ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА

Губљење сугласника је гласовна промена настала како би се избегло нагомилавање истих

или сличних сугласника који се налазе један до другог.
Губљење сугласника се врши у више случајева, који су даље у тексту обележени
бројевима 1), 2) итд. Као и код осталих гласовних промена, и овде постоје одступања од
гласовне промене, тј. изузеци у којима се губљење сугласника не врши.

1) Уколико се два иста сугласника нађу један поред другог, своде се на један
(један се губи):
БЕЗ + ЗУБНИ = БЕЗЗУБНИ – БЕЗУБНИ – два гласа З су се нашла један поред
другог, па се један глас З губи.
У неким случајевима се прво врше неке друге гласовне промене, па тек онда губљење
сугласника. Тако, у примеру ИШАРАТИ пре губљења сугласника врше се једначење
сугласника по звучности и једначење сугласника по месту творбе. Поступак иде овако:
ИЗ + ШАРАТИ = ИСШАРАТИ (једначење по звучности З→С), ИШШАРАТИ
(једначење по месту творбе С→Ш) и на крају се врши губљење сугласника, па се губи
једно Ш и добијамо облик ИШАРАТИ.

Одступања!
Губљење сугласника се не врши:
а) У суперлативу придева који почињу сугласником Ј: најјачи, најјаснији, најјаднији,
најјефтинији;
б) у сложеницама, када треба сачувати значење речи које их чине: преддржавни (период),
наддијалекатски.

2) Зубни сугласници Д и Т губе се када се нађу испред африката ц, ч, ђ, ћ и џ.

Од именице ПОЧЕТАК добијен је облик ПОЧЕЦИ следећим поступком:
ПОЧЕТК+И = ПОЧЕТЦИ (сибиларизација К→Ц) и онда се у облику ПОЧЕТЦИ
губи Т и добија се ПОЧЕЦИ.
ИНАЏИЈА – ИНАТ + ЏИЈА = ИНАДЏИЈА (безвучно Т прелази у звучно Д –
једначење по звучности), а затим се из облика ИНАДЏИЈА губи сугласник Џ и добија се
реч ИНАЏИЈА.

Одступања!
Одступања од овог правила допуштају се у следећим случајевима:
 а) код властитих имена и њихових придева: Кадчић, Кадчићев (за разлику од имена
Качић);
б) у речима сложеним са префиксом који се завршава сугласником Д (односно, после
једначења по звучности, његовим звучним паром Т): отцепити, потценити, отћушнути;

3) Д и Т се губе и у примерима попут:

РАДОСНА – реч је настала од РАДОСТАН + А, где постоји непостојано А. Када се
А изгуби остаје РАДОСТНА. Овде је група гласова СТН тешка за изговор, па се Т губи.
БОЛЕШЉИВ – БОЛЕСТ + ЉИВ (Т се губи) – БОЛЕСЉИВ (врши се једначење по
месту творбе С→Ш) и добија се БОЛЕШЉИВ.

Одступања!
Код придева изведених од страних речи: азбестни, протестни, гимназистикиња и сл.

4) Зубни сугласник С из суфикса -ски и -ство губи се у изговору и писању придева у

следећим примерима:
МЛАДИЋКИ је добијено од МЛАДИЋ + СКИ
ВИСОЧКИ је добијено од ВИСОЧ + СКИ (ово је од именице Високо)
ЛУШЕШКИ је добијено од ЛУПЕЖ + СКИ, где се прво С губи, а затим се у облику
ЛУПЕЖКИ врши једначење по звучности и добија се ЛУПЕШКИ.

Примери за вежбање:
жалосно, отац, педесет, иситнити, писаћу, бежични, позоришни
У неким примерима има више гласовних промена! Обновите све гласовне промене које
сте радили!