Univerzitet u Beogradu

Arhitektonski fakultet
Specijalističke studije 2017/2018
Energetska efikasnost i održiva arhitektura
Predmet: Održiva arhitektura
Prof. Milica Jovanović-Popović

Poređenje zaptivenosti prostorija u objektima iz

različitih vremenskih perioda metodom Blower Door

Studenti:
Master Inž. Arh. Marija Stanić
Master Inž. Arh. Aleksandra Nikolić
Datum: januar 2020. godina
Sadržaj

Univerzitet u Beogradu ............................................................................................ 1

1.0 Uvod ................................................................................................................ 4

2.0 Ventilacija ........................................................................................................... 5

2.1. Značaj ventilacije za zdravlje ljudi ............................................................. 6

2.2. Potrebne količine svežeg vazduha za provetravanje zgrada ............... 7

2.3. Zagađivači vazduha u zgradama ............................................................ 8

2.3.1. Unutrašnji zagađivači ........................................................................... 9

2.3.2. Spoljašnji zagađivači ............................................................................ 9

2.4. Tipovi ventilacije ........................................................................................ 10

2.4.1. Prirodna ventilacija ............................................................................ 10

2.4.1.1. Nekontrolisana ventilacija – infiltracija.......................................... 11

2.4.1.2. Kontrolisana ventilacija otvaranjem prozora ............................... 11

2.4.2. Veštačka (mehanička) ventilacija ................................................... 13

2.4.3. Kombinovana (hibridna) ventilacija ................................................ 13

3.0 Infiltracija ....................................................................................................... 14

3.1. Tipovi infiltracije ............................................................................................ 15

3.1.1. Koncentrisana infiltracija ...................................................................... 16

3.1.2. Difuzna infiltracija .................................................................................. 17

3.1.3. Površinska infiltracija ............................................................................. 18

3.2. Prirodni faktori koji utiču na infiltraciju ....................................................... 18

3.2.1. Priroda strujanja vazduha .................................................................... 18

3.2.2. Uticaj temperature na gustinu vazduha ................................................ 19

3.2.3. Pritisak usled dejstva vetra ....................................................................... 19

3.2.4. Dejstvo uzgonskih sila – efikat dimnjaka ................................................. 20

2
 3.3. Infiltracija zbog mehaničke ventilacije ..................................................... 21

3.4. Ukupna infiltracija ........................................................................................ 22

4.0 Zaptivenost u građevinskim objektima .......................................................... 22

4.1 Prezentacija rezultata zaptivenosti ............................................................. 24

4.2 Merenje zaptivenosti .................................................................................... 25

4.2.1 Vrednost razlike u pritiscima - Δp ......................................................... 25

4.2.2 Eksponent protoka - n ........................................................................... 26

4.3 Merne metode ............................................................................................. 26

4.3.1 Statički testovi za jednu zonu - Blower-door test................................. 26

4.3.2 Svođenje rezultata merenja u odnosu na Δp ..................................... 27

4.4 Ukupna zaptivenost termičkog omotača .................................................. 28

4.5 Posledice neadekvatne zaptivenosti objekta ........................................... 28

4.5.1 Nedovoljna zaptivenost omotača ....................................................... 28

4.5.2 Preterana zaptivenost omotača .......................................................... 30

4.6 Masivne konstrukcije .................................................................................... 30

5.0 Ventilacioni gubici kroz energetsku sertifikaciju ........................................... 31

5.1 Regulativa Republike Srbije ......................................................................... 31

6.0. Merenje zaptivenosti prostorija ...................................................................... 33

6.1.Objekat 1 ....................................................................................................... 34

6.2. Objekat 2...................................................................................................... 36

6.3. Objekat 3...................................................................................................... 38

7.0 Zaključak ........................................................................................................... 40

8.0 Literatura ........................................................................................................... 41

3
1.0 Uvod

Jedan od važnih tipova postizanja komfora unutar stambenih prostorija jeste

postizanje adekvatnog vazdušnog komfora u mestima boravka. Za postizanje
zadovoljavajućeg komfora od važnosti su mnogi faktori koji utiče na isti. Dakle,
vazdušni komfor zavisi od kvaliteta samog vazduha unutar prostorije, na šta utiču
podjednako i spoljašnji i unutrašnji faktori, kao i uključeni sistemi, korišćeni materijali i
sami sklopovi konstrukcije, ali i lokacija objekta, njegovo okruženje, priroda terena i
klimatski uslovi.

Za postizanje kvalitetnog vazduha unutar stambenih prostorija, neophodno je

obezbediti razmenu spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha, što se postiže prirodnom
ventilacijom (prozorima i vratima), u šta se ubraja i infiltracija (razmena spoljašnjeg i
unutrašnjeg vazduha kroz same zidove omotača) i veštačkom ventilacijom
(korišćenjem sistema za ventilaciju), ili kombinacijom prirodne i veštačke ventilacije.
Osnova postizanja dobrog kvaliteta vazduha unutar prostorija jeste i dobra
zaptivenost omotača objekta, s obzirom da se ovakva razmena vazduha ne može
kontrolisati, a može uticati nepovoljno na energetske, tj toplotne gubitke objekta.

Kroz ovaj rad definisani su osnovni pojmovi postizanja vazdušnog komfora unutar
stambenih prostorija, tipovi ventilacije i načini njegove valorizacije. Na konkretnim
primerima, koji su kroz ovaj rad prezentovani, urađeno je poređenje dobijenih
vrednosti kvaliteta vazduha unutar različitih tipova prostorija. Na ovaj način prikazan
je postupak merenja razmene vazduha kroz metod merenja tzv BlowerDoor. Princip
BlowerDoor merenja je takođe objašnjen u ovom radu, sa ciljem objašnjenja
celokupnog procesa merenja. Krajnji rezultati merenja su upoređeni, u zavisnosti od
pojedinačnih karakteristika prostorija uzetih kao predmet analize, na osnovu kojih su
izneti određeni zaključci.

Cilj ovog rada jeste prezentovanje značaja kvaliteta vazduha unutar prostorija
stalnog boravka, kao i način i postupak BlowerDoor merenja u konkretnoj praksi.
Kvalitetan vazdušni komfor je od ogromnog značaja, pre svega za zdravlje korisnika,
na šta utiče kvalitetna zaptivenost omotača objekta, što je kroz ovaj rad i ispitano.

4
2.0 Ventilacija

Savremen način života utiče na to da ljudi borave u zatvorenom prostoru (boravak u

poslovnim prostorijama, boravak u privatnim jedinicama, ali i boravak u prostorijama
tokom obavljanja aktivnosti u svoje slobodno vreme) čak do 90% svog ukupnog
vremena (1). S obzirom na ovu činjenicu, veliku pažnju neophodno je posvetiti
kvalitetnom komforu unutar prostorija u kojima ljudi provode svoje vreme. Kvalitet
unutrašnjeg prostora definiše se različitim vrstama postignutog komfora – zvučni
komfor, svetlosni komfor, vazdušni komfor i toplotni komfor. Za postizanje vazdušnog
komfora neophodno je obezbediti kvalitetan vazduh adekvatnom ventilacijom
unutar prostorije.

Ventilacija jeste snabdevanje unutrašnjeg prostora spoljašnjim (svežim) vazduhom

i/ili izbacivanje zagađenog vazduha. Ventilacijom se obezbeđuju osnovni uslovi za
postizanje vazdušnog komfora unutar prostorije, i to podrazumeva:

- održavanje adekvatnog nivoa kiseonika u vazduhu

- sprečavanje povećanja koncentracije CO2 u vazduhu iznad graničnih
vrednosti
- odvođenje neprijatnih mirisa, vlage i unutrašnjih zagađivača vazduha (2)

Prema dosadašnjim iskustvima smatra se da ventilacija grejanih prostorija zgrada

mora da zadovolji osnovne zahteve, a to su:

- da osigura najmanji potreban broj izmena vazduha radi obezbeđenja

potrebnih higijenskih, zdravstvenih uslova i uslova komofra za udoban
boravak ljudi u prostoru, vodeći računa o održavanju nivoa vlažnosti, režima
strujanja i čistoće vazduha po mikro higijenskim normativima, dovođenjem
svežeg, nezagađenog vazduha iz atmosfere; pri čemu je neophodno da
ventilacija bude takva da kod zatvorenih prozora i balkonskih vrata iz
higijenskih razloga osigura najmanju potrebnu izmenu vazduha (infiltracija)
- da obezbedi odvođenje zagađenog vazduha u atmosferu i to iznad krova
zgrade, a nikako u druge prostorije
- da ograniči prekomeran broj izmena vazduha u cilju smanjenja ventilacijonih
gubitaka, a samim tim i energetskih potreba zgrade. (3)

5
 2.1. Značaj ventilacije za zdravlje ljudi

Ventilacija, kao postupak uvođenja spoljašnjeg (svežeg) vazduha unutar prostorija,

postiže se sa ciljem obezbeđenja vazduha za disanje odstranivanjem neprijatnih
mirisa, odstranjivanjem zagađivača unutrašnjeg vazduha, smanjenjem preterane
vlažnosti vazduha i održavanjem toplotnog komfora u letnjem periodu. (1)

Tokom vremena, propisom definisana potrebna količina svežeg vazduha za

postizanje vazdušnog komfora unutar prostorija u kojima ljudi borave, menjala se i to
iz razloga neznanja tačne vrednosti potrebne količine vazduha. Na optimalnu
potrebu za svežim vazduhom uticali su različiti projektantski trendovi, tehnološki
napredak, promene u načinu života samih korisnika, ali i usled potreba za uštedom
energije tokom perioda svetske energetske krize. Definisanje niske vrednosti
potrebnog svežeg vazduha, uslovilo je smenjenje vazdušnog komfora u takvim
prostorijama, što je dodatno uticalo na zdravlje i veća oboljenja korisnika ovakvih
prostorija. Tako je 1984. godine Svetska zdravstvena organizacija (WHO – World
Health Organization) upozorila da je u čak trećini novih i održivih zgrada količina
svežeg vazduha izuzetno niska za potrebe korisnika i da uzrokuje brojna oboljenja.
(4)

Značaj kvaliteta unutrašnjeg vazduha IAQ (Indoor Air Quality) zvanično je prepoznat
kao ključ za zdravlje ljudi kroz dve kategorije bolesti:

1. Sindrom bolesnih zgrada SBS (Sick Building Sydrome) koji karakteriše akutne
zdravstvene smetnje (osećaj letargije, glavobolje, nedostatak koncentracije,
suvi disajni putevi, curenje nosa, iritacija očiju i kože, vrtoglavica, mučnina,
preosetljivost na mirise i dr.), koji su povezani sa boravkom u konkretnom
objektu ili prostoru, a najčešće nestaju usled korisnikovog napuštanja takvog
objekta ili prostorije, nisu povezani sa nekim drugim faktorima i nije moguće
dijagnostikovati neka druga oboljenja. (5)
2. Bolesti povezane sa boravkom u zgradama BRI (Building-related Illness) jesu
ozbiljnije bolesti kao što su kašalj, stezanje u grudima, groznica, temperatura,
bolovi u mišićima, infekcije disajnih puteva, virusna i bakterijska oboljenja,
oboljenja srca i kardio-vaskularnih puteva. Ono što je karakteristično jeste da
simptomi ne nestaju nakon napuštanja objekta i da postoji dijagnostikovano

6
 zdravstveno stanje koje je direktna posledica prisustva zagađivača unutar
objekta i lošeg kvaliteta unutrašnjeg vazduha. (4, 5)

Zahvaljujući prepoznavanju važnosti kvaliteta unutrašnjeg vazduha za zdravlje ljudi,

povećana je svest o značaju adekvatne ventilacije i obezbeđivanje optimalnih
uslova vazdušnog komfora.

