Akcenatski Savjetnik

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.
net/publication/281030359
Akcenatski savjetnik
Book · January 2013
CITATIONS READS
0 665
All content following this page was uploaded by Jelena Susanj on 17 August 2015.
The user has requested enhancement of the downloaded file.

Adnan ČIRGIĆ • Jelena ŠUŠANJ
AKCENATSKI SAVJETNIK
Izdavač:
Ministarstvo prosvjete
Za izdavača:
Slavoljub STIJEPOVIĆ, ministar
Urednik:
Milenko A. PEROVIĆ
Recenzenti:
Josip SILIĆ
Ljudmila VASILJEVA
Izbor tekstova:
Aleksandar RADOMAN
Nikola POPOVIĆ
Lektura i korektura:
Sanja ORLANDIĆ
Tehnički urednik:
Dejan STANIĆ
Štampa:
Grafo Bale – Podgorica
Tiraž
500 primjeraka
MINISTARSTVO PROSVJETE
Podgorica
2013.
SADRŽAJ
PREDGOVOR.............................................................................. 11
AKCENAT CRNOGORSKOGA STANDARDNOG
JEZIKA. ................................................................................... 14
VRSTE AKCENATA................................................................... 15
IZGOVOR AKCENATA............................................................. 17
PRAVILA STANDARDNE AKCENTUACIJE. ..................... 18
NEAKCENTOVANE DUŽINE................................................. 20
DISTINKTIVNA FUNKCIJA AKCENATA I
NEAKCENTOVANIH DUŽINA......................................... 28
NEAKCENTOVANE RIJEČI (PROKLITIKE I
ENKLITIKE)........................................................................... 29
PROKLITIKE.................................................................. 29
ENKLITIKE..................................................................... 31
AKCENAT POJEDINIH VRSTA RIJEČI. ........................................... 33

IMENICE. ..................................................................................... 35
IMENICE MUŠKOGA RODA........................................ 35
IMENICE ŽENSKOGA RODA....................................... 42
IMENICE SREDNJEGA RODA..................................... 48
BROJEVNE IMENICE.................................................... 50
ZAMJENICE. ............................................................................... 51
PRIDJEVI...................................................................................... 60
AKCENATSKI SAVJETNIK 5
BROJEVI....................................................................................... 64
GLAGOLI. .................................................................................... 67
KNJIŽEVNI TEKSTOVI. ..................................................................... 71

POVELJA O PODIZANJU CRKVE SVETE MARIJE I
SVETOGA TRIPUNA U KOTORU –
Iz Andreacijeve povelje........................................................... 73
EPITAF EPISKOPA PETRA – iz Barskih epitafa.................... 75
VLADIMIR I KOSARA – iz Ljetopisa popa Dukljanina. ...... 76
TESTAMENAT – Đurđe Crnojević............................................ 78
SMRT NIJE ONO ŠTO SE SMRĆU ZOVE –
Ljudevit Pasković..................................................................... 80
*** – Đorđe Bizanti...................................................................... 81
KOTOR U PODNOŽJU VISOKIH GORA –
Ivan Bona Bolica...................................................................... 82
SLOVINSKA DUBRAVA – Andrija Zmajević......................... 83
UMRLI ŽIVOT KAKAV JE – Živo Bolica Kokoljić.............. 85
LJETOPIS BUDVE – Krsto Ivanović........................................ 87
VANREDNOME PROVIDURU DANIJELU RENIJERU
8. VI 1723. – Vladika Danilo. ................................................ 88
CRNA GORA – Vasilije Petrović. .............................................. 90
NAUK KRSTJANSKI – Ivan Antun Nenadić.......................... 91
O CRNOJ GORI I CRNOGORCIMA – Stefan Zanović. ....... 92
POSLANICE – Petar I Petrović Njegoš. ................................... 94
PJESAM – Antun Kojović........................................................... 96
POPIJEVKA VR’ MJESECA – Miroslav Zanović. ................. 98
KOTOR – Vuk Stefanović Karadžić. ......................................... 99
POMRČINA NADA MNOM CARUJE –
Petar II Petrović Njegoš........................................................ 100
6 Sadržaj
KRAĐA I PREKRAĐA ZVONA – Stefan Mitrov Ljubiša.. 101
NADA – Stevan Perović Cuca. ................................................. 103
DA MU ČESTITA RANE – Marko Miljanov Popović. ........ 104
CRNOJ GORI – Nikola I Petrović. .......................................... 106
KO NEĆE ČEPOM, ON ĆE VRANOM – Luka Jovović..... 108
IZ RENESANSE (SLIKE IZ BOKEŠKOG ŽIVOTA) –
Vicko Tripković...................................................................... 110
NEKA JEZIK SLUŠA SRCE – Savo Vuletić. ........................ 112
MIROVI JADI – Simo Šobajić................................................. 114
BORBA SA ŠAKALOM – Mićun Pavićević.......................... 115
BEZ SMRTI – Nikola Petanović............................................... 117
GOSPODSKA KRV – Marko Kavaja...................................... 118
CRNI ĐAVOLE, BRATE MOJ – Radosav Ljumović........... 120
NEVIDBOG – Risto Ratković. ................................................. 121
VEČERNJE SLOVO – Mirko Banjević.................................. 123
DESET GODINA U GULAGU –
Savić Marković Štedimlija. .................................................. 124
JABLAN PRED PROZOROM – Radovan Zogović.............. 126
KAMEN PETNAESTI – Niko Jovićević. ............................... 128
CRNCI I CRNOGORCI – Janko Đonović.............................. 130
IMANJE – Nikola Lopičić......................................................... 131
SNIJEG I MORE – Stefan Mitrović......................................... 134
MOJI SELJACI – Mihailo Vuković. ........................................ 135
LJUDI SJENKE – Aleksandar Leso Ivanović. ....................... 136
BUNAR – Ćamil Sijarić............................................................. 138
LELEJSKA GORA – Mihailo Lalić......................................... 140
NJEGOŠ – Dušan Kostić. .......................................................... 142
MRTVO DUBOKO – Čedo Vuković....................................... 144
PROVINCIJA – Radonja Vešović............................................. 146
PISMO KOMESARA – Stevan Bulajić................................... 147
MAKARIJE OT ČRNIE GORI – Čedo Vulević. ................... 149
SREĆNI ČOVJEK – Radoslav Rotković. ............................... 151
VOĐENI MJEROM VJEČNOSTI – Vojislav Vulanović...... 152
PUTNIK – Sreten Asanović....................................................... 154
GLADNO OKO – Sreten Perović............................................. 155
POSLJEDNJI GLAS – Danilo Radojević. .............................. 157
POKAJANJE – Branko Banjević. ............................................ 158
UMRO JE DOBAR ČOVJEK – Milo Kralj............................ 159
IMA JEDNA KULA – Jevrem Brković. .................................. 161
OČAJ – Vitomir Nikolić............................................................. 163
SUTJESKA – Blažo Šćepanović............................................... 164
DIM – Dragan Nikolić................................................................ 165
CRNOGORSKA HRONIKA – Novak Kilibarda................... 167
OPROŠTAJ S MAJKOM – Danilo Kiš. .................................. 169
OZRINIĆI – Gojko Janjušević.................................................. 170
CRNA GORA – Velimir Milošević. ......................................... 172
KAD SE ZVIJEZDE PROSPU – Husein Bašić. .................... 173
GUBILIŠTE – Mirko Kovač..................................................... 174
ANDRO I DRUGE PRIČE – Momčilo M. Šaletić. ............... 176
MONOLOG CRNE GORE – Miroslav Đurović.................... 178
JAKOV GRLI TRNJE – Veljko Radović................................. 179
OREVUAR MONTENEGRO – Ratko Vujošević. ................ 182
NEKUD ĆU DA BJEŽIM – Janko Vujisić.............................. 184
DAVIDOVA ZVIJEZDA – Zuvdija Hodžić............................ 185
PUTNIK – Slobodan Vukanović............................................... 187
SONET – Marko Vešović........................................................... 189
8 Sadržaj
OSMI KRUG – Mladen Lompar............................................... 190
OTPAD – Ljubomir Đurković................................................... 192
VIDIO SAM: TI HODIŠ – Milorad Popović.......................... 194
DOMINIK – Milovan Radojević.............................................. 195
OGLEDALO – Igor Đonović.................................................... 197
PRIVATNA GALERIJA – Balša Brković................................ 199
IZVANJAC – Igor Bojović........................................................ 201
AUSCHWITZ CAFÉ – Dragan Radulović. ............................ 203
OČEKUJEM ŠTO ĆE IZ SVEGA PROIZAĆI –
Aleksandar Bečanović........................................................... 205
PRIČE O SILVIJI – Slobodan Šabeljić.................................... 207
ŽIVOT I SMRT MILANA JUNAKA – Vojislav Pejović...... 209
KAKO MIRIŠU KNJIGE – Pavle Goranović. ....................... 210
MIMEZIS – Andrej Nikolaidis.................................................. 212
HANSENOVA DJECA – Ognjen Spahić. ............................... 214
PORTRET IGORA ĐUKIĆA – Vladimir Vojinović.............. 216
PUT U OTADŽBINU – Vasko Raičević.................................. 218
NAŠA ODSUTNOST I IGRA ŽMURKE –
Đorđe Šćepović...................................................................... 220
VRIJEME – Dragana Tripković................................................ 221
DOBA MUVA – Stefan Bošković............................................. 222
ONI TO TAKO DIVNO RADE U VELIKIM
LJUBAVNIM ROMANIMA – Ilija Đurović..................... 224
NEKNJIŽEVNI TEKSTOVI............................................................... 225

INTERNETSKA LINGVISTIKA – Dejvid Kristal................ 227
PROPRATNO PISMO................................................................ 228
IZRAČUNAJTE KOJI STE PO REDU STANOVNIK
PLANETE ZEMLJE. ............................................................ 230
BIJEG OD PUBLICITETA. ...................................................... 231
BONO VOKS POSTAO KOMANDANT REDA
UMJETNOSTI. ...................................................................... 233
BARSKI LJETOPIS. .................................................................. 234
ZAMER ODUŠEVLJEN GVARDIOLOM............................. 236
SLIJEPI ČOVJEK KOJI JE SEBE NAUČIO DA VIDI........ 237
KORIŠĆENA LITERATURA................................................... 239
10 Sadržaj
PREDGOVOR
Crnogorski akcenatski sistem izuzetno je složen. Ima četiri ak-

centa, neakcentovane dužine, riječi koje se ne akcentuju. Da bi se
pravilno govorilo, treba ovladati navedenim pravilima, a za to je
potreban trud. Ipak, danas se u Crnoj Gori akcentima gotovo i ne
posvećuje pažnja. U tome prednjače mediji. Dobar dio spikera i
novinara uglavnom se vodi inferiornom mišlju da će govoriti pra-
vilno ako budu govorili onako kako inače ne govore (otud, recimo,
sve češće Bȃr – Bȃra umjesto Bȁr – Bȁra). Akcentima se ne pridaje
pažnja ni u školama, između ostaloga i zbog toga što ne postoji
adekvatan priručnik preko kojega se oni mogu izučavati.
Akcenatski savjetnik koji je pred vama nastao je iz potrebe da se
široj publici ukaže na karakteristike crnogorskoga standardnog ak-
centa. Drugi je, ne manje bitan, razlog nastanka ovoga priručnika
pokušaj sprečavanja sve učestalijih akcenatskih grešaka koje se
uglavnom šire preko medija, a ogledaju se prije svega u gubljenju
neakcentovanih dužina.
Priručnik je podijeljen na 4 dijela: dva teorijska i dva praktična.
Uvodni, opšti dio govori o akcentu crnogorskoga jezika, vrstama
akcenata, njihovu izgovoru i pravilima akcentovanja, o neakcento-
vanim riječima i neakcentovanim dužinama.
U narednome, takođe teorijskom, dijelu govori se konkretnije i s
brojnim primjerima o akcentu pojedinih vrsta riječi.
Praktični dio Savjetnika obuhvata niz akcentovanih književnih i
neknjiževnih tekstova. Književni tekstovi prate hronologiju rođe-
nja autora, dok su neknjiževni tekstovi žanrovski raspoređeni.
Primjetna je nesrazmjera u broju književnih i neknjiževnih teksto-
va. U neknjiževne tekstove uvršćen je po jedan tekst naučnoga i
administrativnoga stila i nekoliko tekstova publicističkoga sti-
la koji pripadaju različitim žanrovima. Opus književnih tekstova
predstavlja specifičnu antologiju crnogorske književnosti od nje-
nih početaka do današnjega dana. Obuhvaćeni su i tekstovi iz stare
književnosti, dijalektalni tekstovi, moderna književnost, poezija,
proza, drama. Svi su oni – bez obzira na tematiku i jezičke speci-
fičnosti – akcentovani u skladu sa standardnojezičkim pravilima.
Dio tekstova objavljenih u ovome priručniku donijet je u prijevodu
s latinskoga, talijanskoga, francuskoga i engleskoga jezika, i to:
- Povelja o podizanju crkve Sv. Marije... (s latinskoga preveo
Ivo Stjepčević)
- Epitaf episkopa Petra (s latinskoga preveo Branko Banjević)
- Vladimir i Kosara (s latinskoga preveo Slavko Mijušković)
- Testamenat (s talijanskoga preveo Ivan Kukuljević Sakcin-
ski)
- Smrt nije ono što se smrću zove (s talijanskoga preveo Rado-
slav Rotković)
- *** (s talijanskoga preveli Mirka Zogović & Slobodan Kale-
zić)
- Kotor u podnožju visokih gora (s latinskoga preveo Nikola
Šop)
- Ljetopis Budve (s talijanskoga preveo Nikola Vučković)
- O Crnoj Gori i Crnogorcima (s francuskoga prevela Radmila
Nedeljković)
- Internetska lingvistika (s engleskoga preveo Goran Drinčić)
- Slijepi čovjek koji je sebe naučio da vidi (s engleskoga pre-
vela Aleksandra Knežević).
12 Predgovor
Svi prijevodi prilagođeni su aktuelnom Prvopisu crnogorskoga je-
zika.
Ovaj priručnik, dakle, pokušaj je utemeljavanja sveobuhvatnijega i
konkretnijega rada na akcentima u crnogorskome društvu u cjelini.
Na osnovu ovoga priručnika mogla bi se napraviti akcenatska či-
tanka za učenike osnovnih škola koju bi pratio CD sa zvučnim za-
pisima svih akcentovanih tekstova, tako da učenici vide kako se
akcenat obilježava i čuju kako se riječ/tekst pravilno izgovara. Ta-
kav bi priručnik mogla pratiti objašnjenja uz konkretne tekstove i
konkretne oblike. Mogao bi biti propraćen i pitanjima i zadacima,
na osnovu kojih bi se mogla praviti veza između akcenatskoga sta-
nja u dijalektima i standardnome jeziku.
Ono što ovaj priručnik ne pruža, a neophodno je za rad u medijima,
jeste ukazivanje na pravilnost rečenične intonacije. U crnogorskim
medijima gotovo svaki novinar ima svoju rečeničnu intonaciju i
svoj logički akcenat. Često ni intonacija, ni ritam rečenice ni logič-
ki akcenat ne odgovaraju onome o čemu se govori, pa se u rečenici
naglašavaju nebitne ili poznate stvari, te se pažnja skreće s novih
informacija, koje su zapravo suština vijesti. Nažalost, priručnik
ovoga tipa ne može biti od pomoći u takvim situacijama. Za to su
neophodni u svakoj medijskoj kući lektori, i seminari, predavanja
na kojima će se govoriti o ovim pitanjima. Nadamo se da takav
medijski pristup neće ostati utopija.
AKCENAT
CRNOGORSKOGA STANDARDNOG JEZIKA
Slogovi u riječi razlikuju se po jačini, visini i dužini izgovora. Po-

sebno naglašavanje tih triju komponenata sloga naziva se akcenat.
Nosilac akcenta u riječi je slog s naglašenim izgovorom. Jedna ri-
ječ u crnogorskome standardnom jeziku može imati samo jedan
akcenat.
U štokavskome sistemu, a samim tim i u crnogorskome jeziku, svi
vokali mogu biti dugi i kratki. Vokali mogu mijenjati dužinu (kvan-
titet) u različitim oblicima jedne riječi (npr. rȏg – rȍgovi, đe se
isti vokal na istome mjestu u riječi različito izgovara u različitim
njezinim oblicima – u konkretnome slučaju u nominativu jednine i
nominativu množine).
Akcenatski sistem crnogorskoga standardnog jezika je četvoročlan.
Crnogorski jezik pośeduje dva silazna i dva uzlazna akcenta. Sva-
ki akcenat ima poseban znak za obilježavanje, koji se piše iznad
vokala u naglašenome slogu, a koristi se uglavnom u stručnim i
naučnim jezikoslovnim tekstovima. Akcenti se ponekad bilježe i u
tekstovima druge vrste radi postizanja preciznosti, kao npr. u sluča-
jevima homonimije tipa kȍsa – kȏsa, grȁd – grȃd i sl.
14 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

VRSTE AKCENATA
U crnogorskome standardnom jeziku razlikuju se ovi akcenti:

kratkosilazni ȁȅȉȍȕȑ
dugosilazni âêîôûȓ
kratkouzlazni àèìòù
dugouzlazni áéíóúŕ
U primjerima tipa kȍsa, grȁd, pȁs, kȕća, klȁčnica, đȁvo, vjȅtar,

pȍtreba i sl. naglašeni slog nalazi se pod kratkosilaznim akcentom.
U navedenim primjerima naglašen je prvi slog, pri čijem izgovoru
njegova jačina i visina naglo opadaju.
U riječima pîvo, grâd, stôg, zâbrana, śên, lâmpa, ljût, klêtva i sl.
takođe je naglašen prvi slog. Pri njihovu izgovoru zapaža se da je
naglašeni slog dug, a da visina i jačina opadaju. Takav naglašeni
slog nalazi se pod dugosilaznim akcentom.
U primjerima tipa śèkira, lèćeti, nèviđelica, òtac, śèđeti, dànas i
sl. akcenat se takođe nalazi na prvom slogu. Taj naglašeni slog je
kratak, a njegova visina pri izgovoru ne opada, nego raste, dok mu
jačina opada. Takav akcenat naziva se kratkouzlazni.
U primjerima tipa rúka, gláva, národ, mláditi, vŕćeti, ráditi i sl. na-
glašeni (prvi) slog izgovara se dugo, a njegova visina raste, dok mu
jačina ośetno opada. Takav akcenat naziva se dugouzlazni.
U navedenim primjerima svi akcenti nalaze se na prvome slogu.
Međutim, to ne znači da je u crnogorskome standardnom jeziku
samo prvi slog naglašen. Ovđe je prvi slog izabran samo radi lakše
ilustracije i raspoznavanja akcenata, a u crnogorskome jeziku može
biti akcentovan svaki slog, osim posljednjega sloga višesložnih
riječi (liše rijetkih izuzetaka koji se tiču nekih tuđica, npr. koinê,
rezimê). Kao što se iz navedenih primjera vidi, svaki od četiri ak-
centa u crnogorskome standardnom jeziku ima jasno diferencirana
svojstva.

IZGOVOR AKCENATA
Kratkosilazni akcenat karakteriše kratkoća izgovora i naglo i isto-

vremeno opadanje jačine i visine tona, a izgovor sloga koji mu sli-
jedi ośetno je niži. Slog pod dugosilaznim akcentom izgovara se
dugo, a izražena visina s početka izgovora opada prema kraju isto-
vremeno s jačinom, tako da je izgovor sljedećega sloga niži od slo-
ga pod dugosilaznim akcentom. Izgovor sloga pod kratkouzlaznim
akcentom je kratak, visina raste, a jačina izgovora opada. Obilježja
dugosilaznoga akcenta jesu dug izgovor, porast visine i pad jači-
ne. Slog koji se nalazi poslije sloga pod uzlaznim akcentom (bilo
da je riječ o dugome bilo o kratkome akcentu) uvijek je na približno
istoj tonskoj visini kao i akcentovani slog odnosno njegov završni
izgovorni dio.
Pored pomenuta četiri akcenta crnogorski jezik (poput ostala tri
štokavska standardna jezika) čuva i neakcentovane dužine. Neak-
centovane dužine mogu uslijediti poslije bilo koje vrste akcentova-
noga sloga, npr.: prâvī, jùnāk, dȍbrī...
PRAVILA STANDARDNE AKCENTUACIJE
Riječi se u crnogorskome standardnom jeziku akcentuju prema

određenim pravilima.
Riječ je o ovim pravilima:
1. Silazni akcenti (i dugi i kratki) mogu se naći samo na prvome
slogu u riječi, npr.: dân, sȁn, pjȅsma, nȉkakav, śȅvēr i sl.
2. Jednosložne riječi imaju samo silazne akcente, npr.: pȁs, nȏć,
lȗg, strȃh, grȃd, skôk, kȑš, rȁt i sl.
3. Višesložne riječi mogu imati sve vrste akcenata, npr.: ȉstina,
klȇtva, òdgledati, pročìtati, razgráditi i sl.
4. Uzlazni akcenti mogu se naći na bilo kojem slogu, osim
na posljednjem, npr.: tčati, čìtati, národ, najgledànijī,
rukovòdilac, otvòriti i sl.
5. Akcenat se u crnogorskome standardnom jeziku ne može
naći na posljednjem slogu višesložnih riječi.
Sve češće se, čak i u govorima koji su još od Karadžićeva vreme-
na služili kao osnova za akcenatsku normu, narušava prvo pravilo
(ograničenost silaznih akcenata na prvi slog). U nekim usamljenim
slučajevima silazni akcenat upotrebljava se izvan prvoga sloga na
cijelome crnogorskom jezičkom prostoru. Takav je recimo uzvik za
potvrđivanje ahȁ. No kako takvi uzvici nijesu karakteristika stan-
dardnoga jezika, oni se ovđe neće uzimati u razmatranje.
Pojava silaznoga akcenta izvan prvoga sloga sve je češća u trima
kategorijama:
1. u složenicama tipa kupoprodaja, primopredaja u kojim se
najčešće javlja ovaj akcenat kupoprȍdaja, primoprȅdaja. No
u takvim slučajevima, radi poštovanja akcenatske norme,
oblike treba prilagoditi akcenatskim zakonima crnogorskoga
standardnoga jezika, tj. izgovarati ih s uzlaznim akcentima
prenijetim za jedan slog prema početku, npr. kupòprodaja,
primòpredaja ili umjesto kratkosilaznoga upotrebljavati
kratkouzlazni akcenat, npr. kupopròdaja, primoprèdaja i sl.
2. u riječima stranoga porijekla na -nt tipa asistent, apstinent,
dirigent, laborant i sl. u kojima se sve češće na posljed-
njem slogu javlja kratkosilazni akcenat (asistȅnt, apstinȅnt,
dirigȅnt, laborȁnt). I te riječi treba prilagoditi pravilima
standardne crnogorske akcentuacije, odnosno izgovarati ih
onako kako se izgovaraju u crnogorskim govorima tzv. novi-
je akcentuacije – dakle, s uzlaznim akcentima pomjerenima
za jedan slog prema početku. Budući da se u takvim sluča-
jevima u crnogorskim govorima s novijom akcentuacijom
na potonjem slogu javlja dužina, te se riječi mogu smatrati
standardnim u ovome obliku: asìstēnt, apstìnēnt, dirìgēnt,
labòrānt.
3. u riječima stranoga porijekla tipa inteligentan, kompeten-
tan, elokventan i sl. nerijetko se može čuti izgovor silazno-
ga akcenta izvan prvoga sloga inteligȅntan, kompetȅntan,
elokvȅntan. I te riječi treba prilagoditi pravilima standradne
crnogorske akcentuacije, odnosno prihvatiti kao standardan
onaj izgovor koji se javlja u crnogorskim govorima tzv. novi-
je akcentuacije, a to je inteligèntan, kompetèntan, elokvèntan.
U njima je dakle zadržano mjesto, ali je promijenjena priroda
akcenta (silaznost u uzlaznost).
NEAKCENTOVANE DUŽINE
U nekim crnogorskim govorima (govorima s tzv. starijom akcen-

tuacijom) neakcentovane dužine mogu se naći i ispred i iza sloga
koji je pod akcentom (npr. žēnâ (gen. mn.), đevȏjkōm (instr. jed.) i
sl.). U crnogorskome standardnom jeziku te se dužine mogu naći
samo poslije akcentovanoga sloga, npr.: pûstī, dȍbrī, crnògorskī,
vojníkā i sl. Zato se zovu i postakcenatske dužine.1 Pitanje njihova
izgovora nije manje važno od pitanja standardnoga akcenta. Pod
uticajem srpskih medija, a sve češće i pod uticajem naših medija
koji podražavaju neke srpske medije, remeti se pravilan izgovor
neakcentovanih dužina kod nas, tj. one se sve više gube.
Evo nekih kategorija u kojima se obavezno javljaju neakcentovane
dužine:
1. imenice sa značenjem vršioca radnje koje se grade ovim su-
fiksima:
-āč(-ø): ugovàrāč, pjèvāč
-anīk(-ø): kȍnjanīk, poslánīk
-ār(-ø): pȉsār, čùvār
-ēr(-ø): kondùktēr, gràvēr
-ičār(-ø): hȅmičār, dijagnòstičār
1 U nekim crnogorskim govorima, četvoroakcenatskim dakako, javljaju se

neakcentovane dužine i ispred sloga s uzlaznim akcentom, npr. pāsémo –
pāséte, mūzémo – mūzéte, trēsémo – trēséte i sl. Takve akcenatske dužine,
međutim, ne mogu se smatrati dijelom standardne crnogorske akcenatske
norme.

-īr(-ø): pòrtīr, pàstīr
-jār(-ø): polèmičār, botàničār
-(j)enīk(-ø): slȕžbenīk, namještènīk
-nīk(-ø): pȗtnīk, rȃdnīk
-ōvnīk(-ø): dùhōvnīk, pùkōvnīk
-ārk(-a): pȉsārka, vlȁdārka
-džījk(-a): provodàdžījka, navodàdžījka
-ērk(-a): funkciònērka, gràvērka
-ičārk(-a): hȅmičārka, dijagnòstičārka
-īrk(-ø): pòrtīrka, pàstīrka
-jārk(-a): polèmičārka, botàničārka
-lījk(-a): zanàtlījka, režìmlījka
-ōrk(-a): dìrektōrka, dȍktōrka
-ōvnic(-a): dùhōvnica, gròmōvnica
-tēljk(-a): mòlitēljka, gràditēljka
2. imenice sa značenjem nosioca svojstva koje se grade ovim
sufiksima:
-āk(-ø): dìvljāk, glùpāk
-enjāk(-ø): smétenjāk, poštènjāk
-(j)enīk(-ø): smétenīk, raspuštènīk
-nīk(-ø): pečòbraznīk, sùlūdnīk
-njāk(-ø): sùlūdnjāk, potpežnjāk
-īvk(-a): primìtīvka, gràmzīvka
3. imenice sa značenjem trpioca stanja koje se grade ovim su-
fiksima:
-anīk(-ø): osiguránīk, ispitánīk
-(j)enīk(-ø): optužènīk, osuđènīk
-ičār(-ø): alkohòličār, epilèptičār
-nīk(-ø): bolèsnīk, bèskućnīk
-ičārk(-a): alkohòličārka, epilèptičārka
4. imenice sa značenjem stanovnika, pripadnika naroda i drža-
va koje se grade ovim sufiksima:
-āk(-ø): Pljèvljāk
-ēlj(-ø): Bòkēlj
-ēz(-ø): Kìnēz, Ènglēz
-jāk(-ø): Bòšnjāk
-ānk(-a): Kòtorānka, Túzānka
-čānk(-a): Zàgrepčānka, Rògamčānka
-ēljk(-a): Bòkēljka
-īnk(-a): Dalmàtīnka, Vizàntīnka
-jānk(-a): Piròćānka, Podgòričānka
5. imenice sa značenjem naseljenoga područja koje se grade
ovim sufiksima:
-īšt(-e, -a): Jèčmīšte, Lȁnīšta
-nīk(-ø): Dùbrōvnīk, Òsōjnīk
-īk(-ø): Dubòvīk, Treštènīk
6. imenice sa značenjem prostora koje se grade ovim sufiksima:
-āčnic(-a): mjènjāčnica
-ārijum(-ø): àkvārijum, planètārijum
-ārnic(-a): dragùljārnica, stàklārnica
-āt(-ø): konzùlāt, rektòrāt
-īšt(-e): ògnjīšte, lȁnīšte
-janīk(-ø): drvljànīk, novčànīk
-(j)ārnīk(-a): golùbārnīk, kokòšārnīk
-līšt(-e): ȉgralīšte, šétalīšte
-njāk(-ø): vȍćnjāk, mràvinjāk
-ōrijum(-ø): sanàtōrijum, kremàtōrijum
-ōvnic(-a): pòslōvnica

7. imenice sa značenjem svojstva i stanja koje se grade ovim
sufiksima:
-itēt(-ø): animozìtēt, gravidìtēt
-jāj(-ø): ȍproštāj, zȁgrljāj, kȍračāj
-ōst(-ø): nàpetōst, górdōst
8. imenice sa značenjem sredstva koje se grade ovim sufiksima:
-āč(-ø): prekìdāč, upàljāč
-āljk(-a): štȉpāljka, pȉštāljka
-āšk(-a): ljȕljāška
-āt(-ø): agrègāt, apàrāt
-ātor(-ø): oscìlātor, navìgātor
-īšt(-e): kòsīšte, gràbuljīšte
-nīk(-ø): stȇznīk, zvȗčnīk
9. imenice sa značenjem hrane i pića koje se grade ovim sufik-
sima:
-āk(-ø): vìšnjāk, drenòvāk
-āš(-ø): sȁtarāš, gȕlāš
10. imenice sa značenjem biljaka koje se grade ovim sufiksima:
-āč(-ø): povìjāč, rògāč
-ić(-ø): ljùtīć
-īš(-ø): spòrīš, glàdīš
11. imenice sa značenjem životinja koje se grade ovim sufiksi-
ma:
-ālj(-ø): pȕtālj, ćȅtālj
-āš(-ø): kȕlāš, bȑnjāš
-īć(-ø): sljèpīć, kùnīć
-ūj(-ø): slàvūj, kràgūj
12. imenice subjektivne ocjene koje se grade ovim sufiksima:
-ūrd(-a): glàvūrda, nòžūrda
-īć(-ø): pstīć, lìstīć
13. pridjevi koji se grade ovim sufiksima:
-abīlan(-ø): rèspektabīlan, dìskutabīlan
-ālan(-ø): mȕzikālan, dȅntālan
-āran(-ø): kȍmplementāran, ȅlementāran
-āst(-ø): kȍckāst, lȍptāst
-āšan(-ø): slȁbāšan, dȕrāšan
-āv(-ø): gȑbāv, ćȍsāv
-ēran(-ø): mȍdēran
-ēvan(-ø): dȕšēvan
-ibīlan(-ø): flȅksibīlan, kȍnvertibīlan
-ičāst(-ø): plȁvičāst, mȍdričāst
-ikāst(-ø): mòdrikāst, bòdljikāst
-ikāv(-ø): mòdrikāv, bòdljikāv
-īvan(-ø): ȍbjektīvan, ȁgresīvan
-jāv(-ø): bȑbljāv, brȁšnjāv
-(j)ūšan(-ø): sȉćūšan
-kāst(-ø): bjȅlkāst, plȁvkāst
-onālan(-ø): nȁcionālan, rȅgionālan
-ōvan(-ø): svjȅtōvan, dȕhōvan
-ōvn(-ī): bànkōvnī, dùhōvnī
-ōzan(-ø): rȅligiōzan, glȁmurōzan
-uālan(-ø): sȅksuālan, sȅnzuālan
-uēlan(-ø): ȁktuēlan
-ūjsk(-ø): òvnūjskī, vòlūjskī
-uljāst(-ø): dȕguljāst, slȁdunjāst
-ušāst(-ø): mèkušāst
-uškāst(-ø): ljèpuškāst
14. prilozi koji se grade ovim sufiksima:
-akō: ovàkō, tàkō
-imicē: dùžimicē, òštrimicē
-ačkē: kòljenačkē, trȕpačkē
-ēćkē: lèžēćkē, śèdēćkē
-ēčkē: lèžēčkē, śèdēčkē

-ōs: ljȅtōs, pròljetōs
-ūs: zìmūs
-skē: mȗčkē (<muk-ske)
15. nastavak genitiva jednine imenica na -a: žènē, sèstrē, mȃjkē,
vòdē, túgē, gȍzbē, dèlijē, slúgē, gȍspođicē, prȍfesoricē,
nádzornicē, domàćicē i sl.
16. nastavak instrumentala jednine imenica na -a: žènōm,
sèstrōm, mȃjkōm, vòdōm, túgōm, gȍzbōm, dèlijōm, slúgōm,
gȍspođicōm, prȍfesoricōm, nádzornicōm, domàćicōm i sl.
17. nastavak genitiva množine svih imenica: žénā, sestárā, mȃjkī,
vódā, túgā, gȍzbī, dèlijā, slúgā, kónjā, míšā, pásā, rùkū,
nògū, mástī i sl. Ukoliko te imenice imaju nepostojano a na
kraju osnove, onda se u genitivu množine dužina javlja na
tome nepostojanom a, npr. đèvojākā, sȅstārā (pored sestárā),
kućérākā, òbronākā i sl. Dvosložne i višesložne imenice na
-a u genitivu množine imaju dužinu i na pretposljednjem slo-
gu, npr. gȍspođīcā, prȍfesorīcā, nádzornīcā, domàćīcā i sl.
18. prvi slog nastavka dativa, instrumentala i lokativa množine
imenica na -a kad mu ne prethodi uzlazni akcenat: rȕdināma,
pjȅsmāma, grȕpāma, knjȉžarāma, rȉbāma, pòlicāma,
čȉtānkāma, mȃjkāma i sl.
19. nastavak za određeni vid pridjeva, npr. dȍbrī – dȍbrā – dȍbrō,
cȉjelī – cȉjelā – cȉjelō, plȃvī – plȃvā – plȃvō i sl. Dužina na-
stavka ostaje u svim padežima jednine i množine, npr. dȍbrī
– dȍbrōga – dȍbrōme – dȍbrōga / dȍbrī – dȍbrī – dȍbrīm
– dȍbrōme // dȍbrī – dȍbrīh – dȍbrīma – dȍbrē – dȍbrī –
dȍbrīma – dȍbrīma.
20. nastavak vokativa i instrumentala jednine muškoga i sred-
njeg roda pridjeva neodređenoga vida, npr. dȍbrī – dȍbrīm;
dȍbrō – dȍbrīm i sl. Dužina se u tih pridjeva javlja i u svim
nastavcima množine, osim nominativa i akuzativa.
21. nastavak svih padeža jednine i množine, osim nominativa
i akuzativa, pridjeva neodređenoga vida u ženskome rodu,
npr. dȍbrē, dȍbrōj, dȍbrā, dȍbrōm, dȍbrōj // dȍbrīh, dȍbrīm,
dȍbrē, dȍbrīm, dȍbrīm i sl.
22. posljednji slog jednine i 3. lica množine prezenta svih glago-
la, npr. zòvēm – zòvēš – zòvē / zòvēmo – zòvēte – zòvū; ȉmām
– ȉmāš – ȉmā / ȉmāmo – ȉmāte – ȉmajū i sl.
23. pretposljednji slog 1. i 2. lica množine prezenta svih glago-
la koji nemaju akcenat na tome pretposljednjem slogu, npr.
zòvēmo – zòvēte (pored zovémo – zovéte), ili ȉmāmo – ȉmāte
(pored imámo – imáte) i sl.
24. sufiksalno a i u iz imperfekta, npr. glȅdāh – glȅdāše – glȅdāše
/ glȅdāsmo – glȅdāste – glȅdāhū i sl.
25. sufiksalno e i u iz glagolskoga priloga sadašnjeg, npr. nȍsēći,
rádēći, govòrēći, čìtajūći, glȅdajūći i sl.
26. slog ispred sufiksa za građenje glagolskoga priloga prošlog,
npr. vȉđēvši, rȅkāvši, dòšāvši, pòšāvši i sl.
27. sufiksalni morfemi -ān-, -āvān-, -īvān-, -ovān-, -evān- za
građenje glagolskoga pridjeva trpnog, npr. prècrtān, ìzlistān,
ukràšāvān, uljèpšāvān, opràšīvān, urèđīvān, kùpovān,
obràdovān, bȉčevān, mȁčevān i sl.
28. posljednji slog glagolskoga pridjeva trpnog sa sufiksom
t, npr. ùzdignūt, prèkinūt, zàbrinūt, pȍčēt, nȁčēt, prȍklēt,
pȍslāt, ùpoznāt i sl.

29. sufiks -āj- za građenje imperativa, npr. pjȅvāj – pjȅvājmo –
pjȅvājte; glȅdāj – glȅdājmo – glȅdājte; prȋčāj – prȋčājmo –
prȋčājte i sl.
30. infinitivni sufiksi -nū, -ā, -ī, -ovā ako im ne prethodi slog
s uzlaznim akcentom: skȉnūti, mȑznūti, slȕšāti, glȅdāti,
ȕzimāti, pjȅvāti, prȍgutāti, kȕpīti, rȕšīti, tȑsīti, zȁgladīti,
vjȅrovāti, škȍlovāti i sl. Isto je sa radnim glagolskim pri-
djevom (skȉnūla, skinuo – skȉnūli, skȉnūle, skȉnūla; glȅdāla
– glȅdālo / glȅdāli, glȅdāle, glȅdāla; kȕpīla, kȕpīo / kȕpīli,
kȕpīle, kȕpīla; vjȅrovāla – vjȅrovālo / vjȅrovāli, vjȅrovāle,
vjȅrovāla) i futurom I (skȉnūću, skȉnūćeš, skȉnūće; glȅdāću,
glȅdāćeš, glȅdāće; kȕpīću, kȕpīćeš, kȕpīće; vjȅrovāću,
vjȅrovāćeš, vjȅrovāće).
DISTINKTIVNA FUNKCIJA AKCENATA
I NEAKCENTOVANIH DUŽINA
Akcenat kao distinktivno obilježje dio je i rječnika i morfologije.

Zato se i posmatra kao leksička i kao morfološka pojava.
Na nivou leksike akcenat služi kao sredstvo za međusobno razliko-
vanje riječi, npr.:
grȃd (naselje) – grȁd (atmosferska pojava)
lȕk (povrće) – lûk (oružje)
kȍsa (alat) – kȏsā (geometrijski termin)
nȍvine (publikacija) – novìne (noviteti)
malìna (manji dio) – mȁlina (voće)
krȕška (voće) – krúška (rakija) i sl.
Na nivou morfologije akcenat služi za razlikovanje pojedinih obli-
ka jedne riječi, npr.:
prègazī (3. lice jed.
prezenta) – prȅgazī (3. lice jednine aorista)
žèna (nom. jed.) – žénā (gen. mn.)
vȍde (nom. mn.) – vòdē (gen. jed.)
pȁtka (nom. jed. f. ) – pátka (gen. jed. m.)
Istu funkciju imaju i neakcentovane dužine, npr.: žèna (nom. jed.)
– žénā (gen. mn.).

