xiii

8
8
11
16
17
23
23

24
24
30
34

35
35
42
43
45
47
49

50
50
53
58
59
63
63

64
65
68
76
77
78
82
92
93
94

95
96
109

110
110
110
119
123

124
124
126
132
135

137
137
152

153
153
160
166

167
167
169
171
178
179
180
204
206
211

213
213
217
223
224

225
.226
.238
,242

248
248
255
258
261
265

267
268
272
274
279
281
282
283
284
285
286
287
288
290
293
299
300
300
304
305

306
306
307
308
311
311
313
315
315
315
316

318
318
320
322
327
331
334
338

339
339
344
345
346
347
355
358
359
360
360
369
373

375
376
378
383
385
389
390

393
394
395
400
402
405
408
408
409
410
410

411
411
412
412
413
414
415
416
417
418
418
419
419

420
 8

24

35

50

64

78

95

110

124
Photoshop je i dalje vrhunski grafički program, iako se veoma razlikuje od svoje prve
verzije objavljene pre trinaest godina. Mada se uglavnom upotrebljava za retuši-
ranje fotografija i obradu slika, možete ga koristiti i za izradu novih slika - od
početka ili doradom postojeće fotografije. U Photoshopu čak možete i da slažete
tekst, da obična slova pretvorite u sjajna, metalna ili trodimenzionalna, pufnasta,
i da uradite još štošta. Mnogo je zabavniji od video igrice, a nije tako težak kao što
možda mislite.

Snalaženje u Photoshopu
Kada prvi put otvorite Photoshop, videćete njegovu kutiju sa alatkama na levoj
strani ekrana, traku sa opcijama alatki (Tools Options) odmah ispod menija pri vrhu
ekrana, i nekoliko skupova plutajućih paleta s desne strane. (Ako radite na Macu,
videćete i deo radne površine i/ili prozore aktiviranih programa.) Nećete videti radno
područje zato što Photoshop, za razliku od mnogih programa, ne otvara nov doku­
ment automatski. To ima smisla, zato što ćete u Photoshopu najčešće obrađivati slike
iz drugih izvora. To mogu da budu slike sa digitalnog fotoaparata ili skenera, slike
koje ste preuzeli sa Interneta, ili fotografije sa CD-a. U lekciji 2, „Otvaranje i sni­
manje", naučićete sve o otvaranju ovih slika. Zasad ćemo napraviti prazan doku­
ment da biste mogli da isprobate neke Photoshopove alatke.
9 Lekcija 1

Započinjanje nove slike

File-New je prva stavka u prvom Photoshopovom meniju. Kada je izaberete, otvo-
riće se okvir za dijalog New (slika 1.1). U polje Name upišite ime nove datoteke - na
primer, Nova slika - ili ga zasad ostavite prazno. U narednim odeljcima ukratko je
opisano kako da počnete s radom na novoj datoteci.

Veličina slike
Veličinu slike ćete najlakše izabrati iz padajuće liste Preset (slika 1.2). U njoj su
navedene uobičajene veličine papira u SAD i Evropi, veličine monitora, i veličine
ekrana D V D uređaja. U Photoshop CS dodat je i širok spektar TV i video formata,
uključujući PAL i HDTV. Naravno, možete i sami da zadate veličinu slike - širinu i
visinu - u pikselima, centimetrima, inčima, tačkama, pajkovima ili broju kolona
koje slika zauzima. Navedenim mernim jedinicama pristupate preko odgovarajućih
padajućih lista, koje otvarate kada pritisnete dugme sa strelicama nagore i nadole
pored merne jedinice (pogledajte sliku 1.1).

SLIKA 1.2
Ako na listi nema po­
trebne veličine papira ili
ekrana, izaberite opciju
Custom i unesite
dimenzije.
 Osnove 10

Zasad izaberite opciju Default Photoshop Size. Dobijate radnu površinu veličine
7 x 5 inča, pogodnu za većinu poslova.

Rezolucija
Termin rezolucija se odnosi na broj tačaka boje po inču (ako štampate), odnosno broj
piksela po inču (ako sliku gledate na ekranu). Rezolucija slike je važna zato što odre­
đuje kvalitet. Veće rezolucije daju kvalitetniju sliku, ali traže više memorije. Rezolu­
cija većine slika koje viđate u štampi iznosi od 150 do 300 dpi (tačaka po inču, engl.
dots per inch).
S druge strane, rezolucija računarskog monitora je mnogo manja - 72 dpi. Prema
tome, rezoluciju uvek podešavajte u zavisnosti od izlaznog medija. Zasad zadržite
rezoluciju 72 dpi zato što ćemo sliku gledati samo na ekranu. Iz istog razloga, pode­
site opciju Color Mode na RGB Color, kao što je prikazano na slici 1.1. RGB je model
boja za prikazivanje na monitorima. (Sve o korišćenju boja i modelima boja nauči-
ćete u lekciji 5.)
U padajućoj listi Background Contents izaberite stavku White da biste dobili belo
„platno" za slikanje.

Kada pritisnete OK u okviru za dijalog New, otvoriće se nov prozor. To je aktivni

prozor, a platno je veliki beli pravougaonik u njemu. U Photoshopu može istovre-
meno biti otvoreno više prozora, ali samo jedan može da bude aktivan. Aktivni pro-
zor je uvek u prednjem planu. U njemu pravite i obrađujete slike.
Postavite pokazivač miša u donji desni ugao prozora pa pritisnite i povucite. Pro­
zor se povećava, ali veličina platna ostaje ista. Pošto otvorite novu datoteku, veličinu
platna možete promeniti samo ako izaberete I m a g e - C a n v a s Size. Ova komanda
omogućava da zadate novu visinu i širinu platna (slika 1.3). Pritiskanjem jednog od
osam belih kvadrata u oblasti Anchor, zadajete oblast u odnosu na koju se platno
širi ili skuplja. (Naravno, ako promenite veličinu slike, menja se i veličina platna.
Međutim, promenom veličine platna možete da podesite prostor oko postojeće slike.)
11 Lekcija 1

Opcija Relative je veoma korisna. Ako je potvrdite, platno se povećava tako da se

dobija okvir oko slike. To je zgodno ako imate nekoliko fotografija različite veličine,
a želite da ih smestite u identične okvire za Web stranu ili štampani dokument.
Odaberite odgovarajuću veličinu - na primer 2% za uzan okvir - i povećajte sve slike
za isti procenat.

Kutija sa alatkama
Kutija sa alatkama, slično umetničkom ateljeu, sadrži sav pribor koji ćete koristiti za
crtanje, bojenje, brisanje i svaku drugu obradu slika. Ako ste koristili neku od pret­
hodnih verzija Photoshopa, čeka vas nekoliko iznenađenja. Pojedine alatke su pro-
menile mesto i dobile nove mogućnosti, a ima i nekoliko izuzetnih novina.
Photoshopove alatke svrstavamo u četiri kategorije:
alatke za izbor
alatke za slikanje
alatke za putanje, tekst i oblike
alatke za prikaz
Pogledajmo na brzinu sve ove alatke. (Kasnije ćemo navesti više detalja o njima.)
Na slici 1.4 prikazana je kutija sa obeleženim alatkama.
 Osnove 12

SLIKA 1.4
U Photoshopovoj kutiji
sa alatkama, alatke su
grupisane po vrsti.

Alatke za izbor
Na vrhu kutije je grupa alatki za izbor cele slike ili dela slike. Postoje tri podvrste
alatki za izbor: okviri za izbor, lasa i čarobni štapić. Izabrano područje je na ekranu
označeno trepćućim okvirom za izbor koji se na engleskom zove marquee, po bio-
skopskim svetlećim reklamama koje se pale i gase. Povlačenjem alatki Marquee
i Lasso obuhvatate deo slike koji hoćete da izaberete. Slika 1.5 prikazuje potpalete
alatki za izbor Marquee i Lasso.
13 Lekcija 1

Alatka Magic Wand bira oblasti slike prema boji. Možete zadati potreban stepen
sličnosti boja, a zatim pritisnuti alatkom da biste izabrali sve piksele date boje ili
samo susedne piksele koji odgovaraju zadatom stepenu sličnosti. Poslednja u ovom
skupu je alatka Move. Pošto napravite selekciju, upotrebite alatku Move da biste pre-
mestili izabrano područje na drugo mesto na slici.

Alatke za slikanje
U grupi alatki za slikanje nalaze se četkica (Brush), olovka (Pencil) i pečati (Stamp).
Sve one - na ovaj ili onaj način - nanose „boju" na platno, baš kao i njihovi klasični
pandani. Olovci i četkici možete da promenite debljinu i ugao. Ove dve alatke dele
mesto u kutiji sa alatkama. Na traci sa opcijama alatki postoji dugme kojim se čet­
kica pretvara u raspršivač (vazdušnu četkicu), i klizač kojim se podešava intenzitet
mlaza raspršivača - baš kao u stvarnom svetu. Pomoču pečata kopirate deo povr­
šine slike koji odgovara obliku aktivne četkice i prenosite ga tamo gde pritisnete
mišem.
Postoje i različite gumice koje, kao što pretpostavljate, brišu delove slike. Možete
koristiti blok gumicu ili brisati bilo kojom četkicom. Tu su i dve gumice za specijalnu
namenu: gumica za brisanje pozadine (Background Eraser) i čarobna gumica
(Magic Eraser). Upotrebite ih da biste automatski obrisali pozadinu, odnosno
izabranu boju.
Deo slikarskog kompleta su i tri specijalne alatke za retuširanje: Healing Brush,
Patch i Color Replacement (nova u Photoshopu CS).
Alatka Healing Brush bolje od pečata retušira sitne detalje na slici zato što deluje
samo na fleke, nabore ili ogrebotine koje želite da uklonite, a ne utiče na okolne
površine.
Alatka Patch „krpi" veće površine i bešavno ih uklapa u pozadinu. Alatka Color
Replacement zamenjuje izabranu boju drugom bojom. Korisna je za, na primer,
korigovanje boje očiju.
Istorijska četkica je veoma korisna alatka pomoću koje možete - zajedno s pale­
tom History - selektivno poništavati i ponavljati proizvoljan broj operacija i poteza
četkicom. Umetnička istorijska četkica (Art History Brush) omogućava da pri sli­
kanju simulirate različite umetničke stilove.
Alatka za prelive (Gradient) omogućava da napravite pozadine čija se boja
menja od jedne do druge, pa čak i kroz čitav spektar. Kanta s bojom (Paint Bucket),
koja deli mesto sa alatkom za prelive, „izliva" boju prednjeg plana na izabranu
površinu slike.
Na kraju, postoje i alatke koje pomeraju, zamagljuju i menjaju intenzitet slike. To
su alatke Blur/Sharpen/Smudge i Dodge/Burn/Sponge. Druga i treća alatka iz svakog
skupa nalaze se na potpaletama. Ove alatke su detaljno opisane u lekciji 7, „Četkice
i umetničke alatke", u lekciji 8, „Digitalno slikanje" i u lekciji 9, „Pomeranje boja".
 Osnove 14

Alatke za putanje, tekst i oblike

Ove alatke nije tako lako klasifikovati kao alatke za slikanje i alatke za izbor. Slovo T
predstavlja alatku za tekst kojom se tekst dodaje na sliku. Alatka za putanje (Path),
predstavljena sličicom pera, crta putanje - što je jedan od načina za crtanje linija ili
oblika. Kada nacrtate liniju ili oblik, alatkama Path možete izabrati deo putanje i
preoblikovati ga. Alatke za putanje mogu se koristiti i kao alatke za izbor i kao alatke
za slikanje. U lekciji 13, „Putanje", naučićete da radite sa svim alatkama Path.
Pomoću alatki za oblike (Shape) možete da crtate i popunjene i nepopunjene
oblike, uključujući pravougaonike, elipse, poligone (mnogouglove) i proizvoljne
oblike. Alatka za crtanje linija (Line) takođe je deo ovog skupa alatki. Njom crtate
prave linije koje se, kada držite pritisnut taster Shift, ograničavaju na pravce pod
uglom od 45 ili 90 stepeni - kao da za crtanje koristite klasičan T-lenjir i trougao. Na
slici 1.6 prikazane su alatke Shape i neki od proizvoljnih oblika.

* Alatka za napomene (Notes) funkcioniše analogno žutim, samolepivim listićima

za poruke. Koristite ih da biste, tokom rada, u dokumente dodali napomene. Napo­
mena može da se smesti ili na platno, ili na susedne površine. Možete koristiti čak
i glasovne poruke, pod uslovom da je na vaš računar priključen mikrofon. Napo­
mene se ne vide na odštampanoj slici.

Alatke za prikaz
Postoje dve alatke za podešavanje prikaza: šaka (Hand) i alatka za zumiranje (Zoom).
Alatka za zumiranje je označena sličicom lupe, a alatka Hand - sličicom otvorene
šake. Alatka Zoom omogućava da uveličate prikaz slike tako sto ćete alatkom
15 Lekcija 1

pritisnuti negde na platnu, ili da ga umanjite tako što ćete pritisnuti alatkom držeći
taster Alt (Windows), odnosno Option (Macintosh). Pritisnite i povucite alatkom za
zumiranje da biste obuhvatili određeni deo slike.
Kada uveličate prikaz slike, slika je obično prevelika da biste je videli celu. Alatka
šaka pomera sliku unutar prozora i veoma je korisna nakon uveličavanja slike alat-
kom Zoom. Upotrebite alatku Hand da biste na zgodno mesto pomerili deo slike koji
želite da vidite ili obradite (slika 1.7). Koristićete je i za pomeranje objekata ili teksta
na slojevima, o čemu se govori u lekciji 11.

U ovu kategoriju možemo uključiti i pipetu (Eyedropper), birač boja (Color Sam-
pler) i alatku za merenje (Measure). Pipetom uzimate uzorak boje koju pritisnete,
čime ta boja postaje aktivna tako da njome možete da slikate. Mesto na ekranu koje
pritisnete alatkom Color Sampler označava se kao referentna tačka, a svi podaci o
boji te tačke smeštaju se na paletu Info. U jednom trenutku možete čuvati infor-
macije o najviše četiri uzorka. Alatka Measure se koristi za merenje dimenzija i
uglova na slici. Pritisnite i povucite liniju da biste izmerili rastojanje između dve
tačke. Rastojanje će biti prikazano u prozoru Info. Da biste izmerili ugao, prvo nacr-
tajte liniju od koje ćete da merite. Zatim postavite kursor na jedan kraj linije. Držeći
pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac), povucite od krajnje tačke
linije u pravcu ugla.

P r e č i c e za a l a t k e
Svaku alatku možete izabrati tako što ćete je pritisnuti mišem u kutiji sa alatkama,
ali Photoshop nudi još lakši način za pristup alatkama. Umesto da pritisnete alatku
koju želite da koristite, otkucajte odgovarajuće slovo.
 Osnove 16

Da biste se prebacivali s jedne na drugu alatku na potpaleti, držite Shift i priti-

skajte slovo prečice sve dok ne dođete do alatke koja vam treba. U tabeli 1.1 dat je
spisak alatki i njihovih prečica. Obeležite ovu stranu da biste lako pronašli tabelu
dok ne zapamtite sve prečice za aktiviranje alatki.

Тгака sa opcijama alatki

U ranijim verzijama Photoshopa, opcije alatki su bile smeštene na paletu sličnu
paletama Layers ili History. U verziji 6 naučili smo da koristimo traku sa opcijama
alatki. Kad menjate alatke, izgled trake se menja da bi se prikazale opcije raspolo­
žive za datu alatku. Ako traka nije prikazana na ekranu, izaberite stavku Options u
meniju Window, ili dvaput pritisnite bilo koju alatku.
Na traci postoji i opcija Tool Preset (gotovi modeli, tj. skupovi unapred podešenih
parametara alatke). Nalazi se na levom kraju trake i prikazana je na slici 1.8 (kada
je aktivna alatka Brush). Koristite je da biste sačuvali određene skupove parametara
za alatke koje često upotrebljavate.
17 Lekcija 1

Sadržaj menija
Meniji duž vrha ekrana sadrže komande koje omogućavaju da otvarate datoteke i
radite s njima. Pritisnite meni da biste ga otvorili a zatim izaberite komandu. Ako se
pored stavke menija nalazi strelica, izborom te stavke otvoriće se podmeni; ukoliko
su pored stavke menija tri tačke, otvoriće se okvir za dijalog.

Meniji File i Edit

Prva dva menija su File i Edit. Photoshopovi meniji File i Edit biće poznati svima koji
su koristili neke druge programe za Windows ili Macintosh. Meni File omogućava da
radite s datotekama: da ih otvarate, zatvarate, snimate, uvozite, izvozite, štampate, i
da izađete iz programa. Tu je i nekoliko opcija za automatizaciju koje će vam pomoći
da uštedite vreme, a o kojima ćete učiti u lekciji 18, „Specijalni efekti i korisni trikovi".
Pretraživač datoteka (File Browser), uveden u Photoshopu 7, znatno je poboljšan
u novoj verziji programa. Sada možete - dok gledate fotografiju ili skeniranu sliku -
videti sve podatke o njoj, a možete dodavati i sopstvene ključne reči da biste pomogli
pretraživaču da lakše pronađe i otvori datoteke. Kada otvorite File Browser, možete
da pretražite izabrane direktorijume sa slikama. Kad pronađete direktorijum, sve slike
koje se nalaze u njemu biće prikazane kao slajdovi (slika 1.9). Da biste otvorili sliku,
pritisnite je dvaput. Videćete i sve raspoložive informacije o slici, uključujući njenu
veličinu, model boja, datum i vreme kada je snimljena, proizvođača i model
korišćenog fotoaparata, i druge podatke.
 Osnove 18

U meniju Edit nalaze se sve komande za obradu dokumenata koje poznajete iz

drugih aplikacija: Cut, Copy, Paste, Clear i - najvažnija od svih - komanda Undo.
Tu su i komande za transformisanje pomoću kojih možete da povećavate, smanju­
jete, iskošavate, deformišete i rotirate selekcije.

Meniji koji vam možda neće biti poznati (ako niste proveli dosta vremena radeći
u drugim grafičkim programima) jesu:

Meni Image
Meni Image, prikazan na slici 1.10, ima nekoliko podmenija. Prvi od njih, Mode,
omogućava da izaberete režim boja u kojem ćete raditi. U većini slučajeva radićete
u režimu RGB zato što je to način na koji monitor prikazuje boje. Režimi boja se
detaljno opisuju u lekciji 5. Dragi podmeni, Adjustments, verovatno ćete koristiti za
svaku sliku na kojoj budete radili. U njemu se nalaze sve vrste podešavanja boja, od
automatskih korekcija nivoa i boje, do klizača za podešavanje kontrasta, pretvaranje
crvenih ruža u plave itd. Alatke iz podmenija Adjustments opisane su u lekciji 6,
„Podešavanje boja".
U meni Image smeštene su i alatke koje ste već videli - za povećavanje slike i
platna na kome se ona nalazi, kao i dodatne alatke za invertovanje boja, posteriza-
ciju, pa čak i za korigovanje boja i zasićenja na osnovu primera.

Meni Layer
Moglo bi se tvrditi da je najmoćnija osobina Photoshopa mogućnost rada na različi­
tim slojevima. To v a m omogućava da kombinujete slike, pravite kolaže i korigujete
boje ne strahujući da ćete pokvariti originalnu sliku. Razmišljajte o tome kao o radu
sa više transparentnih folija. Svaki sloj je potpuno odvojen od drugih. Na jednom
sloju možete slikati, menjati mu providnost, ili raditi bilo šta drugo a da pri tom ne
narušite pozadinu niti delove slike koji se nalaze na drugim slojevima.
19 Lekcija 1

Meni Layer otvara okvire za dijalog za izradu novih slojeva. Sadrži i mnoge
komande za kombinovanje slojeva, rad sa njima, primenjivanje stilova i efekata
slojeva, i podešavanje boja. Slika 1.11 prikazije sadržaj menija Layer. U lekcijama
6 i 11 naučićete kako da radite sa svim vrstama slojeva.
 Osnove 20

Meni Select
Imate alatke za izbor - zašto vam onda treba i meni Select? Komande iz menija
Select - zajedno sa alatkama za izbor - omogućavaju da modifikujete izabrane
oblasti. Možete povećati ili smanjiti selekciju za proizvoljan broj piksela, ili joj
umekšati ivice tako da izgleda kao da se stapa s pozadinom na koju ste je postavili.
U lekciji 3, „Načini izbora", naučićete sve trikove za biranje delova slike i rad sa
selekcijama.

Meni Filter
Filtri čine da rad u Photoshopu bude zabavniji. Meni Filter sadrži petnaestak kate­
gorija filtara: neki zamagljuju ili izoštravaju sliku, drugi je deformišu, a treći je pre­
tvaraju u imitacije poznatih slikarskih pravaca, crteže drvenim bojicama ili skulpture
od neonskih cevi. Toliko toga možete raditi s filtrima da su im posvećene čak tri
lekcije: lekcija 14 „Filtri koji poboljšavaju sliku", lekcija 15, „Filtri koji slici daju umet-
nički izgled" i lekcija 16, „Filtri za izobličavanje i ostale zanimljive efekte".

Meni View
Poput alatke Zoom, meni View ima komande pomoću kojih možete da uveličavate
i umanjujete prikaz slike. Kao što vidite na slici 1.12, u meniju View su i komande za
upravljanje lenjirima, vođicama i mrežama koje omogućavaju da precizno izmerite
i postavite objekte na radnoj površini. Komanda Show otvara podmeni za pristup
mrežama, vođicama, napomenama i isečcima.
Lenjire možete podesiti da mere u pikselima, centimetrima, inčima, tačkama,
pajkovima ili procentima. Izaberite merne jedinice koje najbolje poznajete. Podeša­
vate ih u okviru za dijalog Preferences koji se otvara kada izaberete Edit-Preferen-
ces-Units & Rulers (Windows), odnosno, Photoshop-Preferences-Units & Rulers
(Mac OS X). Merne jedinice koje ovde izaberete važe i u okviru za dijalog New
(pogledajte ponovo sliku 1.1). Kada pripremate dokumente za Web, najbolje je da
podesite lenjire na piksele.
Vođice su linije koje postavljate preko slike da biste precizno pozicionirali tekst ili
neki drugi element koji dodajete slici.
Kada postavite vođicu, možete je pomerati samo alatkom Move. (Vođicu možete
postaviti bez obzira na to koja je alatka aktivna.) Da biste sakrili vođice, izaberite
V i e w - S h o w - G u i d e s da uklonite kvačicu pored naziva opcije. Za uklanjanje svih
vođica izaberite V i e w - C l e a r Guides. Vođice ćete fiksirati (zaključati) ako pritisnete
Alt+Ctrl+; (Windows), odnosno Option+Command+; (Mac).
21 Lekcija 1

Postavljanje vođica

Da biste postavili vodice, pratite sledeće korake:

1. Izaberite View-Rulers da biste videli lenjire na ivicama platna.
2. Ako hoćete da postavite horizontalnu vođicu, stavite pokazivač
miša na lenjir pri vrhu prozora i vucite nadole. Videćete liniju
kako klizi niz platno dok vučete miša. Na levom lenjiru vidite
položaj linije.
3. Ako hoćete da postavite vertikalnu vođicu, stavite pokazivač
miša na lenjir s leve strane prozora i vucite nadesno. Videćete
liniju kako klizi preko platna dok vučete miša. Na gornjem
lenjiru vidite položaj linije. Primer je prikazan na slici 1.13.
4. Da biste promenili orijentaciju vodice dok vučete, držite pritisnut
taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac).

Komanda Show Grid, koja se takođe nalazi u meniju View (View-Show-Grid),

postavlja celu mrežu vođica preko slike, kao sloj providnog milimetarskog papira.
Komande Snap To olakšavaju pozicioniranje elemenata, na primer bloka teksta. U
suštini, one čine da mreža bude „namagnetisana" tako da privlači sve objekte koji
joj se približe.
 Osnove 22

Meni Window
Većini Photoshopovih komandi možete pristupiti na više načina. Najlakše je koristiti
palete. Photoshopove palete sadrže informacije o slici, parametre za kontrolu zna­
kova i pasusa pri korišćenju alatke za tekst, i opcije za mnoge alatke iz kutije sa alat­
kama. Osim toga, palete omogućavaju izbor veličina i oblika četkica, definisanje
boja, i pristup paletama Layers, Paths i Channels. Tu su i palete Actions i History,
koje vam pomažu da radite efikasnije, da vidite šta ste uradili, i da se - ako treba -
vratite na neku prethodnu fazu rada. Meni Window (slika 1.14) prikazuje i sakriva
ove palete. Ako su otvorene i palete koje ne želite još da koristite, na primer Actions,
zatvorite ih da ne bi zauzimale prostor na ekranu.
23 Lekcija 1

Meni Help
Poslednji meni je Help, pomoću kojeg pristupate Photoshopovoj obimnoj ugrađenoj
bazi podataka za pomoć tokom rada. Tu se nalazi skoro celo uputstvo za rad i dobra
funkcija pretraživanja. Koristim je veoma često.

Podešavanje parametara programa

Kako budete bolje upoznavali Photoshop, poželećete da promenite način na koji on
obavlja određene poslove. Na primer, koristićete sistemski birač boja umesto Photo-
shopovog, ili ćete u jednom projektu koristiti centimetre, a u drugom piksele. Možda
ćete hteti da promenite boju vođica zato što je suviše slična boji pozadine fotografije.
Sve ove izmene, i mnoge druge, obavljaju se u okviru za dijalog Preferences, koji se
otvara kada izaberete Edit-Preferences (na Macu OS X, Photoshop-Preferences).
Okvir za dijalog General Preferences prikazan je na slici 1.15.

Pritiskajte dugme Next da biste pregledali sve okvire za dijalog Preferences.

Možda ćete naići na parametre koje ne razumete. Zasad ostavite podrazumevane
(ponuđene) parametre. Kada naučite više o programu, možete se vratiti i promeniti
parametre po potrebi.

Sažetak
U ovoj lekciji ste počeli da se snalazite u Photoshopovom prozoru i naučili ste da
napravite nov dokument (praznu stranu). Zavirili ste u kutiju sa alatkama i u Photo-
shopove menije, te naučili kako se postavljaju i koriste vodice, mreže i lenjiri. Na
kraju, saznali ste gde se podešavaju parametri programa.
 Rad s datotekama
Snimanje dokumenta
Poništavanje i ponavljanje operacija

Da biste mogli da uradite bilo šta zanimljivo u Photoshopu CS, treba da naučite
kako da otvarate i prikazujete datoteke. Photoshop može da otvori veliki broj for­
mata datoteka, pa možete da radite na slikama iz mnogih izvora. Ako imate skener
ili digitalni fotoaparat, možete da u Photoshop učitate slike koje ste snimili pomoću
ovih uređaja. Osim toga, možete koristiti i fotografije iz kolekcija na CD-ovima, ili
slike koje ste preuzeli s Interneta ili iz drugih mrežnih izvora. U ovoj lekciji biće reči i
o načinima za snimanje radova zato što ćete, ako ne sačuvate rad, izgubiti sve
izmene koje ste uneli.

Rad s datotekama
Photoshop može da otvori i snimi sliku u mnogim formatima. Formati su načini
čuvanja informacija u datoteci, tako da se one mogu koristiti u drugim aplikaci­
jama, štampati, ili postaviti na Web stranu i koristiti na Internetu.
U svetu operativnog sistema Windows, formati datoteka su definisani troslovnim
oznakama tipa datoteka (tj. nastavcima imena datoteka), kao što su .doc za doku­
mente iz programa za obradu teksta i . bmp, za rasterske slike (bit mape). U Win-
dowsu možete da isključite prikazivanje oznaka tipova datoteka, tako da ih možda
nećete videti, ali, ne brinite, one su tu.
Korisnici Macintosha treba da upotrebljavaju oznake tipova datoteka samo ako
dele datoteke s nekim ko radi na PC računam, ili ako ih postavljaju na Web. Opciju
Append File Extension uključujete i isključujete u okviru za dijalog Preferences-File
Handling.
Najčešće korišćen format datoteke u Photoshopu jeste njegov matični format.
Oznaka tipa je .psd (Photoshopov dokument). M a n a korišćenja Photoshopovog
matičnog formata jeste to što druge aplikacije možda neće moći da ga otvore. Da
biste prenosili datoteke između aplikacija, da biste ih štampali ili objavljivali na
Webu, morate ih sačuvati u kompatibilnom formatu.
25

U Photoshopu CS postoji nov format datoteke - Large Document Format (. psb -

lakše ćete ga zapamtiti kao „Photoshop Big"). Namenjen je za vrlo velike datoteke.
Razvijen je da bi se zadovoljile potrebe korisnika moćnih, multimegabitnih digi-
talnih fotoaparata, i da biste mogli da obrađujete i snimate velike dokumente s više
slojeva. Pošto je nov, ovaj format nije kompatibilan sa starijim verzijama. Datoteke
koje snimite u formatu .psb moći ćete da otvorite samo u Photoshopu CS. Format
.psb uključujete i isključujete u okviru za dijalog Preferences-File Handling. Ako
delite datoteke s korisnicima starijih verzija Photoshopa, isključite ovu opciju.
Sledi spisak i kratak opis uobičajenih formata. Photoshop može da radi i sa
mnoaim druaim arafičkim formatima.
Bitmap (.bmp) - Standardni grafički format u Windowsu.
GIF (.gif) - GIF je akronim od Graphics Interchange Format. To je jedan od tri
uobičajena grafička formata koje možete koristiti za objavljivanje radova no
Webu. Pošto je komprimovan, brže se prenosi modemom.
JPEG (. јpg) - JPEG je akronim od Joint Photographic Experts Group. JPEG
je takođe popularan format za Web.
PDF (.pdf) - Portable Document Format iz Adobeovog programa Acrobat daje
dokumente koji se mogu čitati na različitim platformama.
PNG (.png) - Akronim od Portable Network Graphic. Noviji i, verovatno, bolji
format za Web grafiku, koji kombinuje dobru kompresiju GIF-a sa JPEG-ovon
neograničenom paletom boja. Međutim, stariji čitači Weba ga ne podržavaju
(O ovim formatima i objavljivanju dokumenata na Webu govorićemo u
lekciji 24, „Photoshop za Web").
TIFF ( . t i f ) - Akronim od Tagged Image File Format. Datoteke ovog tipa mogu
da se snime tako da se mogu koristiti ili pod Windowsom ili na Macintoshu.
To je često i optimalan format za aplikacije namenjene pripremi za štampu,
kao što su PageMaker i QuarkXPress. Poboljšani TIFF (engl. enhanced TIFF)
jeste sličan format koji podržava snimanje slojeva, ali možda nije kompatibi
lan sa svim programima za pripremu štampe. Ako imate problema sa
otvaranjem datoteka, držite se osnovnog formata TIFF.
EPS (.eps) - Encapsulated PostScript je još jedan format koji se često upotre-
bljava u pripremi za štampu. On koristi jezik PostScript za opisivanje izgleda
strane, a kompatibilan je i sa Windowsom i sa Mac računarima.
PICT (.pet) - Format prvenstveno namenjen Macintoshu, a takođe se koristi
u pripremi za štampu.
Raw (.raw) - „Sirovi" format koji čuva informacije o slici u obliku najfleksi-
bilnijem za prenošenje datoteka između aplikacija i računarskih platformi.
Opisani formati, zajedno s nekim rede korišćenim - kao što su Targa i Scitex CT
- dostupni su u okvirima za dijalog Save: File-Save i File-Save As. Samo potražite
padajuću listu. Na slici 2.1 prikazan je okvir za dijalog Save As sa raspoloživim
formatima.
 26

Ako radite na Macintoshu i treba da razmenjujete datoteke s korisnicima drugih

tipova računara, otvorite okvir za dijalog Preferences-Saving Files. Uključite opcije
za dodavanje oznake tipa datoteke i za njihovo ispisivanje malim slovima (važno za
korisnike starijih verzija Windowsa).

Otvaranje datoteka
Datoteke se u Photoshopu otvaraju lako kao i u ostalim aplikacijama. Možete da
otvorite onoliko slika koliko želite ili koliko može da stane u memoriju. Ako je dato-
teka odgovarajućeg tipa (tj. formata koji Photoshop prepoznaje), dovoljno je da je
dvaput pritisnete da biste je otvorili i istovremeno pokrenuli Photoshop. Ako je Pho-
toshop već pokrenut, možete ili dvaput pritisnuti datoteku ili izabrati komandu
File-Open. Treći način je da prevučete kompatibilnu datoteku koju hoćete da otvo-
rite na ikonicu programa Photoshop CS.

Kada otvorite okvir za dijalog, Photoshop prikazuje sve datoteke koje može da
otvori. Na slici 2.2 prikazan je Photoshopov okvir za dijalog Open. Kao što vidite, ako
pritisnete Preview, Photoshop će prikazati umanjene prikaze svih slika koje ih imaju.
27

Da biste napravili umanjene prikaze, izaberite Preferences-File Handling i iz liste

Image Previews izaberite opciju Always Save.

Umanjeni prikaz (engl. thumbnail - nokat palca) jeste umetnički termin za mini-
jaturnu verziju slike i zove se tako zato što najčešće nije veći od nokta.

Kao što ste videli, Photoshop podržava većinu grafičkih formata.

Verovatno negde na disku imate neke grafičke datoteke, pa hajde da
pronađemo jednu i da je otvorimo.
Izaberite F i l e - O p e n ili pritisnite Ctrl+O (Windows), odnosno
Command+O (Mac) da biste otvorili okvir za dijalog Open.
U okviru za dijalog pronađite datoteku s kojom želite da radite
Pritisnite je dvaput, ili istaknite njeno ime pa pritisnite dugme
Open.

Korišćenje prikazivača slika

Ako imate samo nekoliko datoteka sa slikama i ako uredno čuvate datoteke na
računam, lako ćete pronaći dokument koji tražite. Međutim, ako ste kao ja, datoteke
će biti svuda, a njihova imena biće nasumični brojevi koje slikama dodeljuje foto-
aparat. Zato je Photoshopov prikazivač slika (engl. browser) moja omiljena alatka.
Da biste ga otvorili, izaberite File-Browse (slika 2.3).
 Otvaranje i snimanje 28

U padajućoj listi gore levo pronađite direktorijum. Čim ga izaberete, prikazaće se

...slajdovi" svih slika koje on sadrži. Ako izabrani direktorijum ima poddirektorijume,
oni će biti prikazani sličicama omotnica. U gornjem levom oknu vidite gde se nalazi
datoteka koju ste otvorili. Ako vaš digitalni fotoaparat ili skener čuva podatke o slici,
u donjem oknu ćete pronaći razne informacije: na primer, parametre objektiva i
blende fotoaparata, da li je data ekspozicija zahtevala korišćenje blica, i tačan
minut i sekund kada je slika snimljena - znači, gotovo sve što treba da znate izuzev
toga gde je slika snimljena. U stvari, danas postoje i digitalni fotoaparati za speci-
jalne namene, sa ugrađenim GPS sistemom (sistemom za globalno pozicioniranje),
koji vam mogu reći i gde je slika snimljena.
Pregledajte direktorijume i slike u njima dok ne nađete onu koja vam treba.
Dvaput pritisnite umanjeni prikaz slike u desnom ili levom delu prozora da biste
otvorili original.

Uvoženje datoteke
Komanda Import (File-Import) omogućava da u Photoshopu otvorite slike sni-
mljene u formatima za čije su uvoženje u Photoshop potrebni dodatni moduli, kao
i datoteke koje nisu na vašem disku. To su najčešće datoteke dobijene pomoću ske-
nera ili digitalnog fotoaparata, Scitex datoteke i PICT resursi (Mac).
29 Lekcija 2

U č i t a v a n j e d a t o t e k a iz digitalnih f o t o a p a r a t a
Slike iz većine digitalnih fotoaparata mogu da se učitaju direktno u Photoshop.
Dodatni filtar ili prikazivač slika dobijate zajedno s fotoaparatom. Smestite ga, ako
tako piše u uputstvu, u direktorijum Plug-ins. (Ne zaboravite da morate izaći iz
aplikacije pre nego što instalirate dodatne module. Ako ih instalirate dok Photoshop
radi, program ne može da ih vidi sve dok ne izađete iz njega i ponovo ga pokrenete.)
Da biste učitali sliku, priključite kabl fotoaparata u priključak Com 1 (Windows),
priključak za modem (Macintosh), ili USB priključak, ako ga imate. Zatim izaberite
File-Import i model aparata iz kog učitavate sliku. Slike se prikazuju na ekranu kao
na stolu za pregledanje slajdova - slično kao u Photoshopovom prikazivaču slika.
Možete da vidite veću sliku ili da saznate više datalja o njoj ako je pritisnete dvaput,
ili ako izaberete opciju Get Info. Ipak, ne možete da pritisnete sliku i da očekujete da
će se otvoriti u Photoshopu. O n a će se otvoriti u sopstvenom prozoru preko celog
ekrana, a da biste je obrađivali u Photoshopu, morate je otvoriti iz Photoshopa.
Korisnici operativnog sistema Mac OS X mogu otvoriti fotografije i iz programa
iPhoto - Macove aplikacije koja ne zahteva dodatni softver da bi učitala slike iz
najrazličitijih digitalnih fotoaparata. Na slici 2.4 prikazana je mala zbirka foto­
grafija učitanih direktno iz fotoaparata Nikon CoolPix 5700. Pomoću programa
iPhoto veoma je lako napraviti fototeke, a u njega možete i uvesti slike koje ste
obradili u Photoshopu da biste brzo napravili prezentaciju sa slajdovima.
 Otvaranje i snimanje 30

Camera R o w
Camera Row je format koji je 2002. godine Adobe uveo kao dodatni modul, i pro­
davao ga zasebno. Pošto se pokazao korisnim i popularnim, uključen je u Photoshop
CS. On omogućava direktno učitavanje fotografija iz digitalnog fotoaparata, bez
prevođenja datoteke u format fPEG. O n uzima sirove podatke iz fotoaparata, i daje
vam - u osnovi - digitalni „negativ". Pri kopiranju svake slike u računar, možete joj
korigovati boje, izoštravati je, kompenzovati deformacije nastale zbog upotrebe sfer-
nog sočiva, i primeniti druge tehnike dorade.

Učitavanje datoteka iz TWAIN interfejsa

Komande TWAIN Acquire i TWAIN Select, koje se nalaze u podmeniju File-Import,
ne učitavaju slike. One samo omogućavaju da pokrenete odgovarajući softver za
skener koji može da se koristi iz Photoshopa i da ga koristite za učitavanje skeniranih
slika. Photoshop podržava standarde skeniranja TWAIN, TWAIN32 i TWAIN_32. Više
informacija naći ćete u uputstvu za skener.

Snimanje datoteke
Najvažnije je da svoj rad snimate često. Računari su skloni neočekivanim otkazima
i greškama. Snimanje traje samo nekoliko sekundi, a sigurno vam nije svejedno da li
ćete morati da radite sve iz početka ili ćete samo ponovo otvoriti datoteku ako raču­
nar padne.
Kada prvi put snimate sliku, videćete okvir za dijalog Save As (slika 2.5). Imenujte
datoteku, izaberite odgovarajući format iz padajuće liste i pritisnite dugme Save. Da
biste snimali datoteku tokom rada, izaberite File-Save ili pritisnite Ctrl+S (Win­
dows), odnosno Command+S (Mac).
31

Pored poznatih komandi Save i Save As, Photoshop ima još komandi za snimanje,
na primer Save As a Copy, koja se nalazi u okviru za dijalog Save As. Komanda Save
As a Copy, kao i komanda Save As, omogućava da snimite datoteku pod novim
imenom i na novom mestu. Razlika je u tome što, posle komande Save As nastavljate
da radite na toj novoj datoteci.
Ako koristite komandu Save As a Copy, snimate kopiju datoteke kakva je u tom
trenutku, a nastavljate da radite na originalnoj datoteci, a ne na kopiji. Komanda
Save As a Copy je naročito korisna za pravljenje rezervne kopije dokumenta pre
nego što napravite veliku izmenu, na primer, smanjenje dubine (broja) boja ili pove­
ćanje kompresije pri snimanju u format JPEG, kao i za snimanje datoteke u drugom
formatu. Pretpostavimo da pravite logotip svoje kompanije i želite da ga koristite i za
klasičnu štampu i za Web. Dokument koji ćete štampati snimite u formatu TIFF ili
EPS, a dokument za Web snimite komandom Save As a Copy u formatu JPEG ili PNG.
Imenu datoteke automatski se dodaje reč copy.
Poslednja komanda za snimanje datoteka, smeštena u meniju File, jeste Save for
Web. O n a nudi parametre pomoću kojih možete da optimizujete sliku za Web, i omo­
gućava da vidite i izaberete stepen JPEG kompresije koji daje najmanju sliku pri­
hvatljivog kvaliteta. Slike za Web možete snimiti ili u Photoshopu ili u programu
ImageReady. Ako ne koristite animacije i druge efekte iz programa ImageReady, pot­
puno je svejedno gde ćete snimiti datoteku. O ovome će detaljnije biti reči u lekciji 24.

Smanjivanje datoteke
Kada počnete da radite s različitim Photoshopovim datotekama, primetićete da vam
se disk ubrzano puni. Photoshopove datoteke veoma lako i brzo mogu da postanu
vrlo velike, a možete ih smanjiti na nekoliko načina:
smanjite rezoluciju ili fizičke dimenzije slike
smanjite broj boja na paleti korišćenoj za sliku
koristite format koji komprimuje sliku
koristite uslužni program za komprimovanje posle snimanja datoteke
spojite slojeve u matičnim Photoshopovim datotekama
obrišite alfa kanale koji vam više ne trebaju
 Otvaranje i snimanje 32

Smanjivanje rezolucije nije preporučljivo ako nameravate da štampate sliku.

Ukoliko ćete sliku gledati samo na monitoru ili na Webu, smanjite rezoluciju na 72
dpi. Ipak, budite svesni da ćete ponovnim povećanjem rezolucije - ako se predomi-
slite - smanjiti kvalitet slike. Rezoluciju možete da promenite u okviru za dijalog
I m a g e - I m a g e Size. Neka ne bude manja od 72 dpi.
Smanjivanje broja boja postiže se smanjivanjem njene dubine izražene u bitima.
Ako to uradite, možda će boje na ekranu i u štampi delovati isprano. Ako radite u
sivim tonovima (tj. ako na slici nema boja), smanjite dubinu boja na 8 bitova tako
što ćete izabrati stavku Grayscale u podmeniju I m a g e - M o d e . Dobićete 256 nijansi
sive, što je više nego što štampač može da odštampa. Ako želite da koristite kompri-
movan format, izaberite TIFF sa LZW kompresijom, čime se datoteka pri snimanju
automatski svodi na najmanju moguću veličinu. Metoda koja se pri tom koristi je
takozvana kompresija bez gubitaka (engl. lossless compression), tako da se slika ne
degradira i boje ne deluju isprano. LZW kompresiju (koja je dobila ime po svojim
tvorcima, Lempelu, Zivu i Welchu) koriste i formati GIF i PostScript.
Postoje i formati, kao što je JPEG, koji primenjuju kompresiju s gubitkom (engl. lossy
compression). Kao što i ime govori, neki podaci se gube pri komprimovanju slike. Na
primer, umesto 20 nijansi plave na slici neba u formatu TIFF, možda ćete na istoj slici
u formatu JPEG imati samo 5 nijansi plave. Naravno, razlika se vidi. Nažalost, kom-
presija je neophodna kada postavljate slike na Web, u multimedijsku prezentaciju i,
uopšte, kada su ograničeni vreme učitavanja ili prostor za smeštaj datoteka. JPEG
datoteke zauzimaju najmanji prostor na disku. Treba da zapamtite da se JPEG
datoteka pri ponovnom snimanju u tom formatu dodatno komprimuje, čime se gubi
još podataka. Ako dugo radite na JPEG datoteci, može vam se dogoditi da na kraju
dobijete neupotrebljivu sliku. Ukoliko nameravate da duže obrađujete sliku, snimite
je kao Photoshopovu datoteku. Nemojte da je prevodite u format JPEG sve dok je pot-
puno ne obradite i ne pripremite za postavljanje na Web stranu. Ako morate da
doradite sliku, bacite JPEG datoteku i radite sa Photoshopovom verzijom.
Kada želite da sačuvate datoteke za buduću upotrebu, sačuvajte ih kao Photosho-
pove dokumente (sa oznakom tipa . psd), ili u nekom drugom formatu s kojim volite
da radite, a zatim ih komprimujte pomoću uslužnih programa kao što su PKZip,
WinZip, ili Stufflt. Svi ovi programi primenjuju kompresiju bez gubitaka i sabijaju
datoteke sa slikama za 20 do 50%. Komprimovanje JPEG ili GIF datoteka relativno je
beskorisno zato što su one već komprimovane. Dodatnim komprimovanjem možete
uštedeti samo još nekoliko procenata.
Slika 2.6 je tipična digitalna fotografija koju sam snimila u nekoliko različitih for-
mata. (Original je širok oko 13 cm i snimljen je na 200 dpi.) U tabeli 2.1 dati su
uobičajeni formati i veličine datoteka koje su bile potrebne za smeštanje ove slike.
Prikazana verzija je u matičnom Photoshopovom formatu, PSD.
33

Izbor formata
Kako da izaberete pravi format kad ih ima toliko? Nije tako teško. Sve dok radite na
slici, snimajte je kao Photoshopov dokument (. psd). Videćete da to ima smisla, naro­
čito kada budete naučili da radite sa slojevima, zato što Photoshopov matični format
čuva slojeve, dok većina ostalih formata traži da sve slojeve spojite u jedan. Kada
„spljoštite" slojeve, ne možete ih ponovo razdvojiti. Prema tome, sve dok mislite da
ćete se vraćati na sliku i dorađivati je, snimajte je kao Photoshopov dokument.
Kada završite obradu slike i budete spremni da je stavite u drugi dokument da biste
je odštampali na PostScript štampaču, snimite je u formatu EPS. Ako niste sigurni gde
će se slika štampati, snimite je u formatu TIFF zato što je TIFF kompatibilan s većinom
 Otvaranje i snimanje 34

štampača i programa za pripremu štampe. Ukoliko nameravate da sliku postavite na

Web stranu, izaberite format GIF - ako se radi o crtežu, slici sa velikim jednobojnim
površinama, ili slici na kojoj je korišćena ograničena paleta boja. S druge strane, ako
se radi o fotografiji ili slici sa kontinualnim tonovima (tj. mnoštvom boja), izaberite
JPEG ili PNG. Ukoliko želite da učitate sliku u neki drugi grafički program da biste je
doradili, izaberite BMP (Windows), odnosno PICT (Macintosh). To su najkompatibilniji
opšti grafički formati za ove dve platforme.

Poništavanje i ponavljanje operacija

Počevši od Photoshopa 5, Adobeovi programeri su konačno udovoljili zahtevima
korisnika i uveli paletu History i alatku History Brush. Paleta History čuva spisak
svih alatki koje ste koristili i svih izmena koje ste uneli, a broj prethodnih operacija
koje se čuvaju zadajete u meniju opcija palete History. Osim toga, možete napraviti
i "snimke" dokumenta tokom rada i koristiti ih kao snimljena stanja (faze) na koja
možete da se vratite. Na slici 2.7 prikazana je paleta History za sliku koja je pretrpela
mnogo izmena.

Možete da pritisnete bilo koji prethodni korak da biste se vratili na njega ukoliko
vam se ne sviđa ono što ste u međuvremenu uradili. Paleta History je na neki način
korisnija od zadavanja komande Undo više puta, zato što omogućava da se vratite
na određeni korak i selektivno poništavate i ponavljate operacije. Sto je još važnije,
ona omogućava da snimate dokument tokom rada, a da ipak posle možete da se
vratite na prethodno stanje. U prethodnim verzijama Photoshopa, kao i u nekim
drugim programima, komanda Undo nije bila dostupna nakon što ste snimili doku-
ment. O paleti History i istorijskoj četkici (koja omogućava da poništite proizvoljan
deo izmena) biće više reči u lekciji 7, „Četkice i umetničke alatke".
Naravno, uvek možete da pritisnete Ctrl+Z (Windows), odnosno Command+Z
(Mac) da biste poništili prethodnu operaciju, pa još jednom da biste opozvali poni-
štavanje. Za poništavanje više sukcesivnih operacija, pritisnite Ctrl+Alt+Z (Win­
dows), odnosno Command+Option+Z (Mac).
Zaista ste napredovali. Naučili ste da unesete slike u Photoshop i da ih otpremite iz
njega. Sledeći korak je da naučite da radite sa slikama i da ih menjate. Pre nego što
počnete, morate da izaberete deo slike koji želite da obrađujete. Selekcije su baš ono
što im ime kaže - delovi slike koje ste izabrali.

Alatke za izbor
Postoji nekoliko načina da izaberete deo slike. Možete koristiti bilo koju alatku za
izbor: okvire za izbor, lasa ili čarobni štapić. Različite alatke za izbor postoje zato što
ponekad morate da napravite selekciju na poseban način, na primer da izdvojite
jedan oblik sa slike ili da izaberete samo nebo. Photoshopove alatke za izbor
omogućavaju da izaberete celu sliku ili samo jedan piksel. Da biste se podsetili, na
slici 3.1 prikazane su alatke za izbor. (Potpalete su pomerene da biste mogli da vidite
šta se na njima nalazi.) U donjem desnom uglu vidite i alatku Slice koja se koristi za
Web animacije. Sve o tome naučićete u lekciji 24, „Photoshop za Web".

Pravougaoni i eliptični okviri za izbor

Svi okviri za izbor (alatke Marquee) nalaze se u gornjem levom uglu kutije sa alat-
kama. Da biste izabrali pravougaoni okvir, pritisnite njegovu sličicu u kutiji sa alat
kama ili slovo M na tastaturi. Da biste izabrali eliptični (ovalni) okvir, opet pritisnite
pravougaoni okvir u kutiji sa alatkama ali nemojte da puštate taster miša. Kad se
otvori potpaleta, izaberite stavku Elliptical Marquee. Na isti način birate i preostala
dva okvira za izbor: Single Row (za izbor jednog reda) i Single Column (za izbor
jedne kolone).
36 Lekcija 3

Kada je aktivan pravougaoni okvir, pritisnite Shift+M da biste prešli na eliptični

okvir i obratno. Ova dva okvira funkcionišu na isti način, a sličica u gornjem levom
uglu kutije sa alatkama i u gornjem levom uglu trake sa opcijama alatki menja se u
zavisnosti od toga koja je alatka aktivna.
Da biste isprobali ove alatke, prvo otvorite novu datoteku (vratite se na prvu lek­
ciju, „Osnove" ako ne možete da se setite kako se to radi). Da biste imali dovoljno
prostora za komotan rad, prihvatite ponuđene vrednosti za veličinu slike.
1. Pritisnite alatku Marquee u kutiji sa alatkama.
Kada pomerite kursor na platno, videćete da je on u obliku krstića.
2. Dok je kursor na platnu, pritisnite i držite taster miša i nacrtajte okvir za izbor.
Eksperimentišite i sa eliptičnim okvirima za izbor. Pokušajte da steknete osećaj
za to kako se iscrtavaju okviri za izbor kada ih povlačite iz različitih pravaca.
Ako pritisnete i držite taster Shift nakon što ste napravili prvu selekciju a pre nego
što ste ponovo pritisli taster miša, možete napraviti dodatne selekcije. (Videćete znak
+ ispod krstića.) Kada se izabrane oblasti preklope, one će se spojiti i formirati jedin­
stvenu, veću selekciju. Na slici 3.2 prikazane su i pojedinačne, jednostavne selekcije i
kombinacije selekcija koje daju složenu selekciju nalik na baštensku kućicu.

Da biste nacrtali pravilan kvadrat ili krug, izaberite opciju Fixed Aspect Ratio iz
padajuće liste Style na traci sa opcijama alatki, i unesite vrednost 1 u polja za širinu
(Width) i visinu (Height), ili samo pritisnite taster Shift dok crtate oblik mišem. Izabe­
rite opciju Fixed Size da biste napravili više selekcija iste veličine.
 37

Da biste poništili izbor površine unutar druge površine (i dobili ono što grafičari
zovu „ubušena oblast", engl. knockout), držite Alt (Windows), odnosno Option (Mac),
dok crtate unutrašnji oblik. (Videćete znak minus ispod krstića.) Na primer, ako ste
izabrali krug, pa u njemu nacrtali drugi, manji krug držeći pritisnut taster Alt (Win­
dows), odnosno Option (Mac), dobićete selekciju u obliku đevreka.
Tanki, horizontalni (Single Row) i vertikalni (Single Column) okviri za izbor
omogućavaju da izaberete jedan red piksela, horizontalno, odnosno vertikalno.
Često su korisni za čišćenje ivica objekta.
Kada radite sa selekcijama, važno je da zapamtite da možete obrađivati samo
površine unutar okvira za izbor. To je jedina aktivna oblast na platnu. Prema tome,
kada napravite selekciju, možete da preduzmete bilo koju akciju, ali - pre nego što
nastavite - morate isključiti selekciju, tj. poništiti izbor dela slike, tako što ćete pritisnuti
Izvan izabrane oblasti nekom alatkom za izbor, ili pritisnuti Ctrl+D (Windows),
odnosno Command+D (Mac). Sve dok to ne uradite, možete da men jate samo
područje unutar granica selekcije. S druge strane, ovo ograničenje može da bude
veoma korisno ako treba da nacrtate i obojite složen oblik. Sastavite oblik
kombinovanjem više selekcija, kao što sam ja uradila na slici 3.2. Zatim ga možete
obojiti pomoću kante s bojom, popuniti prelivom, ili upotrebiti slikarsku četkicu bez
bojazni da ćete obojiti i nešto van granica selekcije. Selekciju možete iskoristiti čak i za
brisanje dela slike. Ako obojite stranicu ili je prekrijete slikom, a zatim na njoj napra­
vite selekciju određenog oblika, pritiskanjem tastera Backspace/Delete lako možete
ukloniti aktivnu, izabranu oblast.

Laso
Okviri za izbor su veoma korisni ali, pre ili kasnije, pojaviće se potreba da birate i
nepravilne oblike. Na primer, možda ćete morati da izaberete jedan cvet iz buketa ili
da - kao na slici 3.3 - uklonite macu sa stola.
Korišćenje osnovne alatke laso za izbor objekta zahteva mirnu ruku, dobar vid i
odličnu koordinaciju pokreta, kao i čistog miša i čistu podlogu za miša. Kao i kada
koristite okvire za izbor, selekciji napravljenoj alatkom laso možete dodavati povr­
šine tako što ćete držati taster Shift dok birate dodatne delove objekta.
38 Lekcija 3

Poligonalni laso
Poligonalni laso se ponaša gotovo isto kao običan laso. Razlika je - kao što i ime
alatke sugeriše - u tome što poligonalni laso daje nepravilne, ravnostrane selekcije, tj.
selekcije sastavljene od više pravolinijskih segmenata. Kada pravite detaljne selekcije,
biće vam lakše da koristite poligonalni laso, jer se njime lakše upravlja. Umesto da
povlačite liniju oko objekta, kao s običnim lasom, pritisnite poligonalnim lasom da
biste postavili tačke između kojih Photoshop ubacuje pravolinijske segmente. Možete
postaviti proizvoljan broj tačaka na proizvoljnim međusobnim nastojanjima. Slika
3.4 prikazuje alatku poligonalni laso u akciji.
 Načini izbora 39

Da biste napravili selekciju poligonalnim lasom, pratite sledeće

korake:
1. Pritisnite alatku laso u kutiji sa alatkama i držite pritisnut taster
miša dok se ne otvori potpaleta.
2. Izaberite alatku poligonalni laso. (To možete da uradite i ako
preskočite prvi korak i samo pritiskate Shift+L dok ne dođete do
poligonalnog lasa.)
3. Pritisnite taster miša dok je kursor iznad platna a zatim pome-
rajte miša. Linija prati poligonalni laso gde god da ga vučete.
4. Pritisnite ponovo. Nacrtan je prvi segment linije i postavljena sle-
deća tačka od koje možete vući. Povucite liniju i opet pritisnite.
Pošto imate dve linije, na raspolaganju su vam dve mogućnosti:
možete nastaviti crtanje poligona oko dela slike, ili dvaput
pritisnuti taster miša da biste završili selekciju.
Kada se kursor približi početnoj tački selekcije, uz njega će se
pojaviti kružić koji ukazuje na to da će se selekcija završiti ako
pritisnete taster miša.
5. Pritisnite taster miša da biste završili selekciju.
40

Magnetni laso
Magnetni laso je jedna od alatki koje najčešće koristim. Dok je povlačite oko oblika s
relativno dobro definisanim ivicama, ona prianja uz ivicu. Izaberite je i koristite kao
što ste koristili poligonalni laso. Magnetni laso pronalazi ivice na osnovu razlike u
kontrastu, pa je najefikasniji za izbor nepravilnih objekata koji se ističu na pozadini.
Parametre alatke možete podesiti na traci sa opcijama. Parametar Detection width
definiše koliko treba da ste blizu ivice da bi je magnetni laso prepoznao (slika 3.5).
Parametar Edge contrast definiše koliko treba da se razlikuje svetloća piksela da bi ih
alatka prepoznala. Parametar Frequency određuje koliko često laso postavlja upo-
rišne tačke (engl. anchor points). (Uporišne tačke su označene čvorovima, tj. kva-
dratićima na liniji. Povlačite ih da biste podesili liniju.)

Čarobni štapić
Adobeovi programeri nisu mogli da smisle bolje ime za ovu fantastičnu alatku.
Njeno ime govori samo za sebe - čarobni štapić (engl. magic wand).
Čarobni štapić je drugačija alatka za izbor. Dosad smo opisivali alatke koje biraju
piksele na osnovu njihovog položaja na slici. Čarobni štapić bira piksele na osnovu
 41

vrednosti boja. To omogućava da iz pozadine izdvojite objekte koji se nalaze u pred-

njem planu, na primer svetionik. Možda ćete morati da kombinujete nekoliko selek-
cija držeći taster Shift, kao što smo uradili na slici 3.6 da bismo izabrali ceo objekat.