2.2. Potrebne količine svežeg vazduha za provetravanje zgrada

Potrebna količina svežeg vazduha zapravo zavisi od mnogih drugih faktora, kao što
su površina (veličina) prostorije, broj korisnika koji boravi u konkretnoj prostoriji, ali i
količina unutrašnjih zagađivača i neprijatnih mirisa. S obzirom na potrebu za
konkretnim definisanjem potrebne količine svežeg vazduha, ona se može odrediti na
osnovu sledeća tri načina:

1. preko broja izmena vazduha po času

2. preko „obroka“ po čoveku
3. preko dozvoljene koncentracije zagađivača – MDK (4)

Broj izmena vazduha po času n [h-1] jeste način definisanja adekvatne količine
svežeg vazduha koji se u praksi najčešće koristi. On određuje koliko puta na sat se
vazduh u objektu ili prostoriji (neto zapremina vazduha Vi) u potpunosti zameni
spoljašnjim vazduhom Ve, a izražava se jednačinom:

𝑉𝑒 𝑚3 −1
𝑚3
𝑛= [ = ℎ ] → 𝑉𝑒 = 𝑛 ∗ 𝑉𝑖 [ ]
𝑉𝑖 ℎ ∗ 𝑚3 ℎ

Broj izmena 𝒏 [𝒉−𝟏 ] Broj izmena 𝒏 [𝒉−𝟏 ]

Namena prostorije
nenastanjena nastanjena
Dnevna i spavaća soba 0,2 0,5
WC-i i kupatila (povremeno) 0,2 4 do 6
Kuhinje(povremeno) 0,2 0,5 do 25
Tabela 1 – Minimalan broj izmena vazduha u nenastanjenoj i nastanjenoj zgradi (4) str.95

Broj izmena vazduha na čas se određuje iskustveno prema nameni prostorije i

definišu se njegove minimalne vrednosti za prostorije odvojeno u periodu korišćenja i
vremenu kada prostorija nije nastanjena (Tabela 1) (4). U pogledu količine sveže

7
vazduha, vrednosti prihvatljive za objekte sa prirodnom ventilacijom iznose od 0,5 –
1,5 h-1 pri normalnim uslovima od Δp=0-4 Pa. (6)

„Obrok“ po čoveku jeste način definisanja adekvatne količine svežeg vazduha

kada su ljudi osnovni, a često i jedini, zagađivači vazduha u prostoriji. Predstavlja
zapreminu svežeg vazduha (𝑉𝑜 ) potrebnu po osobi u jedinici vremena (ℎ) prema
broju korisnika (𝑁) i izražen je jednačinom:

𝑚3
𝑉𝑒 = 𝑁 ∗ 𝑉𝑜 [ ]
ℎ

Prema „obroku“ po čoveku definisano je da je potrebno 20 do 30 m3/h količine

vazduha ukoliko u prostoriji borave nepušači, i 30 do 40 m3/h količine vazduha
ukoliko u prostoriji borave pušači. (3)

Maksimalna dozvoljena koncentracija zagađivača MDK jeste način definisanja

količine potrebnog svežeg vazduha koji se ne primenjuje za stambene prostorije, već
za druge tipove prostorija, kao što su industrijske, gde su poznati izvori zagađenja, te
se kvalitet vazduha održava ventiliranjem prostora tako da količina zagađivača ne
prelazi dozvoljenu graničnu vrednost. (3)

Iako se sva tri načina definisanja količine svežeg vazduha koriste, samo prva dva se
koriste za izračunavanje količine svežeg vazduha u stambenim prostorijama,
Najčešće se primenjuju proračuni prema broju izmena vazduha. Ukoliko u
stambenim prostorijama postoje kamini ili neki drugi tipovi otvorenih ložišta, ili bilo koji
drugi sistemi koji nepovoljno utiču na kvalitet vazduha, potrebno je adekvatno ih
implementirati, ali i povećati minimalne vrednosti broja izmena vazduha. (3)

2.3. Zagađivači vazduha u zgradama

Opšte posmatrano, najčešće se, kao razlog zagađenja unutrašnjeg vazduha,

podrazumeva zagađeni spoljašnji vazduh koji, usled ventilacije ili infiltracije, dospe u
unutrašnje stambene prostorije. Iako ovo jeste čest slučaj, ipak veći zagađivači
unutrašnjeg vazduha jesu oni koji se nalaze u samoj prostoriji.

8
Do zagađenja unutrašnjeg vazduha dolazi usled uticaja spoljašnjih i unutrašnjih
faktora podjednako, pa stoga razlikujemo spoljašnje i unutrašnje zagađivače
vazduha (2, 3, 5), pri čemu su upravo unutrašnji zagađivači oni koji imaju veći uticaj
na kvalitet vazduha. (3)

2.3.1. Unutrašnji zagađivači

Unutrašnji zagađivači se mogu oslobađati konstantno ili periodično i mogu biti

prisutni u različitim koncentracijama (neki se mogu oslobađati u veoma malim
količinama koje nemaju štetne posledice po korisnike, dok sa drugima to nije slučaj) i
mogu poticati od različitih izvora: (2, 5)

- Metabolizma ljudi i životinja –emituju se periodično i njihova koncentracija

je dovoljno niska da ne utiče štetno po kvalitet vazduha i zdravlje korisnika
- Aktivnsoti korisnika prostora – emituje se periodično (procesi pripreme
hrane, pušenje i upotreba hemijskih sredstava za održavanje higijene
prostora)
- Samih objekata – emituje se konstantno (od građevinskih materijala,
materijala enterijerske obrade, nameštaja i opreme koji u sebi sadrže
različite lepkove, boje, rastvarače i slično, i emituju ih u prostor)

Pri proceni štetnosti zagađivača potrebno je uzeti u obzir više faktora: (4, 5)
- Koncentracija zagađivača opasnih po zdravlje mora biti niža od
normativima definisanih MDK za svaki zagađivač ponaosob (npr. CO2 je u
manjim koncentracijama bezopasan, za razliku od npr. CO)
- Odnos između koncentracije zagađivača i trajanja izloženosti (većina
zagađivača je opasna po zdravlje pri dužoj izloženosti)
- Sinergijski efekat više zagađivača u kombinaciji je često veći od njihovog
„zbira“ (duvanski dim povećava koncentraciju VOCs-a, drugih toksičnih
materija i PM-a)

2.3.2. Spoljašnji zagađivači

Osnovni cilj ventilacije jeste da se unutrašnji prostor snabdeva spoljašnjim svežim

vazduhom, kako bi se obezbedio vazdušni komfor unutar prostorije. Međutim, veliki

9
problem nastaje ukoliko je spoljašnji vazduh, takođe, lošeg kvaliteta, što je slučaj
ukoliko se u nepostrednoj blizini objekta nalaze industrijski objekti poput fabrika. U
tom slučaju, važno je adekvatno pozicionirati dimnjake objekta, kao mesta ulaza
spoljašnjeg vazduha usled prirodne ventilacije prostorije, i to tako da se ventilacijom
dovodi najmanje moguće zagađen spoljni vazduh. (5)

Spoljašnji zagađivači vazduha dele se u dve kategorije:

- prirodni zagađivači – vodena para u česticama aerosola (magla), bakterije,
spore, gljive, soli (nastale usled isparavanja površina mora i okeana), prašina
(od minerala, zemlje, životinjske i biljne čestice, polen), aromatska jedinjenja
(produkti fermentacije – neprijatni mirisi), produkti prirodnog sagorevanja
(šumski požari, vulkanske erupcije) i radioaktivne materije prirodnog porekla
- veštački zagađivači – rezultat delovanja ljudi, tj produkti sagorevanja fosilnih
goriva u cilju dobijanja energije (grejanje, industrijski procesi, transport)1

2.4. Tipovi ventilacije

Ventilacija prostorije, tj razmene unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha u cilju postizanja

vazdušnog komfora, može se postići na različite načine, te tako razlikujemo tri tipa
ventilacije: prirodna, veštačka (mehanička) i kombinovana (hibridna).

2.4.1. Prirodna ventilacija

Prirodna ventilacija podrazumeva izmenu vazduha do koje dolazi bez upotrebe

mehaničkih ili drugih sličnih uređaja, već samo usled delovanja prirodnih faktora. Za
stambene objekte u kojima boravi mali broj ljudi i gde nema većih unutrašnjih izvora
zagađenja nisu potrebni dodatni uređaji za ventilaciju, već se primenjuje prirodna
ventilacija.

