sadržaja.
17
Kurzivom smo podcrtali razlike između ishoda za pojedine nivoe studiranja (G.Đ.)
18
Termin “istraživanje” se odnosi na raznovrsne aktivnosti u zavisnosti od oblasti studiranja; označava temeljno studiranje ili proučavanje koje se zasniva na sistematičnom
razumevanju i kritičkom promišljanju znanja. Termin je upotrebljen u širokim smislu tako da može da obuhvati aktivnosti originalnog i inovativnog rada u čitavom nizu
akademskih, profesionalnih i tehnoloških oblasti, uključujući humanističke nauke i tradicionalne, izvođačke i druge kreativne umetnosti. Nije upotrebljen u uskom značenju, niti se
isključivo odnosi na tradicionalno shvaćen „naučni metod“.
Prvi stepen studija Prvi stepen studija Drugi stepen studija Treći stepen studija
Osnovne studije (3 godine) Osnovne studije (4 godine) Master studije Doktorske studije
Studenti su osposobljeni da Studenti su osposobljeni da Studenti su oposobljeni da povezuju Studenti su osposobljeni za kritičku
Sposobnost prosuđivanja
prepoznaju i koriste podatke prikupljaju i interpretiraju informacije i savladavaju složene analizu, evaluaciju i formulaciju
potrebne za formulisanje rešenja relevantne informacije probleme. Osposobljeni su da izvode novih i složenih ideja.
jasno definisanih konkretnih i (uglavnom u oblasti studija), zaključke na onovu nepotpunih ili
abstraktnih problema. na osnovu kojih mogu da ograničenih informacija koji uključuju
donose zaključke, koji promišljanje društvenih i etičkih
uključuju promišljanje implikacija i odgovornosti povezanih sa
relevantnih društvenih, primenom njihovog znanja i zaključaka
naučnih i etičkih pitanja. do kojih su došli.
Studenti su osposobljeni da Studenti su osposobljeni da Studenti su osposobljeni da jasno i Studenti su osposobljeni da o

komuniciranja
razgovaraju o svojim prezentuju informacije, ideje, jednoznačno predstave i obrazlože svoje pitanjima iz oblasti svoje ekspertize
mišljenjima, veštinama i probleme i rešenja publici zaključke (iznesu razloge i dokaze na raspravljaju sa svojim kolegama,
Sposobnost
aktivnostima sa kolegama, sastavljenoj i od stručnjaka i kojima se oni zasnivaju), kako naučnom zajednicom i
znanja:
supervizorima i klijentima. od ljudi van struke. stručnjacima tako i publici sastavljenoj predstavnicima šire društvene
od ljudi van struke. zajednice.
Studenti su stekli veštine koje im Studenti su stekli veštine Studenti su stekli veštine učenja koje im Od uspešnih studenata doktorskih
Osposobljenost za
omogućavaju da nastave učenje učenja neophodne da nastave omogućavaju da nastave dalje studiranje studija se očekuje da budu u stanju
sa određenim stepenom dalje studiranje sa visokim gotovo potpuno samostalno. da, u modernom društvu koje se
autonomije. stepenom autonomije. zasniva na znanju, promovišu
dalje učenje
tehnološki, društveni i kulturni

napredak, u akademskom i
profesionalnom kontekstu.
PRILOG 5: ISHODI UČENJA ZA POJEDINE NIVOE POSTIGNUĆA – IZRAŽENE OCENAMA
(Preuzeto i prilagođeno iz Framework for Higher Education Qualifications [FHEQ, UK], sa internet stranice University of Worcester. Ekvivalencija
sa uobičajenim numeričkim ocenama u srpskom sistemu ocenjivanja je predlog autora teksta – G.Đ.)
F (pad) D (6 i 7) C (8) B (9) A (10)