NEAKCENTOVANE RIJEČI
(PROKLITIKE I ENKLITIKE)
U crnogorskome standardnom jeziku, kao i u cijelome štokavskom

sistemu, ima riječi bez svoga akcenta. Takve riječi čine akcenatsku
cjelinu s riječima ispred ili iza sebe.
PROKLITIKE
Riječi koje nemaju sopstvenoga akcenta pa akcenatsku cjelinu čine

s riječju iza sebe nazivaju se proklitike. Međutim, kad proklitike
stoje ispred riječi sa silaznim akcentom, akcenat tih riječi može
se prenijeti na proklitiku. Ukoliko proklitike stoje ispred riječi s
uzlaznim akcentom, akcenat tih riječi ne prenosi se na njih.
Proklitike su:
1. prijedlozi: svi jednosložni prijedlozi (npr.: ù kuću, nȁ vodu,
nàd njīm, dȍ neba i sl.), dvosložni prijedlozi među, mimo,
preko, oko, pokraj, iza, prijedlozi s prefiksom iz- (npr.: međù
njima, mimò kućē, prekò brda, okò kućē, pokràj brata, izà
kućē; iznàd kuće; i sl.).
Jednosložni prijedlozi uz zamjeničke enklitike u akuzativu
jednine imaju dugouzlazni akcenat, npr.: ná me, ná te, ná se,
ú me, ú se, zá me, zá te, zá se i sl., dok dvosložni prijedlozi
uz njih imaju kratkosilazni akcenat, npr.: prȅdā me, prȅdā te,
prȅdā se, pȍdā me, pȍdā te, pȍdā se i sl.
2. veznici: dà vidī, ì mī, nì ōn i sl.
3. rječca ne: nè znā, nè mislī, nè vidī i sl.
Prenošenje akcenta na proklitiku
Već je rečeno da se na proklitiku može prenositi samo silazni akce-

nat s riječi s kojom proklitika čini akcenatsku cjelinu. Prenošenje
akcenata na proklitiku bitna je karakteristika crnogorskih govora.
Donedavno se moglo reći da je prenošenje akcenta na proklitiku
izostajalo samo u onim slučajevima kad je posebno trebalo istaći
riječ iza proklitike.2
Postoje dva tipa prenošenja akcenta na proklitiku – u zavisnosti od
toga da li akcenat mijenja ili zadržava svoju prirodu nakon preno-
šenja.
Prvi tip (stariji) podrazumijeva prenošenje akcenta s riječi na pro-
klitiku bez promjene prirode njegove. Akcenat dakle zadržava
svoju silaznu prirodu. Takvi su primjeri tipa nȁ vodu, ȕ grād, pod
glāvu, nȁ ruku, ȕ goru, ȕ strānu, pod ruku i sl. Ukoliko je proklitika
dvosložna, akcenat se prenosi na njezin prvi slog, npr. nȉza strānu,
ȕza stōg, prȅko polja, mȉmo svijet i sl.
Drugi tip (noviji) obuhvata prenošenje akcenta koje podrazumijeva
i promjenu silaznosti u uzlaznost, npr. nè znā, nè mislī, prèd kuću,
zà kuću, bèz prāvdē i sl. Ako je proklitika dvosložna, pri ovome
prenošenju akcenat se nalazi na drugome slogu, npr. prekò kućē, izà
sūšē i sl. Danas je prenošenje akcenta na dvosložne proklitike sve
rjeđe, a prenošenje na takve proklitike s višesložnih riječi gotovo je
sasvim nepoznato (čuje se npr. samo mimo ȕčenīkā i sl.).
2 Međutim, s obzirom na to u novije vrijeme prenošenje akcenata na prokli-

tiku pod uticajem medija sve više izostaje, opredijelili smo se da u ovome
priručniku ne prenosimo akcente, osim kod odričnih glagola.

I pri jednome i pri drugome prenošenju čuva se neakcentovana du-
žina na onome slogu u riječi koji je bio pod dugosilaznim akcentom
(npr. ȕ grād, nè znā, bèz prāvdē i sl.).
Standardnima se danas mogu smatrati i oblici s prenijetim akcen-
tom na proklitiku i oblici u kojima je riječ sačuvala svoj akcenat
(npr. nȁ vodu i na vodu, ȕ grād i u grȃd, pȍd glāvu i pod glȃvu, nè
znā i ne znȃ, nè mislī i ne mȉslī, prèd kuću i pred kȕću, prekò kućē i
preko kȕćē, izà sūšē i iza sȗšē i sl.).
ENKLITIKE
Riječi koje nemaju sopstvenoga akcenta i akcenatsku cjelinu čine

s riječju koja se nalazi ispred njih nazivaju se enklitike. Za razli-
ku od proklitika, akcenat naglašenih riječi ne može se prenositi na
enklitike.
Enklitike su:
1. kraći oblici genitiva, dativa i akuzativa ličnih zamjenica i po-
vratne zamjenice sebe
2. kraći oblici prezenta pomoćnoga glagola biti: sam, si, je /
smo, ste, su
3. oblici pomoćnoga glagola biti u aoristu: bih, bi, bi / bismo,
biste, biše/bi, kad služe za građenje potencijala
4. kraći oblici prezenta pomoćnoga glagola htjeti: ću, ćeš, će /
ćemo, ćete, će
5. upitna rječca li.
AKCENAT
POJEDINIH VRSTA RIJEČI
IMENICE
IMENICE MUŠKOGA RODA
1. Jednosložne imenice
1. Jednosložne imenice s kratkosilaznim akcentom čuvaju krat-
kosilazni akcenat i u jednini i množini svih padeža, npr.
đȅd đȅdovi
đȅda đȅdova
đȅdu đȅdovima
đȅda đȅdove
đȅde đȅdovi
đȅdom đȅdovima
đȅdu đȅdovima
Ako se te imenice u genitivu množine upotrebljavaju bez
-ov-, kratkosilazni akcenat dulji se u dugosilazni kod imenica
koje označavaju ljudsko biće, npr. Rȕsi – Rȗsā; svȁti – svȃtā;
cȁri – cȃrā i sl.
U ostalim slučajevima kad se upotrebljavaju bez -ov-, u ge-
nitivu množine kratkosilazni akcenat dulji se u dugouzlazni,
npr. mȉši – míšā; kȍnji – kónjā; psȉ – pásā; kȑš – kŕšā itd.
2. Jednosložne imenice s dugosilaznim akcentom, kad označa-
vaju živo, zadržavaju taj akcenat u svim padežima jednine,
npr.
AKCENATSKI PRIRUČNIK 35
cȓv krȃlj
cȓva krȃlja
cȓvu krȃlju
cȓva krȃlja
cȓvu krȃlju
cȓvom krȃljem
cȓvu krȃlju
U množini, kad se upotrebljavaju s -ov-, u svim padežima
javlja se kratkosilazni akcenat, npr.
krȁljevi
krȁljēvā
krȁljevima
krȁljeve
krȁljevi
krȁljevima
krȁljevima
Kad se u množini ne javlja -ov-, u nominativu, akuzativu i
vokativu akcenat je dugosilazni a u ostalim padežima dugo-
uzlazni (ispred padežnoga nastavka), npr.
mrȃvi
mrávā
mrávima
mrȃve
mrȃvi
mrávima
mrávima
Kad imenice o kojima je riječ označavaju neživo, javljaju
se dva akcenatska tipa. U jednome se dugosilazni akcenat u
promjeni krati u kratkosilazni (bȏj – bȍja), a u drugome dulji
36 Akcenat pojedinih vrsta riječi

u dugouzlazni (nȏž – nóža). U množini se i kod jednih i kod
drugih javljaju kratkosilazni akcenti. Npr.
bȏj bȍjevi
bȍja bȍjēvā
bȍju bȍjevima
bȏj bȍjeve
bȍju bȍjevi
bȍjem bȍjevima
bȍju bȍjevima
nȏž nȍževi
nóža nȍžēvā
nóžu nȍževima
nȏž nȍževe
nóžu nȍževi
nóžem nȍževima
nóžu nȍževima
2. Dvosložne i višesložne imenice
1. Dvosložne imenice s ije od jata tipa lȉjek, svȉjet imaju dublet-
ne akcente u jednini, npr.
lȉjek lȉjek
lȉjeka lijèka
lȉjeku lijèku
lȉjek lȉjek
lȉjeku lijèku
lȉjekom lijèkom
lȉjeku lijèku
U skladu s time je i bȅz lijeka i bez lijèka i bez lȉjeka ili dȍ
svijeta i do svijèta i do svȉjeta i sl.
U svim padežima množine tih imenica s -ov- javlja se samo
kratkosilazni akcenat, npr.
ljȅkovi svjȅtovi
ljȅkōvā svjȅtōvā
ljȅkovima svjȅtovima
ljȅkove svjȅtove
ljȅkovi svjȅtovi
2. Dvosložne i višesložne imenice s kratkosilaznim akcentom
zadržavaju kratkosilazni akcenat u svim padežima jednine i
množine, npr.
ȍblāk rȁzgovōr dȍgađāj
ȍblāka rȁzgovōra dȍgađāja
ȍblāku rȁzgovōu dȍgađāju
ȍblāk rȁzgovōr dȍgađāj
ȍblāče rȁzgovōre dȍgađāju
ȍblākom rȁzgovōrom dȍgađājem
ȍblāku rȁzgovōru dȍgađāju
ȍblāci rȁzgovōri dȍgađāji
ȍblākā rȁzgovōrā dȍgađājā
ȍblācima rȁzgovōrima dȍgađājima
ȍblāke rȁzgovōre dȍgađāje
ȍblāci rȁzgovōri dȍgađāji
Kao što se vidi, nekcentovana dužina iz osnovnoga oblika
čuva se u svim padežima jednine i množine. Ta neakcento-
vana dužina ne čuva se jedino u padežima množine kad se u
njoj javlja -ov-, npr.

gȁvranovi kȍkotovi
gȁvranōvā kȍkotōvā
gȁvranovima kȍkotovima
gȁvranove kȍkotove
gȁvranovi kȍkotovi
Ako se u nominativu imenica o kojima je riječ javlja nepo-
stojano a, u padežnim oblicima bez toga a javlja se duljenje
prethodnoga sloga u imenica tipa starac, jarac, palca, npr.
stȁrac krȁstavac
stȃrca krȁstāvca
stȃrcu krȁstāvcu
stȃrca krȁstavac
stȃrče krȁstāvče
stȃrcem krȁstāvcem
stȃrcu krȁstāvcu
stȃrci krȁstāvci
stȁrācā krȁstavācā
stȃrcima krȁstāvcima
stȃrce krȁstāvce
stȃrci krȁstāvci
Kod ostalih imenica s nepostojanim a, zadržava se kratkosi-
lazni akcenat, npr. vjȅtar – vjȅtra i sl.
3. Dvosložne i višesložne imenice s dugosilaznim akcentom
zadržavaju taj akcenat u svim padežima jednine i množine,
npr.
rȗdnīk rȗdnīci
rȗdnīka rȗdnīkā
rȗdnīku rȗdnicīma
rȗdnīk rȗdnīke
rȗdnīče rȗdnīci
rȗdnīkom rȗdnīcima
rȗdnīku rȗdnīcima
4. Dvosložne imenice s kratkouzlaznim akcentom i bez dužine
na drugome slogu (tipa međed, svjedok, biljeg, potok i sl.)
zadržavaju taj akcenat u svim padežima osim genitiva mno-
žine, npr.
mèđed mèđedi
mèđeda mȅđēdā
mèđedu mèđedima
mèđeda mèđede
mèđede/-u mèđedi
mèđedom mèđedima
mèđedu mèđedima
U genitivu množine, kao što se vidi, one imaju kratkosilazni
akcenat na prvome slogu i nekacnetovane dužine poslije nje-
ga. Sve je rjeđa u standardnome jeziku upotreba oblika tipa
živótā, svjedókā u genitivu množine.
Ukoliko pak dvosložne imenice imaju dužinu poslije krat-
kouzlaznoga akcenta, kao što su imenice tipa pjevač, nosač,
one u ostalim padežima umjesto te dužine imaju dugouzlazni
akcenat, npr.

pjèvāč pjeváči
pjeváča pjeváčā
pjeváču pjeváčima
pjeváča pjeváče
pjȅvaču pjeváči
pjeváčem pjeváčima
pjeváču pjeváčima
Nerijetko se takve imenice upotrebljavaju s kratkosilaznim
akcentom, pa imaju promjenu kao ostale dvosložne imenice
s kratkosilaznim akcentom (viđeti ȍblāk). Budući da takav
akcenat ne narušava osnovna pravila akcentuacije u crnogor-
skome standardnom jeziku, i on se može smatrati ravnoprav-
nim s onim koji je gore naveden.
Višesložne imenice tipa admìrāl, kapètān, advòkāt, koje u
nominativu jednine imaju kratkouzlazni akcenat na pretpo-
sljednjem a dužinu na posljednjem slogu, u ostalim padeži-
ma i jednine i množine imaju dugouzlazni akcenat umjesto
neakcentovane dužine, npr. admìrāl – admirála – admirálu
itd. U vokativu jednine one imaju kratkosilazni akcenat (na
prvome slogu, naravno), npr. ȁdmirāle, gȅnerāle, a u voka-
tivu množine zadržavaju dugouzlazni akcenat kao u ostalim
padežima.
5. Dvosložne i višesložne imenice s dugouzlaznim akcentom u
nominativu jednine (tipa národ, lánac, stríko, člának, prodá-
vac i dr.) zadržavaju taj akcenat u ostalim padežima s ovim
izuzecima:
1. Ako je riječ o imenicama na –o i –e koje označavaju bića,
onda se u vokativu javlja dugosilazni akcenat, npr. stríko
– strȋko, Mílo – Mȋlo, Ráde – Rȃde itd.
2. Dvosložne imenice u genitivu množine imaju dugosilazni
akcenat, npr. národ – nȃrōdā, lánac – lȃnācā, člának –
člȃnākā itd.
3. Ako se u množini javlja –ov-, onda je u svim padežima
množine kratkosilazni akcenat, npr. rúčak / rȕčkovi –
rȕčkōvā – rȕčkovima – rȕčkove – rȕčkovi – rȕčkovima
– rȕčkovima.
6. Prezimena na -ić / -ović / -ević, nastala od patronima, uglav-
nom zadržavaju akcenat toga patronima:
1. Prezimena na -ić / -ović / -ević nastala od jednosložnoga
i dvosložnoga patronima čuvaju akcenat toga patronima,
npr. Kȍstić, Sȁvić, Vȗković/Vúković, Pérović, Rámović,
Bánjević, Púlević, Máljević i sl. Akcenti tipa Đukánović,
Vujánović, Damjánović i sl. ne pripadaju standardnoj cr-
nogorskoj akcentuaciji.
2. Prezimena na -ović / -ević nastala od trosložnoga patro-
nima čuvaju akcenat toga patronima u slučajevima tipa
Mȁrojević, Rȁdojević, Blȁgojević, Radòjičić i sl. Ako je
patronim imao postakcenatsku dužinu, onda se u prezi-
menima od njega nastalim akcenat (dugouzlazni) javlja
na mjestu te dužine, npr. Kapetánović, Andrijášević i sl.
IMENICE ŽENSKOGA RODA
1. Imenice na -a s kratkosilaznim akcentom

1. Dvosložne imenice ženskoga roda na -a koje imaju kratkosi-
lazni akcenat u nominativu jednine, zadržavaju taj akcenat u
svim padežima jednine i množine, osim u genitivu množine
– đe se umjesto kratkosilaznoga javlja dugosilazni akcenat.
Postakcenatska dužina javlja se u genitivu i instrumentalu
jednine te u genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu mno-
žine, npr.

knjȉga knjȉge
knjȉgē knjȋgā
knjȉzi knjȉgāma
knjȉgu knjȉge
knjȉgo knjȉge
knjȉgōm knjȉgāma
knjȉzi knjȉgāma
2. Višesložne imenice ženskoga roda na -a s kratkosilaznim ak-
centom u nominativu jednine zadržavaju taj akcenat u svim
padežima jednine i množine, a postakcenatske dužine imaju
na istim mjestima na kojima i dvosložne imenice s kratko-
silaznim akcentom (viđeti knjȉga). Jedino što, za razliku od
njih, imaju u genitivu množine postakcenatsku dužinu i na
posljednjem i na pretposljednjem slogu (bez obzira na to ima
li te dužine u osnovnome obliku), npr.
čȉtānka čȉtānke jȁgoda jȁgode
čȉtānkē čȉtānkī jȁgode jȁgōdā
čȉtānci čȉtānkāma jȁgodi jȁgodāma
čȉtānku čȉtānke jȁgodu jȁgode
čȉtānko čȉtānke jȁgodo jȁgode
čȉtānkōm čȉtānkāma jȁgodom jȁgodāma
čȉtānci čȉtānkāma jȁgodi jȁgodāma
2. Imenice na -a s dugosilaznim akcentom
Imenice na -a s dugosilaznim akcentom u nominativu jedni-
ne čuvaju taj akcenat u svim padežima i jednine i množine, a
postakcenatske dužine javljaju se kao i kod imenica s kratko-
silaznim akcentom, npr.
mȃjka mȃjke nȃstava nȃstave
mȃjkē mȃjkī / mȃjkā nȃstavē nȃstavā
mȃjci mȃjkāma nȃstavi nȃstavāma
mȃjku mȃjke nȃstavu nȃstave
mȃjko mȃjke nȃstavo nȃstave
mȃjkōm mȃjkāma nȃstavōm nȃstavāma
mȃjci mȃjkāma nȃstavi nȃstavāma
Neke imenice, poput banka, karta, u genitivu množine imaju
kratkosilazni akcenat kad se javljaju s nepostojanim a, npr.
bȃnka – bȁnākā, kȃrta – kȁrātā i sl.
3. Imenice na -a s kratkouzlaznim akcentom
1. Dvosložne imenice na -a s kratkouzlaznim akcentom zadr-
žavaju taj akcenat u svim padežima jednine i množine osim
vokativa (jednine i množine) u kojemu se javlja kratkosilazni
akcenat i genitiva množine u kojemu se javlja dugouzlazni
akcenat, npr.
žèna žène
žènē žénā
žèni žènama
žènu žène
žȅno žȅne
žènōm žènama
žèni žènama
Kao što se iz primjera vidi, postakcenatska dužina javlja se u
genitivu i instrumentalu jednine i genitivu množine.
Kod imenica koje u genitivu množine imaju nepostojano a
akcenat može biti dugouzlazni (kao kod imenice žénā), npr.
zemáljā, sestárā ili kratkosilazni (na prvome slogu, narav-
no), npr. zȅmāljā, sȅstārā i sl.

2. Višesložne imenice na -a s kratkouzlaznim akcentom zadr-
žavaju taj akcenat u svim padežima jednine i množine, samo
što se kod trosložnih imenica i genitivu množine javlja du-
gouzlazni akcenat na pretposljednjem slogu (npr. planìna –
planínā, ljepòta – ljepótā i sl.). Neakcentovane dužine javlja-
ju se kao i kod dvosložnih imenica, samo što se ovđe javlja
dužina još i u dativu, instrumentalu i lokativu množine. Npr.
planìna planìne domàćica domàćice
planìnē planínā domàćicē domaćīcā
planìni planìnāma domàćici domàćicāma
planìnu planìne domàćicu domàćice
planìno planìne domàćice domàćice
planìnōm planìnāma domàćicōm domàćicāma
planìni planìnāma domàćici domàćicāma
4. Imenice na -a s dugouzlaznim akcentom
Imenice na -a s dugouzlaznim akcentom čuvaju taj akcenat u svim
padežima jednine i množine. Izuzetak je vokativ jednine i mno-
žine dvosložnih imenica u kojemu se javlja dugosilazni akcenat.
Postakcenatska dužina javlja se u genitivu i instrumentalu jednine
i genitivu množine. Npr.
kúla kúle várnica várnice
kúlē kúlā várnicē várnīcā
kúli kúlama várnici várnicama
kúlu kúle várnicu várnice
kȗlo kȗle várnico várnice
kúlōm kúlama várnicōm várnicama
kúli kúlama várnici várnicama
5. Imenice ženskoga roda na -ø
1. Jednosložne imenice ženskoga roda na -ø u jednini čuvaju
akcenat osnovnoga oblika, a u genitivu, dativu, instrumenta-
lu i lokativu množine imaju dugouzlazni akcenat, npr.
mȃst mȃsti
mȃsti mástī
mȃsti mástima
mȃst mȃsti
mȃsti mȃsti
mȃšću/mȃsti mástima
mȃsti mástima
Izuzetak čini nekoliko imenica. Neke od njih, poput kost ili
moć, umjesto dugosilaznoga akcenta iz osnovnoga oblika u
ostalim padežima imaju kratkosilazne u jednini, a kratkou-
zlazne u množini, npr.
kȏst kȍsti
kȍsti kòstī / kòstijū
kȍsti kòstima
kȏst kòsti
kȍsti kȍsti
kȍsti / kȍšću kòstima
kȍsti kòstima
Akcenat imenice kost u množini imaju i imenice tipa ȍči, ȕši.
2. Dvosložne imenice ženskoga roda na -ø čiju dvosložnost čini
alternant dugoga jata, npr. rȉječ, cȉjev, u genitivu, dativu, in-
strumentalu i lokativu množine imaju kratkouzlazne akcente,
npr.

rȉječ rȉječi
rȉječi rijèčī
rȉječi rijèčima
rȉječ rȉječi
rȉječi rȉječi
rȉječi / rȉječju rijèčima
rȉječi rijèčima
3. Višesložne imenice ženskoga roda na -ø, bilo da su s kratko-
silaznim bilo s uzlaznim akcentom (dugim ili kratkim), čuva-
ju akcenat nominativa u ostalim padežima, npr.
ȍblāst ȍblāsti
ȍblāsti ȍblāstī
ȍblāsti ȍblāstima
ȍblāst ȍblāsti
ȍblāsti ȍblāsti
ȍblāsti / ȍblāšću ȍblāstima
ȍblāsti ȍblāstima
nárav náravi
náravi nárāvī
náravima náravima
náravi náravi
náravi náravi
náravi náravima
náravi náravima
màrljivōst màrljivōsti
màrljivōsti màrljivōstī
màrljivōsti màrljivōstima
màrljivōst màrljivōsti
màrljivōsti màrljivōsti
màrljivōsti / màrljivōšću màrljivōstima
màrljivōsti màrljivōstima
Izuzetak čine malobrojne imenice ženskoga roda na -ø s du-
gosilaznim akcentom, koje u genitivu, dativu, instrumentalu
i lokativu množine umjesto dugosilaznoga umaju dugouzla-
zni akcenat, npr.
mȋsao mȋsli
mȋsli míslī
mȋsli míslima
mȋsao mȋsli
mȋsli mȋsli
mȋsli / mȋšlju míslima
mȋsli míslima
IMENICE SREDNJEGA RODA
1. Imenice srednjega roda na -o i -e sa silaznim akcentom za-

državaju taj akcenat u svim padežima jednine i množine.
Jedino one s kratkosilaznim akcentom u genitivu množine
dobijaju dugosilazni akcenat. Npr.
kȍlo kȍla
kȍla kȏlā
kȍlu kȍlima
kȍlo kȍla
kȍlo kȍla
kȍlom kȍlima
kȍlu kȍlima
2. Imenice srednjega roda na -o i -e s kratkouzlaznim akcentom
zadržavaju taj akcenat u svim padežima osim genitiva mno-
žine u kome se umjesto kratkouzlaznoga javlja dugouzlazni
akcenat, npr.

vijèće vijèća
vijèća vijéćā
vijèću vijèćima
vijèće vijèća
vijèće vijèća
vijèćem vijèćima
vijèću vijèćima
3. Imenice srednjega roda na -o i -e s dugouzlaznim akcentom
zadržavaju taj akcenat u svim padežima jednine i množine, npr.
imánje imánja
imánja imánjā
imánju imánjima
imánje imánja
imánje imánja
imánjem imánjima
imánju imánjima
4. Imenice srednjega roda na -ø zadržavaju akcenat osnovno-
ga oblika u svim padežima jednine. Takve su imenice tèle,
śȅme, ȉme, pȉle, bȕre i sl. One čiji morfem e alternira s en u
kosim padežima – ako imaju kratkosilazni akcenat u nomi-
nativu jednine – u množini mogu imati dvojake akcente: ili
nepromijenjen kratkosilazni akcenat iz osnovnoga oblika ili
kratkouzlazni akcenat na morfemu en u svim padežima mno-
žine osim genitiva u kojemu je dugouzlazni akcenat. Npr.
śȅme śȅmena / śemèna
śȅmena śȅmēnā / śeménā
śȅmenu śȅmenima / śemènima
śȅmenom śȅmenima / śemènima
śȅmenu śȅmenima / śemènima
tèle
tèleta
tèletu
tèle
tèle
tèletom
tèletu
Imenice poput tele, čiji morfem e alternira s et u kosim pa-
dežima, umjesto množine imaju zbirne imenice na -ad-, a
akcenat tih zbirnih imenica isti je u svim padežima.
BROJEVNE IMENICE
1. Imenice na -ojic-a i -oric-a zadržavaju akcenat osnovnoga

oblika u svim ostalim padežima, npr.
dvòjica petòrica
dvòjicē petòricē
dvòjici petòrici
dvòjicu petòricu
dvòjico petòrico
dvòjicōm petòricōm
dvòjici petòrici
2. Imenice na -oje-ø i -or-o imaju akcenat po ovome obrascu:
dvȍje pȅtoro
dvóga/dvòjēga petórga
dvóma/dvòjema petórma
dvȍje pȅtoro
dvȍje pȅtoro
dvóma/dvòjēma petórma
dvóma/dvòjēma petórma

ZAMJENICE
1. Lične zamjenice
jȃ tȋ
mène tèbe
mèni tèbi
mène tèbe
- tȋ
mnȏm / mnóme tȍbōm
mèni tèbi
ȏn òna òno
njèga njȇ njèga
njèmu njȏj njèmu
njèga njȗ njèga
- - -
njȋm/njíme njȏm/njóme njȋm/njíme
njèmu njȏj njèmu
mȋ vȋ òni / òne / òna
nȃs vȃs njȋh
nȁma vȁma njȉma
nȃs vȃs njȋh
- vȋ -
nȁma vȁma njȉma
nȁma vȁma njȉma
2. Povratna zamjenica sèbe ima akcenat kao lična zamjenica ti (u
kosim padežima, narvno).
3. Prisvojne zamjenice
mȏj mòji
mòjēga/mȏga mòjīh
mòjēmu/mȏme mòjīma
za živo: mòjēga/mȏga mòje
za neživo: mȏj
mȏj mòji
mòjīm mòjīma
mòja mòje
mòjē mòjīh
mòjōj mòjīma
mòju mòje
mòja mòje
mòjōm mòjīma
mòjōj mòjīma
mòje mòja
mòjēga/mȏga mòjīh
mòje mòja
mòje mòja
mòjīm mòjīma
Zamjenice tvȏj, tvòja, tvòje; svȏj, svòja, svòje imaju isti ak-
cenat u promjeni kao i zamjenice mȏj, mòja, mòje.
Zamjenice nȁš, nȁša, nȁše; vȁš, vȁša, vȁše zadržavaju kratko-
silazni akcenat osnovnoga oblika.

njègov njègovi
njègova / njègovōga njègovīh
njègovu / njègovōme njègovīma
za živo: njègova / njègovōga njègove
za neživo: njègov
njègov njègovi
njègovīm njègovīma
njègovu/njegovōme njègovīma
Zamjenica njègovo ima iste akcente u promjeni kao i zamje-
nica njègov.
njègova njègove
njègove njègovīh
njègovōj njègovīma
njègovu njègove
njègova njègove
njègovōm njègovīma
njègovōj njègovīma
Zamjenice njȇn, njèna, njèno; njézin, njézina, njézino; njȉhov,
njȉhova, njȉhovo zadržavaju u promjeni akcenat koji imaju u
osnovnome obliku.
4. Upitne i odnosne zamjenice
(Napomena: Isti akcenat i neakcentovane dužine kao i upitne
i odnosne imaju i neodređene zamjenice.)
kȍ
kóga/kȏg
kóme/kȏm
kóga/kȏg
-
kíme/kȋm
kóme/kȏm
štȍ
čèga
čèmu/čȅm
štȍ
-
číme/čȋm
čèmu/čȅm
Sve ostale upitne i odnosne zamjenice zadržavaju akcenat
osnovnoga oblika u promjeni.
čìjī čìjī
čìjēga čìjīh
čìjēmu čìjīma
za živo: čìjēga čìjē
za neživo: čìjī
- -
čìjēmu čìjīma
čìjīm čìjīma
čìjā čìjē
čìjē čìjīh
čìjōj čìjīma
čìjū čìjē
- -
čìjōm čìjīma
čìjōj čìjīma
čìjē čìjā
čìjēga čìjīh
čìjēmu čìjīma
čìjē čìjā
- -
čìjīm čìjīma
čìjēmu čìjīma

I zamjenice kòjī, kòjā, kòjē imaju u promjeni iste akcente i
neakcentovane dužine kao zamjenice čìjī, čìjā, čìjē.
kàkav kàkvi
kàkva kàkvīh
kàkvu kàkvīma
za živo: kàkva kàkve
za neživo: kàkav
- -
kàkvīm kàkvīma
kàkvu kàkvīma
kàkva kàkve
kàkvē kàkvīh
kàkvōj kàkvīma
kàkvu kàkve
- -
kàkvōm kàkvīma
kàkvōj kàkvīma
kàkvo kàkva
kàkva kàkvīh
kàkvu kàkvīma
kàkvo kàkva
- -
kàkvīm kàkvīma
kàkvu kàkvīma
kàkvī kàkvī
kàkvōga kàkvīh
kàkvōme kàkvīma
za živo: kàkvōga kàkvē
za neživo: kàkvī
- -
kàkvīm kàkvīma
kàkvōme kàkvīma
kàkvā kàkvē
kàkvē kàkvīh
kàkvōj kàkvīma
kàkvū kàkvē
- -
kàkvōm kàkvīma
kàkvōj kàkvīma
kàkvō kàkvā
kàkvōga kàkvīh
kàkvōme kàkvīma
kàkvō kàkvā
- -
kàkvīm kàkvīma
kàkvōme kàkvīma
kòlik kòliki
kòlika kòlik-īh
kòliku kòlikīma
za živo: kòlika kòlikē
za neživo: kòlik
- -
kòlikīm kòlikīma
kòliku kòlikīma

kolìka kolìke
kolìkē kolìkīh
kolìkōj kolìkīma
kolìku kolìke
- -
kolìkōm kolìkīma
kolìko kolìka
kolìka kolìkīh
kolìku kolìkīma
kolìko kolìka
- -
kolìkīm kolìkīma
kolìku kolìkīma
kolìkī kolìkī
kolìkōga kolìkīh
kolìkōme kolìkīma
za živo: kolìkōga kolìkē
za neživo: kolìkī
- -
kolìkā kolìkē
kolìkē kolìkīh
kolìkū kolìkē
- -
kolìkōm kolìkīma
kolìkō kolìkā
kolìkōga kolìkīh
kolìkō kolìkā
- -
5. Pokazne zamjenice
Zamjenice òvāj, òvā, òvō; ònāj, ònā, ònō; ovàkav/ovàkvī,
ovàkva/ovàkvā, ovàkvo/ovàkvō; onàkav/onàkvī, onàkva/ovàkvā,
onàkvo/ovàkvō; ovòlik/ovòlikī, ovòlika/ovòlikā, ovòliko/
ovòlikō; tòlik/tòlikī, tòlika/tòlikā, tòliko/tòlikō; onòlik/
onolìkī, onòlika/onolìkā, onòliko/onolìkō čuvaju u promjeni
akcenat osnovnoga oblika.
òvāj òvī
òvōga òvīh
òvōme òvīma
za živo: òvōga òvē
za neživo: òvāj
- -
òvīm òvīma
òvōme òvīma
òvā òvē
òvē òvīh
òvōj òvīma
òvū òvē
- -
òvōj òvīma
òvōm òvīma

òvō òvā
òvōga òvīh
òvōme òvīma
òvō òvā
- -
òvīm òvīma
òvōme òvīma
Zamjenice ònāj, ònā, ònō u promjeni imaju iste akcente i ne-
akcentovane dužine kao zamjenice ovaj, ova, ovo.
tȃj tȋ
tȍga/tȏg tȋh
tȍme/tȏm tȋma
za živo: tȍga/tȏg tȇ
za neživo: tȃj
- -
tîm tȋma
tȍme/tȏm tȋma
Zamjenice tȃ i tȏ zadržavaju u promjeni (i u jednini i u mno-
žini) akcenat osnovnoga oblika.
Zamjenice ovàkav/ovàkvī, ovàkva/ovàkvā, ovàkvo/ovàkvō;
onàkav/onàkvī, onàkva/ovàkvā, onàkvo/ovàkvō u promje-
ni imaju akcenat kao zamjenice kàkav/kàkvī, kàkva/kàkvā,
kàkvo/kàkvō (viđeti upitne i odnosne zamjenice).
Zamjenice ovòlikø/ovòlikī, ovòlika/ovòlikā, ovòliko/ovòlikō;
tòlik/tòlikī, tòlika/tòlikā, tòliko/tòlikō; onòlik/onolìkī,
onòlika/onolìkā, onòliko/onolìkō u promjeni imaju akcenat
kao zamjenice kòlik/kolìkī, kolìka/kolìkā, kolìko/kolìkō (vi-
đeti upitne i odnosne zamjenice).
PRIDJEVI
Problem akcenta kod pridjeva uslovljen je njihovom rodom, brojem,

padežom i osobito vidom (određeni ili neodređeni). Tako npr. neki
pridjevi poput lȉjepī, lȉjepā, lȉjepō zadržavaju akcenat osnovnoga
oblika u svim padežima jednine i množine, ali ti pridjevi u neodre-
đenome vidu (lȉjep, lijèpa, lijèpo) dobijaju uzlazne akcente u svim
padežima osim vokativa jednine i množine. Takvi su recimo ovi pri-
djevi: dȍbar, dòbra, dòbro / dȍbrī, dȍbrā, dȍbrō; cȓn, cna, cno /
cȓnī, cȓnā, cȓnō; mlȃd, mlàda, mlàdo / mlȃdī, mlȃdā, mlȃdō i sl.
Na osnovu pridjeva dobar u sva tri roda, oba broja i oba pridjev-
ska vida pokazaćemo upotrebu nekcentovanih dužina u promjeni
pridjeva, što je naročito važno pri određivanju pridjevskoga vida,
osobito danas kad se neakcentovane dužine sve više gube pod uti-
cajem medija:
Određeni vid:
Muški rod
dȍbrī dȍbrī
dȍbrōga dȍbrīh
dȍbrōme dȍbrīma
za živo: dȍbrōga dȍbrē
za neživo: dȍbrī
dȍbrī dȍbrī
dȍbrīm dȍbrīma
dȍbrōme dȍbrīma

Ženski rod
dȍbrā dȍbrē
dȍbrē dȍbrīh
dȍbrōj dȍbrīma
dȍbrū dȍbrē
dȍbrā dȍbrē
dȍbrōm dȍbrīma
dȍbrōj dȍbrīma
Srednji rod
dȍbrō dȍbrā
dȍbrōga dȍbrīh
dȍbrōme dȍbrīma
dȍbrō dȍbrā
dȍbrō dȍbrā
dȍbrīm dȍbrīma
dȍbrōme dȍbrīma
Neodređeni vid:
Muški rod
dȍbar dòbri
dòbra dòbrīh
dòbru dòbrīm
za živo: dòbra dòbre
za neživo: dȍbar
- -
dòbrīm dòbrīm
dòbru dòbrīm
Ženski rod
dòbra dòbre
dòbrē dòbrīh
dòbrōj dòbrīm
dòbru dòbre
- -
dòbrōm dòbrīm
dòbrōj dòbrīm
Srednji rod
dòbro dòbra
dòbra dòbrīh
dòbru dòbrīma
dòbro dòbra
- -
dòbrīm dòbrīm
dòbru dòbrīm
Komparativi pridjeva koji se grade sufiksima -j- i -š- imaju kratko-
silazni akcenat (na prvome slogu, naravno), npr. drȁžī, bjȅljī, žȕćī,
cȑnjī, mlȁđī; mȅkšī, ljȅpšī, lȁkšī itd. Takav akcenat imaju bez obzira
na akcenat osnovnoga oblika, broj slogova, rod i broj. Na nastavku
uvijek imaju dužinu.
Kratkosilazni akcenat imaju i komparativi pridjeva koji se grade od
supletivne osnove, npr. bȍljī, gȍrī, vȅćī, mȁnjī. Na nastavku kom-
parativa i kod njih je uvijek prisutna dužina.
Superlativi tih pridjeva imaju kratkosilazni akcenat (na prvome slo-
gu), a dužina ostaje na nastavku, npr. nȁjdražī, nȁjcrnjī, nȁjmlađī,
nȁjljepšī, nȁjlakšī, nȁjboljī, nȁjvećī i sl.
Komparativi pridjeva koji se grade sufiksom -ij- imaju kratkouzla-
zni akcenat na posljednjem slogu osnove (bez obzira na broj slogo-

va i akcenat osnovnoga oblika), a dužinu na nastavku, npr. nòvijī,
stàrijī, značàjnijī, ljubàznijī, veličanstvènijī i sl.
Superlativi tih pridjeva zadržavaju akcenat i dužinu komparativa,
npr. najstàrijī, najznačàjnijī, najveličanstvènijī i sl.
BROJEVI
Akcenat osnovnih brojeva:

jèdan (jèdna, jèdno) jedànaēst
dvȃ (dvȉje) dvánaēst
trȋ trínaēst trídesēt
čètiri četnaēst četrdèsēt
pȇt pètnaēst pedèsēt
šȇst šèsnaēst šezdèsēt
sȅdam sedàmnaēst sedamdèsēt
ȍsam osàmnaēst osamdèsēt
dȅvēt devètnaēst devedèsēt
dȅsēt dvádesēt stȍ
Akcenat rednih brojeva:
pvī/pȓvī/pȑvī
drȕgī
trȅćī
čètvrtī
pȇtī
šȇstī
sȇdmī
ȏsmī
dèvētī
dèsētī

Redni brojevi od 10 nadalje zadržavaju akcenat osnovnoga broja.
Postakcenatske dužine u promjeni rednih brojeva javljaju se na
istim mjestima kao u promjeni pridjeva (viđeti odjeljak o akcentu
pridjeva).
Pošto samo osnovni brojevi jedan, jedna, jedno; dva, dvije; tri i
četiri imaju promjenu, pokazaćemo njihove akcente i dužine po-
jedinačno:
jèdan jèdna jèdno
jèdnōga jèdnē jèdnōga
jèdnōme jèdnōj jèdnōme
za živo: jèdnōga jèdnu jèdno
za neživo: jèdan
jèdan jèdna jèdno
jèdnīm jèdnōm jèdnīm
jèdnōme jèdnōj jèdnōme
dvȃ dvȉje
dvàjū dvìjū
dvàma dvijèma/dvjȅma
dvȃ dvȉje
dvȃ dvȉje
trȋ
trìjū
tríma
trȋ
trȋ
tríma
tríma
čètiri
čètirìjū
čètirima
čètiri
čètiri
četìrma/čètirima
četìrma/čètirima

GLAGOLI
Kad je u pitanju akcenatska problematika glagola i glagolskih obli-

ka, bilo bi isuviše komplikovano za ovu priliku navoditi sve mogu-
će akcenatske pojave pojedinih glagolskih vrsta u svim oblicima.
Ovđe je najbitnije istaći upotrebu neakcentovanih dužina, koje sve
više nestaju posredstvom lošega primjera iz medija, te ukazati na
neke bitnije akcenatske pojave.
Kod glagola sa silaznim akcentima sufiksalni morfemi, odnosno
vokal iz sufiksalnoga morfema, uvijek je dug, npr. pȁdāti, glȅdāti,
ali písati; mȑznūti, vȑgnūti, ali namàknuti; bȉčevāti, mȁčevāti, ali
trgòvati itd.
Glagoli koji se grade prefiksima od glagola s kratkosilaznim ak-
centima (bez obzira na broj slogova) imaju kratkouzlazne akcente
na prefiksu, npr. znȁti – dòznati, klȁti – prèklati, dȁti – pròdati,
stȁti – nèstati i sl. Kod ostalih glagola akcenat ostaje uglavnom isti
i nakon prefiksacije, npr. ìgrati – zaìgrati, tčati – potčati, písati –
napísati, ráditi – poráditi itd.
Sufiksalni morfem prezentske osnove (e, i, a, je) uvijek ima postak-
cenatsku dužinu, npr. ìdēm, nȍsīm, glȅdām, dájēm i sl.
Na sufiksalnome morfemu imperfekatske osnove javljaju se uvijek
ove postakcenatske dužine:
-ā-: kòpāh, kòpāše, kòpāše / kòpāsmo, kòpāste, kòpāhū
i sl.
-jā-: žúđāh, žúđāše, žúđāše / žúđāsmo, žúđāste, žúđāhū i
sl.
-āvā-: izùčāvāh, izùčāvāše, izùčāvāše / izùčāvāsmo,
izùčāvāste, izùčāvāhū i sl.
-īvā-: dàrīvāh, dàrīvāše, dàrīvāše / dàrīvāsmo, dàrīvāste,
dàrīvāhū i sl.
-ovā-: rȁdovāh, rȁdovāše, rȁdovāše / rȁdovāsmo,
rȁdovāste, rȁdovāhū i sl.
-evā-: mȁčevāh, mȁčevāše, mȁčevāše / mȁčevāsmo,
mȁčevāste, mȁčevāhū i sl.
-ijā-: plètijāh, plètijāše, plètijāše / plètijāsmo, plètijāste,
plètijāhū i sl.
Na ovim sufiksalnim morfemima osnove glagolskoga pridjeva tr-
pnog uvijek se javlja neakcentovana dužina:
-ān-: prècrtān, ìzlistān
-āvān-: ukràšāvān, uljèpšāvān
-īvān-: zapràšīvān; odrèđīvān
-ovān-: pòkupovān, lȕmpovān
-evān-: bȉčevān, ìzmačevān
I sufiksalni morfem āj- imperativne osnove uvijek ima postakcenat-
sku dužinu: prȋčāj, prȋčājmo, prȋčājte, pjȅvāj, pjȅvājmo, pjȅvājte i
sl.
Akcenti pomoćnih glagola u prezentu, imperfektu i aoristu:
Nesvršeni prezent glagola htjeti: hòću, hòćeš, hòće / hòćemo,
hòćete, hòće.
Svršeni prezent glagola htjeti: htjȅdnēm, htjȅdnēš, htjȅdnē /
htjȅdnēmo, htjȅdnēte, htjȅdnū.