Proces prirodne ventilacije i njena učinkovitost zavisi od niza klimatskih i graditeljskih

faktora. Od klimatskih faktora najznačajniji su razlika u temperaturi između
spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha, brzina i smer vetra. S obzirom da su ovi faktori
neujednačeni, promenljivog intenziteta i trajanja, prirodna ventilacija uslovljena
klimatskim faktorima se ne može kontrolisati. Graditeljski faktori koji utiču na prirodnu

1„Vazdušni komfor“, predavanje sa predmetaFizika zgrada, prof. Ana Radivojević

10
ventilaciju podrazumevaju položaj objekta u odnosu na reljef terena i okolnoj
izgrađenoj strukturi, visini objekta, rasporeda prostorija u objektu i zaptivenosti
omotača objekta. Ovi parametri su konstantni i omogućavaju lakšu kontrolu
prirodne ventilacije. (3)

Prirodna ventilacija u prostorijama se odvija na dva načina: kontrolisana od strane

korisnika, tj strujanjem vazduha kroz otvorene prozore i/ili balkonska vrata; i
nekontrolisana, tj infiltracijom vazduha kroz omotač objekta. (3)

2.4.1.1. Nekontrolisana ventilacija – infiltracija

Infiltracija, ili tzv „curenje vazduha“, nastaje usled prirodnog nekontrolisanog protoka
spoljašnjeg vazduha kroz zatvorene prozore, vrata i balkonska vrata, kao i kroz
spoljnje zidove građevinskih elemenata, zazore u prozorima, balkonskim vratima,
unutrašnjim i spoljašnjim vratima, nedovoljno zaptivene prodore ventilacija, kao i kroz
sve ostale zazore i pukotine na omotaču objekta. (3) Dakle, infiltracija zavisi od
stepena zaptivenosti termičkog omotača objekta.

2.4.1.2. Kontrolisana ventilacija otvaranjem prozora

Kontrolisana ventilacija jeste jedan od najzastupljenijih načina postizanja ventilacije

u stambenim objektima. Pored klimatskih parametara koji utiču na njenu
učinkovitost, za efikasno postizanje ventilacije od značaja su i pozicija prozora i
vrata, njihov oblik i dimenzije, pri čemu razlikujemo jednostrano provetravanje (Slika
1 gore) i poprečno provetravanje (Slika 1 dole). (3, 7)

Slika 1. Ilustracija jedonstranog (gore) i poprečnog

provetravanja objetka (dole)
Izvor: Tennenbaum J., Explorign the effects of
Natural Ventilation

11
Dispozicija otvora na fasadi utiče na učinkovitost provetravanja što zavisi od
horizontalne (Slika 2), odnosno vertikalne dispozicije fasadnih otvora (Slika 3).

Slika 2. Okvirne putanje kretanja vazduha pri
poprečnoj ventilaciji: gore – dva otvora na
susednim i dole – naspramnim zidovima
Izvor: Autodesk Sustainability Workshop, Wind
ventilation
Slika 3. Okvirne putanje kretanja vazduha pri
različitoj vertikalnoj dispoziciji otvora: otvori
samo u gornjoj zoni (gore) i otvori na različitim
visinama (dole)
Izvor: Autodesk Sustainability Workshop, Wind
ventilation

Najpovoljnije rešenje pozicioniranja fasadnih otvora, radi što efikasnije ventilacije,

jeste da naspramni otvori budu smaknuti u osnovi ili budu na upravnim zidovima na
različitim visinama, što pogoduje prirodnoj konvekciji vazduha. Broj izmena vazduha
pri zatvorenim prozorima i vratima iznosi 𝑛 = 0 − 0,5 ℎ−1 što je manje od najmanjeg
broja izmena na čas koji iznosi 0,5 ℎ−1. Ovo naravno ne mora biti slučaj uvek, jer zavisi
od infiltracije vazduha, tj stepena zaptivenosti omotača objekta. Međutim, potrebna
količina svežeg vazduha ne može se postići samo infiltracijom, već je neophodno
otvaranje prozora i vrata zarad postizanja prirodne ventilacije vazduha u prostoriji.
Treba imati u vidu da je kratko ventiliranje prostorije potpunim otvaranjem krila
prozora i/ili vrata mnogo efikasnije od ventiliranja prostora delimičnim otvaranjem
krila prozora i/ili vrata u dužem trajanju. Dakle, preporuka je da se u zimskom periodu
prozori širom otvaraju u trajanju od 2 do 3 minuta i to prema potrebi svakih 2 do 3
sata jedanput, pri čemu dolazi do potpune izmena vazduha u prostoriji, naročito pri

12
poprečnom provetravanju, a akumulirana toplota u zidovima i nameštaju ne stigne
da se izgubi. (3)

Položaj krila prozora i balkonskih vrata Br. Izmena vazduha (𝒉−𝟏 )

Prozor zatvoren, vrata zatvorena 0 – 0,5
Prozor otvoren oko horizontalne ose, roletna spuštena 0,3 – 1,5
Prozor otvoren oko horizontalne ose, bez roletne 0,8 – 4,0
Prozor poluotvoren 5 – 10
Prozor potpuno otvoren 9 – 15
Prozor i vrata potpuno otvorena (poprečno provetravanje) ≥ 40
Tabela 2 – Približan broj izmena vazduha na čas (h-1) kroz prozore i vrata (3)

2.4.2. Veštačka (mehanička) ventilacija

Veštačka (ili mehanička) ventilacija najčešće se koristi u predelima jakih vrtložnih

vetrova, ili u bilo kojim uslovima pri kojim prirodna ventilacija nije dovoljna (ili nije
moguća) i podrazumeva dovođenje spoljašnjeg i odvođenje unutrašnjeg vazduha
kroz vertikalne kanale uz pomoć mehaničkog pogona ventilatora. Za razliku od
prirodne ventilacije, mehanička ventilacija ne zavisi od prirodnih (klimatskih) faktora,
te se lako može kontrolisati. Potencijalni problem veštačke ventilacije jeste njena
cena. Opšta podela veštačke ventilacije jeste podela na nebalansiranu (odsisna i
pritisna) i balansiranu. (2)

U slučaju jako zaptivenih objekata (pasivni i nisko-energetski) mehanička ventilacija

je ključna za postizanje adekvatnog kvaliteta unutrašnjeg vazduha i najčešće se
koriste sistemi sa povratom toplote – MVHR (Mechanical Ventilation with Heath
Recovery). Topao i vlažan unutrašnji vazduh se izvlači iz objekta, prolazi kroz
razmenjivač toplote i izbacuje u atmosferu, dok se svež spoljašnji vazduh na taj način
predgreva i ubacuje u objekat. (6)

2.4.3. Kombinovana (hibridna) ventilacija

Hibridna ventilacija podrazumeva kombinaciju prirodne i veštačke (mehaničke)

ventilacije i zapravo je najpogodnija jer eliminiše nedostatke prirodne (nedostatak
kontrole protoka i temperature vazduha) i veštačke ventilacije (visina troškova).
Kombinovana ventilacija zapravo ima za cilj da maksimalno koristi prirodne uslove uz
pomoć mehaničkog pogona kako bi se postigla najefikasnija učinkovitost unosa

13
svežeg vazduha u prostoriju. Kombinovana ventilacija se najčešće koristi u
stambenim objektima, kao podrška prirodnoj ventilaciji, gde se ugrađuju manji
ventilacioni kanali, pogotovo u prostorijama gde nema prozora (kuhinja, kupatilo,
ostave).

3.0 Infiltracija

Infiltracija ili „curenje vazduha“ jeste vrsta prirodne ventilacije kod koje, pri
zatvorenim prozorima, balkonskim i spoljnjim vratima, dolazi do nekontrolisane
razmene spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha kroz omotač objekta, i to pod uticajem
prirodnih sila usled nesavršenosti konstrukcije i poroznih karakteristika materijala
korišćenih za izgradnju objekta. (1)

Na priloženoj slici ispod (Slika 4) prikazane su karakteristična mesta najčešće pojave

infiltracije, tj razmene spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha.

Slika 4. Najčešće putanje curenja vazduha kroz omotač objekta

Izvor: Awbi, H.B. (2003), Ventilation of Buildings, Spon Press

Osnovni razlog nastanka tzv „curenja vazduha“ kroz omotač objekta jeste pojava
razlike pritisaka sa jedne i sa druge strane omotača objekta. Razliku u pritiscima
uslovljava razlika u temperaturi spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha, usled pojave

14
vetra, tj usled dejstva uzgonskih sila koje stvaraju gradijent pritisaka duž vertikalne
površine omotača objekta, ali i usled rada različitih sistema mehaničke ventilacije
(ukoliko u objektu postoje). (1) Pritisak koji nastaje na površini omotača objekta usled
dejstva uzgonskih sila zavisi od visine objekta, ali i od temperature spoljašnjeg i
unutrašnjeg vazduha – ovako nastali pritisci imaju najveći uticaj na objekte više
spratnosti. Na objekte niže spratnosti, za formiranje razlike u pritiscima, najveći uticaj
ima dejstvo vetra, njegov intenzitet i smer kretanja, ali i topografija terena, okruženje
u kom se objekat nalazi, kao i sama geomtrija objekta. (9)

Intenzitet infiltracije objekta varira od objekta do objekta, što zavisi od različitih

faktora kao što su prirodni faktori (gore pomenuti), kao i fizičke karakteristike objekta
(geometrija objekta, visina zgrade, broj i površine fasade, konstruktivni elementi i
detalji, upotrebljeni materijali i njihove karakteristike, kvalitet izvedenih materijali i dr).
Faktor od najvećeg značaja za definisanje intenziteta razmene vazduha kroz
omotač objekta jeste njegova zaptivenost.

Opšte gledano, velika je potreba za smanjenjem intenziteta infiltracije upravo zbog

potrebe smanjenja toplotnih gubitaka unutar objekta, tj radi energetske uštede.
Kako bi se postigao ovakav rezultat, rešenje se pronalazi u dobroj zaptivenosti
omotača objekta. Međutim, sa druge strane, preterana zaptivenost uzrokuje
povećanje intenziteta unutrašnjih zagađivača vazduha, što utiče na loš kvalitet
vazduha i komfor unutar prostorija u kojim korisnici borave. Dakle, potrebno je
zadovoljiti minimalnu potrebnu izmenu vazduha kako bi se održao kvalitet vazduha.
Preterana zaptivenost, takođe, tokom zimskog perioda, može imati nepovoljne
posledice po pojavu kondenzacije na spoljnoj strani fasadnog zida, a pogotovo na
mestima termičkih mostova. (1, 8)

3.1. Tipovi infiltracije

Infiltracija kroz omotač objekta najčešće se javlja na mestima upotrebe poroznih

materijala, mestima šupljina i pukotina oko prozora, balkonskih i spoljnjih vrata, na
mestima konstruktivnih spojeva ili spoja dva materijala. (1)
Postoje tri tipa infiltracije, a to su:
- Koncentrisano sa direktnom i kratkom putanjom (prolaz vazduha kroz velike
otvore, velike pukotine u ramovima prozora i vrata i druge veće šupljine) (9)

15
 - Difuzno sa putanjom od više desetina santimetara (kroz male pukotine duž
omotača objekta) (9)
- Površinsko do kog dolazi usled permeabilnosti, odnosno poroznosti samih
građevinskih materijala ukoliko ne postoji blokada vetra (4)