Studentski odgovori i Studenti će demonstrirati Studenti će demonstrirati Studenti će demonstrirati Studenti će demonstrirati
radovi pokazuju samo razumevanje zadataka, ali razumevanje zadataka na razumevanje zadataka i razumevanje zadataka na
delimično poznavanje i će u tome zavisiti od osnovu šireg izbora sposobnost da povezuju, osnovu potpunog uvida u
razumevanje zadataka, minimalne zadate literature relevantne literature. objasne i procenjuju relevantnu literaturu.
radovi su uglavnom i prenositi mišljenja Studenti će demonstrirati raspoložive informacije. Studenti će demonstrirati
deskrptivni, izneta izražena u toj literaturi. sposobnost prikupljanja Studenti će preuzeti sposobnost da analiziraju,
mišljenja nisu niza različitih ekspertskih odgovornost za svoje učenje objasne, procenjuju i
potkrepljena dokazima, mišljenja. Biće u stanju kroz pokušaje da izdvoje osporavaju raspoložive
da kategorizuju i glavne poente i povežu
Sumarni opis ocene
odgovori sadrže informacije i ekspertska

faktičke greške i organizuju potrebne delove nastavnog mišljenja.
oslanjaju se na mali informacije za uspešno materijala, tako da mogu da
obim izvora obavljanje ispitnih razviju sopstvenu
informacija. zadataka. interpretaciju ispitnih
zadataka i raspoloživih
informacija.
Podaci i relevantne Podaci i relevantne Podaci i informacije su Podaci i informacije su Podaci i informacije su
Izvori informacija
informacije su informacije su prikupljeni prikipljeni korišćenjem prikipljeni korišćenjem prikipljeni na osnovu svih
prikupljeni na osnovu na osnovu uskog izbora više relevantnih izvora. širokog izbora relevantne relevantnih izvora i
uskog izbora relevantnog materijla – literature i prezentovani na prezentovani jasno,
relevantnog materijla – minimum zadate literature. jasan i koherentan način. koherentno i sistematično.
manje od minimuma
zadate literature.
Studentski radovi su Studentski radovi / Studentski radovi / Studentski radovi / odgovori Studentski radovi / odgovori
samo marginalno odgovori demonstriraju odgovori su relevantni za su relevantni za zadata su relevantni za zadata
relevantni za zadata elementarnu relevantnost zadata pitanja i sadrže niz pitanja i sadrže niz mogućih pitanja i sadrže niz mogućih
pitanja i sadrže vrlo za zadata pitanja, ali su mogućih rešenja / rešenja / pristupa. rešenja / pristupa.
mali broj odgovora. rešenja i pristupi sadržani u pristupa.
odgovoru jednostrani i
Reprodukcija
ograničeni u obimu.
Studenti veruju da postoji
samo jedan tačan odgovor:
onaj iz zadatog udžbenika.
Studenti memorišu i Studenti memorišu i Studenti prepričavaju Studenti aktivno Studenti aktivno procenjuju i
prepričavaju nastavni prepričavaju nastavni nastavni material na interpretiraju i procenjuju interpretiraju relevantne
material i mišljenje material i mišljenje autora strukturisan način uz relevantne informacije. informacije. Studentski
autora udžbenika, bez udžbenika, bez misaone delimično procenjivanje Studenti demonstriraju odgovori izražavaju
ikakve misaone transformacije informacija. raspoloživih informacija. sposobnost misaone nezavisne lične zaključke
Razumevanje
transformacije, ali i na Studenti demonstriraju Studenti uviđaju transformacije informacija i ukazujući na sposobnost
nivou prepričavanja tendenciju da redukuju složenost debata o uzimaju učešće u autonomnog učenja.
često nisu uspešni. složene debate o problemu problemu o kome govore. akademskim debatama o
na iznošenje jednostavnih problemu.
„crno-belih“ odgovora.
Zadovoljavajućom Primena znanja za ovu Primena znanja za ovu Uspešnom primenom znanja
primenom znanja se smatra ocenu je poznavanje svih ocenu zahteva da studenti za ovu ocenu se smatra
sposobnost upotrebe važnih pravila, porcedura budu u stanju da objasne na zasnivanje praktičnog
naučenih procedura i i uputstava i kojim se teorijskim i ponašanja na poznavanju
poštovanje propisa. demonstrirana sposobnost empirijskim informacijama relevantnih informacija. Uz
primene odgovarajućih zasnivaju praktične to, za najvišu ocenu studenti
procedura u različitim procedure i zašto su moraju da demonstriraju da
situacijama. Studenti su u određena pravila i su usvojili vrednosti
stanju da objasne kako se prodecure odgovarajuća u profesionalne etike i da su
Primena znanja
procedure i pravila različitim situacijama. osposobljeni za samostalni

primenjuju. profesionalni razvoj,
uključujući i sposobnost
procenjivanja i osporavanja
postojećih praksi i
procedura.
Studentski odgovori su Student prepoznaje i vlada Student prepoznaje i Student prepoznaje i vlada Student prepoznaje i vlada
pretežno opisni i retko izabranim delovima vlada većim delom programom u celini i u programom u celini i u
ukazju na programa i daje činjenično programa i u stanju je da stanju je da analizira i stanju je da analizira i
prepoznavanje i tačne odgovore. analizira i objasni delove objasni sve delove objasni sve delove
Analiza
ovladavanje programa. programa. programa.