Imperfekat toga glagola dvojako se upotrebljava: hȍćāh,
hȍćāše, hȍćāše / hȍćāsmo, hȍćāste, hȍćāhū.
Aorist glagola htjeti: htjȅdoh, htjȅde, htjȅde / htjȅdosmo,
htjȅdoste, htjȅdoše.
Nesvršeni prezent glagola biti: jèsam, jèsi, jèste / jèsmo, jèste, jèsu.
Svršeni prezent glagola biti su: bȕdēm, bȕdēš, bȕdē / bȕdēmo,
bȕdēte, bȕdū.
Imperfekat glagola biti dubletno se upotrebljava: bȉjāh,
bȉjāše, bȉjāše / bȉjāsmo, bȉjāste, bȉjāhū i bjȅh, bjȅše, bjȅše /
bjȅsmo, bjȅste, bjȅhū.
Aorist glagola biti: bȉh, bȉ, bȉ / bȉsmo, bȉste, bȉ/bȉše.
KNJIŽEVNI
TEKSTOVI
POVELJA O PODIZANJU CRKVE SVETE
MARIJE I SVETOGA TRIPUNA U KOTORU
Gȍdinē od začéća Ȉsukrstova ȍsamsto i dèvētē, dȃna trínaestōga

jȁnuāra. Jȃ Andrèāci s mòjōm žènōm Màrijōm i sȋnom mòjīm
Pètrom1 i kćȅri mòjōm Màrijōm i kćȅri Teodórōm, sagrádismo
Cȓkvu Sv. Màrijē na rijèci. I mòja se kćȉ Màrija ȕda, a drȕgā se
nȅ htjede ùdati, već rȅče svȏme òcu: ,,Òzidāj mi ćèliju pokrāj Sv.
Màrijē s dȅsnē stránē“.
Òtac ȕčini kao štȍ je kćȅri bílo mȉlo. Súdac kòjī je stolòvao2 u Dú-
klji, zȁču da je lijèpa i htjȅde je na sȉlu ȕzēti. Njȇzini prìjatelji čȗvši
za tȏ, kázaše njȏj i njȇzinu òcu gospodáru3 Andrèāciju. I gospòdin
Andrèāci rȅče svòjōj kćȅri: ,,Čȕo sam, kćȅri, òvō – da te súdac òvē
nȍći ȉmā òdvesti“. Ȍna ȍdgovōri: ,,Òče mȏj, bȍlje mi je ȕmrijeti,
nego òvō zlȍ počìniti“. Òvē nȍći je òtac sklȍnī. Ȉstōga dȃna dóđe
súdac sa mnȍgo národa i trážijāše kćȇr gospòdina Andrèācija i nȉje
je nàšao.
Poslije nȅkoliko gȍdīnā dóđoše Mlèčići i donèsoše tȉjelo Sv. Trȉpūna.
Kȁd je gospòdin Andrèāci čȕo da Mlèčići ȉmajū tȉjelo Sv. Trȉpūna,
ȍtīđe do brȍda i rȅče: ,,Mȍlīm vas, drȃgi prìjatelji, pròdājte mi tȉjelo
Sv. Trȉpūna“. Mlèčići odgovóriše: ,,Ȁko obèćāš da ćeš mu slúžiti
svȍm pȁmēću i ljúbavlju, pròdaćemo ti ga, a ȁko ne – nȇćemo ti ga
1 Pȅtrom
2 stȍlovao
3 gȍspodāru
dȁti“. Zàtīm je obèćao sagráditi cȓkvu na njègovo ȉme. I pròdaše
ga gospòdinu Andrèāciju. Kúpio ga je za dvjȅsta rȋmskīh sȍlīdā i
jèdnu krȕnu s drȃgīm kàmēnjem za stȍ rȋmskīh sȍlīdā, ȕkupno trȉsta
sȍlīdā. Kȁd ga iznèsoše iz lȃđē, dóđoše do svȇtoga tȉjela svȅštenici
po rédu, kao štȍ je ȍbičāj. Kȁd ga pȁk nȍšāhū po ȕlici, zȁustavi
se tȉjelo Svȇtōga Trȉpūna. Dóđe kormìlār, kòjī ga je dòveo, i rȅče:
,,Ȏ Svȇtī Trȉpūne, tolìkō sam te nòsio, kréni i sȁd“. I iskríviše mu
se ústa od ȕha. Tȏ bȋ pȑvō4 čȕdo. Svȅštenici se pomòliše Svȇtōme
Trȉpūnu i smȉlova se ȉstōme kormiláru. Odnèsoše ga mȁlo dȁlje
– i stȁde. Gospòdin Andrèāci sa svòjōm žènōm Màrijōm sȁgradī
na òvōme mjȅstu cȓkvu na njègovo ȉme i òna stòjī do dànašnjēga
dȃna na slȁvu i čȃst Sv. Trȉpūna. Cȓkva je bíla pòdvržena gospòdinu
Andrèāciju. Ȏn ju je džao i prȅdao svòjīm sȉnovima. Jèdnōme je
sȋnu dȁo stȍ sȍlīdā. I òvō su njègovi oslobođeníci, Mȁrīn i Prȅmār,
i bíli su kȗpljeni u jèdnōj scaranzi (?) Sv. Trȉpūna i drȕgī ȉmenom
Grȃnci rȍda saràcenskōga i òni su oslobođeníci, ali ih nèmōjte
nàzvati oslobođenícima, nego brȁćōm.
Iz Andreacijeve povelje
4 pȓvō / pvō
74 Književni tekstovi
EPITAF EPISKOPA PETRA
Grȍb òvī krìjē Pètrove5 kȍsti i snágu,

Bȋ pàstīr Bȁra, ùčitelj ùčiteljā,
u poznávānju vjȅrē ispred svìjū,
Prézirnīk lȁkomīh, punòručan za siròtinju,
cȓkvōm vlȃda i národu pȍmāga.
Ni dȍbrīh trídeset ljȇtā nȅ napuni
a dóđe smȑt dvádestōg u mjȅsēcu šȇstōm.
Iz Barskih epitafa
5 Pȅtrove
VLADIMIR I KOSARA
Međùtīm, Vlàdimīr se nàlazio u òkovima, upražnjávajūći dȃnju

i nȍću pȏst i mòlitvu. Njèmu se prȉkāza ȃnđeo Gospòdnjī, kòjī
ga je tjȅšio i kòjī mu je navijèstio ònō štȍ se je ìmalo dogòditi,
nàime kȁko će ga Bȏg oslobòditi i kȁko će ȏn zbog mȕčenīštva
dòprijēti u cȃrstvo nèbeskō, te prímiti vijènac kòjī nȇće uvènuti kao
i nȃgradu vjȅčnōga živòta. Tàdā blȃženī Vlàdimīr, pòtkrijepljen
ȃnđeoskōm pȍjavōm, svȅ vȉše je upražnjávao pȏst i mòlitvu. Kȁdli
jèdnōga dȃna kćérka cȁra Samùila, po ȉmenu Kòsara, pòtaknūta i
nàdahnūta Svȇtīm Dȕhom, òde kod òca i zȁmoli ga da joj dòzvolī
síći sa svòjīm slùškinjāma da bi ȍprāla glȃvu i nȍge òkovānīh i
zàsūžnjenīh, štȍ joj od òca bȋ dòzvoljeno. I tàkō síđe i ȉzvši dȍbrō
djȅlo. Ùtō ùgledāvši Vlàdimīra i vȉdēvši da je lijèpa ȉzglēda,
pȍnīzan, pìtom i skrȍman, kao i da je pȕn znánja i bȍžijē mȕdrōsti,
zàdržī se s njíme u rȁzgovōru. Njȏj se njègov gȍvōr ȕčini slȁđī od
mȅda i sȃća. I òna ga zàvolī, ali ne iz strȁsnē pȍžudē već zbog tȍga
štȍ je žȁlīla njègovu mlȁdōst i ljepòtu i štȍ je bíla čȕla da je ȏn krȃlj
i da pòtičē od králjevskōga rȍda. Zàtīm ga pȍzdravi i òde. Htȉjūći
ga oslobòditi ȍkōvā, prȉstūpi cȁru i, bȁcīvši se pred njègove nȍge,
ovàkō je govórila: ,,Mȏj ȍče i gȍspodāru, znȃm da ćeš me ùdati,
kao štȍ je tȏ ȍbičāj. Sȁd, dȁklē, – ȁko je po vȍlji tvȏme veličánstvu
– ȉli ćeš mi dȁti za mȗža králja Vlàdimīra, kóga džīš u òkovima, ili
znȃj da ću prȉje ùmrijeti nego li se ùdati za nȅkōg drȕgōg čȍvjeka6“.
Kȁd je cȁr òvō čȕo, a pȍšto je mnȍgo vòlio svòju kćȇr i pȍšto je
znȁo da Vlàdimīr pòtičē od králjevskōga rȍda, òbradujē se i prȉsta
6 čovjèka
da se njȇnā mȏlba ìspunī, pā ȍdmāh pòšaljē ljȗde k Vlàdimīru s na-
ređénjem da mu ga prìkāžū òkūpāna i odjevèna u králjevskō rȕho.
I blagonáklono ga glȅdajūći i ljúbēći pred velikášima svòjē džavē,
dȁde mu svòju kćȇr za žènu.
Iz Ljetopisa popa Dukljanina
TESTAMENAT
Tvȏj Đȗrđe Cȑnojević, tèbi drȃgā žèno Lizàbeto, ȅvo pȋšēm, štȁ ti
oporúčiti ȉmām, ne bih li te razvesèlio.
Nȁjprije znȃj: da sam u Milȃnu, hvála bȍgu zdrȁv i vȅseo, sa
svòjijem strícem Konstàntinom, i da mȍlīm bȍga, da bȕdē i tèbi
milòsrdan.
Do sàdā nijèsam hòtio, pȍdobra úzroka radi, nȉšta písati o svòjijem
stvárima: ali sȁda, kȁda sam nakánio odòvudā òtīći, odlúčio sam
nàpravīti svòju ȍporuku.
Pòznajūći7 tvòju ljúbav, kòjōm si me ȕvijek ljúbila, i znȁjūći da s
dobròte sȑca ùdarīš lȁko u plȁč, nijèsam te hòtio do sȁda ražalòstiti;
ali sȁda, kȁd sam od tèbe dalèko, a bȏg sȃm znȃ, kȁd ćemo se, i đȅ
ȍpēt sàstati, spoménūvši se smȑtnōga čȁsa, odlúčio sam napísati
vlàstitōm rùkōm òvū pȍruku, za spȃs dúšē tvȏga Đȗrđa, i svòjē, s
ònōm nȅjākē đȅčicē nȁšē.
Ȁko bi me snȁšla smȑt, pošto nè imām ȕzā se, ni tèbe, ni đȅčicu,
žèlīm da se vlȃdāte po ȍporuci, kòjū ȅvo pȋšēm bȉstrijem rázumom
i zdrȃvijem tijelom.
Ali ȁko bi me bȏg još dȕže požívio, òvā me ȍporuka nȇće pòdnipošto
smétati, kao da ne bih smȉo jȃ, ȁko bih hòtio, štȁ nadòdati, ili umá-
njiti, ili ȁko mi se svȉdī: promijèniti, dòdati, pròdati; nego hòću da
7 poznájūći
bȕdēm gospòdār8 svȏga imétka, dok žívīm, i da mògu òvū i svȅ
drȕgē ȍporuke uníštiti ili potvditi.
Ali ȁko bi me mòjīh grijéhāh radi, smȑt pòstigla, a drȕgē ȍporukē
svòjōm rùkōm nè mogao9 učìniti, tàdā hòću: da se vlȃdaš po glásu
òvē:
Nȁjprije hòću: da se svȅ ònē stvȃri Svȇtē Màrijē na Cètinju, s
kòjijem smo ùtekli od Tȕrākā, pòvrātē Svȇtōj Gȍspođi na Cètinju,
kao njȇna prȃva vlàstitōst, i kao štȍ sam se závjetovao, kȁd sam bȉo
na ònomē mjȅstu, za kòjē, tȋ drȃgā žèno, dȍbro znȃš, i đȅ si tòlikē
sȕze prȍlīla.
Đurđe Crnojević
8 gȍspodār
9 ne mȍgao
SMRT NIJE ONO ŠTO SE SMRĆU ZOVE
Smȑt nȉje ònō štȍ se smȑću zòvē.

Prȃvā smȑt je ònō štȍ pòdnosīm bȉjedan,
Kȁda góspa mòja, s ȍholōsti svòjē,
Na mène bȁcī hlȃdnī pȍglēd jèdan.
Ni žìvot nȉje žìvot. Žìvot bȋvā
Kȁd góspa mȍja, (drȕgē nȇmā tàkvē),
Ȕtjehē mòjē radi, kȁtkad skrȋvā
Hladnòću i ȍsmjēhom me tȁknē.
Ni ljúbav nȉje tȏ štȍ ljȗde grȉjē.
Blȁgoslov tȏ je iz źènicē sjȃjnē,
Kòjā po mèni plȃma ȉskre sȉjē.
Ȁko jȃ ùžīvām usred srȅćē vȃjnē,
Svȅ je kríva òna štȍ u ȍku krìjē,
Živòta, Smȑti i Ljúbavi tȃjne.
Ljudevit Pasković
***
Svȁkō ponižénje, nèsreća i pátnja,

Na kòjē me ljúbav nȅizmjērno sȉlī,
Pobjèđujū blȃgī pȍglēdi i mȉlī,
Štȍ sȑcu pòstaše nȅizmjērnā prátnja.
Blagoslovèna líca svàka zrȃka,
Trȅn, i čȁs, i dȃn, i vrijème svȁkō,
Kàdā slȁtkī bȏl je zàpočeo tàkō,
Da zbòg njeg’10 u žìvot vrȁćām se iz mrȃka.
Kàkav zános ćútīš, dȗšo ustrèptalā,
Pȍglēdima òvīm mȉlīm kȁd si méta,
Kòjīm bi se náda bȍgovima dála?
Nè znām11 kȁko se u nebèsa sȃmā
Nè vīnēš12 òvōm mȋšlju zȁnijeta,
Dok zȅmnōst trȍšnā u tèbi se slȃmā.
Đorđe Bizanti
10 zbog njȅg’
11 Ne znȃm
12 Ne vȋnēš
KOTOR U PODNOŽJU VISOKIH GORA
Nȁjprije lèžī dubòko na nȁjdubljēm pódnōžju bȑda

grȃd oìvičen mȏrem: bez ȉmena bȑdo, a grȃd se
zòvē Àskrīvīj, a kúla visòko na sȃmōme vȑhu
stŕpī, u bȑdo se sȃmō òvijā bèdemom svòjīm.
Šìrok je pred grȃdom próstor, a bȑda òbronak tȃmnī
blȃgōm u závoju sàčīnjā lúku; tȗ púhānje dȋvljē
vjȅtrōvā svȉjū se smȋrī, a póvršje nè dīrā13 mȋrnō
nȉkakav bȉjes, već òno u zátonu mìrujē stȃlno.
Kraj grȃda tȗ i tȁmo su sèla; tȗ vìnogrād bùjā,
tȁmo pȁk rástū vȍćke u dȕgōme nížūć se rédu.
Za njȉma dvȉje su gȍre štȍ šìljatīm vŕšcima bòdū
u sȃmē zvijèzde, tȗ lȉjevo od grȃda dȉžē se Lȏvćen,
nàdesno Pèštingrād, a od njȋh nȉje ni Ósa
vȉšā, ni Rȍdopskō gȏrje, ni vìsokī vȑh Apenínā.
Ivan Bona
13 ne dȋrā
SLOVINSKA DUBRAVA
Rȅci mèni (rȅkoh njèmu)

tȋhī slȃvjo lùžanīne
kòjū bȍlijēst sȑcu u tvòjēmu
dȍnije dànas iz planìnē14,
da na súhu dȑvu pȁde
i cvílēći ždȅrēš jȁde?
Ē da ti je bȉjelā víla
ptȉće mlȃdē pòkupīla,
ali t’ ih je smȑt nȅmilā,
biglisore, umòrila,
al ȉzgubi svȏga drȗga
sred gȍrskōga gústa lȗga?
Ali túžīš mòju drȕžbu
kû sam dànas izgùbio,
ali čìnīš gȏrkū tȕžbu
er me pȍtrēs ìzranio?
Štȍ mi cvílīš sred bòstana,
štȍ li kȍbīš mȏga stȃna?
14 plȁninē
Iz visòka da nȅ dōđe
pedèpsānje na nȃs gȍrē
od ònōga kòjē próđe
trésūć dànas nȁše dvȏre.
Dȑhtāt čìnī svȅ planìne,
trepètati svȅ visìne.
Andrija Zmajević
UMRLI ŽIVOT KAKAV JE
Kȁd na òvī pȕn ùmora

čȍvjek prȋdē žìvot hȗdī,
prȉje na plȁč, kî mu ȗdī,
neg na svjȅtlōst ȍči òtvōrā.
Ne dȍbro se tȗžan rȍdī
i mnȋ slòbod’ stȅći svòju,
da támničār u póvoju
sàvēzān se vȁs nàhodī.
Mȁlo vȅćī, kȁda hránē
mȁterinijeh psī nȇće,
pod šìbikōm krȗtōm veće
svò’e vòditi dnȉ prìstanē.
A ȕ mlȁdōst kòjā mȋnē
kȁko rȍsnī cvȋt gȉzdavī,
među srȅćōm i ljúbavi
sȁd se rȃđā, sȁda gȉnē.
Smȑti kȕšā zàtijem kòjē,
kȉjem se trȗdom sveđ prògonī
dokle na štȃp mȁo nàslonī
svȅ zgȑbljenē kȍsti svòje.
Nȁpokōnj ga tvȓdȓī kȁmi
mŕtva u zèmlju gòla skrȉjē,
od kàdā se er pòvijē,
do grȍba mu hȋp je sȃmī.
Živo Bolica Kokoljić
LJETOPIS BUDVE
Dogòdilo se 1638. na dȃn 24. jȗna da se više Bȗdvē pokázalo 16

bȁrbarskīh gȃlījā kòjē su pljȁčkāle Dàlmāciju i odjèdnōm je, prem-
da je bȉo nȁjvedrijī ljȅtnjī dȃn, stȉglo nȅvrijeme od zȃpada tàko da
je gȃlijama o kòjīma je rȉječ i za kòjē se mȉslīlo da su mlȅtačkē bílo
ȍpāsno da se prìblīžē kȍpnu i baš u nòći Svȇtōga Ìvana Kstitelja
nȁšēg gonfaronijéra událjiše se òštećenīm jȁrbōlima kȑmōm i
prámcem štȍ je proùzrokovālo da su nȅkī rȉbāri iz grȃda nàšli nȅkē
òštećenē djȅlove ùkrāšene pȍlumjesēcom na tȕrskī náčin iza oltára
Sv. Gȍspođē od Pȏntē štȍ je sȉgūrno uslijèdilo ne bez čȕda. Ȉnāče
da su gȃlije dòšle ìznenāda sȉgūrno bi pòstigle ònō štȍ su žèljele tȋm
vȉše štȍ je grȃd bȉo ràzrušen na ȉstočnōj strȃni jer nȉje bílo zȉdōvā
kao sàdā već su na vȉše mjȇstā bíle stȃrē rȕpe tàko da se gȃlije ni
sljèdēćega dȃna nijèsu usúdile prìstati uz grȃd već su povúkāvši
se u Valónu zàpāmtile osvájānje grȃda od Àntona Màrijē Capèllo
komandànta vójskē 6. àvgusta 1638.
Príčali su uòstalōm o òvōme ùkāzānom čȕdu nȅkī Slovéni kòjī su
bíli zàrobljeni od nȁšīh gȃlījā da je, dok su gȃlije bíle više Bȗdvē,
grȃd izglédao kao nȅkē hrȋdi i grȅbēni kòjī su prijétili da će se srȕšīti
u slȕčāju da se prìblīžē kȍpnu. Pȍslije tȍga još mnȍgo pútā šírila
se kȕga kòjā je pokòsila čȉtāvē obítelji naròčito kȁda je vládala u
Spȉču i na drȕgīm mjȅstima blizu Bȗdvē ali nȉkad nȉje bíla unešèna
u grȃd. Za svȅ òvō ȉmāmo zahváliti Slȃvnōj Djèvici Màriji nȁšōj
záštitnici kòjōj nȅk je čȃst za svȅ vijéke vjȅkōvā.
Krsto Ivanović
VANREDNOME PROVIDURU
DANIJELU RENIJERU 8. VI 1723.
Prȅsvijetlī i prèuzvīšenī gospòdine, gospòdine prep...,

Mȋ nȉže ȉmenovanī rȁdi bismo o čȃsti i o kòrīsti gȍspodskōj15 pí-
sati i trúdit se kȁko se i trȗdimo svȁkī čȁs, iako nȉje u svȁšto srȅćē
i pòslūha ot nȅpokōrnijeh ljúdīh. Vȉdēći i čȕjūći nȅpravednō i
lȗdō djȅlo štȍ čìnē nȅkī ljȗdi i bèspametnī Ktōljāni, osùđujūći i
žmákajūći tȗđē i svòje žène i sèstre, štȍ Bȏg tȍga ne hòće, a i prȃvī
sȗd gospòdskī vàljā da tȍga ne hòće, zȁšto i gospòda nijèsu s nȅba
slèćela, nego su i òni ljȗdi pȕteni i ȉmajū žène i sèstre. Zàtō vàljā
tkȍ je spȁmētan i tkȍ ȉmā žènu i sèstre i kćȅri da se ustídī i ùsrāmī
tȁkvijeh rijèčīh kòjē vȅlikō zlȍ i mútnju dònosē tȉjelu i osuđénje
pred Bȍga dúši. Rȅče Spàsitelj Hrȉstos: ,,Ne súdite da ne òsūđeni
bȕdēte“. Rȅkoše svȇtī ònī i prȅpodobnī òci: ,,Gospodi, dažd mi gle-
dat moja sagrašenija, a ne osuđevat brata mojega“. Svȇtī prórok
Dànil jȅšte mlȃd bjȅše ìspunjen prȃvdē i Dȕh Svȇtī bjȅše u njèga.
Zàtō ȕstade i ȉzbavī ònū prȁvednū Sòsanu ot nȅpravednē lȁžē
ònijeh stȁrācā kòjī bljȅhū nȅpravedno s[vj]èdočīli. Hrȉstos Spàsitelj
nȅ osūdi ni ònū ȉstū grȅšnicu kòjā bȉjāše òsūđena da se kàmēnjem
pòbijē, nego pȑstom pȋsāše po zèmlji, a národu gòvorāše: ,,Tkȍ je
bez grȉjeha, tȃ[j] nȅka kȁmēn mȅtnē na njȗ“. Tàkō i za tȗ žènu ili je
grȉješna ili prȁvedna, nè tīčē16 tȏ da se s tȍga tȃ[j] lȗdī národ bȗnī
i mȗtī, ni da tȏ cèrkā. Tȏ je prȅdāto dùhōvnōmu súdu da svȁkōga
15 gospòdskōj
16 ne tȋčē
lȉječī. A kȁd bi se tàkvē stvȃri pȕpliko súdile, tȏ bi se vȅlikō zlȍ
pȍčēlo, a vȅćē dòspjelo, zȁšto bi i mnȍgē gȍspođe principèse po zlȕ
pòšle i nȅpošteno òsūđene bíle. Svȉ smo ot žénāh rȍđeni. Vàljā da
se stídīmo i čȗvāmo ot tȁkvijeh nȅpravednijeh i lȗdijeh rijèčīh ȁko
ćemo pòštit i čȃst džat svòjijēma mȁterām i sèstrām. Òvō je slȍvo
krúpno i čȁtōvno. Mȍže se dòbro čȁtīt i dòbro razùmjet, ȁko je i
ot slȁba arhijeréja, ali je prȁvo pȋsāno. Mȍlīmo Vȁše gospòdstvo
nȅka se òstanū ot ònē žène i nȅka se tȏ prèstanē súdit, a ònī tkȍ je
lȁjā, nȅka se kastígā. Vȁša gòspodskā17 prȃvda znȃ štȍ je dóstojno
onàkvijem bȕjākom učìnit.
Vladika Danilo
17 gospòdskā
CRNA GORA
Čȇrnā Gòra od Kòtora,

svȅ do Bȁra i Skȁdra,
Ìvanbegom òglāšena,
mȁnastīrom pròslavljena,
Tèbe prȅčistā Djèvice,
mȁti Hrȉstova vȁseh cȁrice,
cȓkva bíla sàgrāždena,
Ìvanbegom nàsāđena,
na srȅd zèmljē, na Cètinje,
ȅpiskopom za stòjānje.
Černògorskā díka prȅvelikā,
Bogòrodica krȅpkā pomòštnica,
órla bíla njȉma daròvala18,
tȏ je cȃrskā ȃrma i pȍhvala,
Sàde su mu kríla sàlomljena.
Tȃ je cȓkva cȃrskā ràzorena,
òžidujē da se sàzidujē,
Moskòvija da je pokràsujē.
Órlu pȇrja da podrástū,
cȓkvi kríla pȁki da pòdignū.
Vasilije Petrović
18 dȁrovāla
NAUK KRSTJANSKI
Kolìko je pȁka u urednopísānju, zȁšto se jȍšt nè znā19 đȅ kȕćōm

stòjī prȃvā krȅpōst od písānja u nȁšēmu jèziku slàvīnskōmu, slúžēći
se mȋ tȗđijem slȍvima za izgovárati rȉječi nȁše. Vȉdīm da svȁk pȋšē
kȁko mu je mȉlo, kȁko mu je drȃgo ili kȁko se vȅće pògāđā svòjijem
ȍbičājnijem gȍvōrom. Džīm da je dànas urednopísānje dùbrovačkō
nȁjizvrsnijē, ali i tȏ nȉje svȕd i svȁkōmu lȁsno za pròštjeti, rázlikōst
bùdūći od jèdnōga pȗka do drȕgōga u izgovárānju od rijèčīh. Zàtō
nȃćeš óvdi njȅke rȉječi ùpisāne na dùbrovačkū, a njȅkē ne, zȁšto
òtēžē ȍbičājnī náčin da i jȃ pròmijenīm, kȁko bȍlje mògu bȉti
razùmjen od nȁšē čȅljādi, i da se lȁšnje mȍže štjȅti kȁko se gòvorī,
a da se izgòvārā onàko kȁko se i štȉjē.
Ivan Antun Nenadić
19 ne znȃ
O CRNOJ GORI I CRNOGORCIMA
U Cȓnōj Gòri nȇmā mjȅsta ȍdāklē20 se nè vidī21 òtvorenō mȏre

i zèlenā pȍlja, nȁjljepšā na svijètu, òkrūžena lȉjepīm dvēćem
svȋh vŕstā, kao da je zàsāđeno sȁmo zàtō da bȕdē ȕkrās. Svȅ
òvē pogódnōsti stvȃrajū nȁjljepšī vìdīk kòjī se dȃ zàmislīti, a ne
prèsijecā ga ni planìna22, ni brežúljak, jer je Cȓnā Gòra ìzdignūta
iznad svȋh ȍkolnīh zemáljā23, i štȍ se mȍže vȉđeti s Lȏvćena, đȅ
se nàlazī i glȃvnī vlȁdičīn tȏr. Kȁd se ȍdātlē24 pòsmātrā, čìnī se
da je Ìtālija ȍblāk kòjī natkrìljāvā čȉtāvō Jàdrānskō mȏre. Jèdnōm
rȉječju, pȅro nè može25 da dòčārā prírodnē ljepòte i bogàtstva o
kòjīma nȉšta nè znā26 nȅukō i dȉvljāčnō, tvrdòglavō i krvòločnō
stanovníštvo tȍga bògatōg pódneblja. Smjȅlo se mȍže ustvŕditi:
nȅstvārnē ljepòtē Jelìsējskā pȍlja nijèsu ni príći stvȃrnōj ljepòti òvē
zèmljē. Međùtīm, ȉsto se tàkō sa sigúrnošću mȍže rȅći da pȗtnīka,
ma kóga rȁnga bȉo, ȁko ȗđē u òvā Jelìsējskā pȍlja bez préthodnīh
mjȇrā predostróžnōsti nè može27 iz njȋh da ìzāđē, a da prìtōm ne
20 odàklē
21 ne vȉdī
22 plȁnina
23 zȅmāljā
24 odàtlē
25 ne mȍže
26 ne znȃ
27 ne mȍže
ìzgubī ȁko ne bȁš žìvot, a òno bȃr nȅkī dȉo tȉjela, tàkō da ih ni
nȁjustrašivijī pústinjāk ne bi ìzabrao za svòje bòravīšte, pā mu sȑce
bílo čvŕsto poput dijamànta, i da ne bi bȉo potrésen ȕžāsnīm prízo-
rom, stȃlno mȓtvīm i ùmirūćīm oko sèbe.
Stefan Zanović
POSLANICE
Nȅ bješe vȅć dòmāćē rȁti ni bȍja, nȅ bješe pȍklīča: kȍ je vȉtēz, ni

vȉtēza na dòmāćī bȏj, nè čujāše28 se kóleža ni tùžbanjē, nè viđāše29
se líca mȕškōga ni žȅnskāga ogrebòtīnāh kȑvāva i nàgđena, ni glávē
cȓnōm kȁpōm ni cȓnōm màhramōm pokrìvenē, ni pérčina mȕškōga
ni žȅnskē kòsē òstriženē, ne òblīvaše se zèmlja, dȑvo i kȁmēn kȑvlju
vȁšē brȁćē i nè kīpjāše30 brȁtskā kȓv iz ústāh vȁšijeh, nè kukāhū31
mȃjke za svòjijem sȉnovima, ni sèstre za svòjōm brȁćōm òšišāne, ni
sìrotē udòvice za svòjijem mȕževima ogrebène, ni žȁlostnā đèčica
za svòjijem ròditeljima sȕzām oblivèna.
Pȗtnīk mȋrno putòvāše, trgòvac slȍbodno trgòvāše, ràbotnīk svòju
ràbotu vȅselo ràbotāše i čòban svòju stȍku bez strȃha pásijāše i
Bȍgom blagoslovèna tišìna na svȅ strȃne prèbīvaše.
No bùdūći vam mìlijē zlȍ nego dòbro, nè mogāste32 pravitèljstvo
među sȍbōm tŕpjeti, žèlēći da se ȍpēt na òbičnā vȁša zlȁ i sȁmovoljnā
djȅla pòvrātite i da jèdan drȕgōme kȓv pìjēte.
Nȅ bī vam ȕgodno da ve ljȗdi od svȉjeta počìtujū dòbrīm i pòštenīm
národom, kȁko sam prȅđe rȅkā, da vi bȕdū tȗđī grȁdovi i pazári
òtvoreni i da ȉmāte stȉmu kȁko i òstāli národi evròpējskī, nego je
28 ne čȕjāše
29 ne vȉđāše
30 ne kȋpjāše
31 ne kȕkāhū
32 ne mȍgāste
vam drȁže i mìlije da ve nàzīvajū zlȋm, bezákonīm i sȁmovōljnīm33
národom, da stȉmē i prìstupīšta nȉgđe nȇmāte i da ve ćȅrajū kȁko
hajdúke i rázbojnīke.
Vȋ ste od svȁkōga cȁra i králja vȏljni i slȍbodni, da vi nȉtko ne
zapòvijedā, no nijèste jèdan od drȕgōga; vȋ slobòdu svòju ne
poznàjēte i pòznati je ne hòćete; vȁma je pròtīvno svȅ štȍ je Bȍgu i
pòštenīm ljúdima ȕgodno; vȋ ste ȍd Boga odstúpili i sàsvijem strȃh
bȍžjī izgùbili; vȋ ne nàhodīte dòbra i pošténja nȉ u čem, nȃko u
svòje zlȍ i bȅzakonō samovòljstvo; vȋ nè imāte vȉšijeh zlȍtvōrā od
sámijeh sèbe i vȁma nȉko nȉšta ne čìnī bez vȁšē záđevicē.
Petar I Petrović Njegoš
33 samòvoljnīm
PJESAM
Pȁla je màgla u prímōrje,

al se vȉdī krajem mȏre.
Mlȃdō mȏnče jézdī kònja
kòjī nȇmā ljúbi dȍma.
Tȏ je glȅdāla mlȃdā móma
s bijèla dvȏra njȇ prózora.
Sáma je sȍbōm govórila:
,,Dàleko34 je dvȏr od pȍlja
rȁd pròstrana slána mȏra.
Vȋšnjī, Vȋšnjī, razbèri me
snȋn li sànak, ali vȉdīm.
Je li ònō mlȃd na kònja,
ali ònō sȋvī sòkō,
ne ràzbīrā mòje ȍko.
Dȅ satvòri òvō mȏre
u zèlenō rȃvnō pȍlje!
U kòšulji bosònoga
preìgraću preko pȍlja.
Ako bȕdē sȋvī sòkō,
rȅći ću mu pȍglēd ȍkon
put ìstoka35 u dnȍ pȍlja,
34 Dalèko
35 ȉstōka
tȗ ćeš vȉdjet svȁka lȍva.
Ȁko bȕdē mlȃd na kònja,
rȅći ću mu vȍd me dȍma!“
Antun Kojović
POPIJEVKA VR’ MJESECA
Ō mjȅsēče, mȏj mjȅsēče,

da lȉjepo tȋ sjȃš
tȋ pȗtnīku trȗdnē púte
lȉjepo obàsjāš,
a mlàdīćkū u ljúbavi
svȉjetlū nȍjcu dȃš.
Tȋ, mjȅsēče, mòje sȑce
da ’e rȁnjeno znȃš.
Slȁtkōm stȉlōm od ljúbavi
rȃjskē ljepòtē,
kòjū sam kroz svjȅtlōs tvòju
vȉdīo u đèvojkē.
Tȋ mi bȕdi vjȇrnā drȗgo
u mòjōj ljúbavi,
jȃ ću tèbe, mȏj mjȅsēče,
lȉjepo klȁnjāti.
Miroslav Zanović
KOTOR
Rȉšnjāni pripòvijedajū da je u stȃrā vremèna36 kȁd je Rȉsan bȉo

glȃvnō mjȅsto u Bȍci bȉo tȏr óndje gdjȅ je sȁd Kòtor, pā pȍšto Rȉsan
pròpadnē u mȏre, pȍčnē se nȏvī grȃd zídati kod tȏra, i nàzovū ga
Kòtor. Više Kòtora u kamènitōj gȍri vȉdī se nȅkakā vȅlikā jȁma kao
pèćina: ònudā se pripòvijedā da je ònū pèćinu bȉo pȍčeo kòpati sȉlnī
cȁr Stȅfān, da óndje grȃdī Kòtor, pā mu kázala víla da tȏ ne čìnī, jer
mu óndje u ònōj vȑlēti nȇmā ni brȍdu prìstanīšta, ni kònju pòigrīšta,
već nȅka ga grȃdī dȍlje kraj záliva. Cȁr pòslušā vílu, i s pòmoću
njȇzinōm nàčinī grȃd Kòtor, i dovŕšīvši ga sȁsvijem pòzovē na čȃst
mnȍgū gospòdu i vílu. Kȁd se cȁr pred gospòdōm stȁnē hváliti kàkav
je lȉjep grȃd načìnio, víla ga prèkorī da ȏn tȏ bez njȇ ne bi mȍgao
učìniti; cȁru na tȃj úkor bȕdē tàkō žȁo da ȏn ùdarī vílu šàkōm po
òbrazu, a òna se nàtō ràsdī, te svȅ ízvore i stùdēnce po Kòtoru òtrujē,
i svȅ gȍste cȁreve pòlūdī. Kȁd cȁr tȗ ȍsvetu vȉdī, ȏn stȁnē vílu mòliti
i jèdva je kojekàko nàmolī te mu gȍste pòvratī od lùdila i òčistī mu
od ȍtrōva sȁmo jèdan ízvor iza jȗžnijeh vrátā grȁdskijeh. I od tȍga
kȃžū da je òstalo te su i sȁd, osòbito ljȅti kȁd je sȗša, svȅ vòde po
Kòtoru mȁlo sláne, osim ònogā ízvora iza grȃda na jȗžnōj strȃni.
Kazívali su mi u Kòtoru da ȉmā i pjȅsma o òvomē svȅmu dȍgađāju,
ali jȃ nijèsam mȍgao nȉkōga náći kȍ je znȃ. Ovàkō se pripòvijedā i
pjȅvā da je Kòtor pòstao; ali se mȉslī da su ȉme óndje dȍnijeli nȅkakī
Bošnjáci, kòjī su se dosèlili iz mjȅsta kòjē se zválo Kòtor.
Vuk Stefanović Karadžić
36 vrȅmena
POMRČINA NADA MNOM CARUJE
Strȃšnō plȅme, dȏklēn ćeš spávati?