3.1.1. Koncentrisana infiltracija

Koncentrisana infiltracija podrazumeva protok vazduha kroz veće otvore kao što su
veće pukotine, mesta na spojevima okvira prozora i vrata, kao i spojeva okvira sa
spoljašnjim zidom. Povećan intenzitet ovakve infiltracije može da dovede do pojave
buđi i plesni na mestima prodora spoljašnjeg vazduha kroz omotač objekta. (9)

Kod otvora većih od 10mm pri normalnim pritiscima dolazi do turbulentnog strujanja
vazduha, i u tom slučaju se protok vazduha 𝑄 izračunava prema sledećoj jednačini:

𝑄 = 𝐶𝑑 𝐴√2∆𝑝/𝜌𝑜 [𝑚3 𝑠 −1 ]

Kod otvora čiji je presek manji od 10mm, dolazi do strujanja vazduha koje nije
potpuno ni laminarno ni trubulentno, i u ovom slučaju se koristi sledeća jednačina:

𝑄 = 𝑘𝐿(∆𝑝)𝑛 [𝑚3 𝑠 −1 ]

Sa druge strane, često se koristi i kvadratna jednačina koje je znatno preciznija

prilikom proračuna:

∆𝑝 = 𝛼𝑄 + 𝛽𝑄 2 [𝑃𝑎]

U okviru priloženih formula 𝐶𝑑 je koeficijent pražnjenja otvora, 𝐴 je površina otvora u

m2, ∆𝑝 je razlika u pritiscima u Pa, 𝜌𝑜 je gustina vazduha pri referentnoj temperaturi
𝑇𝑜 i pritisku 𝑃𝑜 (kgm-3), 𝑘 je koeficijent protoka (𝑚3 𝑠 −1 𝑚−1 𝑃𝑎−1), 𝐿 je dužina pukotine
(m), 𝑛 je eksponent protoka, 𝛼𝑄 predstavlja laminarno, a 𝛽𝑄 2 turbulentno strujanje,
gde su α i β koeficijenti protoka koji se utvrđuju eksperimentalnim putem. (1)

16
 Prosek (raspon) koef. k
za loše zaptivene
Tip prozora
prozore (l𝒔−𝟏 𝒎−𝟏 ) za
∆𝒑 = 𝟏 𝑷𝒂
Drveni prozori
Kačenje krila po vertikalnoj osi 0,23 (1,19 – 0,04)
Kačenje krila po horizontalnoj osi 1,08 (1,38 – 0,88)
Centralno kačenje krila 0,80 (1,25 – 0,04)
Metalni prozori
Kačenje krila po vertikalnoj osi 0,31 (0,45 – 0,21)
Kačenje krila po horizontalnoj osi 0,32 (0,55 – 0,18)
Klizna krila po vertikali 0,45 (1,20 – 0,20)
Klizna krila po horizontali 0,22 (0,43 – 0,12)
Tabela 3 – Vrednosti koeficijenta k za različite tipove ramova i kačenja prozora (1)
Prosek (raspon) koef. k
za dobro zaptivene
prozore (l𝒔−𝟏 𝒎−𝟏 ) za
∆𝒑 = 𝟏 𝑷𝒂
0,03 (0,10 – 0,01)
0,42 (1,22 – 0,11)
0,02
0,27 (0,10 – 0,01)
-
0,18 (0,34 – 0,04)
-

Proizvod koeficijenta pražnjenja otvora i njegove površine 𝐶𝑑 𝐴 jednak je efektivnoj

površini curenja ELA (Effective leakage area) i može se lako utvrditi mernom
metodom Blower-door test.

3.1.2. Difuzna infiltracija

Difuzna infiltracija nastaje usled strujanja vazduha kroz šupljine u omotaču objekta,
gde vazduh prolazi i do više desetina santimetara kroz omotač. (9)

Važno je napomenuti da usled ovakvog tipa infiltracije, zbog vremena potrebnog

da vazduh prođe kroz omotač iz spoljašnjeg do unutrašnjeg prostora, dolazi do
povrata toplote pri infiltraciji IHR (infiltration heat recovery) upravo iz razloga
postojanja određene temperature materijala kroz koji vazduh prolazi. Tako u zimskim
periodima dolazi do predgrevanja vazduha koji dospeva u unutrašnju prostoriju, a u
letnjem periodu dolazi do hlađenja. (10)

Intenzitet IHR-a raste sa porastom faktora učešća zida 𝑗 faktora, tj učešća delova
omotača kroz koje dolazi do povrata toplote infiltracijom u površini ukupnog
omotača, a opada sa povećanjem intenziteta protoka vazduha kroz omotač koji se
izražava po broju izmena na čas 𝑛∆𝑝 . (11) Zaključuje se da do značajnijeg povrata

toplote infiltracijom dolazi kod objekata sa većim faktorom učešća zida, a to se

postiže povećanjem učešća zidova u infiltraciji (npr. zidovi sa dinamičkom
termoizolacijom koji su, iz tog razloga, veće poroznosti). (11)

17
3.1.3. Površinska infiltracija

Površinska infiltracija se javlja kroz same zidove sačinjene od materijala čija je priroda
takva da uvek u nekoj meri mogu propuštati vazduh, a do čega dolazi usled razlike
u pritiscima spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha. Svaki građevinski materijal ima
određenu vrednost propustljivosti vazduha, odnosno imaju različite vrednosti
permeabilnosti 𝑘 (𝑚2 ).

Građevinski materijal Permeabilnost k (m2)

cigla 68 * 10-15
peno-beton 1400 * 10-15
beton 4,4 * 10-15
krečni malter 28 * 10-15
vlaknaste toplotne izolacije 440,000 * 10-15
Tabela 4 – Permeabilnost nekih građevinskih materijala (4)

3.2. Prirodni faktori koji utiču na infiltraciju

Infiltracija kao pojava prodora vazduha kroz omotač objekta ne zavisi samo od
zaptivenosti istog, već i od različitih priordnih faktora spoljašnje sredine.

3.2.1. Priroda strujanja vazduha

Kao posledica sile težine vazdušnog stuba na atmosferu nastaje vazdušni pritisak, što
zavisi od visine, gustine vazduha i sile zemljine teže. Za proračune u praksi, uzima se
vrednost vazdušnog pritiska od 101,3 x 103 Pa za nadmorsku visinu od 0 m. Pri
povećanju nadmorske visine, vrednost vazdušnog pritiska se smanjuje za 10 Pa/m
(4). Kako je topliji vazduh manje gustine, a hladniji veće, dolazi do prirodnog
strujanja vazduha i pojave vertikalnog gradijenta pritisaka usled dejstva uzgonskih
sila, što se još naziva i efekat dimnjaka. Polja različitog vazdušnog pritiska nastaju i
usled sunčevog zračenja i rotacije planete zemlje, što dovodi do prirodne pojave
vetra. (12)

Princip strujanja vazduha utiče na razmenu vazduha između objekta i spoljašnje

sredine, ali i na kretanje vazduha unutar objekta, a nastaje usled: (1, 4)

- Različite gustine vazduha (različitih pritisaka) na različitim temperaturama

unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha

18
 - Razlike u pritisku na omotaču objekta usled delovanja vetra
- Razlike u pritiscima sa unutrašnje i spoljašnje strane omotača objekta do kojih
dolazi dejstvom uzgonskih sila (efekat dimnjaka)
- Dejstva mehaničkih uređaja za ventilaciju i klimatizaciju.

3.2.2. Uticaj temperature na gustinu vazduha

Gustina vazduha 𝜌 (𝑘𝑔/𝑚3 ) zavisi od temperature vazduha, ali i njegove valžnosti

𝜑 (%) gde je vlažniji vazduh lakši od suvog. Ukoliko se uzme predpostavka da je
vazduh idealni gas, pri referentnoj vrednosti temperature 𝑇1 = 273 𝐾 (𝜃 = 0°𝐶)
njegova gustina iznosti 𝜌𝑇1 = 1,29 𝑚𝑔/𝑚3. Vrednosti gustine vazduha mogu se
izračunati prema sledećoj formuli:

𝜌(𝑇2 ) 𝑇1 𝑇1
= → 𝜌(𝑇2 ) = 𝜌(𝑇1 ) [𝑘𝑔 𝑚−3 ]
𝜌(𝑇1 ) 𝑇2 𝑇2

Razlike u spoljašnjem i unutrašnjem pritisku ∆𝑝(𝑇, 𝐻) (𝑃𝑎) mogu se izračunati prema

sledećoj formuli:

∆𝑝(𝑇, 𝐻) = −0,044 𝐻 (𝑇𝑒 − 𝑇𝑖 ) − 𝑝𝑒𝑞𝑢 (𝑇)[𝑃𝑎]

gde je H visina mesta strujanja vazduha u odnosu na bazu objekta (m), 𝑇𝑒 je

temperatura spoljašnjeg vazduha (K), 𝑇𝑖 je temperatura unutrašnjeg vazduha (K), a
𝑝𝑒𝑞𝑢 (𝑇) je ekvilibrijumski pritisak izazvan isključivo razlikom u temperaturi (Pa) (ako je
ova vrednost pozitivna indikator je povećanog pritiska u zoni baze objekta).

3.2.3. Pritisak usled dejstva vetra

Strujanje vazduha oko objekta utiče na stvaranje pritiska na njegov omotač pri
čemu intenzitet pritiska, distribucija vazduha i karakteristike omotača zavise od same
lokacije objekta. (1, 9) Intenzitet pritiska vetra definiše se prema sledećoj jednačini:

𝑝𝑤 = 0,5𝐶𝑝 𝜌𝑜 𝜐 2 [𝑃𝑎]

19
gde je 𝐶𝑝 bezdimenzionalni koeficijent statičkog pritiska koji predstavlja distribuciju

vetra po omotaču objekta, 𝜌𝑜 je gustina vazduha (kgm-3), a 𝜐 brzina vetra na

određenoj visini (ms-1).