programskim
sadržajima.
Studentski radovi su Studentski radovi Studentski radovi
jasno i koherentno demonstriraju sposobnost demonstriraju sposobnost
opisivanje pojedinih povezivanja informacija. povezivanja informacija.
delova nastavnog Studenti su u stanju da Studenti su u stanju da
materijala, ali nedovoljno procenjuju sukobljene procenjuju sukobljene
promišljeno i bez interpretacije podataka i da interpretacije podataka i da
povezivanja informacija formulišu nezavisne formulišu nove, nezavisne,
iz različitih delova koherentne zaključke. koherentne zaključke.
nastavnog materijala. Studenti su u stanju da ukažu
na povezanost informacija i
analiza izvedenih iz
različitih konteksta,
Sintieza
uključujući i stanovišta
razvijena van oblasti o kojoj
je direktno reč.
Bilo kakvo iznošenje Studentski radovi / Studentski radovi / Studenti kritički Specifičnost studentskog
mišljenja je odgovori sadrže odgovori sadrže pokušaje interpretiraju problem, rada za najvišu ocenu je u
nezasnovano i sporadične pokušaje procene informacija, tako oslanjajući se na širok izbor sposobnosti studenata da
neobrazloženo. procenjivanja informacija. što se studenti relevantnih izvora. Studenti izvedu i odbrane autonomne
Studenti ponekad opredeljuju za jedno od su u stanju da izvedu i brane zaključke, koji prevazilaze
izražavaju svoja mišljenja, ponuđenih ekspertskih autonomne zaključke u okvire zadatog problema i
ali su ona često mišljenja. Studenti biraju okviru zadatog problema. naučenih koncepata, tako da
nepotkrepljna i zasnivaju između većeg broja Evaluacija se sastoji u rad sadrži kreativne i
se na naučenim “tačnim” jednako valjanih ili formiranju, izvođenju i originalne elemente. Ovo
odgovorima. jednako upitnih potkrepljavanju tvrdnji, uključuje nezavisnu
ekspertskih odgovora. često na opštijem nivou, u interepretaciju problema i
složenim situacijama i na njegovo lociranje u širi
osnovu nepotpunih teorijski ili vrednosni
informacija. kontekst. Istovremeno,
studenti demonstriraju
razumevanje ograničenosti
našeg znanja. Evaluacija se
Evaluacija
sastoji u formulisanju
smislenih zaključaka na
osnovu trenutno rasploživih
informacija.
Studentski radovi nisu Studentski radovi Studenti su osposobljeni Studenti su osposobljeni da Studenti su osposobljeni da
prezentovani na jasan predstavljaju veći deo da prezentuju svoje prezentuju svoje radove prezentuju svoje radove na
način i u materijala na jasan način i radove na jasan način i u jasno i efektno, i da ih jasan, artikulisan i ubedljiv
Prezentacija
odgovarajućem formatu. u odgovarajućem formatu. odgovarajućem formatu. logično strukturišu. Izvori način. Izvori informacija su
Izvori podataka i Izvori informacija su informacija su navedeni uz navedeni uz poštovanje
informacija su navedeni na navedeni uz poštovanje poštovanje akademskih akademskih konvencija.
način da ih čitalac može akademskih konvencija. konvencija.
pronaći.