Nȅkī jèdan, tȏ je kā nijèdan37,
nâko da je vȉše mučènija.
Vrážjā sȉla òdsvud oklòpila;
da je ȉgđe brȁta u svijètu
da pòžalī, kā da bi pòmogā.
Pȍmrčina nȁda mnōm càrujē,
mjȅsēc mi je sȗnce zastúpio.
Ȕh, štȍ mȉslīm, kȕd sam zaplòvio?
Mlȃdō žȉto, nàvījāj klȁsove,
pređe rȍka dòšla ti je žnjȅtva!
Dȋvnē žȇrtve vȉdīm na gòmile
pred oltárom cȓkvē i plȅmena,
čȕjēm lȅlēk đȅ gȍre pròlāmā.
Trȅbā slúžit čȇsti i ȉmenu!
Nȅka bȕdē bórba nȅprestānā,
neka bȕdē štȍ bȉti nè može38,
nek ȃd prȍždrē, pòkosī sȁtana!
Na grȏblju će ìznići cvȉjeće
za dàlekō39 nȅkō pokoljénje!
Petar II Petrović Njegoš
37 nȉjedan
38 ne mȍže
39 dalèkō

KRAĐA I PREKRAĐA ZVONA
Tek pȑvī40 kȍkōti u sèlima zàpojū, ònā čètiri, pòžapkē i na pste od

nógā, dȏđū kod Svȇtē Pȅtkē. Bȉjāše sprȅdnjī zȋd vìsok trȋ šȇžnja,
a na vȑh lȁstovicē zvònīk i u njèmu ùmješteno zvòno. Kȁko se
pȇtī! Òbāđū svȅ oko cȓkvē i niz lìvadu dokle je pȍbīto mtvāčkō
mràmōrje nad grȏbljem. Svȕđ vlȃdā mȑtvā tišìna, strȁvičnā samòća,
nȉti se štȍ čȕjē do jèjinē, kòjā s nȁjgornjē strùčicē jȁblāna gùgućē, i
kvȓkā žȁba u lȕžini. Srȅćōm nȃđū ckōvnā vráta prìtvorena. Òtvorē
ih i ȗđū pȍbožno. Jèdno je mȃlō kànđeoce pred dvérima ckíljelo.
Prìstūpē jèdan po jèdan i cèlivajū préstōlnē ȉkonē. U dnȕ cȓkvē
nȃđū mtvāčkā nȍsila, opletèna prȗćem, a prošivèna blȕrōm i
lȉkōm. Prìpnū ih uz lȁstovicu ckōvnū kao stȕbe da se uz njȋh pȍpnū
na zvònīk. U tȏ rȅče barjàktār: ,,Jȃ ću se prȉpēti na vȑh lȁstovicē, a
vȋ čȗvājte sȍka, ȁko ȉolē vȉdīte vójsku, ùbijte ga kao ȉzdajicu, nek
mrȇ prije nȃs, ȁko bih nàšao zvòno zàglāvljeno, téško ću ga dȉći bez
ùdārca, pȁk se bòjīm da ga ne òpučīm.“ Bȁcī strȕku da ne òmētā,
dȍhvatī vȅlikū pȕšku lȉjevōm rùkōm, a dȅsnōm se prȉljūbi nȍsilima,
pak stȁde da se pènjē. Tȅk da se òdkūčī ckōvnōg pȅrvāza, pȕkoše
blȕre i lȉka, a nȍsila se ràspletū, i barjàktār sȕnovrātī na tlȅ bez da se
ȍbrānī. Čȉtāv sȃt ìzgubē oko plȅtēra, dok ga tvŕdo vȇžū kònopljem
i ȍpēt uza zȋd pòstavē. Barjàktār se pȍpnē, pak sa zvoníka pȍmūklo
rȅče: ,,Nȉje zvòno zàglāvljeno, ali je oko njèga pȍnova; nȏvō mu je
prúžalo i tèljiga; nego ùljezi jèdan u cȓkvu i òstavi trȋ plȅte na oltáru
da nàmīrimo òvāj pónov, da se ne ògriješīmo Svȇtōm Pȅtkōm.“ U
tȏ barjàktār ȍmota svòjijem pȃsom zvònu túcanj, a rùkama ȉskolēće
40 pȓvī / pvī

klíne iz žȍvīcā i tȕrī zvòno na tlȅ. Bíla oko cȓkvē zèmlja méka, pȁk
se ni čȕo pȃd ni cíklo zvòno. Ùđednū mu kònōplje u ȕši, a kroz
kònōplje pȓlj, pȁk bȑžē-bȍljē k ždrijèlu, đȅ su ih drùžina u metèrizu
čȅkāla. Svȉ se ìzrēdē da cèlīvajū zvòno, pȁk prìdajū nògama u
bèspūće dok svȁnū, a kȁd zȍra zȁbijēli, pȍšto zàmetnū trȃg, uvúkū
se u jèdnu spȉlu đȅ prèdānē, pȁk ȍpēt strànputicama u tȓk nȍću,
a dȃnju u šȕmi, dok na òsvit četvŕtka prìspijū na vȑh Bjèloškōga
Sòkola. Već se ne krìjū ni bòjē, nō razmòtāj pȁsinu a pȕsti túcanj,
ùdarē u zvòno do Pȍbōrā, prímōrju na vȅlikō znánje.
Kȁko su ih dȍma sàčekāli nè pītāj41! Niti kóga na pútu čȕli ni vȉđeli,
a dòšli pȕnānijeh ćȇsā i òbjuženijeh od ròsē pȕšākā. Svȁko ih ljȗbī,
gȑlī, hvȃlī, kao da su ùskrsli; nō mi se čìnī da jȍšt strȃžē zvòno od
Ljèšnjānā: jer kȍ štȍ čìnī, tȏ i dòčekā.
Stefan Mitrov Ljubiša
41 ne pȋtāj

NADA
Kod górdōsti òvōg svȉjeta i žȁlosnōg ùzdisānja

nȁjsretnjīj bi čȍvjek bȉo da mu nȉje još nádānja.
Sa prȅvarōm skȍpčāno je i svȅ ònō štȍ nas tjȅšī;
nȉje ȗma ni pȁmēti da tȃj zadátak òvāj rȉješī.
U tájnōsti svȅ pòčīvā kā i sâmō zȅmnō bíće,
stvorénja se bez òpita iz kòlijēvkē ȍpćē tȉćē.
Nasred krȗga zèmaljskōga ùsāmljenī čȍvjek stòjī
i žȁlōsti bez òdziva u tájnōsti čésto bròjī.
Pȍdoban je svȁkōm brȍdu, kȏg pȕčinōm vjȅtar gònī;
il k spasénju il k prȍpāsti ìzgubljeno nȁprijed rònī.
Čìstijā je ȕmnā žȓtva kȁd je mȋrna dúša dàjē,
jer za spȍmēn rȉjetki mu na sȁhranu i òstajē.
O brȉjēgu zèmaljskōme čȇsto smȑtnī rèbra lòmē,
smȑt jèdīna lijèka dájē i nȁjboljī mèlem tȍmē.
Nádānje je plȏd vrȅmena, kòjī hrȃnī stvorènija,
nádānje je pȋvo tȃjnō nȁšu dúšu štȍ òpījā:
U nàdeždi tȉćīmo se i u njȏjzi prèstajēmo,
a tȅčāj je sȁnak jèdan, u kòjēmu mȋ trȁjēmo.
Stevan Perović Cuca

DA MU ČESTITA RANE
U jèdan bȏj Bjelòpāvlīćā i Tȕrākā spȗškijeh u Mȃlū Glàvicu, rȁnī

se Hàjdar Cȕkić, Tùrčin iz Spúža. Ìako se je govórilo da ga je
ùbio Stáno Rȕžīn, bjelòpāvlićkī jùnāk, kòjī je drȕgē Tȗrke bȉo i
śȅkā, te mu stȍga i pȍslije njègovē smȑti žìvī ȉme među sȑpskijem
i tȕrskijem národom; ali, ìako je vójska govórila da ga je Stáno
rȁnīo, bùdūći da su mlȍge pȕške pȕcāle, kā slȉčno u bȏj, te stȍga se
nè može42 prȁvo znȁt je li ga Stáno rȁnīo, tȅke se znȃ da je Stáno
otìšā da vȉdī i da mu po ȍbičāju rȁne čèstītā. A tȏ je bílo ovàkō.
Pȍšto se bȏj ràzdvojī, pòšli su Tȗrci i Bjelòpāvlići svȁtko dȍma.
Nō Stáno, kȁd čȕ da mu je prìjatelj Hàjdar rȁnjen, nȉje ìmā míra
da pòčinē od bȍja ȕmōran kod svòjē kȕćē, nō ȕzē jèdnōga óvna nȁ
rame43 i preko Bjelòpāvlīćā dóđe u Spȗž između tȕrskijeh kȗćā i
strȃžā u vȃroš, na vráta Hàjdarova zȁkuca, a kȁd se otvòriše, Stáno
nàzva: ,,Dȍbro vȅče!“ Hàjdar nèma kȕd već kā drȕgā čȅljād da
odgòvorī: ,,Dȍbrā ti srȅća!“ nō lèžēći44 rȅče: ,,A štȍ si dòšā, Stȃno
màhnitī, od Bȍga jȃkōga nàšā!“ Stáno rȅče: ,,Dòšā sam da ti rȁne
čèstītām i da vȉdīm hòli ùmrijet od rȁnē. Pā, kȁd se gòvorī da sam
te jȃ ùbio, hòću da te jȃ vȋdām i mȏga óvna òderēm i u njègovu ti
kȍžu rȁne òbložīm“. Rȅče Hàjdar: ,,Ēj, Stȃno màhnitī, nè znāš45
da ćeš mi rȁne otròvat i čȃst obŕljat, ȁko te Tȗrci ùbijū ìdūći46 k
42 ne mȍže
43 na rȁme
44 ležéći
45 ne znȃš
46 idúći

mèni. Tȉjem ùbijāš čȃst mòju i mȏga svȁkōga! A štȍ si me dànas
ùbio, tȏ ti je prȍsto pred Bȍgom i ljúđima, a ȅvo čȋm me ùbijāš
dànas ȁko pòginēš tȏ ti nȅprosto, već prȍklēto pred Bȍgom i ljúđi-
ma i hàrām ti hljȅb prijatèljskī, kòjī smo zȁjedno ìźeli! Tȋ znȃš,
Stȃno, štȍ si Tȗrcima zlȁ učìnio? Bi te ràdijē Tȗrci ùbili, nō dvá-
deset drȕgijeh Bȑđānā, a sȁd si dȍnio glȃvu da ti je lȁsno ȕzmū i
pòbijū na spȗškī grȃd, kā štȍ su žȇljni tȏ vȉđet!“ Stáno: Nȅ bōj47 se,
Tùrčine, nȉje mène lȁsno ùfatīt. Ȁko mi prètekū pȗt kùdijēn sam
dòšā, jȃ ću skòčit u vòdu Zȅtu, prèplivāt i ùteć. Pā nȉje Stána svȅ
bŕkalo, nō zȁkla i ȍdrije óvna i ȍbloži rȁne Hàjdarove u kȍžu, pā
rȅče: ,,Zbȍgom, Hàjdare, ȉdi prȍst, i tȋ mèni opròsti ȁko me Tȗrci
nòćas ùbijū; ȁko ne ùbijū, a tȋ òzdravīš, vȉđećemo se onàdār; nō
sȁd zbȍgom!“ I Stáno zȁpētōm pȕškōm ȉskoči iz kȕćē, kroz vȃroš
i tȕrskī národ, po nòći, nèviđelicōm. Kȁko je kroz Tȗrke pròšā, ȏn
znȃ, a da je dȍma zdrȁvo dòšā, tȏ i drȕgī znȁjū.
Marko Miljanov Popović
47 ne bȏj

CRNOJ GORI
Jȍš je žíva Cȓnā Gòra

u njȏj ȉmā jȍš gorštákā;
u njȏj ȉmā i jȍš ljúdī,
vȉtezōvā i junákā.
Cȓnā Gòra ȉmā sȓcā,
ȉmā sȓcā i planínā,
ȉmā Bȍga, ȉmā sȗnce
da je grȉjē sa visínā.
Nȇće njȇna slȁva stȃrā
pòpuznūti i nèstati,
kao prȉje, kao vȁzda,
svȉjetu će òna sjȁti;
i njȇn sȋn se ponòsiti
kao sòkō među ptȉce
i pjȅsmu će pjȅvāt’ stȃrū
na vȉsove i lìtice;
čȕdotvōrnū, nȅpobjēdnū,
pjȅsmu dúše da pòtrēsā
i dȁlje će krȅpōst, snágu
ȏn dobívat’ od nebésā,
jer sáveznīk vȁzda bȋ mu

bȏg u mȕke i nȅdaće –
bȏg smȉjelīm junácima
zàmorenū mȏć pòvraćē!
Nikola I Petrović

KO NEĆE ČEPOM, ON ĆE VRANOM
Naspram mèđē na jèdno 20 krȍkōvā, vijùgā se, cvenīm mȃlīm

brȅžnīcima, pȗt iz Đȕrmānā k òstālōm Spȉču, Sȕtomōru i Cȓkvi
Sv. Jòvana. Òtud ìdē – kao da su se dogovórili na sàstanak – pȍp
Àndrija, a za njȋm Rádo, dževerdárima preko rȁmena, a rȗke na
mȃlē pȕške. Ìdē pȍp da slȗžī. Nȉklānī se za mèđōm dogovórili:
Jȃnko da gȃđē Ráda, a Jóko pȍpa. Kȁd nàljegoše naspram njȋh,
ȍndā Jȃnko rȅče brȁtu: – Òbećā sam bȉo Rádu, da će me vjènčati:
pā se bòjīm, e mi nȇće na njèga ùždit! Nō da hòćeš tȋ njèga, a jȃ ću
pȍpa?!
– A mcino nevàljalā! – prȍgovōrī mu Jóko, i u čȁs ȍbrnū nìšān na
Ráda, a ȍstavi pȍpa Jȃnku. Na njègov ràčūn promijèniše ih, jer tȗ
nȉje bílo dȁljēga razlágānja. A Jȃnko u ònō hȉtānje prȍmisli, da ga
brȁt sȁmo ȕkori, a da pòstojī stȃrī ȕgovōr, te i ȏn nìšān na Ráda. Kao
iz jèdnōg gȑla: trȍ! ȍba gáđaše Ráda, kòjī pȁde na zèmlju, ni jȁo! A
pȍp ti nȅ bī lȉjen, nō dževèrdār s rȁmena, a pȕški òganj, Jȃnka na-
sred pȃsa, kòjī klȍnū potbūškē. Pā pȍp ti jȕrīš pod mèđōm, nȁtēgnu
ledènicu, a glȃvu dȉže prȁvo nàviše. Jóko ti – i ȏn gvozdèna sȑca
– pòdižē se poláko, i spȗštā, džēći nàtēgnutū pȕšku, da ga ùšvāgā,
pȍmoli glȃvu, vȉđe pȍpa – ȍmače za klȉnac i dȉm u dȉm: brȍ! brȍ! u
vȑh čȅla jèdan drȕgōga pogòdiše.

Čȕ se grȁja i vȉka u sèlu: – A kȍ se ȕbi mȍre, je li ȉđe ȉkōga?! Tčē
ljȗdi, pȕškāma u rȗke nȁ vrāt, nȁ nōs. Kȁd li tròjica mȑtvi. Jȃnko
u sȃmī dȗh. Ljȗdi žȁljāhū: Hȅ, mȍre, nèsrećē štȍ bȋ, a mòglo se o
mȁnje òkrpīti. Da su kćȅli na ònē ljȗde nȁjprije prìstati, nȇćaše bȉti
ònogā krvoprolíća dànas, ,,ma kȍ nȇće čȅpom, ȏn vrȁnōm.“ Jȃnka
pònesū dȍma.
Luka Jovović

IZ RENESANSE
(SLIKE IZ BOKEŠKOG ŽIVOTA)
Kontèša Máre nȅkoliko vȅć pútā tȏ jȕtro pomílila stȁračkō svòje

nàbōrānō líce kroz na nòžice prìkrīljenā vráta da ùpītā Kŕsta hòće
li jèdnu cȓnū káfu ili štȍ drȕgō. Kȏnte Kŕsto bi joj tàdā pristúpio
i pòmilovao po lícu, kao štȍ se mȉlujū đȅca, pā rȅkao: ,,Fála ti,
mȃjko, ne obìčajēm prije òbjeda ȉšta ùzimāti!“ a ȍndā nàstavio po
škrȉnji kòpati dòčīm se je škrípānje kontèšinīh pȁpūčā gùbilo u
súśednōj sȍbi.
U dnȕ skóžnja jèdnē od tȋh škrȋnjā nàđe kȏnte Kŕsto zapèčaćenū
kùvērtu, na kòjōj bjȅše nàpīsano rùkōm pòkōjnōg mu òca: ,,Mȏm
sȋnu Kŕstu, kȁd bȕdē punòljetan!“ Sȉgūrnā ȉnāče rúka njegova,
dhtala je, kȁda je tȗ kùvērtu òtvarao i iz njȇ písmo od dvȃ ȃrka
vȁdio. Ȍči mu se zavòdnješe, ali sȁmo za trȅn, i jȁbučica na dȅsnōm
òbrazu zȁitra, pā stȉsnūv zȗbe ȕlī u sȑce svòje sȑčanōst i sȉlōm gȕrnū
kòžnatū naslònjaču do prózora, kao da i od njȇ po ìskrpanōm pòdu
stȁračkīh kòstī trenja trȃžī sòkoljēnje.
Jȕgo je jȍš jȁče vȉjālo i jȃkē kȁplje kȉšē ùdarāhū o stàkla prȏzōrā
sȍbicē, u kòjōj je, śèdēć na naslònjači, kȏnte Kŕsto čìtao. Múnja
pròlāmāše gȗstē, cȓnē ȍblāke i šȗm razbìvenīh vȁlōvā ùzburkānōg
mȏra o mȕlo ispred kȕćē dòpirāše do kȏnta, a kontèša u pòkrājnjōj
sȍbici poklèkla pred ikȍnōm Sv. Nìkolē pȗtnīka (kòjū je, kȁd se
ònō mórala sèlit iz mȕževljevē kȕćē, spásila, a o kòjōj se govórilo
da je umijèće Pȃvla Veronèzē), pā mòlila da pròpustī pȗtnīke.

Dȕgo se čȕo ȍdjēk grȍma od pȑčanjskē gòrē, òdrāžen Lȏvćenom;
dȕgo se kontèša mòlila, dok je kȏnte, svŕšīv čìtānje i pòkrīv líce
ȍbīm rùkama, śèdio u naslònjači kao kȋp, a u pȍlutāmi jȅdva se
mȍgao òpazīti đȅkojī grčèvitī tȑzāj njègovīh rȁmēnā48.
Vicko Tripković
48 raména

NEKA JEZIK SLUŠA SRCE
Slȁma je prȍstrta, bȁdnjāci nàloženi, vèčerālo se. Kȕća sínula

svjȅtlōšću, ali – rȁdōsti nȇmā u njȏj!
Pètru49 da je, da svȅ zabòravī; da mu je da bȕdē svȅ kao štȍ je nȅkad
bílo!
– Da se pȍjē! – pȍdvīknu ȏn, a đȅca ga pògledāše čȕdnijem
pȍglēdom, kao da mu htjȅdoše rȅći: ,,Nȇmā nam mȃjkē, nȉje nam
do pòjānja“. Dvogòdišnjā Fèmija kao da htjȅde s krèveta, kòjī je
tȁmo u dnȕ kȕćē, objásniti tȃj nȉjemī pȍglēd svòjē brȁćē i sestárā50:
prȍbūdi se i zȁkvča, a kroz plȁč prȍtepa: ,,Mȁma, ’ȍdi, mȁma!“...
Pètar51 se ȕčinī kao da nè čujē52 òvāj glȃs; tȇškōm mȕkōm savlàđujē
svòja ośećánja i tvrdòglavo hòće nȁprijed, te nȁprijed!
– Da se pȍjē, Mīleta! – pȍdvīknu ȏn čȉsto gȍropādno, a òkrēćē nȏž
ledènīk u pȍjāsu.
– Bâbo! – vápijē mlàdīć.
– Da pȍjēš, jes’ čȕo?!
49 Pȅtru
50 sȅstārā
51 Pȅtar
52 ne čȕjē

Kȍ se naùčio slȉjepo pokorávati, nè može53 se òpirāti. Mȉleta je
mórao pòslušāti òca. Nè birā54 pjȅsmu, već „zȁpoja“ ònū, štȍ mu je
u òvāj mȃh od sȑca íšla:
– Leeeleee meenee maajkooo! – ràzliježe se Mȉletīn glȃs, a òstālā
đȅca prìhvatīše „pjȅsmu“ i nȁsta kóljež po kȕći!...
Pètru55 ȍmekša sȑce kao u nȁjžalostivijē žènē; rȁzdrije se i ȏn kolìko
mu gȑlo dȃvāše, a sȕze mu lìjū kao štȍ je i prȁvo bílo! Zȁroni glȃvu
među kòljena. Ȕčinje mu se da vȉdī Žìvanu, đȅ lèžī nasred kȕćē kao
ònō kȁd je tȅk bíla izdáhnula. Pomòdrele joj ȕsne kao da se krȇćū i
kao da se čȕjē njȇn iznèmoglī mtvāčkī glȃs:
„Nijèsi mi pristúpio pòstelji, nijèsi me pònudio nȉčīm... Grehòta ti
je, jȃ nijèsam ìmala nȉkōg bez tèbe i đècē, znȃš, jȃ sam bèzbratnica!“
Pètru56 se ȕčini da je svȁkad slȕšao òvāj glȃs, òtkako je Žìvana ȕmrla,
ali ga je ȏn ugušívao, a sȁd mu ne mòga nȉšta, pā mu se nȅkāko
rȁstvori sȑce – nè može57 da pòvrātī, kao ònō mȃlō dijète kȁd se
zàcīkā i ràstēgnē vȉlice, a glȃsa mu se nè čujē58; hòće nȅšto da ùgūšī!
Súśedi utčaše u kȕću zàčuđeni, a Pètar59 se vȉše ne stídī: plȁčē
kao đȅca mu. A kàdā mu pȍslije prolìvenijeh sȗzā bȋ nȅšto lȁkšē,
prȍgovōri súśedima:
– Dȍsta je bílo... Òstavite me, da ju bār sȁd òžalīm!... Nȅka jèzik
slȕšā sȑce!...
Savo Vuletić
53 ne mȍže
54 Ne bȋrā
55 Pȅtru
56 Pȅtru
57 ne mȍže
58 ne čȕjē
59 Pȅtar

MIROVI JADI
A Míru dȍdija i ȍdbrana i nȃpād. Ȏn spȍdbī nȅkō kȑme štȍ rȉškāše

kraj njȋh, pā šȉbajūći ga gránōm, zȃjmi ga do iza mlìna. A tàdā pȁde
na lìvadu sa míslima, kòjē su se ukŕštale kā múnje. Ȏn čȕ kȁko pre-
ko vòdē zȁtutnje zèmlja pod kòpitama kȍnjskīm i spȁzi kȁko vȑhom
grȃnja pròmičē cvenī, vìsokī fȅs Tùrčinov kao da plȉvā vòdōm; čȕ
kȁko Mìruna prȁskā i vȋčē nȁjprije na Tùrčina, pā nàjednōm nȁvāli
na njèga, žȍljavōga Míra, kòjī se vȁtā s ȁlāma i sȉlāma, kòijema ni
cȁr stȁmbulskī nȉšta nȉje mȍgao.
A Míro jȍš cèptī kao prȗt od uzbuđénja i čȕda štȁ se dȍgodi, i nȉčega
u svòjōj ùsijānōj pȁmēti ne mògā náći u tȃj čȁs da ùtješī ili òhrābrī
sèbe. Ȍśećāj srȃma i slȁbōsti tolìkō ga je obvao da je sȁmo òśećao
na grúdima sȉlnū trbùšinu Tùrčinovu i njègov stȁbīlan i sȉlan stȁv
i čvȓstē rȗke oko Mírovē kànicē i ùčkura. Da bȁrem Mìruna nȉje
bíla tȗ! Da ga bȁrem òna nè brānī60! Ȕh! Svȅ mu se stȉcālo u glávi
i grúdima i dávilo sȑce kao zàmrzlō pȉle, a bȏl ga pȅkao po dúši i
svȅ mu snȍve, vȁskolikī žìvot razvíjao kao prašìnu. Kȁd mu se sȑce
tolìkō stȇžē od jȁda, da ne mògā pójmiti vȁzdūha, prȕćī se po trávi,
pā zȁbode nȏs u lèdinu...
A sȗnce ga glȅdālo sa sredìnē nȅba, cerèkalo se tòplo i bezòbrazno,
nadímalo i rasprskávalo od smȉjeha i sȅira, i žȅglo po vrátu, léđima,
kȁmēnu, pȍlju, – svȅmu...
Simo Šobajić
60 ne brȃnī

BORBA SA ŠAKALOM
I mȏj glȃs kroz pónoć zvònio je tàkō

Kao žùbor vrȅla, kō mȕzika sȃta;
I dȍk sam jȃ tího u bèšici plȁkō
Ȕtvara se nȅkā jávila na vráta. –
Tȏ bȉjāše šàkāl kòsmatōga rȇpa,
Dalèko od nèkud iz śȅvērnīh stránā,
Iz tvȓdijeh lȋta, iz górā i stȇpā,
Pòbjegao ámo od svòjīh dȕšmānā.
Njègove su kȃndže òprōbane, grúbe
Rȁznijēle s mène sȁv pokrìvāč hȗdī;
I svòje je ȍštrē i ȍtrōvnē zȗbe
Ȏn zȁrio snȃžno u slȁbē mi grȗdi.
I mlȁzevi kȑvi iz mòjīh su rȃnā
Kròpili prȁšnjavī pàtos oko mène;
Ì jā sam se poput gvȏžđa ùsijāna
Žário u lòkvi od kȑvi rùmenē...
Pod rȁnāma tȇškīm nȉje mi tȗ vȅčē
Jèdna cȋglā sȕza kȁnūla sa líca;
Glȅdao sam mȋrno kȁko kȑvca tèčē,
I ćútao kao ùstr’jeljenā ptȉca.

I dànas, kȁd sam u náponu dȏba
Tȃj mi ȉstī šàkāl dòlazī na vráta,
I kō nȅmān, kao ȕtvara iz gròba
Svȁkē nȍći sȁ mnōm u kòštac se hvȁtā.
I mȕčī me, kȍljē, stȇžē jȁče, jȁče,
I kao màhnitō psȅto kȓv mi trȕjē;
Al’ zȁlūd: dúša mi tàdā nè plačē61;
Dok tȉjelo vjȅčno od rȃnā bòlujē...
Mićun Pavićević
61 ne plȁčē

BEZ SMRTI
Nè vjerujēm62 vȉše – skȅlet nȍsī kȍsu

Sa kòjōm da žȁnjē plȏd žȅninōg trȗda.
Znȃjte, čìnilo se tàdā, ali vȉše tȏ su
Predvíđānja prȃznā s čȋm se nȍsī lȕda.
Nè vjerujēm63 vȉše da je kō ȃnđeo,
Da iz òvīh mȗkā òdvedē do vrátā
Rȁja ili Pȁkla, ,,kȁko Gȍspōd htȅo“.
Tàkvā slȕžba nȉkōm, i jȍš, nȉje dáta.
Nè vjerujēm64 da je kō dijète lȉjepo,
Štȍ ȁntičkā mȕdrōst65 jèdnōg Gȑka slȉka,
Pā na zvánje ,,nȅkōg“ da prìonē slȉjepo
I izvúčē dúšu iz ljȕdskōg ȍblīka.
Kȁd ùgledāh vjȅčnō pròmicānje kòjē,
Rȕšē stvȍren ȍblik, te ga transfòrmīrā,
Jȃ, il’ rȅčēm drȕkče, štȍ je sàdā mòje
Iz tȇ rȕševinē vjȅčnī žìvot bȋrā.
Nikola Petanović
62 Ne vjȅrujēm
63 Ne vjȅrujēm
64 Ne vjȅrujēm
65 múdrōst

GOSPODSKA KRV
KRCUN: (Ùzrujān, sȃm sa sȍbōm) Lȉjepo, bȍgami, Kȑcūne

Mȍjāševiću! Nè može66, vàlā, ljȅpše bȉt. Mȁ te nȅka! (Poslije mȃlē
pȁuzē òkrēnē se Pȕšelji) Da nȕ, dóđi Pȕšelja!
PUŠELJA: Ȉjēm, Kȑcūne, vȉše kȁšu u mlijèko, nō ljȅb, mȁ me tȋ
rȃnīš.
KRCUN: Jȃ mnȋm e sam ti blȉžī nō mòja žèna i tȁzbina, zȁšto si
prije njȋh dòšā u mòju kȕću?!
PUŠELJA: Ā, ȅto, jèsam, blȉžī sam, blȉžī! (Za sèbe) Ma grȉješīm,
pošto da sam s njȋm, nabúcā bih se dànas ràštana, a ne kȁšē u
mlijèko!
KRCUN: Da me dànas pòmognēš!
UŠELJA: Hòću, brȁte, bȍgomi! Sȁmo rèci kȁko i na kòjī náčin.
KRCUN: (Mȉslī se i òkrēćē) Ȅvo kȁko... Da prìpazīš kȁd dȏđē tȃ
čȍjak, a jȃ ću sȁd s ȉstijeh stȏpā da joj zòvēm òca i mȃjku nȅka se
lȉčno ùvjerē štȍ im čȉnī šćȇr.
PUŠELJA: A, da, kȁd čȍjak dȏđē, štȍ ću čìnjet?
KRCUN: Tȋ se skrájni mȁlo da te nè vidī67 i pȕšti ga nȅka ùlježē, a
onàdēr (skȋdā kòsijer sa ,,krèveta“ od lòzē) ȅvo ti òvī kòsijer, stȁni
66 Ne mȍže
67 ne vȉdī

tȗnačko pā prìčūvāj strȃžu dok se jȃ nè vnēm68 s òcem i mȃjkōm
joj! Jèsi li me razmio?
PUŠELJA: Jèsam bȁš lȉjepo, nō nè znām69 štȍ mi je od prȅšē òvī
kòsijer? Nȇće tȃj čȍjak bȉti s rȍgovima! A, ȅto, pričúvaću im strȃžu!
KRCUN: Ma mȍže ti vàljat, pā nȅka ti se nȃđē!
PUŠELJA: E, dȍbro, dȍbro, nȅka ga!
KRCUN: A sȁd, jȃ òdoh. (Ȉzāđe bȓzo lȉjevo)
(Nȏć je pȁla, ali je mjȅsečina, pā se dȍsta dòbro vȉdī)

Marko Kavaja
68 ne vȓnēm
69 ne znȃm

CRNI ĐAVOLE, BRATE MOJ
Cȓnī đȁvole, brȁte mȏj,

tèbe su òdāvno prògnali,
dȉžū mòlitve za pròpāst tvòju,
nȉko se nà te nȅ sažali,
pa nȁprijed, vúci proklètstvo i srȃm,
ràzarāj svétinje, gási dnȇvnē lȕče.
I jȃ sam s tȍbōm, nísi sȃm,
ne očàjavāj, i mène tàkō mȕčē,
ne ròpći – mȋ smo grȅšnīci stȃrī,
al bār gospodári70 dȕha svȏga!
Ȁko nas hȕlē i mȕčē, štȍ mȃrī!
Ta mȋ smo pljȕnūli na bȍga.
Đȁvole cȓnī, brȁte mȏj,
vúcimo klȇtvu i srȃm,
nȃs su iz živòta prògnali
i nè trāžimo71 nȉko da nas žȁlī.
Jèdan drȕgōme pjȅvāmo slȁvopōj72,
nè bōj73 se, drȗže, nísi sȃm!
Radosav Ljumović
70 gȍspodāri
71 ne trȃžimo
72 slavòpoj
73 ne bȏj

NEVIDBOG
Grȕnū tȍp, zȁljūlja se mjȅsēc kao arnàutskī ćùlāf, bȁčen u nȅbo.

I Ȍbrād se prȅnū iz tȋh sjȅćānjā. Čȉsto bi se pítao: je li tȏ zàista
mȍgūće, òvō štȍ sàdā dožìvljujē? Ȅto, u òvōm pȍnīznōm skȕpu
ljúdī štȍ su prìbjegli da ih zàštītī, ȅto među njȉma je nȅkoliko
pȍdmūklīh krstòlōmā...
– Dȃj káfē74 jȍš, donèsi duvána! – vȋknū žèni, hȍtēći tȋm strȍgīm
glȃsom da zabàšūrī svòju neodòljivū rȁdōst. Sjètio se da mu ve-
sélje, mȍžda, lepšā na lícu, svȋma naočìgled. A ȏn tȏ ne bi htȉo.
Stídio se...
Ȉpāk je téško, i sȁmo prȉvremeno, pronàlazio o čèmu da pȋtā, o čèmu
da razgòvārā a da ga svȅ tȏ ne opòminjē na znȁčāj tȋh trenùtākā:
na oslobođénje od rȍpstva, kòjē vúčē za sȍbōm, kao glȍmāznā
gvòzdenā vráta, vȅć blízu četrdèsēt gȍdīnā. I svȅ se kovìtlalo u
bȅskonačnōj mrȅži tȍga osjećánja: i òvī ljȗdi, i òvē cigarète kòjē im
prȗžā, i ònī dàlekī glȁsovi spȍlja, i ònō bȑdo kòjē je mȁločas glȅdao.
Ȍbrāda Jerèmīća zapljuskívala su sjȅćānja na bȗrnū prȍšlōst.
Njȇne sjȇnke se òtkrivāhū, sȁsvim ȉznenāda, u nȅkōj bȅznačājnōj
rȉječi, u pȍkrētu rùkē nȅkōg od gòstijū kȁd prìnosī ústima fìldžān
káfē75, u pȍglēdu nȅkōm kòjī ne bi bȉo nàmijenjen da bȕdē vȉđen,
u glásu svòjē žènē. Iz mnȍgo tàkvīh sitnícā ìzvirāla su priviđénja
nekàdašnjīh dȍživljājā, a u súsret mu, ȍpēt, tčala je usplàhīrenā
74 kȃfē
75 kȃfē

radòznalōst štȁ će dȁlje bȉti... Náročito jèdna mȋsao kljȕvāla je u
sȑce Ȍbrādovo: gdjȅ li je ubíca njègovōg brȁta Đȏrđa? Gdjȅ je
Véhbo?
Risto Ratković

VEČERNJE SLOVO
Svȁkē vȅčeri kȁd zàlazī vrijème

za nȅmīrni pósjev rùkē dȕgīh snȏvā,
jèdno gȓdnō čȕdo – nȅkō strȃšnō plȅme
obìlazī pútem svȏga kȏbnōg lȍva.
Kō đȁvoli cȓnī sa trȋ ȍštrā rȍga
sa jèdnōg se krȗga béčē na pȋr dȕha
nȅkē glȗpē hȑpe kòjē glȍđū Bȍga
kao mȓtvī pòlip u sjȅn gnjȋlōg rȕha.
Prèlazēći vȅo svȏg ljènjivōg hlȃda
mcvārī se mȋrno sa prívidnōm pljȅvōm
ònō nȉjemō čȕdnō štȍ tȅk nȅmīr svlȃdā
kȁd se žȋvī jȃvljā pred ȕmrlīm dnȇvom.
Vȋr šìrokī lèbdī sa pòvšju plȃvōm
u krúgu se vŕzē kroz pròmaklō vrijème,
dok vȅčernjē slȍvo s nȁjgroznijōm jȃvōm
nȍsī gȓdnō čȕdo – nȅkō strȃšnō plȅme.
Mirko Banjević

DESET GODINA U GULAGU
U tȏj tȍplōj i kao ȍlovo tȇškōj nòći Prȅnka je zaòkupio sȁblāsnī dȕh
kòzāčkōg ȁtamāna Emeljána Pugàčeva i dȕgo mu se nȉje mȍgao ȍtēti
da bi zàspao. Da nȉje ònō štȍ je vȉdīo kroz òtvorenī prózor vagóna
bílo ìsuviše jezòvito, ȏn bi svȕ tȗ dȕgotrājnū scȅnu prímio kao sȁn.
Vlȃk se mȉcao poláko, a nȅdaleko od njèga u ȉstōm právcu kréta-
la se gòmila nȁoružānīh ljúdī prȁtēći na sèljāčkīm kòlima òkovānī
kávez i u kávezu vȍđu sèljāčkē búne. Oko káveza su se na mȁhove
skúpljali radòznalī ljȗdi, glȅdāli tȏ čȕdo od čovjèka76, zapitkívali
ga ponèšto pā òdlazīli. Pugàčev je spȍkōjno zajèdljiv, sarkàstičan
i stràstveno ȍtpōran. Ni trȃga od strȃha, ni jèdnē rȉječi poníznōsti,
ni jèdnōg znáka nádē. Ȏn se pomírio sa smȑću kòjā ga čȅkā. I kao
da se hòće prȉje nasláditi živòtom, dȉšē dubòko svjȅžī zrȃk, glȅdā
oko sèbe kroz rèšetke na svȅ strȃne, grȗdi mu se nàdīmajū, a ȍči
blìstajū, kao da kípī od rȁdosnōg uzbuđénja. Ìstīnskōg sèljāčkōg
vȍđu i lȃžnōg cȁra vȍdē u tȉsućglavū Mȍskvu òkovānōg, ali na
čȉstōm zráku, vìdljivōg i nepòvrijeđenōg. Bùntōvnīk se ni òkovān
ne prèdajē, ne pòkazujē znáke kȁjānja ili pokórnōsti, oslòbođen
je svȋh nádā, svȋh ìlūzījā, pā ìzglēdā svȅčano dostojànstven kao
òkovānī Promètēj na Kȁvkāzu. Ȏn se smìjē bȍgovima zbog njȉhova
strȃha, slȁbōsti, závisti, mŕžnjē, nȉskē ȍsvetē i ìdē ùzdignūta čèla
prȁvo k kȏbnōm mjȅstu na dnȕ Cvenōg tȓga pred krȅmljovskōm
tvđavōm. Prȅnk prȁtī svȁkī njègov pȍkrēt, svȅ vȉdī tàkō ȉzblīza da
bi rȅkao da čȕjē dùbokō dȉsānje òkovānōg Prometéja. Vìdī ešàfot
na pròstranōm mȍskovskōm tŕgu, pòdignūtū tribínu, kòjū Kataríni-
76 čȍvjeka

ni vjȇrnī pȍdanīci nàzīvajū lȍbnīm, čȇlnīm mjȅstom. Na njèmu su
cveno obúčenī džèlāt, oko njèga žȁndāri, oficíri, plemíći, národ,
radòznalā dječúrlija, a usred svȅga tȍga kòščatā, snȃžnā figúra
bȕntōvnōg sèljāčkōg cȁra, vȍđē ùstānka, gospodára Pȍlovōžja,
čovjèka77 kòjī se sprémao da skȍro umàršīrā u Mȍskvu jȁšūći na
bȉjelōm kònju, na čèlu svòjīh sèljāčkīh legióna. Nádao se ȏn, da će
ga bȗrno i svèčano dòčekāti, da će mu odùšēvljeno klȉcāti i zàstirāti
pȗt, a tȗ njèmu džèlāt iz mȉlōsti rȅžē pȑvō78 glȃvu, pā tȅk ȍndā rȗke
i nȍge, a nȉtko se nè strēsā79 od jezòvitē kȁznē, pā čȁk ni djȅca kòjā
se prízorom čȁk i zàbavljajū.
Mȍskva je u svèčanōm znáku trȉjūmfa, u cvenīm kao kȓv zȃstavāma.
Savić Marković Štedimlija
77 čȍvjeka
78 pȓvō / pvō
79 ne strȇsā

JABLAN PRED PROZOROM
Ȏn je mȏj sàdašnjī prìjatelj bez ùzmaka,

jèdīnī gȏst mȏj, pòbōrnīk mȏj i spȏrnīk.
Nàpūštā drȗg, blȁtī lȁskāvac, čȁnkolīz bòlujē od lumbága,
a ȏn pòmeđāš mȏj, jȁblān mȏj nȅpokōrnī,
Ȏn je tȗ!... Zàrīvši stȍpalo, u zèmlju, na trȋ sȇžnja,
ùstrēmljen u zènīt, u strȗku ugìbljiv, ali krȅpak,
bìjē pȑkōsno, sedmòspratno – u rȗb crȇpa!
I stòjī tȗ: zèlen i ròšljiv; jòdīran, stòjī krȅčen,
koō šljȉva pròljećnā od pȑvīh rȁčvīcā do u člának.
I mèni – zèlenōm ȃzbukōm listíćā – ȁprīl rȅče
i zímu prȃskom lèdenīh kànījā ispod gránā.
Ȏn mèni, rȁspētōm, mèni upletènōm u ćȅrčīva, –
dok jèzikom sȗvīm, na nèpcu sȗvu, lȋžēm glȅčer, –
zàpljusnē stȁkla, sjȇnku i vòdu pòkrēnē i prèlīvā,
i tèčē – Vèruša vòda pod grȃnjem kàdā tèčē.
I kàdā me tàvan, odòzgō nȁdolje pòkrētān tísak prȅsē,
prìtisnē u tjȅme, i dȃvī, i ljȅš o stòlici mòjōj vȉsī, –
ȏn nȁdmē grȃnje, ràzbacā prózore, i ùnesē
pȍtpōrnje s lȋšćem, mȉrīs olújē, kȉšan kìsīk.