Druga promenljiva jeste brzina vetra koja varira u zavisnosti od visine u odnosu na
teren kao i na karakteristike tog terena. (1) Vrednost brzine vetra (𝜐) određuje se
sledećom jednačinom:

𝜐/𝜐𝑟 = 𝑐𝐻 𝑎

gde je 𝜐 brzina vetra na visini H iznad zemlje (ms-1), 𝜐𝑟 je srednja vrednost brzine vetra
izmerena u meteorološkoj stanici na 10m iznad zemlje (ms-1), dok su 𝑐 i 𝑎 faktori
vezani za tip okolnog terena, a zavise od stepena urbanizacije područja, gde za
gradsko područje iznose 𝑐 = 0,21 i 𝑎 = 0,33. (1)

Uticaj vetra na objekat je veoma kompleksan i važno je napomenuti da je uticaj

vetra na otvorenim strana objekta intenzivniji i dolazi do povišenog statičkog i
atmosferskog pritiska, dok je na zaklonjenim stranam fasade i krovu manjeg
intenziteta i dolazi do suprotne pojave. (12)

3.2.4. Dejstvo uzgonskih sila – efikat dimnjaka

Usled dejstva uzgonskih sila dolazi do pojave nastanka uzgonskog pritiska i pojave
tzv efekta dimnjaka, što je još jedan faktor koji utiče na protok vazduha kroz omotač
objekta, tj infiltraciju. (1)

Razlika u gustini i temperaturi vazduha po visini stvara gradijent pritisaka duž

unutrašnje i spoljašnje strane omotača objekta (Slika 5). Ovakva pojava dovodi do
toga da hladniji vazduh „curi“ u/iz objekta kroz pukotine i otvore na omotaču u nižim
delovima objekta, a topliji kroz otvore u gornjim zonama. Na mestu pod određenom
visinom gde su vrednosti spoljašnjeg i unutrašnjeg pritiska izjednačene ne dolazi do
protoka vazduha kroz omotač objekta, što se naziva i neutralna ravan (Slika 5).

20
 Slika 5. Gradijenti pritisaka usled uzgonskih sila
Izvor: Younes C., Abi Shdid C., Bitsuamlak G. (2012),
Air infiltration through building envelopes: A review,
Journal of building physics, vol 35 no. 3 2012

Uzgonski pritisak se može izračunati

sledećom jednačinom:

𝑝𝑠 = 𝑝𝑜 − 𝜌𝑔𝑦 [𝑃𝑎]

gde je 𝑝𝑜 pritisak na referentnoj visini ℎ𝑜 (Pa), 𝜌 je gustina vazduha (kgm-3), 𝑔 je

ubrzanje usled gravitacije (ms-2), a 𝑦 visina izmerena od referentne tačke (m).

3.3. Infiltracija zbog mehaničke ventilacije

Kod objekata gde je primenjena nebalansirana mehanička ventilacija (MEV i MSV)

može doći do povećanog i nekontrolisanog „curenja vazduha“. Takođe, kod
nebalansirane ventilacije neophodno je da se izvesna količina vazduha obezbedi
upravo infiltracijom kroz omotač, pa je od izuzetnog značaja za postizanje
efikasnosti sistema da se obezbedi odgovarajuća zaptivenost omotača (8).
Korišćenjem nebalansiranih odsisnih sistema mehaničke ventilacije (MEV) stvara se
razlika u pritiscima od 5 do 9 Pa, koja je znatno veća od one koja nastaje usled
razlike u unutrašnjoj i spoljašnjoj temperaturi i koja varira od 0 do 3 Pa. U slučaju
nebalansirane pritisne ventilacije (MSV) dolazi do stvaranja još većih razlika u
pritiscima (13).

Kod balansiranih sistema mehaničke ventilacije (MSEV) nepoželjno je prisustvo

infiltracije, jer može smanjiti efikasnost sistema, s toga se preporučuje povećana
zaptivenost omotača objekta. Kod balansiranih sistema dolazi do razlike u pritiscima
od 2 do 3 Pa, što se smatra prihvatljivim vrednostima.

21
3.4. Ukupna infiltracija

Ukupan pritisak na omotač podrazumeva upravo zbir uticaja pritisaka nastalih pod
uticajem uzgonskih sila, uticaja vetra i sistema za mehaničku ventilaciju (1). Ukupan
protok vazduha infiltracijom 𝑄𝑡 (𝑚ℎ−1 ) može se izračunati formulom i to za tri slučaja:

1/𝑛 1/𝑛 𝑛
𝑄𝑡 = [𝑄𝑤 + 𝑄𝑠 ] [𝑚ℎ−1 ] →(za objekte bez mehaničke ventilacije)
1/𝑛 1/𝑛 1/𝑛 𝑛
𝑄𝑡 = [𝑄𝑤 + 𝑄𝑠 + 𝑄𝑓𝑢 ] [𝑚ℎ−1 ] →(za objekte sa nebalansiranom ventilacijom)
1/𝑛 1/𝑛 𝑛
𝑄𝑡 = 𝑄𝑓𝑏 + [𝑄𝑤 + 𝑄𝑠 ] [𝑚ℎ−1 ] →(za objekte sa balansiranom ventilacijom)

gde je 𝑄𝑡 ukupan protok vazduhan (𝑚ℎ−1 ), 𝑄𝑤 protok vazduha usled dejstva vetra
(𝑚ℎ−1 ), 𝑄𝑠 protok vazduha usled dejstva uzgonskog pritiska (𝑚ℎ−1), 𝑄𝑓𝑏 je protok

vazduha usled balansirane mehaničke ventilacije (𝑚ℎ−1 ), a 𝑛 je eksponent protoka

vazduha (1).

4.0 Zaptivenost u građevinskim objektima

Zaptivenost je karakteristika omotača objekta kojom se izražava ventilacija i

infiltracija (8, 14, 15). Predstavlja važan aspekt energetske efikasnosti zgrada. Na
zapitivenost objekta utiče broj i veličina rupa, pukotina i šupljina u omotaču, što je
od velikog uticaja na infiltraciju. Povećanjem zapitivenosti, smanjuje se infiltracija
(15).

Adekvatna zaptivenost omotača predstavlja važan element racionalne potrošnje

energije, efektivne aktivne i pasivne ventilacije i održavanja optimalnih uslova
komfora (6, 16). Ograničen protok vazduha kroz omotač objekta umanjuje
probleme vezane za higrotermalne performanse, potrošnju energije, performanse
ventilacionih sistema, termički komfor, buku i otpornost na požar (17). Neophodno je
da zaptivenost omotača ima kontinuitet na celom omotaču, jer ukoliko je 90%
omotača dobro zaptiveno a 10% nije, ukupna zaptivenost će biti daleko manja od
očekivane (18).

Za postizanje adekvatne zaptivenosti neophodno je ispunjenje određenih uslova od

početnih faza projektovanja, preko izvođenja radova, do kontrolnih mera pri prijemu

22
objekta. Izuzetno je važno da su primenjeni adekvatni i kvalitetni materijali,
adekvatno ugrađeni, naročito na mestima koja su prepoznata kao kritična (18). Za
postizanje dobre zaptivenosti važno je sledeće:

- projektno rešenje arhitekture - izbegavanje izuzetno komplikovanih i teško

izvodljivih rešenja u pogledu geometrije objekta i konkstruktivnih detalja i
rešavanje vertikalnih elemenata koji pojačavaju infiltraciju usled efekta
dimnjaka (liftovske, komunikacione i druge vertikale u objektu) (8, 14, 18)
- veličina objekta/stambene jedinice, razuđenost geometrije objekta, faktor
oblika i površina termičkog omotača u kontaktu sa spoljnim vazduhom - bolju
zaptivenost imaju objekti jednostavne geometrije, ali je i kod objekata složene
geometrije moguće postići adekvatnu zaptivenost; veći objekti su često
boljeg kvaliteta izgradnje i manjeg faktora oblika, kao i stanovi u
višeporodičnim objektima i kućama u nizu koji imaju manji udeo omotača ka
spoljnom prostoru (8,14, 19, 20)
- tip, metod konstrukcije i primenjeni materijali - masivne konstrukcije su često
bolje zaptivene od lakih drvenih ramovskih konstrukcija, mada postoje izuzeci
(11, 8, 14)
- tip termoizolacije - što manje permeabilnosti (19)
- obim ramova prozora i balkonskih vrata - wfl
- konstruktivni detalji i kvalitet izvođenja spojeva i nadzora nad građevinskim
radovima - adekvatno projektno rešenje, razrađeni konstruktivni detalji
kritičnih mesta, kvalitet izvođenja radova i stručnost majstora (8, 14, 18)
- projektno rešenje instalacija - minimiziranje broja prodora kroz građevinske
elemente i njihovo dobro zaptivanje, zaptivenost samih instalacionih sistema
(6, 8, 14, 17, 18, 21)
- spratnost objekta - manji broj spratova podrazumeva manji broj spojeva
međuspratnih konstrukcija i pregradnih zidova sa spoljnim zidovima i krovom,
mada visok stepen zaptivenosti može biti postignut i kod objekata sa više
etaža (17)
- starost objekta - stari objekti, usled dotrajalosti materijala i oštećenja
omotača, obično imaju slabiju zaptivenost u odnosu na novije objekte sa
modernijim materijalima (8, 14, 22, 23, 24)

23
 - zakonska regulativa - u određenim državama postoje propisane maksimalne
vrednosti zaptivenosti omotača za nove objekte i obavezna meranja u toku i
po završetku izgradnje (Švedska i UK) (8, 14)
- interes korisnika objekata za uštedu energije (8, 14)
- klimatsko područje - objekti u područjima sa blažom zimom su generalno
značajno lošije zaptivenosti od onih u područjima sa oštrom zimom (8, 13, 14,
19, 25)

Zaptivenost se kvantifikuje na više načina, ali svi se odnose na "curenje" vazduha kroz
omotač, odnosno infiltraciju i eksfiltraciju (8). Postoje određena odstupanja pri
proceni zaptivenosti omotača u odnosu na podatke iz literature, do kojih dolazi
usled sledećeg (26):

- podaci u literaturi o izmerenim vrednostima zaptivenosti nisu dovoljno

pouzdani (nije navedena merna metoda, upotrebljena oprema, uzorak nije
dovoljno veliki i reprezentativan)
- zaptivenost se smatra konstantnom, iako u realnosti postoji zavisnost od razlike
u pritiscima spolja i unutra
- spojevi često nisu uzeti u obzir
- često se merenja obavljaju pri velikoj razlici u pritiscima (50 Pa) što u realnosti
nije slučaj (0 - 4 Pa)
- stručnost majstora, lokalni načini gradnje i karakteristike materijala

4.1 Prezentacija rezultata zaptivenosti

Vrednost količine vazduha QΔp, potrebne za održavanje razlike u pritiscima Δp, kao
samostalan podatak nema značaj, jer ne obuhvata druge parametre i ne može se
smatrati karakteristikom omotača objekta. Upravo zbog ovoga, uspostavljen je
odnos ove vrednosti sa drugim parametrima objekata (neto zapremina prostora,
površina omotača i dr.). Na ovaj način je omogućeno i upoređivanje zaptivenosti
različitih objekata (8, 14). Prema različitim parametrima razlikuje se pet načina
prezentovanja zaptivenosti (1, 8, 9, 14, 21, 28, 29):

- broj izmena vazduha na čas - nΔp [h-1]

- permeabilnost omotača - qΔp [m3h-1m-2]

24
 - infiltracija po jedinici neto površine poda - q'Δp [m3h-1m-2]
- efektivna (ekvivalentna) površina curenja vazduha - ELAΔp [m2]
- normalizovano "curenje" vazduha NL [-].