Kao i prethodno opisane alatke, i čarobni štapić može da pravi i spaja selekcije
ako držite taster Shift dok pritiskate oblasti koje hoćete da izaberete.
Čarobni štapić bira susedne piksele na osnovu sličnosti boja. Stepen tolerancije se
može podesiti na traci sa opcijama. Parametar Tolerance se ovde odnosi na osetljivost
čarobnog štapića na razlike u boji.
Pravilo je lako zapamtiti. Što je niža vrednost parametra Tolerance, to je čarobni
štapić osetljiviji na razliku u boji (manje je tolerantan). Na primer, ako zadate veću
vrednost (vrednosti mogu da budu od 0 do 255), čarobni štapić će izabrati sve vari-
jacije boje koju ste prvobitno odabrali.
Parametri na traci sa opcijama omogućavaju da izaberete sve delove slike koji
odgovaraju izabranoj boji, ili samo piksele koji se dodiruju. Ako, na primer, na slici
imate nekoliko žutih cvetova, a vrednost parametra Tolerance je visoka, izabraćete
onoliko cvetova ili njihovih delova koliko dozvoljava zadata vrednost tolerancije.
Ako potvrdite opciju Contiguous na traci sa opcijama, kada pritisnete cvet izabraćete
samo one njegove delove koji zadovoljavaju zadatu vrednost tolerancije i čiji se pik-
seli dodiruju. Na slici 3.7 toleranciju sam podesila na 32 i pritisnula sam po jednom
u svakom primeru. Na slici desno bila je potvrđena opcija Contiguous, a na slici levo
nije.
Čarobni štapić je najbolje koristiti za biranje objekata koji su pretežno jedne boje,
na primer cveta. Ova alatka je idealna kada treba da izaberete nebo na slici pejzaža.
Uskoro ćete saznati kako to da uradite, ali pre toga morate da naučite još neke tri-
kove za pravljenje selekcija.
42

Meni Select
Možda ste zapazili da, pored alatki za izbor o kojima je bilo reči, postoji i meni Select
(slika 3.8). Najkorisnije komande menija verovatno su gornje četiri. Komanda
Selects All postavlja okvir za izbor oko celog platna. Komanda Deselect uklanja
okvir za izbor sa slike. Reselect vraća okvir za izbor ako ste slučajno poništili selek-
ciju. Komanda Inverse omogućava da izaberete sve osim jednog objekta tako što ćete
izabrati taj objekat a zatim invertovati selekciju. Na primer, kada bih imala sliku
limuna na tanjim, mogla bih da izaberem limun, a zatim komandu Inverse da bih
izabrala tanjir. Invertovanje je izuzetno korisno i uskoro će vam postati jedna od
omiljenih komandi.

Opcija Feather
Opcija Feather omogućava da napravite selekcije sa rasplinutim, umekšanim ivi-
cama, umesto sa oštrim. Veoma je korisna kada hoćete da izaberete objekat s jedne
slike i da ga prenesete na drugu, zato što dodaje blago zamućenje koje pomaže da se
objekti prirodnije stope. Možete koristiti okvir za dijalog Feather Selection (slika 3.9)
da biste zadali koliko piksela ivice treba umekšati. Eksperimentišite sa umekšanim
selekcijama da biste pronašli optimalne parametre.
 43

Da biste napravili umekšanu selekciju, uradite sledeće:

1. Aktivirajte odgovarajuću alatku za izbor i pomoću nje što pre-
ciznije izaberite deo slike ili objekat na slici.
2. Odaberite Select-Feather da biste otvorili okvir za dijalog
Feather Selection.
3. Unesite vrednost u polje Feather Radius. Počnite s vrednošću 5 pa
je povećavajte ili smanjujte dok ne dobijete selekciju koja vam
odgovara.
4. Kopirajte selekciju i prenesite je u novu datoteku da biste videli
rezultat umekšavania.

Modifikovanje selekcija
Podmeni Select -Modify nudi još neke opcije za rad sa selekcijama. Opcija Border
menja selekciju tako da umesto celog objekta bude izabrana samo njegova ivica.
U odgovarajućem okviru za dijalog možete zadati debljinu ivice. Opcija Smooth je
korisna ako vam je pri izradi selekcije alatkom laso drhtala ruka. Smooth izravnava
neravnine na okviru za izbor za zadati broj piksela. Opcije Expand i Contract
proširuju, odnosno skupljaju selekciju za broj piksela zadat u okviru za dijalog.

Biranje velikih površina

Često treba izabrati veliki deo slike, na primer nebo, da biste ga potamnili ili izme-
nili na drugi način a da pri tom ne izmenite druge delove slike. Na slici 3.10 prika-
zana je fotografija sa velikom površinom neba i veoma komplikovanim objektom
koji ga delimično zaklanja. Između grana i lišća postoje procepi, a svetliji delovi
cvetova veoma su slične boje kao nebo.
Sliku možete preuzeti sa Samsove Web lokacije pomenute u uvodu. Potražite dato­
teku crabapple. j pg. O n a će se otvoriti i u Photoshopu za Windows i u Photoshopu
za Mac.
Da biste izabrali nebo na ovoj slici, pratite sledeće korake:
1. Izaberite čarobni štapić.
2. Postavite opciju Tolerance na vrednost 20, kao što je prikazano na slici 3.11.
To vam omogućava da izaberete samo slične nijanse plave. Nemojte potvrditi
opciju Contiguous da biste mogli da izaberete plave delove neba između listova.
44

4. Držite pritisnut taster Shift i izaberite dodatne delove neba i oblaka sve dok ne
izaberete celo nebo.
 45

5. Pažljivo pogledajte izabrane oblasti. Da li ste izabrali i plave ili bele površine
koje nisu delovi neba? Uzmite alatku laso i držite Alt/Option dok crtate liniju
oko delova slike čiji izbor želite da poništite. Možda ćete morati to da uradite
nekoliko puta.
6. Sada možete izmeniti boju neba, pritisnuti Delete da biste ga uklonili, ili ga
možete obraditi na neki drugi način. Slika 3.13 prikazuje fotografiju sa uklo-
njenim nebom.

Nađite još neku sliku s velikim površinama neba i vežbajte sami. Nije teško. Ne
zaboravite - ako izaberete veći deo neba (ili nečeg drugog) nego što želite, koman­
dom Undo ćete poništiti izbor poslednjeg dela, a ostatak selekcije će biti aktivan.

Isecanje i kopiranje
Ako ste u bilo kom drugom programu koristili mogućnosti isecanja, kopiranja i pre-
nošenja, moći ćete da ih koristite i u Photoshopu. Komande su identične, a i rezultati.
Komande Cut, Copy i Paste naći ćete u meniju Edit.
Ove tri operacije omogućavaju da „pozajmite" deo jedne slike i da ga dodate
drugoj. U sledećem primeru dodaćemo prijatelje usamljenom galebu. Na slici 3.14
izabran je galeb. Opcija Feather je podešena na 3 piksela da bi se galeb bolje uklopio
u okolinu kada se prenese na novo mesto. Slika je prikazana sa uveličanjem 500%.
Upotrebite komandu Copy (Edit-Copy) ili pritisnite Ctrl+C (Windows), odnosno
Command+C (Mac), da biste kopirali pticu na Clipboard.
46

Sada prenesite galeba (komandom Edit-Paste ili Ctrl+V, odnosno Command+V)

tako da popuni prazan prostor i popravi kompoziciju (slika 3.15). Sve dok je galeb na
Clipboardu, možete na sliku postaviti proizvoljan broj njegovih kopija. Jedan galeb
sa slike 3.15 preokrenut je horizontalno da bi gledao u suprotnom smera kako ne bi
sve ptice bile iste. Raznolikost galebova možete povećati i tako što ćete nekima pro-
meniti veličinu, ili ih malo deformisati.
 47

Obrezivanje
Obrezivanje (engl. cropping) je odseccmje neželjenih delova slike. Možete ga smatrati
specijalnom vrstom pravljenja selekcije, zbog čega su, verovatno, tvorci Photoshopa
alatku za obrezivanje (engl. crop toot) smestili u onaj odeljak kutije sa alatkama gde
se nalaze okviri za izbor (slika 3.16). Kada povlačite alatkom za obrezivanje oko dela
slike koji želite da zadržite, potvrdite opciju Shield na traci sa opcijama da bi ostatak
slike potamneo a vi bolje videli šta se događa. Naravno, sliku možete obrezati i ako
napravite selekciju pravougaonim okvirom za izbor, a zatim iz menija odaberete
komandu I m a g e - C r o p .

Da biste obrezali sliku, otvorite bilo koju sliku i uradite sledeće:

1. Izaberite alatku za obrezivanje iz kutije sa alatkama ili pritisnite
C na tastaturi. (Ikonica alatke liči na dva preklopljena parčeta
mat kartona u obliku slova L koju koriste umetnici kada prave
kompoziciju slike.)
2. Povlačite alatkom preko slike držeći pritisnut taster miša.
3. Pomoću ručica na uglovima okvira za obrezivanje fino podesite
selekciju. Oblast van okvira će potamneti pa ćete moći da vidite
šta uklanjate.
4. Kada ste okvir za obrezivanje podesili kako treba, dvaput priti-
snite unutar njega da biste obrisali delove slike van okvira.
48

Photoshopovu alatku za obrezivanje možete koristiti čak i za popravljanje

perspektive. Potvrdite opciju Perspective na traci sa opcijama. Prvo povucite vođicu s
levog lenjira da biste videli šta bi trebalo da bude ravno a nije. (Pritisnite Ctrl+R,
odnosno Command+R da biste prikazali lenjire.) Povlačite alatku za obrezivanje
preko slike čiju perspektivu treba da podesite, kao što je fotografija nagnute kuće na
slici 3.17. Kada nacrtate okvir za obrezivanje, potvrdite opciju Perspective, a zatim
pritisnite jedan od uglova okvira i povlačite ga dok stranica okvira ne bude
paralelna sa zidom kuće. Ponovite postupak i za drugu stranu kuće.

Pritisnite dugme sa kvačicom na desnom kraju trake sa opcijama da biste prime-

nili izmene ili dvaput pritisnite unutar okvira za obrezivanje. Slika 3.18 prikazuje
rezultat. Sada kuća izgleda dobro, dimnjak stoji ravno i sve je u redu sa svetom.
Otvorite bilo koju sliku i vežbajte obrezivanje. Zapamtite, ako odsečete previše,
poništite operaciju komandom Undo. Ukoliko je prekasno da primenite komandu
Undo zato što ste u međuvremenu uradili još nešto, otvorite paletu History i na njoj
pritisnite korak koji je prethodio obrezivanju. Možete izabrati i File-Revert da biste
se vratili na poslednju snimljenu verziju slike. Sve dok ne zatvorite datoteku, možete
nastaviti da obrezujete i da se vraćate na prethodna stanja pomoću palete History.
 49

Sažetak
Alatke za izbor spadaju u najmoćnije Photoshopove alatke. One omogućavaju da
selektivno obrađujete sliku.
Pokušajte da razvijete osećaj za to kada možete upotrebiti selekcije. One vam
mogu uštedeti dosta vremena kada želite da popunite prostor bojom ili slikom, kada
treba da obradite samo deo slike, kada hoćete da selektivno posvetlite ili podesite
određene površine, ili kada treba da izdvojite deo slike iz veće celine.
Selekcije će se pominjati u celoj knjizi pa možete da se vratite na ovo poglavlje da
biste se podsetili detalja.
Vrlo retko će veličina i oblik slike na kojoj radite odgovarati poslu za koji ste je name-
nili. Možda ćete morati da povećate ili smanjite objekat kada ga kopirate s jedne
slike na drugu. Ponekad će biti potrebno da ispravite nagnut horizont, ili čak krivi
toranj iz Pize. Možda ćete samo morati da okrenete nekoga na slici tako da gleda
ulevo umesto udesno, ili da obrnete objekat naglavačke. Sve ovo, i mnogo više,
možete uraditi pomoću samo nekoliko pritisaka na taster miša ili nekoliko jedno­
stavnih komandi. Da li ste spremni? Istraživanje transformacija ćemo početi pove­
ćavanjem ili smanjivanjem slike.

Menjanje veličine
U Photoshopu je lako promeniti veličinu slike ili bilo čega na njoj. Imate dve moguć­
nosti: da promenite veličinu slike ili da promenite veličinu platna. Ako promenite
veličinu slike, ona postaje veća ili manja. Ako promenite veličinu platna, povećaće
se površina oko slike. Ova druga mogućnost je zgodna ako vam treba više prostora
oko objekta, a ne želite da smanjujete samu sliku.

Promena veličine slike

Da biste promenili veličinu slike, otvorite okvir za dijalog Image Size (slika 4.1).
Tu možete videti veličinu slike u pikselima ili u procentima. U delu Document Size
možete videti i veličinu koju će slika imati kada se odštampa. Ta veličina je izražena
u inčima, centimetrima, tačkama, pajkovima, kolonama ili procentima. Merne jedi­
nice birate iz padajućih lista.
51

Kada prvi put otvorite okvir za dijalog Image Size ( I m a g e - I m a g e Size), ako za
širinu (Width) i visinu (Height) u oblasti Pixel Dimensions izaberete mernu jedinicu
percent (procenat), videćete podrazumevanu vrednost, 100%. Najlakši način da
povećate ili smanjite sliku jeste da se uverite da je potvrđena opcija Constrain Pro-
portions pri dnu okvira za dijalog, pa da upišete novu procentualnu vrednost u
jedno od polja i pritisnete OK. Kao magijom, promeniće se i ostali brojevi da bi prika-
zali tačne vrednosti procentualnog povećanja ili smanjenja slike. Zasad ignorišite
opciju Resample Image i ostavite je na Bicubic. Saznaćete šta ona znači kada vam to
bude trebalo, u lekciji 23, „Štampanje i saradnja s drugim programima".
Opcija Scale Styles je nova u Photoshopu CS i vrlo je korisna. Ako ste na tekst ili
objekat sa slike primenili stil, na primer senku ili reljefni efekat, opcija Scale Styles će
obezbediti da veličina senke ili visina reljefa bude usklađena sa ostatkom slike.
Ostavite ovu opciju potvrđenu.
Kako menjate parametre u okviru za dijalog Image Size, Photoshop će automat­
ski ažurirati podatak o veličini slike (iza natpisa Pixel Dimensions) na vrhu okvira za
dijalog.

Promena veličine platna

Povećavanjem platna dobijate dodatni radni prostor oko slike a veličina slike se ne
menja. Pošto se dodatni prostor na platnu boji tekućom bojom pozadine, proverite
da li vam ta boja odgovara pre nego što povećate platno. Ja uvek povećavam platno
dok je izabrana bela boja pozadine. Smanjivanje platna je još jedan način za
obrezivanje slike. Ne preporučuje se zato što možete bespovratno izgubiti deo slike.
Da biste promenili veličinu platna, otvorite okvir za dijalog Canvas Size ( I m a g e s
Canvas Size) i zadajte širinu i visinu platna (slika 4.2). Iz padajućih lista možete da
izaberete merne jedinice, kao što je opisano za okvir za dijalog Image Size. Photo­
shop izračunava i prikazuje novu veličinu datoteke čim unesete vrednosti.
 52

Na mreži Anchor zadajte položaj slike na platnu. Pritisnite srednji kvadratić kako
biste postavili sliku na sredinu uvećanog platna, ili bilo koji od ostalih kvadratića da
biste je smestili na neko drugo mesto na platnu. Slika 4.3 prikazuje rezultat posta­
vljanja slike na levi središnji deo platna. Veličina slike se nije promenila, ali je platno
veće i dodat je tekst. Konačni rezultat je prikazan s desne strane.

Promena veličine selekcije

Možete promeniti i veličinu izabranog objekta. Da biste to uradili, prvo izaberite
objekat ili deo slike koji hoćete da izmenite. Upotrebite bilo koju alatku za izbor. Dok
je još aktivan okvir za izbor, odaberite opciju menija Edit-Transform-Scale. Oko
izabranog objekta biće postavljen okvir sličan okviru za obrezivanje (slika 4.4).
Povucite bilo koju ugaonu ručicu okvira da biste promenili veličinu selekcije. Pri tom
držite pritisnut taster Shift da biste očuvali proporcije slike. Ako povučete neku od
bočnih ručica okvira, povećaćete samo visinu ili samo širinu selekcije.
53

Rotiranje
Mnogo je razloga zbog kojih ćete želeti ili morati da rotirate sliku. Ako imate ske-
niranu sliku ili sliku s digitalnog fotoaparata koja treba da bude vertikalna, ali se
otvara kao horizontalna, rotiranjem za 90° rešićete problem. To se često dešava kada
koristite skener zato što je često lakše skenirati sliku horizontalno, bez obzira na
stvarnu orijentaciju njenog sadržaja (slika 4.5).
 54

Da biste rotirali celu sliku, koristite podmeni Image-Rotate Canvas (slika 4.6).
Izaberite opciju 90° CW (u smeru kretanja kazaljke na satu) ili 90° C C W (u obrnu­
tom smeru) da biste okrenuli sliku koja je postavljena bočno, ili 180° ako je učitana
slika okrenuta naglavce.

Rotiranje za određeni ugao

Da biste platno rotirali za ugao različit od 90 ili 180 stepeni, izaberite Image- Rotate
Canvas-Arbitrary. Otvoriće se okvir za dijalog Rotate Canvas (slika 4.7). Unesite
ugao rotacije u stepenima. Ako niste sigurni, zadajte nasumičnu vrednost. Uvek
možete poništiti operaciju ili ponovo otvoriti okvir za dijalog pa opet rotirati, ili
promeniti smer rotacije. Pritisnite odgovarajuće radio-dugme da biste zadali smer
rotacije: CW za rotiranje u smeru kretanja kazaljke na satu, a C C W za rotiranje
u obrnutom smeru. Zatim pritisnite dugme OK da biste primenili rotaciju.
55

Korišćenjem okvira za dijalog Rotate Canvas lako je popraviti sliku sa

iskrivljenim horizontom. Fotografija na slici 4.8 snimljena je u tre-
nutku kad sam padala na pesak. Srećom, ispravljanje nagnutog hori-
zonta nije nikakav problem za Photoshop. Pronađite ovu fotografiju
na Samsovoj Web lokaciji pa ćemo zajedno da je obradimo. Datoteka
se zove Old Orchard Beach.jpg.
Gledajući sliku možete lako da zaključite da je treba rotirati za
nekoliko stepeni u smeru obrnutom od smera kretanja kazaljke na
satu. Pratite sledeće korake:
1. Izaberite celu sliku. Povucite vodicu s gornjeg lenjira da biste
lakše ispravili horizont. Samo pritisnite lenjir i, ne puštajući
taster miša, povucite vodicu do mesta na kome bi trebalo da se
nalazi linija horizonta (slika 4.8). Izaberite Image-Rotate C a n -
vas- Arbitrary da biste otvorili okvir za dijalog Rotate Canvas.
Unesite ugao za koji mislite da je horizont nagnut.
2. Pritisnite radio-dugme CW da biste spustili desnu stranu linije
horizonta, odnosno C C W da biste spustili levu stranu. Na slici 4.9
vidi se platno rotirano za 3 stepena CCW. (Na traci sa opcijama
prikazana je vrednost -3.) Sada je horizont ravan, ali ivice slike
više nisu horizontalne. Obrezivanjem ćete ponovo dobiti prave
uglove i istovremeno poboljšati kompoziciju slike.
56
57

Rotiranje selekcije
Selekcija se rotira na isti način kao što joj se menja veličina - a ne okreće se celo
platno. Prvo napravite selekciju, pa izaberite Edit-Transform-Rotate da biste oko
nje postavili granični okvir. Povucite bilo koju ugaonu ručicu da biste rotirali sele-
kciju oko njenog središta. Središnju tačku možete videti kao sličicu mete na sredini
selekcije sa slike 4.12. Ako treba da rotirate sliku u odnosu na neku drugu tačku, pre-
vucite središnju tačku na drugo mesto i onda rotirajte selekciju.
 58

Slobodno transformisanje
Opciju menija Edit-Free Transform možete koristiti da biste sproveli bilo koju od
opisanih izmena. Povlačite ručice - ponekad i uz pritiskanje modifikatorskih tastera
- da biste rotirali ili iskošavali objekte, menjali im veličinu ili ih na drugi način
izobličavali do mile volje. Numeričkim parametrima transformacija možete pristu-
piti na traci sa opcijama. Da bi se selekcija izobličila u odnosu na centar okvira za
izbor, držite taster Alt/Option dok povlačite. Da bi transformacija bila slobodna,
pritisnite Ctrl/Command. Za iskošavanje selekcije pritisnite Shift+Ctrl (Windows),
odnosno Shift+Command (Mac).

Obrtanje
Obrtanje (engl. flipping) zvuči kao nešto što radite palačinkama a ne slikama, ali
opšti efekat je isti. Kada obrnete palačinku, peče se druga strana. Kada obrnete sliku,
vidite njen odraz u ogledalu. Objekat možete obrnuti horizontalno ili vertikalno.
Slika 4.13 prikazuje oba slučaja.
59

Obrtanje se razlikuje od rotiranja zato što menja orijentaciju slike - gore-dole ili
levo-desno. Naravno, ponekad ćete morati da primenite i rotiranje i obrtanje da bi
slika ili izabrani objekat izgledali kako treba. Na slici 4.14 prikazani su efekti rota­
cije. Da bih napravila ovu kompoziciju, otkucala sam reč Rotate, a zatim sam je
kopirala i rotirala svaku kopiju.

Transform i sanje selekcija

Kao što ste videli, veličina i orijentacija može se promeniti celom platnu ili samo iza-
branom objektu. Metode transformacije koje slede mogu se primeniti samo na selek-
cije, a ne na celu sliku (izuzev kada pre zadavanja transformacije izaberete celu sliku).
 60

Iskošavanje selekcija
U rečnicima piše da iskošavanje (engl. skew) znači „postavljanje pod uglom". Kada
iskosite objekat u Photoshopu, možete postići i više od prostog iskošavanja. Možete
ga uvrnuti, rastegnuti i izobličiti kao da je nacrtan na parčetu gume a ne na ekranu.
Komanda Skew, koja se nalazi u meniju Edit-Transform-Skew, omogućava da
uvrćete objekat u svim pravcima. Samo pritisnite ručice selekcije i povlačite. Da biste
primenili izmenu, ili pritisnite kutiju sa alatkama, ili dvaput pritisnite unutar selek-
cije, ili pritisnite taster Enter/Return.
Iskošavanje je slično obrezivanju sa uključenom opcijom Perspective i može se
koristiti za istu svrhu: popravljanje narušene perspektive. Razlika je u tome što se
komanda Skew primenjuje na selekciju a ne na celo platno, pa možete ispraviti poje-
dinačne objekte nepravilnog oblika. Slika 4.15 prikazuje venčanje na kome cevi
orgulja samo što nisu pale mladi na glavu. Pošto je fotografija snimljena široko-
ugaonim objektivom, zidovi i nameštaj izgledaju kao da su iskošeni. Na slici 4.15
izabrala sam orgulje alatkom poligonalni laso.

Primeniću komandu Skew (Edit-Transform-Skew) da ispravim orgulje. Slika

4.16 prikazuje ovaj korak.
61

Sada samo treba da popunim prazan prostor koji je nastao iskošavanjem orgulja.
Pošto je selekcija i dalje aktivna, mogu da je pomerim malo udesno, na najbolje
mesto. Četkicom sam obojila preostale „rupe", a rezultat se vidi na slici 4.17.

Izobličavanje selekcija
Sve alatke za transformisanje rade slično. One se neznatno razlikuju po načinu na
koji menjaju selekciju. Komanda Distort (Edit-Transform-Distort) menja selekciju
slično kao komande Scale i Skew, ali - umesto da promeni veličinu slike - komanda
Distort je sabija ili razvlači. Na slici 4.18 prikazana je lutka, i kako bi verovatno
izgledala da nije lutka nego prava osoba.
Izaberite objekat na nekoj slici i vežbajte iskošavanje i izobličavanje. Ne zabora-
vite da su ove komande dostupne samo kada okvir za izbor trepće, pokazujući da
postoji aktivna selekcija.

Promena perspektive selekcije

Komanda Perspective je jedna od najkorisnijih u Photoshopu. Kada treba da napra-
vite sliku koja izgleda kao da se gubi u daljini, alatka Perspective je nezamenljiva.
Rad sa njom je potpuno intuitivan. Kada povlačite ugaonu ručicu, susedni ugao
postaje slika u ogledalu - ako udaljavate miša od selekcije, i slika u ogledalu se
udaljava; ako ga približavate, približava se i susedni ugao.
Razlika između komandi Perspective i Distort sastoji se u tome što se primenom
komande Distort izobličava samo jedan ugao selekcije, dok Perspective automatski
podešava dva susedna ugla - bez obzira na to što povlačite samo jednu ugaonu
ručicu.
Na slici 4.19 primenila sam perspektivu na fotografiju stuba uz kapiju. U ovom
slučaju želela sam da stub i ovan izgledaju duplo veći nego u stvarnosti.
62
63

Komanda Liquify
Ne moraju sve transformacije da budu korisne. Ljudi iz Adobea dodali su u Photo-
shop i nešto što više liči na divnu igračku nego na alatku. Igračka se zove Liquify
i njom možete da „rastopite" sliku, tj. da je prevedete u tečno stanje. Možete napra-
viti vrtloge, klobuke, suženja i - uopšte - divno se zabavljati. O v a alatka se nalazi u
meniju Filter. Otvorite sliku ili samo nažvrljajte nešto na platnu i igrajte se alatkom
Liquify. Na slici 4.20 je moj pokušaj da rastopim lutku.

Sažetak
Transformacije su važna mogućnost Photoshopa, naročito kada kombinujete ele­
mente različitih slika. Često je neophodno da smanjite ili povećate objekat ili celu
sliku. Upotrebite okvire za dijalog Image Size i Canvas Size da biste podesili veličinu
slike, odnosno veličinu radne površine (platna). Photoshop omogućava i da trans-
formišete izabrane objekte izduživanjem, izobličavanjem ili pramenom perspektive.
Bilo koju od ovih transformacija možete da obavite tako što prvo zadate komandu iz
menija da biste oko objekta postavili okvir, a zatim povlačite bočne i ugaone ručice
okvira. Provedite određeno vreme vežbajući transformisanje - kasnije će vam to
mnogo koristiti.
Boja je svuda oko nas i to je sreća o kojoj retko ko razmišlja. Okružuje nas svuda
- kao vazduh - ali kada primetite da postoji, odmah postajete svesni njenih i naj-
manjih varijacija. Pogledajte nijanse zelene boje drveta koje vidite kroz prozor.
Zapazite koliko se te nijanse razlikuju od zelene boje trave. Posmatrajte igru svetlosti
i senki - to zaista fascinira.
U ovoj lekciji proučavamo različita svojstva boje - i u Photoshopu i u životu. Neke
informacije date na početku možda će vam delovati pomalo egzotično, ali - na duže
staze - korisno je da znate i takve stvari. U svakom slučaju, što više znate o bojama i
načinima na koje ih Photoshop koristi, to bolje po vas. Ne brinite, pokušaću da sve to
ipak bude što kraće i bezbolnije.
Pre nego što počnemo, treba reći da ćete najbolje naučiti sve ovo ako pokrenete
Photoshop na računaru. Neke informacije možete usvojiti i samo čitanjem, ali pravo
učenje počinje tek kada krenete da radite u Photoshopu. Dva su razloga za ovo:
Kao što je poznato, čovek bolje pamti kada nešto sam uradi.
Način na koji Photoshop koristi boje veoma je intuitivan. Neka vam paleta
Color bude stalno otvorena (Window-Color) i posmatrajte klizače. Zapazite
kako se njihov položaj menja s promenom modela boja - obratite pažnju i na
sličnosti i na razlike.
U Photoshopu se koriste dva osnovna termina vezana za rad s bojama: modeli
(engl. models) i režimi (engl. modes). Modeli su načini definisanja boja. Režimi su
načini rada sa bojama zasnovani na modelima.
65

Modeli boja opisuju različite načine predstavljanja boja na papiru i na ekranu

računarskog monitora. Postoje sledeći modeli boja:
RGB (Red, Green, Blue - crvena, zelena, plava)
CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, Black - cijan, magenta, žuta, crna)
HSB (Hue, Saturation, Brightness - ton, zasićenje, svetloća)
CIE Lab
U ovom poglavlju prvo su opisani modeli za prikazivanje i opisivanje boja,
a zatim Photoshopovi režimi, tj. načini rada s bojama u Photoshopu.

Modeli boja
Slika 5.1 prikazuje Photoshopov birač boja - Color Picker. Pristupate mu kada priti-
snete bilo koji od dva velika kvadratna uzorka boje pri dnu kutije sa alatkama. Color
Picker ima veliki kvadratni blok boja unutar kojeg možete pritisnuti mišem da biste
izabrali određenu nijansu, a ima i polja koja prikazuju numeričke vrednosti kompo-
nenata izabrane boje u sva četiri modela boja. Pored toga, Photoshop nudi i paletu
Color, prikazanu na slici 5.2. Ako nije otvorena, otvorite je tako što ćete izabrati
opciju menija Window-Color. Na dnu palete Color nalazi se traka koja obuhvata
ceo spektar boja, plus crnu i belu. Kada je pritisnete, postavićete Color Picker na iza-
brani opseg boja.
 66

Model RGB
Model RGB, koji koriste računarski monitori i TV ekrani, dodeljuje vrednosti od 0 do
255 svakoj od tri RGB komponente (crvenoj, zelenoj i plavoj boji). Na primer, za čistu
zelenu (kao što vidite na prethodnoj slici), vrednosti crvene i plave komponente su 0,
a zelene 255. Kada su vrednosti sve tri komponente 255, dobijate belu boju, a kada
su te vrednosti 0 - crnu.
U ovom kontekstu, vrednost označava relativnu jačinu boje. Pošto se u modelu
RGB boje svetlosti mešaju da bi se dobila bela boja, puna jačina je 255. Kada kombi-
nujete sve tri boje s vrednostima 128 (pola od 255), dobijate srednjesivu boju.

Model CMYK
Model CMYK, koji se koristi pri štampanju, definiše boje prema procentualnom
sadržaju cijana, magente, žute i crne. To su četiri boje štamparskog mastila (pigme-
nata), kako u vašem mlaznom štampaču kod kuće, tako i u skupim, visokorezolu-
cijskim laserskim štampačima u boji i u štamparskim mašinama koje koriste grafički
studiji i štamparije. Šestobojni mlazni štampači koriste još i svetlije varijante cijana i
magente.

Model HSB
Umetnici obično definišu boju pomoću skupa parametara koji se zovu HSB. Photo-
shop takođe podržava ovaj model boja. H je prvo slovo engleske reči Hue (ton) i to je
osnovna boja sa kruga boja; na primer, crvena, plava ili žuta. Izražava se u stepe-
nima (od 0 do 360°), koji odgovaraju položaju boje na krugu boja. 5 potiče od reči
Saturation (zasićenje) i odnosi se na jačinu boje. Izražava se procentom boje uma-
njenim za količinu sive koju data boja sadrži. Za čistu boju (pigment), bez primesa
sive, kaže se da je 100% zasićena. Zasićenje neutralne, bezbojne sive iznosi 0%.
Zasićene boje se nalaze na obodu kruga boja, a kako prilazite središtu kruga zasi-
ćenje se smanjuje. Ako pogledate Appleov Color Picker na slici 5.3, lakše ćete ovo
razumeti. Slovo B zamenjuje reč Brightness (svetloća); odnosi se na relativnu nijansu
ili svetloću boje i takođe se meri u procentima - od 0% (crna) do 100% (bela). Svetloća
u modelu HSB ekvivalentna je vrednosti u modelu RGB.
67

Model CIE Lab

CIE Lab je najsveobuhvatniji od svih opisanih modela boja. On definiše širi opseg boja
(gamu) od ostalih modela, pa ga Photoshop koristi pri prevođenju boja iz jednog
modela u drugi. Lab boja se definiše preko svetloće (engl. luminance) i još dve kompo-
nente (a i b) koje idu od zelene do crvene (komponenta a), odnosno od plave do žute
(komponenta b). Lab boja ne zavisi od uređaja, što znači da opseg boja definisan u
ovom modelu nije ograničen na opseg boja koje se mogu odštampati ili prikazati na
 68

određenom uređaju. Međutim, verovatno nećete često koristiti model Lab. Zato ćemo
se sada usredsrediti na modele koji se najčešće koriste i na ono što treba da znate da
biste počeli da radite s bojama.

Režimi i modeli boja

Ako ne poznajete teoriju boja, zaboravite model CIE Lab. On je tu i Photoshop ga kori-
sti u pozadini, ali vi ne treba o tome da brinete. Ostala tri modela - HSB, RGB i CMYK
- mnogo će više uticati na vaš rad u Photoshopu. Razlika između modela i režima je
jednostavna. Modeli su načini definisanja boja. Režimi su načini rada s bojama koji su
zasnovani na modelima. HSB je jedini model kome nije pridružen odgovarajući režim.
Za modele CMYK i RGB u Photoshopu postoje odgovarajući režimi rada. Postoje i
režimi za rad u crno-beloj tehnici, u sivim nijansama i sa ograničenim brojem boja.
69

Photoshopovi režimi koji postoje u meniju I m a g e - M o d e :

Bitmap
Grayscale
Duotone
Indexed Color
RGB Color
CMYK Color
Lab Color
Multichannel
Najčešće ćete koristiti samo četiri režima rada: Grayscale, RGB, CMYK i Indexed
Color. Pogledajmo ih detaljnije.

Bitmap i Grayscale
Počećemo s dva osnovna režima rada s bojama u Photoshopu - Bitmap i Grayscale.
Režim Grayscale nudi 256 nijansi sive u opsegu od bele do crne, dok režim Bitmap
za prikazivanje slika koristi samo dve boje: belu i crnu (slike 5.4 i 5.5).

Obratite pažnju na veliku razliku u kvalitetu slike. Na slici u sivim tonovima

prelazi između nijansi sive su glatki, dok su na slici napravljenoj u režimu Bitmap
prelazi grubi. Postoji nekoliko načina za prevođenje slike u režim Bitmap, o čemu će
biti reči malo kasnije u ovoj lekciji.
 70

Kada je slika namenjena za crno-belu štampu ili štampu u sivim tonovima - na

primer, kao deo biltena ili brošure - ima smisla da radite u režimu Grayscale. Ako
sami uradite konverziju - umesto da štamparu pošaljete sliku u boji - moći ćete da se
uverite da će se slika odštampati kako treba. Kada je pogledate na ekranu, videćete
da li treba posvetleti tamne oblasti, ili pojačati intenzitet svetlosivih tonova da biste
istakli više detalja. Možete podesiti kontrast cele slike ili doterati problematična
mesta.
Da biste preveli sliku u režim Grayscale, izaberite I m a g e - M o d e - G r a y s c a l e .
Program će tražiti dozvolu da odbaci informacije o bojama. Pritisnite OK da potvr-
dite izbor i sve boje sa slike pretvoriće se u sive nijanse. Ukoliko sliku hoćete da preve-
dete u režim Bitmap - na primer, radi dobijanja određenih efekata - prvo je morate
prevesti u Grayscale, a zatim u Bitmap.

RGB
RGB je režim za rad sa slikama u boji koje će se prikazivati na ekranu monitora. Ako
pripremate slike koje će na kraju postati deo kompjuterske prezentacije, video-mate-
rijala ili Web strane, držite se režima RGB da biste dobili najbolji prikaz boja. Ukoliko
je slika namenjena isključivo Webu, i dalje preporučujem da podesite boje u režimu
RGB, a da na kraju - ako odlučite da je snimite u formatu GIF - prevedete sliku u
režim Indexed Color. Ako radite u režimu Indexed Color, ne možete da koristite ni
Photoshopove filtre ni slojeve. To je suviše veliko ograničenje!
71

Indexed Color
Kada odgovara konkretnoj primeni, režim Indexed Color je divan. Web dizajneri
su teorijski ograničeni na 216 boja koje su zajedničke PC i Macintosh računarima.
Indexed Color je paleta, ili - tačnije rečeno - skup od 256 boja. U ovom režimu tačno
znate šta dobijate, a ako v a m se ne sviđa nijedna od paleta koje nudi Photoshop,
možete napraviti sopstvenu. Mnogi Web dizajneri koriste palete režima Indexed
Color da bi obezbedili konsistentne boje. Drugi upotrebljavaju proizvoljne boje jer
znaju da većina korisnika ionako ne kalibriše monitore.
Režim Indexed Color je idealan za World Wide Web, a sadrži i namensku Web
paletu. Međutim, Indexed Color vas ne ograničava na 216 boja. Na slike urađene
u modelu Indexed Color umetnuti su međutonovi. Ako se nalazite u režimu RGB,
izaberite I m a g e - M o d e - I n d e x e d Color da biste pogledali okvir za dijalog Indexed
Color (slika 5.6).

Dodavanje međutonova (engl. dithering) znači da se neke boje kombinuju, tj.

susedni pikseli se raspoređuju tako da na ekranu izgleda kao da je dodata nova boja.
U stvari, pikseli zadržavaju prvobitnu boju - ili najbliži ekvivalent u sistemu indeksi-
ranih boja - što može da se vidi na jako uvećanom prikazu slike.
Kada radite u režimu Indexed Color, Photoshop vam nudi veći broj paleta:
Exact - Ako izaberete ovu opciju, koristiće se paleta boja koje se nalaze na
RGB slici. Opcija Exact je dostupna samo ako na originalnoj slici ima manje
od 256 boja.
System (Mac OS) - O v a opcija koristi Macovu sistemsku paletu.
System (Windows) - O v a opcija koristi Windowsovu sistemsku paletu.
Web - Paleta Web koristi 216 boja, kao što je ranije pomenuto. Ako namera-
vate da svoj rad objavite na Webu, najbezbednije je da koristite ovu paletu.
U suprotnom, može se dogoditi da nekompatibilne boje ne budu prikazane
kada korisnik učita sliku u čitač Weba (engl. Web browser).
Uniform - Boje na paleti Uniform dobijaju se uzorkovanjem boja iz celog
spektra boja.
 72

Perceptual - O v a opcija generiše namensku paletu dajući prioritet bojama na

koje je ljudsko oko osetljivije.
Selective - Opcija Selective daje paletu sličnu onoj koja se dobija opcijom Per-
ceptual, ali obuhvata širi opseg boja i zadržava boje za Web.
Adaptive - Najbolji izbor za većinu slika u režimu Indexed Color. Tokom kon-
verzije, ova opcija uzima u obzir najčešće korišćene boje na originalnoj slici.
Pomoću palete Adaptive dobićete sliku koja najviše liči na originalnu.
Custom - Ako vam ne odgovara nijedna od ponuđenih paleta, uvek možete
da napravite sopstvenu. Postupak ćete naći u uputstvu koje ste dobili uz Pho-
toshop.
Previous - O v a opcija pamti i aktivira paletu koju ste koristili kada ste posle-
dnji put preveli sliku u režim Indexed Color.

CMYK
Kao što je ranije rečeno, režim CMYK treba da koristite samo ako pripremate sliku za
štampu. Ako prevedete sliku u režim CMYK neposredno pre štampe i uzmete u obzir
upozorenja o gami, moći ćete da proverite da li će vaša lepa, žuta banana ili cvet u
štampi ispasti blatnjavo braon, a jarkoplavo nebo - ljubičasto.
Gama je opseg boja koje mogu da se odštampaju kombinovanjem četiri štampar-
ske boje - cijana, magente, žute i crne (CMYK). Neke boje su izvan game (engl. out of
gamut) i ne mogu verno da se odštampaju. Vrlo jarke boje, posebno narandžaste i
zelene, često su izvan game pa dobijate upozorenje o gami (engl. gamut warning)
kada prevodite sliku iz režima RGB u CMYK. Upozorenje o gami pojavljuje se na
paleti Color, u obliku žutog trougla sa znakom uzvika.

Prelazak iz jednog režima boja u drugi

Da biste konvertovali sliku, izaberite režim boja iz menija I m a g e - M o d e .
Mada Photoshop za promenu režima boja koristi model Lab, koji ima najširi
opseg boja, to nije garancija da će boje posle konverzije ostati iste kao na originalnoj
slici.
Opšte pravilo je sledeće, i ponovo ga naglašavam: radite u režimu RGB čak i ako
pripremate slike za štampu. Prevedite kopiju slike u CMYK neposredno pre slanja u
štampariju. D a biste videli da li su sve boje na slici u opsegu CMYK boja, izaberite
V i e w - G a m u t Warning. Ukoliko nameravate da objavite slike na Webu, takođe kori-
stite RGB, ili - ako imate problema s veličinom datoteka - koristite Indexed Color.
Kada ovo znate, manje ćete se nervirati što Web strana koja izgleda divno na kan-
celarijskom Macintoshu deluje čudno na vašem kućnom PC-ju, ili što je žuta boja na
odštampanoj slici braonkasta.
Šta ako režim koji želite da koristite nije dostupan u meniju I m a g e - M o d e ? Ne
brinite. Tačno je da pojedini režimi ponekad nisu dostupni, ali uvek možete da preve-
dete sliku u režim Lab, a zatim u željeni režim. Na primer, ako ste napravili ili učitali
73

sliku u režimu Indexed Color, opcija CMYK neće biti dostupna. Imate dve moguć-
nosti: prevedite sliku u Lab ili u RGB, a zatim u CMYK. Ali, budite oprezni. Proverite
da li su boje koje ste dobili baš one koje želite. Možda ćete morati dodatno da pode-
site boje u režimu CMYK da bi slika, kada se odštampa, izgledala kao na ekranu.

Zabave radi, zašto ne bismo nešto konkretno uradili pre nego što
nastavimo? Pošto su slike u knjizi crnobele, kroz vežbe ćete bolje razu-
meti pojmove i tehnike o kojima smo govorili. Pogledajmo jednu
živopisnu sliku i ispitajmo kako režimi utiču na prikaz boja.
1. Pronađite živopisnu sliku i otvorite je. Fotografiju sa slike 5.7
možete da učitate sa Samsove Web lokacije. Zove se Y e l l o w L i l y .
Da biste stigli na Web lokaciju, usmerite čitač Weba na adresu
h t t p : / / www. s a m s p u b l i s h i n g . c o m / . U polje Search upišite P h o t o -
s h o p i n 24. U listi koja se pojavljuje potražite original ove knjige
i pritisnite hipervezu. Na matičnoj strani prezentacije knjige
pronađite hipervezu Related Materials i pritisnite je da biste došli
do datoteka. Ako u zagradi iza imena slike na naslovnoj traci
prozora ne piše RGB, izaberite I m a g e - M o d e - R G B Color. To je
polazna tačka za vaš dalji rad. Ako je monitor pravilno podešen,
trebalo bi da vidite vrlo lepe boje.
 74

2. Izaberite I m a g e - M o d e - G r a y s c a l e . Pojavljuje se okvir za dijalog

sa pitanjem da li želite da odbacite informacije o bojama. Priti-
snite OK. Photoshop nastavlja da ispituje sliku i prevodi sve boje
u 256 nijansi sive, počevši od bele do crne.
Na statusnoj traci u dnu prozora videćete kako se smanjila dato-
teka sa slikom. Razlog je što je količina informacija o slici u boji
mnogo veća od one koja je potrebna da bi se prikazala slika u
sivim tonovima. U ovom slučaju, datoteka se smanjila za više
od 1 MB.
3. Pre nego što nastavite, morate da vratite sliku u prvobitno, RGB
stanje. Izaberite File-Revert. Kada Photoshop pita da li želite da
vratite poslednju snimljenu verziju slike, pritisnite OK.
Ovog puta ćete prevesti RGB sliku u CMYK. Ovaj proces je veoma
važan ako pripremate slike za klasičnu štampu. RGB može da
prikaže veliki broj boja koje CMYK - zbog svoja četiri štamparska
pigmenta - ne može. Na primer, pomoću štamparskih boja
možete samo približno da predstavite fluorescentne boje.
Pre promene režima, pogledajmo izbliza neke boje na RGB slici
da bismo videli mogu li se one reprodukovati u režimu CMYK
(slika 5.8).
A. Pritisnite pipetu u kutiji sa alatkama.
B. Izaberite Window-Color da biste otvorili paletu Color.
C. Pipetom izaberite (pritisnite) narandžaste prašnike u
središtu ljiljana.
D. Pogledajte paletu Color. Da li se pojavilo upozorenje o gami?
Trougao pokazuje da se izabrana boja ne može verno repro­
dukovati pomoću procesnih boja sistema CMYK.
75

E. Da biste videli u kojoj meri su vaše boje izvan opsega, iza-

berite View- Gamut Warning. Na slici će biti označene boje
koje će se izgubiti ili promeniti pri prevođenju iz režima
RGB u CMYK. Slika 5.9 prikazuje kako izgleda upozorenje o
gami za ovu fotografiju. Oblasti koje su izvan opsega prika-
zuju se kao sive površine nepravilnog oblika.

F. Pritisnite trougao upozorenja da biste izabrali najpribliž-

niju boju koja se može postići sa CMYK bojama. Sliku sličnu
ovoj, koja ima mnogo boja izvan opsega, brzo možete pode-
siti ako aktivirate opciju Gamut Warning. Zatim upotrebite
alatke za podešavanje boja, o kojima ćete učiti u sledećoj
lekciji, da biste boje na slici doveli u opseg koji se može
štampati.
4. Da biste promenili režim iz RGB u CMYK, izaberite I m a g e s
M o d e - C M Y K Color.
5. Kada pogledate i, eventualno, odštampate sliku prevedenu u
CMYK, slobodno isprobajte i druge režime rada s bojama u
Photoshopu.
 76

Ako imate štampač u boji, možda ćete poželeti da se vratite u režim RGB, odštam-
pate sliku i uporedite je sa onom na ekranu. Da li izgleda dobro? Ako je odgovor
potvrdan, imate sreće - vaš monitor je tačno kalibrisan. U suprotnom, morate da
kalibrišete monitor da bi verno prikazivao boje, onako kako će izgledati kada se
odštampaju. O kalibrisanju monitora biće reči u lekciji 23, „Štampanje i saradnja
s drugim programima". Ukoliko je vašem monitoru potrebno kalibrisanje, možete
odmah da pročitate odeljak „Šta je upravljanje bojama" u lekciji 23.

Zašto je važna dubina boja

Dubina boja (engl. color depth, bit depth ili pixel depth) predstavlja način da se opiše
koliko imamo informacija o boji svakog piksela slike. Kao i u mnogim drugim sluča-
jevima, i ovde važi pravilo „Što više, to bolje". Veća dubina boja (više bitova poda-
taka po pikselu), znači veći broj raspoloživih boja i tačnije predstavljanje boja na
digitalnim slikama. Na primer: piksel čija je dubina boja 1, ima samo dve moguće
vrednosti - crnu ili belu. Sivi piksel s dubinom boje 8, ima 256 mogućih vrednosti, tj.
2 8 . Piksel 24-bitne dubine boja ima 2 2 4 mogućih vrednosti, tj. oko 16 miliona. Uobi-
čajene vrednosti dubine boja iznose od 1 do 64. Photoshopove slike će najčešće biti
8-bitne ili 16-bitne. Više informacija znači veće datoteke i duže vreme učitavanja i
iscrtavanja. Ali znači i vernije boje.

8-bitna boja
Zvati 8-bitnu boju tim imenom pomalo zbunjuje. U zavisnosti od modela boja koji
ste izabrali, imaćete između 8 i 32 bita informacija o svakom pikselu. U modelu RGB,
imate po 8 bitova za svaki od tri kanala - crveni, zeleni i plavi - što čini ukupno 24
bita informacija o boji. U modelu CMYK, imate po 8 bitova za svaki od četiri kanala
- znači, ukupno 32 bita.
77

16-bitna boja
Za razliku od ranijih verzija Photoshopa, u Photoshopu CS 16-bitnu boju podržavaju
sve alatke i filtri. Znači li to da sve treba da radite sa 16-bitnim bojama? Ne. Teh-
nologija napreduje neujednačenim koracima. Mada Photoshop može da radi sa
16-bitnom bojom, vaš monitor ne može da prikaže toliko boja, niti vaš mlazni ili
laserski štampač može da ih reprodukuje. To se može promeniti za godinu-dve, kada
se na tržištu pojave novi HDTV monitori i bolja mastila za štampače. Adobe je podi-
gao letvicu, pa sada proizvođači monitora i štampača moraju da je preskoče.

Sažetak
Zabavno je igrati se s bojama, ali ih je i dosta teško shvatiti. U Photoshopu se, kao i
uopšte, za opisivanje boja koriste modeli boja. Četiri takva modela boja su HSB, RGB,
CMYK i CIE Lab Color. Postoje i režimi za rad sa bojama, a najkorisniji je RGB zato što
služi za prikazivanje boja na monitoru. CMYK i Grayscale se koriste za štampanje.
U ovoj lekciji smo govorili o režimima za rad sa bojama, pojedinim modelima
boja u Photoshopu i prevođenju slika iz jednog režima u drugi.
U sledećoj lekciji zaronićete dublje u svet boja dok budete učili kako da podesite
njihove tonove i druge parametre.
78

Vizuelno podešavanje pomoću alatke

Variations
Najočigledniji način podešavanja boja jeste poređenje izgleda slike pre i posle pode-
šavanja. To u Photoshopu radi alatka Variations - poslednja stavka u podmeniju
Image-Adjustments. Alatka Variations kombinuje nekoliko alatki za podešavanje
slike u jedan sistem koji se lako koristi i koji daje umanjene prikaze varijacija origi-
nalne slike. Samo pritisnite onu koja vam deluje najbolje. Možete izabrati varijacije
tona i svetloće, a zatim pogledati rezultat (koji Photoshop zove Current Pick - tekući
izbor) i uporediti ga s originalom.
 79

Slika 6.2 prikazuje okvir za dijalog Variations. (Pogledajte ga i na stranama u

boji.) Kada ga prvi put otvorite, sličica Current Pick je ista kao originalna slika zato
što još niste ništa izmenili. Pomerite klizač ulevo (Fine) ili udesno (Coarse) da biste
zadali u kojoj meri će svaka varijacija delovati na originalnu sliku. Pomeranje kli-
zača za jedan podelak udvostručuje, odnosno prepolovljava prethodno izabranu
vrednost. U krajnje levom položaju klizača (Fine) promene su tako suptilne da ih je
teško i primetiti. Krajnji desni položaj (Coarse) koristite samo ako hoćete da dobijete
specijalne efekte tako što ćete sve boje na slici pretvoriti u jednu. Podrazumevani,
srednji položaj klizača najbolje odgovara normalnom podešavanju boja.

Podešavanje tamnih, srednjih i svetlih tonova,

i zasićenja
Kada za podešavanje boja na slici koristite alatku Variations, imate mogućnost i da
pojedinačno podesite tamne (engl. shadows), srednje (engl. midtones) i svetle tonove
slike (engl. highlights), kao i zasićenost (engl. saturation) cele slike. Na slici u sivim
tonovima, to su crne, sive i bele površine slike. Kada koristite alatku Variations,
menjate boju (ton) tamnih, srednjih ili svetlih površina slike. Izborom opcije Satura-
tion, podešavaju se sve površine odjednom, tako što se povećava ili smanjuje inten-
zitet boje, dok se sama boja ne menja.
80

Kada izaberete opciju Shadows, Midtones ili Highlights, podešavate ton i svetloću
samo takvih delova slike. Prednost je to što možete podesiti srednje tonove na jedan
način, a najsvetlije ili najtamnije delove slike na drugi način. Svaka opcija je nezavi-
sna od ostale dve; možete, na primer, podesiti da srednji tonovi budu plavlji - čime
ćete pojačati nebo - a zatim izabrati opciju Shadows i pojačati žutu boju na tam-
nijim delovima slike da biste kompenzovali plavičaste tonove kojima ti delovi inače
naginju.
Isecanje (engl. clipping) opisuje šta se dešava kada se vrednosti Highlights ili Shad-
ows toliko pojačaju da najsvetliji delovi slike postanu potpuno beli, odnosno, naj-
tamniji delovi potpuno crni. Ako potvrdite opciju Show Clipping, Photoshop će
fluorescentnim bojama prikazati oblasti slike koje će biti „odsečene" takvim pode-
šavanjem. Podešavanjem srednjih tonova ne dolazi do isecanja.
Kao što ste naučili u lekciji 5, ton (engl. hue) predstavlja boju objekta ili selekcije.
Svetloća (engl. brightness) mera je količine bele ili crne koja je dodata toj boji.
Kada izaberete opciju Stauration, promeniće se intenzitet boja na slici; postoje
samo dve mogućnosti: da povećate ili smanjite intenzitet. Na slici 6.3 podešavam
zasićenje prikazane fotografije. Ne zaboravite da istu korekciju možete primeniti i
više puta. Na primer, ako ste pritisli sličicu Less Saturation, a boje su još uvek pre­
jake, ponovo pritisnite istu sličicu da biste dodatno smanjili zasićenost.
 81

Naučite da koristite okvir za dijalog Variations - to je odličan način

da shvatite kako funkcionišu boje.
Otvorite neku sliku u boji. Izaberite Image-Adjustments-
Variations.
Izaberite radio-dugme u skladu s onim što želite da podešavate:
Shadows (tamne oblasti), Midtones (srednji tonovi), Highlights
(svetle oblasti) ili Saturation (zasićenje).
Klizačem Fine/Coarse podesite stepen primene podešavanja.
Napravite varijacije pritiskanjem odgovarajućih sličica. Slede
saveti za dobijanje željenog efekta:
Da biste dodali boju, pritisnite odgovarajuću sličicu. Na
primer, dodaćete plavu ako pritisnete sličicu More Blue.
Ako hoćete da smanjite količinu boje, pritisnite boju koja je
na krugu boja suprotna onoj koju hoćete da ublažite. Na
primer, da biste smanjili količinu magente, pritisnite sličicu
More Green.
Da biste podesili svetloću, pritisnite sličicu Lighter (svetlije),
odnosno Darker (tamnije).
Ako niste sigurni šta da uradite, pritisnite sličicu koja vam
deluje najbolje.
Ukoliko smatrate da ste preterali s podešavanjem i hoćete
da se vratite na originalnu sliku, pritisnite Alt (Windows),
odnosno Option (Mac) da bi dugme Cancel postalo dugme
Reset. Kada pritisnete dugme Reset, parametri se vraćaju na
nulu a slika u prvobitno stanje. (Napomena: to se odnosi
na sve okvire za dijalog koji služe za podešavanje.)
5. Pritisnite OK kada završite, ili Cancel, ako hoćete da poništite sva
podešavanja.

Snimanje i učitavanje korekcija

Okvir za dijalog Variations, kao i ostali okviri koji služe za podešavanje, ima još dva
dugmeta - Load i Save. O n a vam mogu uštedeti dosta vremena kada imate niz slika
koje treba podesiti. Na primer, možda ste digitalnim fotoaparatom snimili nekoliko
slika eksterijera pri istom, nepovoljnom osvetljenju. Možda vaš skener daje slike na
kojima sve ispada žuće nego što želite. Kada ustanovite koji parametri idealno
popravljaju određenu sliku, možete ih snimiti a zatim učitati kad god budete želeli
da ih primenite na neku drugu sliku.
Pritisnite dugme Save; otvoriće se tipičan okvir za dijalog koji omogućava da
izabranom skupu parametara dodelite ime. Možete ih zvati „maglovit dan" ili
„korekcija skenera". Kasnije, kada budete hteli da ih primenite na neku drugu sliku,
82

pritisnite dugme Load i otvorite datoteku s odgovarajućim parametrima. Korekcije će

biti primenjene kada pritisnete OK u okviru za dijalog.

Ostala podešavanja
Kao što ste videli, opcija Variations nudi brz način za podešavanje boja, ali ponekad
vam treba veća kontrola nad parametrima. Drugom prilikom, hoćete samo da
eksperimentišete. Na primer, imate sliku osrednjeg kvaliteta, ali - ako se poigrate s
njenim bojama i podesite joj kontrast - možda ćete je popraviti. To su sve situacije u
kojima ćete želeti da podešavate pojedinačne parametre boja na slici.

Korišćenje histograma
U Photoshopu CS postoji nova paleta - Histogram. (Ranije je to bio okvir za dijalog.)
O n a ne radi ništa sama po sebi, ali, ako naučite da je koristite, uštedećete dosta vre-
mena. Ako ste ikada učili statistiku, znate da je histogram vrsta dijagrama. U Photo-
shopu, to je dijagram slike svedene na sive tonove, na kome linije označavaju broj
piksela svake nijanse sive, na skali od 0 do 255.
Možda se pitate zašto je to važno. Glavno je to što posmatranjem histograma
možete zaključiti da li je slika dovoljno kontrastna da biste mogli uspešno primeniti
korekcije. Ako imate naizgled lošu fotografiju ili loše skeniranu sliku, proučavanjem
histograma ustanovićete vredi li da pokušate da je popravite ili je najbolje da je bacite
i krenete od početka. Ako su sve linije nagomilane na jednom delu dijagrama, vero-
vatno nećete spasiti sliku podešavanjem boja. S druge strane, ukoliko su linije rela-
tivno ravnomerno raspoređene duž celog histograma, velika je verovatnoća da se slika
može iskoristiti. Slika 6.4 prikazuje histogram relativno dobro eksponirane fotografije.

Komanda Histogram ima još jednu funkciju, a to je da pruži uvid u tonski opseg
slike. To se ponekad zove registar (engl. key type). Kaže se da je slika tamnog registra
(engl. low key), prosečnog registra (engl. average key) ili svetlog registra (engl. high
key), u zavisnosti od toga da li na njoj preovlađuju tamni, srednji ili svetli tonovi.
Slika koja je cela srednjesive boje imaće samo jednu liniju na sredini histograma.
Treba da zapamtite samo sledeće: ako su linije na histogramu prilično ravno­
merno raspoređene, radi se o slici prosečnog registra. Ukoliko na slici preovlađuju
 83

svetli tonovi, većina linija biće koncentrisana na desnoj strani histograma, dok će na
levoj strani biti samo nekoliko linija. S druge strane, ako se radi o slici koja je pre-
težno tamna, većina linija će biti s leve strane.