I kȁd se, ùshōdān, od zída zídu òdbijām kao ȏmča
il’ čȍvjek štȍ ȏmču i vȇžē i klȃtī sȃm u sèbi, –
ȏn ùvrnē lȋšće, ȏn sklȍpī grȃne, ȏn se skòpčā
i mȃšē, kȁžiprst: da se ne bi, da se ne bi!
Il’ cúnjalo dozlògdī. Tȁd ȏn, i prèzriv i ùzbūđen,
ràzlāktī cerádu – i prózor zàklonī mȑskōm prȋštu.
Sȁd ȍpēt, ȍlūjan, kȕcā u prózor. Òtvorīm. I ȏn ȗđē
gránama, gnijèzdima – ptȉcāma štȍ se bȋštū.
Il’ stòjī na kȉši. Kȉsnē, čȉstī se, ùžīvā, ràznjēžen,
zanèsen, stȉšān, povìjen na strȃnu i ràzlīšćen.
Kō pjȅsnīk u kóme, odjèdnōm, strófe òtpočnū da se drȉješē
i ȏn im gȏvī, stȉšān, trȅpćūći sȁmo lȋšćem.
Kȉsnē za nȃs ȍba – za nȃs stȁnōvan, za nȃs sȁbrān,
čȉstī se i rástē, dubòko ùstrēmljen i ùzemljen.
Zàtō ȏn i jèste štȍ nȉjeste – dȁklē jȁblān,
zàtō i dòsēžē ȍblāk nad grȃdom, sȏk iz zèmljē!
Radovan Zogović

KAMEN PETNAESTI
Kȁd se jȅzero pòdignē od svòjīh jȅsēnjīh vȉškōvā vóda, ȍka

odùbljajū, ne òtičū i vòda se nad njȉma prètvorī u mȃlo pósebnō
jȅzero pod kòjīm dubòko òstajū òtvorenā i lȉjepā mȍdrā ȍka,
ìspunjena rȉbōm kao pósebnīm nákitom sȑmē i srèbra, sȉtnīh òčijū
rȃznē rȉbē i rȃznīh bójā. Tàkō se tȗ stvȍrī póseban žìvot nȅpoznātē
snágē i ljepòtē.
Opìjen tíme i jȕtrōs kao i ȕvijek od kàdā ga pȃmtī, Vȕčeta, ìzliječen
od ònē pȑvē80 tjeskòbē a obòlio od drȕgē, sȉgra nȉzbrdo k čámcu,
ȍdvēza ga i ȍtisnu se. Ptȉce su stȉgle za lȏv. Ònamo ih svȁkāko nȅko
čȅkā pā će mu se pridrúžiti vȉše radi ljȕdskōg rȁzgovōra, jer mu
samòća vȅć smȇtā i gȗšī ga.
Pȍnovo prȉvēza čámac pri ȍbali, ali ne blízu mjȅsta đȅ prèdvīđā
záśedu kȁko ne bi mŕsio račúne lóvcu kòjī je tàkō rȁno dòšao na
čéku. Vȅseo je štȍ će tȁmo náći lóvca.
I náđe ga.
Stòjī u vòdi do pȍjāsa iza dèbelōg vbovōg pȃnja, pȍtpuno izjèdnāčen
i po bòji i po veličìni sa njȋm, bez pȍkrēta, čȅkā da pȁdnū ptȉce štȍ
blȉže oko njèga. Vȕčeta stȁde, u grúdima mu prȍdundorī sȑce kao
kȁd zàbrundā kàkva slȁbā lokomotíva uz bȑdo némajūći snáge da
izvúčē téret nego prèskāčē. Zȁgleda se dȕgo pā se ȍndā jȃvī kao u
snȕ kòjī sȃnjā vȅć mnȍgo pútā.
80 pȓvē / pvē

– Jèsi li tȋ tȏ, Ȍtāšu?
Ȏn se nè okrēnu već dȁde znȃk rùkōm Vȕčeti da se prìbijē nȅđe uz
gȑmēn i plȁšī ptȉce.
– Obŕni se òvāmo, da vȉdīm jèsi li tȏ tȋ?
– Još jèdnōm te pȋtām, i tȏ je pòsljednjē, čȕjēš?
Ȍtāš se tàdā òkrēnu i zȉnū od strȃšnōg prízora. Vȕčeta ga glȅdā niz
cȉjev sàstavljajūći očànīk i òčnīk stáloženo kao da je vrijème stȁlo
svȕda, kao da je òśelo nȅđe pod svȉjetom.
– Gȉni, pȍgāni, kao pȍgān!
Ȍtāš ȕgrabi da pòmislī kȁko će okrénuti glávu da nè vidī81 štȁ vȉdī
ali nȅ dospje. Vȕčeta mu nȁpuni léđa ȍlova i smȑti kòjā ga zȁhvati
ȍdmāh svèga i ȕkōči. Jèdīnō mu se gláva ȍkrēnu kȕda i prȉje da
širòko òtvorenīm òčima čȅkā ptȉce da dolètē štȍ blȉže, kao štȍ je i
do sàdā čȅkao u vòdi pored ȉstōga pȃnja.
Niko Jovićević
81 ne vȉdī

CRNCI I CRNOGORCI
4
Vȅčērnjā rȕmēn.
Ȕlice cvjètajū kȍrācima i smȉjehom.
Smkāvā se tího
gȍre na zèmlji, pȕnōj bȁlōvā, mjȅsečinē i ljúbavnīkā.
I na cȉjelū nȏć
svȅ dȁlje i dȁlje,
ȍčājno tùtnjē njȉhovi budáci,
tùtnjē i kùnū
ispod svȉjeta.
A kȁd na glima pódzemnīh jȃmā
žȗtā svjȅtlōst karbìtušē
ùtrnē,
Cŕnce i Crnògōrce,
zèmlja vrȁćā ―
i jèdne cŕne i drȕgē cŕne.
Janko Đonović

IMANJE
Svjètina kòjā je vŕvjela ȕlicōm, nȅ odagna njègove mȋsli. Líca

kòjā je srȅtao gùbila su mu se u màgli. Izglédalo mu je kao da se
svȅ nȅkāko vŕtī oko njèga. Odjedànpūt kao da mu mrȃk pȁde. I
glȅ, kroz tȃj mrȃk bljȅsnū mu sȁsvim jȁsno pȍnovo mȋsao: imá-
nje! Tàdā se ȍsjeti do dnȁ slȍmljen. I kao da sȉlnō šarènilo ȉgrā
pred njègovīm òčima, i izviše svȅga tȍga spȗčā se cȓn i vȅlik ȍblāk.
Mȃrko u tȏj zbŕkanōj mješàvini82 vȉdje jȁsno: nȍsila, grȗbā sèljāčkā
nȍsila, nàpravljena od gràbovine. Ȏn ȕstūknu. Póđe ȕlicōm gòtovo
pòsrćūći. A ȍndā nȁnovo ȍbrisa rukávom znȏj sa čèla. I kao da se u
trenútku prìbīrā, pȍčē da se nàprēžē da o svèmu nè mislī83. Jànica
je ȕmrla... ȍtrže mu se nȅsvjesno iz dúšē... Nȉkada ȏn nȉje ìmao s
njȏm ni jèdnōg srȅćnōg dȃna... Sȁd, u trenútku očajánja, vȉdio je
ȏn ȍštro, nemilòsrdno: vȇzāni su za imánje, kao pȁščād o kòlac
pred štènarōm. A štȁ na krȁju od tȍga òstajē? Pórezi, dȕgovi, téreti,
mŕžnje, súkobi, nijèdan čȉst i nepòmūćen trenútak. I kolìko gȍd je
njègova mȋsao mògla dubòko da prȍdrē, ȏn je òsjećao strȃh i žȁlōst
zbog svȅga òvoga štȍ se dogòdilo. Znȁo je da pred sȃmīm sȍbōm
mȍže bȉti jèdīno míran ȁko vȉdī krívca. Ali da li je ȏn krívac, da li je
ȏn bȍlovima iznakázio tȉjelo svòjē žènē, da li joj je ȏn ȕzēo žìvot?...
Trenútak ȍptužbē nȉje mȍgao pòdnijeti. I nȅjasno i maglòvito jáv-
ljalo se u njègovōj dúši: cȉjelōga živòta rádio je oko imánja, hránio
ga brìžljivo kao mȃlōga kučíća. I glȅ, kùčīć je ȍdrastao, pòstao vȗk,
osìlio, podìvljao i skòčio svȏm ròditelju za vrȃt. I jȁsno uvíđajūći
82 mjȅšavini
83 ne mȉslī

da je bȁš tȏ imánje bílo jèdīnī smȋsao njȉhovōg zȁjedničkōg živòta,
da su òni bíli srèćnijī ȕkoliko se njȉhov dlȁn zèmljē šírio, ȏn se
sàdā čȕdio òtkuda tȏ imánje da stȁnē kao nȅprijatelj među njȋh.
I òsjećajūći se nȅkāko kao prèvaren, ȏn je zúrio nȅsvjesno u líca
prólaznīkā, kao da je htȉo da ih pȋtā: kȍ je tȏ mȏj rȍđenī znȏj
ustrémio na mène?...
Cȉjelīm pútem su ga progánjale ovàkvē mȋsli. I nȅzadovōljan i
nȅspokōjan ulètio je u kȕću mráčan kao vȗk. I kȁko nȉje zàtekao
nȉkōga, sȉo je za stȏ, sȁvio glávu i pȍčeo da se bòrī da zàdržī sȕze.
Kolìko84 je òstao tàkō ni sȃm nȉje znȁo. Tek kȁd je pòdigao ȍči,
sȗnce je bílo na zàlasku.
I tȗ, prema brijègu, svȁ vȅsela, tčala je Stànica i vȉdēći òtvorena
vráta, sȁsvim srȅćna da joj je òtac tȗ, nalètjela je preko pràga kao
ptȉca. Za njȏm je úšla Kstinja. Òna nȉje primijètila ni Mȃrkove
plȁčnē ȍči, ni njègov kȑvāv lȋk.
Gòtovo bez dȃha Kstinja pȍčē da vȁdī iz njȅdārā klȁsove i stȁvljā
ih pred njȋm.
– Mȃrko, òvō je prije vrȅmena, prȉje – govórila mu je rȁdosno.
Pā, pȍšto mu se prȉmače, ȕzē mlȃdī klȃs, ȍljūšti ga hȉtro rùkōm i
pȍkāza mu zȑno.
– Glȅdāj, Mȃrko, svȁkō zȑno tvŕdo i zdrȁvo kā kȍnjskī zȗb.
Ali u tȃj mȃh pȍglēd im se srȅte. Òna vȉdje kȁko je Mȃrko dubòko
utúčen.
Sèljāk ȕzē klȃs, ȍprōba zȑno nȍktom, a ȍndā zȁvitla njȋm i trȅsnū
o zèmlju.
– Mȃrko, štȍ ti je, Mȃrko? – vȋknū Kstinja.
84 Kòliko

Kstinja, dubòko nȅgdje u dnȕ dúše ȍsjeti štȍ se mòglo dogòditi
i, svȁ dhtēći od pȍmīsli da za njȗ mȍžda u òvōm trenútku svȉćē,
zȁpīta ga:
– A štȍ je bílo, Mȃrko?
– Ȕmrla je Jànica – rȅčē sèljāk i ȍdmāhnu rùkama.
Nikola Lopičić

SNIJEG I MORE
Snȉjeg, mútan i krúpan, pȁo je na tȁlāse mȏra,

na bistrìnu sùnčanū nad tȁlāsima mȏra.
Bȉjelī snȉjeg pȁo je na svȅ zvȕkove mȏra,
na vȋd ȃlgā rùmenīh, dubínā romòritīh,
na vȑtove dubínā i prímōrja.
Mȏre je tȁlāsima bȗjnīm jéknulo od stȕdēni,
od stȕdēni snȉjega štȍ pȁdā sȁv dȃn sȗnca.
Mȏre je jéknulo olújama s pódvodnīh grȅbēnā kamènitīh
od stȗdi snȉjega, od stȗdi mȗtnōg snȉjega,
u pódne prímōrja prȅtproljećnōg.
Zȁšto pȁde snȉjeg s mòjīh nebésa na tȁlāse mòje,
zȁšto pȁde, bȉjel, kao mtvāčkā svjȅtlōst,
da mi bȋljke porumènjelē prèvarī i òpālī?
Zȁšto pȁde snȉjeg s nebésā, snȉjeg lèden
da ȃlge mòje, cvȉjeće dubínā i prímōrja,
slèdenī u lȇd sȗncu prȅtproljetnōm.
Jàučē mȏre vȁlovima dubínā, pradubínā,
sȗncu glȃs dȉžē od jȁūka vìsokōg kao čèmpres,
nȅbu dȉžē glȃs od jȁūkā vìsokīh kao dúga,
svȅmīru bȅskonačnōm dȉžē glȃs, zapòmāžē.
Cvȉjeće dubínā trȅbā spásiti sjȕtrašnjēm sȗncu òplodnīku.
Ō, spȃs, svȅmīre bȅskonačnī, cvȉjetu u dubìni!
Stefan Mitrović

MOJI SELJACI
Siròmasi su òni:
nȁdničāri, taljigáši, kopáči,
drvòdjelje, òrāči –
mòji seljáci.
Tȏ je jèdīnī svȉjet
kòjī sam do sȓži poznávao,
čìjī sam žȗlj na dlànu,
čìjū sam na sȑcu cȓnū rȁnu,
dvádeset i trȋ godine bolio.
Njȉhove sam dȃne vòlio...
Tȋ ljȗdi siròmasi su:
živòtom zàsijū svòje ȕskē jȁlovē bȁštine,
lìvade mȃle ògrāđene plȍtovima pòkosē,
a mnȍgē od njȋh žìvot zàvedē –
da dȉžū tȗđē paláte po grȁdovima,
da za nȁdnicu pròdājū sèbe –
žíve.
Mihailo Vuković

LJUDI SJENKE
Ȉmā na svijètu mȋrnīh, dȍbrīh ljúdī

št kroz žìvot nȅčūjno i tího gȁzē
kao da nògōm stȗpajū po pàmuku,
a nȁše ȍči nȉkadā ne òpazē
ni njȋh ni njȉnu tȋhū rȁdōst ili mȕku.
Ȉmā ćùtljivīh pȁtnīkā na svijètu
štȍ se sȁmo ȕmōrno i gȏrko nàsmiješē
na ljȗde kȁd se o njȋh téško ògriješē
i sùmīnū ih nȅvini, nálik cvȉjetu.
I ȉmā ljúdi ùsāmljenīh i bȏnīh,
sa òbrazima ùpalīm i žȗtīm,
štȍ nè čujē85 im se ni smȉjeha ni plȁča,
štȍ žíve kao sȁmotna i dívljā drȁča,
ali s bódljama ȕnūtra òkrēnutīm,
da nijèdna nȉkōga ne ògrebē
i da nijèdnōm nȉkōga ne ùbodū
do sȁmo svòje rȍđenō sȑce, i sèbe.
Njȋh nè vidī86 nȁše ȍko kȁd ih srȉjetā,
kad tího prȍđū u mȉmogrēdu mírnu,
jer nȉkōg òni ni lȃktom ne dòdīrnū
u vjȅčnōj gȗžvi i vrȅvi òvōg svȉjeta.
85 ne čȕjē
86 ne vȉdī

I žívē òni tàkō, nȅčūjni i nȅveseli,
i mílē kao sjȇnke, kao vrijème i sȃti,
i tȅk kȁd ȕmrū, slȍmljeni i ùveli,
òbjāvē cȓnī pȍsmrtnī plakáti
da su i òni sa nȁma žívjeli.
Aleksandar Leso Ivanović

BUNAR
Slȕšajūći pred nȏć, uz vrȅvu cvȓčākā kraj kòljena, kȁko su rȃdnīci

dȍlje u bùnāru stȁli da klȉčū i hàlāčū, i drȕgī gȍre da skȃčū po zèmlji
i pȁdajū, Džìmšīr Tȕhovac, lèžēći tàkō na krèvetu od prȗća, shvȁti
da su dòšli do vòdē, i sȁd pìjū. Ȏn se ni sàdā nȅ pomače s mjȅsta, nȅ
mrdnū, nȅ trepnū. Jèdnu kȁpu, svȕ mòkru od vòdē, ìzbacīše òzdō iz
bùnāra, i òna, téška, kao žȁba, pȁde gȍre na rȗb od bùnāra, i nȅko
je dȍnese Džìmšīru. Ȏn je ȕzē, i rúka njègova pȍstade mòkra, pā
kòljeno, pā krílo cȉjelō, jer je ȏn poláko cijèdio kȁpu, zàgledān u
vòdu štȍ iz njȇ tòčī, a pȍslije kȁpljē, poláko, kȁplja po kȁplja, tȗ
u súhu i tvȓdu Mèlājskōm pȍlju, u zàlazak sȗnca, kraj cŕna púta
karàvānskōga. I vrȃtī kȁpu bez rȉječi, bez ȉkakve prȍmjenē na lícu,
kao da se nȉšta ni dȅsīlo nȉje, i ȍstade zàgledān u mȍkrū rȗku, kòjū
nȅ obrisa.
Džìmšīr Tȕhovac se tȅk sjutràdān nȁdnio nad bùnār i vȉdio vòdu.
Cȉo bȉstar pòtok, sa klȍkōtom, íšao je s jèdnē stránē na drȕgū,
dòsadā nèviđen i nečùven, do sȁmo tàkō u bȍlēstima, u snȍvima, za
karavánom. Svȉ su pȉli, do ȏn – Džìmšīr Tȕhovac. Ȏn nȅ htjede da
pìjē tȇ vòdē, sȁmo se tàkō pȍigra s njȏm, ȉspska se sȁv po rȕhu, po
lícu, pȍpska tráve i skȁkāvce u njȉma, kao dijète. Džìmšīr Tȕhovac
je odlúčio drȕgō, da pȑvō87 òzdravī, a zàtīm da stȁnē za karavánōm,
i da je žédnu, tȗ, u tȏm pȍlju, òkrēnē s džádē na tȗ svòju vòdu i
87 pȓvō / pvō

nàpojī, a pȍslijē i sȃm se nàpijē, žédan i zdrȁv i pȑvī88 pȗt tàkō – sa
karavánōm.
Prȉje nego štȍ póđe kȕći, ȏn ȉsplāti da se òzīdā bùnār, da se na
bùnāru nàčinī vàjat i da se nàčinī tàkāv čèkrk kòjī će vòdu iznòsiti
gȍre, u kòrito, da lȁkše pìjē karavána, i ȏn, i pȗtnīk, i ptȉca – i
póđe žèni da bòlujē, i svòjōj djȅci, mȉslēći sȁmo na pòstelju, gȍre
nad ȉzbōm, kraj žènina sànduka, i dȍlje u ȉzbi na svòje kònje, kȁko
zȍbljū.
Nȉkōg nȅ pozdravi, nȉšta nȅ reče, vòdē se nȅ napi.
Blijèda, čȕpāva svȁ, ljúljala se na kònju njègova gláva, da se nȉgdje
uz pȗt ne òkrēnē, ne nàsmijē, ne pògledā nȉkōga, do mȍžda jèdīno
karavánu, uz pȗt, ȕmōrnu pod sànducima.
Džìmšīr Tȕhovac dóđe kùći tȅk sjutràdān – i žèna ga njègova
dȍčeka s kùknjavōm, prèstrāvljena bljèdilom i čȕpāma, strȃšnīm,
na lícu zȅmljāstu kao mŕtvu.
Sjèdio je u ćòšku kraj žènina sànduka i ćútao, sad míran, prázan,
s òčima nȅgdje u prázan próstor, u kòjēm nȉje vȉdio nȉšta. Džìmšīr
Tȕhovac je tȅk sȁd bȉo túžan – jer je bȉo pȗst sȁsvim, bez tȋh snȏvā
štȍ su ga nòsili, i bez mȗkā štȍ su ga džale – i ȏn pȍželje da ȍpēt
vȉdī tȇ vòde u snȕ i tȇ travùljine, svȅ mȏrke, i nad njȉma cvȉjet –
bȉjel.
Nȍću je jéčao mjȅsēc cȉo, i ȍpēt šútio tàkō s brȁtom, kraj žènina
sànduka u ćòšku, slȕšajūći kȁko kònji zȍbljū, dȍlje u ȉzbi. Nȉkadā
vȉše ȏn nȅ stade za njȉma.
Ćamil Sijarić
88 pȓvī / pvī

LELEJSKA GORA
Nè znām89 gdjȅ sam, ali tȏ mi nȉje neòbično90. Kȁd se čȍvjek

ùdrūžī s Ìvanom, uz njèga nàučī da ćútī i kȁd nè znā91 gdjȅ je.
Ȕvijek se nȅgdje ìzāđē – na nȅkī pȗt ili na rijèku. Sȁd je bȑdo. Ne
prepòznajēm kòjē je, sȁmo pȃmtīm – dȕgo trȁjē. Čìnī mi se da je tȏ
nȅkā ȕskā gréda kòjā se prȕžīla u vȅlikī bȅskrāj van zèmljē i njȇnōg
vȁzdušnōg omotáča. Bȁš da vȉdīmo! Ȁko ìzlazī van zèmljē, ȍndā
tȁmo vȉše nȇće bȉti ni màglē. Lȉjepo bi bílo kȁd bi tàkō bílo – kȁd
stȉgnēmo do krȁja grédē, ìspružīćemo se na sȗncu. Tȏ tȁmo mȏrā
da líčī na nȅkī vìsokī bàlkōn, ili na čȁrdāk ni na nèbu ni na zèmlji,
s kòjēg mȍže da se glȅdā kȁko màgla grízē zèmlju prekrìvenu oku-
pácijama, pȍtjērama, zȃsjedāma, svȁčīm. Fȋno bismo se ìspružīli
da pljȕckāmo na svȅ tȏ – nȅk nas ònī dȍlje ȕzalūd ucjènjujū i trȃžē.
Glȃd bi nas mȕčīla i dȁlje, ali nȁma tȏ ne bi bílo vážno – na sȗncu
glȃd nȉje tàkō mȕčna kao u màgli.
Nȁjzād i tȏj grédi dóđe krȃj: jèdna glàvica, krȁstāva od kàmēnja,
drȕgō nȉšta. Vȁsilj bi htȉo i dȁlje da se pènjē, a nȇma kȕd. I jȃ bih
htȉo, ali Ìvan nȇće.
,,Dȍlje“, kȃžē ȏn Vȁsilju. ,,Štȁ se mȉslīš?“
,,Ne ìdē mi se dȍlje“, rȅče Vȁsilj. Dòjadīlo mi je svȅ tȏ dȍlje.“
89 Ne znȃm
90 nȅobično
91 ne znȃ

,,Ne. A tȋ znȃš li bȍlje?“
,,Trȅbālo je da tȏ rànijē kȃžēš.“
,,Sàčekāli bismo dok prȏđē màgla.“
,,Dosádilo je i čȅkānje. Stȃlno ȉmā nȅšto da se čȅkā. Ne mògu, néću
da sjèdīm i da čȅkām sȁmo zàtō štȍ nè znām92 gdjȅ sam. Ni Njémci
nè znajū93, pā nè čekajū94. Kȍ je tȃj štȍ znȃ pod òvīm pòkvārenīm
nȅbom?“
Tàkō – istùtnjio se. Ìvan slȅgnū rȁmenom i póđe dȁlje. Póđoh i
jȃ. Mȏrā da se ìdē i kȁd se nè znā95 kȕd. Svȉ tàkō ìdū – nȉko nè
znā96 i nȉko nȇmā vrȅmena da čȅkā dok sàznā. Ȁko čȅkā, izgùbio
bi vȍlju, ili bi ga nȅkā rđȁ spòpala i ìzjela i sȁmo bi mu kȍstūr
òstavīla da se bjelàsā jȍš nȅkō vrijème u màgli. Pònekad97 se
otkotljā kȁmēn ispod nȃs. Sȁd vȉše i nè pazīmo98 na tȏ. Svejèdno
nam je. Ȉmā trènūtākā kȁd je i Ìvanu Vȉdriću svejèdno, pā ȉpāk ȏn
tȏ ne gòvorī. Uòstālom, tȏ bȁš nȉje ȍpāsno: gȍre nȇmā nȉkōg, a ònī
dȍlje pòbjeći će ili pòginūti. Ȍpāsno je sȁmo ȁko zàlūtāmo u nȅkī
drȕgī krȃj; tȁmo, i kȁd bi nam nȅko pokázao prȃvī pȗt, mȋ ne bismo
mògli da mu vjȅrujēmo jer nè znāmo99 za kòjū stránu nàvījā. Svȅ
je tàkō vrȁškī pòdijeljeno, gdjȅ gȍd pȏđēš – pòdijeljeno je, pā i
jèdna i drȕgā strána gomìlajū vȃrku na vȃrku da se vȉše ni đȁvō ne
bi snàšao.
Mihailo Lalić
92 ne znȃm
93 ne znȁjū
94 ne čȅkajū
95 ne znȃ
96 ne znȃ
97 Ponèkad
98 ne pȁzīmo
99 ne znȃmo

NJEGOŠ
BDJENJE
Sȃm tȃj prózor svȉjetlī. Pústo je Cètinje.
Svȉ su púti stȁli. Bȑnjāš ne pròpinjē.
Grízē pónoć svijèću. Zȁdnjī lȋst je knjȉgē,
príđe ȍknu Ráde – bìjē brȅme brȉgē.
Zȁronī u támu bèzdanū, i plùtā
i plùtā, i lȗtā, sȑca ràspuknūta.
Dȕgā žúdnja vrȅlom u pòdgrlac bìjē
žìvot da pròbijē svȅ svòje kápije.
― ,,Pjȅsno, kríla dȃj mi, dȃj brȏd da prèbrodīm
sprȕdove i bȕre po tȏj cȓnōj vòdi!
Lȏvćene, dȃj múnje mȏm rȍdu u rȗke ―
mȋr svȋma da bȕdē! I stáda! I lúke!
Mȋr plȅmenu òvōm štȍ rȁtī i pȁtī,
pòtoku štȍ nȅ htje mȏru se prèdati!
Ȁh dȏklē, i dȏklē kvijo i pljȁčko,
dȏklē ćeš kòpnjet mi, gnijèzdo jùnāčkō!“
Nȉšta. Mȗk. Kroz támu nȉjem krȋk zaplùtā,
i plùtā, i lȗtā sȑca ràspuknūta.

Sȃm kraj òkna Ráde. Zvijèzde snȅno plȕžē.
Nȉgdje rȗke brȁtskē brȁtu da se prȕžē.
Za òknima pónoć. Mȋr. Tišìna. Nȉko.
Štȍ si plȅća tȗžno pȍvio, Vlȁdiko?
Mčava u dúši. Sȃm na vjȅtru bȏr je,
spȃvā Cȓnā Gòra ― kȑvavō mràmōrje.
Dušan Kostić

MRTVO DUBOKO
Bȁš kao da mi ga nȅko ȕkrade, jȃ kȕkāla.

Ȍtē mi ga iz nárūčja – kóga ću sȁd rùkama nínati? Ȍtē mi ga ispred
òčijū – ȍči mi u cŕnō zȁvī.
Obúkoh mu hàljinice, srȅzāne od tȁnkōga súkna – mȃjka se nádala
da će joj sínak u njȉma dòčekāti bȁdnjāke. Nàzuh mu mȃle bjèlače,
pletène u bórak. Pā nȏvē òpānke, s bȉjelōm tèlećōm dlȁkōm, sȁmo
krȁjevima òstrūgāne.
Kȁpicē nèmadoh, pā mu očèšljah ònū svílu i dlȁnom zàgladīh, i
poljúbih ga u čèlo.
Tàkō te ȍtprēmi mȃjka-jȃtka. Jelénko mȏj, da mi pȍstīdan ne ìzīđēš
pred đȅda i strȉčeve i ȕjāke. I da mi te đȅca nè dirkajū100 kȁko te
mȃjka ȕpūti od kȕćē bòsa i bez tȁnkōga pȍjāsa.
Pā mi se prìčūvāj, Jelénko sȋne. Ne ìzlazi golóprs kȁd vjètrine
ùdarē niz Mȓtvō Dùbokō. I nèmōj se péti na stȑmopādnē gȍre, nō
se prìčūvāj mȃjci. Ȁko pòčem na vìlistān nàgazīš, odbjègni bȓzo,
nèmōj da te nàmāmē strȋne víle – jer tȋ si mȃli i nȅvješt, nȇćeš
prepòznati kòjā je od njȋh dòbra. I vȕčja vȉjalīšta dalèko101 obìlazi,
nȇćeš ìmati ni pȕškē ni nóža da se brȃnīš.
100 ne dȉrkajū
101 dàleko

Pòslušāj mȃjku, ne zàdijevāj slàbijēga od sèbe, a s jȁčīm čȉni kȁko
ti drȃgo.
I ne ljúti đȅda, nō ga slȕšāj kao òca. U rȗku ga poljúbi, a ȏn će te
cucùkati na kòljenu. I rȅci: Jèdan dȍbrī stríko iz zemúnicē sȁvī me
u mȃlī kȑst, pā mi je ȉme Jelénko. I rȅci da ti je mȃjka bíla dòbra i
da je tvȓdē rȗke za tèbe jàstučīla. Mȕkē oko tèbe nè viđeh102, sínak,
lakòśen mi bjȅše, nȉkad zlòhran, nȉkad nȅ zamuči mȃjku svòju, jȃ
kȕkāla.
A kȁd tȁmo ȍdēš, svȅ pòzdravi. Ȕjāke i strȉčeve poljúbi, i
milòkrvan103 bȕdi sa svȋma. I rȅci da ti òtac nȉje dȍma. Pȕšku je od
nèvoljē ȕzeo, káži, a nȉje kvnīk nȉčijī, òstao je méka sȑca kao štȍ je
vȁzda bȉo, i kao štȍ ga svȉ znȁjū. I rȅci da nȉšta za nȃs nè brinū104,
dŕvā ćemo ìmati, tȗ su nam pri rúci, skrȍba i mlijèka ìmaćemo jȍš
za nȅkō vrijème, a pȍslijē... znȃ se, čȅkāćemo kòprive.
Bȃbā ćeš pȕno náći, i s njȉma bȕdi umìljat, ne mŕsi im plȅtīvo pā će
te prȅlijepo pȁzīti. Jer đètetu nȇmā dòbra bez bȁbē. Čȕ li, Jelénko
sȋne, čȕ li, jȃ kȕkāla?
I òvō ne zabòravi: ȁko ti se òpānci pòderū, ȗjna Perùnika će drȕgē
načìniti, hòće zàsigūrno.
Zapríčah se, cȓnā záludnica. A tȋ bi da pòčinēš, jȃ kȕkāla, e si mi se
umòrio bòlujūći...
Ȕtzi vjȅtra zàplakāše se niz Mȓtvō Dùbokō. Kȕd je mtvo, jȍš je i
dùboko...
Čedo Vuković
102 ne vȉđeh
103 mȉlokvan
104 ne brȉnū

PROVINCIJA
Dušanu Kostiću
U prȕženōj rúci
sâm
u závoju cȅstē
sâm
u rȕpici smijèška
sâm
u dìmu lȕlē
sâm
u šàvu knjȉgē
sâm
u šljúnku jȕtra
sâm
u pòkrovu nȍći
sâm
u sȃmōme sèbi
sâm.
Radonja Vešović

PISMO KOMESARA
A dok su òni tȇškīm òrāčkīm kȍrācima òdlazīli u vȃrošicu, jȃ ùzēh

žènu za rȗku i krénuh tȁmo kȕdā me òna pȍvede. U tȏm trȅnu
sȗnce prȍbizga iza bȑda i ȍbasja, visòko iznad nȃs, bȉjelē prȅvlake
bèdema.
Bíla je tȏ žèna Gílja Vílīća, dezertéra.
Dok me vòdila na bèdem, príčala mi je o písmu kòjē mi je Vílīć
písao iz blȍka.
– Jèste li ga dȍbīli? – ȕpīta òna i jȃ rèkoh: – Nȅ! – Ȏn je znȁo da će
pòginūti, – šàptala je žèna, a ȉpāk vam je písao i mòlio vas da mu
òprostīte zbog ȉzdajē. – Ȏn je znȁo da su mu dȃni ìzbrojāni, ali je
htȉo da vam òbjāsni zȁšto je dezertírao, – šàptala je žèna, – ȏn je,
drȗže kȍmesāre, pòbjegao od zùluma Đóka Pòpca, kòjī ga je mŕzio
i kòjī je htȉo da òbljūbī njègovu žènu, – govórila je žèna Vílīćeva,
vríštēći od plȁča.
Pod ràzrovānīm ȉstočnīm bèdemom, pod smȅđīm, mȁhovinastīm
kȁmenom, u bȍckavōj ljȕljāšci kùpinē i tvȓdē kȍnjskē trávē lèžao
je dezèrtēr.
Nȁše zȑno dòhvatilo ga je dok je stàjao na ȕtvrdi, obòrilo ga i
prȍstrlo po trávi kao vȅlikū, nèzgrapnū ptȉcu.
Rèkoh žèni da ìdē u svòje sèlo.