Za potrebe ovog rada, zaptivenost će biti prezentovana kroz broj izmena vazduha
na čas. Ova vrednost se izražava pri referentnoj razlici u pritiscima. Predstavlja
količinu vazduha QΔp [m3h-1] potrebnu za održavanje razlike u pritiscima Δp, po
jedinici zapremine objekta V [m3] i smatra se karakteristikom zaptivenosti omotača
objekta, što omogućava upoređivanje zaptivenosti različitih objekata. Pored
zaptivenosti objekta, ovom veličinom se može izraziti i protok vazduha ventilacionih
sistema (1, 8, 14).

4.2 Merenje zaptivenosti

Osnova za bolje razumevanje infiltracije i ventilacije u postojećim objektima je

merenje zaptivenosti, jer rezultati ovih merenja daju numeričke podatke o vazdušnoj
propusnosti omotača objekta ili nekog njegovog dela pod kontrolisanim uslovima i
bez uticaja klimatskih faktora. Koriste se kao ulazni podaci za dalji proračun,
procenu i modelovanje infiltracije i ventilacije (1).

Merenje zaptivenosti predstavlja merenje protoka vazduha (Q) kroz građevinsku

komponentu ili omotač objekta kao funkciju razlike u pritiscima (Δp) sa spoljne i
unutrašnje strane komponente/omotača i predstavlja se formulom (1):

𝑄 = 𝑘(∆𝑝)𝑛 [𝑚3 𝑠 −1 ]

gde je k - koeficijent protoka, zavisi od geometrije pukotine i za prozore se određuje

u odnosu na materijal rama, sistem kačenja krila i prisustvo zaptivnih traka, Δp -
razlika u pritiscima sa spoljašnje i unutrašnje strane omotača, dok je n - eksponent
protoka.

4.2.1 Vrednost razlike u pritiscima - Δp

Najčešće upotrebljena vrednost razlike u pritiscima je 50 Pa, koja se koristi i pri

Blower-door testiranju, jer je dovoljno niska da se može postignuti u najvećem broju

25
objekata a dovoljno visoka da obezbedi rezultate nezavisne od klimatskih faktora (8,
14, 30).

4.2.2 Eksponent protoka - n

Eksponent protoka je važan pri ekstrapolaciji rezultata dobijenih za jednu vrednost

Δp u vrednost pri drugoj razlici u pritiscima. Za rezultate dobijene pri Δp=50Pa
ekstrapolacija nije potrebna, već se za vrednost eksponenta protoka koristi vrednost
n=0.65 (8, 14), odnosno n=0.67 (1).

4.3 Merne metode

Metode merenja zaptivenosti se dele na nekoliko osnovnih tipova, poput testa

kompresije/dekompresije i testova praćenja koncentracije gasa. U praksi se
najčešće koristi test kompresije/dekompresije za merenje zaptivenosti kako
komponenti posebno tako i celokupnog omotača. Postoje dve osnovne metode -
statička (Blower-door) i dinamička. Statičko testiranje je jednostavnije i primenjuje se
duži niz godina, za jednu ili više zona, dok je dinamičko modernije ali znatno
kompleksnije.

4.3.1 Statički testovi za jednu zonu - Blower-door test

Ovaj metod se zasniva na mehaničkom postizanju kompresije/dekompresije u

objektu i na merenju protoka vazduha kroz omotač pri određenoj razlici unutrašnjeg
i spoljašnjeg statičkog pritiska. (1)

Test se izvodi tako što se na mestu ulaznih vrata postavi i dobro zaptije panel sa
ventilatorom sa varijabilnim protokom vazduha (služi za postizanje najčešće željene
Δp=50Pa), uređajem za merenje razlike u pritiscima, kao i uređajem za merenje
protoka vazduha (Slika 6). (1, 16, 31) Prvo se postigne željena razlika u pritiscima sa
spoljašnje i unutrašnje strane izbacivanjem/izvlačenjem vazduha, a zatim se meri
protok vazduha kroz ventilatorsku jedinicu koji je potreban za održavanje razlike u
pritiscima. (31)

26
 Slika 6. BlowerDoor oprema
Izvor: Korpi M., Vinha J., Kurnitski J (2008).,
Airtightness of single-family houses and
apartments, InProceedings of the 8th Nordic
Symposium on Building Physics Symposium,
Copen-hagen

Dobijene vrednosti razlike u pritiscima i

protoka vazduha predstavljaju rezultate
testa. Ovim testom se utvrđuje količina
vazduha koja se infiltrira/eksfiltrira iz
objekta pri određenoj vrednosti Δp i
izražava se oznakom QΔp. (1)

U Republici Srbiji referenti parametar pri proračunu energetskih performansi objekata

je broj izmena vazduha na čas n, odnosno varijacija vrednosti n50.(31, 32)

Rezultati merenja na terenu su pokazali da pri izvođenju ovih testova, dolazi do

izvesnih varijacija u rezultatima usled spoljnih uticaja, (30) i te varijacije se razlikuju u
zavisnosti od primenjenog standarda. (14) Očekivana nesigurnost rezultata pri
mirnim vremenskim prilikama se procenjuje na maksimum +- 15%, odnosno
maksimum +-40% pri izrazito vetrovitom vremenu prema EN 13829:2000 standardu.
(33)

Ovim testom je nemoguće locirati mesta na omotaču na kojima dolazi do protoka

vazduha, niti ih pojedinačno kvantifikovati.

4.3.2 Svođenje rezultata merenja u odnosu na Δp

Primenom testova kompresije/dekompresije dobijaju se rezultati za visoke vrednosti

razlika u pritiscima, najčešće za Δp=50Pa. Ovako dobijene rezultate je potrebno
svesti na Δp koje odgovaraju realnim uslovima. Na osnovu velikog broja testova,

27
ustanovljena je korelacija rezultata pri Δp=50Pa i pri realnim uslovima, kako za
manje, stambene objekte, tako i za veće nestambene objekte: (1, 34)

𝑄50 𝑛50
𝑛𝑖𝑛𝑓 = =
20𝑉 20
𝑄50
𝑛𝑖𝑛𝑓 =
60𝑉

4.4 Ukupna zaptivenost termičkog omotača

Kod stambenih objekata je za obezbeđivanje dovoljne količine svežeg vazduha

adekvatan broj izmena vazduha na čas (zajedno ventilacijom i infiltracijom) nnorm =
0.5 - 1.5 h-1, (pri čemu je nnorm broj izmena pri normalnim uslovima).
Problem zaptivenosti omotača u višeporodičnim stambenim objektima je
kompleksniji od objekata jednoporodičnog stanovanja usled postojanja pregrada
ka drugim stanovima i komunikacijama. Merenje zaptivenosti u ovim objektima je
komplikovano i najčešće se vrši zonalno merenje po stanovima.

4.5 Posledice neadekvatne zaptivenosti objekta

Adekvatnom zaptivenošću omotača obezbeđuje se adekvatan komfor, smanjena

potrošnja energije, efikasnost ventilacionih sistema, dobre higrotermalne
performanse, otpornost na požar i izbegavaju se strukturalna i druga oštećenja
objekta. (31)

4.5.1 Nedovoljna zaptivenost omotača

Loša zaptivenost omotača po pravilu rezultuje narušenim uslovima unutrašnjeg

komfora (termičkog, vazdušnog i zvučnog), pojave kondenzacije na unutrašnjim
površinama i unutar slojeva sklopova u kontaktu sa spoljnim vazduhom, stukturalnim
oštećenjima, smanjenja otpornosti na požar i povećanih energetskih potreba
objekta.

Najprimetniji efekti loše zaptivenosti sa aspekta termičkog komfora su pojačan

intezitet strujanja vazduha (promaja) (35) iz električnih utičnica, variranje unutrašnje
temperature vazduha i percepcija podova kao hladnih. Narušen zvučni komfor je

28
takođe posledica loše zaptivenosti, jer vazduh koji infiltrira u objekat, može da
prenese i zvučne talase. (14, 36)

Adekvatna zaptivenost omotača takođe utiče i na vazdušni komfor. Usled loše

zaptivenosti dolazi i do infiltracije zagađivača iz atmosfere ili susednih nestambenih
prostorija (tavani, garaže, podrumi i dr.) i kvalitet vazduha se narušava. Takođe,
usled pojačane eksfiltracije, zagađivači se kraće zadržavaju u prostoru, što rezultuje
smanjenom vremenu izloženosti zagađivačima. (27, 37, 38)

Slika 7. Kategorizacija tipičnih putanja infiltracije

Izvor: Carrie F.R., Jobert R., Leprince V. (2012), Methodes and techniques for airtight buildings, Air
Infiltration and Ventilation centre, Lozenberg

Problem visoke relativne vlažnosti vazduha i kondenzacije vlage u slojevima spoljnih

konstrukcija se takođe javlja usled loše zaptivenosti objekta. Dolazi do kondenzacije
vlage jer su delovi objekta hladniji od tačke rose uz visoku relativnu vlažnost vazduha
i ovo je karakteristično za područja sa izraženom zimom. Ovo može dovesti do
pojave buđi i plesni, promena svojstava ugrađenih materijala i stvaranja leda unutar
konstrukcije. (14, 17)

29
Takođe, moguć je i prodor vode iz atmosfere usled loše zaptivenosti. (26) Potrošnja
energije je veća u zavinosti od zaptivenosti omotača, tj veći su ventilacioni gubici
usled infiltracije i smanjenih termoizolacionih karakteristika materijala. (16, 35)
Efikasnost ventilacionih sistema je značajno smanjena kod objekata sa lošom
zaptivenošću. (17, 35)

Loša zaptivenost takođe utiče na otpornost objekta na požar, jer utiče na kretanje
dima, narušava efekat sistema za odimljavanje i smanjuje otpornost termoizolacije
na požar. (16, 29)