Podešavanje pomoću okvira za dijalog Levels

Podešavanje nivoa (engl. levels) znači promenu svetloće slike. Kao što vidite na slici
6.5, okvir za dijalog Levels sadrži kopiju histograma i druge kontrolne elemente za
podešavanje tonskih vrednosti.

Ako postavite crnu tačku (tačku na levom kraju histograma, koja odgovara pot-
puno zasićenoj crnoj boji) na mesto najveće koncentracije tamnih tonova na slici, a
belu tačku (tačku na desnom kraju histograma, koja odgovara potpuno nezasićenoj
beloj boji) na mesto najveće koncentracije svetlih tonova, ostali tonovi na slici raspo-
rediće se ravnomernije. Fotografija koju koristim u ovom primeru i koja se može uči-
tati (nekorigovana) sa Web lokacije ove knjige, prilično je tamna, ali ipak sadrži
dosta detalja. (Fotografija se zove Chinadoll.)

Kada su boje dobre, ali fotografija deluje beživotno ili tamno,

podešavanje svetloće pomaže.
1. Izaberite Image-Adjustments-Levels, ili pritisnite Ctrl+L (Win-
dows), odnosno Command+L (Mac).
2. Potvrdite opciju Preview da biste u prozoru sa slikom videli
promene koje obavljate. Zabave radi, možete posmatrati i
promene na paletama Navigator i Layers.
84

3. Podesite nivoe svetloće pomeranjem tri klizača ispod histograma

ulevo ili udesno. Slede saveti za dobijanje pojedinih efekata:
Da biste podesili crnu tacku slike (najtamniji ton), pomerite
levi klizač histograma Input Levels do tačke nagomilavanja
tamnih linija.
Podesite belu tačku (najbelji ton) pomeranjem desnog kli-
zača histograma Input Levels do tačke u kojoj počinju da se
uzdižu svetli pikseli.
Podesite srednje tonove tako što ćete posmatrati sliku dok
pomerate srednji klizač Input Levels nalevo ili nadesno.
Slika 6.6 prikazuje položaje klizača i parametre za ovu
sliku.

4. Za podešavanje kontrasta slike koristite klizače ispod trake Out-

put Levels. Crni klizač kontroliše tamne tonove; ako ga pomerate
ka centru, posvetlećete sliku. Belim klizačem kontrolišete svetle
tonove; ako ga pomerite ka centru, zatamnićete sliku.
5. Kada završite, pritisnite OK. Korigovanu verziju ove slike naći
ćete i na stranama u boji (slika 6.6 - China Doll).

Za podešavanje nivoa možete koristiti i pipete u okviru za dijalog Levels. Izaberite

belu pipetu (s desne strane) pa pritisnite najsvetliji deo slike. Zatim izaberite pipetu s
crnim vrhom (levo) i pritisnite najtamniji deo slike. Ako na slici postoji i oblast čija je
svetloća tačno između ove dve vrednosti, pritisnite je pipetom za srednje tonove
(srednja od tri pipete u okviru za dijalog Levels).
 85

Podešavanje pomoću okvira za dijalog Curves

Podešavanje komandom Curves slično je podešavanju komandom Levels, ali je
malo suptilnije. Umesto okvira za dijalog Levels, za podešavanje svetloće koristite
okvir za dijalog Curves. Velika razlika je u tome što, umesto da podešavate samo tri
tačke (crnu, srednju i belu), u okviru za dijalog Curves možete da podešavate bilo
koju tačku (slika 6.7).

Kada otvorite okvir za dijalog Curves, nećete videti krivu, a ni histogram. Umesto
toga, videćete drugačiju vrstu dijagrama - sa pomoćnom mrežom i dijagonalnom
linijom. Horizontalna osa mreže predstavlja originalne vrednosti (ulazne nivoe) slike
ili selekcije, a vertikalna osa predstavlja nove vrednosti (izlazne nivoe). Kada prvi
put otvorite okvir za dijalog Curves, dijagram ima oblik dijagonalne linije zato što
nisu unete nove vrednosti. Ulazne i izlazne vrednosti svih piksela su iste. Kao i
obično, obavezno potvrdite opciju Preview da biste videli rezultate promena.
Kao i u okviru za dijalog Levels, za podešavanje vrednosti možete da pritisnete
dugme Auto ili da upotrebite pipete. Metoda Curves omogućava mnogo više kon-
trole, pa treba i da je iskoristite. Držite pritisnut taster miša i povucite kursor preko
dela slike koji treba da podesite. U tački dijagrama koja predstavlja piksel na kome
se nalazi kursor, videćete kružić. Ako na krivoj postoje tačke koje ne želite da izme-
nite, pritisnite ih (u Windowsu, držeći taster Ctrl) da biste ih zaključali. Na primer,
86

ako hoćete da podesite srednje tonove a da ne dirate tamne i svetle tonove, pritisnite
tačke na krivoj da biste označili tačke koje treba da ostanu kakve jesu, a zatim povla-
čite sredinu krive sve dok ne podesite izgled slike. Povlačenje nagore posvetljava
tonove, dok ih povlačenje nadole zatamnjuje. Slika 6.8 prikazuje kako to izgleda. Da
biste se otarasili tačke koju ste postavili na krivu, pritisnite je i odvucite je van mreže.

Podešavanje pomoću okvira za dijalog Color Balance

Da biste zaista razumeli ravnotežu boja (engl. color balance), pogledajte krug boja.
Ako se ne sećate redosleda boja na krugu boja, pogledajte sliku 6.8 na stranama u
boji.
Svaka boja na krugu ima svoju suprotnost. Ako pratite liniju od jedne boje kroz
centar kruga, dolazite do suprotne boje. Cijan je suprotna crvenoj, zelena je suprotna
magenti, a plava je suprotna žutoj boji. Kada za podešavanje boja na slici koristite
okvir za dijalog Color Balance, boji koju želite da smanjite dodajete više suprotne
boje. Pojačanjem cijana, slabite crvenu. Pojačanjem crvene slabite cijan i tako dalje
oko kruga boja.
Slika 6.9 prikazuje okvir za dijalog Color Balance. On je namenjen za opštu
korekciju boja a ne za korigovanje određenih delova slike, mada ga možete koristiti
i u tu svrhu tako što ćete izabrati samo deo slike koji treba podesiti. Naročito je pogo-
dan za skenirane slike sa razdešenim bojama, kao što su stare, požutele fotografije.
Veoma je lako primeniti alatke Color Balance za uklanjanje žute boje a da se pri tom
ne promeni ostatak slike.
 87

Pored boja, pomoću klizača možete uravnotežiti i tonove. Kao i u ranije opisanom
okviru za dijalog Variations, svoje napore možete usredsrediti na podešavanje tam­
nih, srednjih ili svetlih tonova, tako što ćete pritisnuti odgovarajuće radio-dugme.

Color Balance može da spase izbledele slike, da crvene ruže pretvori

u plave, a plave patke u crvene. Ova komanda je jako zabavna.
1. Izaberite sliku ili deo slike za podešavanje. Otvorite okvir za
dijalog Color Balance tako što ćete izabrati I m a g e s Adjust-
ments-Color Balance, ili pritisnuti Ctrl+B (Windows), odnosno
Command+B (Mac).
2. Pritisnite radio-dugme Shadows, Midtones ili Highlights. U
opštem slučaju - ako korigujete celu sliku - preporučljivo je
početi sa srednjim tonovima zato što oni čine 90% slike.
3. Potvrdite opciju Preserve Luminosity da ne biste promenili svet-
loću slike dok podešavate boje. Ako održavanje svetloće nije
važno, nemojte da potvrdite tu opciju. Obavezno potvrdite opciju
Preview da biste videli kako izmene utiču na sliku.
4. Pomerajte klizače da biste podesili boje. Brojevi u poljima iznad
klizača menjaju se da bi pokazali stepen promena koje sprovo-
dite. Oni variraju u opsegu od 0 do +100 (prema crvenoj, zelenoj
i plavoj), i od 0 do -100 (prema cijanu, magenti i žutoj).
5. Podesite tamne i svetle tonove; ponavljajte korekcije sve dok slika
ne bude izgledala onako kako želite.
6. Pritisnite OK da biste primenili izmene.
7. Da biste promenili orijentaciju vodice dok vučete, držite pritisnut
taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac).

Ako vam se čini da Color Balance ne deluje kao što biste želeli, poništite operaciju
podešavanja.
88

Podešavanje pomoću okvira za dijalog

Hue/Saturation
Okvir za dijalog Hue/Saturation veoma je moćna alatka sa donekle nepreciznim
imenom. Naravno, omogućava da podesite ton (boje na slici) i zasićenje (intenzitet
boja), ali vam daje kontrolu i nad svetloćom.
Pogledajmo prvo kontrole u okviru za dijalog Hue/Saturation (slika 6.10). Pada-
juća lista Edit omogućava da izaberete ili jednu boju koju hoćete da podesite, ili
opciju Master, koja istovremeno podešava sve boje na slici ili u selekciji. Zasad iza-
berite opciju Master. Potvrdite opciju Preview da biste videli kako promene utiču na
sliku koju obrađujete.

Okvir za dijalog Hue/Saturation sadrži tri klizača: Hue, Saturation i Lightness.

Klizač Hue vas pomera po obodu kruga boja. Kada je izabrana opcija Master, možete
se pomerati od crvene (na sredini klizača) ulevo - preko ljubičaste do plave ili plavo-
zelene - ili udesno, preko narandžaste do žute i zelene.
Klizač Saturation vas vodi od 0% u centru, do 100% zasićenja (čista boja, bez
primesa sive) - ako ga pomerate udesno - ili do 100% nezasićenosti (nema boje), ako
ga pomerate ulevo.
Klizač Lightness omogućava da povećate ili smanjite svetloću slike, od 0 u sredini,
do +100 nadesno i -100 nalevo.
Dok pomerate klizače, posmatrajte dve trake spektra na dnu prozora i samu sliku.
Gornja traka predstavlja tekuće stanje slike, a donja - promene nastale pomeranjem
klizača. Na primer, ako klizač Hue pomerite na 60%, videćete da su se crvene boje na
slici pretvorile u žute, a plave u ljubičaste. U suštini, vi pomerate spektar boja za tu
vrednost. Ako klizač Saturation pomerite ulevo, donja traka će postati manje zasi-
ćena. Ukoliko pomerite klizač Lightness, promene će se opet odraziti na donju traku.
Ako u padajućoj listi Edit umesto opcije Master izaberete boju, okvir za dijalog se
neznatno menja, kao što vidite na slici 6.11. Pipete su sada dostupne i omogućavaju
da birate boje sa slike, a podesivi klizači za izbor opsega (između dve trake spektra)
postavljeni su na boju koju hoćete da korigujete. Ove klizače možete pomerati levo-
-desno da biste proširili ili suzili opseg izabrane boje. Možda vam se čini da to i nije
nešto posebno, ali ova mogućnost je zaista odlična, naročito ako hoćete da napravite
roze ili plavog tigra.
 89

O v a moćna alatka je najbolja kada se koristi s merom.

1. Otvorite okvir za dijalog tako što ćete ga izabrati iz menija
I m a g e s Adjustments, ili tako što ćete pritisnuti Ctrl+U (Win-
dows), odnosno Command+U (Mac). Potvrdite opciju Preview
da biste videli kako izmene utiču na sliku.
2. Prihvatite podrazumevanu opciju Master da biste podesili sve
boje, ili iz liste Edit izaberite boju koju hoćete da korigujete.
3. Podesite boje pomeranjem tri klizača ulevo ili udesno. Slede
saveti za dobijanje pojedinih efekata:
• Povucite klizač Hue ulevo ili udesno dok boje ne budu
izgledale onako kako želite. Brojevi koji se prikazuju u polju
klizača Hue označavaju stepen rotacije na krugu boja u
odnosu na početni položaj izabrane boje.
• Povucite klizač Saturation ulevo da biste smanjili zasićenost
boja, a udesno da biste je povećali.
• Povucite klizač Lightness da biste povećali ili smanjili svet-
loću slike.
4. Kada završite, pritisnite OK.
90

Podešavanje pomoću okvira za dijalog

Brightness/Contrast
Ako samo treba da podesite tonski opseg slike koja je skeniranjem postala suvuše
tamna, okvir za dijalog Brightness/Contrast (Image-Adjustments-Brightness/Con-
trast) nudi lak način da podesite sve odjednom (slika 6.12). Umesto da posebno
podešava svetle, srednje i tamne tonove, opcija Brightness/Contrast primenjuje istu
korekciju na celu sliku.
Mada okvir za dijalog Brightness/Contrast ne sadrži sve funkcije koje nude
komande Levels i Curves, pa čak i Variations, prednost mu je što se koristi brzo i lako.
Ponekad vam samo to i treba. Mnoge slike ćete poboljšati ako im samo neznatno
povećate svetloću i kontrast. Kao i obično, obavezno potvrdite opciju Preview da biste
videli kako promene koje obavljate utiču na sliku.

Povlačenje klizača udesno od središnje tačke povećava svetloću, odnosno kontrast

slike, dok ih povlačenje ulevo smanjuje. Ako niste zadovoljni rezultatima koje dobi-
jate pomoću ove alatke, poništite izmene, i za podešavanje svetloće i kontrasta upo-
trebite okvire za dijalog Curves, Levels ili Variations.
Ponekad je pogodna opcija Auto Contrast. O n a automatski prevodi najtamnije
piksele na slici u crne, a najsvetlije u bele, tako da svetli delovi izgledaju još svetliji
a senke tamnije. To možda nije najbolji način za podešavanje boja, ali - ako žurite
- uštedeće vam vreme.
Postoji još jedna automatska alatka - Auto Color. Auto Color analizira boje na
slici i procenjuje kako one treba da izgledaju. Ako ne zahtevate previše, možda vam
za korekciju boja neće ni trebati ništa drugo. Što se mene tiče, ja sam perfekcionista,
a Photoshopov osećaj za boje često se razlikuje od mog.
Komanda Desaturate uklanja sve boje sa slike, ne menjajući pri tom model boja.
Upotrebite ovu komandu ako hoćete da na brzinu pogledate kako će izgledati crno-
-bela verzija slike. Zatim zadajte komandu Undo da biste se vratili na verziju u boji.
 91

Korigovanje tamnih i svetlih površina

Jedan od odličnih novih elemenata Photoshopa CS jeste okvir za dijalog Shadow/
Highlight. On omogućava da ne menjajući kontrast podešavate svetle i tamne
delove slike. Ako ovu mogućnost primenim na fotografiju tigrice, mogu je smestiti u
dublju senku ne menjajući intenzitet njenih pruga, ili pojačati sunčevu svetlost ne
oduzimajući boje njenom svetložutom krznu. Obavezno potvrdite opciju Show More
Options da biste videli ceo komplet klizača, kao na slici 6.13.

Korigovanu sliku tigrice pogledajte na stranama u boji (slika u boji 6.12) i upore-
dite je sa originalom na slici u boji 6.6.

Fotografski filtri
Kada fotograf želi specijalan efekat, ponekad preko sočiva fotoaparata stavlja filtar
u boji. U novoj verziji Photoshopa možete uraditi to isto sa svakom slikom, bez obzira
na to da li potiče sa fotoaparata ili skenera, ili je napravljenja od nule. Na slici 6.14
otvorena je lista filtara pa možete da vidite sve opcije. Ozbiljni fotografi će prepo-
znati brojeve navedene iza filtara iz grupe Warming (zagrevanje) i Cooling (hla-
đenje), jer su oni isti kao brojevi na staklenim filtrima koji se kupuju u dobrim
radnjama s fotografskom opremom. Jačinom filtra upravljate pomoću klizača.
92

Najčešće nećete koristiti vrednosti veće od 10 do 20% da bi dnevni snimak bio topliji,
ili da biste odstranili višak žutih tonova sa slike snimljene u zatvorenom prostoru.
Da biste otvorili okvir za dijalog Photo Filter, izaberite Image-Adjustments-Photo
Filter.

Slojevi za podešavanje
Kada je reč o podešavanju boja, važno je da zapamtite da korekcije možete primeniti
na celu sliku, deo slike ili na sve osim na izabrani deo slike. Kada primenite korekciju
na celu sliku, možda će se neki njeni delovi popraviti, ali će se drugi pokvariti. Zato
treba pažljivo da pogledate krajnji rezultat i da procenite da li poboljšanja
nadmašuju nedostatke.
Srećom, postoji lak način da primenite korekciju i da se zatim predomislite. Jedna
od najboljih osobina Photoshopa jeste njegova sposobnost da radi sa slojevima. (Više
o tome naučićete u lekciji 11, „Slojevi".) Zasad zamišljajte slojeve kao providne folije
(ili listove celofana) koje postavljate preko slike i po kojima bojite. Ako vam se sviđa
šta ste uradili, slojeve možete da spojite tako da njihov sadržaj postane deo slike.
U suprotnom, možete ih odbaciti i pokušati ponovo. Osim slojeva po kojima crtate,
Photoshop vam nudi i slojeve za podešavanje (engl. adjustment layers). Oni funkcionišu
kao obični slojevi, ali, umesto boja ili učitanih slika, na slojevima za podešavanje
nalaze se korekcije boja koje primenjujete na sliku.
Sloj za podešavanje može se dodati slici na nekoliko načina. (Ovo je Photoshop,
pa ćete uskoro otkriti da postoji nekoliko načina za obavljanje gotovo svake opera-
cije.) Najlogičnije je da izaberete stavku New Adjustment Layer iz menija Layer (slika
6.15). Slojeve za podešavanje pronaći ćete i na meniju koji se otvara kada pritisnete
dugme na dnu palete Layers (dugme sa crno-belim krugom).
 93

Da biste otvorili sloj za podešavanje, uradite sledeće:

1. Pritisnite dugme označeno crno-belim krugom na dnu palete Layers (slika
6.15).
2. Iz podmenija izaberite vrstu podešavanja. Pritisnite OK da biste otvorili odgo-
varajući okvir za dijalog.
3. Podesite sve što treba. Ako niste zadovoljni izmenama, možete obrisati sloj ili
mu promeniti neprovidnost (opcija Opacity) da biste ublažili ili pojačali nači-
njene korekcije.

Kanali
Kanali predstavljaju još jedan način posmatranja boja. Svaka slika ima jedan ili više
kanala, u zavisnosti od izabranog režima za rad sa bojama. CMYK ima četiri
zasebna kanala i kompozitni kanal. RGB ima tri kanala i kompozitni. Svaki kanal
sadrži informacije o određenoj boji na slici. Pojedinačne kanale možete posmatrati
kao ploče u procesu štampanja, gde svaka ploča obezbeđuje jedan sloj boje. Na slici
6.16 prikazana je paleta Channels (dvaput), sa RGB i CMYK kanalima.
Postoje i alfa kanali, koji imaju nekoliko namena. Koriste se za definisanje upo-
trebe posebnih boja (PANTONE, Focoltone i si.). Alfa kanali sadrže i mape za maske
ili putanje koje ste napravili i koje hoćete da sačuvate zajedno sa slikom na koju ste
ih primenili. Primenom filtara samo na jedan kanal često možete da napravite
zanimljive teksture.
94

Sažetak
U ovoj lekciji osvrnuli smo se na rad sa bojama. Opcija Variations nudi jednostavno,
„vizuelno" podešavanje, omogućavajući vam da birate između različito nijansiranih
umanjenih sličica. Histogrami i krive primenjuju „naučniji" pristup podešavanju
boja. Naučili ste kako da dobijete savršeno plavo nebo i zelenu travu. Sada znate i da
pri podešavanju nivoa možete postaviti granice za tamne, srednje i svetle tonove
slike. Saznali ste kako da uravnotežite boje i kako da promenite ton, zasićenost, svet-
loću i kontrast slike.
Podešavanje boja je jedna od najčešće korišćenih operacija u Photoshopu, i na
nju ćete se osloniti kad god treba da doterate fotografiju ili skeniranu sliku. Slobodno
isprobavajte sve alatke za podešavanje boja na svojim omiljenim slikama.
Prešli ste četvrtinu puta, pa je vreme da se malo zabavimo. Photoshop je - to sigurno
znate - pre svega program za obradu slika. Napravljen je u tu svrhu i zadovoljava je
veoma uspešno. Ipak, u Photoshopu možete da radite i druge stvari, pa i da napra-
vite slike od nule, baš kao i u drugim dobrim grafičkim programima. U Photosho-
pove umetničke alatke spadaju:
pečat za kloniranje (Clone Stamp) i pečat za šare (Pattern Stamp)
četkica (Brush)
četkica za doterivanje (Healing Brush), alatka za zamenu boja (Color Replace-
ment) i alatka za zakrpe (Patch)
istorijska četkica (History Brush) i četkica istorije umetnosti (Art History Brush)
gumica (Eraser), gumica za brisanje pozadine (Background Eraser) i čarobna
gumica (Magic Eraser)
alatke za zamagljivanje (Blur), izoštravanje (Sharpen) i razmazivanje
(Smudge)
alatke za posvetljavanje (Dodge), zatamnjivanje (Burn) i sunder (Sponge)
olovka (Pencil)
prelivi (Gradient)
kantica s bojom (Baint Bucket)
Slika 7.1 prikazuje Photoshopove alatke za slikanje. U ovoj lekciji pozabavićemo
se najvažnijima od njih - četkicama, olovkom, četkicom istorije umetnosti i gumi-
com. Ostale alatke ćemo objasniti u sledećih nekoliko lekcija, kad n a m budu zatre-
bale.
Svaku alatku je moguće podesiti na mnogo načina i veoma lako. Parametri koji
se mogu podešavati jesu prečnik, tvrdoća, zaobljenost, ugao, providnost itd. O tome
će biti reči na narednih nekoliko strana.
96

Rad s četkicama
Pre nego što pređemo na pojedine četkice, pogledajmo potpaletu gotovih modela čet-
kica (Brush) koju otvarate s trake sa opcijama alatki nakon što izaberete alatku koja
koristi oblike četkica. Da biste otvorili potpaletu, pritisnite strelicu nadole pored polja
u kome je prikazan oblik trenutno aktivne četkice. Mada svaka alatka ima sopstveni
skup opcija, potpaleta Brush (prikazana na slici 7.2) radi sa svim umetničkim alat-
kama, od slikarske četkice do alatke za zatamnjivanje (Dodge). (Drugačije su samo
četkice koje koristi alatka Pencil.) Potpaleta Brush omogućava da izaberete bilo koju
od ponuđenih (prethodno definisanih) oblika četkice.
 97

Da biste izabrali jednu od ponuđenih četkica, pritisnite je mišem. Veličinu i oblik

četkice vidite u pregratku potpalete. Izuzetak su četkice ispod kojih je napisan broj
- on označava prečnik četkice izražen u pikselima. Koristite klizač Master Diameter da
biste promenili veličinu četkice a da pri tom ne promenite nijednu njenu drugu oso-
binu. Največi prečnik četkice je 2500 piksela. Zapamtite, pritiskom na oblik četkice na
potpaleti Brush ne aktivirate alatku Brush (četkicu). Četkicu morate izabrati iz kutije
sa alatkama, ili pritiskanjem odgovarajućeg slovnog tastera (prečice) na tastaturi.
Potpaleta Brush samo utiče na oblik i veličinu alatke koju ste izabrali.
Photoshop standardno sadrži mnogo vrsta četkica. Dodatne komplete četkica
možete instalirati korišćenjem menija potpalete Brush, koji se otvara pritiskom na
dugme sa trouglićem okrenutim udesno, u gornjem desnom delu potpalete. Iz menija
birate i način prikazivanja vrsta četkica - po imenima, po obliku vrha, ili po obliku
poteza koji prave.

Paleta Brushes
Paleta Brushes je prikazana na slici 7.3. Obično je privezana za traku sa opcijama
alatki, ali - ako više volite da joj pristupate s nekog drugog mesta na ekranu, možete
i to. Otvorite paletu tako što ćete prvo izabrati neku sliku, a zatim pritisnuti dugme
na desnom kraju trake s opcijama, ili tako što ćete izabrati stavku Brushes iz menija
Window. Paletu Brushes možete povući na pogodno mesto na ekranu, ili „usidriti" uz
traku s opcijama alatki. Ako hoćete da je premestite, uhvatite je za naslovnu traku i
odvucite na odgovarajuće mesto. Ukoliko želite da je usidrite, uhvatite je za jezičak
Brushes i odvucite na prazan, desni deo trake s opcijama. Usidrena paleta će ostati
na mestu sve dok je ne pomerite.
98

U levoj koloni prikazana je lista osobina četkice, od oblika vrha do dinamike čet-
kice. Pritiskanjem svake od navedenih stavki, na desnoj strani palete otvara se dru-
gačije okno. (Na slici 7.3 prikazane su opcije za podešavanje oblika vrha četkice -
Brush Tip Shape.) Sa ove palete birate svojstva svake četkice koju želite da modifiku-
jete, ili one koju pravite od početka. Možete izabrati prečnik, tvrdoću, rastojanje
između tačaka u potezu, ugao i zaobljenost četkica.
Prvo treba definisati veličinu i oblik četkice. Podesite prečnik pomoću klizača i
povlačite ručice na šematskom prikazu da biste podesili ugao i zaobljenost.
Zatim podesite tvrdoću (parametar Hardness). Što je četkica tvrđa (tj. što je vred-
nost parametra Hardness bliža 100%), biće bolje definisane ivice poteza. Potez nasli-
kan četkicom čija je tvrdoća oko 20% deluje prozirno.
Sledeća opcija je Spacing. Ako je potvrdite, možete podesiti standardno rastojanje
između „kapljica" boje u potezu četkicom, bez obzira na brzinu kojom povlačite
miša. Vrednosti oko 25% daće vrlo glatke nanose boje. Ukoliko ne potvrdite opciju
Spacing, rastojanje između „kapljica" zavisiće od brzine povlačenja miša. Ako ga
povlačite sporo, potez će izgledati kao neprekidna linija. Ako ga povlačite brže, poja-
viće se razdvojeni tragovi boje. Povećavanjem procentualne vrednosti (pomeranjem
klizača ili upisivanjem broja u pripadajuće polje), razmaci se povećavaju. Čak
možete i da vidite razlike dok povlačite klizač Spacing (slika 7.4).

Igrajte se s ovim parametrima. Uz malo eksperimentisanja, na kraju ćete dobiti

četkicu koja se ponaša kao prava četkica - debljina poteza će se menjati u zavisnosti
od nagiba četkice i brzine povlačenja.
Da biste podesili pomenute parametre, možete uneti vrednosti u odgovarajuća
polja, povlačiti klizače, i ručno menjati oblik četkice (povlačenjem ručica na
šematskom prikazu oblika četkice kada je izabrana stavka Brush Tip Shape).
Kada pronađete četkicu koja vam odgovara, snimite je. Iz menija palete Brushes
izaberite stavku New Brush Preset. Dodelite četkici ime u okviru za dijalog Brush
Name i biće vam dostupna kad god vam zatreba (slika 7.5). Ako napravite komplet
četkica, možete ih snimiti kao grupu. Otvorite meni palete Brushes pritiskom na
dugme sa trouglićem okrenutim udesno i izaberite stavku Save Brushes da biste sni-
mili komplet četkica.
 99

Klizač O p a c i t y
Najvažniji kontrolni objekat na traci sa opcijama alatki jeste klizač kojim se podešava
providnost. Pritisnite strelicu udesno pored polja Opacity da biste prikazali klizač.
Niska vrednost daje tanak sloj boje - skoro providan. Što se više približavate vrednosti
100%, boja je koncentrovanija. Na slici 7.6 prikazani su primeri različite providnosti
poteza četkicom. Preko preliva nacrtala sam trake mekom i tvrdom četkicom, i pri tom
sam menjala procenat providnosti za svaki skup traka. Istu sliku ćete naći i na stra­
nama u boji.

Opcije četkica
Pored opcija za oblik četkice, Photoshop nudi i opcije za definisanje ponašanja čet-
kice. Nažalost, ako nemate grafičku tablu, nećete moći da uživate u svim efektima
tih opcija. Opcijama za definisanje ponašanja četkice pristupa se preko liste i pripa-
dajućih polja za potvrdu na levoj strani palete Brushes. Pritisnite ime efekta, na pri-
mer Scattering, da biste pristupili klizačima za podešavanje. Kada podesite sve što
želite, efekte isključujete i uključujete pritiskanjem odgovarajućeg polja za potvrdu.

Efekat W e t E d g e s
Opcija Wet Edges daje pri slikanju efekat vodenih boja. Na slici 7.7 prikazan je tekst
napisan istom četkicom i bojom, ali sa uključenom i isključenom opcijom Wet Edges.
Boja se skuplja na ivicama poteza i, sve dok držite pritisnut taster i povlačite miša,
100

boja ostaje „vlažna". Dragim recima, možete slikati preko prethodnih poteza bez
nanošenja dodatnih slojeva boje. Međutim, ako pustite taster miša i ponovo počnete
da slikate, dodaćete nov sloj boje i dobiti sasvim drugačiji efekat. Obratite pažnju na
poteze koji se preklapaju.

P o d e š a v a n j e dinamike č e t k i c e
Ako koristite grafičku tablu i digitalnu olovku, možete postići efekat postepenog
gubljenja poteza, sličan onom koji dobijate kada pri klasičnom crtanju smanjite pri-
tisak četkice ili olovke. Za svaku stavku tipa Dynamics imate po pet opcija - Off,
Fade, Pen Pressure, Pen Tilt i Stylus Wheel. Na slici 7.8 prikazan je okvir za dijalog
i primeri poteza četkicom uz potvrđene opcije Dynamics.

Ako ne koristite grafičku tablu i digitalnu olovku, sličan efekat ćete dobiti kada
na paleti Brushes izaberete opciju Fade.
 101

Vrste četkica
Sada ćemo se pozabaviti alatkama za slikanje. Do kraja lekcije radićete s četkicama,
gumicama i olovkama.

Pre nego što nastavite, što ne biste isprobali neke od ovih alatki? Pra-
tite sledeće korake:
1. Otvorite novu stranu, dovoljno veliku da možete da se razmah-
nete. Photoshopova podrazumevana strana, veličine 7 x 5 inča,
biće dovoljna.
2. Na desnoj strani ekrana potražite paletu Swatches. Ukoliko je ne
vidite, otvorite je iz menija Window. Ako treba, pritisnite njen
jezičak da biste je doveli u prednji plan, tj. da biste otvorili elek-
tronsku kutiju s bojama. Pritisnite bilo koju boju.
3. Pritisnite taster B da biste iz kutije s alatkama izabrali četkicu
(alatku Brush).
4. Pritisnite trouglić okrenut nadole pored ikonice Brush na traci sa
opcijama alatki, pa sa potpalete Brush izaberite četkicu.
5. Držeći pritisnut taster miša povlačite četkicu po platnu da biste
slikali.
6. Isprobajte i alatke Pencil (olovku) i Eraser (gumicu). Pritisnite
Shift+B da biste prešli s četkice na olovku i obrnuto, a kada
budete hteli da pređete na gumicu, pritisnite E. Ispitajte kako
promena opcija utiče na svaku od tih alatki.

Vazdušna četkica
Vazdušna četkica je predstavljena dugmetom na traci sa opcijama alatki kada je
aktivna alatka Brush. Pritisnite dugme ako želite da se izabrana četkica ponaša kao
vazdušna četkica. O n a nanosi boju raspršivanjem, slično kao raspršivači koje upo-
trebljavaju slikari i u kojima se komprimovan vazduh koristi za raspršivanje boje
kroz podesivu mlaznicu.
Trag boje nanet alatkom Airbrush ima difuzne ivice, a možete da kontrolišete
brzinu raspršivanja boje. Vazdušnu četkicu možete podesiti tako da raspršuje kon-
stantan mlaz ili mlaz koji slabi posle određenog vremena. Eksperimentišite s razli-
čitim pritiscima, veličinama i oblicima četkice.
Što duže držite vazdušnu četkicu na jednom mestu, to boja postaje sve tamnija
i zasićenija, baš kao da prskate boju iz raspršivača.
Slika 7.9 prikazuje crtež urađen isključivo pomoću vazdušne četkice. Točkasti
efekti su rezultat korišćenja režima mešanja Dissolve. (O režimima mešanja učićete
u lekciji 8, „Digitalno slikanje".)
102

Slikarska četkica
Slikarska četkica, ili samo četkica (alatka Brush), najznačajnija je alatka za slikanje
u Photoshopu. Da biste je aktivirali, pritisnite taster B ili je izaberite u kutiji sa alat-
kama. Slikarska četkica se ponaša slično kao vazdušna četkica, ali nanosi boju
mnogo ujednačenije. Drugim recima, ako duže držite taster miša dok je četkica na
jednom mestu, boja ne nastavlja da „curi" na platno.

Ako treba da nacrtate pravu liniju - vertikalnu ili horizontalnu - držite pritisnut
taster Shift dok povlačite četkicu. Kada hoćete da nacrtate pravu liniju između dve
tačke pod bilo kojim uglom, pritisnite jednom negde na platnu da biste postavili
prvu tačku, a zatim držite Shift i pritisnite da biste označili krajnju tačku. Photoshop
će povući liniju između zadatih tačaka. Slika 7.10 nacrtana je pomoću Photoshop-
ovih četkica. Počela sam sa prelivom. Zatim sam koristila mekanu četkicu Wet Edges
srednje veličine, i na kraju sam upotrebila četkicu koja simulira travu. Obe ove čet-
kice nalaze se u standardnom kompletu četkica.
 103

Istorijska četkica
Istorijska četkica je veoma korisna kada dorađujete sliku i niste sasvim sigurni koliko
i kakvih izmena da učinite. O n a vam omogućava da izmenjene delove slike vratite
u jedno od prethodnih stanja tako što ćete nekom od ranije upotrebljenih četkica
preći preko izmenjenih oblasti. Na slici 7.11 primenila sam filtar Distort-Glass na
fotografiju, a zatim sam istorijskom četkicom poništila dejstvo filtra na deo slike.
104

Da biste koristili istorijsku četkicu, na paleti History pritisnite unutar kvadrata

levo od slike ili stanja koje hoćete da koristite kao izvorno. Na slici 7.11 pritisnula
sam originalnu sliku zato što sam želela da deo izmenjene slike vratim u prvobitno
stanje. Zatim izaberite oblik četkice, pritisnite istorijsku četkicu u kutiji sa alatkama
i počnite da slikate.

Četkica istorije umetnosti

Četkica istorije umetnosti (Art History) deli mesto u kutiji sa alatkama sa istorijskom
četkicom. Pritisnite Shift+Y da biste se prebacivali između ove dve četkice. Za četkicu
istorije umetnosti možete izabrati različite stilove slikanja, ali ona - kao i istorijska čet-
kica - koristi izvorne podatke sa zadatog prethodnog stanja ili snimka slike koju
obrađujete. Vrste poteza ovom četkicom birate iz padajuće liste Style na traci sa opci-
jama alatki. Kada izaberete stil četkice istorije umetnosti i počnete da slikate, pretvo-
rićete sliku u nešto što možda podseća na impresionistički akvarel, poentilističko ulje
ili na neki drugi umetnički pravac. Slika 7.12 prikazuje otvorenu listu stilova četkice
istorije umetnosti na traci sa opcijama alatki.

Na slici 7.13 primenila sam četkicu Art History na fotografiju, a zatim sam je
doradila istorijskom četkicom da bih vratila neke ivice i detalje.
 105

Isprobajte četkicu istorije umetnosti prateći sledeće korake:

1. Otvorite neku sliku. Na paleti History pritisnite kvadrat levo od
stanja koje hoćete da koristite kao izvor za četkicu istorije umet-
nosti. U kvadratu će se pojaviti sličica četkice.
2. Pritisnite četkicu istorije umetnosti u kutiji sa alatkama. O n a deli
mesto u kutiji sa istorijskom četkicom.
3. Na traci sa opcijama alatki podesite režim mešanja (Mode) na
Normal (zasad; više o režimima mešanja saznaćete kasnije), a
neprovidnost (Opacity) na 75%. Kada vidite efekat, možete i da
promenite ove parametre.
4. Izaberite opciju iz padajuće liste Style. Izabrani stil utiče na oblik
poteza četkice.
5. Unesite vrednost u polje Area da biste zadali oblast koju će
pokrivati potezi četkicom. Veće vrednosti znače da će biti
zahvaćena veća površina i da će broj poteza biti veći.
6. Unesite vrednost u polje Tolerance ili povucite klizač da biste
ograničili oblasti u kojima se mogu naneti potezi četkicom. Mala
vrednost parametra Tolerance omogućava da slikate nesputa-
nim potezima, svuda po slici. Velika vrednost parametra Tole-
rance ograničava nanošenje boje na oblasti čija se boja znatno
razlikuje od boje na izvornoj slici.
7. Izaberite oblik četkice i počnite da slikate.

Četkica istorije umetnosti može da proizvede veoma lepe efekte, ako naučite da
koristite njene parametre. Potrebna je praksa da biste naučili da pravilno koristite
četkicu istorije umetnosti - kao i svaku složenu alatku.

Alatka za zamenu boja

Evo jedne od najkorisnijih novih alatki u Photoshopu CS. Alatka za zamenu boja
funkcioniše kao sve četkice, s tim što ona - kada slikate preko postojeće slike - zame-
njuje preovladujuću boju tekućom bojom prednjeg plana. Još važnije je to što ova
alatka menja samo boju, a ne zasićenost ili svetloću. Ako imate plavo nebo s mno-
štvom belih oblačića, a hoćete narandžasto nebo sa istim takvim oblačićima - nema
problema. Izaberite nijansu narandžaste boje i pređite četkicom preko neba. Slobodno
slikajte i preko oblaka. Narandžasta boja će na njih uticati samo onoliko koliko je
potrebno da bi se dobio prirodan efekat - isto onoliko koliko je uticala i plava.
Ova alatka je idealna i za rešavanje poznatog fotografskog problema - crvenih
očiju. Viđali ste taj efekat - sjanocrvene, đavolske oči na fotografijama ljudi i živo-
tinja. Ova pojava nastaje zbog odbijanja svetlosti od očnog dna, i najčešće se javlja
samo na fotografijama snimljenim uz korišćenje blica, ili pri jarkom osvetljenju. Da
106

biste problem resili alatkom za zamenu boja, izaberite odgovarajuću boju - tamno-
braon ili crnu - i slikajte preko crvenih očiju. Ovu tehniku detaljnije ćemo obraditi
u poglavlju 22, „Retuširanje slika u boji".

Gumica
Sledeća alatka koju ćemo proučiti jeste ona koju svi, nažalost, moramo vrlo često da
koristimo - gumica (Eraser). Za izbor ove alatke sa tastature koristi se taster E. Dobro
je znati da se i operacije izvedene gumicom mogu poništiti. Prema tome, ako ste
slučajno sa platna uklonili važan element koji ste hteli da zadržite, samo izaberite
E d i t - U n d o da biste poništili brisanje.
Gumica je jedinstvena po tome što može da kopira osobine drugih alatki. O n a
može da pri brisanju ostavlja meke ivice, baš kao da slikate običnom četkicom umo-
čenom u belilo. Gumicom možete da obrišete jedan red piksela, kao da je u pitanju
olovka, ili da smanjite gustinu boja na slici - kao kad koristite vazdušnu četkicu.
Naravno, ona može da se ponaša i kao obična, četvrtasta gumica koja briše sve što joj
se nađe na putu. Traka sa opcijama alatki omogućava da zadate ponašanje gumice:
da li će ona biti klasična gumica ili četkica, koliko toga želite da izbrišete, čak i to da
li hoćete da gumica obriše deo slike do izabranog prethodnog stanja na paleti History,
ili do boje pozadine. Traka sa opcijama alatke Eraser prikazana je na slici 7.14.

Klizač Flow određuje intenzitet brisanja. Koristan je za stapanje delova slika, a

može da proizvede i lepe efekte akvarela.
Kada otvorite paletu Brushes i izaberete jednu od opcija Dynamics, u gornjoj listi
Control naći ćete i opciju Fade koja deluje kao istoimena opcija vazdušne četkice.
Upišite broj koraka u pripadajuće polje i potez gumice će postepeno postajati sve
tanji i na kraju će se izgubiti. To je korisno za umekšavanje ivica na slikama
nepravilnog oblika.
Podesite klizač Opacity na oko 75%, postavite opciju Fade na oko 8 koraka i povla-
čite gumicom od slike koju hoćete da umekšate.
Umesto brisanja slike do pozadine, možete izabrati opciju Erase to History. O v a
opcija (koja se pojavljuje kao polje za potvrdu na traci sa opcijama alatki) omogu-
ćava da gumica radi zajedno s paletom History, tako da brišete sliku do neke njene
prethodne verzije. Pre nego što počnete da brišete ili da nekako drugačije značajno
menjate sliku, napravite njen snimak tako što ćete izabrati opciju New Snapshot iz
menija palete History.
Eksperimentišite s ovom alatkom dok ne shvatite šta ona radi. O n a vam može
uštedeti dosta vremena kad budete isprobavali nove tehnike.
Druge dve gumice u kompletu su Background Eraser (gumica za brisanje poza-
dine) i Magic Eraser (čarobna gumica). One dele mesto u kutiji sa alatkama sa
običnom gumicom i olakšavaju brisanje delova sloja do providnosti. To može da
 107

vam pomogne ako, na primer, treba da obrišete pozadinu oko objekta oštrih ivica.
Background Eraser omogućava da obrišete piksele na sloju tako da ti delovi postanu
providni. Zadavanjem različitih vrednosti parametara Sampling i Tolerance, kontro-
lišete opseg providnosti i oštrinu ivica. Na slici 7.15 postavila sam boju pozadine na
boju pozadine fotografije i koristim alatku Background Eraser da bih obrisala samo
podmetač i sto ispod šolje. Mogu da povlačim gumicu preko drške šolje a da ipak
brišem samo ono što se vidi kroz nju.

Kada sloj pritisnete alatkom Magic Eraser, alatka automatski briše sve slično
obojene piksele i oni postaju providni. Možete da izaberete da li ćete obrisati samo
susedne piksele ili sve slično obojene piksele na tekućem sloju.

Sada isprobajte alatku Magic Eraser. Izaberite bilo koju sliku koja ima
površine relativno ujednačene boje, na primer nebo.
1. Izaberite čarobnu gumicu u kutiji sa alatkama. Traka sa opci-
jama prikazaće opcije ove alatke.
2. Unesite vrednost parametra Tolerance. Tolerancija definiše opseg
boja koje se brišu. Ako je vrednost tolerancije niska, moći ćete da
obrišete samo piksele čija je boja veoma slična izabranom pik-
selu. Veća vrednost parametra Tolerance omogućava brisanje
piksela u širem opsegu boja.
3. Podesite vrednost parametra Opacity da biste zadali „dubinu"
brisanja. Vrednost 100% briše piksele do potpune providnosti,
a zadavanjem manjih vrednosti dobijate delimično providne
piksele.
108

4. Ostale opcije podesite po potrebi:

Potvrdite opciju Use All Layers ako hoćete da uzmete uzorak
boje za brisanje kombinovanjem podataka sa svih vidljivih
slojeva.
Potvrdite opciju Anti-aliased da biste izgladili (umekšali)
ivice površina koje brišete.
Potvrdite opciju Contiguous da biste obrisali samo susedne,
slično obojene piksele. Isključite ovu opciju ukoliko želite da
obrišete sve slično obojene piksele na celoj slici.
5. Pritisnite mišem negde na sloju koji hoćete da obrišete. Svi slično
obojeni pikseli - čiji je opseg zadat parametrom Tolerance -
postaće providni (odnosno, delimično providni).

Na slici 7.16 prikazani su rezultati upotrebe alatke Magic Eraser. Prvo sam izdvo­
jila nebo pomoću alatke laso. To sam uradila zato što je nebo bilo previše slično boji
jezera. Pritisla sam tri puta da bih uklonila delove pozadine. Možda ćete morati da
napravite nekoliko selekcija da biste obrisali sve što želite. Pored toga, možda ćete
morati da koristite i običnu gumicu (alatku Eraser) da biste obrisali piksele koje
čarobna gumica ostavi. Ipak, upotreba čarobne gumice je najbrži način za ukla­
njanje pozadine sa slike. Intenzivno ćete je koristiti u lekciji 20 kada budete radili
fotomontaže.
 109

Olovka
Alatka Pencil radi, u velikoj meri, slično kao alatka Brush, s tim što može da crta
samo linije oštrih ivica, tj. linije čije se ivice ne rasplinjavaju. Izaberite alatku Pencil
u kutiji sa alatkama ili pritisnite taster P. (Ako je izabrana alatka Brush, pritisnite
Shift+B.) Olovka deli mesto u kutiji s alatkama sa četkicom. Kada izaberete olovku,
pojaviće se njene opcije (slika 7.17).

Prečnik olovke birate sa palete Brushes (ili potpalete Brush), a u Photoshopu CS

novina je da možete podešavati i tvrdoću. Upotrebite tvrdu ili meku olovku. Ostale
parametre možete podesiti kao za druge, već opisane alatke, pa neću ponavljati.
Ipak, alatka Pencil ima i jednu opciju o kojoj dosad niste čitali.
Na traci sa opcijama postoji polje za potvrdu Auto Erase. Kada uključite ovu
opciju, svaki put kad počnete da crtate na delu platna na kome već postoji linija
nacrtana olovkom, alatka Pencil se pretvara u gumicu i briše postojeću liniju sve dok
ne pustite taster miša.

Sažetak
Korišćenje Photoshopovih alatki za slikanje lako je i zabavno. U ovoj lekciji upoznali
ste alatke Airbrush, Brush, History Brush, Pencil i Eraser. Oblici četkica iz potpalete
Brush primenjivi su na sve alatke, ne samo na četkicu. Oblik i ponašanje četkice
možete da promenite pomoću parametara na traci sa opcijama alatki. Naučili ste da
aktivirate četkicu, olovku i gumicu pritiskanjem samo jednog slova na tastaturi.
Saznali ste ponešto o opcijama alatki i kako one utiču na izgled poteza povučenih
četkicom.
Sada kada znate nešto o četkicama i alatkama za slikanje, treba da naučite kako da
izaberete boje kojima ćete slikati. U lepe osobine digitalne boje spada i to što se ne
zavlači pod nokte, ne miriše na terpentin i ne morate da perete četkice posle slikanja.
U ovoj lekciji naučićete da birate i primenjujete boje. Postoji nekoliko načina za
biranje boja, a biće reči i o režimima mešanja (engl. blending modes), koji utiču na
način interakcije boja (i slojeva).

Boje prednjeg plana i pozadine

Dok radite u Photoshopu, u svakom trenutku su vam na raspolaganju dve boje.
Samo dve? Ne brinite - ovo zaista zbunjuje. Možda je bolje reći da su dve boje aktivne:
boja prednjeg plana (engl. foreground color) i boja pozadine (engl. background color).
Bojom prednjeg plana slikate, ispunjavate ili iscrtavate selekciju. To je tekuća boja
vaše četkice ili olovke. (O popunjavanju i iscrtavanju konturnih linija saznaćete
kasnije, kada budemo govorili o putanjama.) Boju pozadine Photoshop koristi kada
brišete (alatkom Eraser) ili uklanjate (tasterom Delete) izabranu oblast na sloju
pozadine. Možete je shvatiti kao boju platna po kome slikate.

Biranje boja
Najlakši i najbrži način za izbor boja jeste korišćenje uzoraka boje prednjeg plana
i boje pozadine u kutiji sa alatkama (slika 8.1). Uzorak gore levo predstavlja boju
prednjeg plana, a uzorak dole desno - boju pozadine.
Uzorci (engl. swatches) su dva mala obojena kvadrata pri dnu kutije sa alatkama.
Pritiskanjem sličice u donjem levom uglu, koja izgleda kao minijaturna verzija
uzoraka, dobijate podrazumevane boje (crnu i belu). Pritiskom na malu zakrivljenu
strelicu u gornjem desnom uglu, prelazite s boje prednjeg plana na boju pozadine i
obrnuto.
111

Da biste promenili boju bilo kog od ova dva uzorka, pritisnite ga mišem. Otvoriće
se okvir za dijalog Color Picker koji ste odabrali na kartici General okvira za dijalog
Preferences. Ako niste ništa izabrali, otvoriće se Photoshopov Color Picker. Druge
opcije koje su vam na raspolaganju su Appleov ili Windowsov Color Picker, u zavi-
snosti od operativnog sistema koji koristite. U primerima iz ove lekcije koristi se Pho-
toshopov Color Picker.

Prozor Color Picker

Photoshopov Color Picker omogućava da izaberete boju prednjeg plana ili boju
pozadine na nekoliko načina. Na slici 8.2 prikazan je prozor Color Picker. Da biste
izabrali boju, možete pritisnuti unutar spektra boja (vertikalne trake), povlačiti tro-
uglasti klizač, pritisnuti unutar velikog obojenog polja ili uneti numeričke vrednosti
u polja odgovarajućeg modela boja.
 112

Color Picker se standardno otvara u modelu boja HSB, što je skraćenica za Hue
(boja, ton), Saturation (zasićenost) i Brightness (svetloća), sa izabranim radio-dug-
metom Hue. Time je obezbeđeno da se u velikom polju prikažu sve moguće vrednosti
zasićenja i svetloće izabrane boje. Ako pritisnete bilo gde unutar polja, promeniće se
vrednosti parametara Saturation i Brightness, dok vrednost Hue ostaje ista.
Ako pritisnete dugme Saturation, obojeno polje se menja kao na slici 8.3, prikazu-
jući sve moguće boje za datu vrednost zasićenja. Ako pritisnete bilo gde unutar
obojenog polja, menjaju se ostali brojevi, ali zasićenje ostaje isto.

Uopšteno govoreći, umetnici najviše vole režim HSB zato što ga je lako shvatiti.
Međutim, ne morate se držati njega. Slobodno izaberite RGB. To je model koji upra-
vlja načinom prikazivanja boja na monitoru. (On koristi crvenu, zelenu i plavu
boju, isto kao, na primer, televizor.)
Malo je komplikovanije izabrati boju u modelu RGB. Kada pritisnete radio-
-dugme R (Red), boje u velikom polju ne moraju biti crvene, već mogu biti i plave ili
zelene. Tu dolazi do izražaja važnost spektralne trake sa klizačem i numeričkih vred-
nosti u poljima.
Ne zaboravite, u modelu RGB boje se prave od komponenata - crvene, zelene
i plave - u iznosima od 0 do 255. Čista crvena ima 255 crvene, 0 zelene i 0 plave.
Ako unesete ove vrednosti u odgovarajuća polja prozora Color Picker, čista crvena će
biti prikazana u donjem levom uglu obojenog polja. U ostatku polja biće prikazane
boje koje se dobijaju mešanjem zelene i plave sa crvenom. Pritisnite mišem malo
113

iznad i udesno da biste crvenoj dodali malo zelene i plave. Pošto ste dodali relativno
male količine zelene i plave, sa crvenom su, u stvari, pomešane žuta i magenta. Žuta
potiče od dodavanja zelene, a magenta od dodavanja plave. Slika 8.4 prikazuje kako
to izgleda u biraču boja.

Model RGB ćete najlakše savladati ako radite s njim. Otvorite Color Picker i iza-
berite boju u velikom polju. Zatim posmatrajte kako se numeričke vrednosti menjaju
kada pritisnete neku drugu boju. Istražite šta se dešava kada birate različitu radio-
-dugmad i menjate vrednosti u pripadajućim poljima.
Da li ste se ikada pitali šta znače oni čudni brojevi i slova u polju # na dnu pro-
zora Color Picker? Pa, to je HTML kod izabrane boje. HTML kodovi su u heksadeci-
malnom formatu, spremni za unošenje u izvorni HTML kod Web strane. To će vam
trebati samo ako spadate u one hrabre autore koji svoje Web prezentacije prave
programiranjem na jeziku HTML. U suprotnom, ne treba da brinete o tome. Kada
u program za izradu Web strana smestite sliku koju ste napravili u Photoshopu,
automatski će se generisati odgovarajući HTML kod.

Paleta Color
Paleta Color ima nekoliko prednosti nad prozorom Color Picker. Prvo, možete je
ostaviti otvorenom, što omogućava da menjate boje a da pri tom ne morate da pro-
lazite kroz zametnu proceduru koju zahteva prozor Color Picker: pritiskanje uzorka u
kutiji sa alatkama, pronalaženje boje i potvrđivanje izbora pritiskom na dugme OK.
Pored toga, paletu boja možete i usidriti u gornjem desnom uglu ekrana tako što ćete
je uhvatiti za jezičak i prevući na desni kraj trake sa opcijama alatki.
 114

Svima vama koji imate problema s matematikom prija to što paleta Color ima
manje numeričkih polja od prozora Color Picker, a i ona koja postoje (slika 8.5),
logično su povezana sa klizačima. Paleta Color se standardno otvara u režimu koji
ste poslednji put koristili, ali je možete prebaciti u režim Grayscale ili bilo koji drugi,
kada izaberete odgovarajuću stavku iz menija palete (slika 8.6). Čak možete izabrati
i boje za Web, kao varijantu modela RGB.

Ovaj meni omogućava i da spektralnu traku na dnu palete Color uskladite s

modelom boja koji koristite. Ako će vaš rad biti štampan pa hoćete da izbegnete
korišćenje boja koje su izvan opsega (tj. koje se ne mogu reprodukovati pomoću
štamparskih boja CMYK), izaberite opciju CMYK Spectrum da biste bili sigurni da će
svaka boja koju ste koristili moći da se odštampa. Slično tome, ukoliko izaberete
opciju Make Ramp Web Safe, na spektralnoj traci prikazaće se samo 216 boja koje
svi postojeći čitači Weba mogu da prikažu.
115

Paleta Swatches
Sećate li se da sam na početku lekcije rekla da Photoshop nudi više načina za biranje
boja? Evo i najjednostavnijeg. Paleta Swatches, prikazana na slici 8.7, funkcioniše
kao dečija kutija sa vodenim bojama. Umočite četkicu u boju i slikajte. Da biste
izabrali boju prednjeg plana, pritisnite odgovarajući uzorak boje. Da biste izabrali
boju pozadine, držite Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dok pritiskate uzorak
mišem.

Paleta Swatches se standardno otvara sa tekućom sistemskom paletom boja. Boje

koje hoćete da dodate paleti Swatches možete izabrati u prozoru Color Picker, a
možete izabrati i jedan od sistema boja, kao što su PANTONE, Focoltone, TRUMATCH
ili Тоуо, čime ćete na paletu dodati od 700 do 1000 posebnih boja koje se mogu
koristiti u štampi. To nije sve: paleti Swatches možete dodati i boje uzete pomoću
pipete sa neke od postojećih slika, što je objašnjeno u narednom odeljku.
 116

Lako je koristiti uzorke boja sa palete Swatches, ali ne odgovaraju

vam uvek boje koje nudi Photoshop. Evo kako da u komplet uzoraka
dodate sopstvene boje.
Pritisnite uzorak boje prednjeg plana u kutiji sa alatkama.
U prozoru Color Picker izaberite boju i pritisnite dugme OK.
Otvorite paletu Swatches (Window-Swatches).
Pritisnite dugme u donjem desnom uglu palete Swatches i povu-
cite nadole da biste povećali paletu tako da liči na onu sa slike
8.8.

5. Pomerite kursor u prazan prostor ispod postojećih uzoraka. Oblik

kursora se menja u kanticu s bojom (kursor alatke Paint Bucket).
6. Pritisnite bilo gde unutar praznog prostora i dodaćete novu boju
iza postojećih. Photoshop će tražiti da novoj boji dodelite ime.
7. Ako držite taster Shift i umesto praznog prostora pritisnete po-
stojeći uzorak boje, taj uzorak biće zamenjen novodefinisanom
bojom.

Ako često koristite iste boje, koje ne postoje ni na jednoj Photoshopovoj paleti, sni­
mite sopstvenu paletu tako što ćete iz menija palete izabrati opciju Save Swatches.
Boje možete birati sa fotografija, skeniranih donećete morati da birate omiljene boje
svaki put kada pokrenete Photoshop. Iz menija palete Swatches možete izabrati i
neku od petnaestak paleta uzoraka koje se isporučuju uz Photoshop. Palete uzoraka
se čuvaju u direktorijumu Presets.
117

Alatka pipeta
Kada ste pomerali pokazivač miša preko uzoraka boja na paleti Swatches ili spek-
tralne trake na paleti Color, videli ste kursor u obliku pipete (kursor alatke Eyedrop-
per). Kao što i očekujete, boja koju pritisnete pipetom postaje aktivna. Prednost ove
alatke je što na isti način radi i sa slikom - sa postojeće slike možete pomoću pipete
da izaberete boju neba, trave ili kože, a da pri tom ne morate pokušavati da pro­
nađete tu boju u prozoru Color Picker.
Pipeta je izuzetno korisna alatka, naročito kada retuširate sliku i treba da iskori-
stite boje koje se već nalaze na njoj. Pritisnite bilo koje mesto na slici i boja koja se
nalazi ispod vrha pipete postaće nova boja prednjeg plana. Ukoliko treba da izaberete
boju pozadine, držite Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok birate boju pipetom.
Kada držite pritisnut taster miša i prevlačite pipetom preko slike, uzorak boje prednjeg
plana u kutiji sa alatkama menja boju kad god se pipeta nađe iznad druge boje na
slici. Ukoliko počnete da povlačite miša u Photoshopovom prozoru, možete da - držeći
i dalje pritisnut taster miša - odvučete pokazivač na bilo koje mesto na ekranu da
biste izabrali boje sa tapeta ili ikonica na radnoj površini.