Ali me òna nȅ posluša105. Popódne, kȁd smo uz grȍmkē plotúne
spúštali u rȁku ìzmučenō tȉjelo nȁšēg jùnāčkōg komandíra, jâ
vȉdjeh u dnȕ grȏblja Vílīćevu žènu.
Čúčala je kraj rȁkē, kòjū je sáma iskòpala. Pokraj rȁkē, dugàčak
i ùmīren, lèžao je Vílīć. Žèna je kvȁsīla svòju màramu vòdōm iz
vòjnīčkē čȕturicē i brȉsāla mȗževo okvāvljenō líce.
Pomògoh joj da pòložī u grȍb tȉjelo, a kȁda nàbacīsmo zèmlju na
Vílīća, jȃ veòma òštro rèkoh:
– Ȉdi kȕći! Sàdā je svȅ gòtovo!
Òna me pȍsluša. Òde pȍljem, preko kùpinjākā i dȃvno nèorānīh
dòlīnā, ranjávajūći lȉstove svòjīh bȉjelīh nògū.
– Ȉdi, sȁd je svȅ gòtovo!, – rèkoh za sèbe...
Stevan Bulajić
105 ne pȍsluša

MAKARIJE OT ČRNIE GORI
Stȁo je ispred nȉskē pravoùgaonē zgrȁdē kòjā je prȅdnjōm stránōm

bíla u rȃvni sa Bogoròdičinōm cȓkvōm i knéževōm štènarōm.
Pògledao je u nȅbo, i na ȉstočnōj stráni iznad Đȋnova bȑda uòčio
mrkocvenī plȁmēn ȍblākā, nȉzak i nȅpokrētan, kòjī je najavljívao
nȅvrijeme, ili još jèdnu skȍrū pȍgibiju. Pròšao je pokraj knéževōg
kȍpljanīka na stráži, odgùrnuo vráta i úšao u đȁkone i knjȉge.
Zàtekao je svjȅtlōst zàpaljenīh voštànicā kòjē su pòrēđāne dȅsno
i lȉjevo, a iz pȍsudē po sredìni prostòrijē štŕčao je bùkēt zažèženīh
svjȅtīljkī. Klúpe su prìslonjene uza zȋd, s jèdnē i drȕgē stránē, a za
stȍlom su śèđeli Đȗrđe i Jelisáveta, pored njȋh mitropòlit Vȁvila, pā
tròjica cètīnjskīh prváka iz vijèća vlastèlē, bìlježnīk Nìkola Kȍsijer
i zȁpovjednīk knéževē zȃštitē Ràdič Njȅgūš. Đȁkoni su slúžili
medòvinu i víno iz dvȍrskē magàzē. Màkārije je stȁo, naklònio se
knéževskōm pȃru i śȅo na klúpu pokraj đȁkona Jerònima.
– Sočìnitelji slȏvā nè kasnē, Màkārije!
– Ȍmāmi me nȅbo, vȅlikī knȇže.
Dok je pȍsluga donòsila sa dvóra srȅbrnē čìnije sa vȍćem i čȁše
od venecìjānskōg stȁkla sa ugràvīrānīm gȓbom Cȑnojevīćā, Jeli-
sáveta je prelistávala Ȍktoih, zaglédajūći se u mȅlōde. Kȉr Vàvila
je prèmetao brojànicu, a nȍtār Nìkola zapisívao izgòvōrenō slȍvo
zȅtskōg knȇza:
– Vȉdēći jȃ, u Hrȉsta Bȍga prȁvovjērnī i Bȍgom čȗvānī, Gospòdin
Đȕrāđ Cȑnojević, potrúdih se uz pȍmōć Svȇtōga Dȕha i napí-
sah òvū dȕšespāsnū knjȉgu Osmòglasnīk za ispunjénje hȋmnē
tròsunčanōg u jedínstvu božánstva kòjēmu se klȁnjāmo. Mȍlīm,
pak, mlȃdē i ȍdrāslē, i stȃrē kòjī čìtajū ili pjȅvajū ili pȋšū, ljúbavi
Hrȉstovē radi, da ìspravljajū nȃs kòjī se ȉskreno trȗdīmo da se òvō
djȅlo blagòslovī, da zȁjedno slȁvīmo Òca i Sȋna i Svȇtōg Dȕha, da
óvđe dòbijēmo mȉlōst, a tȁmo se òzārīmo svjȅtlōšću.
Čedo Vulević

SREĆNI ČOVJEK
Náravna stvȃr, jȃ sam se u krivìnama nàslanjao na njȇno rȁme, i

u rȁzgovōru bȉo ljȕbāzan, mȅkān, raspòložen za sitnìce o đȅci i
pòslu (bíla je apotekàrica, vȁzda u drúštvu bȍlesnīh). Kȕća im je
ȍdmāh pored žèljezničkē prúgē, pā se kȕća trésē i ȍndā kȁd Òna
i Ȏn mìrujū. Da žívīmo nȅđe blȉže, kod njȇ bih kupòvao benìfēn.
Dòlazio bih u gȍste sa žènōm i đȅcōm... Mȍžda bih im poklònio i
jèdnu slȉku.
Nȅkāko sam zatrpávao ònāj rȏv između nȃs kòjī sam bȉo iskòpao,
tàkō da ìzglēda kao da ga nȉje ni bílo. Ali, kolìko gȍđ da sam bȉo
pàžljiv, ȉpāk su mi mȋsli odlijètale, kao prèplašenē tȉce, pā se vȑtāle
na nȁša ramèna106.
Je li òvō bȉo jèdīnī slȕčāj da sam jȃ – srȅćan čȍvjek?
Radoslav Rotković
106 rȁmena

VOĐENI MJEROM VJEČNOSTI
Svȋđā mi se žìvot stȃrīh Crnògorācā

– njȉhova pȍtka živòta –
smȑt je bíla svȅčanōst kolìko107 i rođénje.
Ȁko je nèsreća kòsila, bílo je s národom.
Nȉko nȉje bȉo òtpīsan /kao dànas/.
Òrāč je bȉo òrāč dok je potézao rȁlo,
mùdrāc – dok je izgovárao rȉječ.
Gospòdār108 do 82, 83, do stȏtē.
Žìvot je bȉo pȕn spȍlja i ȉznūtra109
míslī, blȁgōstī, žȇljā.
Nȉje se znȁlo za bjelòsvjetskū kòmēdiju
– pelivánā, mȉstīkā, prevàranātā.
Stvȃri su se rasprédale i rješávale
na jèdnōm mjȅstu.
Kȁd su se rȗke zàgrtāle u zèmlju,
zàgrtāle su se s dúšōm.
Kȁd se śèđelo na kamènu,
śèđelo se pred Bȍgom i Vaseljénōm.
Prózīrnīh i nȅprozīrnīh, čȁsnīh i tȃjnīh
dȍgađājā bílo je pȕno,
pòčēv od krétānja vjȅtrōvā i zvijèzdā,
šȁpāt lȋšća, zrijèvānja jȁbūkā,
107 kòliko
108 Gȍspodar
109 iznútra

do ìzlazākā i zàlazākā sȗnca
i vójskī,
– ali nakòstriješenā zvȉjer nȉje se lȁko približávala,
vȉđena na vȁkat kroz ȕskē próreze
planínā110.
U ravnotéži su bíli
žȗdnja sȑca i hȏr gòrskī111.
Svȋđā mi se pòstojānje stȃrīh Crnògorācā,
mȗdrīh i ȕsprāvnīh
i kȁd sìlāzē i kȁd se pȅnjū
rudìnama112 i neravnìnama živòta,
vȍđeni mjȅrōm vjȅčnōsti,
pȏjmljenōm dubòko u sȑcu.
Vojislav Vulanović
110 plȁnīnā
111 gȍrskī
112 rȕdināma

PUTNIK
Ȅržibet Sȉkora, tàkō se zvála, ȉmāše dvȍje ùnučādī štȍ ìđāhū u

škȍlu. Ȕbrzo se zdrúžih s njȉma ȉako bjȅhū mnȍgo mlȁđā od mène.
Jȃ mnjȋm zàtō štȍ lȁkše ȕčāh od njȋh pȍnekū rȉječ ȉako mi bjȅše
ispod čȃsti da se ȉgrām s njȉma.
Slȕšao sam bȁbu bȍlje nō da me ròdila i rádio svȅ štȍ mi rȅčē, a
nȁjboljī sam bȉo kȁd se nȅšto nȍsī. Mȍgā sam pòdić vrȅću brȁšna
jèdnōm rùkōm na plȅći. A nȉje ni čȕdo, prȅdobro me pȁzīla hránōm,
ni prȉje ni pȍslijē ukùsnijīh jȇlā nijèsam próbao. Tpā sam i slȁtkō i
mȃsnō, i slȃnō i pàljivō, pā za dvȃ-trȋ mjȅsēca nàbačīh jèdno ȍsam
kȋlā, tàkō da mi bȁba kȗpi i drȕgō nȏvō òđelo, i tȏ na kvadráte.
Ali, ìzglēdā, i vȅlikō dòbro dòsādī. Ili sam se mȍžda užèlio, ili mi
pȁlo nȁ ūm da ne ìdē jèdnōme Tómoviću da slȗžī jèdnu babètinu
– tȅke jȃ jèdnōga dȃna glȅdajūći sèbe u vȅlikōme oglèdalu u ònōj
gospòdārskōj kȁmari pòmislīh kȁko bi bílo kȁd bi me Kȍkoćāni
vȉđeli u òvōj jèvrōpskōj rȍbiji ovàkō okrùpnjalōg i bjelòputōg.
Objásnih bȁbi da mȏrām za Cȓnū Gòru da se vȉdīm s mȃjkōm pā
ću ȍpēt dȏć. Bjȅše joj mnȍgo žȁo, ali ȍpēt, bȁš sȑdāčno, sprȇmī
mi u kùfer svȕ mòju rȍbu i dȍsta hránē i jȍš príde trȋ napulióna.
Zàplakāše se zȁ mnōm i ònā đȅca, a i mèni bjȅše téško osòbito zàtō
štȍ sam znȁo da òdlazīm za vȁzda. A mȍgā sam i lelèkat iz mòzga
da sam znávā štȍ me svȅ čȅkā bȓzijeh dánā, pā svȅ do òvē ȕrē...
Sreten Asanović

GLADNO OKO
Đȅ je ònā vȁtra nȅpoznātā

Kȕd čȕnovi plȍvē ùsporeno
Svȉjetu mi ùlazī na vráta
Glȃdnō ȍko vȁzda òtvoreno
Glȃdnō ȍko u golèmu svȍdu
Na pónore i zvijèzde lȁjē
Gȓkōm pútu pȗka u slobòdu
Od zlȁ svéca i mòlitva zlȁ je
Glȃdnō ȍko u bȏl upletèno
U kȍrijenje lakòumnu sprȁvu
Na stijèni nóžem izgrebèno
Za čȃst glȃvu a čȃst ni za glȃvu
Đȅ je ònāj òganj nȅpoznātī
Đȅ je ònō slȗćeno śèmēnje
Mrȁmōr stȃnī u zvònu se klȃtī
Zlȕ živòtu smȑt je vaskrsénje
Glȃdnō ȍko u glȃd svòju glȅdā
Klȇtvōm sȗžnja sȗdī bȍgovima
A bèzūmlje pòsvēćenīh nè dā113
Tȃmnōj nȍći svjedòka da ȉmā.
Sreten Perović
113 ne dȃ

POSLJEDNJI GLAS
I
Kȁko da sȗnce, kao trájnōst, prìznām?
Kȁko lìvadōm da ìdēm sȃm,
kȁko da se ȍprugāma púta prèdām?
Kȁko da stòjīm sȃm na mòstu, iznad zelènila rijèkē,
kȁko da prȁtīm njȇne vȁlove?
Kȁko da prìznām nȏvō kòjē tȋ nȅ viđe,
kȁko da grànām sȑcem vȑhu planìnē114?
Kȁko da čìtām bez tèbe Twaina O’Nila,
Kȁko da mȉslīm i zbȍrīm kao da te jȍš ȉmā?
Kȁko da vȍlīm?
Kȁko da tràgām nȁšīm pȕtevima saznánja,
Kȁko da se spȗštām u snȉježnice115?
Kȁko da ùstavīm zȁmāh lȗdīh žȇljā?
Kȁko vȉše da vȍlīm dubìne mȏra,
kȁko da stòjīm pred pjȅnōm tȁlāsā, ùshīćen,
kȁko da, iznad tèbe, plȍvīm mòdrilom?
114 plȁninē
115 snijèžnice

Ni na pȍtku nȇmā nȉđe nȉkōga:
pústoš pústinju pústošī,
zȋd zȉdove zazìđujē,
pónor pónorima pònirē,
zlȁ se nàtiječū na mòju kȏst.
Danilo Radojević

POKAJANJE
Ìdū pośèčenīh ùtrobīcā

rȉječ im iskopánjem prȍbīta
Uz nȅbo lȉckā otróvnica116
ìščupāno sȑce u vidíku mànītā
Jèzikom i glávom sȗnce iskòpāvā
Ambìsala se rȉječ pā jéčī
Po nȅbu skȋčē ùgāšena gláva
vȉsē žȋvī o rȉječi
Lȅlēk je vìdīk ìskubao
dȃn se smȃnjī na cvȉjet
Na ȕblu kòjī si tȋ dúbao
skrúžala se zmȉja i nȅbo pìjē
Ùdario te plȃm iz vèdra nȅba
òganj kòjī skȋćē kroz òvē gluvòte
Kòmād raznèšenōga nȅba
ulètio u gȑlo i udávio te
Branko Banjević
116 ȍtrōvnica

UMRO JE DOBAR ČOVJEK
I
Ȕmrō je dȍbar čȍvjek Pájo Ȍblāk,
kmȅt, rȃb bȍžjī,
klepètalo.
Ȕmrō je –
ȕmrle su i žȅlje mȃlē:
ìmati vȅdrē nȍći, tišìne i svȉrale,
ìmati pȕnū lȕlu i jèlek carìgradskī117 i òstālō...
I òstālō –
jȍš vȑlo mȁlo:
Pòhvatāti svȅ zvijèzde,
nad gòrōm svȅ zvijèzde,
u svȉralu kao u mrȅžu,
naùčiti gȍvōr lȋšća, smȉjeh mjȅsečevē golòtinjē,
tȍplī šȁpāt jȅsēni trȗdnē.
U pȗstōj nȍći kad mrȃk ìspletē vrijèžu
Bȉti za ljȗde grúbe i sínje
mȁlo vedrìnē,
mȁlo žúdnjē,
ìako nȉje bȉo ni pȍp, ni pjȅsnīk, ni òstālō,
već Pájo Ȍblāk,
kmȅt,
117 cȁrigrādskī

rȃb bȍžjī,
klepètalo...
Ȕmrō je dȍbar čȍvjek Pájo Ȍblāk!
Glȃs ìdē od dȍma do dȍma kao jèdīnā nȍsila do rȃkā,
pòtocima bléjī cȓna ȏvca sȕmrāka
ìzgubljena iz njègova tȏra.
Ljȗdi, seljáci,
skȍknite, vrátite ȏvcu.
Al dȁ:
čȍvjek je ȕmrō i tàkō bȉti mȏrā:
zvòna zvònē i sȕmrāk pȁdā.
Milo Kralj

IMA JEDNA KULA
Ȉmā jèdna kúla kòjā tího pȁdā,

Od tèmelja gnjíjē, od krȍva se rȕšī,
Prózori na kúli nísu kō nȅkadā,
Iz njȋh ìzlijećū nȅkē lȅdnē ptȉce,
U mène ùlazē i po mòjōj dúši
Kljȕjū mòju kúlu, svȕnōć, nèmilicē.
Pȁukove mrȅže, gnijèzda i vrȁne,
Jȍš sìpljivē štȉce i mȅmla kȁmenā.
Svȅ tȏ grízē mène. Òtvorenē rȁne
Na kȁmenu svȁkōm i na mòjōj kȍsti.
Nèstajē li òna sáma od vrȅmena,
Ili je jȃ ùrvah nȅkad u mlȁdōsti?
Vȍće oko kúlē, zvijèzde nad kúlōm
I sȅdam vlȁšīćā kō sȅdmoro brȁćē.
Prȁstarī grȉjeh nȅkīm tȃmnīm čúlom
Razìđujū bèdem, vjȅtru prólaz čìnī.
Kȁd ùtihnē svjȅtlōst ȍndā kúla svȁ će
Prȍsūt se kō bȉjel tȁlās na pȕčini.
Ȉmā jèdna kúla kòjōj nè dām118 pȁsti,
Pòdižēm je nȍću, pòdmećēm joj snȍve.
118 ne dȃm

Oko njȇ cvjètajū tȓnje i sȁblāsti,
Ù njōj ni Sȗnce nȉje dobrodòšlo.
Nȉkāko da čȕjēm glȃs kòjī me zòvē
Da smo kúla i jȃ već nȅčijā prȍšlōst.
Jevrem Brković

OČAJ
Dȃn ȍsvanū a jȃ
– Skȁdar
Zlȇ me sȉle
pretvòrile
u gòmile,
do tèmelja pòrušīle.
Trȋ gòdine tàkō òne,
mène lòmē,
a jȃ vȉše nísam kádar
da se zȋdām
i sùrvāvām
niz lìtice
Gȏjkovice,
mlȃdā Gȏjkovice...
Vitomir Nikolić

SUTJESKA
1
Od začéća vjȇran ȍlovu
zàljūbljen
u lòbanju u trávi
i dȉjelīm na pȍluzvūke
kolóne
bez čèla i záčēlja,
i ptȉce se odrèkoše pȇrja
o, vȋlo iz planìnē119,
prèstaće vrijème da tèčē
i zjènice da trȕlē.
Nȅkē smȉješnē ptȉce
kukùrīčū iz cvenōg lȋšća.
Grȉzli su ti rèbra,
po mȉrīsu i zvȗku
nàšli su te
i vȁtromēt se nàstavljā
iz líca u líce
iz ȍsmijeha u bóru.
Blažo Šćepanović
119 plȁninē

DIM
Kȁd je Grȁna u zȍru izíšla da s prȁga pȕcā iz levóra, da i pòsljednjī

Suvòrječanīn dòznā da se Mȉlūnu ròdio sȋn Mȉloš, ùgledāla je zȁovu
Ánđu o gráni òraha. Rȗke su joj bíle òpuštene, gláva ìskōšena, ȍči
òtvorene. Nȉje bíla žíva. Grȁna je spȕštīla na zèmlju, prèkrstīla joj
rȗke i ȍči zatvòrila.
– Čȍeku, sèstra ti je pred vrátima – rèkla je Grȁna.
– Štȍ će u òvō dȏba? – rȅkao je.
– Nȉje žíva – rèkla je.
– Kȁko nȉje žíva? – rȅkao je Mȉlūn.
– Zàmakla se pred tvòjīm vrátima – rèkla je Grȁna.
– Nàšla mjȅsto đȅ će se zàmaći – rȅkao je. – Nȉje bílo bȍljēg mjȅsta.
Nàšla prȃvī čȁs!
– Zarèkla se ȕmrijeće, ȁko dȏ bùdē ȉčijī osim njȇnōg mȃlōg Míra.
Ni sa jèdnīm od lȁkomīh đȅvērā nȉje govórila – rèkla je Grȁna. –
Jȕtrōs je ìspunīla zȁdātū rȉječ.
– Dovèdite Míra – rèkla je Mìluša s krèveta. – Bȉće u svèmu brȁt
mȃlōme Mȉlošu.
– Kȁd tȋ, nèvjesto, tàkō kȃžēš, dòvešćemo ga – rèkao je Mȉlūn.
– A tȋ Grȁna, učìni tȏ štȍ si nàumīla, pā ćemo ȍndā o Ánđi ráditi.

Grȁna je dvȃ pȗta pȕcāla iz levóra, da vȅselī glȃs ȍdē do na krȃj
Sȗvē Rijèkē. Pȍslijē je pȍčēla da nàrīčē, da i pòsljednjī dòznā da
rođénja nȇmā bez smȑti.
Sȗnce je izgrijèvalo iza Stȃrčevē Gòrē. Brȁća su jèdan za drȕgīm
prekoračívala prȁg svȏga nèbrata Mȉluna da mu čèstītajū sȋna
Mȉloša i kȃžū fȃlajbȍgu za sèstrōm Ánđōm.
Ȍbrād je pȑvī120 dotčao u OK da jȃvī Rȁdulu štȁ se dogòdilo.
– Jèsam li ti rȅkao da šȋrīš dȍbrē a nȅ lȍšē glȁsove? – rȅkao je
Rȁdule. – Nijèsi mȍgao tolìkō da zàpāmtīš?
– Mȍgao sam – rȅkao je Ȍbrād. – Ali dèsilo se tàkō.
– Dȍbro, jȍš òvī pȗt – rȅkao je Rȁdule. – Ali nèmōj jȍš jèdnōm da
zabòravīš štȁ sam ti rȅkao.
Ȍbrād se bȅšūmno povùkao121.
– Štȁ ćeš sȁd tȋ, drȗže Rȁdule? – rȅkao je kȁd je òstao sȃm. – Da
ȍdēš u gnijèzdo rèakcijē122, da čèstītāš i da prȋmīš saùčešća123, ili
da nè odēš124?
Rȁdule se dubòko zàmislio. Trenútak je iskušènja: ili će po njȉhovīm
ȍbičājima postúpiti ili po tȋm ȍbičājima nȇće postúpiti. Ȍdgovōra
prȃvōg nȉje bílo.
Dragan Nikolić
120 pȓvī / pvī

121 pȍvūkao
122 reàkcijē
123 sȁučešća
124 ne ȍdēš

CRNOGORSKA HRONIKA
Zvòna s Cètīnjskōga mȁnastīra oglásila su da sȉla tȕrskā iz Àrbānijē

krȇćē na Cȓnū Gòru! Zvòna jéknula, a ȍndā klȉkovao najgrlàtijī
kàluđer. Klȉknūo s tàbijē izviše Mȁnastīra da svȉ kòjī mȍgū nòsiti
mȃlū ili vȅlikū pȕšku bžajū pred Mȁnastīr na blȁgoslōv i na príčes.
Pȑvō125 pred Mȁnastīr, a ȍndā da ùčinē mȃg na sȉlu pèksijānskū!
Zvònjava se prȍsūla po cètīnjskōj vȁli, a ȍndā z bȑda na bȑdo zváli
su ljúdi jèdan drȕgōga i prenòsili ònō štȍ je jéknulo s Cètinja. Tàkō
ne bi pòpušijo dòbar cìgār duvána dok nȉje svȁ Cȓnā Gòra sȁznāla
štȁ je po srijèdi. Kȁd se čújao glȃs da ìdū Tȗrci, nȉje trȅbālo Vlȁdici
da zbȍrī štȁ trȅbā čìnjeti, tȏ se sámo kažívalo. Svȅ mȕškō štȍ ùmijē
da se brȃnī od Tùrčina krétalo je pred Mȁnastīr cètīnjskī! Tȗ ih
je Vlȁdika Pètar126 sàčekao, blagoslóvijo i pričéstio, a ȍndā sȁmo
rȅkao: ,,Zȁ mlōm mòji sokòlovi127 sȋvī!“
Blagoslóvijo je Vlȁdika vójsku ovàko. Ȕzēo kàbō òsvēćenē vòdē u
jèdnu rȗku a tnovū gránu u drȕgū. Ȕzēo i stȁo tàkō da ispred njèga
prȏđē svȁkī kòjī je dòšao. Bórac nàljezē, Vlȁdika ùmočī tnovu
gránu u kàbō, stȑcnē ga svȇtōm vòdicōm i blagòslovī: ,,Bȏg te
blagoslòvijo i slȍbodne ti ȍči na Tùrčina!“ I tàkō jȅdnāko od pȑvōga
do pòtonjēga. Na sȃmōme krȁju bòrbenē vŕstē bílo mȕškō dijète,
dàbōgdā da mu je pàsalo dȅsēt gȍdīnā. Dvòstruko ga prȅrāsla128
125 Pȓvō / Pvō
126 Pȅtar
127 sȍkolovi
128 prerásla

pȕška, vȉdī se po òčima da će bȉti vȁljātan jùnāk i plemènīk, ali nȉje
bílo prílikē da se sprȇmā pod tȕrskī nȏž! Stȁlo dijète pred Svétōga
Pètra129, umòčijo Vlȁdika tnovū gránu u kàbō svȇtē vòdē, ali kȁd
je zamánuo z gránōm da pòstrcā dijète, zadktala mu rúka! Rúka
dȑšćē, trésē se tnovā grána, š njȇ pȁdajū kȁplje vòdenē kao da s tȓna
rònē sȕze! Glȅdālo dijète Vlȁdiku prȁvo u ȍči, pā se nȉje znȁlo da li
se vȉše zàčudijo đetíćak stȃrcu z bȉjelōm brádōm i dȑktavōm rùkōm,
vlȁdici kòjī se ȕjedno smìjē i plȁčē, ili Vlȁdika Pètar130 mȕškōme
đètetu kòjē ga glȅdā prȁvo u ȍči, kao da je jùnāk i plemènīk od
závida! Tàkō su se glȅdāli dok su se stòčile sȕze s tȓna i s líca
Vlȁdičina, a ȍndā je Vlȁdika zapítao đètića čìjī je. Dijète ȍdgovōri
da je s Vèlestova tȍga i tȍga čoèka od tȍga i tȍga brȁstva. Ȍndā ga
Vlȁdika píta zȃr nȇmā nȉko stàrijī iz njȉjovē kȕćē da pònesē u bȏj
pȕšku kòjū je ȏn zamètnuo! Dijète bílo vȁljātno pā odgovórilo kao
snȍkta da nȇmā! Tȗrci su mu, vèlī, skȍricē pośèkli131 òca kȁd je
íšao š čȅtōm kroz Bȁnjāne rȃvnē, a đȅd mu je ȕmrō lȃnī od zȃduvē!
Dȍma ȉmā mȃjku i trȋ sèstre svȁkā mlȁđā od njèga. Vlȁdika je svȅ
čȕo, stȁo trȅn-dvȃ, a ȍndā zamòčijo gránu u kàbō i dȍdao glàsnijē
nō štȍ je do tàdā blagosíljao: ,,Bȏg te blagoslòvijo i Mȃjka Bȍžjā,
slȍbodne ti ȍči na Tùrčina stȃrōga dȕšmanina! Od tèbe dàbōgdā
šìrokī trȃg òstanuo!“
I vȉđećeš da će od njèga šìrokī trȃg òstanūti, pȍtlje ću ti tȏ o njèmu
príčati. Sȁd ti nàmīnjēm sȁmo tȏ da je pȍtlje tàkvōga Vlȁdičina
blȁgoslōva bíla túpa tȕrskā sȁblja i mŕtva tȕrskā pȕška, dijète se iz
bȍja žívo i zdrȁvo vrátilo!
Novak Kilibarda
129 Pȅtra
130 Pȅtar
131 pòśekli

OPROŠTAJ S MAJKOM
Mȃjko! tvȏj stàklen pȍglēd dȗšu mòju mȗtī

i rȅžū mi zjȅne ìzlomljenē bóre...
Skȁmenjena, mòdra, tvòja ȕsna ćútī,
a jȃ čȕjēm tȋhē, njȇžnē rȁzgovōre.
Još jèdnōm, mȃjko, ō jȍš sȁmo jèdnōm
tòplē pȑste ti u kȍsu mi uròni,
da òsjetīm, mȃjko, u tȏm jȕtru lȅdnōm
žȃr ljúbavi tvòjē... I dok zvòno zvònī,
sȁmo jèdnu rȉječ ȕtjehē mi káži,
pa sklȍpi ȍko štȍ u bȅskrāj zúrī,
òsjećām da tȃj pȍglēd mène trȃžī,
dok niz svȅlō líce zȁdnjā sȕza cúrī.
Ō, tȃ bi sȕza htjȅla rȅći mnȍgo:
pòljubac mȃjkē štȍ se na pȗt sprȇmā,
i sávjet prije nō se kȃžē „Zbȍgom...“
njȇžnū ljúbav mȃjkē kòjē vȉše nȇmā!
Danilo Kiš

OZRINIĆI
Zŕnilo se žȉto zrȅlō

i znēvlje tȃmnōg sjȃja,
svȕ nȏć mòjīm šȗpljīm tȉjelom
pljȗskā prívid zȁvičāja.
Nasred sèla, kraj tȍpolē132,
pòčučnūle su trȋ tȓna,
trȋ mi vrȁne sȑce bòle
– da pòzobljū zlȃtnā zȑna.
Jèdna vrȁna ljȗtā sȗša:
bȏrā zèmlju, pìjē ȍči,
u tvȓd kȁmēn kȓv se zgrùšā,
skȕpī skȗte – kȁmēn tòčī.
Drȕgā vrȁna zvijèzda glȃdi:
ògrijāla sjȇnke žȋlā,
pȗstīm pȍljem bogòrādī,
mȓtvō jȕtro òjagnjīla.
Trȅćā vrȁna ptȉca smȑti:
zaklònila krílom grȏblje,
dok se cȓnō sȗnce vtī
òna mȕškē glȃve zȍbljē.
132 topòlē

Zŕnilo se žȉto zrȅlō
i znēvlje tȃmnōg sjȃja,
svȕ nȏć mòjīm šȗpljīm tȉjelom
pljȗskā prívid zȁvičāja.
Gojko Janjušević

CRNA GORA
Do Cȓnē Gòrē
ìdē se gȍre
Gȍre gdjȅ gȍre
vȍdē rȁzgovōre.
Pā bȉjelē dvȏre
sȗncu òtvārā.
Do Cȓnē Gòrē
slȕšām jȁvōre
kȁko šùmorē,
kȁko ròmorē:
– Dóđi nam gȍre
do Cȓnē Gòrē
Gdjȅ vȁtre gòrē
do zlȃtnē zòrē.
Velimir Milošević

KAD SE ZVIJEZDE PROSPU
I da se ȉmenom kȃžē svȅ štȍ ȉmena nȇmā

kō ònā ȁbu-zèmze – ònā vòda
kō ònā vȍćka
kō ònā dóva
kȁd bȕdē znáno štȍ rȍsī ȍblāk
štȍ mȉslī dȑvo
štȍ zbȍrī ptȉca
štȍ nȍsī sjȅme
štȍ žívī čȍvjek.
Husein Bašić

GUBILIŠTE
Na znȃk rúkē òtprāvnīka vȍzōvā pȗtničkī vȏz 1432 kòjī po rédu

vóžnjē pòlazī iz Bìlēćē u trínaest nùla ȍsam, krénuo je u četnaest
i šèsnaest.
Lokomotíva je prìkačena, tȑgnūla je i rastrésla òdbōjnīke; u va-
gónima su se takóđe mnȍgē stvȃri pòmakle. Cȓnī dȉm ȉzvio se iz
pȅčūrkē-dimnjāka, mòglo se prȍsto čȕti kȁko gâr ùdarā u stàkla.
U kùpē je prìstiglo jȍš svȉjeta, nȅkī su stàjali nàslonjeni na prózor,
a nȅkī u hȍdnīku sjèdjeli na kȍferima. Pròtegljāst vòjnīk mórao je
savíjati glȃvu ȁko je htȉo da glȅdā kroz prózor. Ȏn je nȅkoliko pútā
pokušávao da ga òtvorī, dȅsnōm rùkōm džao je kȍžnī jezíčak i
vúkao prema sèbi, a lȉjevī kȁžiprst bȉo je na gȏrnjēm dijèlu prózora
u mȅtālnōm pȑstēnu. I pored ȕpōrnōg dovikívānja pȉskavōg glȃsa
da vúčē u právcu sèbe, nápor je bȉo sȕvīšan i vòjnīk je odùstao.
Ispod lȉjevōg ȍka ìmao je òžiljak, mada tȏ nȉje znáčilo da ga nȍsī
iz ràta; tàkāv òžiljak mȍže se zaráditi u tȕči ili slȕčājno, nȅgdje na
pútu, na ràdilīštu ili bìlo gdjȅ. Kao da je i sȃm žèlio da to ìstaknē
pā je u vȉše návrātā okrétao líce prema pȗtnīcima i osmjehívao se
čȉtāvīm nȋzom zdrȁvīh bȉjelīh zúbā.
Òtprāvnīk vȍzōvā mȋrno je stàjao i njègovo líce, u kòjē su do mȁločas
glȅdāli svȉ pȗtnīci, prȍsto je nèstalo, pòkrēnuto iz nȅpomičnōsti,
ùplovilo je u dȃn kòjī se zgušnjávao na perónu; mȍžda je jȍš
njègova pòdignūta rúka bíla nȅkī znȃk, takóđe ùdāljen.

Nȁš je próstor bȉo ìspunjen drȕgīm slȉkāma, pod plàvičastōm jȁrōm
i lícem skrétničāra, jer vȏz je već ìzlazio iz stȁnicē, pròmicao je kraj
gòmilē bȃlvānā, tȗ gdjȅ se nȅkadā vŕšio ȕtovār celulózē, i ùlazio
u prédio pȍtpunē vȁtrē, mȓtvōg133 ráslīnstva i cȓnōg òpāljenōg
zèmljīšta, svȅ uz pȍvremenō tȑzānje, a pòtōm i ujèdnāčenō
klopàrānje kòjē svȁkī pȗtnīk odgònētā u sèbi, s nȅkōm svòjōm
mȋšlju povèzujē, mada se tȃ čȉtāvā òrgija žèljeza òdvījā ȕpravo
na sástavima šínā. Bȁcite kòjī pȗt pȍglēd, vȉdjećete u tȏm sȕdāru
bȅzbrōj vȃrnīcā.
Mirko Kovač
133 mȑtvōg

ANDRO I DRUGE PRIČE
Kȁd su svȉ òtišli vȅdrā nȏć je već osvòjila kamènitī próstor Ȕbogīćā
i ȍkōlnīh bȓdā, umírila svȅ štȍ dȉšē i štȍ se krȇćē i prȅkrīla nȅkōm
ȍpōjnōm tišìnōm. Ȕmōrnā Zlàtana ȉzāđe u tȗ tišìnu, śȅde na jèdnu
pȍvećū kȁmenū plȍču pored kȕćnōg zída, nȁsloni se na njèga i
zȁgleda u zvjèzdanō nȅbo iznad sèbe. Ìmala je ȍśećāj da su svȅ tȇ
nèbrojenē nèbeskē ȉskre zatrepèrile sjàjnijē i jȁče nego ȉkadā do
sàdā i da i òne sȁmo u njȗ glȅdajū, čìtajūći joj na lícu, ìzbōranōm i
stȁračkī ȕmōrnōm – mȋr i spȍkōj kòjī je ìzvirao iz sȃmē njȇnē dúšē.
Dȕgo je tàkō òstala ne òśećajūći ni nȍćnū svježìnu, izgùbīvši
ȍśećāj za vrijème, nȉ o čemu ne razmíšljajūći, s pȍglēdom ȕprtīm u
krȉstālno jȁsnē zvijèzde na mȍdrōm nȅbu, štȍ su tàkō veličànstveno
ukrašávale òvū njȇnu spȍkōjnū nȏć, pȑvū134 poslije tolìkō gȍdīnā
brȋgā i nȃpōrā.
Ándro je požívio jȍš dȕgo, nàpunio je skȍro stȍ gȍdīnā. Kȃžū ljȗdi
da je do zȁdnjēga čȁsa bȉo jȅdnāko svojèglav i nepredvìdiv. Ȕmrō je
na vrijème da ne dòčekā kȁko mu je poslije Drȕgōg svjȅtskōg ràta
nȏvā džava i národnā vlȃst nacionàlizovāla imánje, a u kȕću usèlila
ȕpravu Zemljòrādničkē zȃdrugē. U njègovōj stòlici, u salónu, pošto
je zavŕšio analfàbetskī tȅčāj i pòstao pȉsār Zȃdrugē, po cȉjelī dȃn je
śèdio Drónjo, kòjī je bìlježio ,,trȕdodāne“ zadrugárima.
Pošto su joj ùnuci rádili u jèdnōm dalèkōm grádu, Zlàtana je poslije
nȅkoliko gȍdīnā ȕmrla sáma, uz njȅgu nȅkoliko rȍđākā i kòmšījā
134 pȓvū / pvū

iz Ȕbogīćā. Ùnuci nijèsu mògli òstavīti slȕžbu u grádu da bi pȁzīli
bȁbu, niti je za njȗ bȉo grȃd da bi je pòveli sa sȍbōm, ali su dòšli
na sȁhranu, i tȏ u zȁdnjēm trenútku, kȁd su je kómšije već spúštale
u grȍb.
Nȅpunū gȍdinu poslije njȇnē smȑti za mȃlē pȁre su prȍdāli i kȕću i
svȍ imánje, i nȉkad se vȉše nijèsu vrȁćāli u Ȕbogiće.
Momčilo M. Šaletić

MONOLOG CRNE GORE
Na brȉdovima mòjīm nȅbo se pȍsiječe

i rȁnjeno na mȏre klȍnū da se vȋdā
na mȏre mèlemnō.
Nȁda mnōm zvijèzda od strȃha zelèna
bȏl i ljúbav na mòjēm jèziku.
Svȁ od kòstijū
a nè znām135 da pȁdnēm na kòljena
svȅ mi cŕno do òbraza
kȁd me bȏl žȅžē
ȍblāke vìsokē vȍlīm
iz dȅsnōg ȍka vedrìna
iz lȉjevōg cȓnā túga cúrī.
Mòje ȍko u mȅtak prètvoreno
na lìticāma vrȅmena.
Miroslav Đurović
135 ne znȃm

JAKOV GRLI TRNJE
Lánjo príđe stòlu, pošto je Jàkov ùstao, s nedvòsmisleno prijètēćīm

gȅstom. Lánjo ȕzmē pìštōlj sa stòla, i zàđenē ga za pȍjās.
JAKOV: Nè igrāj136 se glávom!
LANJO: Tȋ se ȉgrāš, Jàkove, kā zlȍ dijète.
DRȀGOLJUB: Ȉdī, Jàkove, nè znāš137 tȋ Lánja!
LANJO: Znȃš li tȋ kóme dùgujēš žìvot, osim mȃjci?
JAKOV: Tȃ mȃjka kòjū spòminjēš. Ē vȉdīš, óđe me mȃjka ròdila.
A òvō je bílo nȅkad prȁđeda Stànišē Mȉlonjića, pā đȅda Vòjina
Mȉlonjića, pā òca Stȅfāna Mȉlonjića, pā jàdova Jàkova Mȉlonjića.
Nè dām138 jȃ tȏ Lȃnjo. Sȁd ȉmā mòjē, Sȁd ȉmā tvòjē, i kvȉt.
LANJO: Tvòje, je li? I mòje, je li? Nȅkad nȅ bješe tàkō. Nè dāš139
mȉlonjićkō, a? (...) Svȉ li se bȓzo opamétiste! A đȅ ćemo mȋ?
JAKOV: Dȁću ti rȁlo zèmljē, ili dvȃ, ili trȋ, pā tȁmo pòdigni kȕću.
Glȅdā sam je jȃ, na sȁn mi je dòlazīla. Pȕsti tȏ štȍ sam jȃ nȅkad
lupètao i mȉslio. Òvō je mòje od Pètra Pȑvōga140, Lȃnjo!
136 Ne ȉgrāj
137 ne znȃš
138 Ne dȃm
139 Ne dȃš
140 Pȓvōga / Pvōga

(Nȃglo krȇnē. Kȕpī kȍfere. Kao da ga spòpadnē nȅkā nȃknadnā,
dȃvno ìščezlā hrábrōst – òstālī u počétku tího, pā svȅ jȁčē, do
grȍhōta, se smìjū!)
JAKOV: (Vȋčē) Svȉ ćete me zàpāmtiti. Ìzglēda, jȍš nè znāte141 kȍ
sam jȃ... Dȃj mi tȏ, ìdēm iz òvīh stȏpa u grȃd! Kȍnačno, ȉmā Sȗd!
LANJO: Nè dām142 ti jȃ nȉšta!
JAKOV: Do gròba ćeš se kȁjāti!
LANJO: Nè dām143 ti ni kȁpu, ni blúzu, ni pìštōlj... Jȃ sam ih za-
slúžio, a ne tȋ!
JAKOV: Òterāću te iz kȕćē, čim se iz súda sa polícijōm144 vrȃtīm...
(Trȃžī kȁpu.) Dȃj mi bȃr kȁpu, ne mògu ovàkāv u vȃroš!
LANJO: Mȍžeš. Sȁd si penzijònisāt! Znȃm jȃ da ćeš mi u kȕću
dòves’ dvȃ ,,đȅvēra“. Ali, i jȃ znȃm đȅ je sȗd! Đȅ polícija145! Lànjo
sam jȃ! Znȁjū me ljȗdi. Nè može146 tȏ tàkō: nȁpolje iz kȕćē! Ē
mȏj, Lȃnjo, dà Bōg dȃ ne dòčekā jȕtro! U čìjōj si kȕći žívio tolìko
gȍdīnā, zȃr nè vȉdīš? (...) Svȅ je òvō nepòstojēće. I jȃ!
JAKOV: Vrátiću se jȃ, bȓzo! (Òdlazī.) Nè znāte vȋ štȍ je kapètān.
Znȁćete! Znȁćete.
141 ne znȃte
142 Ne dȃm
143 Ne dȃm
144 pòlīcijōm
145 pòlīcija
146 Ne mȍže

LANJO: Zbȍgom, Jàkove! Mȉslijo sam da ti za čȃs’ zàkoljēm
jȁgnje. Ali néću sȁd! Ne zaslùžujēš ga. Nè znā147 jȁgnje zbog čèga
je òstalo žívo! Nè znā148 jȁgnje kolìko je dànas srȅćno.
Drȁgoljub, Mójsije i Déna pòsmātrajū Jàkova kȁko se udàljāvā.
Dȕga pȁuza.
Lánjo ȍdē do stòla, sjȅdnē. Pòsmātrā ih, krȗt i ùspravljen u stòlici.
Zatamnjénje.
Veljko Radović
147 Ne znȃ
148 Ne znȃ

OREVUAR MONTENEGRO
I
I nȅbo mȑkīm149 vjȅtrom òbavīto
I gȍre štȍ su svòje òtpjevāle
Pùtujē sȗnce sámo sèbe sȉto
U mèni su se múnje pòhvatāle
Dàlekē dúše lègle pod kòpito
Ȍči štȍ su se nóžu obèćale
I grȗdi nȅbu kȁd ljȍsnū s vjȅšālā
Zȁ mnōm su ȍtrōvnē slobòde òstale
Štȁ znȃ sem da gȉnē cȓnā gȍra mȃlā
Glȃđu su mi rȉječi zàsjale
Gláva i šȁka k sȗncu pòdignūta
Próstorom mrȃčnīm jȍš se sijèkū bȍje
Oko mȏg sȑca mč kvnīčkī lȗtā
Mȓtvī i žȋvī téžē da se spȍjē
U vȅlikōj mȕci nasred mȏga púta
149 mȓkīm

Cȓnō jùnāštvo cȓnā slobòdo i čȃsti
Svȁkī je gȓm rȁka dvȃ vojníka
Tȗ se bìjē bȉtka do prȍpāsti
Mrȋte crnògōrci bez pȍmēna i cȋka
Iz svȁkōg će čȅla po kȁmēn izrásti150
Ratko Vujošević
150 ȉzrāsti

NEKUD ĆU DA BJEŽIM
Nȅkud ću da bjèžīm glávōm bez ȍbzīra

Iz òvē tjȅskobē òvōg smȑtnōg míra
Sa òvōg raspéća i vȁtrē bez dȉma
Svȅ mi je pròšlo bȓzo i u nȉšta
Ni rèčenā rȉječ vȉše nȉje čȉsta
Sȁmo tȉce krȗžē iznad mùčilīšta
Sȃnjām kȁko mca pod pòkrovom ljȗbīm
Put bijèdē ìdēm i svȅ mȉlō gùbīm
Snȍvi su mi jȁsni čȅmu da se čȕdīm
Nȅkud trȅbā bjéžat glávom bez ȍbzīra
Sa òvōg raspéća òvōg strȃšnōg mȋra
I tȏ prȉje nego lòbanja proklìjā.
Janko Vujisić

DAVIDOVA ZVIJEZDA
Dogovórili su se da se nȃđū u Bibliotéci. Drȁgāš je òstao da

pȍnešto pòsmīrī po kȕći, a Dávid se zapútio u Stȃrī grȃd. Vòlio je
da prije predávānja pròšētā sokácima kòjīma je i Šabètāj pròlazio,
da pòčinē pod kòšćelōm čìjē je kvȑgavō kȍrijēnje potkòpalo151
i ìščašīlo zidìne152, da òbīđē kúlu u kòjōj je, mȕčen nȅsanicōm,
Šabètāj ìspraćao nȍći, mȍlēći se pred zvijèzdōm ùklesānōm u
zȋd, kòjū je Dávid vȉdio prije dvadesétak i vȉše gȍdīnā. Tàdā je s
ȕčenīcima gìmnāzijē obíšao153 Crnògorskō prímorje – da upòznajū
kȕltūrno-istòrījskē spȍmenīke. Ȕmōrni i pȍspāni, stȉgli su u Ùlcinj.
Ȍdsutno su slȕšāli čuvára muzéja, kao štȍ bi i kȕstosa, da su ga
zatèkli154. Gȕrkāli su se i ȑnjāli kao bivòlčići, bíli su u dȏbu kȁd im
je prȅčē kȁko su zàglađeni, nego svȁ tȃ ìstōrija i njȇnī junáci. Čùvār
je poménuo nȅkōg Jèvrejina, pȍgrešno mu je nàveo i ȉme, pokázao
je na zvijèzdu iza sèbe, u kòjū nȉko osim Dávida nȉje pògledao.
Sàčekao je da drȕgovi krȇnū za čuvárem, da bi mȍgao da je òsmotrī.
Nȉje mȍgao da òdvojī pȍglēd od njȇ, kao da na zídu nȉje dȍbro znȃnī
znȃk već rȃznīm prízorima, vìdljivīm i skrìvenīm ljepòtama bògatā
slȉka, kòjū trȅbā dȕgo glȅdāti, užívati u njȏj i, ćútati. Primijètili su
njègovu ìzdvojenōst i, smìjūći se, pȍvūkli ga. Sȁmo mu je prȍfesor
151 pȍtkopālo
152 zìdine
153 ȍbīšao
154 zàtekli

ìstōrijē upútio pȍglēd razumijèvānja. Bíli su iz ȉstōg mjȅsta, predá-
vao mu je i u ȍsnōvnōj škȏli.
– Sȉgūrno i o ònōm Jèvrejinu znȃš vȉše nego i kȕstos. U pròspektu
grȃda nȇmā o njèmu ni rȉječi, a i da ȉmā, vjeròvatno bi bílo pȍgrešno,
ili svedèno na dvȉje-trȋ ȍglodānē rečènice. Príčaćeš mi o njèmu,
vòlio bih da čȕjēm – rȅkao mu je.
(Nàumio je da predávānje pȍčnē bȁš tàkō:
Na zídu kúlē kòjā nadvìsujē Stȃrī grȃd, òkrēnuta prema Jerusálimu,
kòjēm, mȍlēći se, Jevréji òkrēćū líce i upùćujū mȋsli, i dànas stòjī
zvijèzda pod kòjōm se mòlio Šabètāj Cvȋ, jèdna od ònīh lȉčnōstī čìjū
bȗjnū biogràfiju kȕstosi svȍdē na òglodānē rečènice, kòjē, bȅzbrōj
pútā prèvnūte i ȉstīm rȇdom izgòvorene, ne kàzujū i nè znāčē155
nȉšta ni ònomē kȍ ih izgòvārā, a jȍš mȁnje ònīma štȍ ih čȕjū.
Ako im je ìstōrija stijèsnila mjȅsto, stàjao pred ȉstōm zvijèzdōm,
śèdio pored prózora, zàgledān u stòljetnē mȁslinjāke, Pȁšinu
džámiju, Pȉnješkī grȅbēn, prístan, kòjē je, prije trȋ vijèka156,
glȅdao i Šabètāj. Mȉrīs pȉnījā i žȕkē nadímao mu je plúća. Šétao je
Citadèlōm, kȕckao pstima po kȁmenu, njȇžno, kao da se plȁšio da
ga ne pòvrijedī, mada mu je znȁo snágu. Zàstao je ispred čȅsmē na
kòjōj je, ùzimajūći àbdest, Šabètāj umívao líce, vrȃt i rȗke.
Bȉo je zȁdovōljan, kao da je povézao nȅkē nepòznanice157 iz
Šabetájevōg živòta i čȕo i njègov glȃs, príčao s njȋm – da bi sȁd
príčao drȕgīma, produžávajūći mu žìvot...
Zuvdija Hodžić
155 ne znȃčē
156 vȉjeka
157 nȅpoznanice

PUTNIK
Na bȑdu trȃžī pȗt

Ìzgubljenī pȗtnīk
Bez kríla
Bez čámca
U jȅzeru troglavi zmaj
Umjesto slȃmkē
Gràditelj mȍstōvā dȁde mu strpljénje
Umjesto pȅra
Čùvār òrlōvā dȁde mu mȕdrōst
Umjesto snágē
Čìtāč snȏvā pȍdāri mu mȁštu
Pȍstade pȗtnīk
Čȍvjek bàlōn
Čȍvjek kúgla
Čȍvjek tòčak
Glȅdā se u oglèdalu
Čìtā tȃjne
Mjȅrī vrijème

Sàdā je Spàvāč Kȁmenē kȕćē
Dozìvāč na bȑdu Trȋ Smȍkve
Záštitnīk kod Vílinōg Konjíca
Čùvār tȃjnē Princézē rȋbā
Pòstao je pȕtokāz za ìzgubljenē
Slobodan Vukanović

SONET
Túga kòjōj, sem žȕbōra Líma,

úzroka nȇmā. Zār tàkvīma
izuzev túgē, ȉšta trȅbā?
Zār mu, sa tȏg lèdenōg vrhúnca,
òstajē drȕgō, osim pljȕnūt
na bílo kòjū vŕstu prȉsūnca,
na bílo kòjū ȕtjehu s nȅba
i protiv nȅba búnu?
Zȁlūd ste pòkušāli
da mu kȉkōtom skrȉjete
zvijèzde, čak Dànicu.
U òvōj gospòdnjōj158 šáli
òdjēknē i kȁd dijète
pljȕnē u bèzdanicu.
Marko Vešović
158 gòspodnjōj

OSMI KRUG
ȁko je òvō sȁn

zȁšto se nè būdīm
Gȍspode
svȅ je tȗ:
pózornica
svȁ líca
i jȃ
nȅkāko míran
drȁma mȍže da pȍčnē
s drȕgē stránē scȅnē
iz mrȃka
iščèkujū
da kȃžēm –
ne žèlīm vȉše nȉkakvā saznánja
žìvot se ùčī od živòtīnjā
i néću vȉše
pòstavīti nijèdno pítānje
srȅća mi nȉje ispráznila budúćnōst

a ȍndā sam pòmislio
bílo bi hrábro
da ùdāvīm nȅkē rȉječi
(zȁšto ne ćútati
u svòjōj bijèdi)
Mladen Lompar

OTPAD
(Nȏvka ùstajē i dȍhvatī iz regála flȁšu sa vȉskījem i čȁšu. Vȋdno je

ùzbūđena dok tȏ rȃdī. Sȉpā, dájē Ćánu.)
NOVKA: A đȅ su? Náda... i Jȃnko?
ĆANO: (Òtpijē gȕtljāj vȉskīja) Pȁkujū.
NOVKA: Pȁkujū?!
ĆANO: Nàbījajū.
NOVKA: Mȍlīm?
(Pȁuza. Nȏvka mìrišē vȁzdūh.)
ĆANO: Štȍ je?
NOVKA: Čȕdan nȅkī mȉrīs.
ĆANO: Plȃvā tráva zȁborāva. Vȍlīm tȃj mȉrīs.
NOVKA: Nȉje, vȁljda, Ȁndrēj?...
ĆANO: Nȉje... Jȃ sam, tȏ me smìrujē i ùčinī da zabòravīm... Dȍktor
mi je propísā, tȃjno... (Zàgledān u čȁšu) Lȃžnjāk. Òvāj vȉskī za
siròtinju, za mȃrvu. Svȅ ti je óđe lȃžnjāk i švȅrc-kȍmerc. A tȁmo?
NOVKA: Štȍ?
ĆANO: Ȉmā li tȁmo švèrca?

NOVKA: Švèrca?! Ȉmā.
ĆANO: I tȁmo, znȃčī, ȉmā.
NOVKA: Kriminála ȉmā svȕđ.
ĆANO: A kȁko znȃš da tȁmo ȉmā?
NOVKA: Bȕdē na televíziji159 ȕvijēk kȁd ùhvatē nȅkū krùpnijū
zvȉjerku. Švȅrc je krimìnāl.
ĆANO: Kȁko đȅ. Švȅrc je óđe náčin živòta. A krȗpnē nè fatajū160,
pā i nè jāvljajū161... I štȍ ćeš sȁd? Đȅ si òdśela?
NOVKA: Iznájmila sam stȃn na mjȅsēc dánā... Preko Mòračē...
Dok se ne upòznām... mȉslīm dok se nè zblīžīm162 pȍnovo sa
Ȁndrējom... Ȍndā bi se vrátila kȕći... u Aùstrāliju163...
ĆANO: S njȋm?
NOVKA: S njȋm... ȁko bȕdē htȉo...
(Vràta se òtvarajū i u stȃn nàhrupī Jȃnko; vȋčē)
JANKO: Obálili smo im jȍš dvȃ avióna, jȍš smo im dvȃ nevìdljivā
obálili! Sȁd mi jávio Gájo Slȍn, nȇmā ni pȏ ȕrē, iznad Šipčaníka...
(Jȃkā detonácija. Svȅ se zȁtrēse, a svijètlo se ȕgāsi.)
Ljubomir Đurković
159 telèvīziji
160 ne fȁtajū
161 ne jȃvljajū
162 ne zblȋžīm
163 Austráliju

VIDIO SAM: TI HODIŠ
Vȉdio sam: tȋ hȍdīš

i kȕšāš ljúbavnīke
klònule po grȁdskīm plȍčnīcima
u čàsu ùdrūženīh asocijácījā
i párenja proleterijáta
òstavīćeš i mène
kòjī sam te podvòdio
svȅ mlȃdīm buržújima
samòćo, o bèstidnice
kȁko te se gnȕšajū nacionàlisti
Milorad Popović

DOMINIK
Òlūjnē nòći, jèseni 1180. po utjelovljénju Hrȉstovōm, dȕgo ću se

śȅćāti, rȅkao bih dok sam među žȋvijema. Dȉgla se bíla vȅlikā bȕra,
spòjili se ùzigrānō mȏre i tȇškī ȍblāci. Tȁlāsi su bȉjesno ùdarāli u
hrȋdi ispod zȉdōvā opàtijē rȁtačkē. I zbȋ se ònō štȍ Gȍspōd hjȅde.
Usúdio bih se da rȅčēm da među nȁma krȉo nȅkī grȉjeh i, iako nas je
ȍpāt Màrtin ȉstrājno hrábrio u mòlitvāma i skrȗšenōsti, ȕdarī grȏm
u nȁšu knjȉžnicu i zȁpāli je. Brȁt Silvèstar vȉđe ȍdsjāj ògnja na zídu
ćèlijē i svȅ nas pȍdiže vȉkōm. Iako je dȃžd naòdio kao da rijèke
s nȅba tèkū, do dubòko u nȏć bòrismo se s plȁmēnom jer bjȅše
pòdjāren vjȅtrom, a prȉhvatī ga jèlovā smóla iz grédā.
U zȍru, od prèćeranōga ùmora ili ùzrujānōsti, a mȍžda i túgē štȍ je
òdāvno u sȑcu nòsio, prȅstavī se pri mòlitvi prȅdrāgī ȍpāt Màrtin.
Sȑce mu pȕče kȁd vȉđe kolìko je knjȋgā i svȋtākā strádalo, kolìko je
nȁšēga trȗda i trȗda nȁšijeh prijèthodnīkā bȅspovratno, za krȁtko
vrijème pròpalo. Náđosmo ga pod oltárom. Stézao je na grȗdi mȃlī
dvenī kȑst od kòga se nȉje nȉkad odvájao. Kȑst je bȉo slȉčan ònomē
blȃženōga Vlàdimīra nad kòjīm bȋ nȅvin pògubljen, a ȍpāt Màrtin
je čȇsto u svòjijem náśetima ìsticao mȍći Vlàdimīrove, opìsujūći
njègova svȇtā djȅla.
Dožívjesmo tȗ nȏć kao pȍkoru, ali i kao predskazánje nèvoljē.
Pȍčēli smo se pítati jèsmo li na prȃvōm pútu, a skȅpsi kòjā u kúšnju
vȍdī nȉje mjȅsto među slúgama bȍžjīm. Òśetīh kao da su se smútnje
štȍ trȁjāhū već ljùdskī vȉjek u kraljèvini Dúklji, pȍčēle useljávati

i među zȉdove hrȃma àrhānđela Mihàila, u kòjīma je nȁše mȃlō
brȁtstvo ispunjávalo závjet.
Pònukān sávješću, te zàmoljen od najhràbrijīh od ònijeh
prȅsvijetlijeh pàtrīcijā mnȍgo strádalōga grȃda Svȃča kòjī òstadoše
vjȇrni ȉmenu prȁđedovskōm, ne márēći prìtōm za svȏj žìvot, ùzēh
da zàpīšēm ònō štȍ vȉđeh i čȕh, a štȍ se u zèmlji Dúklji pòsljednjīh
dècēnijā zbívalo, nȁdasve ònō štȍ se òdnosī na sȕdbinu ȕglēdnīkā
dùkljanskē cȓkvē, svȃčkōg bȉskupa Dȍminika, mȏga prìjatelja.
Spȉs posvèćujēm svȉjema štȍ u sȑcu nȍsē svétinje dùkljanskē i
pȃmtē nȅvinē štȍ pȁdoše pred svòjijem prȁgom bránēći ògnjīšta
od násilnīkā, a òstavljām ga mȏme drȃgōm ȕčenīku jer znȃm da
će njègovōj dúši mèlem bȉti. Gȍspode, podári snágu rázumu rȃba
tvòjēga Màtijē kȁko bi òvō pregnúće òplođeno bílo, da ȉstina o
bȉskupu Dȍminiku u támu ne pòtonē.
Milovan Radojević

OGLEDALO
Vȁzda sam se trúdio da u Rȕsiju pòkāžēm kȁko su i Crnògōrci kā i

òstālī ljȗdi, da i òni plȁčū, smìjū se, kòpajū, mȕčē se, čȗvajū đȅcu i
stȍku i da nijèsu Špartánci iz prȋčā niti tȏ žèlē bȉt, a i za Špartánce
sȗmnjām da su bíli kā štȍ su ih opísali, nō su i òni mórali čìnjet jȍš
ponèšto do ràta i stvárī vȇzanijeh sȁmo za rȁt. U rȕskū prijèstonicu
tȏ nijèsu lȁko prímali ili nijèsu šćȅli čȕt. Òni su mi sa tȇ stránē bíli
glúpi. Nijèsu ùmjeli razùmjet Crnògōrca za rȁlom, sa sjèkirōm ili
kosijèrom u rȗke; znȁli su sȁmo za Crnògōrca rȁtnīka, za njègove
pȕške, džeferdáre, sȁblje i òkinūtē tȕrskē glȃve kòjē se nè kidajū164
već pedèset gȍdīnā. Tolìkō su stȁre i njȉhove vȉjesti o Cȓnōj Gòri i
kȁd òće nàvest prímjer iz Cȓnē Gòrē, nàvodē nȅkakvōga putopís-
ca iz Njȅgoševa i Dànilova vrȅmena ili jȍš od prȉje, pā tȇ òdāvno
zastàrjelē ȍbavijesti ùzimajū kā sàdašnjē stánje u zèmlju. Nȉkad
nijèsu čȕli za nijèdnu nȁšu pjȅsmu kòjā nȉje gȕslarskā i mȉslē da
nȁše đèvōjke nȉkad ne zàpjevajū, nō vȁzda plȁčū i nàrīčū. Rȕsi
iz prijèstonicē mȉslē da smo mȋ jùnāčkī, ali sȉrovī národ, u kòjī
jȍš nȉje stȉgla civilizácija i kòjēmu nȇmā pòmoći, a svȅ ih na tȏ
ùčī njȉhova polìtika za ràčūn Sȑbijē i njȇnijeh ȉnterēsā i prìtome
zabòravljajū da je jèdna Nìkolina šćȇr ȕdāta za Romànova. Tȏ su
tȋ Rȕsi iz prijèstonicē, gȍlā..., a ònī iz ùnutrašnjōsti – rȕskī seljáci
– nijèsu ni čȕli za Cȓnū Gòru, a ȁko su i nàčuli ponèšto òna je
dalèko za njȋh i ne zànīmā ih. Kázat će ti da im je krȋvo štȍ je tȁkō
mȃlā i jùnāčkā zèmlja prìtisnūta sa svȁkē stránē i prodúžit da rȃdē
pȍslove u kòjē su se nàšli. Kȁd gȍđ su u príliku, pètrogradskī Rȕsi
164 ne kȉdajū

ìstičū kȁko smo jednòrodnī prȁvoslāvnī165 národ kòjī vȁzda trȅbā
da se džī jèdan uz drȕgōga jer je tȏ njègova sȕdbina i tàkō òće cȁr
cȉjelōga slòvēnskōga svȉjeta, ali, kȁd je Cȓnā Gòra u pítānje, nijèsu
prȅduzēli nȉšta i vȁzda je svȅ òstajālo sȁmo na rȉječi, a jȃ im nijèsam
mȍgā rȅć, ni zbog ȉnterēsā lȉčnē prírodē ni zbog ȍpštijeh, kȁko mi
ne líčīmo vȉše nō jája i krȕška, kȁko smo dȁljē jèdni od drȕgijeh
nego štȍ je tȏ rȁzdaljina od Cètinja i Pȅtrogrāda, kȁko se nȁša
vjȅra rázlikujē od njȉhove iako se nȁše vlȁdike tȁmo zavladìčavajū,
iako kā i òni vjȅrujēmo u Hrìsta, rȕskōga cȁra, svòjēga gospodára,
svȉjetlō òrūžje i sáme sèbe. Pȍslije, kȁd sam príčā sa Hamàdan
kȃnom bílo je téško prìznat i sámōme sèbe i njèmu da smo u svèmu
slìčnijī njèmu i njègovijem Kavkážanima, iako su mješàvina166 sa
vȅlikōm količìnōm tȕrskē kȑvi, nego Rȕsima. Rȕsi su razglába-
li mnȍgē tèōrije, ali nijèsu pomíšljali na tȏ da kolìko gȍd mȋ bíli
srȍdni, nijèsmo žívjeli u ȉstijem úslovima, s ȉstijem ȍbičājima i
mnȍgijema drȕgijema rázlozima kòjī nas ràzdvājajū i čìnē od nȃs
dvȃ dàlekā národa kòjī nȉkad nȇće líčit jèdan na drȕgōga ili nȇće
svȅ dok Cȓnā Gòra nè budē167 vȅlika kā Rȕsija ili Rȕsija mála kā
Cȓnā Gòra – u štȍ je bílo téško pòvjerovāt.
Igor Đonović
165 pravòslāvnī
166 mjȅšavina
167 ne bȕdē

PRIVATNA GALERIJA
Mȏj sȋn kao òpsjednūt, ćútēći, obìlazī stȃn. Svȅ bȑže ȉdē iz
prostòrijē u prostòriju. Kȃžē „Tȁta, kȁko su lépe òvē slȉke“. Ȍndā
se ustrèmljujē prema ormánu gdjȅ su usklàdištene svȅ njègove
ȉgrāčke – a njȋh je dȍvōljno da u pȍtpunōsti prèkrijū pȍd sȍbē: da
ìdēte kroz ȉgrāčke, kao kroz mȍrskī plìćāk.
Pòčinjē da prètūrā, vȁdī, ràzglēdā, da vȋčē „Bȁki sȅćāš li se òvōg
rȁtnīka“, ili nȅšto slȉčno, da prȋčā nȅkē pȍznātē prȋče... Ȉgračke su
sàdā znȁkovi jèdnōg referèntnōg ȍkvīra kòjī uz njȋh, po kȍ znȃ
kòjī pȗt, vasksāvā. Kòristīm njègov, tàkō lȉčan, u stvári, ritùāl da
sprȇmīm vèčeru za nȃs dvòjicu.
„Znȃš, Bȁki“, kȃžē Bràjan, već na rúbu snȁ, nakon vèčerē. „Jȃ ní-
sam ni iz Pòdgoricē, ni iz Pȃnčeva.“ Znȁčājno me glȅdā, i gòvorō
kao da mi kȃnī pònudīti úvid u stanòvitū tȃjnu.
„Kȁko tȏ, kȁubōju? Zvúčī interesàntno. Odàklē si tȋ, kȍnačno?“
Gòvorīm tȏ sa hȋnjenīm zanímānjem, i ȏn se – kao, dvòumī, a
tȇškīh kȃpākā.
„Káži mi. Ȁko je tȃjna, néću nȉkōme rȅći.“
„Mȍžeš Mȉlvi, ȁko hòćeš. Ali, sȁmo njȏj. I jȃ nísam kȁubōj. Jȃ sam
Amerikánac“, kȃžē mȏj sȋn, i pokàzujē svòje stȇgnūtē mišíće rùkū:
„Jȃ sam nȁjjačī, jȃ sam Amerikánac!“
„A odàklē si tȋ, Amerikánče? Iz kòjēg grȃda?“

„Jȃ sam iz grȃda Teodórē, a tȃj grȃd nȉje ni u Cȓnōj Gòri, ni u Sȑbiji.
I tȁmo se gòvōrī teòdorskī jèzik, a ȏn nȉje ni crnògorskī ni sȑpskī“,
kȃžē Bràjan.
„Svȋđā mi se tȃj tvȏj grȃd“, kȃžēm. „U svȁkōm slȕčāju vòlio bih da
zȁjedno pròšētāmo njègovīm ȕlicāma, mȉslīm. Dòbro tȏ – Teodór-
ci, zar nȅ?“
I njèmu se svȋđā sȍpstvenā mistifikácija. Nàstavljā svòju pȍvijest.
„Znȃš, u Teodóri nȉko nȉkad nȉje ljȗt na nȅkōga i svȉ ȉmajū kònje.
A nȁš krȃlj zòvē se Nȁjmoćnijī Némac i ȉmā mȁč kòjī ùbījā na
daljìnu...“
„Zàkuni se“, kȃžēm.
„Kùnēm se, vȉtēže. Jȃ sam ònāj kòjī će jèdnōm svȅ pobéditi!“
„Tȋ si làžov i príčalica“, prèkīdām ga uz karìkīrānū gestikuláciju, i
obòjica pòčinjēmo da se smìjēmo.
„Stvȃrno, tȁta, Teodóra je nȁjlepšī grȃd“, ȉpāk mi kȃžē, već sànjivo,
kàdā sam ga polòžio na mȇkī i mȉrīsnī jàstuk.
„Znȃm“, kȃžēm mu. „Spȃvāj, ljúbavi.“
Balša Brković

IZVANJAC
ŠKRNJO: Ȅto ti ga sȁd, òdo’ jȃ. (Izlazeći.) Ē Škȓnjo, Škȓnjo, sȍkole

sȋvī, hȑđa ti òrūžje ȉźede, a tȋ tȗđū đȅcu po Cètinju čȗvāš. Nè dāj168
Svȅmogūćī, da òvī mȋr pòtrajē, e će mi jȍš mȁlo kȏtulu navúći. Ȕh,
Bȍže pomòzi!
(Prȅkrsti se i ȉzāđe, Mȉlica prȉgrli Jòvana. Ljȗbī mu mòdrice na
lícu. Jòvan jàūknē i ìzmaknē se.)
MILICA: Sȋne mȏj! Kȍ mi te tȏ nȁgdi?
DJEČAK: Jèsam li jȃ ćȅsarskī kopìljan?
MILICA: Ne nȉ dā Bȏg! Nȉt’ si kopìljan, nȉt’ si ćȅsarskī! Tvȏj je òtac
bȉo kā po i jèdan Crnògorac, bȍljī i vȅćī od svȉje’ Bȁjīcā zȁjedno.
DJEČAK: A štȍ sam ȍndā jȃ?
MILICA: Jùnāk od jùnāka.
DJEČAK: Je li òtac ìmā kònja krìlatōga?
MILICA: Ìmā je.
DJEČAK: Je li ìmā sȁblju sa òčima?
MILICA: Ìmā je.
DJEČAK: Mȃjko.
168 Ne dȃj

MILICA: Štȍ je?
DJEČAK: A čȅsa jȃ nȇmām òbičnōg òca kā i svȁ drȕgā đȅca?
MILICA: Kažèvaću ti jèdnōm kȁd vȅljī porástēš.
DJEČAK: Jùčē sam pȕcā iz kùburē. Vȅć sam pȍrāstā. Ȍću da znȃm.
MILICA: Čȅsa da znȃš?
DJEČAK: Kȍ sam jȃ?
(Mȉlica ga prìvijē uz sèbe. Mȉlujē ga po kòsi. Sȕze joj krȇnū niz
òbraze.)
Igor Bojović

AUSCHWITZ CAFE
Da ȍdmāh nàvedēm rázloge kòjī su me nàgnali da pòkušām rijèčima

prikòvati na pàpīr khotine sjȅćānja, jèdan žìvot i pȍluistine na
kòjīma je tȃj žìvot počívao – bílo bi prema čìtaocima poštèno. Tíme
bih, mògūće je, pȍdjednāko oprávdao i sèbe i ònō štȍ pȋšēm. Ali
tȏ ne mògu! Rázlozi ìzmičū svȁkōm prepoznávānju, òni skȍro i
da ne pòstojē izvan tȁštinē ònogā kòjī pȋšē òvē rȅdove. A sazná-
nje da je tȁština rázlog kòjī odlùčujē – zabrìnjāvā me i pòdstičē
na smȉjeh istòvremeno, jer tȃj rázlog je slȁb i nȅdovōljan da bi
na njèmu ȉšta vȁljāno mòglo počívati. Osim, mȍžda – ali sȁmo
mȍžda?! – patètičnīh kȕćīcā u pijèsku, zidànīcā kòjē grȃdīmo u tre-
núcima dòkolicē. Nȁjzād, iako je tȁština slȁba – nȉšta strášno! U
svȏm trȁjānju ìmao sam prílikē da vȉdīm kȁko mnȍgē veličànstvenē
gràđevine pòčīvajū na tèmeljima trȍšnīm i bȅznačājnīm. Ako vȅć
ne pȍčīvajū na mjȅstu klánicē i prȍsūtē kȓvi nȅvinīh, kao svètilīšta
ȍholīh bȍgōvā kòjīma se prìnosē žȓtve u mȇsu.
Već ȉzvjesno vrijème lȁskām sèbi kȁko me vȉše nȉšta nè može169
iznenáditi, kȁko sam vȉdio svȅ štȍ ljȗdi mȍgū pokázati, svȅ na
štȍ su sprȅmni. Nō, tȏ je ȉpāk lȁskānje i samoòbmana. Jer ljȗdi
iznenàđujū. Nȁjviše svòjōm sprȅmnōšću da čìnē zlȍ, prvènstveno
ònīma kòjī tȏ nȉčīm nijèsu zaslúžili i kòjī se nè mogū170 odbráni-
ti. Svȁšta sam vȉdio. I nȉkōme nȉšta. Jer u òvīh jedànaest psȅćīh
gȍdīnā (kòjē vàljā mnóžiti sa sȅdam ljȕdskīh, kȃžū) naùčio sam tȅk
169 ne mȍže
170 ne mȍgū

jèdno: ȉstina je ȕvijek tȁmo gdjȅ i žȓtva. A žȓtva je trȅn bèsmislenē
pátnjē, kójā se pȍtōm ràsprsnē po svijètu: ùlazī u vȍdu i vȁzdūh, u
hljȅb i víno... Ùdišēmo je i pìjēmo, òsjećāmo je kȍžōm kao svjȅtlōst
dȃna... I nȉkōme nȉšta, rèkoh. Navìkāvāmo se.
Òvō štȍ slijèdī životòpis je pòsljednjēg svéca iako nȇmā tȇ cȓkvē
kòjā će ga kanònizovāti, a đavòljī171 zástupnīk u mògūćēm prócesu
beatifikácijē ne bi ìmao pȕno teškóćā da òsporī njègovu svȅtōst.
Òvē rȅdove napísao je prìjatelj, blagonáklon i pȕn razumijèvānja,
zbog čèga mu nè trebā172 vjȅrovāti jer prìjatelji prìkrīvajū ȉstinu,
zabòravljajū svȅ štȍ ne vàljā, a ònō čèga se sjȅćajū nȅpouzdāno
je i dòmišljeno. Na krȁju, zbog tȍga ih i nàzīvāmo prìjateljima.
Iako pripovjèdāč nȉje čȍvjek, ȏn je ȉpāk čȍvjekov173 nȁjboljī
prìjatelj, štȍ je pòlazīšte već dȍvōljno optèrećeno nȅsporazumima
i prȅdrasūdāma, zbog čèga je nȅmogūće od njèga zahtijèvati
objektívnōst u prikazívānju stvárnōsti. Tȋm prȉje štȍ pripovjèdāč
smȃtrā da stvárnōst ne pòstojī, već da jèdīnō pòstojī gòmila prȋčā
o njȏj, od kòjīh su ònē dosàdnijē jȍš ȕvijēk neìsprīčane; a ȉstina,
rèkosmo li tȏ, nàlazī se tȁmo gdjȅ je nȉko nȇće trážiti. Bȃr nȉko
zdravorázuman! Svȅ u svèmu – nȉšta. Osim užívānja kòjē tȏ nȉšta
dàrujē. Náravno, ukolȉko smo sprȅmni da ga prìhvatīmo.
Dragan Radulović
171 đȁvoljī
172 ne trȅbā
173 čovjèkov

OČEKUJEM ŠTO ĆE IZ SVEGA PROIZAĆI
Zaùstavljām kàmiōn pored ȍniskē kafànē, tȉpičnōg drȕmskōg

svrȁtīšta. Óvdje sam dòlazīo na káfu mnȍgo púta; pòpijēm je u
nȅkoliko dȕgīh gȕtljājā i bez zadržávānja krȇćēm dȁlje. Kȍnobarica
me prepòznajē i bȕnōvno mi mȃhnē: „Mȉlice, dvȉje káfe. Mèni
ȍbičnū, Dȃrko tèbi?“
„I za mène ȍbičnū“, kȃžē Dȃrko, i Mȉlica klȉmnē glávōm. „Da se
smjȅstīmo ȉspred, prȉjātno je nȁpolju.“
„Bȁš je prȉjātno“, kȃžēm i sjȅdnēm.
Ȕskoro nam Mȉlica dȍnese dvȉje káfe. Plȃtīm ràčūn, i òna se, već
ȕmōrnīm hȏdom, vrȃtī za šȁnk. Mȋ smo joj pȑvī174 gȍsti.
Dȃrko zbȉlja ùžīvā u svòjōj káfi, jȃ mȁnje-vȉše. Nákon štȍ je ȍtpio
gȕtljāj, Dȃrko vȁdī mȍbīlnī telèfōn i kȃžē: „Da nȉje ȍvakō rȁno, sȁd
bih zvȁo Mòniku, znȃš, mòju djèvōjku, gȍdinu dánā smo zȁjedno,
bȁš nam dòbro ìdē. Òna nè može175 prije pódneva da ùstanē iz
krèveta, prȍsto da nè vjerujēš176. Mȍžda je dànas òkrēnēm mȁlo
rànijē.“ Kao da se prèmīšljā, a ȍndā vrȃtī telèfōn u džȅp. „Mȁ, nȉje
tolìko ni hȉtno.“
„Sȉgūrno da nȉje. Zvȁćeš je kàsnijē“, kȃžēm tȅk da bih nȅšto rȅkao.
174 Pȓvī / Pvī

175 ne mȍže
176 ne vjȅrujēš

„Ìdēm do WC-a, pā kȁd se vrȃtīm, da se gȕbīmo ȍdāvde177“, kȃžē
Dȃrko i ùstajē.
„U rédu“, kȃžēm.
Dok ga čȅkām, zàgledān sam u pèjzāž ispred mène: pȗt, nȅkoliko
brdášācā, dȋvljē zelènilo, nȅbo kòjīm pròlazē mȃlī ȍblāci, pródornī
mȉrīs bȍrōvā. Nȉšta u tȏj prírodi nȉje naròčito lijèpo, nȉšta štȍ prȉje
nȉje bílo vȉđeno, nȉšta štȍ bi mòglo da fascìnīrā. Pā ȍpēt, mȏj
pȍglēd je prȉkovān za tȗ slȉku: nȇmā u tȍme nȉkakvē meditácijē,
mȋsli su mi sàsvim ràspršene, pā je òstala sȁmo percèpcija. Nísam
ni ùzbūđen, ni ȕmōran. Jȍš se vȉše nàslonīm na stòlicu.
Kàdā ìzāđē iz kafànē, Dȃrko pȏđē do kamióna. Òtvorī vráta, i vȉdī
da jȃ jȍš ȕvijek sjèdīm. „Hòćemo li?“, pȋtā. Ali jȃ bih da zàdržīm
tȃj trenútak, kao kȁd vas nȅko bȗdī, jȁsno čȕjēte Hȁjde, vrijème je, i
svjȅsni ste da mȏrāte pòslušāti tȃj glȃs, ali svȅ dȕblje i dȕblje tȍnēte
nȁtrāg u sȁn.
Aleksandar Bečanović
177 odàvde

PRIČE O SILVIJI
Kȁko mȍžeš nȉšta da nè rādīš178 – pítala me je Sìlvija, ali ne nȅšto

bȉjesno ili nè znām179 kȁko već ȍbično, pomìrljivo, kȃžē:
- Kȁko mȍžeš nȉšta da nè rādīš180. Jȃ bih tàkō polúdjela.
- Kȁko mȍžeš da rȃdīš – pítao sam je, onàkō, ȍbično, pomìrljivo –
Jȃ bih tàkō izlúdio.
- Ȉpāk, rȃdīm nèšto, nèšto stvȃrām, doprìnosīm nȅčemu štȍ je dòbro,
štȍ čìnī ljúdima, drȕgīm ljúdima, dòbro.
- Mȉslīš da tȏ štȍ rȃdīš dònosī ljúdima dòbro?
- Da.
Nijèsam htȉo nȉšta da prȋčām. Bȍže, pòmislio sam, štȁ jȃ rȃdīm sa

Sȉlvijōm? Kȁko je mȍgūće da smo zȁjedno tolìkō gȍdīnā? O čèmu
mȋ prȋčāmo, štȁ su nam zȁjedničkā, nȅkā, nè znām181 tȁmo, intere-
sovánja? Kȁko je mȍgūće da sam s nȅkīm kȍ mȉslī da tȏ štȍ rȃdī
pòmāžē drȕgīm ljúdima? Pòmāžē sȁmo sèbi, sȁmo sèbi pòmāžē,
178 ne rȃdīš
179 ne znȃm
180 ne rȃdīš
181 ne znȃm

čȁk i tȏ lȃžno i nȅiskreno rȃdī. Svȉjet će se jèdnōg dȃna kao šȉbica
ugásiti. Prȏbājte da zàmislīte tȏ. I tèbi, Sȉlvija, kȃžēm. Kȁd bȕdēš
òvō čìtala. Pòmisli, sȁmo na trenútak: svȉjet će se jèdnōg dȃna, kao
novogòdišnjā pŕskalica, ugásiti. Zȃr tȏ nȉje dȋvno?
Slobodan Šabeljić

ŽIVOT I SMRT MILANA JUNAKA
„Dȍbro vȅčē“, kȃžē ȏn prȍsijedōj gȍspođi kòjū zàtičē u kupèu.