4.5.2 Preterana zaptivenost omotača

Preterena zaptivenost omotača jedino ima uticaja na vazdušni komfor, usled

akumulacije unutrašnjih zagađivača koji se ne mogu eksfiltracijom odvoditi u
atmosferu, već samo prirodnom i mehaničkom ventilacijom. Usled težnje da se
smanji prekomeran broj izmena vazduha na čas tokom grejnog perioda, kako bi se
smanjili ventilacioni gubici, dolazi do urušavanja kvaliteta unutrašnjeg vazduha,
poput nedostatka minimalne količine svežeg vazduha. Pri grejanju stanova pećima
sa otvorenim plamenom, usled velike zaptivenosti može doći do formiranja velike
koncentracije zagađivača.(3) Akumulacija vlage u unutrašnjem prostoru često
dovodi do kondenzacije na prozorima i drugim hladnijim delovima omotača, što
dalje izaziva pojavu buđi i plesni. (16) Preporučena minimalna vrednost izmena
vazduha na čas za očuvanje zdravlja je 0,8h-1, da ne bi došlo do razvoja grinja iz
prašine, dok je u propisima RS vrednost od 0,5h-1 definisana za dobru zaptivenost
omotača te je ovu razliku potrebno nadoknaditi prirodnom ili mehaničkom
ventilacijom. (31, 40)

4.6 Masivne konstrukcije

Masivne konstrukcije se generalno smatraju veoma povoljnim u pogledu

zaptivenosti. Samim malterisanjem se obezbeđuje dobra zaptivenost. (26) Na osnovu
istraživanja je pokazano da zidovi, podovi i plafoni od čvrstog materijala doprinose
infiltraciji samo ukoliko nisu premazani slojem farbe. (19)

30
5.0 Ventilacioni gubici kroz energetsku sertifikaciju

Energetska sertifikacija objekata pored transmisionih gubitaka, različitih dobitaka

toplote, tretira i ventilacione gubitke. Udeo ventilacionih gubitaka u ukupnim
energetskim potrebama objekta nije zanemarljiv i sa smanjenjem transmisionih
gubitaka postaje dominantan.

Zaptivenost omotača je važan aspekt energetskih performansi objekta i prepoznat

je kao jedan od glavnih uzroka potrošnje energije i neadekvatnih uslova unutrašnjeg
komfora u objektima. Takođe, važnu ulogu ima i u očuvanju termoizolacionih
karakteristika materijala i izbegavanja strukturalnih oštećenja.

Proračun energetskih potreba objekta, ventilacionih gubitaka i uticaj infiltracije na

proračun varira od države do države, u zavisnosti od važeće regulative, a u
nastavku je prikazan pregled kroz regulativu Republike Srbije.

5.1 Regulativa Republike Srbije

Prema važećoj regulativi Republike Srbije kojom se uređuje proračun energetskih

potreba zgrada - Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, Pravilniku o uslovima,
sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i Zakonu o
planuranju i izgradnji (31) - proračunava se godišnja potrebna energija za grejanje i
specifična godišnja potrebna energija za grejanje objekata, koja pored
transmisionih, solarnih i internih dobitaka uključuje i ventilacione gubitke. Godišnja
potrebna energija za nadoknadu gubitaka toplote izračunava se jednačinom: (31)

𝑄𝐻,ℎ𝑡 = (𝐻𝑡 + 𝐻𝑣 ) ∗ 24 ∗ 𝐻𝐷𝐷 ∗ 10−3 [𝑘𝑊ℎ⁄𝑎 ]

gde je Ht [W/K] koeficijent transmisionog gubitka toplote, Hv [W/K] koeficijent

ventilacionog gubitka toplote, a HDD broj stepen dana grejanja za određenu
lokaciju.
Koeficijent ventilacionih gubitaka Hv [W/K] se izračunava prema sledećoj jednačini:
(31)

31
 𝐻𝑣 = 𝜌𝑎 ∗ 𝑐𝑝 ∗ ∑ 𝑉𝑖 ∗ 𝑛𝑖 [𝑊/𝐾]
𝑖

gde je V [m3] zapremina grejanog prostora, n [h-1] broj izmena vazduha na čas, a ρa
* ca = 1200 [J/m2K].

Broj izmena vazduha na čas - n [h-1] se određuje prema Pravilniku o energetskoj

efikasnosti zgrada (31) na osnovu: 1) zaklonjenosti objekta, 2) broja fasada izloženih
vetru i 3) klase zaptivenosti omotača objekta.

Zaklonjenost objekta se određuju prema standardu SRPS EN ISO 13789 i dat je

utabeli.

zaklonjenost objekta odnos objekta i okruženja

otvoren položaj zgrade - objekti u otvorenim ruralnim područjima
- visoki objekti u centralnom gradskom jezgru
umereno zaklonjen - objekti u ruralnim područjima sa okolnim objektima ili
položaj zgrade rastinjem
- objekti u prigradskim naseljima
veoma zaklonjen -objekti u šumama
položaj zgrade -objekti u centralnom gradskom jezgru prosečne spratnosti
Tabela 5: Određivanje zaklonjenosti objekta (41)

Klasa zaptivenosti omotača se određuju prema standardu SRPS EN ISO 13789, u

odnosu na stvarno izmerene vrednosti broja izmena vazduha na čas n [h-1] pri razlici
pritiscima od 50 Pa i data je u tabeli.

Izmeren broj izmena vazduha na čas n50 [h-1] zaptivenost omotača

jednoporodični objekti višeporodični objekti
<4 <2 dobra
4-10 2-5 srednja
>10 >5 loša
Tabela 6: Kategorizacija zaptivenosti omotača prema izmerenim vrednostima broja izmena vazduha
na čas n50 (41)

U Republici Srbiji nije obavezno merenje zaptivenosti omotača, već se procena klase
zaptivenosti objekta zasniva na stručnoj proceni zaptivenosti omotača odgovornog
licenciranog inženjera za energetsku efikasnost zgrada, a u praksi se svodi na
procenu zaptivenosti građevinske stolarije.

32
Po određivanju klase zaptivenosti omotača, broja fasada izloženih vetru i
zaklonjenosti objekta usvajaju se tabelarne vrednosti broja izmena vazduha na čas -
n [h-1] i to odvojeno za jednoporodične i višeporodične objekte, a na osnovu
Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada. (31)

broj izmena vazduha na čas n[h-1]

zaptivenost loša srednja dobra

položaj objekta

otvoren 1.5 0.8 0.5

umereno zaklonjen 1.1 0.6 0.5
veoma zaklonjen 0.76 0.5 0.5
Tabela 7: Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti

broj izmena vazduha na broj izmena vazduha

čas n[h-1] na čas n[h-1]
izloženost fasada vetru više od jedne fasade samo jedna fasada
zaptivenost loša srednja dobra loša srednja dobra

zaklonjenost objekta

otvoren položaj 1.2 0.7 0.5 1.0 0.6 0.5

umereno zaklonjen položaj 0.9 0.6 0.5 0.7 0.5 0.5
veoma zaklonjen položaj 0.6 0.5 0.5 0.5 0.5 0.5
Tabela 8: Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema
SRPS EN ISO 13789)

Regulativom Republike Srbije minimalan broj izmena vazduha na čas trebalo bi da

iznosi - nmin = 0,5h-1.

6.0. Merenje zaptivenosti prostorija

Merenja su rađena na nivou jedne prostorije, a ne na nivou stambene jedinice ili

celog objekta. Izbor prostorija za merenja je baziran na površini i kubaturi prostorija,
veličini otvora, periodu gradnje i vrsti stolarije. Cilj je bio pronaći tri objekta koji su
građeni u različitim vremenskim periodima sa različitim tipovima stolarije. Prvi objekat
je građen u periodu 30ih godina, drugi je građen u periodu 50ih godina 20og veka,
dok je treći građen u periodu 2000-ih.

33
6.1. Objekat 1

Objekat je građen u periodu 30ih godina 20og veka. Merenja su vršena u prostoriji
dimenzija 3.6m x 4.0m i visine 2.8m. Površina prostorije je 14.40m2, dok je zapremina
prostorije 40.32m3. U prostoriji se nalazi jedan dupli dvokrilni drveni prozor koji je
dimenzija 1.50m x 1.90m, površine 2.85m2, bez roletne. Stolarija je prvobitna,
održavana je periodičnim farbanjem.
Završna obrada u enterijeru je malter sa disperzivnim premazom, dok je završna
obrada na fasadi malter. Nema vidnih pukotina na fasadi i enterijeru.
Spoljna temperatura je 10°C, vlažnost vazduha 77% i brzina vetra je 0 m/s. Unutrašnja
temperatura je 23°C i vlažnost vazduha 45%. Pri pritisku od 50 Pa izmerena je
vrednost od 2332 m3/h protoka vazduha.
2332
𝑛𝑖𝑛𝑓 = = 4.70
20 ∗ 40.32

Na osnovu tabele 6, se može zaključiti da je zaptivenost objekta srednja, bliže

vrednosti za lošu zaptivenost.

34
Slika 8. Osnova prostorije u objektu br.1
Izvor: Autori

Slika 9. Stolarija u objektu br.1

Izvor: Autori

35
6.2. Objekat 2

Objekat je građen u periodu 60ih godina 20og veka. Merenja su vršena u prostoriji
dimenzija 1.86m x 4.05m i visine 2.60m. Površina prostorije je 7.53m2, dok je zapremina
prostorije 19.6m3. U prostoriji se nalazi jedan dvokrilni PVC prozor sa petokomornim
profilima, koji je dimenzija 1.25m x 1.80m, površine 2.25m2, sa roletnom. Prvobitna
drvena stolarija je zamenjena PVC stolarijom, pre oko 10 godina.
Završna obrada u enterijeru je malter sa disperzivnim premazom, dok je završna
obrada na fasadi natur beton. Nema vidnih pukotina na fasadi i enterijeru.
Spoljna temperatura je 10°C, vlažnost vazduha 75% i brzina vetra je 0 m/s. Unutrašnja
temperatura je 27°C i vlažnost vazduha 54%. Pri pritisku od 50 Pa izmerena je
vrednost od 725 m3/h protoka vazduha.

725
𝑛𝑖𝑛𝑓 = = 1.85
20 ∗ 19.6

Na osnovu tabele 6, se može zaključiti da je zaptivenost objekta dobra.