Opcije pipete na traci sa opcijama alatki (slika 8.9), omogućavaju da izberete

veličinu uzorka boje koji uzimate pipetom. Možete izabrati jedan piksel, uzorak
veličine 3 x 3 piksela, ili uzorak veličine 5 x 5 piksela.

Da biste u toku rada bilo koju alatku za slikanje (osim gumice), brzo pretvorili
u pipetu i promenili boju prednjeg plana, pritisnite taster Alt (Windows), odnosno
Option (Mac).

Evo još jednog načina za dodavanje uzoraka paleti Swatches. Ovog

puta ćete pozajmiti boje s fotografije.
1. Pritisnite pipetu u kutiji sa alatkama ili pritisnite taster I da biste
izabrali pipetu.
2. Pritisnite sliku u tački čiju boju hoćete da uzmete. Ako želite da to
bude boja pozadine, držite Alt (Windows), odnosno Option (Mac)
dok pritiskate boju pipetom.
 118

3. Otvorite paletu Swatches ukoliko već nije otvorena. Postavite kur-

sor pipete na bilo koje prazno (sivo) polje na paleti Swatches.
Kursor menja oblik u kanticu s bojom.
4. Pritisnite jednom da biste smestili uzorak izabrane boje na
paletu.
5. Iz menija palete izaberite stavku Save Swatches.
6. Sledite uobičajenu proceduru imenovanja novog kompleta
uzoraka i snimite ga u Photoshopov direktorijum Presets.

Da biste učitali snimljenu datoteku sa uzorcima boja, izaberite stavku Load

Swatches iz menija palete Swatches. U direktorijumu Presets pronađite datoteku koju
hoćete da koristite (slika 8.10) i pritisnite OK.

Odvojićemo nekoliko minuta za vežbanje rada sa četkicom i pipetom.

Izaberite sliku s puno boja i otvorite je u Photoshopu. Zatim pratite
sledeće korake:
1. Pre nego što počnete, izaberite opciju Save As a Copy iz menija
File da biste sačuvali kopiju originalne slike ako slučajno snim-
ite i zatvorite izmenjenu verziju.
2. Pritisnite B da biste aktivirali četkicu. Otvorite potpaletu Brush
(ili paletu Brushes) i izaberite četkicu srednje veličine.
3. Postavite četkicu iznad obojenog dela slike, kao što sam ja
uradila na slici 8.11. Pritisnite Alt (Windows), odnosno Option
(Mac). Četkica se pretvara u pipetu a kada pritisnete taster miša,
boja koja se nalazi ispod nje postaje boja prednjeg plana.
119

4. Pustite taster Alt (Option) i povlačite miša da biste slikali bojom

koju ste upravo izabrali.
5. Otvorite paletu Color (Window-Color), ako nije otvorena.
Postavite kursor četkice na spektralnu traku u dnu palete. Kursor
se menja u pipetu.
6. Izaberite neku drugu boju pa nacrtajte još nešto na slici. Koristite
istu četkicu ili se prebacite na olovku (pritisnite Shift+B), ili na
vazdušnu četkicu (pritisnite njeno dugme na traci sa opcijama
alatki). Eksperimentišite s bojama i četkicama dok ih dobro ne
upoznate.
7. Ako vam nestane prostora za slikanje, izaberite File-Revert da
biste se vratili na originalnu sliku, pa počnite iz početka.

Režimi mešanja
U stvarnom svetu, kada četkicom punom boje pređete preko mesta na koje je već
naneta boja, dešavaju se različite stvari, u zavisnosti od boje koju nanosite - koliko je
providna, da li je prvi sloj mokar ili suv itd. U Photoshopu možete da kontrolišete sve
ove faktore primenom takozvanih režima mešanja (engl. blending modes). Naći ćete ih
u padajućoj listi na traci sa opcijama alatki (slika 8.12). Režimi mešanja su prime-
njivi na sve alatke kojima možete da crtate ili pišete, uključujući olovku, pečat i
alatke za prelive, kao i sve one za koje je to očiglednije. Kao što vidite, postoji prilično
velik broj režima mešanja. Ukratko ćemo se osvrnuti na režime mešanja i način na
koji funkcionišu.
 120

Pretpostavimo da radite samo sa dve boje. Jedna je boja osnove, ona koja je već
na platnu. Druga je boja za mešanje, ona koju dodajete uz uključen režim mešanja.
Mešanjem dobijate treću, rezultantnu boju, koja varira u zavisnosti od toga kako ste
pomešali prve dve.
Na slikama od 8.13 do 8.35 prikazano je šta se dešava kada odaberete svaku od
opcija iz padajuće liste režima mešanja. (U primerima je korišćena tvrda četkica
„umočena" u jarkoružičastu boju, na svetlozelenoj podlozi, osim u primerima sa slo-
vom R, gde su boje obrnute.)
121
122
123

Sažetak
U ovoj opširnoj lekciji opisali smo različite načine biranja i nanošenja boja na sliku
u Photoshopu. Prvo ste naučili razliku između boje prednjeg plana (boje četkice ili
olovke) i boje pozadine (boje platna ispod slike).
Prozor Color Picker, paleta Color i paleta Swatches sadrže boje kojima slikate.
Lakše je koristiti palete Color i Swatches nego Color Picker, zato što ih možete ostaviti
otvorenim dok radite. Naučili ste da za biranje boja sa palete ili sa slike koristite
pipetu zajedno sa četkicom.
Na kraju, opisali smo režime mešanja, tj. način na koji međusobno reaguju dva
sloja boje ili slike.
Da li ste se ikad pitali zašto su slikari uvek okruženi krpama umočenim u boju i zašto
su im ruke, nokti i odeća umazani bojom? Zato što se ne slika samo četkicama; pone-
kad slikate prstom, parčetom tkanine, laktom, ili nečim drugim što vam pomaže da
pomešate boje, da neznatno posvetlite sliku ili da je potamnite. U ovom poglavlju ćete
naučiti trikove koje slikari i fotografi koriste još od same pojave ovih vrsta umetnosti.

Razmazivanje
Razmazivanje (engl. smudge) predstavlja slikarski termin za mešanje dve ili više boja.
U Photoshopu postoji više načina razmazivanja, kao što postoji više načina za
gotovo svaku operaciju. Najočigledniji i najbrži način za stapanje objekta slike sa
pozadinom, jeste upotreba alatke za razmazivanje (Smudge).

Korišćenje alatke za razmazivanje

Alatka Smudge izgleda i radi kao prst. U kutiji sa alatkama deli pregradak sa alat-
kama Blur (za zamagljivanje) i Sharpen (za izoštravanje). Alatka Smudge razmazuje
izabranu boju duž pravca u kome povlačite miša. Ne može biti jednostavnije. Ipak,
na traci sa opcijama alatke morate da podesite pritisak kojim vučete prst (opcija
Strength). Kada je vrednost parametra Strength 100%, prstom brišete svu boju. Pri
vrednosti 50% boja se razmazuje, a pri 25%, razmazivanje je manje. Na slici 9.1
prikazani su rezultati razmazivanja pri različitim vrednostima parametra Strength.
Photoshop tretira alatku za razmazivanje kao četkicu, pa izborom odgovarajuće
veličine četkice sa palete Brushes možete podesiti širinu traga prsta.
125

Alatku Smudge možete koristiti i za simuliranje slikanja prstima (opcija Finger

Painting). Ako potvrdite ovu opciju, svaki potez počinje bojom prednjeg plana. Ova
mogućnost je veoma zgodna kada morate da razmažete malo boje na postojećoj slici
- na primer, da sakrijete nepotreban deo originalne fotografije. Slika 9.2 prikazuje
primer slikanja prstima. O v a mi je slika posebno draga. Ovekovečila je trenutak
kada m a m a i sin preuzimaju svog novog kućnog ljubimca iz prihvatilišta za mačke.
Ali, neko je dao mački čudno ime, koje vidite ispisano na kartici prikačenoj na
kavez, na slici levo.

Podešavanje opcija alatke za razmazivanje

Na traci sa opcijama alatki (slika 9.3), podešavaju se jačina razmazivanja (Strength),
slikanje prstom (Finger Painting) i režimi mešanja (Mode). Pritisnite strelicu pored
polja Strength da biste pristupili klizaču, a zatim njime podesite jačinu. Ukoliko
ne želite sa koristite klizač, na tastaturi otkucajte jednocifreni broj da biste zadali
 126

vrednost parametra Strength u koracima od 10. Na primer, otkucajte 4 da biste dobili

vrednost 40. (Ovaj trik važi za sve Photoshopove klizače.) Ako vam se sviđa ova pre-
čica, ali želite precizniju kontrolu, otkucajte tačnu vrednost, ali kucajte brzo jedan
broj za drugim.

Potvrdite opciju Finger Painting ako hočete da prilikom povlačenja alatkom

Smudge dodate malo razmazane boje. U suprotnom, ostavite ovu opciju isključenom.
Režimi mešanja se nalaze u padajućoj listi Mode. Alatka Smudge ne nudi sve
režime mešanja o kojima ste učili u prethodnoj lekciji. Ipak, pored režima Normal, tu
su i Darken, Lighten, Hue, Saturation, Color i Luminosity. Očigledno je da su režimi
Darken i Lighten najkorisniji. Ovi režimi utiču samo na piksele koji su svetliji,
odnosno tamniji, od početne boje. Režim Darken utiče na svetlije piksele, a Lighten
na tamnije.

Alatke za promenu oštrine slike

Pogledajmo sada alatke za promenu oštrine slike - Blur i Sharpen - koje su odlične
za retuširanje slika, otklanjanje manjih nedostataka i izoštravanje objekata. One ne
mogu da spasu veoma lošu fotografiju, ali čine čuda na slikama koje imaju manje
nedostatke. Alatkom Sharpen možete da povećate kontrast, stvarajući iluziju oštrije
slike, dok je alatka Blur najkorisnija za uklanjanje neželjenih detalja u pozadini i
zamagljivanje onih delova slike koje posmatrači ne bi trebalo da zapaze. Alatke za
promenu oštrine slike prikazane su na slici 9.4.
127

Alatka za zamagljivanje
Alatka Blur zamagljuje (defokusira) sliku. Pod zamagljivanjem podrazumevam
umekšavanje ili ujednačavanje piksela. Izaberite alatku Blur u kutiji sa alatkama.
Na traci sa opcijama pojaviće se opcije alatke Blur (slika 9.5). Dok radite sa alatkom
Blur, alatku Sharpen privremeno birate pritiskom na Alt (Windows), odnosno Option
(Mac), i obrnuto. Opcija Use All Layers ima smisla samo kada slika na kojoj radite
ima više od jednog sloja.

Opcije za alatke Sharpen i Blur gotovo su iste kao ranije opisane opcije alatke
Smudge. Na raspolaganju su vam isti režimi mešanja (Mode) i isti načini pode-
šavanja jačine poteza (Strength).
Na slici 9.6 izbliza je prikazano dejstvo alatke Blur. Cvetovi su bili odlični, ali je
lišće izgledalo kao da su ga napale biljne vaši. Pažljivom upotrebom alatke za zama-
gljivanje, ovakvi nedostaci se mogu prikriti. Na slici 9.7 prikazana je fotografija pre i
posle retuširanja.
 128

Kada zamagljujete delove slike, vodite računa o tome da obuhvatite celu oblast
koju hoćete da zamaglite. Pikseli koje propustite da defokusirate isticaće se i delovaće
vrlo sumnjivo. Pored toga, ne zaboravite da možete promeniti veličinu četkice tako
što ćete izabrati drugu četkicu iz palete Brushes. Za alatku Blur preporučujem četkicu
mekih ivica, ali ne i za alatku Sharpen. Kada izoštravam delove slike, više volim da
koristim malu četkicu tvrdih ivica, da bih tačno znala na čemu sam. Verovatno ćete
otkriti i da je bolje da radite na uvećanom prikazu slike, jer ćete tako bolje upravljati
alatkom.

Alatka za izoštravanje
Alatka Sharpen je direktna suprotnost alatki Blur. Dok alatka Blur umekšava piksele,
alatka Sharpen ih izoštrava i ističe povećavanjem kontrasta između susednih piksela.
Zbog njihove međusobne veze, ove dve alatke su smeštene u isti pregradak Photo-
shopove kutije sa alatkama. Pritiskanjem trouglića u donjem desnom uglu pregratka
129

otvara se potpaleta s koje možete izabrati jednu od ove dve alatke, ili alatku Smudge.
Alatke Blur i Sharpen možete aktivirati i ako pritisnete taster R (od retuširanje?). Priti­
snite Shift+R da biste prelazili s jedne alatke na drugu. Na slici 9.8 prikazan je cvet pre
i posle izoštravanja njegovog središta alatkom Sharpen.

Izoštravanje je najbolje kada se primenjuje u malim dozama. Ako alatkom pre­

više prelazite preko određene oblasti slike, ili ako zadate preveliku vrednost parame­
tra Strength, boje će „pregoreti" pa će slika izgledati gore nego na početku. Na slici
9.9 prikazan je primer preteranog izoštravanja.
Osim toga, ne zaboravite da čak ni magija Photoshopa ne može na sliku vratiti
nešto čega nije ni bilo. Uvek radite sa najjasnijim i najoštrijim slikama koje možete da
dobijete. Bolje je da ponovo skenirate fotografiju nego da pokušavate da spasete onu
koja je loše skenirana. Ako je cela fotografija mutna, nemojte pokušavati da je izo­
štrite nego je stavite sa strane i sačekajte dok ne počnete da koristite filtre (lekcija 15).
 130

Prekinimo začas opisivanje drugih alatki da bismo isprobali alatke

Blur i Sharpen. Otvorite bilo koju pogodnu sliku u Photoshopu i pra-
tite sledeće korake:
1. Izaberite alatku za zumiranje i pritisnite jednom unutar prozora
sa slikom da biste uvećali prikaz slike.
2. Aktivirajte alatku Blur. Sa palete Brushes na traci sa opcijama
alatke izaberite jednu od mekih četkica.
3. Otkucajte 5 na tastaturi da biste pritisak četkice (parametar
Strength) podesili na 50%.
4. Povlačite alatkom Blur preko slike i pogledajte rezultat (slika
9.10).
131

5. Pritisnite Shift+R da biste prešli na alatku Sharpen. Izaberite

tvrdu četkicu. Povlačite je preko nekog drugog dela slike. Poku-
šajte da je povlačite duž ivica objekta i pogledajte rezultat
(slika 9.11).

6. Pokušajte da izoštrite oblast koju ste prethodno zamaglili. Možete

li da je vratite u prvobitno stanje? (Verovatno ne.)
7. Da biste se dodatno zabavili, pređite na alatku Smudge i sami
uočite razliku između dejstva alatki Blur i Smudge.
8. Vežbajte rad sa ovim alatkama pri različitim vrednostima para-
metra Strength i sa različitim četkicama. Ako vam nestane pro-
stora za rad, zadajte komandu Revert (File-Revert), ili pritisnite
snimak na vrhu palete History da biste se vratili na originalnu
sliku.

Alatke za toniranje
Photoshop je, pre svega, digitalni ekvivalent mračne komore za razvijanje foto-
grafija, pa je logično da neke od njegovih najkorisnijih alatki imitiraju tehnike koje
fotografi koriste za posveti javan je i zatamnjivanje delova slike, kao i za dobijanje
intenzivnijih boja. U alatke za toniranje spadaju: alatka za posvetljavanje (Dodge),
alatka za potamnjivanje (Burn) i sunder (Sponge). Alatke Dodge i Burn su suprot-
nosti, kao Blur i Sharpen, ali - umesto da utiču na kontrast susednih piksela, one
posvetljuju ili zatamnjuju izabranu oblast. Sunđer menja zasićenost boje u oblasti
u kojoj je primenjen.
 132

Alatke Dodge i Burn

U fotografskoj mračnoj komori, posvetljavanje se postiže mahanjem odgovarajućom
alatkom - najčešće kartonskim krugom zakačenim za žicu - između filma koji se osve-
tljava i fotopapira. Time se blokira deo svetla, pa onaj deo slike koji je bio delimično
zaklonjen, ispada svetliji na razvijenoj fotografiji. Ova tehnika se ponekad zove i
„zadržavanje" (engl. holding back), zato što zadržavate svetlost da ne dospe do papira.
Photoshopova alatka Dodge (slika 9.12) izgleda kao njena fotografska verzija.

Zatamnjivanje daje rezultat suprotan posvetljavanju - umesto da posvetli iza-

branu oblast, alatka Bum je zatamnjuje. U fotografskoj mračnoj komori, zatamnji-
vanje se postiže ili pomoću probušenog kartona (suprotno od alatke Dodge), ili
blokiranjem svetla rukom, tako da svetlost stiže samo do onih oblasti fotopapira
(slike) koje treba zatamniti. Ikonica Photoshopove alatke B u m ima oblik savijene
šake, u položaju koji omogućava propuštanje uskog snopa svetla.
Aktivirajte alatku Dodge. Padajuća lista Range na traci sa opcijama alatki nudi
tri opcije:
Shadows
Midtones
Highlights
Ove opcije ukazuju na vrstu piksela na koje će alatka uticati. Ako hoćete da pode-
site tamnije oblasti slike, tj. da ih posvetlite a da pri tom svetlije oblasti ostanu nedir-
nute, izaberite opciju Shadows. Za alatku Dodge, podrazumevana opcija je Midtones
(srednji tonovi). To je dobar izbor kada želite da izmenite piksele srednjih tonova ili
kada niste sigurni šta treba da radite. Izaberite Highlights kada hoćete dodatno da
posvetlite oblasti koje su već svetle, a da tamnije oblasti ostanu nepromenjene. Na
slici 9.13 prikazan je rezultat posvetljavanja i zatamnjivanja fotografije snimljene
napolju, po sunčanom danu, ali u senci. O v a fotografija je prikazana i na stranama
u boji.

Sunđer
Možda ćete se iznenaditi, ali korišćenje sunđera je još jedan trik iz mračne komore.
Kada se vidi da slika u kadici sa razvijačem ne postaje dovoljno tamna, ili kada
izgleda da je premalo eksponirana ili da su joj boje slabe, fotograf je često može spa-
siti tako što će nakvasiti sunder svežim, čistim razvijačem i njime direktno trljati
mokru sliku u kadici. Kombinacija blagog povećanja temperature usled trenja i uti-
caja sveže hemikalije može učiniti da se od neupotrebljive slike dobije prihvatljiva.
Naravno, to nije zamena za ispravno eksponiranje.
133

Photoshopov sunđer (Sponge) radi otprilike isto to. Na slici u boji, on povećava (ili
smanjuje - vrlo fleksibilna alatka) zasićenost boja u oblasti na koju ga primenite. Na
slici u sivim tonovima, sunđer povećava ili smanjuje kontrast tako što pomera nivo
sive boje od srednjih tonova ili ka njima. Kada koristite sunder, treba da podesite
njegove parametre na traci sa opcijama da biste zadali da li on treba da intenzivira
boje (poveća zasićenost), ili da ih izbledi (smanji zasićenost). Na slikama 9.14 i 9.15
prikazana je fotografija šumskog predela, pre i posle primene alatke Sponge. Ove
slike možete videti i u punom sjaju, na stranama u boji.
 134

Opisane alatke su odlične za fino podešavanje slika i za dobijanje svetlih i tam-

nih oblasti na površinama objekata. Koristite ih u malim dozama da biste poboljšali
izgled slika.
135
137

153

167

179
Mnogo je lakše raditi s digitalnom bojom nego s pravom. Nema miris, nikad se ne
prosipa po stolu, a nema ni umazanih četkica koje treba prati kada se posao završi.
Tragovi boje vam ne ostaju po rukama i odeći, čak ne treba ni da čekate da se boja
osuši. U Photoshopu možete da crtate od nule, počevši od prazne strane i koristeći
je kao da radite u bilo kom drugom grafičkom programu, a možete i da uzmete
postojeću sliku i da je obradite. U ovoj lekciji istražićete oba načina rada.
Kada govorim o „slikanju" u digitalnom carstvu, mislim - naravno - na obradu
slika na načine koji imitiraju klasične slikarske tehnike. Pošto imitiramo stvarnost,
možda ćete pomisliti da će broj slikarskih tehnika koje možete koristiti biti ograničen
- ali nije tako. Na primer, niste ograničeni samo na akvarel i ulje. Pri slikanju u Pho­
toshopu možete koristiti i drvene bojice, pastele, kredu, ugljen, čak i neonske cevi,
kao što danas čine mnogi umetnici i studenti slikarstva.
Digitalno slikanje je najspektakularniji i najzabavniji deo rada u Photoshopu, a
ipak je prilično jednostavno. Kada savladate Photoshopove alatke za slikanje, steći
ćete nove veštine i biti u stanju da napravite pristojne slike.

Simuliranje različitih slikarskih tehnika

Jadan od izuzetnih Photoshopovih trikova jeste simuliranje izgleda drugih medija.
Efekat se može postići upotrebom filtara (u ovoj lekciji skočiću malo unapred i upo­
znati vas s nekim od Photoshopovih „umetničkih" filtara). Pored toga, efekat je
moguće postići i alatkama za razmazivanje (Smudge) i zamagljivanje (Blur), ili
biranjem proizvoljnih četkica i pažljivim nanošenjem boje, uz primenu određenog
režima mešanja. Sliku možete početi da crtate iz početka, a možete početi i od foto­
grafije i učiniti da liči na akvarel, ulje ili bilo koji od desetak stilova - čak i gipsani
bareljef. Koju god metodu da upotrebite, rezultat će vas zadiviti.
138

Vodene boje
Umetnici koji koriste konvencionalne slikarske tehnike i medije, veoma poštuju one
koji izaberu da se bave akvarelom. To je verovatno medij s kojim se najteže izlazi na
kraj. Morate raditi „na mokro" da biste mešali boje, ali ne sme da bude toliko mokro
da se slika pretvori u blato. Akvarel je mnogo lakše napraviti digitalno. Počećemo
s tehnikom filtriranja koja čini da fotografija izgleda kao da je naslikana vodenim
bojama.

Pretvaranje fotografije u akvarel

Photoshop ima filtar Watercolor koji pretvara sliku u akvarel. Ovaj filtar se nalazi u
podmeniju Filter-Artistic (slika 10.1).
 139

U Photoshopovoj terminologiji, filtri su skupovi instrukcija ugrađeni u program

(ili „priključeni" kao dodatni programski moduli), koji primenjuju specijalne efekte
na slike. Na primer, jedan od Photoshopovih filtara pretvara sliku u šaru sastavljenu
od tačaka. Drugi simulira drvene bojice. Postoje na desetine filtara. Neki su sastavni
delovi programa, druge prodaju nezavisni proizvođači, a treći se distribuiraju besplat-
no ili kao server. U lekcijama 14, 15 i 16 biće više reči o raspoloživim vrstama filtara
i o tome gde se mogu nabaviti.
Filtar Watercolor je najefikasniji na slikama koje imaju velike, čiste površine, bez
mnogo detalja. Osim toga, pošto Watercolor ima tendenciju da zatamni pozadine i
senke, najbolje je početi sa slikom koja ima svetlu pozadinu. Na slikama koje slede
nalazi se buket snežnobelog cveća. Kada izaberete filtar Watercolor (kao i gotovo
svaki drugi Photoshopov filtar), otvara se okvir za dijalog (slika 10.2) koji sadrži
umanjen prikaz slike i skup klizača kojima podešavate način transformisanja slike.
U Photoshopu CS, okviri za dijalog mnogih filtara nude i listu raspoloživih filtara i
umanjen prikaz dejstva filtra na sliku. Ako pritisnete taster miša i povlačite sličicu,
ona će se pomerati unutar polja za prikaz tako da možete da vidite kako parametri
koje ste zadali utiču na različite delove slike. Većina Photoshopovih filtara ima slične
okvire za dijalog i parametre. Kada isprobate jedan, i sa ostalima ćete se lako snaći.

Za primenu filtra potrebno je od nekoliko sekundi, do minut ili više. Ako na uma-
njenom prikazu slike odmah ne vidite dejstvo filtra, pogledajte indikator napredo-
vanja na statusnoj traci u dnu prozora filtra. Indikator ukazuje na stepen završetka
procesa izračunavanja i primene filtra. Kada indikator dođe do kraja, efekat će biti
potpuno primenjen na sliku.
Vrednosti opcije Brush Detail kreću se od 1 do 14, pri čemu vrednost 14 daje naj-
više detalja, dok vrednost 1 daje rasplinut efekat. U zavisnosti od prirode slike koju
obrađujete i vaših afiniteta, možda ćete želeti da počnete eksperimente sa vredno-
stima od 9 do 12. Vrednosti parametra Shadow Intensity mogu se podesiti od 0 do 10.
Ipak, ako ne želite da postignete specijalne efekte, ostavite ovu vrednost na 0. Filtar
Watercolor previše zatamnjuje senke, čak i kada je opcija Shadow Intensity podešena
na 0. Već pri vrednostima 3-4, slika postaje gotovo potpuno crna. Vrednosti parame-
tra Texture nalaze se u opsegu od 1 do 3. Ove promene su veoma suptilne, pa se
140

možda pitate da li uopšte utiču na sliku. Utiču, ali su efekti vidljiviji kada je vrednost
parametra Brush Detail mala. Na slici 10.3 prikazala sam uticaj različitih kombina-
cija parametara Brush Detail i Texture da biste videli razlike.

Možda nećete hteti da sve svoje fotografije pretvorite u imitacije

akvarela, ali neke izgledaju zaista dobro posle primene ovog filtra.
1. Nađite sliku za koju mislite da bi dobro izgledala kao akvarel, ili
sa Samsove Web lokacije učitajte onu koja se koristi u ovom pri-
meru. Slika se zove Rhodies. j pg. Da biste stigli na Samsovu
lokaciju, u adresno polje čitača Weba upišite www. samspubli -
shing. com, a zatim otkucajte naslov ili ISBN broj originalnog
izdanja knjige (0-672-32592-6).
 141

Kada se učita glavna stranica knjige, pritisnite hipervezu Down-

loads da biste došli do datoteka. Otvorite preuzetu sliku u Photo-
shopu i podesite boje po želji. Lično smatram da bi slika trebalo
da bude svetlija, pa sam je posvetlela. (Ako ste zaboravili kako
se to radi, vratite se na lekciju 6, „Podešavanje boja" da biste se
podsetili.) Ne zaboravite da, uopšteno govoreći, Photoshopovi
filtri imaju tendenciju da potamnjuju slike, pa se pobrinite da
slike ne budu previše tamne pre primene filtara.
2. Izaberite Watercolor iz podmenija Filter-Artistic.
3. U prozoru filtra Watercolor, pomoću klizača podesite kombi-
naciju parametara Brush Detail i Texture koja vam se dopada
(slika 10.4).
Vrednost parametra Shadow Intensity ostavite na 0, osim ako
želite dosta crne boje na slici.
4. Pomerajte umanjeni prikaz da biste pogledali detalje tako što
ćete držati taster miša i povlačiti pokazivač u obliku šake koji će
se pojaviti u polju za prikaz.
5. Kada završite, pritisnite dugme OK da biste primenili izmene.
6. Ako slika deluje bezbojno, upotrebite alatku Sponge da pojačate
boje.

C r t a n j e a k v a r e l a iz p o č e t k a
Ponekad nemate fotografiju koju biste pretvorili u akvarel, ili hoćete da sami napra-
vite sliku od nule. Možda želite da primenite drugačiji stil vodenih boja od onih koje
nudi filtar Watercolor. Ako radite strpljivo i promišljeno, možete napraviti akvarele
142

koji izgledaju kao da su naslikani pravom četkicom na papiru. Otvorimo nov doku-
ment u Photoshopu i slikajmo.
U lekciji 7, „Četkice i umetničke alatke", naučili ste kako se koristi alatka Brush.
Kao što se sećate, korišćenjem trake sa opcijama alatki veoma jednostavno možete da
pređete s velike četkice na malu, ili da promenite providnost. Lično volim da otvorim
i paletu Swatches i da iz nje biram boje, a ne da svaki put otvaram prozor Color Picker.
Slobodno prelistajte ponovo tu lekciju ako treba da se podsetite ovih postupaka.

Providnost (engl. transparency) jedna je od važnih karakteristika pravih akvarela.

Da biste dobili „sintetički" akvarel, podesite neprovidnost četkice, parametar O p a -
city, na vrednost ne veću od 75%. Tada će providnost boja biti 25%, što otprilike
odgovara vodenim bojama. Isprobajte četkicu na praznoj strani i videćete da, kada
povlačite preko prethodno nacrtanih poteza, boja tamni. Potvrdite opciju Wet Edges
da biste dobili još uverljivije poteze četkicom. O v a opcija dodaje još boje duž ivica
poteza, pa izgleda kao da se tu skuplja pigment, što liči na slikanje pravim, veoma
razređenim vodenim bojama.
Umetnici koji slikaju akvarel na papiru često prvo crtaju obrise, a zatim dodaju
detalje. Slika 10.5 prikazuje početak crtanja jabuke vodenim bojama. Nacrtala sam
voćku, njenu dršku i list, pa sada popunjavam list malom četkicom. Kada radite na
ovako sitnim detaljima, uvećajte prikaz slike.
 143

Još jedan koristan trik za crtanje akvarela jeste korišćenje gumice (alatke Eraser),
kao da je četkica natopljena čistom vodom, za posvetljavanje previše tamne boje
koju ste naneli. Ako želite da neznatno posvetlite boju, zadajte veoma malu vrednost
parametra Opacity. S druge strane, ukoliko vam se četkica izmakla iz ruke pa treba
da očistite delove oko ivica poteza, zadajte veliku vrednost parametra Opacity. Ne
zaboravite da alatka Eraser uvek briše do boje pozadine. Ako ste tokom slikanja
menjali boje, obavezno vratite boju pozadine na ono što biste hteli da vidite kada
budete brisali gumicom, ili držite sliku na zasebnom sloju a ne na sloju pozadine.

Većina pravih akvarela nacrtana je na specijalnom, jako teksturiranom papiru

za rad sa vodenim bojama. Ako želite da i vaš akvarel ima istu takvu, zrnastu struk-
turu, upotrebite filtar Texturizer (Filter-Texture-Texturizer) da biste - kada završite
s crtanjem - slici dodali teksturu papira za akvarele. Međutim, nemojte da primenju-
jete ovaj filtar dok sve ne završite, zato što će svaka naknadna dorada promeniti tek-
sturu. Na slici 10.6 prikazana je primena filtra Texturizer.

Tekstura Canvas najbolje simulira papir za akvarele, naročito ako malo smanjite
veličinu zrna (opcija Scaling). Tekstura Sandstone je takođe dobra. Kada je koristim,
obično podesim Scaling na 70%, a Relief na 3. Koristite klizače da biste podesili ove
144

parametre, tj. veličinu zrna i reljefnost. Mislim da ponovna primena iste teksture, ali
sa svetlom koje dolazi iz suprotnog pravca (opcija Light Dir), najbolje simulira tek-
sturirani papir. Naravno, slike možete i odštampati na pravom papiru za akvarele.
Tanji papiri ove vrste sasvim lepo prolaze kroz mlazne štampače.

Uljane boje
Ulja izgledaju potpuno različito od akvarela, a Photoshop izuzetno uspešno imitira
taj izgled. Slike rađene u ulju odlikuju se neprovidnošću boja, jasno vidljivom tekstu-
rom platna, i debelim, ponekad i trodimenzionalnim slojem boje. Da biste u Photo-
shopu dobili kompletan efekat, možda ćete morati da kombinujete nekoliko tehnika.
Kao i pravi slikari, počećemo nanošenjem podloge.

Priprema p o d l o g e
Kada slikar započinje uljani pejzaž, obično prvo skicira scenu pomoću nekoliko
linija, često koristeći ugljen ili olovku da bi postavio horizont i velike površine. Zatim
umače debelu četkicu u razređenu boju i počinje da nanosi podlogu. Na taj način
definišu se sve ujednačeno obojene površine: nebo, zemlja, more i svi drugi jasno
uočljivi elementi, kao što su velika stena, litica i slično. Nanošenjem podloge formira
se osnova slike, tako što se definišu boje i svetloća njenih različitih delova. Posle toga
treba samo dodati detalje.
Photoshopov filtar Underpainting „posmatra" sliku na koju ga primenjujete i
svodi je na sličan skup jednobojnih blokova. Na slici 10.7 primenjujem filtar Under-
painting na fotografiju jezera. Ako hoćete da učitate ovu fotografiju da biste na nju
primenili sve ovo o čemu čitate, znajte da se ona zove F a l l Pond i da se nalazi na
Samsovoj Web lokaciji koja je već pominjana u ovoj lekciji.
 145

Nanošenjem podloge dobijate osnovne elemente slike, bez detalja. Ako koristite
filtar Underpainting, podesite njegove parametre. Parametar Texture je isti kao i u
filtru Texturizer koji smo koristili za izradu akvarela. Međutim, ovde želite da više
istaknete teksturu, pa treba da zadate veću vrednost parametra Relief, a verovatno
i veću vrednost za Scale ako slikate na platnu. Pored platna (Canvas), možete slikati
i na juti (Burlap), kamenu (Sandstone), cigli (Brick), ili na materijalima koje učitate
s nekog drugog mesta. Vrednosti opcije Brush Size kreću se od 0 do 40. Manje četkice
zadržavaju više teksture i detalja originalne slike. Veće četkice daju pomalo zamr-
ljane površine i uklanjaju sve detalje. Vrednosti opcije Texture Coverage takođe su u
opsegu od 0 do 40. Niže vrednosti manje otkrivaju teksturu, a veće je ističu. Pri nano-
šenju podloge, tekstura se otkriva samo na mestima premazanim bojom, a ne na
ćelom platnu.

Osobine slike u ulju veoma su različite od osobina akvarela. Poku­

šajmo da na fotografiju primenimo tehnike slikanja uljanim bojama.
1. Kao i obično, počinjemo pripremanjem slike. Podesite boje i
opsecite sliku po potrebi.
2. Otvorite okvir za dijalog filtra Underpainting (Filtar-Artistic
-Underpainting).
3. Podesite opciju Brush Size na 6, a Texture Coverage na 21. Zada-
vanjem ovih vrednosti zadržaćete većinu detalja sa slike.
4. Izaberite teksturu Canvas (platno), a opciju Scaling podesite na
oko 70%. Tekstura ne treba da bude prejaka da ne bi uticala na
detalje koje ćete kasnije dodati slici.
5. Podesite opciju Relief na 7, a smer svetlosnog izvora (Light) na
Top Right. Tekstura će se videti tek toliko da bude jasno da je slika
na platnu a ne na kamenu.
6. Pritisnite dugme OK da biste primenili filtar. Na slici 10.8 prika-
zan je rezultat dosadašnjeg rada.

N a n o š e n j e boja
Posle primene filtra Underpainting, slika ostaje pomalo nejasna - što je dobro za
neke namene, ali deluje nedovršeno. Slikar bi nastavio rad na slici nanošenjem
dodatnih boja preko oblasti koje zahtevaju više detalja, pa ćete i vi to uraditi da biste
završili jesenji pejzaž.
Pošto su četkice za uljane boje pomalo krute, izaberite tvrdu četkicu. Ako je opcija
Wet Edges na traci sa opcijama alatki uključena, isključite je. Verovatno ćete hteti i
da promenite režim mešanja, mada će režim Normal odgovarati onim delovima
slike na kojima treba da se vide nanosi boje. Ipak, za drveće, verovatno će najkori-
sniji biti režim Dissolve. Upotrebite ga, kao što je prikazano na slici 10.9, da biste
istačkavanjem dodali boje preko podloge. (Istačkavanje, engl. stippling, znači crtanje
146

samim vrhom tvrde okrugle četkice, tako da nanosite tačke, a ne poteze boje. Režim
Dissolve veoma dobro simulira ovaj efekat.) Menjajte veličine četkica i neprovidnost
(parametar Opacity) da biste povećali ili smanjili količinu boje koju nanosite svakim
potezom.

Možete nastaviti da slikate po ovoj slici sve dok ne bude izgledala kao ulje, ili je
upotrebiti kao osnovu za isprobavanje drugih filtara i efekata. Na slici 10.10, prime-
nila sam filtar Texturizer (Filter-Texture- Texturizer) da bih slici vratila teksturu
platna koja se izgubila pri doradi. Pogledajte završenu sliku na stranama u boji.
 147

Olovka i filtar Colored Pencil

Alatka Pencil (olovka) oduvek je bila deo svakog grafičkog programa. Veoma je kori-
sna ako je pravilno upotrebite. Alatka Pencil deli mesto u kutiji sa alatkom Brush
(četkicom). Olovku, kao i svaku drugu četkicu, možete upotrebiti i za povlačenje
linije, označavanjem njenih krajnjih tačaka. Pritisnite tamo gde želite da linija počne,
a zatim držite Shift i pritisnite tačku u kojoj treba da se završi. Photoshop iscrtava
liniju. Ako nastavite da pritiskate Shift+taster miša, Photoshop iscrtava nove seg-
mente linije. Olovka može da posluži i kao gumica, ukoliko potvrdite opciju Auto-
-Erase na traci sa opcijama alatki. Kada je potvrđena opcija Auto-Erase i olovkom
pritisnete piksel iste boje kao što je aktivna boja prednjeg plana, obrisaćete piksel,
tj. dodelićete mu boju pozadine. Ova mogućnost je korisna za čišćenje ivica prave
linije ili brisanje unutar nje.
Olovke su odlične za retuširanje i crtanje linije debljine jednog piksela, ali je
njima inače teško crtati. (Naravno, za alatku Pencil možete izabrati bilo koji oblik
četkice, ali tada ona funkcioniše kao četkica, a ne kao olovka.) S olovkom ćete lakše
raditi ako uveličate prikaz na 200% ili više, tako da vidite pojedinačne piksele.
Pomoći će vam i ako brzinu miša podesite na Slow, ali je još bolje da umesto miša
koristite grafičku tablu.
Ukoliko želite da vidite kako izgleda crtež olovkom, a da se ne mučite s crtanjem,
isprobajte filtar Colored Pencil (Filter-Artistic-Colored Pencil) ili filtar Crosshatch
(Filter-Brush Strokes-Crosshatch). Filtar Colored Pencil (slika 10.11) daje lakšu
i stilizovaniju verziju originalne slike. Crtež će izgledati još bolje ako ga, posle pri-
mene filtra, prevedete u sive tonove. Filtar Crosshatch, primenjen na istu fotografiju
(slika 10.12), zadržava mnogo više boja i detalja, ali slika i dalje izgleda kao crtež
nacrtan perom.
148

Krede i ugljen
Crteži kredom (engl. chalk) i ugljenom (engl. charcoal) nalaze se u muzejima i umet-
ničkim kolekcijama širom sveta. Umetnici vole ove materijale zato što se jedno-
stavno koriste, i zato što se njima mogu dobiti linije najrazličitijeg izgleda. Oštrina
linija zavisi od načina na koji držite kredu ili ugljen.
 149

Kredama se može crtati po bezmalo svim vrstama podloga - od zrnastog papira,

preko zidova od cigle, do trotoara. U Photoshopu, crteži kredom omogućavaju da u
potpunosti iskoristite filtre Texture. Crtež možete postaviti na kamen, jutu, ili na tek-
sturu koju ste uvezli iz drugog izvora.
Kreda i ugljen, za razliku od boja, pre svega služe za crtanje linija a ne većih,
ravnih površina. Mislite o tome kada birate objekte za crtanje. Naravno, ove alatke
možete iskoristiti i za senčenje linijama ili šrafurama; osim toga, linije nacrtane kre­
dom ili ugljenom možete i razmazivati do mile volje. Ako crtate od nule, počnite sa
relativno jednostavnim crtežom pa ga zatim doradujte. Ukoliko u crtež kredom ili
ugljenom pretvarate postojeću fotografiju ili skeniranu sliku, izaberite onu koja ima
dobro definisane ivice i detalje.

Filtar C h a l k and C h a r c o a l
Kada primenite filtar Chalk and Charcoal (Filter-Sketch-Chalk and Charcoal),
videćete da on svodi sliku na tri boje: tamnosivu, boju prednjeg plana i boju poza-
dine. Za kredu se koristi boja pozadine, a za ugljen - boja prednjeg plana. Oblasti
koje nisu obrađene kredom ili ugljenom postaju sive. Treba malo da eksperimenti-
šete da biste pronašli prave boje.
Slika 10.13 prikazuje okvir za dijalog Chalk & Charcoal, koji upravlja radom
ovog filtra. Možete da podesite veličinu oblasti na koje deluju ugljen (opcija Char-
coal Area) i kreda (opcija Chalk Area). Opseg klizača je od 0 do 20. Počnite negde
oko sredine pa menjajte vrednosti dok ne dobijete kombinaciju koja odgovara datoj
slici. Vrednost parametra Stroke Pressure kreće se u opsegu od 0 do 5, a najbolje je da
ga držite na 1 ili 2 ukoliko ne želite da se slika pretvori u skup ravnomerno obojenih
površina.
150

Filtar Chalk and Charcoal odlično odgovara svim slikama sa dovoljno

jakim kontrastom. Isprobajte ga na portretu.
1. Otvorite sliku, a zatim i okvir za dijalog filtra Chalk and Char-
coal (Filter-Sketch-Chalk and Charcoal).
2. Podesite parametre Charcoal Area i Chalk Area na 10 ili manje.
Kada prvi put radite s nekim filtrom, uvek počnite od srednjih
vrednosti raspoloživih parametara, pa ih zatim povećavajte ili
smanjujte, prema potrebi.
3. Podesite parametar Stroke Pressure na 1 ili 2. Ako vam se sviđa
ono što vidite u polju za prikaz, pređite na korak 4. U suprotnom,
eksperimentišite s drugim vrednostima ovog parametra.
4. Pritisnite OK da biste primenili filtar. Na slici 10.14 prikazano je
dejstvo ovog filtra na portret iz prethodnog primera.

5. Izaberite alatku Eraser (gumicu) i brišite njome da bi boje poza­

dine više došle do izražaja.
6. Aktivirajte alatku Brush (slikarsku četkicu) da biste pojačali boje
prednjeg plana.
7. Pipetom izaberite sivi ton, ukoliko treba da ga dodate slici. (Ovaj
filtar koristi sivu boju kao treću i to ne možete menjati.)
8. Kada budete zadovoljni crtežom, snimite ga.
 151

Alatka za razmazivanje (Smudge) radi veoma lepo s crtežima urađenim kredom

i ugljenom (tj. obrađenim pomoću filtra Chalk and Charcoal). Upotrebite je da biste
umekšali liniju ili stopili dve boje - baš kao što biste uradili prstom ili rukom na
papiru. Photoshopove alatke Blur i Sharpen takođe mogu da se iskoriste za izoštra-
vanje ivica, odnosno za umekšavanje linija bez razmazivanja.

Filtar C h a r c o a l
Filtar Charcoal (Filter-Sketch-Charcoal) koristite za pretvaranje slike u dobru imi-
taciju crteža ugljenom. Pošto ne postoji ugljen u boji, crtež ugljenom će biti najbolji
ako podesite boju prednjeg plana na crnu, a boju pozadine na belu - ili na neku
svetlu boju ako hoćete da postignete efekat crtanja na papiru u boji. Okvir za dijalog
filtra Charcoal prikazan je na slici 10.15. Možete podesiti debljinu linije (opcija
Charcoal Thickness) na vrednost od 1 do 7, a količinu detalja (opcija Details) na
vrednost od 0 do 5. Opcija Light/Dark Balance podesiva je u opsegu od 0 do 100
i kontroliše odnos između boje prednjeg plana i boje pozadine.

Na slici 10.16 prikazane su dve verzije istog crteža mačke pretvorenog u crtež
ugljenom - pre i posle blagog retuširanja pomoću alatki Brush, Blur i Sharpen. Ako
umesto miša koristite grafičku tablu, lakše ćete pri retuširanju reprodukovati linije
i šrafure koje daje filtar Charcoal.
152

Sažetak
Uh! Ovo je bila iscrpna i naporna lekcija. Provedite neko vreme vežbajući opisane
tehnike pre nego što nastavite.
U ovoj lekciji ste videli da je digitalno slikanje oblast u kojoj Photoshop zaista bri-
ljira. Možete nacrtati sliku od početka, ili obrađivati učitane digitalne fotografije,
skenirane slike ili slike koje ste napravili u nekom drugom, kompatibilnom pro-
gramu. Kada otvorite sliku u Photoshopu, različiti filtri i četkice omogućavaju da je
pretvorite u dobru imitaciju ulja, akvarela ili crteža. Među filtrima iz grupe Artistic
nalaze se i filtri koji će obaviti dobar deo posla oko konverzije. Ipak, da biste postigli
najbolje rezultate, moraćete da doradite sliku posle primene filtra. Izaberite alatke
i boje tako da odgovaraju mediju koji hoćete da imitirate. Eksperimentišite i - ako
otkrijete tehniku ili kombinaciju filtara koja deluje posebno dobro - zapišite rele-
vantne podatke.
Prešli ste skoro polovinu knjige. Već ste naučili dosta toga o Photoshopu, ali - kao i
uvek - ima još da se uči. Većina stvari koje slede zabavne su. U ovoj lekciji pozabavi-
ćemo se jednom od najvažnijih i najkorisnijih mogućnosti Photoshopa - slojevima.
Slojevi će vas možda u početku zbunjivati, ali ne brinite - nisu tako gadni kao što
mislite. U stvari, oni su tačno ono što im i ime govori - slojevi unutar jedne slike - a
svaki sloj se može podešavati i menjati nezavisno od ostalih. Baš zbog toga je ova
mogućnost izuzetna.
Ukoliko će vam to pomoći, posmatrajte slojeve na sledeći način: zamislite crtani
film o Dušku Dugoušku u kome glavni junak prolazi kroz šumu. Crtači u studiju
kompanije Warner Bros nacrtali su pozadinu, a zatim su na zasebnim providnim
folijama nacrtali Duška i folije postavili preko pozadine. Često je potrebno da Dušk-
ovo telo bude na jednom sloju a ruke i noge na drugom, da bi se - izmenom skupa
slojeva - dobila animacija u kojoj izgleda kao da se Duško kreće kroz šumu ili juri
Patka Daču, koji je takode nacrtan na zasebnim folijama.
Photoshop ima sličnu mogućnost, a u verziji CS možete da napravite do 999 slo-
jeva. Dok radite na jednim slojevima, možete da sakrijete druge. Pored toga, slojeve
možete i da povezete. U lekciji 6, „Podešavanje boja", naučili ste da koristite slojeve
za podešavanje, koji omogućuju da korigujete boje i tonove na slikama. Sada ćete
saznati ostatak priče o slojevima.

Korišćenje palete Layers

Pvi korak je otvaranje nove slike i palete Layers. Samo izaberite Window-Layers.
Pomoću palete Layers (slika 11.1) upravljate ponašanjem slojeva - pravite ih, doda-
jete, brišete, sakrivate i prikazujete. Razmišljajte o paleti Layers kao o komandnom
centru za rad sa slojevima. Na levoj strani centralnog dela palete nalaze se umanjene
verzije slika (engl. thumbnails). Svaki od ovih pravougaonika predstavlja zaseban sloj.
154

Zasad, pošto niste napravili nijedan nov sloj, trebalo bi da na paleti Layers imate
samo jedan prazan pravougaonik označen sa Background. To je sloj pozadine.

Ako vam se čini da su sličice premale, izaberite stavku Palette Options iz menija
palete Layers (dugme s trouglićem u gornjem desnom uglu) i pogledajte sliku 11.2.

Možete izabrati jednu od tri veličine umanjenog prikaza, ili nijedan prikaz. Ne
zaboravite da svaka slika na ekranu zauzima deo radne memorije koji je na raspola­
ganju Photoshopu. Ako vam odgovaraju najmanje sličice, držite se njih. Što je sličica
manja, paleta će zauzimati manje mesta na radnoj površini. To je važno kada
počnete da istovremeno radite sa više slojeva.
 155

Hajde da napravimo neke slojeve. Prvo ćemo nacrtati nešto na sloju

pozadine da bismo znali gde je. Pratite sledeće korake:
1. Otvorite nov dokument. Eliptičnim okvirom za izbor nacrtajte
veliku kružnicu i ispunite je bojom. Pritisnite Ctrl+D (Windows),
odnosno Command+D (Mac), da bi se izgubio okvir za izbor.
2. Na paleti Layers pogledajte sličicu označenu sa Background.
(Ona je trenutno jedina na paleti.) Trebalo bi da izgleda slično
onoj na slici 11.3.

3. Pritisnite sličicu strane na dnu palete Layers. Upravo ste dodali

sloj! Sada bi paleta trebalo da izgleda kao na ona na slici 11.4.
156

Zaustavimo se ovde za trenutak i izbliza pogledajmo umanjeni prikaz novog sloja.

Za razliku od prikaza sloja Background, prikaz novog sloja uokviren je dvostrukom
linijom. Dvostruki okvir ukazuje na aktivan sloj. Levo od umanjenog prikaza videćete
polje sa slikom četkice. O n a takođe ukazuje na aktivan sloj - tj. sloj na kome možete
da radite. Bojite koliko hoćete, ali boja će biti naneta samo na sloj označen sličicom
četkice.
Da biste promenili aktivan sloj, pritisnite mišem ime sloja koji treba da postane
aktivan. Na slici 11.5 prikazano je kako paleta izgleda posle promene aktivnog sloja.
(Prostor desno od prikaza sloja sada je siv.) Ako pritisnete prazno polje u kome bi tre-
balo da stoji sličica četkice, pojaviće se sličica lanca, koja ukazuje na povezanost
slojeva. Na ovu mogućnost vratićemo se malo kasnije, ali zasad nam ne treba.
(Pritisnite lančić da biste ga uklonili.)

Napravićemo nekoliko slojeva da bismo videli kako funkcionišu. Sa

Samsove lokacije na Webu učitajte sledeće datoteke: Plate, Bread,
Lettuce, Tomato i Bacon. Da biste pristupili Samsovoj Web lokaciji, u
adresno polje čitača Weba upišite www. samspublishing. com, a zatim
otkucajte naslov ili ISBN broj originalnog izdanja knjige (0-672-
-32592-6). Kada se učita glavna strana prezentacije knjige, pritisnite
hipervezu Downloads da biste došli do datoteka. Zatim pratite sledeće
korake:

1. Otvorite datoteke Plate i Bread. Ako treba, pritisnite sliku hleba

(Bread) da biste je doveli u prednji plan. Kopirajte hleb tako što
ćete prvo čarobnim štapićem (alatkom Magic Wand) pritisnuti
njegovu koricu, a zatim držati Shift i ponovo pritisnuti da biste
selekciji dodali središnji deo kriške hleba. Možda ćete morati da
pritisnete više puta da biste kompletirali selekciju. Kada je cela
kriška izabrana, pritisnite Control+C (Windows), odnosno Com-
mand+C (Mac) da biste je kopirali. Dovedite sliku tanjira (Plate)
u prednji plan. Pritisnite Control+V (Windows), odnosno Com-
mand+V (Mac) da biste preneli hleb na tanjir. Pogledajte paletu
Layers. Dodali ste nov sloj! Zatvorite datoteku Bread. (Valjda ne
želite da se ubuđa?)
 157

2. Otvorite datoteku Lettuce (salata). Zapazite da je pozadina kari-

rana, što znači da je providna. Poravnajte dve slike da biste ih
obe videli. Alatkom za pomeranje (Move) pritisnite salatu, prevu-
cite je na tanjir i centrirajte je na kriški hleba. Na slici 11.6 vidite
da je i salata na novom sloju.

3. Komandama Copy i Paste kopirajte i dodajte paradajz (Tomato).

Dodajmo sada majonez. Pritisnite dugme New Layer na paleti
Layers. Izaberite četkicu srednje veličine i lepu, bledožutu boju
majoneza, i crtajte po salati. Ne izgleda loše, ali je nekako sve
u jednoj ravni. Primenićemo stil za slojeve (slika 11.7). Iz menija
Layer izaberite Layer Style-Bevel and Emboss. Podesite Style na
Inner Bevel, a Technique na Smooth. Neka Depth bude 121%, a
Size 5 piksela. Parametar Soften treba da bude 0. Zasad zanema-
rite opcije iz oblasti Shading, ili promenite boju u tamnije žutu.
158

4. Otvorite datoteku Bacon (slanina) i povucite slaninu na sendvič.

Ako je tanko isečena, slanina bi trebalo da bude delimično pro-
vidna, pa na paleti Layers promenite vrednost parametra Opa-
city na 80%, kao što je prikazano na slici 11.8.

5. Pritisnite sloj salate da biste ga aktivirali. Izaberite Layer-Layer

Properties i promenite ime drugog sloja iz Layer 2 u Lettuce
(salata). (Jedini razlog za ovo je da vam pokažem da možete pro-
meniti ime sloja.) Na slici 11.9 prikazan je okvir za dijalog Layer
Properties, a na slici 11.10 - završen sendvič.
 159

Aktivnom sloju možete da dodajete i da sa njega brišete šta god hoćete, a pri tom
nećete izmeniti slojeve koji se nalaze ispod ili iznad njega. Na primer, ako izaberete
da Layer 1 bude aktivan sloj, možete pomerati hleb pomoću alatke Move, ali tanjir i
salata se neće pomerati.

Меnјаnје redosleda slojeva

I redosled slojeva možete promeniti. Potreba za tim se javlja kada određeni sloj treba
da bude iznad nekog drugog, a nisu tim redom napravljeni. (Novi slojevi se uvek
smeštaju iznad trenutno aktivnog sloja.) Pratite sledeće korake:
1. Pritisnite sličicu aktivnog sloja i držite pritisnut taster miša. Aktivni sloj menja
boju.
2. Držeći pritisnut taster miša, povucite sloj na vrh. On tako postaje gornji sloj.
Ako hoćete da pomerite sloj nagore ili nadole za jedan nivo, izaberite ga i priti-
snite Control+] (Windows), odnosno Command+] (Mac) da biste ga podigli, a Con-
trol+[ (Windows), odnosno Command+[ (Mac) da biste ga spustili. Leva uglasta
zagrada spušta sloj za jedan nivo, a desna ga podiže. Ako bar malo znate engleski,
možete lako da zapamtite: Left to Lower, Right to Raise.

Prikazivanje/sakrivanje slojeva
Još jedna odlična osobina slojeva jeste to što, kada hoćete da se koncentrišete na
određeni deo slike, sve ostale slojeve možete da sakrijete. Levo od prikaza slojeva
videćete polja sa sličicom oka. O n a ukazuju na to da je sloj vidljiv. Međutim, ako
pritisnete sličicu oka, ona nestaje i sloj postaje skriven. Na slici 11.11 vidite da sam
isključila salatu, ali se svi ostali slojevi - hleb, paradajz i slanina - i dalje vide.

Isprobajmo ovo. Pritisnite sličice oka pored slojeva s hlebom i sa salatom. One
nestaju, a zajedno s njima nestaju i odgovarajući slojevi na slici koju obrađujete.
Pritisnite ponovo da biste vratili sličice oka i slojeve slike. Po sakrivenom sloju ne
možete crtati niti ga možete obrađivati na neki drugi način, ali ga možete pomerati
nagore ili nadole (na prethodno opisan način) da biste promenili redosled slojeva.
160

Uklanjanje slojeva
Sloj ćete najlakše ukloniti ako ga pritisnete da bi postao aktivan, a zatim pritisnete
sličicu korpe za otpatke na dnu palete Layers. Drugi način je da izaberete stavku
Delete Layer, ili iz glavnog menija Layer ili iz menija palete Layers. Kada to uradite,
pojaviće se okvir za dijalog s pitanjem da li zaista želite da obrišete sloj. Na Macu
možete da izbegnete ovo upozorenje tako što ćete držati taster Option dok pritiskate
korpu za otpatke. (Upozorenje ćete izbeći i ako prevučete sloj do korpe.) Komanda
Undo vraća sloj ukoliko u međuvremenu niste ništa uradili. Ako ipak jeste, upotre-
bite paletu History da biste se vratili na jedno od prethodnih stanja.

Rad sa više slojeva

Videli ste kako da napravite, pomerite i uklonite slojeve, ali se još nismo pozabavili
njihovom namenom. Slojeve ćete koristiti u najrazličitijim situacijama. Kad god kom-
binujete dve ili više slika (Photoshop to zove compositing), elementi koje postavljate
preko slike u pozadini, ili prevlačite iz drugog dokumenta, smeštaju se na posebne
slojeve. Paleta Layers omogućava da precizno upravljate načinom kombinovanja
ovih elemenata. Možete kontrolisati providnost objekata koje dodajete na sloj, ili boje
koju nanosite na sloj. (Sam sloj je providan, čak i ako podesite da je boja koju ste
naneli na njega 100% neprovidna.) Pored toga, izgled slojeva koji se preklapaju
možete menjati i pomoću režima mešanja, isto kao kad bojite preko slike ili pozadine.

Klizač Opacity
Klizač Opacity pri vrhu palete Layers upravlja neprovidnošću aktivnog sloja. Ranije
ste ga nakratko koristili da biste promenili providnost slanine. Klizač će se pojaviti
kada pritisnete trougao desno od polja sa procentualnom vrednošću neprovidnosti.
Opseg klizača je od 5% do 100%. Ako ne želite da koristite klizač, unesite numeričku
vrednost u polje Opacity tako što ćete na tastaturi otkucati 0 za 100%, 1 za 10%, 2 za
20% itd. Ako vam trebaju preciznije vrednosti, otkucajte ih (na primer, 57), brzo pri-
tiskajući jedan pa drugi numerički taster.
Još malo ćemo vežbati korišćenje klizača Opacity. Trebalo bi da je sendvič još uvek
na ekranu. Aktivirajte sloj na kome se nalazi paradajz i povucite klizač na oko 75%.
Da li i dalje vidite paradajz? Da, ali je pretanko isečen. Povucite klizač na 10%, a
zatim i na 0%. Zatim ga vratite na 100%. Zabavno, zar ne?
Klizač Opacity ne utiče na pozadinu. O n a uvek ostaje 100% neprovidna. Među­
tim, ima načina da se ovo zaobiđe. Postoji razlika između pozadine slike i onoga što
Photoshop vidi kao pozadinu slojeva.
Prazan dokument s providnom pozadinom dobićete kada otvorite novu datoteku iz
menija File-New i u oblasti Contents okvira za dijalog New izaberete opciju Transpa­
rent (slika 11.12). Kada se platno otvori, imaće šahovsku šaru, što znači da na sloju
nema ničega. Ako pogledate paletu Layers, videćete da se prazna strana zove Layer 1
a ne Background. To će vam pomoći da se setite da možete promeniti neprovidnost
ovog sloja. Sve što naslikate na takvom sloju imaće providnu pozadinu. Sve što
 161

kopirate sa drugog mesta biće postavljeno na nov sloj koji takođe može da se učini
providnim. Ako ne vidite šahovsku šaru, otvorite okvir za dijalog Edit-Preferences-
Transparency and Gamut (Windows), odnosno Photoshop-Preferences-Transpa-
rency and Gamut (Mac OS) i promenite opciju Grid Size iz None u Small.

Sada imate dokument s providnom pozadinom, pa hajde na napravimo još jedan

sloj za sendvič. Pošto volim ražani hleb, nacrtaću jedno parče pomoću četkice i malo
braon boje, pa ću primeniti filtre Grain i Blur da bih postigla realističniji izgled.
Zatim ću napraviti drugi sloj, sa čačkalicom koja spaja sendvič, kao u restoranima.
Smanjivanjem neprovidnosti mogu da postignem da čačkalica izgleda kao da je od
prozirne plastike. Na kraju, dodaću treći sloj sa maslinkom. Na slici 11.13 prikazan
je završen sendvič odozgo.
162

Režimi mešanja slojeva

U lekciji 8, „Digitalno slikanje", učili ste o režimima mešanja i njihovom uticaju na
izgled boja. Gotovo isti skup režima stoji vam na raspolaganju i za mešanje slojeva.
Opšti efekti su isti, ali samo na slojevima koji se nalaze ispod sloja na koji ste prime-
nili režim mešanja. (Ukoliko vam nije jasno koji su to efekti, vratite se na lekciju 8.)
U ovom slučaju, aktivan sloj je boja za mešanje, a slika koja se nalazi na sloju ispod
predstavlja boju osnove. Kao i u slučaju alatki za slikanje, režimi mešanja slojeva
nalaze se na meniju palete Layers.
Podsećamo vas da su režimi mešanja sledeći:

Normal Color Dodge Hard Mix

Dissolve Linear Dodge Difference
Darken Overlay Exclusion
Multiply Soft Light Hue
Color Burn Hard Light Saturation
Linear Burn Vivid Light Color
Lighten Linear Light Luminosity
Screen Pin Light

Režime mešanja možete primeniti ili direktno sa palete Layers, ili iz okvira za dija-
log Layer-Layer Style-Blending Options. Okvir za dijalog omogućava kontrolisanje
načina mešanja slojeva. Ako poželite da se upustite i u napredne opcije, potražite
uputstva u ugrađenom sistemu pomoći ili u priručniku koji ste dobili uz program.

Povezivanje slojeva
Ako na paleti Layers pritisnete polje pored onog sa sličicom oka, a na bilo kom sloju
osim aktivnog, u polju će se pojaviti sličica lanca. Lanac ukazuje na to da je dati sloj
povezan sa aktivnim slojem, što znači da će se, ako pomerite sadržaj aktivnog sloja,
pomeriti i povezani slojevi. Na slici 11.14 prikazana je paleta Layers sa povezanim
slojevima sendviča.
 163

Kompleti slojeva
Kompleti slojeva pomažu da organizujete grupe slojeva i da radite s njima. Kada defi-
nišete komplet slojeva, možete ih sažimati ili otkrivati po potrebi, a da ih pri tom ne
svodite na jedan, tj. da ne „spljoštite" sliku. U primeru sendviča, sve što se nalazi
između dva parčeta hleba mogli ste da označite kao komplet. Kad bi trebalo da pome-
rate pojedinačne elemente ili da im menjate veličinu ili boju, uradili biste to ćelom
kompletu, a ne jednom po jednom sloju. Slojevi koji formiraju komplet moraju biti
jedni do drugih. Ne možete napraviti komplet slojeva 1, 3 i 5 ako prethodno ne pre-
mestite slojeve 2 i 4 iznad ili ispod kompleta slojeva. Da biste formirali komplet
slojeva, otvorite okvir za dijalog Layers-New-Layer Set. Komplet slojeva ćete lakše
pronaći ako mu dodelite boju. Svi prikazi slojeva iz kompleta biće na paleti Layers
prikazani na pozadini zadate boje.

Spajanje slojeva
Sto više slojeva dodate slici i što više efekata primenite na njih, to će biti veća dato-
teka slike. Ako imate disk velikog kapaciteta i ako pravite rezervne kopije na izme-
njivim medijima, veličina nije problem.
Međutim, veličina datoteke može da bude itekako važna kada je pripremate za
druge namene, na primer, za objavljivanje na Webu. Višeslojnu sliku možete da sni-
mite samo u formatu TIFF i u Photoshopovom matičnom formatu, što je odlično za
rad u Photoshopu, ali loše za ostale namene. Za objavljivanje na Webu, slike treba
da budu u formatu GIF, PNG ili JPEG. Za klasičnu štampu, verovatno će biti nabolji
format TIFF, mada TIFF datoteke s višeslojnim slikama mogu biti veoma velike. Zbog
toga morate ili da spojite slojeve ili da „spljoštite" sliku kada završite rad na njoj.
Razlike između spajanja (engl. merging) i spljoštavanja (engl. flattening) su:

Spajanje grupa slojeva bez spljoštavanja cele slike štedi memoriju, ali vam
ipak omogućava da radite na slojevima koje još niste završili. Komanda Layer
-Merge Down spaja izabrani sloj sa onim koji se nalazi neposredno ispod
njega. Komanda Layer-Merge Visible spaja sve vidljive slojeve.
S druge strane, komanda Layer-Flatten Image spaja sve vidljive slojeve u
jedan sloj. Svi slojevi koji nisu bili vidljivi u vreme zadavanja komande, gube
se. Da biste spljoštili sliku, izaberite Layer-Flatten Image, ali pre toga prove-
rite da li ste završili obradu slike. Svi slojevi se spajaju u jedan - sloj pozadine
(Background) - i gubi se providnost.
Za spajanje slojeva možete koristiti glavni meni Layer ili meni palete Layers.
Prečica za komandu Merge Down je Control+E (Windows), odnosno Command+E
(Mac). Na slici 11.15 prikazan je meni Layer sa istaknutom komandom Flatten Image.

Slojeviti modeli
Verovatno se pitate šta je to. Termin layer comps je poznat umetnicima koji se bave
izradom reklama. To su kolaži koji omogućavaju da klijent vidi kako će izgledati
reklama kada se odštampa, a sadrži grube skice, uzorak fonta, logotip proizvoda itd.
Često se pravi nekoliko modela iste reklame, sa elementima u različitim bojama ili
položajima, da bi se videlo koje je rešenje najbolje.
164

Jedna od najboljih osobina Photoshopa CS jeste to što omogućava da se naprave

i sačuvaju slojevi za takve modele. U modelima iz programa Photoshop i Image-
Ready čuva se veći broj konfiguracija datoteke, tako što se snimaju vidljivost, režim
mešanja i položaj izabranih slojeva. Umesto da pravite šest primera logotipa u šest
posebnih dokumenata, možete napraviti jedan koji će sadržati proizvoljan broj slo-
jeva. Da biste snimili model, otvorite paletu Layer Comps. Kada se slika nađe na
odgovarajućem mestu, pritisnite ikonicu New Layer Comp na dnu palete. (Izgleda
isto kao ikonica New Layer na paleti Layers.) U okviru za dijalog (slika 11.16), dode-
ljujete ime modelu i atribute sloja koje hoćete da sačuvate. U polje Comment možete
upisati napomene o slici.
 165

Na slici 11.17 napravila sam niz mogućih logotipova za lokalnog veterinara. Svi
su navedeni na paleti Layer Comps, a ako otvorite i paletu Layers, videćete da su
moji modeli samo različite kombinacije postojećih slojeva.

Prenošenje višeslojnih slika u program ImageReady

Ako pripremate sliku za Web, verovatno ćete hteti da početne operacije obavite u
Photoshopu, a da kasnije prebacite sliku u ImageReady i da je tamo snimite u for-
matu pogodnom za Web. Višeslojne slike iz Photoshopa prebacićete u ImageReady
pritiskom na dugme Jump To na dnu kutije sa alatkama. Biće sačuvani svi slojevi,
maske slojeva, efekti slojeva i slojevi za podešavanje. (Slojevi za podešavanje mogu
se koristiti i menjati samo u Photoshopu, ali se vide i u programu ImageReady.)

Stilovi slojeva
I Photoshop i ImageReady sadrže stilove slojeva - nekoliko automatskih efekata koje
možete primeniti na slojeve. Tu spadaju senke, odsjaji, oborene ivice, reljef i popu-
njavanje bojom. Stil reljefa (Emboss) već ste isprobali na majonezu. Pored navedenih
efekata, ImageReady nudi i šare i prelive. Na slici 11.18 prikazan je Photoshopov
podmeni Layer Style.
Efekte slojeva ćemo primeniti na tekst i na kompozitnu sliku u lekcijama 16, 18
i 20.
166

Sažetak
U ovoj lekciji naučili ste mehanizme rada sa slojevima. Videli ste kako se koristi paleta
Layers i kako se prave, uklanjaju i pomeraju slojevi. Saznali ste nešto i o slojevitim
modelima. Slojevi su važan deo Photoshopovog okruženja. Poznavanje rada sa sloje­
vima mnogo će vam pomoći, naročito kasnije, kada budete radili sa tekstom i kompo-
zitnim slikama.
Kada radite na složenoj slici, maske vam mogu biti najbolji prijatelji. S druge strane,
upotreba maski može biti i gnjavaža, zato što postoji nekoliko vrsta maski koje
možete primeniti na sliku, a one rade donekle različite stvari. Ne samo da treba da
napravite masku nego morate i unapred da znate šta hoćete da maska uradi, a onda
i da primenite odgovarajuću vrstu maske.
Šta je maska? Može se reći da je maska svaka selekcija koju napravite, jer omo-
gućava da uradite nešto što će uticati samo na izabranu oblast, efikasno maskirajući
(štiteći) sve što se nalazi van selekcije. Maska omogućava da promenite deo slike a da
pri tom ostali delovi ostanu nepromenjeni.
Recimo, na slici bašte možete izabrati samo jedan cvet i promeniti mu boju, ne
menjajući ništa drugo. Maske mogu da pokriju deo slike koji ne želite da promenite,
kao traka koju lepite preko drvenarije da biste je zaštitili dok krečite.
Konfuzija nastaje zbog toga što postoje mnoge vrste maski: maske sloja, maske
kanala, maske providnosti, putanje za isecanje i grupe za isecanje, a tu je i brza
maska (Quick Mask). Sve navedene maske možete koristiti da biste zaštitili određenu
oblast dok menjate ostatak slike. Veoma je korisno da naučite kako se radi s maskama
jer vam one mogu uštedeti mnogo vremena i truda.

Primena maski
Maske mogu da sakriju ili izabrani objekat ili pozadinu, a mogu biti neprovidne ili
poluprovidne. Kada bi maska bila potpuno providna, ne bi štitila ništa. Maske - kao
i kanali, o kojima ćete učiti kasnije - verzije su date slike u sivim tonovima. Nepro-
vidna maska je crna, 50% prozirna maska je 50% siva i tako dalje.
Na slici 12.1 prikazana je lepa fotografija svetionika koju sam snimila jednog
oblačnog dana. (Svetionik se nalazi negde na južnoj obali Nove Škotske, ali nisam
sigurna gde tačno. Možda će me neki čitalac iz Kanade podsetiti.) Čini mi se da bi
fotografija bila zanimljivija kada bih nešto uradila s nebom. Boje svetionika i drveća
168

su - koliko se sećam - verne, pa ne želim da ih izmenim. Ako izaberem samo nebo,

moći ću da ga doradim ne menjajući ostatak slike. Naravno, i žicu bi trebalo uklo­
niti, ali to spada u neku drugu lekciju.

Ovo je najosnovniji način maskiranja, ali nije uvek savršen. Na slici 12.2 vidite
da alatkama laso i čarobni štapić nisam dobila jako preciznu selekciju. Ivice nisu baš
glatke, a selekcijom nije obuhvaćen i znatan deo vrha svetionika koji bi trebalo da je
tu. Treba n a m način za doradu maske.
 169

Brzo maskiranje
Photoshop nudi veoma brz i lak način za izradu privremene maske koja se može i
dorađivati. Alatka se zove Quick Mask a jedna od njenih prednosti je što u isto vreme
možete gledati i sliku i masku. Možete početi od izabrane oblasti i upotrebiti alatke
za slikanje da biste masci dodali još oblasti ili da biste ih oduzeli od nje. Alterna­
tivno, masku možete napraviti i od početka, u režimu brze maske. Hajde da prime-
nimo brzu masku na jednu sliku.

Kao što ćete uskoro videti, brza maska štedi vreme. Pratite sledeće
korake:
1. Nađite fotografiju na kojoj se objekat jasno ističe na pozadini.
Bilo kojom alatkom za izbor izaberite deo slike koji želite da
promenite - u ovom slučaju, pozadinu. Ako selekcija nije ide­
alna, ne brinite. (Ne zaboravite da umesto pozadine možete
izabrati objekat, pa onda invertovati selekciju, ako je to lakše.)
2. Pritisnite dugme režima brze maske na dnu kutije sa alatkama.
Videćete obojenu „foliju", tj. masku preko zaštićene oblasti -
znači oblasti koja nije izabrana. Ako uporedite sliku 12.3 s prvom
slikom svetionika, videćete da su drveće i svetionik prekriveni
crvenim slojem maske. Naravno, na slici je maska siva. (Maska
je standardno 50% neprovidna i crvena, tako da liči na rubilitnu
foliju kakvu koriste umetnici kada maskiraju fotografije pri retu-
širanju. Ako na slici koju maskirate imate crveni objekat na crve­
noj pozadini, promenite boju maske tako što ćete dvaput
pritisnuti ikonicu alatke Quick Mask Mode i iz okvira za dijalog
Quick Mask Options izabrati kontrastnu boju.)
170

3. Ako masku treba doraditi, kao što je ovde slučaj, izaberite

alatku Brush ili pritisnite taster B da biste je aktivirali, a zatim
odaberite odgovarajuću veličinu četkice sa palete Brushes. Za
doradu maske možete upotrebiti bilo koju alatku za slikanje ili
alatku za izbor.
Pošto su maske, u osnovi, slike u sivim tonovima, slikanje crnom
bojom dodaje oblasti selekciji. Slikanje belom bojom (ili brisanje),
oduzima oblasti od selekcije. Slikanje sivom bojom daje polu-
providnu masku. Kada uđete u režim brze maske, boje prednjeg
plana i pozadine postaju crna i bela. (Ukoliko se to, iz nekog
razloga, nije desilo, pritisnite taster D da biste dobili podrazume-
vane boje prednjeg plana i pozadine.) Slika 12.4 prikazuje izme-
njenu masku.

4. Kada izmenite masku tako da vam odgovara, u kutiji sa alat-

kama pritisnite dugme Standard Mode (levo od dugmeta Quick
Mask Mode) da biste se vratili na originalnu sliku. Nezaštićena
oblast (u ovom slučaju pozadina), okružena je okvirom za izbor
(slika 12.5). Sada na izabranu oblast možete primeniti bilo koju
izmenu, a svetionik će ostati nedirnut.
5. Možete isprobati i druge načine za izmenu neba - na primer,
povećavanje zasićenosti ili raspršivanje poluprovidne boje preko
oblaka; ja sam se odlučila za brzo i jednostavno rešenje.
 171

Ako mislite da će vam ponovo zatrebati ista maska, snimite je - po povratku u

standardni režim - tako što ćete otvoriti paletu Channels i pritisnuti dugme Convert
Selection to Mask na dnu palete (izgleda kao dugme Quick Mask Mode). Maska se
snima kao alfa kanal. Možete se vratiti i ponovo primeniti istu masku kad god pože-
lite, tako što ćete pritisnuti isprekidani kružić na dnu palete Channels.

Maske slojeva
Maske slojeva omogućavaju da sakrivate i prikazujete delove slojeva. Kao i brze
maske, i maske slojeva se mogu dorađivati. Jedna od prednosti korišćenja maske
slojeva jeste to što, ako vam se ne sviđa rezultat, treba samo da bacite masku i slika
će ostati neizmenjena. Ukoliko vam se dopada ono što vidite, primenite masku da
biste sproveli izmene.
172

Da biste napravili masku sloja, prvo izaberite oblast slike koju hoćete da maski-
rate pa pritisnite dugme Add Layer Mask (drugo dugme sleva na dnu palete Layers).
Kada to uradite, na paleti ćete videti umanjen prikaz sloja maske, pored prikaza
slike (slika 12.6). Crna boja pokriva zaštićene delove slike, a bela otkrivene. Da su
napravljene poluprovidne maske, delimično zaštićene oblasti bile bi sive.

Sličice lanca između prikaza ukazuju na povezanost maske i sloja. Pošto napra-
vite masku, možete je izmeniti: pritisnite ime sloja maske da bi postao aktivan, a
zatim pritisnite prikaz maske. Boje prednjeg plana i pozadine vraćaju se na podra-
zumevane vrednosti. Slikajte crnom bojom da biste masci dodali oblasti, a belom da
biste ih oduzeli.
Ako masku pravite pomoću menija Layer, možete izabrati da li da izabrana
oblast bude prikazana (a ostatak slike sakriven, tj. maskiran), ili obrnuto. Izaberite
L a y e r s Add Layer Mask, a zatim opciju Hide Selection ili Reveal Selection, zavisno
od toga da li maskirate oblast koja okružuje izabrani deo slike, ili samu selekciju. Na
slici 12.7 prikazan je odgovarajući meni.
 173

Opcija Hide Selection sakriva izabranu oblast, pa možete da radite na ostalom

delu slike. Ovom maskom štitite deo slike dok obrađujete ostatak. Opcija Reveal
Selection deluje suprotno od opcije Hide Selection, tj. sakriva sve što se nalazi na
sloju osim oblasti obuhvaćene okvirom za izbor. Preostale dve opcije iz podmenija,
Hide All i Reveal All, deluju na ceo sloj.
Na slici 12.8 maskirala sam nebo, a zatim šarala četkicom po celoj fotografiji.
Natpis se vidi samo u nemaskiranoj oblasti.
174

Pravljenje maski može da vas zbuni, pa je najbolje ići korak po korak.

1. Otvorite paletu Layers, ukoliko već nije prikazana.
2. Izaberite sloj kome želite da dodate masku. To mora da bude sloj
koji trenutno nema masku.
3. Da biste sakrili ceo sloj, izaberite Layer-Add Layer M a s k - H i d e
All.
4. Da biste napravili masku koja sakriva ili otkriva izabranu oblast
slike, prvo napravite selekciju na aktivnom sloju.
5. Izaberite Layers-Add Layer M a s k - H i d e Selection ili Layer- Add
Layer Mask-Reveal Selection, prema potrebi. Pošto napravite
masku, možete je proizvoljno dorađivati pomoću alatki za
slikanje i alatki za izbor.

Odvojite vreme da sada otvorite neku sliku i vežbate primenu maski. Prvo ispro-
bajte brzu masku, a zatim napravite selekciju i pretvorite je u masku sloja. Ako
budete vežbali opisane tehnike dok su vam još sveže u pamćenju, setićete ih se
kasnije kada budete morali brzo da izmenite boje ili da sačuvate neizmenjen objekat
dok mu menjate pozadinu.

Modifikovanje maske sloja

Ako na paleti Layers pritisnete prikaz maske sloja da biste ga aktivirali, u malom
polju levo od prikaza sloja pojaviće se sličica maske. Sličica ukazuje na to da se
maska može modifikovati. Držite taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac) i
pritisnite prikaz maske da biste masku prikazali u prozoru sa slikom. Izaberite bilo
koju alatku za slikanje i slikajte crnom bojom da biste masci dodali oblasti. Slikajte
belom bojom ako želite da masci oduzmete pojedine delove, a sivom ukoliko maska
treba da bude delimično providna. Sve ove promene vide se na umanjenom prikazu
maske na paleti Layers. Na slici 12.9 prikazano je menjanje maske. Prešla sam na
velike prikaze na paleti Layers da bih bolje videla šta se dešava. Da vas podsetim,
veličinu prikaza birate u okviru za dijalog Palette Options, koji se otvara kada iz
 175

skrivenog menija palete Layers izaberete istoimenu opciju. Ne zaboravite da masku

možete menjati bilo kojom alatkom za slikanje. Upotrebom meke četkice dobićete
masku umekšanih ivica.

Da biste umesto maske izmenili sloj, ili pritisnite prikaz sloja, ili izaberite opciju
Disable Layer Mask iz menija Layer, ili držite taster Shift i pritisnite masku sloja na
paleti Layers. Preko prikaza maske sloja pojavljuje se velika putača da biste znali da
maska nije aktivna (slika 12.10).
176

Uklanjanje maske sloja

Postoje dva načina za uklanjanje maske sloja kada završite s njom ili kada želite da
počnete od početka. Verovatno je najlakše da prikaz maske sloja sa palete Layers
odvučete do sličice korpe za otpatke na dnu palete. Masku možete ukloniti i ako
izaberete Layers-Remove Layer Mask, a zatim opciju Discard ili Apply (slika 12.11).
Ako prevučete masku do korpe, pojaviće se okvir za dijalog (slika 12.12) u kome Pho-
toshop pita da li da - pre nego što ukloni masku - primeni njene efekte (dugme
Apply) ili da je samo baci (dugme Discard).

Kako da maske slojeva budu vidljive zajedno

sa kanalima
Maske se pojavljuju i na ekranu gde ih pravite i na paleti Channels, gde se vide kao
siluete selekcije. Maska koju dodate slici pravi nov kanal slike koji se zove alfa kanal.
Kanali su Photoshopov način čuvanja informacija o bojama i maskama. (Više
detalja o kanalima pročitajte u izdvojenom odeljku „Kratak pregled kanala".) Ako
sloju dodate masku i izaberete Window-Channels, videćete nešto slično slici 12.13.
 177

Pritisnite sličicu oka levo od maske na paleti Channels i pojaviće se maska kao
crvena, rubilitna folija - nasleđe starih vremena kada su se ove stvari obavljale
u stvarnom svetu a ne na računarima. Masku možete i da izmenite kao masku
178

kanala. Što je još važnije, možete je snimiti ako izaberete opciju Duplicate iz menija
palete. Pojaviće se okvir za dijalog sličan onom na slici 12.14, omogućavajući vam
da snimite masku ili kao deo dokumenta ili kao samostalan dokument. Da biste
selekciju pretvorili u alfa kanal, izaberite komandu menija Select-Save Selection. To
je još jedan brz način za pravljenje maske.

Sažetak
U ovoj lekciji govorili smo o korišćenju maski. Maskiranje omogućava da selektivno
primenite promene, štiteći delove slike koje ne želite da izmenite. Upoznali ste funk-
ciju Quick Mask i naučili kako da izmenite masku pomoću četkice i gumice. Zatim
ste saznali šta su maske slojeva i kako da sloj pretvorite u masku. Naučili ste kako da
posmatrate masku i kako da je snimite kao alfa kanal.
Čestitamo! Prešli ste pola knjige, što znači da ste videli samo polovinu onoga što Pho-
toshop može da uradi.
Negde na samom početku naučili ste šta su selekcije i kako biranje dela slike izo-
luje taj deo tako da možete da obrađujete samo njega a ne celu sliku. U prethodnoj
lekciji ste saznali kako se selekcije pretvaraju u maske da bi zaštitile delove slike koje
ne želite da menjate.
Problem sa selekcijom je to što se gubi čim uklonite okvir za izbor. Jedini načini da
ponovo nešto izaberete jesu korišćenje odgovarajućih alatki (Marquee, Lasso i/ili
Magic Wand) i pravljenje selekcije iz početka, upotreba komande Select/Reselect,
ili vraćanje - pomoću palete History - na stanje u kome je prethodni put korišćena
alatka za izbor. Međutim, u tom slučaju izgubićete sve što ste nakon toga radili
sa selekcijom.
Putanje rešavaju ovaj problem. Korišćenjem putanja, možete napraviti i snimiti
određene selekcije za buduću upotrebu, slično kao što biste sačuvali masku. Putanje
se snimaju direktno u Photoshopovu datoteku, slično kao slojevi. Pošto su putanje
zasnovane na vektorima a ne na pikselima, niste ograničeni na oblike koje možete
nacrtati okvirima za izbor. Alatkama Pen (pera) možete dobiti veoma precizne
oblike i glatke krive. Zatim ih možete koristiti kao selekcije, ili iscrtavati i popunja-
vati kao objekte ili linije na slici.
Photoshop sadrži potpun komplet alatki za putanje. Tim alatkama možete da
nacrtate pravougaonike, zaobljene pravougaonike, elipse, poligone i prave linije.
Postoji podrazumevani komplet od 250 gotovih oblika, počevši od zvezda, strelica,
silueta životinja i okvira, do oblačića, otisaka stopala i šapa, i simbola za gotovo sve
što vam padne na pamet. Oblici putanja mogu da se popune ili da im se iscrtaju
180

konturne linije, baš kao kada su u pitanju oblici koje sami nacrtate. Počećemo istra-
živanjem različitih načina za crtanje putanja, a zatim ćemo obraditi tehnike za
njihovo menjanje i korišćenje u Photoshopu.

Pravljenje putanja
Postoje tri načina za izradu putanje:
od postojeće selekcije
od početka, crtajući je ručno, alatkom Pen
korišćenjem alatki za oblike (Shape).

Putanje napravljene od selekcija

U zavisnosti od slike koju obrađujete, pravljenje selekcije i njeno pretvaranje
u putanju može biti najlakši i najbrži način za izradu putanje.
Pogledajmo primer. Slika 13.1 prikazuje sliku za vežbu, manometar za automo-
bilske gume. Izabraćemo objekat i napravićemo nešto što se zove putanja za isecanje
(engl. clipping path), tako što ćemo objekat iseći iz pozadine. Bez Photoshopa, to isto
biste postigli kada biste makazama isekli deo fotografije.

Kao što se sećate, selekciju možete napraviti mnogim alatkama. Za ovu sliku kori-
stiću eliptični okvir za izbor i poligonalni laso. Druge objekte ćete možda lakše izabrati
čarobnim štapićem ili tako što ćete izabrati pozadinu a zatim invertovati selekciju.
Ponekad ćete morati da kombinujete rezultate nekoliko alatki za izbor da biste u selek-
ciju uključili sve potrebne delove slike. Držite pritisnut taster Shift dok postojećoj selek-
ciji dodajete nove. Na slici 13.2 prikazana je selekcija.
 181

Pošto imate selekciju, pratite sledeće korake da biste je pretvorili

u putanju:
1. Proverite da li je vidljiva paleta Paths. Ako nije, izaberite
Window-Paths.
2. Iz skrivenog menija palete, u gornjem desnom uglu, izaberite
opciju Make Work Path (slika 13.3).

3. U okviru za dijalog Make Work Path postoji samo jedan para­

metar koji treba podesiti - Tolerance (slika 13.4). On određuje
koliko blizu Photoshop prati obris selekcije pri formiranju
putanje. Što je manja tolerancija, putanja će biti preciznija.
182

Za sliku manometra, prvo sam zadala toleranciju od 5 piksela.

Kao što pokazuje slika 13.5, rezultati nisu bili zadovoljavajući.
Photoshop je nacrtao suviše slobodnu i približnu putanju. Delovi
putanje nisu dovoljno blizu obrisu manometra.

Kada se to dogodi, samo posegnem za svojom omiljenom Photo-

shopovom komandom: Undo. Poništite konverziju selekcije u
putanju i pokušajte sa manjom vrednošću parametra Tolerance.
Posle malo eksperimentisanja, ustanovila sam da vrednost 1 pik-
sel sasvim zadovoljava (slika 13.6).
4. Putanja se istovremeno pojavljuje i na paleti Paths (slika 13.7).
Photoshop joj dodeljuje ime work path (radna putanja). Putanju
možete da preimenujete tako što ćete je dvaput pritisnuti na
paleti Paths da bi se otvorio okvir za dijalog Save Path. Upišete
novo ime putanje u polje Name i pritisnite dugme OK
(slika 13.7).
 183

Mada nije obavezno, ipak je preporučljivo preimenovati radnu putanju, naročito

ako će vam ona ponovo zatrebati. Ako je ime putanje ostalo Work Path a započnete
novu putanju, desiće se jedna od dve stvari. Prvo, ukoliko je radna putanja i dalje
aktivna na paleti Paths, nova putanja će joj biti dodata kao potputanja. Drugo, ako
prvobitna radna putanja nije više aktivna na paleti Paths, nova putanja će je zame-
niti. (Komanda Undo i paleta History omogućavaju da se vratite na prvobitnu radnu
putanju, ali je lakše da joj - čim je napravite - promenite ime i time je pretvorite u
pravu putanju.)
184

Putanje nacrtane alatkama Pen

Kada je slika koju obrađujete takva da je pravljenje selekcije suviše teško ili zahteva
previše posla, upotrebite alatke Pen da svojeručno nacrtate putanju.
Ako ste koristili vektorske programe za crtanje, kao što su Adobe Illustrator, Mac-
romedia FreeHand ili CorelDRAW, već poznajete alatke za crtanje zasnovane na
Bezjeovim krivama, kakve su i Photoshopove alatke Pen. Ukoliko nikada niste kori-
stili ovu vrstu alatki, treba unapred da znate da ćete morati malo da vežbate, ali
uloženi trud će se isplatiti. Pored standardnih alatki Pen koje služe za crtanje linija
i dodavanje/uklanjanje tačaka, Photoshop ima i dve dodatne alatke Pen. Alatka
Magnetic Pen (magnetno pero) znatno olakšava crtanje putanje oko složenog
objekta. (Ovoj alatki pristupate kada iz potpalete alatke Pen u kutiji sa alatkama
izaberete Freeform Pen Tool a zatim na traci sa opcijama alatki potvrdite polje Mag-
netic.) Druga dodatna alatka, Freeform Pen, omogućava da nacrtate bilo kakvu
vrstu linije - pravu, krivu, vijugavu - i da je pretvorite u putanju.
Bezjeova kriva je definisana sa tri tačke od kojih je jedna na krivoj a dve van nje,
na krajevima ručica kojima možete promeniti ugao i pravac krive. Ako ne razumete
ovo objašnjenje, ne brinite - uskoro ćete videti primere.

Najbolji način da naučite kako se radi sa alatkom Pen jeste da je

isprobate u novom Photoshopovom dokumentu.
1. Prvo otvorite novo platno, dovoljno veliko da možete slobodno
da radite na njemu. Sasvim je prihvatljiva Photoshopova podra-
zumevana veličina platna ( 7 x 5 inča) i obična bela pozadina.
2. Izaberite alatku Pen u kutiji sa alatkama. (Izgleda kao vrh obič-
nog, starinskog pera.) Paleta Paths treba da bude vidljiva.
3. Na traci sa opcijama, pritisnite srednje dugme u prvoj grupi od
tri dugmeta.
4. Pritisnite negde u blizini leve ivice strane. To će biti početna tačka
putanje. (Photoshop odmah generiše radnu putanju na paleti
Paths. Ime ove putanje možete promeniti na način opisan u pret-
hodnoj vežbi.)
 185

5. Da biste nacrtali pravu liniju, pomerite kursor i pritisnite na

nekom drugom mestu. (Nemojte držati pritisnut taster miša dok
povlačite!) Upravo ste napravili ugaonu tačku (engl. comer point),
što znači da Photoshop spaja te dve tačke pravom linijom
(slika 13.8).

6. Da biste nastavili putanju (ali ovoga puta zakrivljenom linijom),

postavite kursor ispod i desno od prethodne tačke, pa pritisnite
taster miša i povucite nalevo. Čim pritisnete, pojaviće se kriva čiji
će se oblik menjati dok povlačite miša (slika 13.9). Upravo ste
napravili glatku tačku (engl. smooth point), što znači da Photo-
shop crta glatku krivu na mestu gde se susreću dva zakrivljena
segmenta linije.

7. Da bi vam ovo bilo jasnije, nacrtajte još jednu glatku krivu.

Postavite kursor iznad i desno od prethodne tačke; pritisnite taster
miša i povucite nadesno i malo nadole. Ponovo ste dobili glatku
tačku i krivu (slika 13.10).
Pogledajte tačku koju ste napravili u koraku 5. O n a pravi lepu,
glatku krivu između tačke koju ste upravo nacrtali i tačke nacr-
tane u koraku 4. To je suština glatke tačke.
Sigurno ste primetili da se pri crtanju glatkih tačaka u svakoj od
njih pojavljuju po dve mace (engl. handles). Ručice se koriste za
naknadnu promenu ugla i pravca nacrtane krive. O tome ćete
više saznati malo kasnije, u odeljku „Menjanje putanja".
186

Eto, to su osnovni principi: prave linije se dobijaju crtanjem ugaonih tačaka, a

krive - crtanjem glatkih tačaka. Ali, da biste ih efikasno koristili, morate da saznate
još ponešto o ovim vrstama tačaka.

Ugaone tačke
Ugaone tačke je jednostavno razumeti. Bez obzira na vrstu linije koja stiže u ugaonu
tačku, rezultat je uvek ugao, a ne kriva. Ako u ugaonu tačku dolazi zakrivljena linija,
ugao linije je određen glatkom tačkom na njenom drugom kraju (slika 13.11).
 203

Glatke tačke
Kao što ste videli u prvom primeru korišćenja alatke Pen, glatke tačke se ponašaju
malo komplikovanije i potrebno je vreme da se na to naviknete. Glatka tačka uvek
pokušava da napravi najglađu moguću krivu između dve linije koje se susreću
(slika 13.12).

Crtanje oštre krive

Po potrebi, možete nacrtati i krivu koja nije tako glatka i koja se zove
oštra kriva (engl. sharp curve). O n a izgleda kao par lukova, ili gornja
polovina srca, ili loše nacrtan galeb. Sledite naredne korake da biste
nacrtali oštru krivu:
1. U novom Photoshopovom dokumentu nacrtajte početnu tačku
putanje.
2. Nacrtajte glatku tačku kao i obično, pritiskanjem i povlačenjem
miša, da biste dobili jednu krivu.
3. Postavite pokazivač tačno iznad glatke tačke koju ste upravo
nacrtali. Držite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option
(Mac) dok pritiskate i povlačite miša u pravcu željene prevojne
tačke nove krive. Pustite taster Alt/Option a zatim i taster miša.
Trebalo bi da ste dobili nešto nalik na krivu sa slike 13.13.
 204

Otvorena putanja (engl. open path) ima i početak i kraj. Putanje na slikama od 13.8
do 13.14 bile su otvorene. Da biste završili putanju koja treba da ostane otvorena,
pratite sledeće korake:
1. Nacrtajte putanju korišćenjem proizvoljnih tačaka.
2. Kada nacrtate poslednju tačku, pritisnite alatku Pen u kutiji sa alatkama.
Putanja sada ima i kraj.
Kada sledeći put pritisnete unutar slike, nećete nastaviti prethodnu putanju
nego započeti novu.

Меnjаnjе putanja
U većini slučajeva, prva putanja koju napravite - bilo konvertovanjem selekcije ili
crtanjem pomoću alatke Pen - neće biti savršena. Retko se u prvom pokušaju dobiju
sasvim zadovoljavajuće selekcije ili savršeno postavljene linije i krive. To ste vero-
vatno već shvatili dok ste pratili vežbe u ovoj lekciji.
Srećom, drugim alatkama iz grupe alatki Pen lako možete izmeniti nacrtane
putanje.

Alatke za obradu putanja

Prvo pogledajmo različite Photoshopove alatke za obradu putanja. Pritisnite i držite
pritisnut trouglić u donjem desnom uglu alatke Pen da bi se otvorila pripadajuća
potpaleta (slika 13.16).

Pen Tool - Ovu alatku već dobro poznajete. Koristi se za crtanje novih putanja.
Freeform Pen Tool - Kao što joj ime sugeriše, ova alatka se koristi za crtanje
putanja proizvoljnih oblika i pravaca prostiranja. Tokom rada, Photoshop
dodaje potrebne tačke i ručice, tako da naknadno možete podesiti svaki deo
putanje koji ne zadovoljava vaše potrebe.
205

Add Anchor Point Tool - Upotrebite ovu alatku da biste putanji dodali tačke.
Delete Anchor Point Tool - Upotrebite ovu alatku da biste sa putanje uklonili
tačke.
Convert Point Tool - Ovom alatkom možete naknadno da promenite vrstu
tačke. Na primer, ugaonu tačku možete pretvoriti u glatku, glatku tačku u
oštru krivu itd. U sledećem odeljku saznaćete više o ovoj alatki.
Osim navedenih, Photoshop ima i dve alatke za izbor putanja, koje pomažu u radu
sa putanjama. One se nalaze u kutiji sa alatkama, odmah iznad alatki Pen. Zovu se
Direct Selection Tool i Path Selection Tool. Alatka Direct Selection (predstavljena
belom, šupljom strelicom) pomera pojedinačne segmente putanje. Alatka Path Selec-
tion (crna strelica) pomera sve komponente jedne putanje odjednom. Ako na jednom
sloju imate nekoliko putanja, alatkom Path Selection ih možete pomerati jednu po
jednu. Ukoliko želite da ih pomerite sve zajedno, prvo zadajte komandu Select All.
Između alatki Pen i Freeform Pen možete se prebacivati na tri načina: a) pritisnite
i držite pritisnut taster miša iznad alatke Pen u kutiji sa alatkama, pa iz potpalete
izaberite drugu alatku; b) pritisnite kombinaciju tastera Shift+P, čime naizmenično
aktivirate ove alatke; c) na traci sa opcijama pritisnite ikonicu odgovarajuće alatke.
Ostale alatke iz grupe Pen (za dodavanje, uklanjanje i menjanje vrste tačaka),
možete aktivirati samo iz potpalete.
Ako pritisnete Shift+A dok radite s perom, aktiviraće se jedna od alatki za izbor
putanje, a kada ponovo pritisnete Shift+A, aktiviraćete onu drugu. Da biste privre-
meno prešli na alatku Direct Selection (belu strelicu) dok radite s bilo kojom alatkom
iz grupe Pen, držite pritisnut taster Control (Windows), odnosno Command (Mac). Isto
važi i kada hoćete da privremeno prelazite s jedne na drugu alatku za izbor putanje.

Osnovne tehnike rada s putanjama

Verovatno ste već i sami zaključili kako se radi s putanjama, ali, za svaki slučaj, evo
nekoliko osnovnih tehnika za korišćenje putanja i kretanje između njih:
Da biste izabrali putanju, pritisnite njeno ime na paleti Paths, baš kao što
biste pritisnuli sloj koji treba da aktivirate. Kao što i očekujete, izabrana
putanja se pojavljuje na slici.
Da biste poništili izbor putanje, pritisnite ime neke druge putanje ili pritisnite
praznu oblast na paleti Paths. Putanja nestaje iz glavnog prozora slike.
Da biste obrisali putanju, izaberite je na paleti Paths i odvucite u korpu za
otpatke na dnu palete, baš kao kada brišete sloj.
 206

Da biste napravili novu putanju, možete uraditi jednu od četiri stvari:

Počnite da crtate putanju jednom od alatki Pen u glavnom prozoru slike
i dobićete radnu putanju (work path).
Pre nego što upotrebite alatku Pen, izaberite opciju New Path iz menija palete
Paths. Tako ćete moći da date ime putanji pre nego što je nacrtate.
Pritisnite dugme Create New Path na dnu palete Paths. Na paleti će se pojaviti
nova putanja.
Napravite selekciju a zatim izaberite opciju Make Work Path iz menija palete
Paths ili pritisnite istoimeno dugme na dnu palete.
Da biste kopirali putanju, izaberite je na paleti Paths i odvucite na dugme
Create New Path. Postupak je isti kao onaj za kopiranje sloja.

Korišćenje putanja
Šta možete da uradite s putanjama kada ste se već toliko namučili da ih napravite?
Pa, mnogo toga. U Photoshopu, putanje omogućavaju da sačuvate selekcije koje
hoćete više puta da koristite. Oblast obuhvaćenu putanjom možete ispuniti, a samoj
liniji putanje možete dodeliti boju, debljinu itd. Putanje označavaju selekcije ili
linije, ali se ne pojavljuju na platnu dok ih ne obojite. Putanju možete popuniti
(engl. fill, iscrtati (engl. stroke) ili i jedno i drugo. Iscrtavanjem bojite samu liniju
putanje, a popunjavanjem ispunjavate unutrašnjost putanje bojom ili šarom. Na
slici 13.17 prikazana je putanja nacrtana alatkom Freeform Pen, iscrtana crvenom
bojom i ispunjena šarom.

Pretvaranje putanja u selekcije

U Photoshopu, putanje su najkorisnije za trajno snimanje selekcija. To može biti od
velike pomoći kada planirate ponovno korišćenje određene selekcije u budućem
207

radu. Ako niste sigurni da li će vam određena selekcija ponovo trebati, napravite
putanju da biste je ipak sačuvali.

Već ste naučili kako se selekcija pretvara u putanju. Sledeći koraci

pokazuju kako da putanju pretvorite u selekciju:
1. Napravite putanju na koji god hoćete način.
2. Aktivirajte putanju koju želite da konvertujete tako što ćete je
pritisnuti na paleti Paths.
3. Iz menija palete Paths izaberite Make Selection (slika 13.18) ili
pritisnite dugme Make Selection - treće sleva na dnu palete Paths.
(Time preskačete okvir za dijalog opisan u sledećem koraku.)

4. U okviru za dijalog Make Selection možete da podesite precisnost

s kojom Photoshop pravi selekciju (slika 13.19). Što je veća vred-
nost parametra Feather Radius, selekcija je nepreciznija.

5. Pritisnite OK i putanja će se pretvoriti u selekciju.

 208

Ispunjavanje putanje
Ispunjavanje putanje znači baš ono što očekujete. Izaberite putanju, iz menija palete
Paths izaberite komandu Fill Path, i dobićete isti skup opcija kao kada popunjavate
selekciju. U okviru za dijalog Fill Path (slika 13.20) možete izabrati boju, šaru ili sliku
za ispunjavanje putanje. Osim toga, možete zadati režim mešanja (parametar
Blending Mode), procenat neprovidnosti (Opacity), smanjenje nazubljenosti ivica
(Anti-aliased) i umekšavanje ivica (Feather Radius). Ako se putanja sastoji od dve
zasebne potputanje, samo će izabrana biti popunjena, odnosno iscrtana.

Iscrtavanje putanje
Iscrtavanje putanje utiče samo na liniju putanje, a ne na površinu obuhvaćenu
njome. Izaberite putanju, a zatim komandu Stroke Path iz menija palete Paths.
Okvir za dijalog Stroke Path omogućava da izaberete alatku, od Pencil i Brush, do
Blur i Sponge (slika 13.21).
209

Photoshop koristi tekuće parametre izabrane alatke da bi obavio operaciju. Na

primer, ako hoćete da putanju iscrtate vazdušnom četkicom intenziteta 60%, uverite
se da je vazdušna četkica uključena i podesite parametar Flow na traci sa opcijama
na 60% pre nego što izaberete komandu Stroke Path.

Korišćenje alatki za oblike

Žurite? Ne znate da crtate? Ne očajavajte. Photoshop nudi zgodan arsenal unapred
definisanih oblika, i zove ih alatke za oblike (engl. shape tools). Oblici se mogu koristiti
kao putanje, pa se, po potrebi, mogu popunjavati i/ili iscrtavati, može im se menjati
veličina, mogu se do izvesne mere preoblikovati, a i smestiti gde god želite. Zaobljeni
pravougaonik je odličan za maskiranje fotografija. Poligoni su korisni ako vam
treba gomila zvezda ili drugih višeugaonih oblika. Oblici koje nudi alatka Custom
Shape zadiviće vas svojom raznovrsnošću. Slika 13.22 prikazuje alatke za oblike.

Da biste nacrtali oblik, prvo izaberite boju prednjeg plana, koja se može koristiti i
za popunjavanje oblika. Aktivirajte odgovarajuću alatku. (Ako koristite alatku Cus-
tom Shape, morate da pritisnete strelicu pored polja Shape na traci sa opcijama i da
iz potpalete izaberete jedan od raspoloživih oblika.)
Da biste napravili nov oblik, pritisnite dugme Shape Layers, Paths ili Fill Pixels na
traci sa opcijama (slika 13.23). Izaberite dugme Paths kada hoćete da napravite
putanju određenog oblika. Dugme Fill Pixels služi za dobijanje popunjenog oblika,
a dugme Shape Layers - za crtanje oblika na novom sloju.
 210

Da biste izmenili oblik nakon što ste ga nacrtali, uverite se da je sloj na kome se
oblik nalazi aktivan i na traci sa opcijama alatki izaberite opciju Add, Subtract, Inter-
sect ili Exclude. Ako izaberete Add i nacrtate drugi oblik koji dodiruje prvi, ispunićete
oba oblika. Ukoliko odaberete Subtract, odseći ćete preklopljeni deo popunjenog
objekta. Opcija Intersect popunjava samo preklopljene delove objekata, dok Exclude
uklanja boju iz preklopljenog dela. Primeri su prikazani na slici 13.24.

Način povlačenja miša pri crtanju određuje veličinu i orijentaciju oblika. Držite
pritisnut taster Shift dok povlačite da biste umesto pravougaonika ili zaobljenog pra-
vougaonika dobili kvadrat, a umesto elipse krug. Držite pritisnut taster Alt (Windows),
odnosno Option (Mac) dok povlačite da biste crtali objekat iz centra.
Ako vam treba objekat određenih dimenzija, pritisnite strelicu na kraju niza
alatki za oblike na traci sa opcijama da biste otvorili okvir za dijalog. U zavisnosti od
izabranog oblika, možete da zadate visinu i širinu, poluprečnik zaobljenog ugla, broj
stranica poligona, ili broj krakova zvezde. Na traci sa opcijama zadajte i režim
mešanja, kao i neprovidnost oblika.

Dodavanje oblika na paletu Custom Shapes

Napravite oblik pomoću ostalih alatki za oblike, ili izaberite putanju čiji oblik odgo-
vara onom koji želite da dodate na paletu. Na slici 13.25 upotrebila sam zvezdu,
nacrtala putanju oko nje i ispunila je bojom. Da biste dobijeni oblik dodali na paletu
Custom Shapes, izaberite Edit-Define Custom Shape i u okvir za dijalog Shape Name
upišite ime novog oblika (slika 13.25). Kada pritisnete OK, oblik će biti dodat paleti.
211

Da biste izabrali novi oblik, pronađite ga na potpaleti Shape, na traci sa opci-

jama alatke Custom Shape. Ako hoćete da ograničite novi oblik na originalnu
veličinu, pritisnite radio-dugme Fixed Size u okviru za dijalog koji se otvara kada
pritisnete strelicu na kraju niza alatki za oblike.

Sažetak
Putanja je čarobna komponenta Photoshopa koja ima brojne primene u svakodnev-
nom radu. Putanje možete koristiti za trajno čuvanje selekcija radi ponovne upo-
trebe, za popunjavanje ili iscrtavanje dela slike, za doradu delova slike, za crtanje
linija ili oblika, i kao putanje za isecanje na slikama koje će bisti izvezene u program
za prelom strana. Photoshop nudi čitav niz alatki i opcija za pravljenje putanja:
možete ih napraviti od postojećih selekcija, ili ih alatkama Pen nacrtati od početka.
Postojeće putanje možete izmeniti probranim alatkama za obradu putanja, a alat-
kama za oblike možete napraviti i putanje najrazličitijih oblika. Photoshop čak
omogućava da sami napravite i koristite proizvoljne oblike putanja.
213

225

248
Nisam sigurna da li su autori Photoshopa osmislili korišćenje filtara, ili su je preuzeli
od nekoga i razvili do neslućenih razmera. U svakom slučaju, dali su nam izvan-
rednu alatku za menjanje opšteg izgleda slike. Neki Photoshopovi filtri su čudni,
neki su predivni, a neki su samo korisni - i njima ćemo se pozabaviti u ovoj lekciji.
Naslov ove lekcije nije baš odgovarajući. Pretpostavljam da ne biste ni primenili
filtar koji ne poboljšava sliku. Kakva bi bila svrha toga? Možda je tačnije reći da ćemo
u ovoj lekciji opisati filtre za otklanjanje uobičajenih problema s fotografijama.

Filtri za izoštravanje
Mutna slika je jedan od najčešćih problema s kojim se sreću fotografi. Postoje mnogi
razlozi zbog kojih slika može da bude mutna. Možda se fotografisani objekat ili
fotograf malo pomerio u trenutku slikanja. Možda aparat nije bio dobro fokusiran,
ili je slika snimljena jeftinim fotoaparatom koji je imao nekvalitetno plastično
sočivo. Neki od navedenih problema rešavaju se u Photoshopu lakše od drugih.
Ukoliko je fotografija jako mutna, ne može se uraditi bogzna šta da bi se stanje
popravilo. Međutim, ako je samo malo umekšana, Photoshop - u najmanju ruku
- može da stvori iluziju oštrijeg fokusa. On to radi pomoću grupe filtara za izoštra-
vanje - Sharpen. Kao svi filtri koje ćemo opisati u ovoj lekciji, i filtri Sharpen se
nalaze u meniju Filter (slika 14.1).
214

Filtri Sharpen i Sharpen More

Dva filtra za izoštravanje, Sharpen i Sharpen More, obezbeđuju različite nivoe iste
funkcije. Njihov rad se zasniva na pronalaženju delova slike na kojima postoje zna-
čajne promene boja, na primer, ivice objekta. Kad god nađe takvu oblast, Photoshop
poveća kontrast između susednih piksela, posvetljavajući svetle piksele i zatamnju-
jući tamne. Na slici 14.2 prikazane su tri varijante blago zamućene slike. Gornji
primer je fotografija pre izoštravanja. Na primer u sredini primenjen je filtar
Sharpen, a na donji - filtar Sharpen More. Ako ne uveličate sliku previše, efekat
izgleda sasvim pristojno.
Vodite računa da ne preterate sa izoštravanjem. Za mnoge Photoshopove filtre
važi pravilo: što više - to bolje. Ipak, to ne važi za filtre za izoštravanje. Zbog načina
na koji ovi filtri povećavaju kontrast između susednih piksela, vrlo lako možete pre-
terati i dobiti zrnastu fotografiju (slika 14.3).
Uzgred, filtar Sharpen More daje približno isti efekat kao da ste dvaput primenili
filtar Sharpen na istu sliku. Imajte na umu da svaki filtar možete primeniti više puta
ako niste dobili zadovoljavajući rezultat. Najlakši način za ponovnu primenu istog fil-
tra jeste da pritisnete Ctrl+F (Windows), odnosno Command+F (Mac). Prečica prime-
njuje filtar koji ste poslednji koristili, sa tada važećim parametrima (ukoliko ih ima).
Isprobajte filtar Sharpen na nekoj svojoj defokusiranoj slici pa vidite kako vam se
čini. Da li pomaže? Probajte i filtar Sharpen More. Ovi filtri su dobri za podešavanje
fotografija ili skeniranih slika malo pomerenog fokusa, ali nemojte suviše da se osla-
njate na njih. Oni mogu da urade samo to što ste videli, a ne mogu da dodaju ono
što nedostaje slici - znači, fokus i dobar kontrast. Ne zaboravite da, korišćenjem
maski ili selekcija, filtre možete primenjivati selektivno - samo na deo slike.
215
216

Filtar Sharpen Edges

Sharpen Edges je zaista koristan filtar. On ne utiče na celu sliku, pa ne dobijate tako
grub, nazubljen efekat kao sa filtrom Sharpen More. Sharpen Edges pojačava kon-
trast samo tamo gde „vidi" ivicu. Na slici 14.4 prikazana je naša slika pre i posle
primene filtra Sharpen Edges. Izoštravanje ivica ima blago ali primetno dejstvo na
kvalitet fotografije.

Filtar Unsharp Mask

Unsharp Mask imitira tradicionalnu tehniku koja se u štamparskoj delatnosti koristi
godinama. Ovaj filtar je, verovatno, najbolji izbor za precizno izoštravanje. Unsharp
Mask popravlja mutnu originalnu fotografiju ili skeniranu sliku, kao i zamućenost
koja se javlja pri promeni veličine slike promenom broja piksela (engl. resampling) i pri
štampanju. Filtar Unsharp Mask radi tako što pronalazi svaka dva susedna piksela
čije se svetloće razlikuju za vrednost koju ste zadali, i povećava njihov kontrast -
takode za zadatu vrednost. Ovaj filtar omogućava da zaista upravljate oštrinom slike.
Nivo izoštravanja podesite u okviru za dijalog Unsharp Mask (slika 14.5), koji se
pojavljuje kada izaberete filtar.
 217

Parametar Radius definiše broj okolnih piksela koji će biti izoštreni. Preporučujem
da ovu vrednost držite relativno nisko, oko 2,0. Parametar Threshold određuje koliko
različiti moraju da budu pikseli da bi bili izoštreni. Što je vrednost niža, to pikseli
mogu da budu sličniji a da na njih ipak utiče filtar Unsharp Mask. Što je vrednost
veća, Photoshop toleriše veće razlike između piksela. (Kao i obično, slobodno
isprobajte sve moguće vrednosti parametara. To je najbolji način za učenje.)
Obavezno potvrdite opciju Preview da biste videli dejstvo promena.
Mnogi stručnjaci za Photoshop preporučuju da filtar Unsharp Mask primenite na
svaku sliku koju obrađujete, bez obzira na to da li će se štampati ili objaviti na Webu.
(Lično ne volim da govorim uvek ili nikad zato što svako pravilo ima izuzetke.) Vero-
vatno bi trebalo da isprobate filtar na svakoj slici pa da vidite da li vam se efekat
dopada.

Filtri Blur
Filtri Blur (Filter-Blur) korisni su za ublažavanje (umekšavanje) efekata prethodno
primenjenog filtra ili poteza četkice na slici. Filtrom Blur možete blago umekšati
grubo osvetljen portret, ili - ako ga primenite na selekciju, a ne na celu sliku - možete
pomeriti nepoželjnu pozadinu iz fokusa da ne bi bila suviše upadljiva. Filtri Blur su
prikazani na slici 14.6.
218

Filtri Blur i Blur More

Postoje dva osnovna filtra za zamagljivanje: Blur i Blur More. Oni rade tačno ono što
sugerišu njihova imena. Blur je veoma suptilan, a Blur More takođe - samo malo
manje. Na slici 14.7 uporedo je prikazano dejstvo oba filtra i neizmenjen original.
Kao što vidite, promene su minimalne. Filtar Blur ne uzrokuje velike promene, ali
može da izgladi bore na portretu ili da umekša oštre ivice.

Filtar Gaussian Blur

Da biste dobili potreban efekat, možete da primenite filtar Blur nekoliko puta, ili da
pređete na filtar Gaussian Blur (Filter-Blur-Gaussian Blur), koji nudi bolju kon-
trolu. On koristi matematičku formulu (Gausovu jednačinu raspodele, koja daje zvo-
nastu krivu) za precizno izračunavanje prelaza između svakog para piksela. Kao
rezultat ovog procesa, većina zamagljenih piksela na kraju ima srednju vrednost
boje ili svetloće dva piksela, a ne neku od krajnjih vrednosti. Time se postiže opšte
defokusiranje, koje niti zatamnjuje niti posvetljuje sliku.
Okvir za dijalog Gaussian Blur (slika 14.8), omogućava da zadate stepen defoku-
siranja, podešavanjem vrednosti parametra Radius u opsegu od 0,1 do 250. Gaus-
sian Blur možete koristiti i za smanjivanje nazubljenosti ivica objekta, kao i za
zamagljivanje oblasti u kojoj hoćete da napravite senku. Čak i pri vrlo niskim vred-
nostima daje prilično uočljiv efekat. Na slici 14.8, zapazite kako su bore oko očiju i
obraza, sasvim uočljive na prethodnoj slici, gotovo nestale u polju za prikaz filtra
Gaussian Blur.
 219

Gaussian Blur je korisna alatka za retuširanje kada se primeni na oblast slike

koju želite da potisnete iz centra pažnje. Na slici 14.9, prikazan je gušter koji se sunča
na steni, ali se na levoj fotografiji ne vidi baš najbolje. Ako izaberem guštera i zašti-
tim ga pomoću maske, mogu da zamaglim ostatak slike kako bi sama životinjica
postala uočljivija u datom okruženju (slika desno).

Zatim primenite alatku Blur, uz parametar Strength podešen na 75%, da biste

dobili prirodniju granicu između zamagljenih i nezamagljenih oblasti.

Filtar Radial Blur

Filtar Radial Blur može da bude zanimljiv ako ga pažljivo upotrebite. On vam nudi
dve metode zamagljivanja: Spin i Zoom. Metoda Spin daje zamućenje koje izgleda
kao da se slika vrti oko svoje središnje tačke. Metoda Zoom, teorijski, proizvodi utisak
zumiranja slike kamerom.
220

U okviru za dijalog Radial Blur (slika 14.10) možete podesiti intenzitet efekta
(parametar Amount) u opsegu od 1 do 100, i nivo kvaliteta (Draft, Good ili Best).
Parametar Amount se odnosi na rastojanje na koje se pikseli pomeraju da bi se posti­
gao efekat zamagljivanja. U polju za prikaz Blur Center možete videti dejstvo
različitih vrednosti ovog parametra i zadati središnju tačku za efekat.