1014 - M Chapter 4 Ishodi Ucenja G - Djoric PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1014 - M Chapter 4 Ishodi Ucenja G - Djoric PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISHODI UČENJA

Prof.dr. Gorana Đorić, Univerzitet u Nišu

1. Šta su ishodi ili rezultati učenja1

2. Zašto je potrebno jasno, transparentno i precizno definisati ishode učenja?

3. Ishodi učenja i obezbeđenje kvaliteta

Definicije ishodaučenja postavljaju standarde kvaliteta

Kontrola kvaliteta institucije i kontrola kvaliteta ishoda učenja

4. Kako se definišu ishodi učenja?

Primeri nepricizno definisanih ishoda učenja, koje je teško opaziti i meriti3:

Bez ikakve rezerve možemo reći da je najinstruktivnija, najuticajnija, najcitiranija i najčešće

Nivo kognitivnih sposobnosti: Student je sposoban da:

6. Evaluacija PROSUĐUJE, brani i osporava

5. Sinteza Kombinuje ideje i KREIRA nešto novo

4. Analiza ODREDI elemente i odnose među njima

3. Primena KORISTI ideje

2. Razumevanje OBJASNI ideje

1. Znanje / Reprodukcija Prepozna i MEMORIŠE informacije

Primeri ishoda učenja na nivou reproduktivnog znanja, iz različitih disciplina

• Pripiše navedenim hemijskim elementima navedene atomske težine.

Primeri ishoda učenja na nivou RAZUMEVANJA, iz različitih disciplina

Interpretira (izrazi na drugačiji način)

• Grafički prikaže navedene numeričke meteorološke podatke.

Ilustruje (Navede primer za pojam ili princip)

• Navede tri primera uspešnih političkih saveza.

Klasifikuje (Odredi da nešto pripada određenoj kategoriji)

• Podeli navedene elementa na metale i nemetale.

Sumira (Predstavi u malo reči, ili nekoj drugoj kratkoj formi)

• Prepriča Hamleta u manje od 200 reči.

Zaključi (Izdvoji opšti princip ili glavnu ideju)

• Šta bi se desilo da su noseći stubovi u ovoj konstrukciji od aluminijuma umesto od čelika?

Uporedi (Uoči sličnosti i razlike između predmeta i ideja)

Objasni (Konstruiše kauzalni/funcionalni/genetički model sistema ili situacije)

Primeri ishoda učenja na nivou PRIMENE ZNANJA, iz različitih disciplina

• Pripremi 1 Mol rastvora hlorovodonične kiseline.

Primeri ishoda učenja na nivou ANALIZE, iz različitih disciplina

• Koji koraci su nezaobilazni u navedenoj proceduri?

Poveže (Odredi kako su delovi raspoređeni unutar structure)

• Izradi organizacioni dijagram u kome je prikazana hijererhija odgovornosti u preduzeću.

Okarakteriše (Odredi osnovno stanovište, vrednost ili nameru)

• Iz koje političke perspective je određeni tekst pisan?

Primeri ishoda učenja na nivou SINTEZE, iz različitih disciplina

Razvije (Alternativnu ili originalnu hipotezu)

Isplanira (Razvije proceduru za postizanje cilja)

• Predloži protokol za tačniju identifikaciju DNA pacijenata.

Proizvede (Izmisli proizvod)

• Napiše program za interaktivnu mapu lokacija na kojima su opaženi rakuni.

Primeri ishoda učenja na nivou EVALUACIJE, iz različitih disciplina

Testira (Pronađe greške u proceduri ili proizvodu)

• Po čemu dati sonet odstupa od konvencionalne forme soneta?

5. Ishodi učenja se definišu u različitim kontekstima i na različitim nivoima

Opšti standardi discipline: Definišu generalne standarde za kvalifikaciju

Standardi obrazovnih postignuća na različitim nivioma obrazovanja

Rezultat učenja s obzirom na profil departmana

Rezultat učenja individualnih predmeta

Kriterijumi ocenjivanja: ishodi učenja za svaki nivo postignuća

6. Povezanost komponenata učenja: Nastava - ishodi učenja –– ocenjivanje

NASTAVA ISHODI UČENJA

Definišite ishode učenja za svaku pojedinu nastavnu jedinicu.

Pokazatelji kvaliteta ishoda učenja

Diplomirani student sociologije bi trebalo da nauči, evaluira i demonstrira* razumevanje:

2. uloge teorije u sociologiji, tako da je student u stanju da:

(a) definiše teoriju i opiše njenu ulogu u izgradnji sociološkog znanja;

5. funkcionisanja kulture i socijalne strukture, tako da je student u stanju da: