Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Четврти

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 115

Наставна тема Савремена књижевност

Наставна јединица Михаило Лалић „Лелејска гора”

Тип часа Обрада

Циљ часа Упознавање ученика са делом Михаила Лалића „Лелејска гора”
Образовни задаци  Живот и стваралаштво Михаила Лалића.
 Приказ романа.
 Представљање карактерног и психолошког портрета Лада
Тајовића.
 Анализа мотива самоће на психолошком, идеолошком и
метафизичком нивоу мотивације.
 Уочавање мотива ђавола у роману на психолошком и етичком
плану грађења лика Лада Тајовића.
 Анализа уметничке функције солилоквија и дескрипције.
Функционални  Побуђивати интересовања ученика за уочавање ванкњижевних
задаци утицаја на свет дела.
 Побуђивати радозналост за читање Лалићевог дела.
Васпитни задаци  Развијање естетског сензибилитета.
 Подстицање ученика на откривање универзалних значења дела.
 Развијање читалачког интересовања .
Кључни појмови роман, унутрашњи монолог, солилоквиј, анимализација.
Образовни исходи  Ученик тумачи дубља значења романа, уз помоћ наставника.
 Ученик разуме основну идеју и смисао дела Михаила Лалића
„Лелејска гора”.
 Ученик је мотивисан да прочита романе Михаила Лалића.
Облици рада Фронтални
Наставне методе Монолошко-дијалошка, метода демонстрације
Наставна средства Табла, креда, само дело
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Филозофија
Литература и  Михаило Лалић, Лелејска гора, било које издање
додатни материјал за  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
наставнике Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних
школа, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016, страна 215–220.
 Мр Миодраг Павловић, Књижевност у четвртом разреду
гимназија и средњих стручних школа, приручник за наставнике,
Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016.
Литература и  Михаило Лалић, Лелејска гора, било које издање
додатни материјал за  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
ученике Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних
школа, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2016. страна 215–220.
Напомене

ТОК ЧАСА

Уводни део часа Овај час наставник започиње разговором о стваралаштву и животу
(5 минута) Михаила Лалића, читајући уводни део о нписцу из Читанке, страна
215. Ученици ће приметити да је Михаило Лалћ један од
награђиваних писаца прошлог века, који је инспирацију за своја дела
налазио у темама везаним за народноослободилачку борбу и Други
светски рат.

Наставник ће у разговору с ученицима истаћи и романе које је

написао Михаило Лалић, који су били изузетно популарни, па су чак
и екранизовани.

Главни део часа Поред приказа романа „Лелејска гора”, који ће следити, наставник ће
(35 минута) са ученицима обрадити и одломак који се налази на странама 216-218,
у Читанци.

Михаило Лалић је имао обичај да сва своја књижевна дела стално

преправља, дописује, уређује, па је тако и роман „Лелејска гора” прво
објављен 1958, а затим преправљен 1962. Чини га необична прича о
лутању главног јунака, партизана Лада Тајовића по Лелејској гори,
прве ратне године, 1942, у Црној Гори. Усамљени јунак је у својој
самоћи суочен са природом, глађу, самоћом и промишља о својим
убеђењима, критички их сагледавајући.

Структура романа:
Роман почиње првом главом која се зове Магла, а завршава главом
под именом Из магле.

Подељен је у пет целина, а то су: „Бјеше тама”, „Сам”, „С ђавлом”,

„Ђавао лично” и „Прође љето”. Свака од тих целина има дванаест
насловљених поглавља.

Лелејска гора, као стварни простор не постоји. Иако је физички

реално лоцирана негде у црногорским планинским пределима,
Бјеласице, Комова и Проклетиња, она је само уметнички простор у
којем се, као у неком експерименту, у вакууму, приказује човек са
свим својим страховима, манама и стрепњама.

Међутим, симболичко име овог простора, преузето из Његошевог

дела као мото: „О, проклета земљо, пропала се. Име ти је страшно и
опако”, шири се и напростор целокупне Црне Горе, али и целе
(ондашње) Југославије, а затим и на цео свет, универзум, у којем је
човек, препуштен сам себи, осуђен на самоћу, изолован од других
људи. Лелејски простор је „метафоричко-симболично тло за
апокалиптичко разривање самотника”, како кажу Лалићеви тумачи.

То је тло напуштено од Бога, осуђено на ђавоље деловање. Ладо

Тајовић јесте тај напуштени располућени човек, који је и најважнији,
главни јунак романа, јер се сви остали ликови конструишу само да би
показали њега.

Све оно што стоји насупрот Лада Тајовића је ђаво сам. Тајовић као да
тражи компањона, жуди за партнером, измишљеним другом... Он је
истовремено и његов одбрамбени механизам против самоће.

Иако је ђаво у роману, изванредно поетско средство, он је и друга

страна стварности, друга страна разорене личности главног јунака. И
његова сенка. На тај начин писац подвлачи начело двојности који је
важан композициони сегмент ове приче.

Ладо Тајовић је такође у двострукој улози: с једне стране он је

приповедач, а с друге и јунак који се исповеда. Бирајући солилоквиј
за доминантан метод приповедања, Лалић свог јунака и тера на
самоисповедање, дајући роману ту тачку посматрања која уједињује
све сегменте романа у јединствени поетски израз.

„Лелејска гора” је по изласку позитивно дочекана од стране књижевне

критике, освојивши Његошеву и Нолитову награду. Књижевни
критичар Драган Јеремић је роман у приказу за часопис НИН описао
 као: велику поему о многим видовима постојања и испољавања
природе по себи и у односу на човека. На тај начин подвлачи се и
необична жанровска прожетост романа и поезије, која се препознаје у
реченици која се „труди да истовремено буде јединица песме и
приче” у „Лелејској гори”.

Завршни део часа За следећи час следи анализа приповетке Антонија Исаковића „Кроз
(5 минута) грање небо”. Ученици се упућују на то да се информишу о овом делу
али и о писцу.