Parametar Quality određuje način izračunavanja efekta. Opcije su Draft (grubo),

Good (dobro) i Best (najbolje). Rezultati dobijeni pomoću opcija Good i Best veoma se
malo razlikuju. Najveća razlika nije u kvalitetu slike, već u vremenu koje Photo-
shopu treba da bi izračunao i primenio efekat u svakom od ovih režima. Opcija Best
može da oduzme mnogo vremena ako je slika složena a računar stariji.
Na slici 14.11 primenila sam zamagljivanje tipa Spin (levo) i Zoom (desno) na
sliku žutog ljiljana. Nakon isprobavanja različitih vrednosti parametara, izabrala
sam Amount 20 za Spin, a 50 za Zoom. Ove slike možete videti i na stranama u boji.

Filtar Smart Blur

Smart Blur (Filter-Blur-Smart Blur) verovatno je najkorisniji filtar iz ove grupe,
naročito za obradu slika i popravljanje fotografija. On zamagljuje sve na slici ili
selekciji, osim ivica. Filtar Smart Blur izračunava razlike u bojama pojedinih oblasti
slike da bi pronašao granice, a zatim zadržava te granice zamagljujući sve unutar
njih. Odličan je kada treba da podmladite osobu na portretu za nekih deset godina,
izgladite lice tinejdžera, ili uklonite teksturu sa tkanine zadržavajući nabore.
 221

Slika 14.12 prikazuje okvir za dijalog filtra Smart Blur. Originalna fotografija je
u pozadini, a u okviru za dijalog vidite poboljšanja. Parametrima Radius i Threshold
zadajete stepen zamagljivanja slike, a parametrom Quality - kao i ranije - način
izračunavanja efekta.

Filtar Smart Blur ima tri radna režima:

U režimu Normal, efekti zamagljivanja vide se u polju za prikaz.
U režimu Edge Only, prikazuju se konturne linije s kojima filtar radi.
U režimu Edge Overlay, prikazuju se konture kao bele linije iznad slike.
Opcije Edge Only i Edge Overlay mogu da vam pomognu da odredite pravu vred-
nost parametra Threshold. Pre nego što pritisnete OK da biste primenili efekat, vra-
tite se u režim Normal.

Filtar Motion Blur

Kada vidimo linije nacrtane iza automobila, mačke ili lika iz stripa, instinktivno
znamo da bi ti objekti ili likovi trebalo da se kreću. Te linije predstavljaju zamaglji-
vanje pokreta (engl. motion blur), što je, u stvari, fotografska greška izazvana sporim
zatvaranjem blende pri slikanju brzog objekta. Objekat na slici deluje potpuno ili
delimično defokusiran u odnosu na pozadinu zato što se pomerio za određeno rasto-
janje tokom delića sekunde u kom je blenda fotoaparata bila otvorena.
Na ranim fotografijama pokreti su često bili zamagljeni, pre svega zato što su se
blende sporo zatvarale a film nije bio dovoljno osetljiv. Danas se to retko dešava,
osim kada fotograf namerno pokušava da na ovaj način uhvati objekat u pokretu,
pa koristi najneosetljiviji film ili mali otvor sočiva sa sporim zatvaranjem blende.
Međutim, ako želite da simulirate ovaj efekat, Photoshop nudi odgovarajuću alatku.
222

Filtar Motion Blur (Filter-Blur-Motion Blur) može stvoriti privid pokreta stacio-
narnog objekta, primenom usmerenog zamagljenja na zadatom rastojanju. U
okviru za dijalog Motion Blur (slika 14.13), možete podesiti i pravac i rastojanje
zamućenja prema tome koliko brzo i u kom pravcu hoćete da se objekat kreće.
Parametar Distance određuje stepen zamagljenosti, tj. rastojanje na koje se origi-
nalni objekat „pomerio". Parametrom Angle zadajete pravac zamagljenja. Da biste
ga podesili, unesite preciznu vrednost ugla u polje Angle ili povlačite radijalni klizač
u krugu pored polja. Međutim, glavni trik je u izboru prave oblasti na koju treba pri-
meniti filtar Motion Blur. Da biste dobili uverljiv pokret, morate zamagliti i prostor u
kome se objekat, teorijski, nalazio, i onaj u koji se „pomerio".

Filtar Motion Blur nije mnogo koristan za obradu fotografija. Defokusiranost

nastalu pomeranjem fotoaparata obično želimo da izbegnemo, a ne da istaknemo.
Ipak, ovaj filtar nudi zanimljive mogućnosti za dobijanje specijalnih efekata i izvo-
đenje trikova sa tekstom. Na slici 14.14 prikazan je primer moguće upotrebe filtra
Motion Blur. Primenjeni efekat sugeriše brzinu, a moguće ga je još pojačati (što ćete
videti u nastavku).
 223

Za sliku 14.15 ispisala sam svako slovo reči Run na zasebnom sloju. Zatim sam,
idući sleva nadesno, povećavala broj piksela (parametar Distance) pri svakoj slede-
ćoj primeni filtra Motion Blur - od 6 piksela za slovo R do 30 piksela za n. Dobijena
slika (14.15) deluje kao da beži s ekrana.

Filtar Lens Blur

Filtar Lens Blur simulira pojavu iz stvarnog sveta da odblesci od sočiva dobijaju oblik
koji zavisi od konstrukcije objektiva fotoaparata. U zavisnosti od broja segmenata
koji čine zatvarač blende, oblik odbleska može biti pravilan šestougao ili petougao.
Photoshop vas vodi korak dalje, omogućavajući vam da izaberete od tri do osam
stranica mnogougaonika, i koji deo slike će biti zahvaćen. Efekat možete primeniti
na celu sliku, selekciju ili sloj.

Ublažavanje dejstva filtara

Filtri su super, ali ponekad previše izmene sliku. Dejstvo mnogih filtara, uključujući
i Motion Blur, možete podesiti tako da dobijete onoliko suptilan ili onoliko izražen
efekat koliko želite. Drugi filtri, na primer osnovne varijante filtara Blur i Sharpen,
nemaju okvire za dijalog, pa ne omogućavaju da ublažite efekat koji Photoshop pri-
menjuje jer smatra da tako treba. Ipak, tata Photoshop nije uvek u pravu, a vi -
srećom - imate izlaz iz ove situacije.
Možete da primenite filtar i da zatim otvorite okvir za dijalog Fade kako biste
ublažili efekat u opsegu od 1% do 100%. Okvir za dijalog Fade (slika 14.16) služi i za
podešavanje režima mešanja za dati efekat filtra. Što je još važnije, u istom okviru za
dijalog možete ublažiti dejstvo bilo koje operacije koju ste poslednju obavili. Obojili
ste nešto, ali je boja prejaka? Ublažite je za 50%. To je brže nego da ponovo bojite
224

drugom bojom. Preterali ste sa podešavanjem boja? Nema problema. Komanda

Fade modifikuje dejstvo svake alatke ili akcije koju ste poslednju preduzeli. Eksperi-
mentišite s ovom komandom - može vam uštedeti sate rada.

Isprobajmo komandu Fade u praksi.

Otvorite bilo koju pogodnu sliku. Primenite filtar Blur ili pode-
site boje (Image-Adjustments).
Izaberite Edit-Fade.... Ako radite na selekciji, a ne na celoj slici,
nemojte da poništite izbor.
U okviru za dijalog Fade potvrdite opciju Preview da biste videli
efekat ublažavanja.
Povucite klizač Opacity da biste podesili neprovidnost.
Ako želite određeni efekat, izaberite neki drugi režim mešanja
umesto Normal.
Pritisnite OK. Ako treba, poništite selekciju.

Sažetak
Zbog Photoshopovih filtara, svako ko se bavi obradom fotografija mora da ima ovaj
program. U ovoj lekciji upoznali ste filtre koji vam mogu pomoći da spasite lošu
fotografiju ili loše skeniranu sliku. Filtri Sharpen izoštravaju mutne fotografije pove­
ćavanjem kontrasta između susednih piksela. Najkorisniji je filtar Unsharp Mask,
koji omogućava da podesite parametre na osnovu kojih on pronalazi i podešava
kontraste.
Filtar Blur takođe ima nekoliko varijanti, a najkorisniji je za potiskivanje neže-
ljenih delova slike u drugi plan i za umekšavanje oštrih ivica. Filtar Motion Blur
omogućava da stvorite iluziju kretanja statičnih objekata i da napravite zanimljive
efekte sa tekstom.
Okvir za dijalog Fade radi u sprezi s Photoshopovim filtrima i drugim alatkama,
ublažavajući njihovo dejstvo za zadati procenat.
U lekciji 10, „Napredne tehnike slikanja", videli ste kako vam Photoshopovi filtri
pomažu da simulirate različite medije. Konkretno, upoznali ste filtre Watercolor,
Colored Pencil, Charcoal i Underpainting. Navedeni filtri su samo vrh ledenog
brega. U grupama filtara Artistic i Sketch, Photoshop nudi oko 30 filtara koje možete
primeniti pojedinačno ili u kombinacijama da biste prosečnu sliku pretvorili u
remek-delo. U ovoj lekciji protrčaćemo kroz abecedu filtara iz kategorija Artistic,
Brush Strokes i Sketch. Bićete apsolutno, bezrezervno, carski, doslovno, esencijalno...
zadivljeni.
226

Filtri iz grupe Artistic

Filtri iz kategorije Artistic (umetnički), uvode dozu apstrakcije na sliku. Stepen apstrak-
cije zavisi od vrste filtra i - još više - od toga kako podesite njegove parametre. Mnogi
od ovih filtara traže da podesite veličinu četkice, detalje i teksturu. Veličina četkice
utiče na debljinu linije. Parametar Detail određuje koliki treba da bude „grumen"
piksela da bi ga filtar primetio i primenio izmene. Parametar Texture, koji ne treba
mešati sa efektom filtra Texturizer, nasumično razmazuje boje tu i tamo po slici.
Većina Photoshopovih filtara ima polje za prikaz u kome možete videti dejstvo iza-
branih parametara pre nego što primenite filtar. Da biste pomerali sliku u polju za
prikaz, pritisnite je mišem. Kursor se pretvara u šaku, omogućavajući vam da pome-
rate sliku i proverite dejstvo filtra na sve njene delove. Ako promenite parametre a
prikaz se ne promeni odmah, pogledajte indikator napredovanja u dnu prozora.
Pritisnite plus ili minus da biste videli uveličan, odnosno umanjen prikaz u polju, ali je
preporučljivo da uvek pogledate sliku pri uveličanju 100% (u pravoj veličini) pre nego
što pritisnete dugme OK.
Jedna od novina u Photoshopu CS jeste galerija filtara (Filter Gallery). O n a je deo
okvira za dijalog datog filtra, a pokazuje kako izgledaju različiti filtri kada se pri-
mene na tipičnu fotografiju. Možete proći kroz celu listu filtara. Ukoliko biste rađe
izbegli galeriju i gledali prikaz u većem oknu, pritiskanjem trouglića desno od okna
galerije, isključujete i uključujete galeriju.
Da bismo bili dosledni, primenićemo sve filtre Artistic na svetionik Kejp Forču u
Novoj Škotskoj. Na slici 15.1 i na stranama u boji, prikazana je neizmenjena slika.
 227

Filtar Colored Pencil

Filtar Colored Pencil dodaje slici neku vrstu šrafure (slika 15.2). Pri tom se zadržava
većina boja sa originalne slike, mada se velike, ravne površine prevode u boju
„papira", koju možete podesiti na bilo koju nijansu sive - od crne do bele. Okvir za
dijalog filtra Colored Pencil (slika 15.3), nudi da izaberete debljinu bojice (parametar
Pencil Width), pritisak pri crtanju (Stroke Pressure) i svetloću papira (Paper Bright-
ness). Svetloću papira možete podesiti u opsegu od 1 do 50, pri čemu je 50 najsvetliji
papir, a 1 potpuno crn.
228

Korišćenjem tanke bojice (tj. niže vrednosti parametra Pencil Width), dobijate više
linija. Veći pritisak olovke znači očuvanje više detalja sa originalne slike. Na slici 15.2
koristila sam veliku bojicu i mali pritisak. Na slici 15.4, isprobala sam obrnutu kom-
binaciju: malu bojicu i veliki pritisak, tako što sam zadala da vrednost parametra
Pencil Width bude 2, a Stroke Pressure 14. Kao što vidite, rezultati se znatno razlikuju.

Filtar Cutout
Cutout mi je jedan od omiljenih filtara. On može da svede sliku na nešto što liči na
kolaž od papira ili sito-štampu na svili. To postiže usrednjavanjem svih boja i nijansi
i pretvaranjem tih boja u samo nekoliko nivoa. Broj nivoa možete zadati u odgovara-
jućem okviru za dijalog, u opsegu od 2 do 8 (parametar No. of Levels). U istom okviru
za dijalog (slika 15.5), možete podesiti još dve opcije: Edge Fidelity (vernost ivica), u
opsegu od 1 do 3, i Edge Simplicity (jednostavnost ivica), u opsegu od 1 do 10.
Niska vrednost parametra Edge Simplicity i visoka vrednost parametra Edge Fide-
lity dali su sliku 15.6, koja deluje kao najprijatnija varijanta za kombinaciju filtra
Cutout i ove fotografije. Važno je da eksperimentišete s različitim parametrima svaki
put kada primenjujete filtar na novu fotografiju. Ono što je dobro za jednu sliku,
može biti potpuno pogrešno za drugu. Ipak, u ovoj ili onoj kombinaciji, filtar Cutout
uspeva da poboljša skoro svaku sliku.
 229

Filtar Dry Brush

Termin dry brush (suvct četkica) koriste akvarelisti da bi označili poseban stil slikanja u
kome se četkicom koja je natopljena koncentrovanim pigmentom ne povlače potezi,
već se njome samo tapka po papiru. Na slici 15.7 prikazan je okvir za dijalog Dry
Brush sa izabranom malom četkicom (parametar Brush Size) i mnoštvom detalja
(parametar Brush Detail). Rezultat se vidi na slici 15.8.
230

Filtar Film Grain

Jedan od razloga zbog kojih se mnogi profesionalni fotografi okreću visokorezolu-
cijskoj digitalnoj fotografiji jeste i to što žele da pobegnu od problema izazvanih
zrnastom strukturom filma. Zrnasta struktura je neizbežna posledica nanošenja
sloja hemikalija na parče plastike. Kada se fotografija jako uveliča, zrna hemikalija
se vide kao mrlje na slici. Pomoću filtra Film Grain može da se dobije zanimljiva
 231

tekstura slike ako se efekat pažljivo primeni. Često je bolje primeniti ovaj filtar na
selekcije nego na cele fotografije. Na slici 15.9 prikazano je šta se dešava kada se
filtar Film Grain ne primeni kako treba.

Obratite pažnju na to kako filtar Film Grain dodaje vodi teksturu. On čini da slika
izgleda hrapavo. Tamne mrlje se koncentrišu na tamnim površinama. Ako se filtar
Film Grain primeni na fotografiju jačeg kontrasta, kao što je fotografija cveta jabuke
na slici 15.10, dobija se mnogo bolji rezultat.
232

Filtar Fresco
Fresco je italijanska reč za sliku urađenu na vlažnom, sveže malterisanom zidu.
Rezultat upotrebe Photoshopovog filtra Fresco ne liči mnogo na klasične freske Boti-
čelija ili Mikelanđela. Ipak, to je zanimljiv filtar - i potencijalno koristan. Daje ,,fle-
kav", ali lep apstraktan izgled. Morate paziti da ne potamnite sliku previše, zato što
filtar Fresco - pri pretvaranju slike u apstraktnu - dodaje dosta crnih površina.
Primer je prikazan na slici 15.11.

Kada sam prvi put primenila filtar Fresco na ovu sliku, postala je gotovo potpuno
crna. Da bi kombinacija ove slike i filtra Fresco funkcionisala, prvo sam morala da
posvetlim celu sliku komandom Curves. Ukoliko ste zaboravili kako se to radi, ili ste
namerno odmah prešli na zabavna poglavlja, vratite se na lekciju 6, „Podešavanje
boja". Na kraju sam primenila filtar Fresco uz vrednost 1 za Brush Size i Texture, a 3
za Detail. Ako izgleda da filtar koji ste primenili ne odgovara datoj slici onakav
kakav je, promenite mu parametre pa pokušajte ponovo.

Filtar Neon Glow

Teško je razumeti kako je ovaj filtar dobio ime - nema nikakve sličnosti sa neonom.
Kao što verovatno vidite na slici 15.12, Neon Glow svodi sliku na jednobojni negativ
i dodaje svetle ivice oko objekata. Ako koristite vrlo svetlu boju, ili sivu, pomoću ovog
filtra možete dobiti zanimljiv efekat vodenog žiga. Morska obala izgleda kao rend­
genski snimak. Ukoliko izaberete svetlozelenu boju, slika postaje sasvim uvrnuta.
 233

Filtar Paint Daubs

Filtar Paint Daubs slici dodaje kvadratnu ili talasastu teksturu (šrafuru). Možete
podesiti veličinu četkice (parametar Brush Size) i oštrinu (parametar Sharpness),
i izabrati između nekoliko varijanti četkica (parametar Brush Type). Na slici 15.13
korišćena je četkica Simple. Eksperimentišite s parametrima ovog filtra pošto od njih
zavisi krajnji rezultat. U ovom primeru, koristila sam vrednost 4 za Brush Size i 11 za
Sharpness. Sviđa mi se rezultat.

Filtri Palette Knife i Plastic Wrap

Kada slikar koristi spatulu, dobijaju se velike površine razmazane boje koje se zani-
mljivo mešaju duž ivica poteza. Nažalost, filtar Palette Knife ne radi tako, već gru-
pisanjem i usrednjavanjem slično obojenih piksela svodi sliku na blokove boja. Po
mom mišljenju, rezultat nije mnogo interesantan. Međutim, možda ćete vi s njim
imati više sreće od mene. Isprobajte ga. Ako vam se ne sviđa, uvek možete da poni-
štite operaciju.
234

Filtar Plastic Wrap takođe retko koristim. On postavlja sivu prianjajuću foliju
preko cele slike, a zatim dodaje bele odsjaje oko velikih objekata. Efekat bi trebalo da
izgleda kao da ste prekrili scenu providnom, plastičnom folijom. U stvari, više izgleda
kao da ste preko slike prosuli providan silikon. Ukupan utisak može biti porazan.
Ipak, neki moji prijatelji su ga uspešno primenjivali na manje površine ili u kombi-
naciji s drugim filtrima. Može dosta da doprinese metalnom izgledu slova.

Filtar Poster Edges

Evo filtra s kojim se vredi poigrati. Poster Edges pronalazi sve ivice na slici, na osnovu
kontrasta između susednih piksela, i posterizuje ih, dodajući tamnu liniju duž ivica.
Kao što vidite na slici 15.14, ovaj filtar je zaista lepo obradio delove ogledne slike.
Međutim, nije tako dobar za velike, ravne površine kao što je nebo. Proces posteriza-
cije teži da razbije te površine na tamne i svetle oblasti. U takvom slučaju, primenite
filtar Poster Edges na izabrani deo slike, a ne na celu sliku. Na primer, ako obrađu-
jete fotografiju morske obale, najbolje je da filtar primenite na more i kopno, ali ne i
na nebo.

Filtar Rough Pastels

Rough Pastels je divan filtar, čiji je okvir za dijalog malo složeniji zato što omogu-
ćava da - pored dužine poteza i detalja - zadate i teksturu (slika 15.15). Izaberite
jednu od ponuđenih tekstura ili je učitajte iz drugog izvora. (Teksture možete praviti
ili uvoziti, a onda snimati kao Photoshopove dokumente; zatim ih možete otvoriti i
primeniti posredstvom ovog okvira za dijalog ili okvira za dijalog filtra Texturizer.)
 235

Parametri Stroke Length i Stroke Detail daju najbolje rezultate u prvoj polovini
opsega, ali, kao i uvek, isprobajte različite vrednosti da biste videli šta najbolje odgo-
vara vašoj slici. Na slici 15.16, kao i na stranama u boji, prikazano je dejstvo filtra
Rough Pastels na oglednu sliku.
236

Filtar Smudge Stick

Smudge Stick je zagonetan filtar. Svetio obojenim površinama dodaje suptilnu,
pegavu teksturu koja može da izgleda prilično lepo. Tamne površine i linije razma-
zuje, pa linije postaju deblje a ivice zamagljene. Primer je prikazan na slici 15.17.
 237

Filtar Sponge
Da li ste ikad probali da slikate sunđerom? Ta tehnika se obično uči u dobrim obda-
ništima. U osnovi, umočite sunđer u vodenu boju, a zatim njime tapkate po papiru.
Mogu se dobiti veoma lepi rezultati, naročito ako preskočite vodene boje i odmah
pređete na Photoshopov filtar Sponge. Na velikim, ravnim površinama, filtar Sponge
dobro imitira grubi, prirodni sunđer (kakav se prodaje na grčkim ostrvima). U obla-
stima sa više detalja treba koristiti manji sunđer. U okviru za dijalog filtra Sponge
možete podesiti parametre Brush Size, Definition i Smoothness. Jedan od mogućih
rezultata prikazan je na slici 15.18. Ovo je još jedan od filtara koje je bolje prime-
njivati selektivno, a ne na celu sliku.

Filtar Underpainting
Filtar Underpainting, o kome ste čitali u lekciji 10, svodi sliku na njenu ispranu,
bledu i umekšanu verziju. Nemojte ga koristiti samostalno, već kao međufiltar na
putu ka postizanju nekog drugog efekta.

Filtar Watercolor
U lekciji 10 učili ste o različitim načinima koji omogućavaju da fotografija liči na
akvarel. Nažalost, primena filtra Watercolor često ne daje zadovoljavajući efekat.
Na slici 15.19 prikazan je ovaj filtar primenjen na oglednu fotografiju. Ne izgleda
baš kao akvarel, ali se može iskoristiti. Ako vam se dopada opšti efekat koji daje
filtar Sponge, ali smatrate da previše deformiše sliku, upotrebite filtar Watercolor
umesto njega. Daje sličan, „grudvasti" efekat, ali s manjim grudvama. Oba ova fil-
tra - i Watercolor i Sponge - prilično zatamnjuju sliku. Možda ćete morati da je
posvetlite pre nego što primenite ove filtre. Na stranama u boji prikazana je ista foto-
grafija, na koju je prvo primenjen filtar Watercolor, a zatim filtar Smart Blur koji je
umekšao ivice grudvica boje.
238

Filtri iz grupe Brush Strokes

Ne znam zašto filtri iz kategorije Brush Strokes nisu deo kompleta filtara Artistic.
Umetnici koriste četkice, zar ne? Međutim, kreatori Photoshopa izdvojili su ovih
osam filtara u komplet Brush Strokes. Šta oni rade? Super stvari! Na slici 15.20 prika-
zana je originalna fotografija ribarske kolibe na koju ćemo primeniti nekoliko
narednih filtara.
 239

Filtar Accented Edges

Filtar Accented Edges, koji je najbolji kada se primeni suptilno, naglašava kontrast
ivica. Okvir za dijalog omogućava da podesite debljinu ivica (parametar Edge Width),
svetloću ivica (Edge Brightness) i glatkoću (Smoothness). Ako je vrednost parametra
Brightness 25 ili manja, ivice se potamnjuju; pri vrednostima od 26 do 50, ivice se pro-
gresivno posvetljuju. Na slici 15.21 prikazano je dejstvo filtra sa sledećim parame-
trima: Edge Width, 2; Brightness, 17; i Smoothness, 6.

Filtri Angled Strokes i Crosshatch

Ovi filtri daju efekat šrafure, sličan onom koji se dobija pomoću filtra Colored Pencil,
ali tamniji. Filtar Angled Strokes je suptilniji od filtra Crosshatch (slika 15.22).

Filtar Dark Strokes

Na većinu slika ovaj filtar možete da primenite samo ako u okviru za dijalog pode-
site parametar Black Intensity na 0, a White Intensity na 10. U suprotnom, cela slika
postaje suviše crna. Čak i za relativno svetlu sliku moraćete da maksimalno smanjite
240

crnu komponentu i pojačate belu. Slika 15.23 prikazuje pažljivo balansiranu pri-
menu filtra Dark Strokes. Vrednosti parametara su bile: Balance, 5; Black Intensity,
5; i White Intensity, 5.

Nikada nisam volela ovaj filtar, ali on je ipak iznenađujuće lepo obradio pribor
na radnom stolu i ribarsku mrežu koja visi iznad njega. Možda će preporoditi neku
od vaših slika, ili će je samo zamrljati. Nikada zaista ne možete znati šta će se dogo-
diti dok ne probate neki od opisanih filtara, čak i kada umete teorijski da objasnite
kako će oni delovati na određene tamne ili svetle oblasti. Nakon silnih godina kori-
šćenja Photoshopa, još uvek se često iznenadim (a ponekad i oduševim) dejstvom
ovih filtara na fotografiju.

Filtar Ink Outlines

Filtar Ink Outlines postavlja prvo belu, a zatim crnu liniju oko svake ivice koju iden-
tifikuje (slika 15.24). U okviru za dijalog možete zadati dužinu poteza i intenzitet
tamnih i svetlih poteza.
Kada se primeni na mrtvu prirodu ili pejzaž, filtar Ink Outlines može da da izgled
starinskog duboreza ili gravure. Međutim, ako ga primenite na portret, dobićete bra-
davice, grudvice i druge nepoželjne efekte.

Filtar Spatter
Zaista mi se sviđa čipkasti efekat na ribarskoj mreži sa slike 15.25. (Pogledajte ovu
sliku i na stranama u boji.) Parametri su bili: Spray Radius, 5; Smoothness, 5. Spatter
je potencijalno koristan filtar, ali - zavisno od objekta - ponekad ga je bolje prime-
niti na selekcije nego na celu sliku.
 241

Filtar Sprayed Strokes

Filtar Sprayed Strokes liči na filtar Spatter - ali je suptilniji. Zanimljivost ovog filtra je
to što možete upravljati pravcem raspršivanja. Na slici 15.26 prikazano je dejstvo
ovog filtra na ribarsku kolibu. Parametri su bili: Stroke Length, 15; Spray Radius, 7; i
Direction, Left Diagonal.
242

Filtar Sumi-e
Sumi-e je japanski izraz za slikanje četkicom, ali rezultati dejstva ovog filtra često više
liče na rad razjarenog sumo rvača, nego na delo zen majstora. Filtar Sumi-e pretvara
gotovo sve vrste detalja u potpuno crne površine, čak i pri najnižim vrednostima
parametara. Sve tamne oblasti predstavlja crnim potezima pod uglom. Ovaj filtar
koristite za spašavanje veoma svetle (podeksponirane) fotografije.

Filtri iz grupe Sketch

Photoshop nudi 14 filtara u grupi Sketch. Neki od njih, na primer Bas Relief, mora da
su se tu našli greškom. Oni nemaju skoro (ili apsolutno) nikakve veze sa procesom
skiciranja. Drugi filtri iz ove grupe, na primer Conte Crayon ili Chalk & Charcoal,
zaista imitiraju skiciranje. Na slici 15.27 prikazana je nova ogledna fotografija:
jedna od mojih mačaka - Ribok.

Filtar Bas Relief

Filtar Bas Relief koristi boje prednjeg plana i pozadine da predstavi sliku u bareljef-
noj tehnici (plitkom reljefu). Ako pažljivo izaberete boje, slika može da izgleda kao
bakrorez, metalni lim obrađen čekićem, ili izgraviran kamen. Najbolje odgovara
slikama koje sadrže kontrastne teksture, ili teksturiran objekat na jednoličnoj poza-
dini. Slika 15.28 prikazuje rezultat. Možda bi efekat bio bolji da sam izdvojila mačku
iz pozadine (krevetskog prekrivača).
243
244

Filtar Chalk & Charcoal

Za filtar Chalk & Charcoal, koji svodi sliku na tri tona, morate da izaberete tamnu
boju prednjeg plana i svetlu boju pozadine. Treća boja je, podrazumevano, srednje-
siva, pa izaberite boje koje se slažu s njom. Ovaj filtar može da napravi zaista pre-
divne crteže. Slika 15.29 prikazuje primenjen filtar; zapazite kako je lepo zadržao
svetle površine na licu mačke.

Filtar Charcoal
Filtar Charcoal radi slično kao Chalk & Charcoal, s tim što koristi samo boje prednjeg
plana i pozadine. Teže ga je kontrolisati zato što postoje samo dve boje. Eksperimen-
tišite dok ne budete zadovoljni. Bolje rezultate ćete postići ako pojačate kontrast slike,
naročito ako ona sadrži detalje koje treba istaći.

Filtar Chrome
Izgleda da je filtar Chrome blizak rođak ranije opisanog filtra Plastic Wrap. Samo je
neznatno uspešniji. Kao što vidite na slici 15.30, ne liči baš mnogo na hrom. Možda,
kao što su moji urednici sugerisali, više podseća na uzburkani okean žive. Filtar
Chrome uklanja boje sa slike i znatno je deformiše. Mnogo je korisniji za tekst nego
za slike.

Filtar Conte Crayon

Obožavam ovaj filtar - poboljšao je svaku sliku na koju sam ga primenila. Conte
Crayon radi slično kao ranije opisan filtar Chalk & Charcoal, uz dodatak tekstura za
pozadinu. Okvir za dijalog mu je sličan onom koji pripada filtru Rough Pastels.
 245

Na slici 15.31 prikazana je mačka posle dejstva filtra Conte Crayon na kamenoj
pozadini (opcija Sandstone). Ako želite da efekat bude autentičan, uvek koristite
zemljane tonove: tamnocrvenu boju rđe, crnu, ili narandžasto-braon boju gline
(sijena). Ipak, slobodno pustite mašti na volju - možda vašoj slici baš odgovara
drečeća roze ili fluorescentna zelena.
246

Filtri Graphic Pen i Halftone Pattern

Ova dva filtra rade vrlo slične stvari. I jedan i drugi svode sliku na izabrane boje
prednjeg plana i pozadine. Filtar Graphic Pen zatim iscrtava sliku iskošenim lini-
jama, a Halftone Pattern - preklopljenim tačkama. Na dobro izabranom objektu,
filtar Graphic Pen može da bude veoma efektan. S druge strane, filtar Halftone Pat-
tern deluje samo kao loša novinska fotografija.

Filtri Note Paper i Plaster

Ne razumem zašto se efekat Note Paper tako zove. Ja bih ga nazvala Stucco (malter)
ili Flocked Wallpaper (vuneni tapet). Pogledajte i sami (slika 15.32). Filtar Note Paper
koristi boje prednjeg plana i pozadine, plus crnu boju za senke. Zanimljivo, ali... to
ime? Filtar Plaster je veoma sličan, ali, umesto zrnastog, daje gladak efekat koji
izgleda kao mokar, sveže naneti gips.

Filtri Photocopy, Reticulation, Stamp i Torn Edges

Ova četiri filtra mogu da se grupišu. Slično mnogim filtrima iz kategorije Sketch, svi
oni pretvaraju sliku u njenu dvobojnu kopiju. Filtar Stamp gubi većinu detalja poku-
šavajući da imitira pečat - ne baš uspešno. Filtar Photocopy zadržava većinu detalja,
dajući pomalo zbunjujući efekat sa slike 15.33. Filtar Reticulation dodaje zrnastu
strukturu filtru Stamp, pa izgleda kao da ste udarili pečat na grubu šmirglu. Filtar
Torn Edges je takođe sličan filtru Stamp, s tim što daje grube ivice slike.
 247

Filtar Water Paper

Poslednji filtar iz grupe Sketch je čudan. Opet ne znam zašto se tako zove. Po meni,
efekat ovog filtra liči na goblen, bar u pozadini. Za razliku od većine filtara iz ove
grupe, Water Paper zadržava boje originalne slike, dodajući šrafuru u pozadini i
umekšavajući ono što prepozna kao objekat fotografisanja. Slika 15.34 prikazuje
ovaj filtar, primenjen na mog mačora Riboka.
Dosad opisani Photoshopovi filtri bili su manje ili više korisni. Korigovali su mutnu
sliku ili zamagljivali nevažnu pozadinu. Pretvarali su fotografiju u imitaciju crteža,
slike ili dela dobijenog kombinovanjem više umetničkih tehnika i materijala. U ovoj
lekciji, poigraćemo se s filtrima koji pretežno služe za zabavu. Ti filtri izobličavaju,
stilizuju ili pikselizuju sliku. Većina ih je namenjena za specijalne efekte. Nisu za sva-
kodnevnu upotrebu, ali sigurno ćete i među njima pronaći jedan ili dva filtra koji
mogu da budu korisni.
Ključ uspešne primene ovih filtara leži u isprobavanju što većeg broja različitih
kombinacija parametara za svaki filtar i svaku sliku koju učitate u Photoshop. Kada
naiđete na filtar koji koristi samo boje prednjeg plana i pozadine, isprobajte neko-
liko kombinacija boja. Izaberite tamnu pozadinu i svetlu boju prednjeg plana, a
zatim ih obrnite. To ćete lako uraditi - samo pritisnite dvostranu, zakrivljenu strelicu
iznad uzoraka boja prednjeg plana i pozadine u kutiji sa alatkama.

Filtri iz grupe Distort

Grupa Distort obuhvata širok opseg filtara - od onih koji suptilno simuliraju efekat
mutnog stakla, do vrtloga koji potpuno uništavaju sliku. Ako želite da slika izgleda
kao da odlazi kroz slivnik, topi se ili biva oduvana sa stranice, ovo su filtri za vas.
U ovoj lekciji, filtre ćete isprobati na fotografiji sidrenog lanca u sanduku, prikazanog
na slici 16.1 i na stranama u boji.
249

Filtar Diffuse Glow

Ne služe svi filtri iz grupe Distort za izobličavanje. Filtar Diffuse Glow dodaje svetli-
jim delovima slike blagu izmaglicu u boji pozadine. Tako nastaje odsjaj koji se utapa
u sliku. Teško je reći zašto se nalazi u ovoj grupi filtara, ali efekat je dobar.
Parametri ovog filtra su Graininess, Glow Amount i Clear Amount. Pokušajte da
uravnotežite vrednosti Glow Amount i Clear Amount. Za meke odsjaje, preporuču-
jem niske vrednosti parametra Graininess. Veće vrednosti pojačavaju zrnastu struk-
turu slike. To može da bude korisno ako hoćete da postignete šaren (pegav) izgled.
Na slici 16.2 koristila sam belu boju pozadine, uz Graininess 9 i Glow Amount 7, da
bih lancu dodala sjaj. Belom bojom odsjaja postiže se mekan, magličast sjaj pred-
meta. Veće vrednosti parametra Graininess dale bi efekat početka snežne oluje.
Kada imate sliku sličnu ovoj, sa ograničenim brojem boja, često možete postići lep
efekat povećanjem zasićenja cele slike, ili pre ili posle dodavanja odsjaja. Visoke
vrednosti zasićenja (90-100%), zaista će dovesti boje do punog izražaja.

Filtar Displace
Displace je jedan od nekoliko Photoshopovih filtara koji zahtevaju upotrebu mape
pomeranja (engl. displacement map). Mapa pomeranja funkcioniše kao postavljanje
slike preko mreže da bi se dobila tekstura. Zbirku ovih mapa naći ćete u Photosho-
povom direktorijumu Plug-Ins. U okviru za dijalog zadajte procentualne vrednosti
horizontalnog i vertikalnog pomeranja. Veće vrednosti daju uočljiviji efekat. Kada
zadate vrednosti pomeranja, od vas se traži da izaberete mapu pomeranja. Slika
16.3 prikazuje deo liste mapa, a slika 16.4 - rezultat primene mape Crumbles. Efekat
koji postižete primenom filtra Displace zavisi od izabrane mape. Da biste videli
njihovo dejstvo, morate da ih isprobate zato što imena nisu uvek od pomoći a prikaz
u okviru za dijalog ne liči baš mnogo na krajnji efekat.
 250

Mape pomeranja su slike ili šare snimljene u Photoshopovom formatu i primenjene

kao deo matematičke formule koja pomera svaki piksel originalne slike u skladu s
vrednostima mape pomeranja. Kao mapu pomeranja možete koristiti svaku Photo-
shopovu sliku - treba samo da je izaberete umesto neke od ponuđenih mapa.

Filtri Glass i Ocean Ripple

Odlučila sam da spojim opise ova dva filtra zato što mogu da daju slične efekte.
I jedan i drugi uključuju pomeranja koja čine da slika izgleda kao da se gleda kroz
staklo ili vodu.
251

Filtar Glass nudi veći stepen kontrole (slika 16.5). Možete da izaberete vrstu tek-
sture, na primer Frosty, Tiny Lens ili Canvas. Ako hoćete da učitate sopstvenu tek-
sturu, izaberite stavku Load Texture iz padajuće liste Texture pri dnu okvira za dijalog.

Pomoću klizača Smoothness povećajte fluidnost slike. Pri niskoj vrednosti para-
metra Distortion i visokoj vrednosti parametra Smoothness, postići ćete suptilan efe-
kat. Isprobajte i obrnuto da biste jače deformisali sliku. Klizač Scaling definiše razmeru
deformacije u opsegu od 50% do 200%. Polje Invert na dnu okvira za dijalog zame-
njuje svetle oblasti teksture tamnima i obratno.
 252

Filtar Ocean Ripple je sličan - slika izgleda kao da se nalazi pod vodom. To je efi-
kasan filtar i koristi se lakše od filtra Glass zato što u okviru za dijalog ima samo dve
opcije. Slika 16.6 prikazuje rezultat primene filtra Ocean Ripple. Ova slika se nalazi
i na stranama u boji.

Filtri Pinch, Spherize i ZigZag

Spojila sam filtre Pinch, Spherize i ZigZag ne zato što daju slične efekte, nego zato što
su im okviri za dijalog veoma slični. Na slici 16.7 prikazan je okvir za dijalog filtra
ZigZag.
253

Posmatrajte rešetku (skicu) pri dnu okvira za dijalog dok povlačite klizač Amount
naniže ili naviše. O n a vam može ukazati na to što se dešava sa slikom (kao i polje za
prikaz). Konačna verzija je prikazana na slici 16.8. Lanac se pretvorio u rezervoar
rastopljenog gvozda.

Teško je ovladati ovim filtrom, ali dobro ga je imati pri ruci. Filtar Spherize može
povremeno da bude veoma koristan, ali nemojte ga primenjivati na silu. Ukoliko ne
izgleda kako treba, isprobajte filtar Liquify. On daje sličan, „mehurasti" efekat. Ako
pomoću klizača Amount zadate negativnu vrednost, dobićete udubljenje umesto
ispupčenja. Ukoliko ni to ne zadovolji vaše potrebe, pokušajte s filtrom Pinch.

Filtar Shear
O većini filtara možete bar nešto da saznate na osnovu njihovih imena, ali Shear
nije jedan od njih - ukoliko niste inženjer. Filtar Shear omotava slike po horizontali.
(Pomera ih u odnosu na vertikalnu liniju.) Povucite liniju u okviru za dijalog Shear
kao što je prikazano na slici 16.9. Posmatrajte prikaz da biste videli efekat. Pritiska­
njem različitih delova krive možete na nju dodati još kontrolnih tačaka. Te tačke su
kao čvorovi - omogućavaju da promenite pravac segmenta krive.
Slika 16.10 prikazuje rezultat primene filtra Shear. Izabrala sam opciju Repeat
Edge Pixels pa izgleda kao da su iza omotavanja ostali razmazani pikseli.
 254

Filtar Twirl
Filtar Twirl radi baš ono što njegovo ime sugeriše: vrti sliku. Pomoću klizača u okviru
za dijalog možete kontrolisati intenzitet obrtanja. Ovo je odličan filtar za specijalne
efekte. Zasad nisam pronašla situacije u kojima bi se ovaj filtar suptilno koristio, ali vi
slobodno eksperimentišite. On pravi divne, kaleidoskopske efekte, a može da simulira
vrtlog, kovitlac ili slivnik. Na lanac deluje odlično (slika 16.11).
255

Filtri iz grupe Pixelate

U rečnicima piše da ,,pixilated" znači čudan, neobičan. Filtri iz grupe Pixelate takođe
mogu da deluju čudno, ali i zabavno i lepo ako se primene na prave objekte. Ukoliko
se pogrešno upotrebe, pretvaraju sve u gomilu tačaka. Ovi filtri grupišu slično obo-
jene piksele i formiraju veće celine, koje mogu biti četvrtaste (kao i pikseli), okrugle,
ili nekog drugog oblika. Sličan efekat se dobija i kada odštampate sliku u suviše
niskoj rezoluciji. Rezultat su krupni pikseli i od njih sačinjeni nazubljeni oblici koji
izgledaju kao da su napravljenji od Lego kocaka.
Kada se pažljivo primeni, efekat može da bude prilično zanimljiv. Photoshop
sadrži skup filtara Pixelate koji daju različite efekte zasnovane na grupisanju slično
obojenih piksela. Ove filtre je najbolje primeniti na jednostavne objekte sa jakim
kontrastom, kao što je fotografija cveta na slici 16.12.

Filtar Crystallize
Većina filtara iz grupe Pixelate najbolje deluje kada se zada mala vrednost parametra
Cell Size. U suprotnom, kristali, fasete, delići mozaika i druge osnovne ćelije efekta
postaju toliko velike da slika biva neprepoznatljiva. Na slici 16.13 primenila sam
filtar Crystallize sa vrednosšću Cell Size 4. Filtar je dodao razumnu dozu izobličenja,
ne uništavajući oblik cveta. Na slici 16.14, povećala sam vrednost parametra Cell Size
na 50 i uništila sliku. Cell Size možete povećati i na 300, ali će se cela slika verovatno
pretvoriti u jednu ili dve ćelije, u zavisnosti od rezolucije originalne slike. Za visokore-
zolucijske slike, možda će biti potrebno da vrednost parametra Cell Size bude oko 100.
 256

Filtri Pointillism i Mosaic

Kao bivši student umetnosti, volim da se sećam svog prvog susreta s delima Žorža
Seraa. Bilo je pravo otkrovenje (naročito posle proučavanja nekih „aljkavijih" fran-
cuskih impresionista) videti kako su sve te mrlje boje uredno grupisane i kako
formiraju scene koje su veoma elegantne kad se gledaju izdaleka, a apstraktne - ali
podjednako elegantne - kada im priđete bliže. Bilo bi lepo kada bi filtri Pointillism
obavljali posao tako uredno i sistematično kao g. Sera. Nažalost, oni to ne rade.
257

Ipak, za ovaj filtar ne važi pravilo da su sitnije ćelije bolje od malo krupnijih. Prvo
sam obradila sliku zadajući vrednost 3 za Dot Size. Kao što sam i očekivala, dobila
sam točkastu sliku, ali je više ličila na video-šum nego na poentilizam. S malo većom
vrednošću parametra Dot Size (8), dobila sam sliku koja je bolje odgovarala onom
što sam htela da postignem. Ali, kada sam zadala još veću vrednost (oko 25), dobila
sam teniske loptice. Na slici 16.15 prikazana su sva tri efekta.Obavezno podesite boje
prednjeg plana i pozadine tako da odgovaraju slici, jer ih Photoshop koristi za
pravljenje tačaka.
 258

U grupi filtara Pixelate postoji i filtar Mosaic, ali on samo od malih piksela pravi
velike. Rezultat liči na ono što se koristi za sakrivanje lica kriminalaca i zaštićenih
svedoka u televizijskim emisijama (slika 16.16).

Filtri iz grupe Stylize

Familija filtara Stylize nudi neke divne efekte. Kreativni su, a možete ih koristiti i za
završno doterivanje slike. U narednim odeljcima biće obrađeni najzanimljiviji filtri iz
ove grupe, uključujući Find Edges, Glowing Edges i Wind.

Filtri Find Edges, Glowing Edges i Trace Contour

Po imenima ovih filtara zaklučili bismo da su slični. Oni zaista pomalo liče, s tim što
Find Edges i Glowing Edges daju mnogo dramatičnije efekte nego Trace Contour.
Filtar Find Edges uklanja najveći deo boja sa objekta i zamenjuje ih konturnim lini-
jama oko svake ivice. Boja linija zavisi od svetloće originalnog objekta u svakoj tački,
pri čemu najsvetlije tačke postaju žute, a najtamnije ljubičaste; ostale vrednosti sve-
tloće raspoređuju se između te dve boje. Slika deluje kao delikatno, drvenim bojicama
obojena verzija originala. Naravno, Find Edges najbolje deluje na fotografije koje
sadrže mnogo detalja. Na slici 16.17, primenila sam ovaj filtar na digitalnu fotogra-
fiju pokretnog kioska za viršle. Filtar Find Edges ponekad deluje zanimljivije ako ga
primenite nekoliko puta na istu sliku. Ukoliko ga primenite jednom i ne sviđa vam se
rezultat, pokušajte ponovo pre nego što pređete na drugi filtar, ili povećajte kontrast
originalne fotografije pre ponovne primene. Naknadno doterivanje pojedinih oblasti
slike alatkom Sponge (sunđerom), može da istakne boje koje ste jedva primećivali.
Nažalost, ne možete podešavati osetljivost filtra Find Edges. Drugim recima, to
znači da morate pripremiti sliku pre nego što upotrebite filtar. Počnite s primenom
filtra Dispeckle (u podmeniju Noise) da Photoshop ne bi pokušavao da iscrta svaku
trunčicu prašine u pozadini. Ako ne želite da se vidi pozadina, izaberite je i obrišite,
ili prvo izaberite objekat i kopirajte ga na nov sloj. Za ublažavanje dejstva filtra
možete koristiti i komandu Edit-Fade. Korišćenjem ovog filtra pri različitim reži-
mima mešanja možete dobiti spektakularne efekte.
259

Filtar Glowing Edges je zabavniji zato što je lepši i zato što ga možete podesiti tako
da najbolje utiče na sliku. Ovaj filtar pretvara ivice u jarko obojene linije na crnoj
pozadini. Efekat liči na neonsku signalizaciju. Možete menjati intenzitet boje i
debljinu linije.
Na slici 16.18 primenila sam filtar Glowing Edges na istu fotografiju. Glowing
Edges je posebno pogodan za detaljne slike s puno ivica. Što više elemenata ima da
obradi, to je efektniji Obavezno pogledajte ovu sliku i na stranama u boji. Crno-bela
slika ne prikazuje ovaj efekat u punom sjaju.
 260

Filtar Trace Contours, kao i neki od prethodno opisanih filtara, najbolje deluje ako
ga primenite nekoliko puta na istu fotografiju (slika 16.19). Okvir za dijalog Trace
Contour ima klizač za podešavanje razlike u svetloći posle koje se pikseli prevode
u konturne linije. Kada pomerite klizač, podešavate prag vrednosti svetloće (od 0 do
255) od kojeg filtar deluje. Eksperimentišite da biste ustanovili koje vrednosti najbolje
izdvajaju detalje na vašoj slici. Opcije Upper i Lower ne odnose se na pravac konturne
linije. Opcija Lower označava gde su vrednosti svetloće piksela ispod zadatog nivoa,
dok vam Upper govori gde su te vrednosti iznad zadatog nivoa.

Volim da svaki primerak iste slike na koji je primenjen ovaj filtar stavim na drugi
sloj i da ih zatim kombinujem da bih dobila bogatiju sliku.

Filtar Wind
Filtar Wind pravi uredno, usmereno zamagljenje koje izgleda kao vetar. U okviru
za dijalog (slika 16.20) možete kontrolisati pravac i jačinu vetra. Ovo je odličan filtar
za stvaranje iluzije kretanja i za primenu na tekst. Najbolji je kada se primeni samo
na izabrani deo slike.
Jedan od urednika ove knjige je dodao: „Moj omiljeni efekat s filtrom Wind jeste
dobijanje uglačanog metalnog izgleda. To se postiže dodavanjem šuma osnovnoj
boji metala, a zatim primenom filtra Wind iz oba pravca, posle čega sledi još malo
podešavanja da bi iluzija bila potpuna." Hvala Jon!

Filtar Emboss
Iskreno govoreći, filtar Emboss nije naročito koristan za fotografije. On ih pretvara
u bareljef, ali ne tako dobro kao filtar Bas Relief. Pri tom, filtar Emboss svodi sliku
na srednjesivu boju. Photoshop ima i efekat sloja koji se isto zove Emboss i koji je
261

fleksibilniji, ali i komplikovaniji. Filtar Emboss ima samo tri opcije: Shadow Angle,
Height i Amount. Slika 16.21 prikazuje dva primera reljefnog teksta, od kojih je
jedan dobijen pomoću filtra Emboss, a drugi pomoću istoimenog efekta sloja.

Povremeno ćete naići na fotografiju, kao što je priložena slika lava, koja gotovo
moli da je pretvorite u logotip firme ili reklamu (slika 16.22). U takvim slučajevima,
filtar Emboss može efikasno da učini sliku dovoljno apstraktnom da bi mogla da se
iskoristi u navedene svrhe. Pri radu sa ovom slikom, ustanovila sam da rezultat
mnogo zavisi od ugla primene filtra (tj. parametra Shadow Angle). Na slici 16.22
prikazani su rezultati primene dve vrednosti ugla na istu fotografiju. Parametri
Height i Amount bili su isti u oba primera.

Kombinovanje filtara
Neki ljudi vole jednostavne stvari - ja ne. Volim da preko sladoleda stavim šlag, pre-
liv, lešnike i trešnju, i retko kad sam zadovoljna samo jednim Photoshopovim filtrom.
A kada na raspolaganju imate oko 100 Photoshopovih filtara (i na desetine filtara
drugih proizvođača), zašto ih ne biste bolje iskoristili? U narednih nekoliko minuta
ove lekcije pogledaćemo neke zanimljive kombinacije.
 262

Filtar Texturizer
Svakoj fotografiji možete dodati teksturu, bez obzira na to šta ste joj već uradili. Filtar
Texturizer (Filter-Texture-Texturizer) dodaje slici šaru čija tekstura liči na platno,
jutenu vreću, cigle ili kamen, tako da slika izgleda kao da je na papiru odgovarajuće
teksture. Tekstura platna je naročito lepa ako je sitna. Na slici 16.23 prikazana je
fotografija morskog pejzaža na koju je prvo primenjen filtar Dry Brush, a zatim tek-
stura. Naći ćete je i na stranama u boji.
263

Filtri Rough Pastels i Film Grain

Filtar Rough Pastels poboljšava kvalitet slike 16.24 zahvaljujući usmerenim pote-
zima. Na fotografiji je plaža na koju je primenjen samo jedan filtar. Međutim, pošto
filtar Rough Pastels može da dodaje i teksture, efekat je isti kao da su primenjena
dva filtra.

Na slici 16.25, preko pastela sam dodala zrno (filtar Film Grain), što je posvetlelo
sliku i dalo - po mom mišljenju - još zanimljiviji rezultat. Obe slike plaže naći ćete i
na stranama u boji.
 264

Mogućnosti su beskonačne. Velike su šanse da će Photoshop realizovati svaki stil

i način obrade koji možete zamisliti. Poslednja slika i poslednja kombinacija filtara
u ovoj lekciji ilustruju kako od fotografije možete brzo da napravite mozaik. Izaberite
bilo koju sliku sa razumno velikim oblastima jednolične boje. Na slici 16.26 prika-
zana je moja originalna fotografija - žuti ljiljan.

Da biste pretvorili ovu sliku u mutno staklo ili vitraž, uradite sledeće:
1. Primenite filtar Crystallize (Filtar-Pixelate-Crystallize) sa
umerenom veličinom ćelija (parametar Cell Size). Na slici 16.27
koristila sam vrednost 21.
265

2. Zatim upotrebite filtar Ink Outline (Filters-Brush Strokes-Ink

Outlines) sa sledećim parametrima: Stroke Length 9, Light Inten-
sity 18 i Dark Intensity 30. Na slici 16.28 i na odgovarajućoj slici
u boji, prikazan je rezultat: prihvatljivo predstavljen vitraž.
Naravno, možete docrtati sve linije koje Photoshop nije dovršio,
i - ako želite - promeniti boje pojedinih pločica mozaika.

Uz rizik da zvučim kao pokvarena ploča, ponoviću da treba da eksperimentišete.

Nikad nećete znati šta koji filtar ili kombinacija filtara može da uradi za određenu
sliku dok ne probate. Zbog načina na koji Photoshop izračunava dejstvo filtara, neki
filtri mogu da daju veoma različite efekte na različitim slikama. Ne možete uvek da
predvidite šta će se dogoditi, ali neočekivani efekti su često divni.

Sažetak
Ova, relativno dugačka lekcija, bila je posvećena nekim čudnijim Photoshopovim
filtrima: Distort, Pixelate i Stylize. Oni nisu namenjeni svakome - a sigurno ne sva-
koj slici - ali su zabavni i povremeno mogu da proizvedu zanimljive, neobične i lepe
efekte. Pored toga, filtri mogu doprineti i boljem izgledu teksta.
Ne oklevajte da dodate drugi filtar preko prvog. Drugi filtar, ili ponovna primena
prvog, često može da pretvori neuglednu sliku u izuzetnu. U najgorem slučaju, uvek
vam ostaje komanda Undo.
267

287

306
Ako slika vredi kao hiljadu reči, koliko još više vredi kada joj dodate tekst? Pa, nema
veze.... Činjenica je da ponekad, iz ovog ili onog razloga, slici treba dodati tekst. Pho-
toshop ranije nije bio baš zgodan za obradu teksta, ali su u poslednjoj verziji rešeni
mnogi problemi. Sada možete dodati tekst direktno na platno, menjati ga, i kontroli-
sati prored i međuslovna rastojanja. Tekst možete postaviti horizontalno, vertikalno,
ili na unapred definisanu putanju. Pisanje teksta započinjete ili tako što alatkom za
tekst pritisnete odgovarajuće mesto na platnu, ili tako što istom alatkom povučete
dijagonalno da biste nacrtali okvir, a zatim u njega unesete tekst. U Photoshopu CS
možete čak postaviti tekst na putanju, isto kao u Illustratoru. Dobrih i zanimljivih efe-
kata za tekst ima i više nego što se može obraditi u jednoj lekciji. Krenimo od osnova.
Neke stvari se nisu promenile. Photoshop i dalje smešta tekst na zaseban sloj.
Tekst i dalje mora da se rasterizuje da biste na njega mogli da primenite filtre. Prelive
i stilove slojeva kao što su senke (engl. drop shadows), oborene ivice (engl. bevels)
i reljef (engl. emboss), možete primeniti i pre i posle rasterizacije teksta.
268

Alatka za tekst
U slučaju da niste već primetili, tvorci Photoshopa se trude da vam omoguće da svaku
stvar uradite na više načina. Efekat Emboss, o kome je bilo reči u prethodnoj lekciji,
primer je za to. Rad sa tekstom je još jedan primer. Postoje tri načina za upravljanje
tekstom u Photoshopu. Kada izaberete alatku za tekst (veliko slovo T u kutiji sa alat-
kama), traka sa opcijama alatki prikazuje osnovne parametre teksta: font, veličinu,
poravnanje, i još nekoliko kontrolnih elemenata. Opcije alatke za tekst prikazane su
na slici 17.1. (Morala sam da presečem traku na dva dela da bi stala u knjigu.)
Postoje i palete Character i Paragraph koje vam daju još više mogućnosti za kontrolu.
Pogledajmo prvo traku sa opcijama alatke za tekst.

Idući sleva nadesno, nailazimo na dugme za orijentaciju teksta, veliko slovo T sa

dve strelice. Strelice ukazuju na horizontalnu ili vertikalnu orijentaciju teksta. Priti-
snite dugme da biste sa horizontalnog teksta prešli na vertikalni i obrnuto.
Posle ovog dugmeta slede liste raspoloživih fontova, stilova i veličina fontova
(od 6 do 72 tačke). Veći ili manji font od ponuđenih zadajete upisivanjem vrednosti
u pripadajuće polje. Zatim, možete izabrati stepen smanjivanja nazubljenosti ivica
 269

(engl. anti-aliasing). Opcije su None, Sharp, Crisp, Strong i Smooth. Ovaj postupak
daje slova glatkih ivica tako što delimično popunjava ivične piksele. Rezultat je da
ivice slova izgledaju kao da se stapaju s pozadinom. Uopšteno govoreći, slova
umekšanih ivica deluju bolje, naročito ako radite sa sitnim tekstom. (Smanjivanje
nazubljenosti ivica doprinosi čitljivosti sitnog teksta na Internetu.) Izaberite jedan od
četiri stepena smanjenja nazubljenosti da biste promenili izgled teksta na Internetu.
Opcija Crisp delimično izoštrava tekst, opcija Sharp ga maksimalno izoštrava, opcija
Smooth ga izglađuje, a opcija Strong ga čini debljim.
Sledi skup od tri dugmeta pomoću kojih poravnavate tekst ulevo, udesno, ili ga
centrirate. Uzorak boje, koja je ista kao tekuća boja prednjeg plana, omogućava da
zadate boju teksta. Kada pritisnete uzorak, otvara se prozor Color Picker, baš kao da
ste pritisli bilo koji drugi uzorak boje.
Iskošeno slovo T iznad krive linije predstavlja jednu od Photoshopovih najboljih
mogućnosti za rad sa tekstom. Zove se Wrap Text i nudi pristup do 15 prethodno
definisanih putanja - od lukova i zastavice, do ribljeg oka. O ovoj alatki detaljnije ću
govoriti kasnije u lekciji.
Na kraju, tu je i dugme Palettes, koje otvara palete Character i Paragraph; ovim
paletama ćemo se pozabaviti u nastavku, a sada - hajde da upišemo neki tekst.