Òna ga glȅdā ćútkē sa svȏg lȅžāja, pokrìvena do sȃmīh òčijū.
Mìlan se ùspinjē na krèvet iznad njȇ, i pòdvlāčī pod ùštirkānū
postèljinu Jugoslòvēnskīh žèljeznīcā. Bez nȅkīh náročitīh míslī,
píljī u bȉjelī izrèzbārenī svȍd pred svòjīm nȍsom, u dátume rođénja
nȅpoznātīh cȉmērā. Vȏz krȇćē uz tȑzāj i tetùrānje. „Mȍmak“, zàčujē
glȃs prìgūšen ćȅbetom, ,,ugási tȏ svjȅtlo, ako nȇmāš nȉšta prȍtiv“.
Mìlan òkrēćē prekìdāč i zàtvarā ȍči, odjèdnōm prìtisnūt snȃžnōm,
uskòvitlānōm támōm. Kroz glȃvu krȇćē da mu se odmòtāvā čȉtāv
tȃj krȁtkī, ìskrzānī dȃn kòjī ȕpravo nàpūštā, kao ràsklopljenū tpezu
pȕnu bjèličastīh mȓvā. Zàtīm u míslima prȅtūrā svȋh nȅkoliko
nȅdjēljā provedènīh kod kȕćē. Mrȃk i sjȅćānje mu nàvlāčē sȁn na
ȍči, i dok zàspīvā, òsjećā kao da mu ȕši ùpījajū šȁpāt sa dȏnjēg
lȅžāja, kòjī mu jèdva čȗjno porùčujē kroz nábore prekriváča:
,,Mìrjana ȕvijek pȑvā182 sàznā gdjȅ je Vòjin. Mìrjana ȕvijēk pȑvā183
sàznā gdjȅ je Vòjin. Glȗp si, Mìlane Jȕnāče. Glȗp si, Mìlane J...“
Vojislav Pejović
182 pȓvā / pvā

183 pȓvā / pvā

KAKO MIRIŠU KNJIGE
Za svȁkū knjȉgu ȉmā po jèdan mȉrīs,

mȉrīs kòjī se ràvnā sa znáčenjem.
ili pȑvīm184 dȍživljājem knjȉgē.
Kȁko ȍndā mìrišū knjȉge –
na prȁšnjavīm pòlicāma,
u zabòravljenīm kȕćnīm bibliotékama,
nȅprofitnīm knjìžarāma glȃvnōg grȃda?
Kȁko mìrišū knjȉge nȍbelovācā?
Knjȉge stȃrīh mȃjstōrā mìrišū na pergàmēnte,

na ònē strànice kòjē su iščèzle – mȍžda ih
i nè budē185 kàdā òtvorīmo blȉjedē kȍrice.
Njȉhove knjȉge su svedène na žȗtē lȉstove.
Knjȉge skribòmānā mìrišū na mȕke štȁmparskīh
rȃdnīkā. Na rȃdničkīm univerzitétima – knjȉge
nȇmajū mȉrīse, ȍbično su crvène i nètaknūte.
184 pȓvīm / pvīm

185 ne bȕdē

Kȁko mìrišū knjȉge mòjīh prȉjatēljā?
Kȁko mìrišū svjȅtskī bèstseleri, kȕvāri,
prìručnīci, upútstva za bȍljū koncentráciju?
(Nè volīm186 knjȉge u kòjīma se òsjećā dȉm:
tȗ su već pòmiješāni póroci.) Kȁko mìrišū
svȇtē knjȉge, na svȇtīm jèzicima svȉjeta?
Kȁko mìrišū na ìzumrlīm jèzicima?
Knjȉge pȁgānā su òkrēnūte prema sȗncu,
zàtō gùbē svójstva kàdā im se prìblīžīmo.
Nijèdan mȉrīs nȉje bezàzlen.
Vlȁsnīštvo knjigòljūbācā ne pòdsjećā
ni na jèdan mȉrīs,
ni na jèdnu knjȉgu uòstālōm.
Nàpuštenē knjȉge u kancelárijama
mìrišū na stȃrā slȉkarskā plátna.
Najčudèsnijē mìrišū knjȉge u
argèntīnskōj Nȁcionālnōj bibliotéci,
i tȏ ònē nàbavljene poslije 1955. gȍdinē.
Nè znām187 kȁko mìrišū knjȉge
zatvoreníkā, vjeròvatno na vlȁžnē zȉdove
i prȍšlōst. Kȁko mìrišū sȁbrānā djȅla klȁsīkā?
Kȁko mìrišū knjȉge kòjē su vrȃćene
Knȕtu Hàmsūnu? Njègove knjȉge kȁko mìrišū?
Čȗvām mȉrīs jèdnē knjȉgē,
dragòcjen kao znánje njȅmačkōg jèzika.
Pavle Goranović
186 Ne vȍlīm
187 Ne znȃm

MIMEZIS
Òvāj vjȅtar je ubíca, mȉslio sam. Svȅ na òvomē svijètu188 pòstojī

sȁmo da bi nas ùbilo, pòmislio sam uz snȃžnī ȍsjećāj da sam tȏ
nȅgdje vȅć pročìtao. Tàdā sam ùgledao súsjeda kȁko pȍlunāg u
dvòrīštu ìzvodī gimnàstičkē vjȅžbe.
Mȏj pedesetogòdišnjī súsjed stòjao je između dvȃ lȉmūna i isté-
zao se. Jȍš ȕvijēk u dȏnjēm dijèlu pidžámē, sa zȅpāma na bȍsīm
nògama, u bȉjelōj penziònērskōj pȍtkošulji, odávao je ùtīsak
zȁdovōljnōg čȍvjeka189.
„Jèsi li pòranio kȏmšo“, dovíknuo mi je i dȁlje mlátēći
rùkama.
„A ȅto“, rèkoh mu: „Tȋ kȏmšo? Mȍže li se štȍ na òvū zȋmu?“
Ȍndā je ȏn izgovório tȗ rečènicu, tȋh nȅkoliko rijèči kòjē su
mi promijènile žìvot.
„Znȃš kȁko kȃžē Njȅgoš“, rȅkao je i nàpravio zgȋb, „u
zdrȁvōm tȉjelu zdrȁv dȕh.“
Svȅ stvȃri krȇćū se sȁmo ka svȏme krȁju – náravno da sam tȏ i tàdā
znȁo. Pā ȉpāk: krȃj je dòšao tàkō nènādāno, tàkō nedvòsmisleno.
188 svȉjetu
189 čovjèka

Svȁkōme od nȃs dèšāvaju se vȅlikē prȍmjene, vȅlikī zȁokrēti srȅćē
u živòtu, mȁ kȁko nam se vlàstitā egzisténcija čìnila nȅbitnōm i
blijèdōm. Sa ȉzvjesnē ùdāljenōsti òkrēnēmo se unàtrāg na prȍšlōst
i shvȁtīmo da smo nȅkadā bíli srèćnijī nego dànas. Ili, pȁk, da
pȃmtīmo i gȍrē dȃne od òvīh – da zȁpravo žívīmo živòtom kàkav
smo ȍduvijek žèljeli. Pā ȉpāk, tȇško je uòčiti grànicu, tȁčku na kòjōj
su stvȃri krénule drȕgīm tȍkom.
Jȃ znȃm tȗ tȁčku.
Zȁpravo, znȁo sam: tȏ je tȏ, čȋm sam ga ùgledao. Kómšiju kòjī u
pȍla šȇst ȕjutro, na nȁjgorōj bȕri kòjū svȉjet pȃmtī vȅselo prȁvio
zgȉbove, pȍlunāg između dvȃ lȉmūna. Ȍndā kàdā je citírao Njȅgoša
kòjī je, kómšija je u tȏ vjȅrovao, rȅkao: u zdrȁvōm tȉjelu, zdrȁv dȕh.
Tàdā sam shvȁtio da je svȉjet ȕžāsnō mjȅsto prȅpuno zlȋh i glȗpīh
ljúdī, mjȅsto kòjē će kao Godzìlu prògutāti i pòsrati mòju dȋvnū
prȉvātnū stvárnōst.
Andrej Nikolaidis

HANSENOVA DJECA
Sàčekāli smo da se nȏć dȍbro ùtvdī na zèmlji i tȅk ȍndā príšli

klȉmavīm vrátima. Rȍbert je po ùlasku zapálio svijèću kòjā je nȁša
izrànjāvānā i hrȁpavā líca učìnila jȍš stràšnijīm. Dvòjica jȁdnīkā
lèžali su stȉsnūti jèdan uz drȕgōg. Drijèmali su òtvorenīh ústa
ispúštajūći cìjukavē zvȗke. Prostòrija je vònjala znȍjem i gȁdnīm
mȉrīsom dùbokīh gȕmenīh čȉzāmā òstavljenīh pored oltára. Iznad
ùsnulīh glávā sam nàzreo prȅčistī lȋk Mȃjkē Bȍžjē s kòjēg su se
ljúštile plȍčice bòjē nagrìzenē vlȁgōm. Blȃgē ȍči, pòmislio sam
i prìmakao svijèću. Duž nàsmijānīh ústā uòčāvām prȁmenove
zèlenkastē bȗđi. Tȏ čìnī da líce zadòbijē grimàsu slȉčnu ȉzrāzu
gȁđēnja. Prȁtīm ramèna190 i rȗke kòjē će se spòjiti oko njȇžnōg
djèteta. Nō umjesto blȃženōg Hrȉstovōg tȉjela vȉdīm dvȉje rùmūnskē
glȃve. Ȍči se òtvarajū i glȅdajū pòsljednjē štȍ bi žèljele da vȉdē:
sȁblāsnā líca Hànsenovē djècē òbasjāna trèperavīm191 rumènilom
voštànicē. Iznènāđen krícima Rȍbert se sàpleo, a svijèća je polètjela
iz mòjīh rùkū pòstajūći dijèlom tȇškōg mrȃka i, na trenútak, tišìnē.
Spòticāli su se jèdan o drȕgōg i obòrili òltār pokušàvajūći da
se dòmognū ìzlaza. Ùdarāli su u mène pā u Rȍberta. Svȁkīm
dȍdīrom njȋh strȃh je bívao vȅćī, a kàdā su kȍnačno pogòdili vráta
razvàljujūći ih nògama, sjȅli su na zèmlju i pȍčēli da svlȃčē òdjeću.
(...) Na svȁkī nȁš kȍrāk povláčili se za dvȃ unàtrāg, a ȍndā su ùstali
i pȍčēli da tčē. Prȁtīli smo ih do ȍgradē kòjū su preválili jèdnīm
190 rȁmena
191 trepèravīm

skȍkom nàstavljajūći da skȃčū preko ȍmanjēg žbȗnja i lȍkvī. Ȍdsjāj
mjȅsečinē na njȉhovīm znȍjavīm léđima glȅdāli smo jȍš dȕgo. Svȅ
dok se nȉje izgùbio među tȁnkīm stáblima mlȃdē šȕmē. Preplávila
me je nȅkā vŕsta razočarénja pòmiješānā sa osjećánjem ljubòmorē.
Vjȅrovao sam da će nas tȇ budàle udostòjiti rȁzgovōra i nastòjati
da prìkrijū odvrátnōst i strȃh kòjū u njȉma izàzīvā nȁša bȍlēst.
Da će se s olakšánjem nasmìjati kȁd nas vȉdē kȁko ùlazīmo kroz
škrȉpāvā vráta baptìstičkē kapèlē192 umjesto polìcājācā. Glȅdajūći
kȁko pòsrćū i pȁdajū, pȍnovo se dȉžū i tčē jȍš bȑže, požèlio sam
da jȃ bȕdēm tȃj kòjī će kroz mòčvare òvē dȍsādnē zèmljē bjèžati
krvòžednīm193 polìcījskīm psȉma; skrívati se među brézama194 i
ùdisāti vlȁžnī zȁdāh trȅsēta.
Prije nō štȍ sam otìšao na spávānje i zàpao u tȇškē kȍšmāre ìspunjene
slȉkāma djetínjstva – jȍš jèdnōm sam osmòtrio Zoltána. Spávao
je òkrēnūt zídu, rùkū čvȓsto stȉsnūtīh na grȗdi. Među pstima su
izvirívali zàlūpljenī ćȍškovi ìzgužvānē fotogràfijē. Fiòka je òstala
òtvorena, a u njȏj tȃmnā praznìna živòta kòjī se gásio zȁjedno sa
ȕspomenāma.
Ognjen Spahić
192 kàpelē
193 kȑvožēdnīm
194 brȅzāma

PORTRET IGORA ĐUKIĆA
Jùčē sam bȉo slȍbodan.

Zȁpravo, nijèsam mórao íći na pòsao, a tȏ te s pȑvōm195 konstatácijōm
ne podùdarā u mnȍgo čèmu.
Ìpāk, vrijème šétnjē čìnī me blȉžīm ìlūziji slobòdē.
Znȃš da svȑhu nàlazīm u šétnjama. Svȁkī kȍrāk blȉžī sam mȋsli, a
nȏvī súsreti znȁjū bȉti póvod čȉtāvīm pȃsusima.
Tokom jučèrašnjē šétnjē grȃdom srȅo sam zemljáka... Aȕtohtonī
cètīnjskī gȍvōr prìvūkao me je rȁzgovōru dvòjicē pȍznanīkā
sa próstora bȋvšē SFRJ. Sàčekao sam da zàvšī sa Hrvátom, a
pȍtōm ga takóđe prèsreo pȍzdrāvom na dòmāćēm jèziku. Nākon
kȍnvencionālnīh rijèčī pri upoznávānju i prȋčē o porijèklu, jávila
mi se mȋsao o kònceptu nȏvē prȉpovijetkē! Jèdva sam dòčekao
mòmenat kàdā se Cètinjanin ràstavio sa bèśedōm o Pètrovićima,
stȉsnuo mu rȗku pri ràstānku, a pȍtōm požúrio kȕći i písao o –
pòsljednjēm súsretu sa zemljákom...
... znȃm da ćeš pòmisliti kȁko je tàkvīh šétnjī bílo bȅzbrōj i kȁko
je na desetìne slȉčnīh sȗsrētā skònčalo jȁlovīm strànicāma. Nijèsi
dalèko od sùštine. U mȏm je śȅćānju vȉše ònīh dánā kàdā sam po-
put Kȑležina Fìlipa Latínovića u mòmēntu rȁzgovōra sa bílo kȋm
dobíjao kònkretnē idéje vȇzāne za rȃd na djȅlu, ali bi se u kòntaktu
sa hártijōm gùbila stvàralačkā nȋt, dok bi praznìna ovládala nastojá-
195 pȓvōm / pvōm

njem da se reàlizujē pȃmćēnje grȗbo formùlisānīh rečènīcā. Bȋt bi
òstajāla míljama dalèko od rȁzgovōra u kòjēm se jávila...
Ȉpāk, pȍčeo sam tȗ prȉpovijetku i, ȁko je súditi prema brzìni
svȍđēnja mísli na rȃvan tȅksta i tȍku nàstānka rijèčī, njȇn
pòsljednjī pȃsus je stvȃr vrȅmena. Međùtīm, nȅkōg náročitōg za-
dovóljstva pri òblikovānju prȉpovijetkē, pogòtovo u dijèlu kòjī je
ìspunjen dijàlogom, nȇmā. Vȁljda sam dȃvno prèstao bȉti rȁtnīk, ili
vjerovàtnijē – rȁtnīkom nȉkada nijèsam ni bȉo.
I ne sȁmo da nȇmā zadovóljstva, već se i njȇni lȉkovi nȍću jȃvljajū
u vídu halucinácija...
Kàkvīm se rȅdosljēdom nȋžū dȍgađāji, ne bi me zàčudīlo kàdā bi
mi se jèdnōga jȕtra na vrátima pojávio jùnāk prȉpovijetkē.
Nȅposlātō písmo,
Nápulj, 22. 05. 1998.
Vladimir Vojinović

PUT U OTADŽBINU
Na scȅni su jèdan grȍb i jèdna klúpa. Ùlazē Jòvan i djèčāk Àleksa.

Prìlazē grȍbu.
JOVAN: Ȅto, tȏ je đȅdov grȍb.

DJEČAK (Nàgazī hȗmku): A je li mu zíma tȗ?
JOVAN: Nèka. Nè gazi. Tȏ ne vàljā. Nȉje mu zíma, zèmlja ga grȉjē.
DJEČAK: A je li ga strȃh kȁd je sȃm?
JOVAN: Kȁko strȃh? Zar đȅd nȉje bȉo jùnāk? Osim tȍga, štȍ smo
ònō rèkli: kȁd čȍvjek ȕmrē...
DJEČAK: Dúša ìdē na nȅbo.
JOVAN: Tàko je.
DJEČAK: A štȍ ćemo ȍndā óvđe, kȁd ȏn nȉje tȗ?
JOVAN: Pȃ... Ȁjde da śȅdēmo.
Sȉjedajū na klúpu.
DJEČAK: A kȁd ćemo dȍma?
JOVAN: Ȉmāmo kȁd. Rȅkao sam mȃjci da ćemo se mȁlo zadžat.
Ȍću da ti prȋčām o đȅdu...

DJEČAK: A mòže li o Ȁmerici196?
JOVAN: Ne sȁd. Pȍslije... Đȅd je bȉo...
DJEČAK: Ȏn se zvȁo Àleksa, kao jȃ?
JOVAN: Jèste, kā štȍ se jȃ zòvēm po mȏm đȅdu Jòvanu.
DJEČAK: A tȏ mȏrā tàkō?
JOVAN: Pā, nè mōrā bȁš... Ali pȕšti sȁd tȏ. Đȅd je bȉo mlȃd kȁd je
pòšao u Ȁmeriku197, jer je Ȁmerika198 bògata zèmlja, kao štȍ sam ti
príčao, a óvđe se téško žívjelo. Ȉsto kao sȁd. Tȁmo smo žívjeli dok
óvđe nȉje ȉzbio ònāj vȅlikī rȁt, prije dvádes gȍdīnā. Đȅd je ȍndā htȉo
da se vrȃtī u Cȓnu Gȍru...
DJEČAK: A štȍ?
JOVAN: Kȁko zȁšto? Zar nȉje bȉo hrábar? Htȉo je da se bòrī za
svòju zèmlju, kao štȍ su se bòrili i òtac i đȅd mu. I tàkō smo se jȃ
i ȏn ukcali199 na brȏd, sa òstālīm Crnògōrcima kòjī su žívjeli u
Ȁmerici200. Bíla je zíma, dècēmbar 1915.
Vasko Raičević
196 Amèrici
197 Amèriku
198 Amèrika
199 ùkrcāli
200 Amèrici

NAŠA ODSUTNOST I IGRA ŽMURKE
Nȁš tànjīr je prázan,

pòjeli smo i pòsljednjē párče sȗnca,
òstale su kȍsti, a nȁši su zȗbi nàvikli na mȇso,
neprìprēmljenō, sȉrovō mȇso
nȁšīh strȁhōvā, nȁšē ȍdsutnōsti
jȍš jùčē, ìgrali smo žmúrkē,
već dànas nas nȉko nè može201 náći,
krìjēmo se, u prȋčāma
Đorđe Šćepović
201 ne mȍže

VRIJEME
Nȅkī mȕzičāri pjȅvajū o drȕgīm gȕbitnīcima,

i o nóvcu.
Trȕpa glȗmācā nè žūrī nȉgdje.
Pònudiće ti mlȃdū glùmicu,
zàtō štȍ si vȉtēz i dòbro ìzglēdāš na scȅni.
Tȋ dostojànstveno úđi u svȏj lȋk,
oslobòdi Helénu ili Dulcinèu,
i ùžīvāj slȁvu.
Nà kraju ćeš ȉpāk mórati da ȕmrēš,
ali ne ìdē tȏ sād...
Čȁk i kàdā ȕmrēš, jȍš nȅkoliko nárednīh sátī
nȇćemo bȉti sȉgūrni u tȏ,
zàtō nè brini202... Na vrijème si.
Dragana Tripković
202 ne brȉni

DOBA MUVA
Slika X
Đȕrđa203 pèrē sȕđe. Ȍzren sjèdī za stòlom, pìjē kȃfu i ràkiju. Mȉtar
čìtā nȍvine.
MITAR: I za òvō ljȅto najàvljujū trȍpskē vrućìne.
OZREN: Nè može204 bȉti kao òvō prȍšlō. Nȉkad vȉše.
MITAR: I jȃ mȉslīm. Mȁlo je rȅći da je ònō bȉo pȁkao.
OZREN: Sȋne, nȁspi mi jȍš jèdnu.
Đȕrđa dònosī ràkiju Ȍzrenu.
ĐURĐA: Òdoh jȃ kod Vȉktora.
MITAR: Pòzdravi ga, rȅci da nísam mȍgao òvōg mjȅsēca da dȏđēm,
pā ću ìdūćēg.
ĐURĐA: Štȍ? Zbog sȉlnīh ȍbavēzā kòjē ȉmāš?
MITAR: Ȁjde Đȕrđa, jȍš čètiri gȍdine ću ga posjećívati, da ȁko
prèteknē jèdan mjȅsēc... ìzmisli nèšto.
203 Đȗrđa
204 Ne mȍže

OZREN: Pòzdravi ga i porúči mu da se čȗvā i nè svađā205. Nȉje
zátvor ȉstō štȍ i ȕlica.
ĐURĐA: Znȃ ȏn tȏ bȍlje od nȃs. Òdoh.
Đȕrđa ìzlazī. Tišìna.
MITAR: Bȉće, bȍgami, i òvō ljȅto ȕžāsno tòplo.
OZREN: Kao i svȁkō u Pòdgorici.
MITAR: Ali, znȃš li kòjā je olakšávajūćā okólnōst?
OZREN: Kòjā?
MITAR: Nȇmā mȗvā òvē gȍdinē, stȃrī. Nȇmā mȗvā.
OZREN: Nȇmā mȗvā, tȏ je dòbro.
Ȍzren pijùckā ràkiju, Mȉtar nàstavljā da čìtā nȍvine.
Stefan Bošković
205 ne svȁđā

ONI TO TAKO DIVNO RADE
U VELIKIM LJUBAVNIM ROMANIMA
Nȉčeg neòbičnōg206 nȉje bílo u tȏm ȍbičnōm krȁtkōm pȃsusu, nȉ

po čemu drugàčijēm od hȉljādā drȕgīh kòjē je prèkucāla. Nȉčeg
dȍvōljno snȃžnōg u njèmu da pròbūdī njȇnu ùspāvānū pážnju.
Već dȕgo vrȅmena ùspijevā da prekùcāvā stvȃri, a da istòvremeno
ràzmīšljā o nȁjrazličitijīm témama: o rúčku kòjī će skȕvāti kȁd
stȉgnē kȕći ili o prȅvisokīm cijènama na tȑžīštu. I svȅ bi bílo u rédu,
i òvāj pétak bȉo bi sȁmo jȍš jèdan u nízu nākon kòjēg će òtīći kȕći,
svȏm sȕprugu, a sjȕtra čìtajūći nȍvine òsjetīti neòbičan207 pónos,
nȅkakav čȕdan òsjećāj kòjī će joj pròžimāti grȗdi, da tȃj tȅkst kòjī
ljȗdi džē u rùkama sùbotōm ȕjutru, dok dòručkujū, prìprēmajū
kȃfu, hrȃnē djȅcu ili se nȅrado prìprēmajū za dȍsādan sùbotnjī
pȍsao, da je tȃj blȁgotvōrnī i ȕtješnī tȅkst stȉgao do njȉhovīh rùkū
zahvàljujūći njȏj; da je òna jèdan od pósrednīkā između tȅksta i
ljúdī.
Ilija Đurović
206 nȅobičnōg
207 nȅobičan

NEKNJIŽEVNI
TEKSTOVI
INTERNETSKA LINGVISTIKA
Jèsu li ljȗdi, dok pȋšū mȇjl, svjȅsni da je njȉhov jèzik ȁutonoman –

da su ‘prèpušteni sámi sèbi’? Súdēći po komentárima pȍčetnīkā u
slánju mȇjlōvā, ȍdgovōr je ne. Većìna nȃs mòže se śȅtīti slȕčajēvā
kȁd smo pòslali mȇjl, prímili neočèkīvano ùzrujān ȍdgovōr i pri
pȍnōvnōme čìtānju svòjē pȍrukē shvȁtīli da smo rèkli nèšto štȍ
nijèsmo namjerávali rȅći. Ljȗdi nesùmnjivo ùčē iz sòpstvenīh
grȅšākā. U upùtstvima s prȁvilima ponášānja na ȉnternetu ȉznova
i ȉznova pònāvljajū se saávjeti da pròčitāmo mȇjlove prije nego
ih pòšaljēmo, a slȉčan sávjet vážī za svȅ situácije na drȕštvenīm
mrȅžāma. Ali upùtstva nijèsu od vȅćē pȍmōći po pítānju dávānja
kònkretnīh sȃvjētā o ònīm àspektima gramàtikē, vokabulára,
ortogràfijē i stȉla kòjī će pomòći ili odmòći efìkasnōsti komuni-
kacije na internetu. Većina jednostavno usvaja stara preskriptivna
pravila, ponavljajući vjèštāčkē gramàtičkē òtcānē fráze, kao štȍ
je izbjegávānje pȁsīva. Pȍtrebni su nam sofisticirànijī, lingvìstičkī
ùpućeni pȍglēdi na tȏ zȁšto su nȅkē komunikàcijskē rȃzmjene na
ȉnternetu uspjèšnijē od drȕgīh.
Dejvid Kristal

PROPRATNO PISMO
(primjer)
Pȍštovānī/pȍštovānā,
Mȍlīm Vas da ràzmotrīte mòju rȃdnū biogràfiju ukolìko u Vȁšōj

organizáciji pòstojī pȍtreba za zàpošljenīma s iskústvom kòjē jȃ
ȉmām.
Kao štȍ mȍžete vȉđeti u rȃdnōj biogràfiji, dosàdašnjē rȃdnō iskú
stvo kvalìfikujē me za rázličitē pȍslove u doménu sȍcijālnōg obra-
zovánja, s àkcēntom na rádu s mlȃdīma. Za sèbe mògu rȅći da sam
jȃko pòsvēćen pòslu i toleràntan, štȍ je, po mȏm mȉšljēnju, vážno i
u komunikáciji sa sȁradnīcima, ali i s krȃjnjīm kȍrisnīcima.
Istòvremeno, smȃtrām da sam flȅksibīlan i svȅ probléme na kòjē u
pòslu nàiđēm vȉdīm kao ȉzazove i prílike za ùčēnje. Kȍmunikativna
sam ȍsoba i lȁko stȗpām u kòntakt s ràzličitīm grȕpāma ljúdī, a
funkciònišēm efìkasno i kȁd rȃdīm kao dȉo vȅćēg tȋma i kȁd rȃdīm
ȉndividualno. Jȃko sam zàinteresovān da stȅknēm nȏvē vještìne
kòjē mògū pobòljšati i unaprijèditi rȃd organizácije u kòjōj sam
àngažovān. Organizàcijskē vještìne kòjē ȉmām kvalìfikujū me za
orgànizovānje konferéncījā, sȅminārā, rȃzmjēnā i ȍkrūglīh stȍlōvā
– i na nȁcionālnōm, i na međunárodnōm nivòu. Vȍlīm da pòkrēćēm
inicijatíve i motìvišē me ȕspješnō pȍslōvnō okružénje kòjē mi
omogùćāvā prȍfesionālnī i lȉčnī rázvoj.

U prílogu Vam, pored rȃdnē biogràfijē, dòstavljām i prȅporuke
mòjīh préthodnīh poslòdāvācā i njȉhove kòntakte u slȕčāju da žlite
porazgovárati s njȉma.
U nádi da ćete mòje kvalifikácije ùzēti u ȍbzīr ako se ùkāžē pȍtreba
za nȏvīm kȁdrovima,
Sȑdāčno Vas pòzdravljām,
Mȃrko Mȃrković

IZRAČUNAJTE KOJI STE PO REDU
STANOVNIK PLANETE ZEMLJE
Programéri ne prèstajū da nas iznenàđujū nȏvīm aplikácijama kòjē

nȅprekīdno pòstavljajū na ȉnternet.
Tàkō smo sàdā u mogúćnōsti da prȅcīzno izračùnāmo kòjī je nȁš
rȇdnī brȏj, tàčnijē kòjī smo po rédu bíli stanòvnīk planétē Zèmljē u
trenútku kàdā smo se ròdili.
Zanìmljivā aplikácija vam izračùnāvā i kolìko je ljúdī prije vȃs
žívjelo od kàdā je pȍčēla ìstōrija. Ȍba brȍja se dòbījajū na ȍsnovu
pòdātākā o populáciji kòjē ȉmā UN. Pȑvī1 brȏj je tȁčan brȏj ljúdī
kòjī je bȉo žȋv u trenútku kàdā ste se ròdili. Ȉpāk, podáci kòjī se
račùnajū za ȍsobe rȍđene prije 1950. gȍdinē nijèsu tàkō prȅcīzni
kao za ònē kòjī su rȍđeni kàsnijē.
Drȕgā cȉfra, ònā kòjā pokàzujē kolìko je ljúdī žívjelo prije nȃs,
izračùnāvā se metódōm Kȃrla Hȁuba. I njègova račùnica zȁsnovāna
je na podácima UN-a.
Dȃklē, ukolìko žèlīte da znáte kòjī ste po rédu stanòvnīk planétē
Zèmljē bíli kàdā ste se ròdili i kolìko je ljúdī žívjelo prije vȃs,
prȁtite lȉnk http://www.bbc.co.uk/news/world-15391515 i ukùcājte
svȏj dátum rođénja.
Izvor: economy.rs/ bbc.co.uk
www.pobjeda.me, 15. jula 2013.
1 Pȓvī / Pvī

BIJEG OD PUBLICITETA
Džoàna Rȍulīng, pȍznātā krèātōrka serijála o Hȁriju Pȍteru,

prȉznāla je da je pod pseudònimom napísala detèktīvskī ròmān.
Ròmān „The Cuckoo’s Calling“ (Zȏv kȕkavicē) krȉtika je nȁzvāla
nȁjboljōm debìtantskōm krȉmiprīčōm u pròteklīh nȅkoliko gȍdīnā.
Ròmān je bàzīrān na prȋči prȉvātnōg detektíva, bȋvšēg rȁtnōg ve-
terána, kòjī istràžujē smȑt manèkēnkē, prènosī Sȁndēj Tȃjms.
Zàpānjeni mòćima jèdnōg pȍčetnīka u stvárānju tàkō dòbro
konstrùisānōg djȅla, nȍvināri su krénuli u pȍtragu za ȉzvjesnīm
Rȍbertom Gȁlbrājtom kòjī je pòtpīsān kao ȁutor romána, i pȗt ih je
dòveo do pȍznātē brìtānskē knjìžēvnicē.
„Nádala sam se da će òvā tȃjna pòtrajāti mȁlo dȕže“, kázala je
47-gòdišnjā Rȍulīng, dòdajūći da je bílo tàkō „oslobáđajućē
iskústvo“ krȉti se iza Rȍberta Gȁlbrājta.
„Bílo je prȅdīvno objáviti ròmān bez publicitéta i očekívānjā, i
prȃvō zadovóljstvo dòbiti pȍhvale pod drȕgīm ȉmenom“, nàvela
je òna.
Prȋča romàna, òbjāvljenōg u aprílu2, òdvījā se oko detektíva
Kȍrmorāna Strȁjka, rȁtnōg veterána, rȁnjenōg u Avganistánu,
a ròmān je òcijenjen nȁjvišīm ȍcjenāma od stránē pȋsācā krȉmi
románā.
2 ȁprīlu

Džoana Rȍulīng je prȍšlē gȍdinē ȉzdāla „pȑvijenac“ nàmijenjen
ȍdrāslōj pȕblici, ròmān „The Casual Vacancy“, kòjī je prȍdāt u
milìōnskōm tirážu, ali je dȍbio i prílično lòše ȍcjene krȉtikē.
www.vijesti.me (15. jula 2013)

BONO VOKS POSTAO
KOMANDANT REDA UMJETNOSTI
Bonu Voksu, frȍntmēnu grȕpē „U2“, Frȁncuskā će dodijèliti svòje

nȁjvišē kȕltūrnō priznánje, saòpštilo je dànas frȁncuskō mini-
stárstvo kultúrē. Ȋrskī pjèvāč bȉće pròglāšen Komandàntom3 rȇda
ùmjetnōsti i literatúrē.
Òvō préstižnō priznánje Bono će dòbiti na ceremóniji4 kòjā će bȉti
òdržāna sjȕtra ȕvečē u Parízu, prènosī AFP.
Bono je vȅlikī zȁgovornīk prúžānja pȍmoći Ȁfrici i ȍsnovao je
grȕpu za bórbu protiv siromáštva na tȏm kontìnentu5 „ONE“.
Dȍbitnīk je brȏjnīh nȃgrādā i pȍčāstī kȁko za hȕmanitārnī rȃd tàkō
i za mȕziku, ukljùčujūći frȁncuskū Lȇgiju čȃsti i pȍčasnū tȉtulu
vȉtēza u Brìtāniji.
www.portalanalitika.me (15. jula 2013)
3 Komàndantom
4 cerèmōniji
5 kontinèntu

BARSKI LJETOPIS
Tradicionalna manifestacija počinje večeras

ispred ulaza u Stari grad
Svȅčarskōm ódōm festiválu večèras u 21 sȃt ispred úlaza u Stȃrī grȃd
pòčinjē 26. Bȁrskī ljȅtopīs. Nakon tȍga uslijèdiće ȉzložba lȉkōvnīh
rȁdōvā Pètra6 Vȕjoševića, pȍsjeta novoòtvorenōm lapìdārijumu u
Barutàni iz 1705. gȍdinē, te ȉzložba „Bȁrskī medaljóni“ u Cȓkvi
Sv. Venèrāndē. Pȑvō7 vȅče Bȁrskōg ljȅtopīsa zatvòriće kvìntēt
Vjȅrē Nìkolić, flaùtistkinje Tàtjana Kȑkeljić i Zòrana Jòvanović i
pijànistkinje Mìrjana Rȃjčić, Ȁna Mȉhāljević i Vjȅra Nìkolić.
„U sklȁdu sa 26 gȍdīnā dȕgōm tràdīcijōm, prógram svȅčanōg
òtvarānja bȉće u znáku multimèdijālnīh kȕltūrnīh sȁdržājā kòjīma
se prèdstāvljā bògatō násljēđe tȏg krȁja i Cȓnē Gòrē“, sàopšteno je
iz Kȕltūrnōg cȇntra Bȁr.
Bȁrskī ljȅtopīs do 23. àvgusta prèdstavīće 55 prȏgrāmā u
pózorišnōm, mȕzičkōm, knjȉževnōm, lȉkōvnōm i fȉlmskōm
sègmēntu, uz ùčešće eminèntnīh ùmjetnīkā, stvàralācā i izvođáčā
iz Cȓnē Gòrē i regióna. Festìvāl će se pridrúžiti obilježávānju
znȁčājnōg crnògorskōg jubiléja „Dvjȅsta gȍdīnā od Njȅgoševōg
rođénja“, a nàjāvljeno je i prȅmijērnō ìzvođēnje ovogòdišnjē
festìvālskē pózorīšnē prodùkcijē, prȇdstavē „Taštìnarije“, kòjū je
po tèkstu Ȍbrāda Nȅnezića režírao Drȁško Đúrović. U prȇdstavi
6 Pȅtra
7 Pȓvō / Pvō

ȉgrajū Ȁna Símović, Alèksāndar Rȁdulović i Dràgiša Símović.
Pored òvē prȇdstavē, pȕblika će ìmati príliku da pògledā i kȍmād
„Nȅobičnā8 pȍšīljka“, kòjī je prodùkcija festivála iz 2011. gȍdinē,
ali i desétak gȍstujućīh prȇdstāvā.
www.dnovine.me (15. jula 2013)
8 Neòbičnā

ZAMER ODUŠEVLJEN GVARDIOLOM
Spȍrtskī dìrektor Bȁjerna iz Mìnhena Màtijās Zȁmer pónosan je štȍ

je trȅner gȉgānta sa „Alianc Aréne“ Špánac Pȅp Gvardióola, kòjī je
òvōg ljȅta na klúpi Bàvarācā naslijèdio Jȕpa Hȅjnkesa. Zȁmer kȃžē
da je fascìnīrān Špáncem:
– Pónosni smo štȍ jèdan od najpoznàtijīh trȅnērā na svijètu prèd
vodī nȁš tȋm. Sjȃjno je glȅdāti kȁko Pȅp rȃdī sa mòmcima i kȁko
razgòvārā sa njȉma. Tolìkō fȕdbalskē strȃsti ȍdāvno nijèsam vȉdio.
Zȁmer je dòdao da je Gvardióla upozório igráče da nè smijū9 bȉ
ti frùstrīrāni rotácijōm i da će svȉ dòbiti svòju príliku: – Ȕpravo u
tȍme je tȃjna Bȁjernovōg ùspjeha i tȏ tàkō trȅbā da òstanē.
Pȅpa već krȉtikujū

Špȃnskī strȕčnjāk Gvardióla nȉje prȁktično ni dòbro „zàgrijao“
klúpu Bȁjerna, a njȅmačkā štȃmpa krénula je s krȉtikāma, póseb
no zbog formácijē (1-8-1) u kòjōj bi mȍgao ìgrati pvāk Evrópē.
S ȍbzīrom na tȏ da je Špánac u svȏj nȏvī klȗb dòveo nekàdašnjēg
ȕčenīka Tijága Alkantáru, „Bȉld“ nàvodī da će na srediìni teréna
bȉti vȅlikā gȗžva.
www.dan.co.me (16. jula 2013)
9 ne smȉjū

SLIJEPI ČOVJEK KOJI JE SEBE
NAUČIO DA VIDI
Dȁnijel Kȉš je slȉjep jȍš òtkad je ìmao gȍdinu dánā. Ȉpāk, mȍže
da vȍzī bicìklo. I da šȇtā sȃm po divljìni. I da prepòznā zgrȁdu
s ùdāljenōsti od 300 mȅtārā. Kȁko? Na ȉstī náčin na kòjī slȉjepī
mȉševi vȉdē u mráku.
Pȑvā10 stvȃr kòjū je Kȉš urádio kȁd sam se parkírao uz njègov ȕrednī
sȋvī bȕngalov u Lȏng Bȋču, u Kalifórniji, bíla je da se nàšalī na ràčūn
mòjē vóžnjē. „Zȃr ćeš ga òstavīti tolìkō dalèko od ȉvičnjāka?“ ȕpīta
ȏn, dok je stàjao na teràsi, dòbrīh dȅsēt kȍrākā od mòjēgа automo-
bíla. Osvrnúvši se dok sam ìšao prema njèmu, primjèćujēm da sam
se zàista parkírao oko 40 cm od ȉvičnjāka.
Òtkad je bȉo béba – a sȁd su mu 44 gȍdine – Kȉš se prilagòđāvā
svòjēm sljèpilu tàkō dòbro da se nȅkī ljȗdi pȋtajū rȃdī li se zȁpravo
o vȅlikōj šáli. Ali Kȉš je, mògu tȏ potvŕditi, pȍtpuno slȉjep.
Znȁo je da sam lòše parkírao automòbīl zahvàljujūći tȍmē štȍ
je svòjīm jèzikom nàpravio cȍkćūćī, ȍštar zvȗk. Zvȗčnī tȁlāsi
proizvedèni na tȃj náčin pùtujū brzìnōm vȅćōm od 300 mȅtārā u
sekúndi, odbìjājū se od svȋh òbjekātā u njègovōj okolìni, i vrȁćajū
do njègovīh ùšijū ȉstōm brzìnōm, ȉako znȁtno tȉšī.
Majkl Finkel
http://www.mensjournal.com/the-blind-man-who-taught-himself-to-see/
10 Pȓvā / Pvā

KORIŠĆENA LITERATURA
Belić, Aleksandar: Savremeni srpskohrvatski književni jezik. Deo 1,

Glasovi i akcenat, Beograd : Naučna knjiga, 1968.
Čirgić, Adnan; Pranjković, Ivo; Silić, Josip: Gramatika crnogor-
skoga jezika, Podgorica : Ministarstvo prosvjete i nauke Crne
Gore, 2010.
Jokanović-Mihajlov, Jelica: Akcenat i intonacija govora na radiju
i televiziji, Beograd : Društvo za srpski jezik i književnost Sr-
bije, 2007.
Nikčević, Vojislav P.: Gramatika crnogorskog jezika, Podgorica :
Dukljanska akademija nauka i umjetnosti, 2001.
Peco, Asim: „Prilog savremenoj akcentuaciji“, Vaspitanje i obrazo-
vanje, br. 1 (2000), str. 101–106.
Peco, Asim: Akcenatska čitanka, Beograd : Naučna knjiga, 1992.
Pešikan, Mitar: O osnovima štokavske akcentuacije, Beograd :
[b.i.], 1970, separat, str. 107–142.
Stevanović, Mihailo: Knjiga o akcentu književnog jezika, Beograd
: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1991.
Stevanović, Mihailo: Savremeni srpskohrvatski jezik (gramatič-
ki sistemi i književnojezička forma), knj. 1, Beograd : Naučna
knjiga, 1970.
Vukušić, Stjepan; Zoričić, Ivan; Grasselli-Vukušić, Marija:
Naglasak u hrvatskome književnom jeziku, Zagreb : Nakladni
zavod Globus, 2007.

CIP - Каталогизација у публикацији
Национална библиотека Црне Горе, Цетиње
ISBN 978-9940-568-08-5
COBISS.CG-ID 23819024
View publication stats

Akcenatski Savjetnik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Akcenatski Savjetnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

Book · January 2013

The user has requested enhancement of the downloaded file.

Adnan ČIRGIĆ • Jelena ŠUŠANJ

AKCENAT POJEDINIH VRSTA RIJEČI. ........................................... 33

KNJIŽEVNI TEKSTOVI. ..................................................................... 71

NEKNJIŽEVNI TEKSTOVI............................................................... 225

KORIŠĆENA LITERATURA................................................... 239

Crnogorski akcenatski sistem izuzetno je složen. Ima četiri ak-

Slogovi u riječi razlikuju se po jačini, visini i dužini izgovora. Po-

14 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

U crnogorskome standardnom jeziku razlikuju se ovi akcenti:

U primjerima tipa kȍsa, grȁd, pȁs, kȕća, klȁčnica, đȁvo, vjȅtar,

16 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

Kratkosilazni akcenat karakteriše kratkoća izgovora i naglo i isto-

Riječi se u crnogorskome standardnom jeziku akcentuju prema

U nekim crnogorskim govorima (govorima s tzv. starijom akcen-

1 U nekim crnogorskim govorima, četvoroakcenatskim dakako, javljaju se

20 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

22 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

24 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

26 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

Akcenat kao distinktivno obilježje dio je i rječnika i morfologije.

28 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

U crnogorskome standardnom jeziku, kao i u cijelome štokavskom

Riječi koje nemaju sopstvenoga akcenta pa akcenatsku cjelinu čine

Prenošenje akcenta na proklitiku

Već je rečeno da se na proklitiku može prenositi samo silazni akce-

2 Međutim, s obzirom na to u novije vrijeme prenošenje akcenata na prokli-

30 Akcenat crnogorskoga standardnog jezika

Riječi koje nemaju sopstvenoga akcenta i akcenatsku cjelinu čine

IMENICE MUŠKOGA RODA

36 Akcenat pojedinih vrsta riječi

38 Akcenat pojedinih vrsta riječi

40 Akcenat pojedinih vrsta riječi

IMENICE ŽENSKOGA RODA

1. Imenice na -a s kratkosilaznim akcentom

42 Akcenat pojedinih vrsta riječi

44 Akcenat pojedinih vrsta riječi

46 Akcenat pojedinih vrsta riječi

IMENICE SREDNJEGA RODA

1. Imenice srednjega roda na -o i -e sa silaznim akcentom za-

48 Akcenat pojedinih vrsta riječi

1. Imenice na -ojic-a i -oric-a zadržavaju akcenat osnovnoga

50 Akcenat pojedinih vrsta riječi

52 Akcenat pojedinih vrsta riječi

54 Akcenat pojedinih vrsta riječi

56 Akcenat pojedinih vrsta riječi

58 Akcenat pojedinih vrsta riječi

Problem akcenta kod pridjeva uslovljen je njihovom rodom, brojem,

60 Akcenat pojedinih vrsta riječi

62 Akcenat pojedinih vrsta riječi

Akcenat osnovnih brojeva:

64 Akcenat pojedinih vrsta riječi

66 Akcenat pojedinih vrsta riječi

Kad je u pitanju akcenatska problematika glagola i glagolskih obli-

68 Akcenat pojedinih vrsta riječi

Gȍdinē od začéća Ȉsukrstova ȍsamsto i dèvētē, dȃna trínaestōga

Grȍb òvī krìjē Pètrove5 kȍsti i snágu,

Međùtīm, Vlàdimīr se nàlazio u òkovima, upražnjávajūći dȃnju

Smȑt nȉje ònō štȍ se smȑću zòvē.

Svȁkō ponižénje, nèsreća i pátnja,

Nȁjprije lèžī dubòko na nȁjdubljēm pódnōžju bȑda