36
Slika 10. Osnova prostorije u objektu br.2
Izvor: Autori

Slika 11. Stolarija u objektu br. 2

Izvor: Autori

37
6.3. Objekat 3

Objekat je građen oko 2000-ih. Merenja su vršena u prostoriji dimenzija 3.22m x 3.77m
i visine 2.75m. Površina prostorije je 12.2m2, dok je zapremina prostorije 33.4m3. U
prostoriji se nalazi jedan dvokrilni drveno-aluminijumski prozor koji je dimenzija 1.21m x
2.14m, površine 2.59m2, sa brisolejom. Stolarija je prvobitna.
Završna obrada u enterijeru je malter sa disperzivnim premazom, dok je spoljašnja
završna obrada fasadni malter. Nema vidnih pukotina na fasadi i enterijeru.
Spoljna temperatura je 10°C, vlažnost vazduha 72.7% i brzina vetra je 0 m/s.
Unutrašnja temperatura je 23°C i vlažnost vazduha 50.4%. Pri pritisku od 50 Pa
izmerena je vrednost od 355 m3/h protoka vazduha.

355
𝑛𝑖𝑛𝑓 = = 0.53
20 ∗ 33.4

Na osnovu tabele 6, se može zaključiti da je zaptivenost objekta dobra.

38
Slika 12. Osnova prostorije u objektu br.3
Izvor: Autori

Slika 13. Stolarija u objektu br.3

Izvor: Autori

39
7.0 Zaključak

Na osnovnu izvršenih ispitavanja zaptivenosti prostorija u objektima različitog

vremenskog perioda metodom BlowerDoor, zaključuje se da je zaptivenost u slučaju
br.2 i br.3 dobra, dok je zaptivenost u slučaju br.1 srednja. Ovakvi rezultati su
očekivanu upravo iz razlog postojanja različitog tipa stolarije u okviru prostorija (što je
i bio početni uslov), ali i sklopa i konstruktivnih elemenata zgrada. Očekivano je bilo
da stariji objekti sa lošijom stolarijom daju i lošije rezultate zaptivenosti.

Budući potencijal primene ovakve vrste provere i proračuna, leži u činjenici da

dobijeni rezultati treba da sugerišu preduzimanje mogućih unapređenja u okviru
objekta radi bolje zaptivenosti i smanjenja infiltracije. Dakle, dobijene rezultate ovim
merenjem treba iskoristiti sa ciljem poboljšanja postojećeg stanja, što bi bilo poželjno
učiniti za slučaj br.1. Sledeći koraci prilikom ovakvih ispitivanja jesu šta treba učiniti
radi poboljšanja kvaliteta vazduha i zaptivenosti omotača objekta, i kako to
sprovesti.

U okviru primera br. 1 možemo zaključiti da bi najpogodnije rešenje bila zamena

prozora savremenijim, PVC stolarijom sa šestokomornim staklima, i to uz bolje
formirane spojeve između fasadnog zida i rama prozora, kako ne bi došlo do pojave
pukotiva i šupjina na mestima spojeva, što dodatno utiče na zaptivenost. Slučaj br. 2
daje zadovoljavajuće rezultate, iako su vrednosti u gornjoj granici dobre
zaptivenosti, i nije neophodno preduzimati bilo kakva unapređenja. U ovom slučaju
potencijalna unapređenja donela bi veći trošak prilikom investicija, nego što bi se
rezultati pokazali boljim. U poslednjem slučaju, slučaju br. 3, zaključujemo da je
zaptivenost dobra, rezultati su zadovoljavajući i da nije potrebno vršiti bilo kakva
dodatna unapređenja.

Ovako izvrešena merenja, a zatim formirane analize rezultata, omogućavaju upravo

dobijanje jasne slike trenutne situacije zaptivenosti omotača objekta. Merenja su
neophodna zarad lakšeg definisanja potencijalnih rešenja, a zatim i isplativosti
njihove implementacije zarad postizanja kvalitetnijeg komfora unutar objekta.

40
8.0 Literatura

(1) Awbi, H.B., Ventilation of Buildings, Spon Press, 2003.

(2) Awbi, H.B., Ventilation. Gallo, C., Sala, M., Sayigh, A.M.M., Architecture: Comfort and
Energy, Elsevier, 1988, ch. 7
(3) Donjerković P., Zagorec M., Analiza prirodne ventilacije u zgradama, Građevinar, 58
(2006)
(4) Medved S., Građevinska fizika, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar, 2014
(5) Santamouris M., Environmental design of urban buildings: An integrated approach,
Earthscan, London, Sterling, VA, 2006
(6) Jaggs M., Scivyet C., A practical guide to building airtight dwellings, IHS BRE Press, 2009
(7) Autodesk Sstainability Workshop, Wind ventilation
(8) Sherman M.H., Chan R., Building airtightness: Research and practice, Lawrence Berkeley
National Laboratory, 2004
(9) Younes C., Abi Shdid C., Bitsuamlak G. (2012), Air infiltration through building envelopes: A
review, Journal of building physics, vol 35 no. 3 2012
(10) Taylor B.J., Webster R., Imbabi M.S., The building envelope as an air filter, Building and
Environment, 23 (1999)
(11) Jokisalo J., On design principles and calculation methods related to energy
performance of building in Finland, Doctoral dissertation, Helsinki: Helsinki Univeristy of
Technology, Faculty of Engineering and Architecture, Department of Energy Technology,
2008
(12) Simović V., Priroda strujanja vazduha, dostupno na:
http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1121/820/priroda-strujanja-vazduha-poglavlje-prvo
(13) Arvela H., Holmgren O., Reisbacka H., WP 6: Assessment of radon control technologies,
Review of Low Energy Construction, Pressure Conditions and Indoor Radon in Finnish
Residential Buildings, RADPAR, 2012
(14) Sherman M.H., Chan W.R., Building Air Tightness: Research and Practice, Santamouris M.,
Wouters P., Building Ventilation: The State of the Art, Earthscan,London, Sterling, VA, 2006
(15) Relander T-O., Holos S., Thue J.V., Airtightness estimation – A state of the art review and
an en route upper limit evaluation principle to increase the chances that wood-frame houses
with a vapour-and wind-barrier comply with the airtightness requirements, Energy and
Buildings, 54 (2012)
(16) Leardini P.M., van Raamsdonk T., Design for airtightness and moisture control in New
Zealand housing, InProceedings of the New Zealand Sustainable Building Conference,
Wellington, New Zealand, 2010
(17) Kalamees T., Air tightness and air leakages of new lightweight single family detached
houses in Estonia, Building and Environment, 42 (2007)

41
(18) Carrie F.R., Jobert R., Leprince V., Methodes and techniques for airtight buildings, Air
Infiltration and Ventilation centre, Lozenberg, 2012
(19) Bassett M., Air Infiltration in New Zealand houses, InThe 4th AIC Conference: Air infiltration
reduction in existing buildings, Paper 14 in Proceeding 1983 , Elm, Switzerland
(20) Montoya M. I., Pastor E., Carrie F.R., Guyot G., Planas E., Air leakage in Catalon dwellings:
Developing an airtightness model and leakage airflow predictions, Building and Environment,
45 (2010)
(21) Banfill P., Simpson S., Haines V., Mallaband B., Energy-led retrofitting of solid wall
dwellings: technical and user perspectives on airtightness, Structural Survey, 30 (2012)
(22) Krstić H., Koški Ž., Ištoka Otković I., Španić M., Application of neural networks in predicting
airtightness of residential unites, Energy and Buildings, 84 (2014)
(23) Fulop L., Polics G., Air change rate test results in the Croatian and Hungarian border
region, InProceedings of the 6th IEEE International symposium on exploitation of renewable
energy resourecs, Subotica, Srbija, 2014
(24) Montoya M., Pastor E., Planas E., Air infiltration in Catalan dwellings adn sealed rooms: An
experimental study, Building and Environment, 46 (2011)
(25) Egan A.M., Air tightness of Australian offices buildings: reality versus typical assumptions
used in energy performance simulation, Building Simulation, International Building
Performance Simulation Association, Sydney, 2011
(26) Lecompte J.G.N., Airtightness of masonry walls, InProceedings of 8th AIVC Conference,
Uberlingen, 1987
(27) Joseph T., Dutta A., Experimental analysis of airtightness and estimation of building air
infiltration using two different single zone air infiltration models, Energy and Environment, 5
(2014)
(28) Sherman M., Estimation of Infiltration from Leakage and Climate Indicators, Energy and
Buildings, 10 (1987)
(29) Papaglastra M., Leivada I., Sfakianaki K., Carrie F.R., Santamouris M., International
comparison of envelope airtightness measurements, InProceedings in 3rd European
BlowerDoor Symposium, Kassel, Germany, 2008
(30) Korpi M., Vinha J., Kurnitski J., Airtightness of single-family houses and apartments,
InProceedings of the 8th Nordic Symposium on Building Physics Symposium, Copen-hagen,
2008
(31) Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Službeni glasnik RS br. 61/2011, Beograd, 2011
(32) Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima
zgrada, Službeni glasnik RS br. 69/2012, Beograd, 2012
(33) SRPS EN ISO 13829:2008: Toplotne performanse zgrada – Određivanje vazdušne
propustljivosti zgrada – Metoda pritiska uduvavanjem, (ISO 9972:1996, modified; EN ISO
13829:2000)

42
(34) Priručnik za energetsko sertificiranje zgrada, UNDP Hrvatska, Zagreb, 2010
(35) Roulet C-A., Ventilation and Airflow in buildings: Methods for Diagnosis and evaluation,
Earthscan, London, Sterling, VA, 2008
(36) Raman G., Chelliah K., Prakash M., Muehleisen R., Detection and quantification of
building air infiltration using remote acoustic methods, InINTER-NOISE and NOISE-CON
Congress and Conference Proceedings 2014, Institute of Noise Control Engineering
(37) Nirvan G., Haghighat F., Wang L., Akbari H., Contaminant transport throught the garage
– House interface leakage, Building and Environment, 56 (2012)
(38) Batterman S., Hatzivasilis G., Jia C., Concentrations and emissions of gasoline and other
vapors from residential vehicle garages, Atmospheric Environment, 40 (2006)
(39) Marchant E.W., Fire safety sistems-interaction and integration, Facilities, 18 (2000)
(40) Dimitroulopoulou C., Ventilation in European dwellings: A review, Building and
Environment, 47 (2012)
(41) SRPS EN ISO 13789:2013: Toplotne performanse zgrada – Koeficijenti prenosa toplote pri
prolazu i provertravanju – Metoda proračuna: Anex C – Protok vazduha pri ventilaciji, (Annex
C – Ventilation airflow rates, in EN ISO 13789:2007; formerly Annex G – Ventilation airflow rates,
in EN ISO 1379:2004)

43