Otvorite novu sliku u Photoshopu. Prihvatite ponuđenu veličinu

i neka joj pozadina bude bela ili obojena.
1. Pritisnite alatku za tekst.
2. Na traci sa opcijama izaberite font, veličinu i boju - kontrastnu
u odnosu na pozadinu.
3. Izaberite poravnavanje nalevo.
4. Pritisnite alatkom tekst na levoj strani platna. Pojaviće se
trepćuća linija - to je tačka umetanja.
5. Otkucajte svoje ime.
6. Prevucite kursorom preko teksta da biste ga izabrali.
7. Pritisnite uzorak boje na traci sa opcijama i promenite boju
teksta.
8. Promenite veličinu teksta.
9. Promenite font.
10. Pritisnite bilo gde unutar kutije sa alatkama da biste poništili
izbor alatke za tekst.
11. Ponovo izaberite alatku za tekst. Pritisnite dugme Text Orienta-
tion (prvo dugme na traci sa opcijama).
12. Pritisnite negde pri vrhu strane i ponovo otkucajte svoje ime.
Tekst se ispisuje vertikalno. Aktivan tekst koji ste ranije ispisali
takođe će postati vertikalan. Da biste na istoj strani dobili i hori-
zontalan i vertikalan tekst, napravite nov sloj za tekst.
13. Igrajte se sa opcijama alatke za tekst dok ih dobro ne upoznate.
270

Paleta Character
Paleta Character (slika 17.2) omogućava da zadajete međuslovna rastojanja i da
pomerate osnovnu liniju teksta - a nudi i kontrolne elemente za izbor fonta, stila,
boje i veličine, koji se nalaze i na traci sa opcijama. Paletu Character možete koristiti
za zadavanje parametara pre unošenja teksta, ili za reformatiranje unetog teksta.

Padajuće liste na paleti Character omogućavaju pristup do instaliranih fontova,

veličina i stilova, baš kao i na traci sa opcijama alatki.
Polje označeno sa A \ V kontroliše razmak između dva susedna znaka (engl. kern-
ing). U većini fontova, naročito ako je tekst krupan, potrebno je pomoću ovog para-
metra primaći slova u parovima kao što su AV i WA. U suprotnom, razmak će biti
primetan. Podrazumevana vrednost ovog parametra je Metrics, što znači da će Pho-
toshop primeniti informacije ugrađene u font. Ako odlučite da zanemarite podra-
zumevanu postavku, unesite vrednost u polje. Podešavanje međuslovnog rastojanja
(engl. tracking), slično je kerningu, ali podrazumeva ujednačavanje razmaka između
svih slova u reči ili rečenici, a ne samo u paru slova. Međuslovno rastojanje može biti
malo (unesite negativne vrednosti), ili komotno (unesite pozitivne vrednosti). Vred-
nost 0 označava da se međuslovno rastojanje ne podešava.
Prored (engl. leading, pri izgovoru se rimuje sa wedding), određuje vertikalan razmak
između redova teksta. Ako unosite samo jednu reč ili jedan red teksta, prored vas
ne interesuje. Čim dodate drugi red, prored postaje važan. Pošto se prored meri od
osnovne linije teksta (engl. baseline) do osnovne linije reda teksta koji se nalazi iznad,
on mora da bude veći od izabrane veličine slova da se redovi teksta ne bi dodirivali ili
preklapali. (Osnovna linija je nevidljiva linija na koju je smešten tekst.) Photoshopova
podrazumevana vrednost proreda iznosi 120%, tj. font veličine 10 tačaka ima prored
od 12 tačaka i tako dalje.
 271

Za indekse i eksponente možete zadati rastojanje od osnovne linije. Zašto biste

u Photoshopu koristili fusnote, nije mi poznato. S druge strane, upotreba eksponenata
2
za pravilno pisanje formula kao što je Ajnštajnova E=mc , može se pokazati korisnom.
Na dnu palete Character postoji red dugmadi za stilove teksta, i padajuće liste za
jezik i smanjivanje nazubljenosti ivica. Pored polucrnog i kurzivnog ispisa, možete
izabrati verzal (engl. all caps), kapitalno pismo (engl. small caps), eksponent (engl.
superscript), indeks (engl. subscript), podvučeno (engl. underline) i precrtano (engl.
strikethrough). Padajuća lista jezika omogućava da izaberete fontove sa stranim zna-
cima i poziva odgovarajući rečnik kada proveravate pravopisnu ispravnost teksta.
(Da, konačno postoji i provera pravopisne ispravnosti. O tome ćete više saznati
kasnije.)

Paleta Paragraph
Ono što Photoshop zove pasusom, užasnulo bi gramatičare. U terminologiji Photo-
shopa, svaki red teksta iza koga je pritisnut taster Enter smatra se pasusom (engl.
paragraph). Na paleti Paragraph podešavaju se opcije koje se odnose na ceo pasus
- poravnanje, obostrano poravnanje, uvlačenje redova i razmaci između pasusa
(slika 17.3).

Dugmad u gornjem levom uglu palete prikazuju moguća poravnanja: levo, cen-
trirano i desno. Ovu dugmad imate i na traci sa opcijama. Pored toga, na paleti se
nalaze i četiri dugmeta pomoću kojih podešavate položaj poslednjeg reda u obo-
strano poravnatom pasusu. On može da bude poravnat ulevo, centriran, poravnat
udesno ili obostrano poravnat. Ove opcije su dostupne samo ako ste tekst pisali u
okviru za tekst. Zbog korisnika koji ne poznaju termin „obostrano poravnat" (engl.
justified), reći ću da on označava veštački razvučen ili sabijen tekst tako da svi redovi
budu iste dužine. Suprotan termin je „nazubljen" (engl. ragged).
Ostala dugmad i polja na paleti Paragraph omogućavaju da zadate uvlake
pasusa, uvlake prvog reda, desne uvlake i dodatne beline ispred ili iza pasusa. Sve
ove opcije su, očigledno, najkorisnije kada radite s blokom teksta.
272

Pisanje teksta
Kao što je pomenuto, postoje dva načina za pisanje teksta u Photoshopu. Najjedno-
stavnije je da pritisnete mesto na slici na kome želite da se nađe tekst. Ako na traci sa
opcijama alatki ili na paleti Paragraph izaberete levo poravnanje, tekst će se širiti
udesno od tačke umetanja. Ukoliko izaberete centriranje, Photoshop će centrirati
tekst oko tačke umetanja dok ga budete unosili. Desno poravnanje uslovljava da se
tekst prostire nalevo od tačke umetanja. Slika 17.4 prikazuje primere za svaki od
navedenih načina poravnanja.

Drugi način pozicioniranja - kada treba da unesete puno teksta ili da njime ispu-
nite određenu oblast - jeste da nacrtate okvir za tekst., tj. granični okvir (engl. boun-
ding box). Izaberite alatku za tekst, pritisnite da biste označili ugao okvira, i povucite
dijagonalno dok okvir ne bude, približno, potrebne veličine i oblika (slika 17.5). Uko-
liko bude potrebno, posle unošenja teksta možete da promenite veličinu okvira.

Unesite tekst sa tastature, ili kopiranjem i prenošenjem iz drugog programa. Tekst

se uvek smešta na nov sloj. Slojevi za tekst označeni su na paleti Layers velikim slo-
vom T (slika 17.6). Slojevi za tekst dobijaju imena po prvim recima koje otkucate.
Ako hoćete da izmenite tekst, dvaput pritisnite sloj za tekst na paleti Layers da biste
izabrali alatku za tekst i opcije koje ste prethodno zadali za taj red teksta. Kada
dvaput pritisnete T, birate i sam tekst tako da možete da ga menjate (kao i kada ga
direktno pritisnete alatkom za tekst). Tekst koji nije izabran ne možete da menjate.
 273

Ako ste uneli mnogo teksta u okvir, sada treba da mu podesite prored, razmak
između pasusa i uvlake, ako ih ima. Na paleti Layers videćete samo prvih nekoliko
reči unetog teksta, pa proverite da li ste izabrali odgovarajući sloj sa tekstom, ukoliko
ih imate više.
Kada napravite sloj za tekst, možete menjati tekst koji se na njemu nalazi, doda-
vati nov tekst ili brisati postojeći. Dozvoljeno je menjati sam tekst, ili njegov font, stil
ili veličinu. Možete promeniti i orijentaciju teksta - iz horizontalne u vertikalnu - kao
i primeniti ili promeniti vrstu ublažavanja nazubljenosti ivica. Slojeve možete preme-
štati, kopirati ili im menjati svojstva - kao i u slučaju drugih slojeva. Na raspolaganju
su vam i stilovi slojeva. Na slojeve sa tekstom primenljiva je većina transformacija iz
menija Edit, izuzev efekata Perspective i Distort. (Da biste primenili komande Perspec-
tive i Distort, ili transformisali samo deo sloja za tekst, prvo morate rasterizovati sloj
sa tekstom i time ga pretvoriti u običan sloj.)
Postoji još jedan korak koji treba da preduzmete da bi tekst postao deo strane.
Tekst se mora rasterizovati da bi se na njega mogli primeniti svi filtri. (Stilovi slojeva
su primenljivi i pre rasterizacije.) Pre rasterizacije, tekst postoji na zasebnom sloju ali
nije pravi deo slike. Posle rasterizacije, tekst više ne možete menjati. Da biste rasteri-
zovali tekst, aktivirajte sloj na kome se on nalazi i izaberite Layer-Type-Rasterize.
Slojeve sa tekstom možete rasterizovati jedan po jedan ili sve odjednom. Umesto
svega toga, možete jednostavno spljoštiti sliku, tj. spojiti sve slojeve, ukoliko ste
sigurni da ste završili sa izmenama teksta.
Kada postavite tekst na platno, možete se s njim malo zabaviti. Primenjujte filtre
do mile volje. Sipajte boju u odabrana slova. Izaberite tekst i deformišite ga. Slika 17.7
prikazuje samo delić onoga što možete da uradite.
274

Pravljenje senki
Čim počnete da se zanimate za senke, naći ćete ih svuda: u časopisima, u televizij-
skim reklamama, na Web lokacijama i na mnogim drugim mestima. Senka posta-
vljena iza teksta ili slike dodaje ovim objektima treću dimenziju i time značajno
doprinosi boljem izgledu dokumenta. To je lep i jednostavan efekat koji poboljšava
sliku i privlači pažnju posmatrača. Senke su pre stilovi slojeva nego filtri, pa ih
možete primeniti i pre i posle rasterizovanja teksta.
Slede saveti za efektno korišćenje senki:
Ne upotrebljavajte ih svuda! Ako svim objektima dodate senke, svi će biti pod-
jednako istaknuti, pa gubite osnovnu prednost senki - skretanje pažnje na
određeni objekat.
Potrudite se da sve senke liče! Ako dodajete senke na više objekata u istoj obla-
sti slike, sve one treba da budu okrenute u istom pravcu, a vodite računa
i o tome da dubine senki budu odgovarajuće. Ukoliko je svaka senka različita
i nasumična, primetiće se.
Senke ne treba da budu suviše tamne. Lako je preterati i napraviti duboke,
zasićene senke koje „zatrpavaju" ono što bi trebalo da privuče pažnju: sliku
u prednjem planu. Neka senke budu svetle i suptilne. Slika 17.8 prikazuje šta
sve može da pođe pogrešnim putem (i pravim).
 275

Photoshop ima moćnu i jednostavnu funkciju ze senke (Drop Shadow), kao i

funkcije Glow, Bevel, Emboss i Overlay, koje će učiniti čuda i za tekst i za slike. Ove
efekte ćete naći u podmeniju Layer-Style. Ne zaboravite da senke i druge efekte
slojeva možete koristiti i za objekte i za tekst. Međutim, stil sloja ne možete primeniti
ni na šta što se ne nalazi na sopstvenom sloju. Drugim recima, ne možete da slikate
na pozadini i da zatim primenite stil sloja.

Pratite sledeće korake da biste napravili lepu senku:

1. Otvorite nov Photoshopov dokument s belom pozadinom.
2. Aktivirajte alatku za tekst i napišite nekoliko reči. Izaberite font
koji vam se sviđa. Zasad nemojte da brinete o boji, međuslovnim
rastojanjima ili pozicioniranju osnovne linije teksta. Na slici 17.9
prikazan je osnovni tekst.

3. Izaberite L a y e r s -Layer Style-Drop Shadow da biste otvorili okvir

za dijalog Layer Style (slika 17.10). Potvrdite opciju Preview da
biste gledali šta radite. Najsloženiji deo ove operacije predstavlja
raspoređivanje elemenata na ekranu tako da istovremeno vidite
i okvir za dijalog i tekst na kome radite.

4. Podesite Blend Mode na Normal, Multiply ili Darken. U suprot-

nom, nećete videti senku. Pritisnite uzorak boje pored padajuće
liste Blend Mode da biste promenili boju senke. Otvara se prozor
Color Picker.
276

5. Podesite neprovidnost i ugao senke (parametre Opacity i Angle),

povlačenjem linearnog, odnosno kružnog klizača, ili upisiva-
njem numeričkih vrednosti u odgovarajuća polja.
6. Podesite parametar Distance, koji definiše udaljenost senke od
objekta. Parametar Size određuje veličinu senke, a parametar
Spread - jasnoću ivice senke. Kada budete zadovoljni izgledom
senke, pritisnite dugme OK. Naravno, možete je menjati i nak-
nadno, sve dok ne spojite slojeve ili ne rasterizujete tekst. Dodala
sam i neke grafičke elemente da bih upotpunila sliku 17.11.
(Radi se o nekoliko oblika koje sam dobila alatkom Shape, a
zatim ih obojila i dodala im senke.)

Senke mogu da budu i problematične. Kada su dobre, to odmah znate. Verujte

svojim očima pri odlučivanju šta deluje realistično a šta lažno, i neka vam ne bude
teško da eksperimentišete s parametrima. Pokušajte da napravite dvaput mutniju
senku od originalne, ili da je postavite dvaput dalje. Možda ćete se prijatno iznenaditi!

Varijacija: senke na pozadini

Naravno, senke ne moraju da budu samo na beloj ili jednobojnoj pozadini, već
mogu da padaju i preko teksture, slike ili bilo čega drugog.
 277

Sledite naredne korake da biste dobili senku teksta koja pada na

pozadinsku sliku i dodali dubinu samoj pozadini.
1. Prvo otvorite Photoshopovu sliku. Ja sam počela od fotografije
šolje s bombonama. Dodala sam malo teksta, i kopirala zasebnu
sliku dve bombone na nov (privremeno sakriven) sloj. Ne zabora-
vite da treba da napravite nov sloj za svaki element kome hoćete
da dodate senku (slika 17.12). Da biste se podsetili detalja o kori-
šćenju slojeva, pogledajte lekciju 11, „Slojevi".

2. Prvo dodajte senku tekstu, postupkom koji je opisan u pret-

hodnom odeljku (slika 17.13). Ako su pozadina i slova sličnih
boja ili svetloća, razmislite i o dodavanju spoljnog odsjaja
(engl. outer glow).
Obratite pažnju na to kako se kroz novu senku vidi tekstura poza-
dine. Kao rezultat se dobija prijatan, realističan efekat. Podešava-
njem klizača Opacity na paleti Layers, možete postići da se još
bolje vidi pozadina. Pokušajte.
3. Sada dodajte dubinu samoj pozadini. Počeću dodavanjem senke
na dve bombone. Efekat je suptilan, ali postoji. Da bi se bombone
još više isticale, postaviću jednu preko slova. Povećaću i senku,
pošto je bombona izdignuta. Slika 17.14 prikazuje konačnu ver-
ziju, a možete je videti i na stranama u boji.
278
 279

Isecanje i popunjavanje slova

Reci koje postavite na sliku mogu i same biti pune slika. Evo kako da izvedete neke
od meni omiljenih trikova u Photoshopu.
Pola posla je pronalaženje slike. Druga polovina je pronalaženje lepih, debelih
slova kroz koje može da se vidi dobar deo slike. U ovom primeru koristim fotografiju
hrpe javorovog lišća.
Pritisla sam alatku za tekst i držala pritisnut taster miša da bih izabrala alatku
Horizontal Type Mask, koja se koristi za izradu selekcije u obliku slova. Odabrala
sam font Fat M a n . Da bih ga učinila još debljim i zanimljivijim, aktivirala sam
opcije Faux Bold i Faux Italic u meniju palete Character (slika 17.15). Pogledajte
i druge opcije slova u ovom meniju.
Kada sam postavila kursor da bih počela da unosim slova, dogodilo se nešto neo-
bično. Photoshop je prešao u režim brze maske (Quick Mask), a sliku je prekrio pro-
vidan ružičasti sloj. Dok sam unosila slova, ona su bila kontrastne boje, ali - kada
sam završila pisanje i deaktivirala alatku za tekst - pretvorila su se u okvir za izbor,
a ružičasta maska je nestala. Slika 17.16 prikazuje kako je to izgledalo na ekranu.
Sada mogu da pritisnem Ctrl+X (Windows), odnosno Command+X (Mac) da bih
isekla slova. Otvorila sam nov dokument i u njega prenela slova komandom Paste
(Ctrl+V/Command+V). Slika 17.17 prikazuje isečena slova i polaznu fotografiju.
280
 281

Ova slova ću upotrebiti kao deo naslovnog slajda prezentacije u PowerPointu.

Prevući ću kopiju slova na fotografiju jesenjeg pejzaža, a zatim ću iza reći dodati
tamnocrvenu senku i bledožuti unutrašnji odsjaj da bi se tekst bolje isticao. Na slici
17.18 prikazan je završen logotip, posle primene svih opisanih trikova.

Dodavanje sjaja
U okviru za dijalog Layer Style postoje i drugi stilovi namenjeni slojevima, a ne samo
senke, i većina njih je korisna. U prethodnom primeru nije mi bila dovoljna samo
senka da bih izdvojila tekst iz pozadine - trebao mi je i sjaj. Isprobajmo sada stilove
koji omogućavaju dodavanje sjaja (engl. glow). Za dobijanje odsjaja oko slova - ovoga
puta spoljne konture (Outer Glow) - koristićemo stil za slojeve. Možete primeniti i unu-
trašnji sjaj (Inner Glow), kao što sam ja uradila u prethodnom primeru, da bi izgle-
dalo kao da sama slova sijaju. To je odličan način za isticanje teksta ili za njegovo
izdvajanje iz pozadine bogate detaljima. Na slici 17.19 prikazana je relativno obična
kombinacija fotografije i teksta.
282

Na slici 17.20 primenila sam blagi efekat Outer Glow oko slova. To je samo još
jedan način za izdvajanje teksta iz pozadine, koristan kada nije zgodno da se pri-
meni senka. I drugi objekti mogu da sijaju, a o tome će biti reči u sledećoj lekciji.

Oborene ivice i reljef

Ova dva efekta naći ćete u okviru za dijalog Layer Style (opcija Bevel and Emboss).
I jedan i drugi daju izdignuta slova: Bevel utiče na ivice, dajući zakrivljenu površinu
slova; Emboss daje ravne površine slova. Na slici 17.21 (i na stranama u boji) prika-
zani su primeri oba efekta. Slovima na koje je primenjen stil Bevel dodala sam malo
šuma pomoću filtra Add Noise. S obzirom na sav taj lepljivi džem, možda bi bilo
bolje da sam ga stavila na kolač.

Dejstvo ovih efekata možete menjati promenom režima mešanja, neprovidnosti

i boja svetlih i tamnih oblasti. Kao i uvek, najbolje ćete upoznati efekte ako budete
eksperimentisali s različitim parametrima.
 283

Metalna slova
Postoje mnogi načini za dobijanje metalnog izgleda slova korišćenjem stilova za
slojeve, naročito opcija efekta Bevel and Emboss. Izaberite odgovarajuće boje za
metalna slova - na primer, svetloplave za srebro i svetložute za zlato. Podesite boje
svetlih i tamnih oblasti oborenih ivica ili reljefa tako da odgovaraju metalu; to ne
moraju biti podrazumevane boje - bela i crna. Zatim eksperimentišite s različitim
parametrima. Na kraju dodajte šum i zamaglite sliku alatkom Blur da biste postigli
realističniji izgled površine metala.

Deformisanje teksta
Jedna od najvećih zamerki prethodnim verzijama Photoshopa bilo je to što je tekst
mogao da se postavi samo pravolinijski. Ako ste želeli, na primer, vijugav red teksta,
morali ste ili da pozicionirate jedno po jedno slovo, ili da napišete tekst u Illustratoru
ili nekom sličnom programu i da ga zatim uvezete u Photoshop. To je, u najmanju
ruku, bila gnjavaža. Danas je to davna prošlost. Adobe je u Photoshop 7 dodao
mogućnost deformisanja teksta. Umesto da crtate sopstvene putanje, okvir za dijalog
Wrap Text nudi da birate između 15 već definisanih putanja. Putanje dalje možete
izobličavati po potrebi. Na slici 17.22 prikazana je lista unapred definisanih oblika
putanja.

Parametri okvira za dijalog, prikazani na slici 17.23, deluju pomalo zagonetno

na prvi pogled. Upotrebite klizače da biste povećali stepen zakrivljenja putanje.
Pomeranje klizača Bend udesno savija reči nagore, dok ih pomeranje ulevo (nega-
tivni brojevi), savija nadole. Parametri izobličenja čine da red teksta izgleda kao da
se na jednom kraju širi a na drugom sužava (Horizontal Distortion), ili kao da se
izobličava odozgo nadole (Vertical Distortion).
284

Na slici 17.24 primenila sam različite stilove izobličavanja po putanji na tekstove.

Ovu alatku ćete najbolje savladati ako se budete igrali s njom. Napišite jedan ili dva
reda teksta i na njima isprobajte različite efekte. Slobodno pomerajte klizače - ništa
nećete razbiti.

Ispisivanje teksta po putanji

Photoshop CS doneo je još bolje novine! Tekst sada možete postaviti na bilo kakvu
putanju - glatku ili nazubljenu - i to veoma lako. Prvo nacrtajte putanju. Na slici
17.25 prikazana je putanja koju sam ja nacrtala.
Zatim izaberite alatku za tekst i postavite kursor na početak putanje. Na dnu kur-
sora videćete talasastu oznaku niti. O n a označava da je tekst vezan za putanju.
Počnite da kucate. Osnovna linija teksta automatski prianja za putanju (slika 17.26).
Pošto postavite tekst, ručicama možete doterati oblik putanje, a možete i mišem
povući tekst duž putanje ako nije legao onako kako ste hteli. Kada završite nameštanje
teksta, možete na njega primeniti sve one efekte o kojima smo ranije govorili: senke,
odsjaje, filtre itd. Ipak, vodite računa da ne preterate. Tekst mora da ostane čitljiv.
 285

Provera pravopisne ispravnosti

Mogućnost provere pravopisne ispravnosti teksta na engleskom (i još nekim jezi-
cima) nije nešto što biste očekivali da nađete u grafičkom programu, ali je dosta
korisno sada kada Photoshop naveliko radi s tekstom. Ako niste sigurni da li ste
dobro napisali naslov, izaberite Edit-Check Spelling. Photoshop će proveriti tekst
- ako nađe grešku - ponudiće moguća rešenja. Primer je prikazan na slici 17.27.
286

Mada Photoshop nikada neće biti moćan program za obradu teksta i možda vam
nikada neće zatrebati ova funkcija, lepo je znati da postoji i da je možete koristiti za
pronalaženje i zamenu teksta koji ste postavili na slike. Funkcija Find and Replace,
koja se takođe nalazi u meniju Edit, traži reč, slovo ili simbol koji ste uneli i menja
ga u ono što zadate. Naravno, nijedna od ovih funkcija ne radi ako ste rasterizovali
tekst.

Sažetak
Photoshop nema sve mogućnosti rada sa tekstom koje imaju klasični programi za pre-
lom strana, ali može da zadovolji većinu vaših tipografskih potreba, bez obzira na to
da li se radi o jednom redu ili bloku teksta precizno postavljenom na sliku. Naravno,
postavljanje teksta na sliku samo je prvi korak. Kada imate tekst na platnu, možete
na njega primeniti Photoshopove filtre, režime mešanja i alatke. Tekst možete obliko-
vati prema putanji, deformisati, isecati sa podloge, ili praviti slova od slike u pozadini.
Photoshop pomaže da napisane reći ožive. Ako vam je jedini cilj slaganje teksta, kori-
stite program kao što je InDesign ili QuarkXPress. S druge strane, ako želite da sa tek-
stom postignete neobične i divne efekte, Photoshop ima sve potrebne alatke.
Ova lekcija će biti donekle drugačija. Odmaraćemo se i istraživati neke lepe stvari
koje možete da uradite pomoću neverovatnog Photoshopa. Posmatrajte ovu lekciju
kao skup recepata za specijalne efekte koje možete dodati na listu Photoshopovih
trikova i koristiti u različitim prilikama, a tu su i saveti za uštedu vremena. Učićete
o izdvajanju pozadina, korišćenju nalepnica sa porukama, i pravljenju zbirnih
prikaza i kompleta slika. Pratite navedene postupke i vrlo brzo ćete postati stručnjak
za Photoshop.
288

Sjaj
Sjaj je specijalan efekat koji se lako postiže. U suštini, to je senka koja nije nimalo
pomerena u odnosu na originalni objekat i često nije crna. U lekciji 17, „Dodavanje
teksta slikama", naučili ste kako da koristite Photoshopov stil Glow za dodavanje
sjaja slovima. Sada ćete upoznati još jedan lak način da postavite odsjaj oko slova ili
nekog drugog objekta.

Dodaćemo osnovni sjaj oko objekta koji prosto vapi za njim. Fotogra-
fiju kugle učitajte sa Web lokacije ove knjige. Zove se t r a c k b a l l , jpg.
Kada se učita glavna strana knjige, pritisnite njen naslov, pa hiper-
vezu Downloads da biste stigli do datoteka, ili upotrebite sliku iz sop-
stvene kolekcije. Bilo bi dobro da objekat koji treba da sija može lako
da se izabere.
1. Izaberite sliku na koju hoćete da primenite efekat. Na slici 18.1
(i na stranama u boji) prikazana je originalna fotografija.

2. Prvo treba da izaberete objekat koji će sijati - u ovom slučaju,

kuglu. Eliptičan okvir za izbor dobro će obaviti ovaj posao. Ako
izostavi neke delove objekta, dodajte ih selekciji.
 289

3. Kopirajte objekat i prenesite ga na nov sloj. Sada imate dva sloja:

jedan sa kompletnom slikom i jedan sa izabranim objektom.
4. Izaberite stavku Duplicate Layer iz menija palete Layers da biste
kopirali novi sloj. Sada imate celu scenu kao pozadinu i dva sloja
sa istim isečenim objektom. Izaberite donji sloj.
5. Čarobnim štapićem pritisnite prazno platno bilo gde, pa aktivi-
rajte komandu Select-Inverse da biste izabrali samo kuglu,
odnosno objekat koji treba da sija. Proširite selekciju (Select-
Modify-Expand) za 50 piksela (ili za neku drugu vrednost koja
odgovara vašoj slici). Umekšajte ivice selekcije (Select- Feather)
za 20 piksela.
6. Iz menija palete Paths izaberite stavku Make Work Path da biste
oko selekcije nacrtali radnu putanju. Zatim iz istog menija oda-
berite komandu Fill Path da obojite radnu putanju odgovara-
jućom bojom odsjaja. Na kraju, izaberite komandu Delete Path
da bi se izgubila linija putanje. Na sloju ostaju samo boje. Slika
18.2 prikazuje ovaj korak.

7. Uverite se da je aktivan sloj sa sjajem. Upotrebite filtar Gaussian

Blur da biste defokusirali sjaj. Ja sam koristila vrednost oko 10 za
parametar Radius da bih dobila bogat odsjaj.
290

8. Rasporedite slojeve tako da sjaj bude ispod objekta. Ako se senke

mešaju sa odsjajem, uklonite ih. Na slici 18.3 prikazan je
konačan rezultat.

Naravno, pošto je ovo Photoshop, postoji nekoliko načina da postignete manje-

-više isti rezultat. Mogli ste da preskočite korak 6, ispunite selekciju i nastavite. Mogli
ste čak da koristite i stil sloja Outer Glow, mada on - po meni - ne daje tako dobar
efekat. Ipak, mnogo je lakše i brže primeniti već definisan stil sloja, a možda ćete i
dobiti baš ono što želite.
Samo smo zagrebali površinu efekata Glow, pa vas ohrabrujem da isprobate sve
vrste parametara i boja. Eksperimentišite sa svetloćom i veličinom odsjaja. Isprobajte
i ostale filtre iz grupe Blur da biste dobili odsjaje koji sugerišu kretanje ili treću
dimenziju. Zabavljajte se!

Svetlosni efekti
Svetlosni efekti obuhvataju širok spektar specijalnih efekata koji se odnose na osvetlje-
nost objekata. Osvetljavanjem objekata na jedinstven način, možete promeniti
kompletan utisak koji slika ostavlja i usmeriti pažnju posmatrača na određeni deo
slike.
 291

Kao što i očekujete, glavna alatka biće Photoshopov filtar Lighting

Effects.
1. Počnite od originalne fotografije. To može da bude relativno
ravna slika na kojoj razlike u osvetljenosti nisu posebno istak-
nute, ili slika kojoj treba dodati trodimenzionalnost da bi njen
sadržaj bio uverljiviji. Na slici 18.4 prikazana je takva fotografija
lutke i plišanog mede. (Ako želite da pratite vežbu, učitajte sliku
beardoll. j pg sa Samsove Web lokacije.

2. Treba da odlučim hoću li da osvetlim celu scenu ili samo lutku.

Osvetljavanje samo izabranog objekta mnogo je napadnije;
osvetljavanje celog platna deluje prirodnije. Odlučila sam se za
usmereno svetio reflektora.
3. Izaberite Filter-Render-Lighting Effects da biste otvorili okvir za
dijalog Lighting Effects (slika 18.5). Iz padajuće liste Light Type
pri vrhu okvira za dijalog izaberite Spotlight. Na levoj strani
okvira videćete prikaz slike s primenjenim reflektorskim
osvetljenjem.
4. Mada Photoshop sadrži veliki broj lepih, unapred podešenih
stilova, zabavno je igrati se sa različitim klizačima i vrednostima.
Nemojte dozvoliti da vas sputava veliki broj ponuđenih opcija.
292

Da biste promenili pravac i/ili oblik svetlosnog izvora, uhvatite

bilo koju ručicu na elipsi koju vidite u polju za prikaz i pomerajte
je po želji. Čak i središnju tačku možete da pomerite. Pomerajte
ručice dok ne dobijete zadovoljavajući efekat (slika 18.6).
 293

5. Sada neosvetljeni delovi slike deluju previše tamno. Morate malo

da pojačate osvetljenost cele slike, pa pomerite klizač Ambience
udesno i promenite boju reflektora.
6. Nije loše. Šta bi se desilo kada biste isprobali nešto sasvim druga-
čije? Na slici 18.7 prikazana je scena osvetljena s tri reflektora.
Mogli biste da promenite boju jednom od njih. Ipak, mislim da
mi se više dopada prethodna verzija.

Odrazi
Ako često kombinujete različite slike u Photoshopu (a verujem da ćete to raditi), ne
možete samo staviti slike na gomilu i očekivati da novonastala slika deluje reali-
stično. Kao što ste videli, različiti efekti - na primer senke - suštinski su važni za dobi-
janje realističnog okruženja. Odrazi (engl. reflections) predstavljaju još jedan element
koji doprinosi realističnosti slike.
294

Na primeru ćemo pogledati kako da svom arsenalu specijalnih

efekata dodate odraze.
1. Recimo da imam objekat koji hoću da dodam prethodno nacr-
tanoj slici. Prvo moram da nacrtam pozadinu. Upotrebiću alatku
Gradient da bih dobila veoma jednostavan preliv od tamne do
svetle boje. Zatim ću, pomoću filtra Noise, dodati malo šuma da
bih dobila teksturu. Htela bih da ovo izgleda kao bešavna poza-
dina koju koriste fotografi, pa ću upotrebiti opciju menija
Edit-Transform- Distort da bih raširila donju ivicu preliva
preko cele širine platna. Na slici 18.8 prikazana je ova faza.

2. Strane pri vrhu treba da budu vertikalne, pa ću izabrati gornji

deo pozadine i ponovo primeniti komandu Distort da bih ispra-
vila ivice (slika 18.9). Kao završnu obradu, biram sivu površinu i
primenjujem filtar Plastic Wrap da bi površina izgledala kao
zgužvana plastika.
3. Na pripremljenu pozadinu postaviću mali objekat. (Sliku možete
da učitate sa Web lokacije ove knjige. Zove se box. j pg.) Verova-
tno se slažete da efekat nije mnogo realističan (slika 18.10).
Izgleda kao da pozadina i kutija potiču iz različitih izvora (što je
tačno, ali ne želim da bude tako očigledno).
295
296

4. Da biste počeli izradu odraza kutije na pozadini, kopirajte sloj

sa kutijom. Na paleti Layers, pomerite novi sloj ispod original-
nog sloja kutije zato što hoćete da odraz bude ispod originalnog
objekta.
5. Dok je aktivan sloj na kome se nalazi odraz, izaberite Edit-
Transform-Flip Vertical, čime obrćete odraz kutije naglavačke.
6. Izaberite odraz kutije i pomerite ga nadole alatkom Move. Ne
zaboravite da će samo deo kutije reflektovati svetlost, pa upotre-
bite alatku laso da odsečete i uklonite delove kutije koji se neće
videti. Obično ćete ustanoviti da treba da upotrebite komande
Distort ili Skew da biste postavili odraz na odgovarajuće mesto.
Susedne ivice dveju kutija treba precizno da se spoje, tako da
između njih ostaje vidljiv samo mali deo pozadine (slika 18.11).
Uklonite nepotrebne delove slike.
Izgleda kao odraz, zar ne? Pa, donekle. Izgleda kao odraz na
površini koja savršeno reflektuje - na primer, u ogledalu - ali to
nije ono što nam ovde treba.

7. Da bi odraz bio realističan, kroz njega mora da se nazire poza-

dina, slično kao kada ste dodavali senke. Pomerajte klizač Opa-
city za sloj na kome se nalazi odraz sve dok odraz ne postane
realističan i ne stopi se s pozadinom.
 297

Ukoliko ste zadovoljni dobijenim odrazom, završili ste posao.

Nažalost, ja sam perfekcionista i retko kad sam zadovoljna.
Odraz mi i dalje deluje suviše idealizovan. Pozadina nije baš
toliko glatka.
Da bismo malo „isprljali" odraz, ponovo ćemo upotrebiti filtar
Plastic Wrap. Uz malo podešavanja i alatku za razmazivanje
(Smudge), uspela sam da neravnine na odrazu odgovaraju
onima na pozadini (slika 18.12).

Deluje dobro. Slika kutije sada ima veze sa slikom pozadine, i

efekat je realističan. Muči me samo jedno: zid iza kutije. Zar ne bi
trebalo da postoji i neki odnos između kutije i zida? Zar ne bi tre
balo da kutija baca senku na zid? Mislim da bi. Za dodavanje
senke koristim stil Drop Shadow iz okvira za dijalog Layer Style,
i pomeram svetlosni izvor tako da senka pada na zid a ne na
odraz (slika 18.13).
Na kraju, ponovo filtri. Opcija Filter-Render-Lens Flare omo­
gućava da ivicu kutije još malo osvetlite, tako da postojanje
senke bude logično. Na slici 18.14 prikazana je završena scena.
Pogledajte je i na stranama u boji.
298
 299

Pa, ja sam zadovoljna. Slika sada deluje kao celina, a ne kao kutija i niz nasu-
mično dodatih piksela. To se može postići primenom specijalnih efekata kao što su
odrazi.

Izdvajanje selekcija
Neke selekcije je lako naprayiti, dok je pravljenje nekih drugih mučno kao vađenje
zuba. Zbog toga u Photoshopu postoji funkcija za izdvajanje selekcija. Komanda
Extract (Filter-Extract) omogućava da izolujete objekat koji se nalazi u prednjem
planu od pozadine koja ga okružuje. Čak i objekti mutnih, mekih ili slabo
definisanih ivica sada mogu relativno lako da se izdvoje iz pozadine.
Da biste izdvojili objekat, izaberite Filter-Extract. Otvoriće se okvir za dijalog
Extract. Ukoliko vas on podseća na brze maske, u pravu ste. Ipak, izdvojena površina
nije maska. Komanda Extract uklanja sve ono što ne želite da zadržite. Možete
prethodno, na samoj slici, da izaberete objekat čarobnim štapićem, ili da u okviru
za dijalog Extract koristite alatku Edge Highlighter za crtanje ivica oko objekta.
Zatim definišite unutrašnjost objekta tako što ćete je ispuniti bojom pomoću alatke
Paint Bucket. Pritisnite dugme Preview da biste videli kao izgleda izdvojeni objekat.
Možete dorađivati i gledati izdvojeni objekat do mile volje. Slika 18.15 prikazuje
okvir za dijalog Extract. Izabrala sam oba objekta na slici, a zatim sam doradila
selekciju pomoću alatki iz okvira za dijalog Extract. Kada budete spremni da izd­
vojite objekat, Photoshop briše pozadinu do providnosti, ostavljajući samo izdvojeni
objekat.
300

Poruke
Ako ste ikada koristili lepljive ceduljice za poruke (a da li postoji iko ko ih nije kori-
stio?), svideće vam se Photoshopova alatka Notes. Izaberite je u kutiji sa alatkama,
pa pritisnite ono mesto na slici na koje hoćete da se odnosi poruka. Poruke možete
postavljati i van slike. Ceduljice mogu biti proizvoljne veličine, pa čak i personalizo-
vane - s vašim imenom na vrhu. To je odlična mogućnost ako razmenjujete slike sa
ostalim članovima radnog tima. Koristim je i kada učitam gomilu slika pa hoću da
obeležim šta treba da uradim kada budem imala vremena. Na slici 18.16 prikazan je
jedan od mojih tekućih poslova.

Ukoliko poruka prekriva deo slike koji želite da vidite, pomerite je na drugo mesto.
Da biste potpuno uklonili poruku iz vidnog polja, odvucite je van prozora sa slikom.

Zbirni prikazi i kompleti slika

U današnjem automatizovanom svetu, logično je da i Photoshop nudi načine za
automatizovanje nekih, ne tako kreativnih poslova koje povremeno moramo da
obavljamo. Dve meni omiljene takve funkcije jesu zbirni prikazi (engl. contact sheets)
i kompleti slika (engl. picture packages).

Zbirni prikazi
Ako ste se bavili klasičnom fotografijom, kao ja, već ste navikli da pravite zbirne
prikaze svake razvijene rolne filma. Kada učitate slike iz digitalnog fotoaparata,
možete koristiti program koji prikazuje slike kao slajdove poređane u šaržeru, ili ih
možete samo kopirati sa video kartice aparata na čvrsti disk računara. Ako uradite
ovo drugo, nećete znati kakve slike imate sve dok ih, jednu po jednu, ne otvorite u
 301

Photoshopu. To traži vreme. Zar ne bi bilo bolje da možete da pregledate umanjene

verzije slika pa da izaberete one koje želite da koristite, a da pri tom ne morate da
dešifrujete zagonetne brojeve koje im dodeljuje fotoaparat, ili da otvarate svaku sliku
ponaosob? Naravno da bi.
Samo treba da snimite slike za zbirni prikaz u jedan direktorijum. Unutar glavnog
direktorijuma možete čak formirati više poddirektorijuma. Zatim izaberite File-
Automate-Contact Sheet..Otvoriće se okvir za dijalog (slika 18.17) u kome treba da
izaberete direktorijum sa slikama čije zbirne prikaze hoćete da napravite.

Ako nameravate da štampate zbirne prikaze, dokument ne bi trebalo da bude veći

od lista papira u štampaču. Niska rezolucija (72 dpi) obično je dovoljno dobra da
biste videli o kakvim se slikama radi, a pri tom ćete uštedeti prostor na disku i vreme
za štampu. Odlučite koliko sličica želite po strani, i zadajte broj redova i kolona. Na
kraju, ako hoćete da označite slike na zbirnom prikazu (što toplo preporučujem),
potvrdite opciju Use Filename As Caption, pa izaberite font i veličinu natpisa, tj.
imena datoteke. Kada pritisnete OK, Photoshop će automatski otvoriti jednu po jednu
datoteku, napraviti umanjene prikaze i postaviti ih u nov dokument. Ovaj dokument
sa zbirnim prikazom slika, možete snimiti i štampati kao svaki drugi dokument.
Na slici 18.18 vidi se tipičan zbirni prikaz. Fotografije su poređane po abecedi.

Kompleti slika
Pri slikanju kod nekih fotografa, dobijate stranicu punu vaših fotografija u dve-tri
različite veličine, na primer, za ličnu kartu, pasoš i slično. Photoshop omogućava da
isti takav komplet napravite i sačuvate pomoću njegove funkcije Picture Package.
302

Izaberite File-Automate-Picture Package da biste otvorili okvir za dijalog. U

prostranom prozoru nalazi se meni iz kojeg birate fotografiju za komplet, a možete
koristiti i neku koja je već otvorena. Izaberite veličinu papira koju podržava vaš
štampač. U Photoshopu CS, opcije su 8 х 10, 10 х 16 i 11 х 17 inča. Na slici 18.19
prikazan je okvir za dijalog Picture Package, a na slici 18.20 otvoren meni za izbor
veličina fotografija u kompletu.
 303

Označite fotografije, ukoliko želite, imenom objekta fotografisanja, imenom

vašeg studija, napomenom o autorskim pravima, datumom i sličnim podacima.
Izaberite font i veličinu natpisa i odlučite o njegovom položaju na strani. Nažalost,
na raspolaganju imate samo nekoliko fontova, pogodnijih za napomene o autor-
skim pravima i natpise, nego za dodavanje elegantnih naslova.
Podesite rezoluciju koja odgovara vašem štampaču i pritisnite OK. Photoshop će
formirati komplet, isto kao što formira zbirne prikaze slika. Kada budete spremni,
snimite i/ili odštampajte komplet. Na slici 18.21 prikazana je strana sa dodatim nat-
pisima i spremna za štampanje.

Ako vam nijedan od ponuđenih rasporeda slika ne odgovara, pritisnite dugme Edit
Layout pa promenite veličine i raspored slika da biste napravili sopstveni komplet.
Pritisnite obris fotografije i povucite da biste joj promenili veličinu, ili unesite novu
veličinu u okvir za dijalog. Na slici 18.22 prikazan je okvir za dijalog Edit Layout.
304

Efikasan rad
Ako svakodnevno koristite Photoshop i u njemu obrađujete mnogo slika, uskoro ćete
pronaći i sopstvene trikove za brži i bolji rad. Najlakši su oni koji se odnose na pam-
ćenje i korišćenje prečica za izbor alatki: Z za alatku Zoom, B za Brush i tako dalje.
Kako budete bolje upoznavali alatke i sve što one mogu da urade, ustanovićete da se
često vraćate na određene veličine četkica ili fontove.

Gotovi modeli alatki

Photoshop vam olakšava korišćenje omiljenih parametara alatki zahvaljujući paleti
Tool Presets. Pritisnite dugme Tool Preset na levom kraju trake sa opcijama alatki, ili
otvorite paletu Tool Presets (Window-Tool Presets). Videćete listu postojećih modela
aktivne alatke. Meni palete omogućava da dodate nove modele, obrišete postojeće,
grupišete ih, preimenujete i izmenite na neki drugi način.
Da biste dodali model četkice, prvo na paleti Brushes i na traci sa opcijama defi-
nišite oblik, dejstvo i druge atribute nove četkice. Ne zaboravite da treba da pritisnete
ime atributa u listi (a ne polja za potvrdu) da biste mogli da ih podešavate. Polja za
potvrdu ih samo uključuju i isključuju. Kada podesite četkicu kako želite, dajte joj
ime. Zatvorite prozor palete Brushes da vam ne smeta. Aktivirajte paletu Tool Presets
i otvorite njen meni (slika 18.23). Ponovo dodelite ime četkici ili prihvatite podrazu-
mevano ime, i četkica će biti dodata u tekući meni gotovih modela alatki.
 305

Alatke koje nisu četkice - na primer, alatka za obrezivanje i alatka za tekst -

takođe mogu da imaju gotove modele. Oni se mogu podesiti i sačuvati korišćenjem
trake sa opcijama i menija Preset.

Sažetak
Kada se govori o izradi specijalnih efekata, nisu najvažnija tačna uputstva i strogo
definisani parametri - važno je istraživati sve ono što Photoshop nudi i biti prijatno
iznenađen novim otkrićima. Kako budete sve više i više koristili Photoshopove moguć-
nosti (posebno njegove filtre), otkrićete beskrajan niz specijalnih efekata. Ova lekcija
je samo pomogla da okusite šta je sve moguće. Zabavljajte se praveći sopstvene speci-
jalne efekte!
Trikovi opisani u ovoj lekciji takođe su samo nagoveštaj Photoshopovih moguć-
nosti. Istražujte menije. Ako ugledate komandu koju ne razumete, isprobajte je.
Možda ćete pronaći nešto što možete da iskoristite.
Dosad ste videli većinu od 99 filtara koji se standardno isporučuju uz Photoshop
- mnoge ste i koristili. Teško da bi moglo da ih bude još, zar ne? Pa, Photoshop je
pomalo nalik na one popularne lutke ili figurice koje deca određenog uzrasta oboža-
vaju. Nije dovoljno da kupite samo Hari Potera i Hermionu, ili samo Barbiku. Morate
imati i Hogvort školu i teren za kvidič, odnosno Barbikinu kuću, jahtu, sportska kola...
Kada budete videli kako se dobro zabavljate sa osnovnim filtrima, poželećete i filtre
Eye Candy, Splat!, KPT (Kai's Power Tools), Andromeda i još nekoliko desetina drugih.
A lista se nastavlja... Volela bih da imam dovoljno strana i vremena da ih sve opišem.
Verovatno ste razmišljali i o tome da nabavite grafičku tablu i još radne memo-
rije. (Nje nikada nije previše.) Možda vam treba i brži računar da bi sve ove alatke
radile efikasnije. Naravno, ništa od svega ovoga nije neophodno, ali hajde da se u
ovoj lekciji ponašamo kao deca u poslastičarnici. Probaćemo sve.

Gde da nabavite dodatne programe

Komercijani kompleti filtara, kao što su KPT, Andromeda, Splat! i Eye Candy - opisani
u ovoj lekciji - mogu se naručiti poštom, ili nabaviti od ljubaznih, lokalnih prodavača
računara i opreme (koji postaju još ljubazniji kada počnete da kupujete ove stvarčice).
Većinu možete kupiti i preko Interneta, od proizvođača, te odmah učitati i koristiti.
307

S druge strane, ne morate da potrošite mnogo novca. Često me začudi to što

postoji toliko mnogo talentovanih i velikodušnih ljudi koji ne samo da pišu koristan
softver, već ga onda i poklanjaju ili prodaju po tako smešnim cenama da je to isto
kao da ga dele besplatno. Govorim, naravno, o šerveru i njegovim autorima koji
provode silne noći doterujući program da bi ga onda postavili na Web. Ako u odgo-
varajućim oblastima Weba potražite softver za Windows i Macintosh, trebalo bi da
nađete mnogo novih i korisnih dodatnih programa za Photoshop.

Kako da instalirate dodatne programe

Pojedinačni filtar se instalira veoma lako. Smestite filtar u direktorijum Photoshop
CS\Plug - Ins\ F i l t e r s . Ako imate Macintosh, samo povucite nov filtar u Photosho-
pov direktorijum s filtrima. Zatim pokrenite Photoshop i novi filtar će se pojaviti u
meniju Filter. Ako kupite komplet filtara, kao što je Xenofex firme Alien Skin, u
kompletu ćete naći program za instaliranje koji automatski smešta filtre na odgo-
varajuće mesto. Instalirani filtri drugih proizvođača pojavljuju se u meniju Filter iza
Photoshopovih matičnih filtara. Nemojte da preterujete - začas ćete nakupiti toliko
filtara da vam lista neće stati na ekran. Slika 19.1 prikazuje moju trenutnu zbirku.
 308

Eye Candy firme Alien Skin

Volim ovu kompaniju. Njeni dizajneri, ne samo da prave divne filtre, već imaju i
otkačen smisao za humor. Na jednoj od njihovih nedavno urađenih majica piše
„Saturate the Industry with Freaks" (napunite računarsku industriju čudacima). Bez
obzira na to da li spadate u čudake (ja svakako spadam), volećete Eye Candy. Postoje
verzije i za Windows i za Macintosh, a košta oko 150 dolara. Možete ga kupiti i preko
Interneta, na adresi http: / /www. a l i e n s k i n . com, a demo verziju slobodno učitajte
besplatno.
Neki od efekata filtara Eye Candy verovatno nisu za svakodnevnu upotrebu, osim
ako radite kao dizajner korica za časopis koji se bavi naučnom fantastikom. Među-
tim, ima i veoma korisnih filtara - kao što su Bevel Boss i Perspective Shadow.
Interfejs se menja u zavisnosti od efekta koji primenjujete, ali osnovni prozor
(slika 19.2) ostaje isti.

Od tekuće verzije postoje 23 Eye Candy efekta, uključujući Chrome (hrom), Fur
(krzno), Drip (kapanje), Melt (topljenje), Smoke (dim), Fire (vatra), Jiggle (kome-
šanje), Squint (žmirkanje), Swirl (vrtlog) i još mnogo njih. Svakom od ovih efekata
možete podesiti najraznovrsnije parametre da biste dobili sjajnu ili mat hromiranu
površinu; talasasto, dugačko ili loknasto krzno; gust ili razređen dim; i sve ostalo što
vam padne na pamet.
309

Mnogi od ovih filtara zahtevaju da prvo izaberete oblast na koju će efekat biti
primenjen, ili da dodate sloj za efekat. Nekoliko filtara, na primer Antimatter (anti-
materija), samo obave svoj posao. Antimatter invertuje vrednosti svetloće, ne menja-
jući boje i zasićenja. Tamne oblasti postaju svetle i obrnuto. Na slici 19.3 prikazano
je kako je filtar Eye Candy zapalio gvozdeni lanac.

Filtar Star iz kompleta Eye Candy (slika 19.4), još je jedan od mojih omiljenih. On
crta zvezde i slične oblike s proizvoljnim brojem krakova i senči ih tako da izgledaju
trodimenzionalno. Ovi oblici su odlični za oživljavanje Web strana. Napravite ih u
Photoshopu, a zatim pređite u ImageReady i dodelite im svojstvo koje omogućava da
se menjaju kada se preko njih pređe mišem. (Kako se to radi naučićete u lekciji 24,
„Photoshop za Web".

Splat!
Splat! je još jedan zabavan proizvod firme Alien Skin. On pravi ramove, ukrasne
ivice, popune i teksture za pozadinu, površinske teksture i mozaike. Splat! se isporu-
čuje sa veoma velikom kolekcijom slika: ima apstraktnih, neobičnih, lepih i korisnih.
Možda nećete poželeti da uramite portret svoje devojke žitaricama ili zubima (sve sa
korenjem), ali bele ruže su zaista lepe. Postoje i jako lepe ivice u stilu Art Nouveau, za
koje je licencu obezbedila firma Dover Fine Arts. Naravno, možete dodati i sopstvene
slike za ramove.
 310

Obavezno isprobajte i teksture filtra Splat! - mnogo su zanimljivije od Photoshop-

ovog platna i kamena. Interfejs, prikazan na slici 19.5, veoma je jednostavan i intu-
itivan.
311

Što više budete istraživali ove alatke, više ćete naučiti o načinu rada sa njima.
Za primenu nekih filtara potrebno je prilično dugo vreme (to važi i za filtre drugih
proizvođača i za Photoshopove filtre). Nemojte zaključiti da vam se blokirao računar
čak i ako se ništa ne bude pomeralo čitav minut. Od matematičkih operacija kojima
se preračunava položaj svakog piksela u efektu vrtloga zagrcnuo bi se i sam
Ajnštajn. Budite strpljivi. Računar radi najbrže što može.

Xenofex 2
Xenofex 2 je još jedan odličan skup filtara kompanije Alien Skin, i predstavlja novu
verziju njihovog popularnog kompleta. Sadrži 14 filtara, među kojima su i oni za
dobijanje krhotina, mrlja, nagorelih ivica, mozaika ili slagalice, kao i oni koji omogu-
ćavaju da sliku prekrijete oblacima, zvezdama, ili da učinite da izgleda kao da je
štampana na zgužvanom papiru. Na slici 19.6 prikazana je panorama Bostona pre-
tvorena u slagalicu. Naravno, možete menjati veličinu i složenost elemenata slagalice.

Kai's Power Tools

Kai Krause (Kaj Krauze) je legenda u svetu kompjuterske grafike. Taj genije stoji iza
filtara Kai's Power Tools (KPT), Bryce, Convolver, Vector Effects, Final Effects, Goo,
Soap i, verovatno, još mnogih koji će tek doći. Kompleti filtara KPT 5 i 6 postoje već
nekoliko godina, mada ih je matična kompanija - MetaCreations - prodala kompa-
niji Corel. Corel sada prodaje dodatni program KPT Collection, koji sadrži sve moćne
KPT filtre iz kompleta KPT 5, KPT 6 i KPT Effects.
 312

Okruženje je dizajnirano tako da bude što intuitivnije i što zanimljivije (slika

19.7). Za svaki filtar postoji odličan sistem za pomoć (pritisnite dugme sa znakom
pitanja). Svrha ovih filtara - pored toga što vam omogućavaju da radite zanimljive
stvari sa fotografijama - jeste da promenite način rada na računaru.

Kada otvorite bilo koji KPT filtar, na ekranu će se prvo videti samo logotip KPT, a
zatim će se otvoriti futuristička upravljačka tabla. Unutar glavnog panoa nalaze se
manji panoi koji upravljaju pojedinačnim operacijama kao delovima funkcija filtra.
Na primer, na slici 19.7, kada pomerite miša preko panoa, ili pritisnete trougao,
otvore se drugi panoi. Filtar Equalizer omogućava da selektivno izoštrite, uglačate ili
zamaglite delove slike, ne menjajući ostatak. Kad pritisnete znak pitanja, otvara se
uputstvo u formatu PDF za izabrani filtar. Dugme u donjem levom uglu, koje malo
podseća na kalkulator, vodi vas do unapred definisanih modela filtara.
Moj omiljeni KPT filtar je Materializer (slika 19.8). On dodaje teksturu prateći
konture objekata na fotografiji, a ne pokrivanjem celog platna teksturom. Obavezne
pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.
Postoji još mnogo KPT filtara s kojima se možete igrati. Neki čak mogu da naprave
QuickTime filmove od vaših akcija, da vam omoguće da zavrtite i rastegnete sliku,
prikažete je u perspektivi i nastalu animiranu sekvencu umetnete u PowerPoint pre­
zentaciju. Zatim taj film možete staviti na Web ili ga iskoristiti na neki drugi način
(pod uslovom da je kompatibilan s programom QuickTime).
Poslednji izvanredan KPT filtar koji ću pomenuti omogućava da napravite nebo
(slika 19.9). Nebu možete dodati izmaglicu i maglu, te definisati do četiri zasebna
sloja oblaka. Ako biste radije napravili monolitno nebo, samo izvolite.
313

Ovaj paket filtara namenjen je za završno doterivanje slika: dodavanje ivičnih tek­
stura. Photo/Graphic Edges 5.0 nalazi se na 17 CD-ova i sadrži više od 10.000 tek­
stura. Možete ih podesiti pomoću kontrola u okviru za dijalog (slika 19.10).
 314

DreamSuite je još jedan komplet filtara iz grupe Auto FX. Serija 1 ima 18 efekata
od kojih su neki za tekst a neki za grafiku. Serija 2 donosi još 11 efekata. Svi se lako
primenjuju i daju veoma realistične rezultate. Na slici 19.11 prikazano je kako filtar
DreamSuite simulira tečno zlato. Interfejs je jednostavan i fleksibilan, a filtar se
može otvoriti i kao dodatni modul i kao samostalna aplikacija. Deo paketa Dream-
Suite je i filtar Gel koji daje debele nanose gela.
315

Demo verzije ovih filtara možete učitati sa adrese http: //www.autof х.com, zaje-
dno s još nekim zanimljivim i korisnim dodacima. Obavezno posetite ovu lokaciju.

Flaming Pear
Evo još jedne kompanije zanimljivog imena koja nudi kolekciju korisnih filtara. Moj
omiljeni filtar iz ove kolekcije zove se Aetherize i deo je kolekcije Designer Sextet. Na
slici 19.12, ovaj filtar je primenjen na panoramu Bostona. O n zamenjuje boje na
slici bojama koje su im na krugu boja suprotne, ne menjajući pri tom ni svetloću ni
zasićenje. Obavezno pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.

Kompanija Flaming Pear nudi i filtre SuperBladePro, Hue and Cry, i Melancho-
lytron. Njihove demo verzije možete učitati sa adrese http: / /www.f lamingpear. com.

Genuine Fractals
Ovaj modul je neophodan ako nameravate da menjate rezoluciju slika koje ste skeni-
rali ili učitali iz digitalnog fotoaparata. On omogućava da snimite datoteke u niskoj
rezoluciji i da zatim, po potrebi, koristite i njihove visokorezolucijske verzije, bez
gubitka kvaliteta. Na primer, možete udobno i brzo da radite sa slikama rezolucije 72
dpi, da ih zatim prevedete na 300 dpi za visokokvalitetnu štampu na Iris štampaču,
i da uopšte ne primetite da su slike ikad bile u niskoj rezoluciji. Sa adrese http: / /
altamira-group.com/trial.asp možete učitati demo verziju i prosuditi sami.

Andromeda
Za razliku od mnogih filtara, Andromedini su najčešće i tehnički korisni, a nisu
namenjeni samo za zabavu. Filtar LensDoc uklanja deformacije sočiva, pa se prave
linije ne krive niti naginju ka unutra.
 316

Filtar Perspective radi kao Photoshopove komande Skew, Distort i Perspective,

s tim što je jednostavniji i ima fleksibilniji interfejs. Pogledajte ga na slici 19.13.

Andromeda nudi još mnoge filtre. Velociraptor dodaje tragove kretanja iza obje-
kata u pokretu; filtar Shadow daje najbolje senke od svih filtara. Mogla bih tako u
nedogled. Ipak, umesto da dalje čitate o filtrima, učitajte neke demo verzije sa Weba
i isprobajte ih sami. Adresa je http: //www.andromeda.com.

Digimarc
Ovaj filtar već imate. Dobili ste ga s Photoshopom, ali možda ne znate šta on radi.
Digimarc - u suštini - nije filtar, pošto ne menja sliku već je štiti tako što na nju po-
stavlja digitalni vodeni žig, a na njenu naslovnu traku - znak za zaštitu autorskih
prava (©). Kada registrujete Digimarc, proizvođač će vam poslati identifikacioni broj
koji omogućava da u datoteku ugradite podatke o autorskim pravima. Kada neko
otvori tako označenu Digimarc datoteku, pojaviće se okvir za dijalog sličan onom sa
slike 19.14, i ponudiće vezu ka Web lokaciji s dodatnim informacijama. Niko ne bi
trebalo da koristi vaša dela bez dozvole.
318

339

360
Fotomontaža se ponekad naziva i kompozicija, kombinacija ili kolaž. Kako god da se
zove, cilj je isti: napraviti jednu sliku od delova drugih slika. Photoshop je idealan
program za ovaj način rada, i to iz nekoliko razloga. Prvo, on ima alatke za kombi-
novanje delova različitih slika. Drugo, on omogućava da radite na slojevima. Treće,
njegovi filtri omogućavaju da pomešate slike, te da dodate senke i odraze, lakše i
efikasnije nego u bilo kom drugom grafičkom programu.
Tehnike koje ćemo opisati ovde, zajedno s onima koje ste već naučili, možete kori-
stiti za pravljenje svih vrsta nadrealističkih slika. Po mišljenju mnogih ljudi - to je
i prava namena Photoshopa. Za ostale korisnike, uključujući i mene, fotomontaža je
najčešće način za uklanjanje nedostataka originalne slike.

Izvori slika
Slike se nalaze svuda. Na hiljade ih možete preuzeti sa Weba. Možete kupiti CD-ove
prepune fotografija i crteža. Naravno, do slika možete doći i skeniranjem, kao i uči-
tavanjem iz digitalnog fotoaparata.
Kada počnete da razmišljate o kombinovanju slika, otkrićete da su za ovu namenu
neke slike pogodnije od drugih. Čak ih možete i klasifikovati: jedne kao pozadine,
druge kao objekte, a treće kao sirove materijale od kojih se mogu praviti specijalni
efekti. Dok pregledate sopstvene zbirke slika i one koje ste nabavili iz drugih izvora,
neke slike će vam se same nametnuti i počećete da zapažate moguće kombinacije.
319

Trebalo bi da poznajete termin kolekcije digitalnih fotografija (engl. stock photos). To

su slike koje se nabavljaju po određenoj ceni (fiksnoj ili, ponekad, plaćanjem prava
za korišćenje) i upotrebljavaju po želji. Možete ih koristiti u izveštajima, oglasima, ili
bilo koju drugu svrhu, ali ne možete da ih preprodajete niti da ih upotrebljavate na
uvredljiv, klevetnički, pornografski ili u nekom drugom smislu nelegalan način.
Morate dobro da proučite i shvatite licencna prava pre nego što upotrebite ove slike.

Comstock je tipična kolekcija digitalnih fotografija. Sadrži više od 100.000 slika

svega što možete da zamislite. Na slici 20.1 prikazana je stranica Comstockovog
mrežnog kataloga. Nema razloga da ove fotografije - ukoliko ih platite - ne koristite u
kombinaciji sa sopstvenim. Ako vam treba nešto osnovno, kao što je betonska ploča
za pozadinu, često je brže, jeftinije i efikasnije da koristite sliku iz kolekcije.
 320

Naravno, dok šetate gradom s digitalnim fotoaparatom, možete započeti i sop-

stvenu kolekciju fotografija. U stvari, to je jedan od načina da zaradite na svojim sli-
kama, što će vam omogućiti da ulažete u nov softver i fotoaparate veće rezolucije.
Počnimo fotomontažu s nekoliko slika iz moje kolekcije.

Pravljenje jedne slike od dve

Snimila sam neke galebove na parkingu. Pozadina je bila očajna, ali su ptice bile
mirne. Godinu dana kasnije, u Halifaksu, u Novoj Škotskoj, snimila sam brod
kanadske mornarice. Slika je dobra, ali joj nešto ipak nedostaje. Možda galeb. Pa
hajde da ga smestimo tamo. (Galeba i brod možete učitati sa Samsove lokacije ako
želite da radite uporedo sa mnom. Potražite datoteke guli. j pg i ship. j pg.) Slika 20.2
prikazuje galeba izabranog alatkom Quick Mask.

Otvorite sliku broda, kopirajte galeba, i umetnite ga komandom Paste. Slika 20.3
prikazuje galeba posle ovog koraka.
Pošto smanjimo galeba komandom Edit- Transform-Scale, on i dalje izgleda
neprirodno, ali postoji nekoliko trikova koji mogu da pomognu. Prvo ćemo dodati
senku. Sunce je levo od galeba pa senka treba da pada desno. Na slici 20.4 prikazan
je okvir za dijalog Layer Style/Drop Shadow. Obratite pažnju na parametre, posebno
na parametar Distance. On kontroliše pomeraj i smešta senku ispod galeba - tamo
gde i treba da bude. Nisam koristila crnu senku, već sam boju podesila tako da odgo-
vara tamnijim delovima stuba na kome stoji galeb. To će dodatno pomoći da se
senka uklopi.
Morate isprobati različite vrednosti parametara da biste ustanovili koje treba da
koristite. Jedini parametar koji sam mogla proizvoljno da podesim bio je ugao.
Znala sam gde je izvor svetlosti, a senke se najčešće prostiru u suprotnom smeru.
Podešavanje ostalih parametara pruža vam šansu da se igrate sa senkom, da je izo-
štrite ili umekšate, povećate ili smanjite.
321
 322

Na kraju, alatkom Dodge sam malo posvetlela galebova leđa, a alatkom Burn mu
zatamnela lice, što je doprinelo realističnosti scene. Slika 20.5 prikazuje konačan
rezultat. Obratite pažnju na to kako galeb pomaže da se uoči prava veličina broda.

Realistične fotomontaže
Relativno je lako napraviti sliku koja ne treba da bude potpuno realistična. Mnogo je
teže simulirati stvarnost. Kada pravite fotomontaže, imajte na umu sledeće:
323

pozadine treba da budu jednostavne

izdvojte elemente na zasebne slojeve da biste ih lakše obrađivali
obezbedite da su elementi koje kombinujete odgovarajućih veličina
kada završite, spojite slojeve da biste dobili manju datoteku.

Dok sam nedavno putovala po Nevadi, fotografisala sam pustinjski pejzaž. Bila
sam u blizini tajanstvenog mesta koje Vlada naziva Oblast 51. Priča se da tu sleću
vanzemaljci. Videla sam dosta izuzetno zanimljivo oblikovanih stena, ali od malih
zelenih ni traga. Razmišljala sam o tome koje živo biće bi najviše odudaralo od tog
okruženja. Verovatno Barbika. Pa hajde onda da je smestimo tamo.
Počećemo tako što ćemo izabrati zanimljivu pozadinu. Slika 20.6 mi deluje kao
odlično mesto za susret s vanzemaljcima, a slika 20.7 prikazuje mog omiljenog Mar-
sovca, snimljenog na mom pretrpanom radnom stolu. Kada radite nešto ovako,
postavite parče čistog papira iza objekta koji fotografišete da biste ga kasnije lako
izdvojili iz pozadine. I profesionalni fotografi u studijima rade isto to, samo sa
velikim rolnama papira.
 324

Prvo ćemo pripremiti pozadinu. Trebalo bi malo pojačati boje i nebu dodati
oblake. Boje mogu da podesim komandom Curves ili komandom Variations, a obe se
nalaze u podmeniju Image-Adjustments. Diskretno pojačavanje žute boje i poveća-
vanje zasićenosti doprinosi poboljšanju slike. Što se tiče oblaka, prvo sam izabrala
nebo i odgovarajuće boje prednjeg plana i pozadine. Zatim sam primenila komandu
Filter-Render-Clouds, i vreme se promenilo. Na slici 20.8 prikazan je rezultat -
zanimljivije nebo.

Sledeći korak je izdvajanje lutke iz originalne pozadine i njeno smeštanje u novi

ambijent. Verovatno će i njoj trebati da se podese boje, ali to ćemo uraditi kada je
smestimo. Izabrala sam lutku alatkom čarobni štapić, uz malo dodatnog posla oko
nekih delova. Ne zaboravite da uveličate prikaz kada birate komplikovane delove
objekta. Kao što vidite na slici 20.9, mnogo je lakše izabrati detalje kada je slika
uveličana. Pre nego što nastavim, uglačaću ivice selekcije za 1 piksel (Select-Modify
-Smooth) da bi bile manje nazubljene.
325

Sada ćemo da smestimo lutku u pustinju. Mogu da je kopiram komandom Copy,

pa zatim da je postavim na mesto komandom Paste, ili da je samo - kao selekciju -
prevučem s jedne fotografije na drugu. U svakom slučaju, lutka će biti na novom
sloju, a to mi sada i treba. Na slici 20.10, isekla sam je i spustila na pozadinu sa
slikom pustinje. Ne izgleda baš prirodno.
 326

Kad analiziram sliku, vidim dva glavna nedostatka. Prvo, lutka je prevelika.
Kada bi stajala, bila bi visoka oko dva metra, a njenoj građi više odgovara visina od
oko 170 cm. Moraću malo da je smanjim. Druga stvar koja smeta jeste to što sedi
nagnuta pod čudnim uglom. Možda ću to moći da popravim ako je rotiram. Ukoliko
ne uspem, mogu malo da je pomerim i iskosim tako da ne izgleda kao da se naslanja
na vazduh. Na slici 20.11 izbliza je prikazan ovaj postupak podešavanja.

Naravno, svi objekti u pustinji bacaju senke. Primetićete da su sve one oštrih ivica
i da padaju pod malim uglom. D a n je na izmaku ali Sunce još uvek jarko sija, što
utiče na izgled senki. Dodaću odgovarajuću senku i lutki pomoću okvira za dijalog
Layer Style i opcije Drop Shadow. I eto je: sunča se naslonjena na drvo (slika 20.12)
Pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.
327

Zamena pozadine
Često ćete morati da zamenite pozadinu slike, kao što sam ja uradila u prethodnom
primeru premeštajući lutku s radnog stola u pustinju. Najteži deo posla je pronala-
ženje odgovarajućih pozadina i objekata za njih, i izdvajanje objekata iz njihove
originalne pozadine. Lutku je bilo relativno lako izabrati jer sam pre snimanja iza
nje postavila čist papir. Hajde da uzmemo neki komplikovaniji objekat i da ga sme-
stimo na isto mesto u pustinji. Sećate li se kolica za uličnu prodaju viršli? O n a bi
zaista predstavljala dobrodošlu oazu u pustinji Nevade. Kolica su prikazana na slici
20.13

Alatka Magic Wand neće biti od velike pomoći u ovom slučaju. Počeću tako što ću
alatkom laso labavo obuhvatiti kolica, a zatim invertovati selekciju da bih obrisala
spoljne delove slike. Na slici 20.14 prikazana su lasom obuhvaćena kolica, a na slici
20.15 ono što je ostalo kada sam uklonila pozadinu.
Postoji nekoliko načina da se oslobodite tragova stare pozadine oko kolica.
Možete da ih obrišete, malo pomalo. Manje delove pozadine, ali ne mnogo njih,
možete ukloniti ako ih izaberete čarobnim štapićem. Još jedna mogućnost je
komanda Filter-Extract. Ipak, najlakše je upotrebiti alatku za brisanje pozadine
(Background Eraser). O n a iskače iz kutije sa alatkama kada pritisnete običnu
gumicu i držite pritisnut taster miša. Pikseli preko kojih povlačite alatkom Back-
ground Eraser postaju providni.
 328

Hajde da malo vežbamo rad s ovom korisnom alatkom:

1. Na paleti Layers izaberite sloj sa oblastima koje hoćete da
obrišete. (To ćete često lakše uraditi ako sakrijete ostale
slojeve.)
2. Aktivirajte alatku Background Eraser.
329

3. Izaberite odgovarajuću veličinu i oblik četkice iz potpalete Brush

na traci sa opcijama alatki.
4. Odaberite režim brisanja (parametar Limits):
• Opcija Discontiguous briše izabranu boju gde god je ima na
datom sloju.
• Opcija Contiguous briše izabranu boju u oblastima koje se
dodiruju.
• Opcija Find Edges takođe briše izabranu boju u oblastima
koje se dodiruju, ali bolje čuva oštrinu ivica objekta.
5. Podesite parametar Tolerance unošenjem vrednosti u polje ili
povlačenjem klizača. Niska vrednost tolerancije ograničava
brisanje na boje koje su vrlo slične izabranoj boji. Veće vrednosti
parametra Tolerance obezbeđuju brisanje šireg opsega boja.
6. Izaberite opciju iz padajuće liste Sampling da biste zadali način
brisanja boja:
• Opcija Continuous kontinualno uzorkuje boje dok povlačite
alatkom za brisanje pozadine. Koristite je da biste obrisali
susedne površine različitih boja.
• Opcija Once briše samo oblasti što sadrže boju koju ste
prvo pritisli. Ovu opciju izaberite kada brišete jednobojne
površine.
• Opcija Background Swatch briše samo površine koje sadrže
tekuću boju pozadine.
7. Potvrdite opciju Protect Foreground Color da biste zaštitili
oblasti koje odgovaraju boji prednjeg plana izabranoj u kutiji sa
alatkama.
8. Povlačite gumicom preko površina koje želite da obrišete. Ako ste
u oblasti Painting Cursors okvira za dijalog Preferences^Display
& Cursors izabrali opciju Brush Size, kursor alatke za brisanje
pozadine imaće oblik konture četkice, sa krstićem u sredini koji
označava aktivnu tačku alatke. Ukoliko ste izabrali neku drugu
opciju, kursor će biti u obliku obične gumice sa makazama na
vrhu, baš kao i njegova ikonica. Lakše ćete raditi ako uveličate
oblast koju brišete.

Na slici 20.16 obrisala sam najveći deo pozadine. Koristila sam i gumicu za
brisanje pozadine i čarobnu gumicu, koja otkriva gde prestaje izabrana boja i briše je
do te granice. (Boju birate tako što je pritisnete čarobnom gumicom.) Dobro je obavila
posao oko suncobrana. Ipak, kolica treba još malo doterati običnom gumicom. Posle
toga, prevucite ih u novo okruženje i podesite im veličinu po potrebi (slika 20.17).
Kolica su na mestu, ali se baš ne uklapaju dobro. Izgledaju kao da stoje na vrhu
malog travnatog žbuna. Kopiraću travu sa sloja pozadine i postaviću je preko kolica.
Treba mi i senka, ali opcija Drop Shadow neće moći da zadovolji u ovom slučaju.
 330

Senka bi trebalo da bude manje-više ispod kolica. Dodaću sloj između pozadine i
kolica, pa ću pravougaonim okvirom za izbor nacrtati izdužen oblik senke. Koman-
dom Feather malo ću umekšati ivice - oko 3 piksela - i ispuniti senku crnom bojom.
Senka je sada suviše tamna, pa ću pomeriti klizač Opacity na oko 20% i spojiti
slojeve. Slika 20.18 prikazuje konačan rezultat.
331

Kao što vidite, nije teško kombinovati slike. Treba samo da ih pripremite tako što
ćete ukloniti nepoželjnu pozadinu ili druge detalje, a zatim ih rasporediti po sloje-
vima. Ne zaboravite da spojite slojeve kada završite obradu slike. Inače, datoteke koje
imaju nekoliko slojeva mogu postati veoma velike, pa nećete moći dovoljno da ih
smanjite kada ih snimite u formatima kao što su JPEG ili PCX. Originalne slike, sa
nespojenim slojevima, snimite na Zip ili Jaz disk, čvrsti disk ili C D , da biste kasnije
mogli da se vratite i doradite svoje radove.

Pravljenje fotomontaže od početka

U prethodnim lekcijama videli ste da u Photoshopu možete obrađivati i menjati
postojeće fotografije - ali i praviti slike od početka. Pogledajmo šta možete napraviti
od nule.

Počnite od praznog platna i dodajte preliv kao pozadinu.

Prelivi mogu biti linearni, radijalni, ugaoni, reflektovani i u obliku
dijamanta, a mogu imati proizvoljan broj providnih ili neprovidnih
boja. Da biste napravili preliv, pratite sledeće korake:
1. Izaberite alatku Gradient. O n a deli mesto u kutiji sa alatkom
Paint Bucket. Pogledajte njenu traku sa opcijama (slika 20.19).
Treba nam preliv koji će simulirati nebo, vodu i plažu.
 332

2. Izaberite trodelni preliv i pritisnite ga na traci sa opcijama da bi

se otvorio okvir za dijalog Gradient Editor. U njemu postoji već
definisan trostepeni preliv od plave, preko crvene do žute boje.
Pritisnite ga da bi se u okviru za dijalog prikazali njegovi
parametri.
3. Pritisnite klizač na donjem levom kraju trake s bojama. Pomerite
ga do tamnoplave boje sumraka. (Ako pritisnete polje Color na
dnu okvira za dijalog, otvoriće se prozor Color Picker.) Zatim
promenite boju srednjeg dela preliva u tropsku tirkiznu, a desnog
dela u žućkastosivu boju peska. Mali rombovi ispod trake ozna­
čavaju srednje tačke svakog prelaza boja. Imajući na umu cilj
kome težite, pomerajte ih ulevo ili udesno da biste podesili hori­
zont i prostranu plažu. Na slici 20.20 prikazan je Gradient Editor.
333

4. Nacrtajte preliv na novom platnu. (Prihvatite ponuđenu veličinu

platna.) Alatkom Gradient povucite odozgo nadole da biste pre-
liv postavili tako da plava boja bude na vrhu. Sada na nebo
dodajte oblake. Pomoću komande Filter-Render-Clouds
možete dobili lep skup oblaka. Podesite boju prednjeg plana na
srednju vrednost svetlije plave boje neba, a boju pozadine na
srednju vrednost tamnije plave, i izaberite režim mešanja Color
Dodge. Napravite nov sloj i nacrtajte okvir za izbor tako da obu­
hvati gornju trećinu slike, tj. nebo. Primenite filtar Clouds. Zatim
izaberite dve odgovarajuće svetlije boje, nacrtajte okvir za izbor
na donjoj polovini neba, umekšajte ivice (oko 10 piksela), i
ponovo primenite preliv da biste dobili lepe oblake (slika 20.21).
Ako se na oblacima primećuju linije preliva, razmazite ih malo
alatkom Smudge.

5. Sada slika deluje kao prizor sa plaže. Dodajmo malo trave na

pesak. Pređite na alatku Brush i sa istoimene potpalete (ili sa
palete Brushes) izaberite četkicu Grass. Klizač Master Diameter
pomerite na oko 45. Postavite boju prednjeg plana na svetloze-
lenu, a boju pozadine na bledozlatnu, pa pritiskajte i/ili povla-
čite četkicu da biste nacrtali travu. Rezultat je prikazan na slici
20.22.
6. Na kraju sam napravila novu, trouglastu četkicu i dodala
desetak malih jedrilica. Koristila sam komandu Transform da bih
im promenila veličinu ili oblik. Slika 20.23 prikazuje konačan
rezultat: mala jedriličarska flota u tropskom zalivu.
 334

Panoramske fotografije
Ljudi već skoro sto godina, s različitim uspehom, spajaju fotografije da bi dobili
panoramsku sliku. Makaze i lepak retko daju zadovoljavajući rezultat. Snimanje
panorame širokougaonim fotoaparatom deluje dobro, sve dok ne otkrijete da su kra-
jevi Velikog kanjona mutni, ili da dve deveruše koje stoje na levom i desnom kraju
svadbene povorke izgledaju kao da imaju po 30 kila više nego u stvarnosti.
Problem je izobličenje. Širokougaoni objektivi nisu rešenje kada hoćete da izbeg-
nete izobličenje. Što je veći ugao koji želite da zahvatite fotografijom, to je veća i koli-
čina stakla kroz koje svetlost treba da prođe - a staklo doprinosi izobličenju. Logičniji
335

način da snimite panoramu koja će biti izoštrena na oba kraja, jeste da snimite niz
slika i da ih kasnije spojite. Pre pojave računara, to je bilo izuzetno teško, ali je rađeno.
Zahvaljujući pametnom softveru, danas je lakše nego ikada postići dobre rezultate s
panoramskim fotografijama.

Photoshopova opcija Photomerge

Kada sam prvi put videla opciju Photomerge na delu, oduševila sam se. O n a je deo
programskog paketa Photoshop Elements 2. Očigledno je da su ljudi koji se profe-
sionalno bave obradom slika tražili da Adobe uvrsti ovu opciju i u Photoshop CS, pa
se to i desilo. Presrećna sam zbog toga jer je sad veoma lako napraviti panoramsku
fotografiju.
Photomerge je dodatni program koji automatizuje postupak sastavljanja pano-
rame. Kada snimite odgovarajuće fotografije, priključite fotoaparat ili njegovu
memorijsku karticu na računar i učitajte slike. Zatim pokrenite Photomerge i recite
mu gde da nađe slike koje hoćete da upotrebite. Opcija Photomerge se nalazi na dnu
podmenija File-Automate. Okvir za dijalog je prikazan na slici 20.24. Pritisnite
dugme Browse i pronađite direktorijum sa slikama, izaberite slike koje hoćete da
koristite za panoramu i pritisnite OK.

Kad pritisnete OK, počinje magija. Photoshop prvo otvori sve izabrane fotografije
i novu datoteku. Zatim poređa fotografije po redu, uklapajući njihove ivične delove.
Otvara se okvir za dijalog sličan onom sa slike 20.25, pa možete da pratite kako
proces napreduje.
Učitane slike izgledaju kao da su poluprovidne, pa računar može lako da poravna
oblasti sa izraženim kontrastom. Za prikazani niz slika, glavna referentna tačka za
uklapanje jeste horizont. Slike koje Photomerge ne može da uklopi ostaju na traci pri
vrhu okvira za dijalog, odakle ih možete prevući u radno područje i naknadno uklo-
piti. Kada su sve fotografije spojene (slika 20.26), Photomerge podešava svetloću i
kontrast svakog para slika da biste dobili konsistentnu panoramu. Ako je Sunce zašlo
za oblake pa se ponovo pojavilo - kao u mom primeru - moraćete sami dodatno da
podešavate kompoziciju. Očigledno je da Photomerge može da izađe na kraj samo sa
logičnim promenama.
 336

Za neka podešavanja možete koristiti alatke iz okvira za dijalog Photomerge.

Povucite ugao bilo koje slike alatkom Rotate Image da biste rotirali sliku. Pomerajte
panoramu po radnom području korišćenjem kliznih traka ili povlačenjem pomoću
alatke Move View. Uveličajte prikaz pomoću alatke Zoom.
337

Ako u oblasti Settings pritisnete radio-dugme Perspective, možete podesiti perspek-

tivu. Da biste zadali tačku nedogleda (tj. sliku na kojoj se nalazi najviša tačka hori-
zonta zbog čega data slika postaje „centralna" u panorami), pritisnite tu sliku
alatkom Vanishing Point. Slika će biti istaknuta i imaće plavu ivicu. Položaj ostalih
slika podesiće se prema novoizabranom nedogledu. Ukoliko je potrebno, dodatno
podesite panoramu tako što ćete izabrati alatku Select Image i pomeriti nagore ili
nadole slike na kojima se ne nalazi nedogled.
Postoje i druge opcije. Opcija Cylindrical Mapping transformiše panoramu tako
da izgleda kao da je projektovana na valjak, čime se smanjuje efekat „zategnutog
luka" koji se ponekad viđa na panoramskim fotografijama. Na taj način se pano-
rama malo približava posmatraču, ali dobijate dosta „mesa" za opsecanje, pa vredi
pogledati koji vam se način prikazivanja panorame više dopada.
Ukoliko na panorami zapazite nedoslednost svetloće i kontrasta, isprobajte opciju
Advanced Blending. O n a meša boje na susednim delovima slika, zadržavajući
detalje. Rezultat je ublažavanje razlika u svetloći i kontrastu pojedinačnih slika, pa
panorama deluje kao jedinstvena celina a ne kao skup slika.
Nakon što izaberete opcije Cylindrical Mapping, Advanced Blending, ili i jednu i
drugu, pritisnite dugme Preview da biste videli rezultat. Pritisnite Exit Preview da
biste se vratili na normalan prikaz. Kada završite podešavanje u prozoru Photo-
merge, pritisnite dugme OK. Završni proizvod je neimenovana datoteka (slika
20.27), u kojoj se nalaze sve slike - uklopljene i podešene najbolje što se može.
Obavezno potvrdite opciju Keep as Layers u prozoru Photomerge, jer ćete inače
spojiti slojeve pa ćete teško moći da podesite svetloću slike koja malo odstupa od
ostatka panorame.

Ostaje vam još da opsečete sliku - ukoliko želite. Neki fotografi tvrde da iskošene
ivice i nazubljenost „sirove" panorame doprinose dobrom utisku. Drugi - uključujući
i mene - više vole da obrežu sliku. Dosta zavisi od toga da li ćete i kako štampati
panoramu. Četiri slike koje sam upotrebila u navedenom primeru upotrebe pro-
grama Photomerge, dale su traku visine oko 15 cm i dužine pola metra. Pri rezoluciji
300 dpi, veličina datoteke bila je 34 MB. Mogu i sama da je odštampam pošto jedan
od mojih mlaznih štampača radi s rolnama papira. Ipak, više volim da odem u
specijalizovan studio i da se vratim kući s panoramom odštampanom na sjajnom,
debelom papiru za postere.
 338

Saveti za snimanje panoramskih fotografija

Kada snimate fotografije za panoramu, najvažnije je da držite fotoaparat stalno na
istoj visini. Ne udaljavajte ga od oka dok snimate. Ako vas nešto ili neko prekine na
pola posla, počnite iz početka. Još bolje, ukoliko je moguće, koristite stalak da biste
pričvrstili fotoaparat. Ne zaboravite da digitalni fotoaparati ne troše film. Nemojte
koristiti dugmad za podešavanje fokusa. Pustite da aparat automatski izoštri prvu
sliku i neka ona diktira oštrinu ostalih slika.
Vežbajte snimanje panorame. Okrenite se u jednom pravcu i počnite da slikate, a
zatim se polako, u malim koracima, okrečite udesno, slikajući naredne fotografije.
Nemojte da koristite blic - posebno ne onaj automatski - jer će inače intenzitet
svetla varirati od slike do slike, pa ćete veoma teško moći da podesite svetloću i
kontrast.
Najbolje rezultate ćete postići s normalnim sočivom. Postavite zumirajuće sočivo
u srednji položaj i ostavite ga tu. Nemojte koristiti širokougaona sočiva, niti sočiva
tipa riblje oko. Takva sočiva daju slike čije su osobine u suprotnosti sa osobinama
koje se traže od panorama - a to je da svi delovi budu iste oštrine i da nema
izobličenja. Riblje oko unosi najveća izobličenja.
Obezbedite da se slike koje čine niz preklapaju dovoljno, ali ne previše. Prekla-
panje od oko 20% sasvim je zadovoljavajuće. Dok slikate jednu fotografiju za
drugom, zapamtite šta se nalazi na desnom kraju svake fotografije da biste ponovo
snimili taj deo na levom kraju naredne fotografije.
Kada snimite niz fotografija za panoramu, slikajte nešto potpuno različito pre
nego što pređete na snimanje druge panorame. Na taj način ćete jasno razdvojiti
grupe slika pa nećete pokušavati da u panoramu uklopite slike koje joj ne pripadaju.
Pri učitavanju slika iz fotoaparata u računar, smestite svaku grupu slika u zaseban
direktorijum.

„Teži" način za dobijanje panoramskih fotografija

Postupak izrade panoramske fotografije bez korišćenja programa Photomerge traje
duže, ali nije posebno težak. Sledite korake kojima ide i Photomerge. Pronađite
fotografije, otvorite ih i svaku smestite na nov sloj u novom dokumentu. Podesite
neprovidnost slojeva na oko 50% i povećajte platno tako da bude bar četiri puta šire
i dvaput više od pojedinačne slike da biste imali dovoljno prostora za rad. Pomerajte
i rotirajte fotografije dok ne uklopite ivice koje se preklapaju. Nakon toga podesite
boje slojeva koje odudaraju od kompozicije. Kada podesite sve što treba, spojite
slojeve i obrežite sliku po potrebi.

Sažetak
Kolaži, fotomontaže, ili kako god da ih zovete, dobijaju se pažljivim kombinovanjem
najmanje dve slike. Upotrebite sopstvene fotografije ili slike iz kolekcija digitalnih
fotografija, a možete napraviti i nove slike od početka, kombinovanjem različitih
Photoshopovih tehnika i filtara. To je zabavno, efektno i nešto što Photoshop izu-
zetno dobro obavlja. Obavezno odvojite vreme za igranje sa kombinovanjem slika.
Mnogi ljudi kupuju Photoshop (samo) da bi popravljali oštećene ili loše fotografije.
On zaista može da čini čuda sa starim, pocepanim, izbledelim fotografijama, kao i
da otkloni mnoge - a ponekad i sve - nedostatke vaših snimaka. Nadalje, Photoshop
se koristi i za prekomponovanje slika na kojima su objekti pomereni iz centra, iskri-
vljeni, ili na kojima ima previše praznog prostora. Sa fotografije možete izbaciti žice
dalekovoda i kante za smeće koji kvare pejzaž. Imate i priliku da sa porodičnih foto-
grafija uklonite nepoželjne bivše bračne partnere ili nesimpatičnog momka kojeg je
vaša ćerka konačno napustila. Mnogo je lakše resiti ih se na ekranu.

Lake popravke
Počnimo s onim što možete uraditi da biste popravili staru fotografiju koja je, možda,
izbledela, požutela ili oštećena. Prvo ćemo razmotriti nekoliko starih porodičnih
fotografija koje treba malo doterati. Protrčaćemo kroz postupke koji su neophodni da
bi se slike popravile i kroz alatke čiji ćete način rada morati da poznajete. (Uvek
možete da okrenete prvi deo knjige i da se podsetite detalja o ovim alatkama.)
Na kraju ćemo uzeti jako oštećenu sliku i obraditi je korak po korak, sve dok ne
bude izgledala kao nova.
Neke slike ne zahtevaju mnogo posla. Na fotografiji sa slike 21.1 problematični su
prašina i fokus. Osim toga, trebalo bi malo pojačati kontrast i odseći zaobljene uglove.
Originalna fotografija je nijansirana sepija, ali bi isto tako dobro - možda čak i bolje -
izgledala u crnobeloj tehnici.
340

Prvo ćemo alatkom za obrezivanje (Crop) odseći ivice slike da bismo odstranili
zaobljene uglove. Podesite režim na Grayscale, čime ćete ukloniti sve informacije o
bojama koje je, eventualno, skener pokupio. Kada to uradite, automatski eliminišete
žućkaste i braon tonove. Zatim koristimo komandu Curves (Image -Adjustments-
Curves) da bismo malo podesili kontrast. Ovom komandom možemo da posvetlimo
svetle tonove ne dirajući tamne. Na slici 21.2, vrlo blaga kriva u okviru za dijalog uka-
zuje na suptilnost opisane promene.

Na slici 21.3 vidite poboljšan kontrast. Sada je jasnije da devojka drži crno mače.
Suptilna primena alatki Dodge i Burn pomoći će da se istaknu detalji na haljini i da
se mače jasnije izdvoji iz pozadine.
 341

Da bih se oslobodila velikih tragova prašine, koristiću pečat za kloniranje. Upo-

trebiću malu četkicu mekih ivica i kopiraću susedni ton. Zatim ću primeniti filtar
Sharpen da bih poboljšala fokus. Poslednji korak u ovoj restauraciji jeste primena fil-
tra Dust & Scratches za uklanjanje ogrebotina i čestica prašine koje smo možda
propustili. Rezultat je prikazan na slici 21.4 i predstavlja značajno poboljšanje.
342

Evo još jedne prilično stare fotografije, snimljene 1948. godine. (Znam da je bilo
tada zato što sam baš ja ovo dete na slici.) Ova fotografija je u mnogo lošijem stanju
od prethodne. Istovremeno je i neizoštrena i previše kontrastna, a i savijena je na
nekoliko mesta. Crni tonovi su zelenkasti, a nešto je i proliveno po njoj. Originalna
fotografija je prikazana na slici 21.5. Možemo li je spasti?

Opet počinjemo obrezivanjem a zatim zadajemo režim Grayscale da bismo se

oslobodili zelenih i svetlosmeđih tonova. Odsecanjem prilično velikog dela pozadine
poboljšavamo kompoziciju (slika 21.6).
 343

Okvir za dijalog Levels prikazuje histogram ove slike, koji n a m govori da je saču-
vano dosta detalja u svetlim i tamnim oblastima, ali da su srednji tonovi slabi. Naj-
bolji način da naučite kako se podešava kriva Levels jeste da radite na kopiji loše
fotografije, eksperimentišući s parametrima dok ne dobijete zadovoljavajući rezultat.
Pratite šta se dešava kada pomerate klizače udesno ili ulevo. Slika 21.7 prikazuje
trenutno stanje korekcija.
344

Korišćenje pipete
Kada sam pogledala sliku izbliza, pored prevoja, uočila sam i čestice prašine. Prevoji
se vide na slici 21.7. Moraću nešto da uradim da bih otklonila ove nedostatke.
Ponekad morate da slikate po delu slike i to - ili da biste obojili prevoje (procepe),
ili da biste uklonili nepoželjne linije, fleke ili rođake. Alatkom Eyedropper (pipetom)
izaberite boju kojom ćete slikati. Samo pritisnite pipetom bilo koju boju (u ovom
slučaju, nijansu sive) na slici koju obrađujete. Izabrana boja automatski postaje boja
prednjeg plana, spremna da je nanesete na sliku četkicom, vazdušnom četkicom ili
nekom drugom alatkom za slikanje. Dok je aktivna alatka za slikanje, držite taster
Alt (Windows), odnosno Option (Mac) da biste privremeno aktivirali pipetu kako
biste mogli da tokom slikanja promenite boju. Kada u kutiji sa alatkama pritisnete
pipetu, prikazuje se njena traka sa opcijama. U padajućoj listi Sample Size birate da
li ćete koristiti uzorak boje veličine jednog piksela, ili uzorak dobijen usrednjavanjem
boja oblasti čija je površina 3 x 3 , odnosno 5 x 5 piksela.
Pomoću alatki Eyedropper, Brush i Smudge, popravićemo oštećenja slike. Treba
samo da za pozadinu izaberete odgovarajuće nijanse sive sa drugih delova slike, da
ih nanesete četkicama ili pečatom za kloniranje, i na kraju da malo razmažete povr-
šine tako da se bešavno stope. Slika 21.8 prikazuje rezultat ovih napora.
 345

U ovakvim situacijama mnogo je lakše koristiti pipetu nego pokušavati da se na

krugu boja pronađe odgovarajuća boja ili siva nijansa. Da biste slikali po pozadini
fotografije, samo treba da na njoj nađete boju ili sivu nijansu kojom hoćete da bojite.
Aktivirajte pipetu i pritisnite izabranu boju/nijansu da bi ona postala boja prednjeg
plana. Zatim upotrebite četkicu i bojite izabranom bojom/nijansom. Ako treba,
sasvim blago razmazite ivice alatkom Smudge da bi se nova boja pomešala sa starom.
Kada radim na veoma maloj površini, za alatku Smudge biram četkicu širine jednog
piksela, a parametar Strength postavim na 20% da ne bih preterala sa razmaziva-
njem. Pri obrađivanju malih površina, mnogo je lakše raditi postepeno i polako
nadograđivati efekat, nego pokušavati da se sve obavi jednim potezom.

Korišćenje pečata
Pečat za kloniranje (Clone Stamp) izvanredan je kada treba da kopirate male delove
slike s jednog mesta na drugo. On uzima uzorak u izabranoj tački slike i kopira selek-
ciju. Na slici 21.9 prikazan je pečat za kloniranje i njegova traka sa opcijama. Izabe-
rite oblik četkice, režim mešanja i neprovidnost - kao što biste uradili za bilo koju
drugu alatku. Kada izaberete referentnu tačku, alatka Clone Stamp pravi kopiju slike
tamo gde počnete da slikate pečatom - šireći kopirani deo slike dok radite. Ako imate
dovoljno veliko prazno platno, na ovaj način možete da reprodukujete celu sliku.

Ukoliko ne potvrdite opciju Aligned, pečat se ponaša drugačije. Pošto izaberete

referentnu tačku i počnete da slikate, kopirani deo slike se prenosi na platno samo
dok držite pritisnut taster miša. Kada ga pustite pa ponovo pritisnete, počinjete
slikanje drugom kopijom istog dela slike.
Da biste izabrali referentnu tačku za kloniranje, držite taster Alt (Windows),
odnosno Option (Mac) dok pritiskate mesto odakle hoćete da počnete kopiranje slike.
Zatim pustite taster i počnite da klonirate sliku tako što ćete pomeriti kursor na novo
mesto i pritiskati (ili povlačiti) mišem. Možete pritiskati proizvoljan broj puta. Kon-
čanica (krstić) pokazuje mesto sa koga klonirate, a kursor alatke (u ovom slučaju
kružić), pokazuje mesto koje obrađujete (slika 21.10).
346

U kutiji sa alatkama postoji još jedna alatka pečat - pečat za šare (Pattern Stamp)
- pomoću koje možete nanositi postojeće šare ili one koje sami napravite. Da biste
napravili novu šaru, obuhvatite deo slike pravougaonim okvirom za izbor, pa odabe­
rite opciju Define Pattern iz menija Edit. Kada koristite pečat za šare uz potvrđenu
opciju Aligned, pravougaoni uzorci šare („pločice") počinjaće iz levog gornjeg ugla,
bez obzira na to gde povlačite. S druge strane, ako opcija Aligned nije potvrđena,
pločice će svaki put počinjati od onog mesta na kome ste počeli da povlačite.
Kada alatku Clone Stamp koristite za retuširanje, uvek izaberite meku četkicu koja
je samo neznatno veća od ogrebotine ili mrlje koju pokušavate da sakrijete. Sliku ćete
lakše retuširati ako uveličate deo na kome radite.

Alatke Healing Brush i Patch

Retuširanje je oduvek bilo jedan od glavnih razloga za kupovinu i učenje Photo-
shopa. Svesni toga, Adobeovi programeri su se potrudili da korisnicima olakšaju
posao, uvođenjem dve nove alatke namenjene retuširanju fotografija. To su alatke
Healing Brush (četkica za doterivanje) i Patch (zakrpa).
Alatka Healing Brush, koja izgleda kao flaster, može se primeniti na bilo kakvu
vrstu mrlje koju treba ukloniti. Mrlja nestaje, a sve ostalo ostaje nedirnuto. Nešto kao
digitalna krema protiv bubuljica... Ipak, ona radi sasvim drugačije: koristi prilično
složene matematičke operacije za usrednjavanje teksture, svetloće i senki svake grupe
piksela da bi pronašla one koji su izvan normalnog opsega. Ti pikseli se onda
smatraju flekom i bivaju zamenjeni pikselima koji odgovaraju prosečnom tonu datog
dela slike. Čak možete posmatrati kako se pikseli menjaju. Naravno, možete doterati
bilo koju površinu, a ne samo kožu.
Razlika između alatki Healing Brush i Clone Stamp sastoji se u tome što pečat
samo kopira i prenosi izabranu grupu piksela, dok Healing Brush stapa nove piksele
s originalnim. Promene su suptilnije. Na slici 21.11 pokušala sam da uklonim dlake
i znoj sa čovekovog čela - i to alatkom Clone Stamp (levo) i alatkom Healing Brush
(desno). Sami prosudite koja slika je bolja. Pogledajte ovu sliku i na stranama u boji.
Kada alatku Healing Brush primenjujete na površine koje su veoma blizu tamne
kose, ona će pri proračunavanju korekcije boja uzeti u obzir i tamne piksele, pa ćete
na licu dobiti tamniju mrlju. Rešenje je da sakrijete (maskirate) kosu pre nego što
počnete, ili da na takvim mestima koristite samo pečat za kloniranje
 347

Za veće površine, tu je alatka Patch. Kao i alatka Healing Brush, i Patch podešava
teksturu, svetloću i senke uzorkovanih piksela prema originalnim pikselima. Nije
potpuno neprovidna, pa ne kopira nove piksele preko starih, nego ih meša. Da biste
upotrebili ovu alatku, prvo odlučite da li je površina koju ste izabrali izvor (Source)
ili odredište (Destination). Pritisnite odgovarajuće radio-dugme na traci sa opcijama
alatke Patch. Kursor alatke Patch izgleda kao laso. Izaberite oblast koju hoćete da
zamenite. Povucite oblik koji ste obuhvatili lasom preko oblasti kojom želite da ga
zamenite i Photoshop će uraditi ostalo. Na slici 21.12 prikazano je kako koristim
alatku Patch da bih sa neba uklonila žice dalekovoda. Već sam obradila gornji deo.
Lasom obuhvaćen deo čistog, plavog neba povukla sam preko dalekovoda. Kada
pustim taster miša, izabrana „zakrpa" će popuniti mesto na kome su bile žice.

U sledećoj vežbi koristićete alatke Healing Brush i Patch, kao i sve trikove koje ste
dosad naučili.

Čišćenje slike, korak po korak

Kao što vidite na slici 21.13, ova fotografija je pocepana, izbledela, jako izgrebana
i - uopšte - u očajnom je stanju. Kroz ovu vežbu ćemo proći korak po korak da biste
tačno videli šta se dešava u svakoj fazi rada. Fotografiju možete učitati sa Samsove
Web lokacije pomenute u uvodu knjige, i obrađivati je uporedo sa mnom. Zove se
Brothers.ј pg.
348

Da biste učinili da ova fotografija, ili neka druga, izgleda kao nova,
uradite sledeće:
1. Obrežite sliku da biste uklonili ivicu i nepotrebne delove - ako ih
ima. (Sve što uklonite nećete morati da retuširate.) U kutiji sa
alatkama izaberite alatku za obrezivanje (Crop). Povucite je
dijagonalno preko slike, držeći pritisnut taster miša. Pomoću
ugaonih ručica na okviru za obrezivanje fino podesite selekciju,
pa dvaput pritisnite unutar nje da biste obrezali sliku.
2. Izaberite režim Grayscale (Image-Mode-Grayscale) da biste
uklonili obojene mrlje i smeđe tonove.
3. Otvorite paletu Histogram. Pogledajte histogram i utvrdite šta
treba uraditi da bi se ujednačio kontrast (slika 21.14). U ovom
slučaju, treba podesiti i bele i tamne tačke. To ćete uraditi
podešavanjem nivoa svetloće.
 349

4. Otvorite okvir za dijalog Levels (Image-Adjustments-Levels)

i podesite svetloću povlačenjem klizača tamne tačke udesno
sve dok se ne nađe ispod maksimuma tamnih piksela na histo-
gramu. Povucite klizač bele tačke ulevo dok ne bude ispod poče-
tka maksimuma svetlih piksela. Slika 21.15 prikazuje ovo
podešavanje.

5. Sada isprobajte filtar Dust & Scratches (Filter-Noise-Dust &

Scratches). U ovom slučaju, izgleda da filtar pravi više štete nego
koristi. Uklanjajući prašinu, on uklanja i suviše detalja s foto-
grafije, čak i pri niskim vrednostima parametara (slika 21.16).
Pritisnite OK da biste primenili filtar, odnosno Cancel ako ne
želite da ga upotrebite.
350

6. Pošto filtar Dust & Scratches nije obavio ono što smo hteli, mora-
ćemo ručno da uklonimo ogrebotine. Upotrebićemo alatku Hea-
ling Brush, a počećemo od pozadine zato što je to dobro mesto za
vežbanje. Izaberite alatku Healing Brush i otvorite paletu Bru­
shes. Odaberite meku četkicu. Od dve opcije Source izaberite
Sampled, nemojte da potvrdite opciju Aligned, odaberite tamnu
nijansu pored ogrebotine i počnite da pritiskate po ogreboti-
nama. Ne zaboravite da držite pritisnut taster Alt (Windows),
odnosno Option (Mac), dok mišem pritiskate mesto koje hoćete
da kopirate, tj. dok birate referentnu oblast. Na slici 21.17 prika-
zana je delimično obrađena fotografija. Ne zaboravite da uzmete
uzorak iz druge oblasti kada ogrebotina stigne do svetlije ili tam­
nije površine na fotografiji.
7. Ogrebotine sa lica najbolje ćete ukloniti ako četkicom ponovo
naslikate svako lice - nemojte pokušavati da ih popravite alat-
kama Healing Brush ili Clone Stamp. Da biste sebi olakšali
posao, uveličajte sliku na najmanje 200%. Izaberite alatku Zoom
pri dnu kutije sa alatkama, i pritisnite fotografiju da biste je
uveličali.
8. Aktivirajte pipetu i njome pritisnite sivu nijansu koja je najbliže
ogrebotini. Izaberite malu četkicu i slikajte preko ogrebotina,
menjajući - pomoću pipete - sive nijanse po potrebi. Slika 21.18
prikazuje deo fotografije pre i posle ove faze.
9. U isto vreme, možete upotrebiti alatku Smudge da biste uklonili
eventualno zaostale svetle tačke, ili razmazali male pukotine
tako da se stope sa slikom.
 351

10. Zatim, po potrebi, primenite alatke Dodge i Burn da biste istakli

detalje. Alatkom Dodge posvetljujete sliku, a alatkom Burn je
zatamnjujete. Alatkom Sponge (sunđerom) - trećom alatkom u
tom pregratku kutije sa alatkama - povećavate ili smanjujete
zasićenost boja. Izaberite alatku Dodge i podesite njen para-
metar Exposure na 25% da bi promene bile postepene. Slika
21.19 prikazuje dokle smo stigli.
11. Sada samo treba da malo popravimo fokus primenom alatke
Unsharp Mask ili, možda, Gaussian Blur. Uporedite sliku 21.20 sa
originalnom fotografijom. Nije idealna - još uvek je zrnasta - ali
više nije izgrebana i pocepana.
352

6. Pošto filtar Dust & Scratches nije obavio ono što smo hteli, mora-
ćemo ručno da uklonimo ogrebotine. Upotrebićemo alatku Hea-
ling Brush, a počećemo od pozadine zato što je to dobro mesto za
vežbanje. Izaberite alatku Healing Brush i otvorite paletu Bru-
shes. Odaberite meku četkicu. Od dve opcije Source izaberite
Sampled, nemojte da potvrdite opciju Aligned, odaberite tamnu
nijansu pored ogrebotine i počnite da pritiskate po ogreboti-
nama. Ne zaboravite da držite pritisnut taster Alt (Windows),
odnosno Option (Mac), dok mišem pritiskate mesto koje hoćete
da kopirate, tj. dok birate referentnu oblast. Na slici 21.17 prika-
zana je delimično obrađena fotografija. Ne zaboravite da uzmete
uzorak iz druge oblasti kada ogrebotina stigne do svetlije ili tam-
nije površine na fotografiji.
7. Ogrebotine sa lica najbolje ćete ukloniti ako četkicom ponovo
naslikate svako lice - nemojte pokušavati da ih popravite alat-
kama Healing Brush ili Clone Stamp. Da biste sebi olakšali
posao, uveličajte sliku na najmanje 200%. Izaberite alatku Zoom
pri dnu kutije sa alatkama, i pritisnite fotografiju da biste je
uveličali.
8. Aktivirajte pipetu i njome pritisnite sivu nijansu koja je najbliže
ogrebotini. Izaberite malu četkicu i slikajte preko ogrebotina,
menjajući - pomoću pipete - sive nijanse po potrebi. Slika 21.18
prikazuje deo fotografije pre i posle ove faze.
9. U isto vreme, možete upotrebiti alatku Smudge da biste uklonili
eventualno zaostale svetle tačke, ili razmazali male pukotine
tako da se stope sa slikom.
 353

10. Zatim, po potrebi, primenite alatke Dodge i Burn da biste istakli

detalje. Alatkom Dodge posvetljujete sliku, a alatkom Burn je
zatamnjujete. Alatkom Sponge (sunđerom) - trećom alatkom u
tom pregratku kutije sa alatkama - povećavate ili smanjujete
zasićenost boja. Izaberite alatku Dodge i podesite njen para-
metar Exposure na 25% da bi promene bile postepene. Slika
21.19 prikazuje dokle smo stigli.
11. Sada samo treba da malo popravimo fokus primenom alatke
Unsharp Mask ili, možda, Gaussian Blur. Uporedite sliku 21.20 sa
originalnom fotografijom. Nije idealna - još uvek je zrnasta - ali
više nije izgrebana i pocepana.
354
 355

Nijansiranje fotografija
U ranim danima fotografije, slike često nisu bile crnobele, već braon, plave ili sre-
brne. Za toniranje slika najčešće je korišćena sepija - topla crvenkasto braon boja
koja nas asocira na stare fotografije.
Photoshop nudi nekoliko načina da restaurirate boju sepije na slici koju obrađu-
jete. Možda je najlakše da se vratite u režim RGB ili CMYK - zavisno od toga da li će
se finalna slika gledati na ekranu ili štampati - i da zatim koristite okvir za dijalog
Hue/Saturation (Image-Adjustments-Hue/Saturation) da biste dodali boju. Kada
otvorite okvir za dijalog (slika 21.21), potvrdite opcije Colorize i Preview. Zatim
pomerajte klizače sve dok slika ne bude izgledala onako kako želite. Kada budete
zadovoljni bojom, pritisnite OK.

Dvotonske slike
Nešto bogatiji ton postići ćete korišćenjem režima Duotone, koji kombinuje sliku u
sivim tonovima s mastilom u boji. Režim Duotone se često koristi za proširivanje
356

opsega sivih tonova na fotografiji, zato što tipična štamparska mašina može da
reprodukuje samo oko 50 nijansi sive. Photoshop može da generiše čak 256 sivih
nijansi.
Da biste napravili dvotonsku sliku, počnite od slike u sivim tonovima. Ne treba da
je vraćate u režim RGB, niti u neki drugi režim koji obično koristite. Izaberite Image-
M o d e - D u o t o n e . U okviru za dijalog Duotone Options možete izabrati dodatne boje
da biste dobili sliku u tri tona (Tritone) ili četiri tona (Quadtone). M a d a se dvotonske
slike obično prave korišćenjem crne i još jedne boje (slika 21.22), nema nikakvog
razloga da ne upotrebite i neke druge dve boje, naročito ako je finalna slika name-
njena prikazivanju na Webu ili prezentaciji na računam, a ne za štampu.

Ako ste uradili prethodnu vežbu, pokušajte da od obrađene fotogra­

fije mladih momaka napravite dvotonsku sliku. U suprotnom, otvo­
rite bilo koju fotografiju sa širokim spektrom sivih tonova. Da biste
napravili dvotonsku sliku, pratite sledeće korake:
1. Otvorite okvir za dijalog Duotone Options ( I m a g e - M o d e -
Duotone).
2. Iz padajuće liste Type izaberite opciju Duotone, ukoliko već nije
izabrana (slika 21.22).
3. Pritiskom na uzorke boja izaberite boje za dvotonsku sliku. Kao
prvu boju (Inki) odaberite crnu ili neku drugu tamnu boju, a kao
Ink2 - svetliju boju. (Slika 21.22 prikazuje moj izbor.) Ako želite
da koristite posebne boje (tj. boje iz sistema kao što su PANTONE,
Focoltone, Тоуо, Trumatch itd.), morate izabrati Adobe Color
Picker, a ne sistemski birač boja. Da biste aktivirali Adobe Color
Picker, privremeno zatvorite okvir za dijalog Duotone Options
pritiskom na dugme Cancel, i otvorite okvir za dijalog General
Preferences; izaberite Edit-Preferences-General, ili Ctr+K (Win-
dows), odnosno Command+K (Mac). Postavite Color Picker na
Adobe i pritisnite OK. Ponovo otvorite okvir za dijalog Duotone
Options i nastavite.
 357

4. Polja sa dijagonalnom linijom levo od uzorka boje služe za pode-

šavanje krivih dvaju izabranih boja. Kada pritisnete polje, otvara
se okvir sa krivom na mreži linija (slika 21.23), koja funkcioniše
isto kao kriva iz podmenija Image-Adjustments-Curves.
Pritiskajte krivu mišem da biste postavili tačke, i povlačenjem
podesite krivu. Ne možete da vidite kako to deluje na sliku, ali
promene vidite na traci tonova pri dnu okvira za dijalog Duo-
tone Curve.

5. Pritisnite OK da biste na sliku primenili dva izabrana tona. Naža-

lost, ne postoji polje za prikaz efekta pre primene. Ako niste zado-
voljni rezultatom, ponovo izaberite I m a g e - M o d e - Duotone i
isprobajte drugačiju kombinaciju boja.

„Rukom bojene" fotografije

Pre mnogo godina, dok nisu postojali kolor filmovi, bilo je uobičajeno ručno toniranje
fotografija. Fotografije su bile brižljivo premazivane specijalnim, razblaženim bojama
da bi se dobila kakva-takva imitacija slike u boji. Photoshopove alatke Brush i Air-
brush veoma su pogodne za simuliranje izgleda ručno bojenih fotografija. Čak možete
i da obojite slike iz omiljenih klasičnih filmova braće Marks ili Hamfrija Bogarta.
(Veliki broj crnobelih slika iz starih filmova i fotografija filmskih zvezda možete naći
na Webu i na njima vežbati.)
Kada očistite sliku koju hoćete ručno da obojite, vratite se u režim rada u boji
- RGB ili CMYK. Napravite nov sloj i podesite mu neprovidnost na oko 10% do 30%.
Postavite neprovidnost četkice na 80% i bojite. Druga mogućnost je da ostavite
neprovidnost sloja na 100%, izaberete režim mešanja Color i bojite.
358

Ako bojite velike, nekomplikovane oblasti, upotrebite jednu od alatki za izbor

- na primer laso ili čarobni štapić - da biste izabrali oblast. Odaberite boju prednjeg
plana i opciju Fill iz menija Edit; otvara se okvir za dijalog.
Podesite Opacity na 25% i izaberite opciju Multiply iz padajuće liste režima
mešanja (Mode). Nemojte da potvrdite opciju Preserve Transparency. U padajućoj listi
Use izaberite Foreground Color. Pritisnite OK da biste sve izabrane oblasti popunili
izabranom bojom zadate neprovidnosti. Ako nema dovoljno boje, ponovo otvorite
okvir za dijalog Fill i ponovo je primenite, ili poništite operaciju i zadajte veći proce-
nat neprovidnosti. Ukoliko ste preterali s količinom boje, poništite operaciju i zadajte
manji procenat neprovidnosti. Završni rezultat je prikazan na slici 21.24 i na stra-
n a m a u boji.

Vinjete
Kada obrađujete stare fotografije, ili nove koje bi trebalo da izgledaju kao stare,
možete ih napraviti kao vinjete. To doprinosi da slika izgleda kao kameja na kojoj
fotografisana osoba izbija u prvi plan, a pozadina se postepeno gubi. Evo jedno-
stavnog načina da postignete ovaj efekat.
Nacrtajte eliptičan okvir za izbor oko portreta. Invertujte selekciju tako da bude
izabrana pozadina. Umekšajte selekciju zadavanjem odgovarajuće vrednosti para-
metra Feather Radius (Select- Feather). Izaberite Edit-Fill i postavite boju pozadine
na belu, režim mešanja na Normal, a neprovidnost na 100%. Efekat je prikazan na
slici 21.25.
 359

Sažetak
U ovom poglavlju opisani su načini popravke oštećenih fotografija. Kada imate stare,
napukle, pocepane ili izbledele fotografije, Photoshop vam nudi niz alatki za prikri-
vanje nedostataka i restauriranje slika. Alatka Eyedropper omogućava da izaberete
boju ili sivu nijansu koju ćete zatim naneti bilo kojom alatkom za slikanje. Alatkom
Clone Stamp klonirate izabrani deo slike i kopiju prenosite gde god želite, u meri koja
je potrebna da bi se maskirala pukotina, ispunio prazan prostor, ili prekrili objekti koje
hoćete da sakrijete. Alatke Healing Brush i Patch kopiraju osobine selekcije i prenose
ih na drugo mesto, a tekstura, osvetljenost itd. ostaju isti. Alatka Patch bira oblast
lasom, dok Healing Brush radi sa oblicima četkica.
Nijansiranje starih fotografija postiže se na nekoliko načina - bojenjem ili pretva-
ranjem fotografije u dvotonsku, tritonsku ili četvorotonsku sliku. Ručnim bojenjem
se dobija drugačija vrsta starinskog stila slike. Vinjete takođe doprinose starinskom
izgledu fotografija.
U prethodnoj lekciji obradili smo neke crnobele fotografije. U ovoj lekciji uradićemo
isto to sa slikama u boji. Možete podesiti boje da biste popravili sliku koja je izbledela
od starosti ili sadrži previše crvene, zelene ili neke druge boje. Možete kompenzovati
blagu ili umerenu podeksponiranost ili preeksponiranost, ali slici ne možete vratiti
ono čega na njoj nema, osim ako to ne naslikate.
Uklonite crvenilo iz očiju svoje ćerke ili sablasno zeleno iz očiju mačke. Imate li,
možda, tinejdžerku koji se pita kako bi izgledala sa narandžastom ili zelenom
kosom, ili poluobrijanom glavom? Isprobajte sve ovo prvo na ekranu. Možda će se
zadovoljiti još jednim parom minđuša.

Retuširanje boja
Sve slike na kojima smo dosad radili bile su stare crnobele fotografije. Iste alatke
i tehnike možete koristiti i za obradu slika u boji. Možda ćete ustanoviti da se slike
u boji retuširaju lakše od crnobelih. Boja može da sakrije deo tragova obrade.
Na slici 22.1 prikazana je fotografija snimljena krajem šezdesetih godina. Ne
znam šta joj se dogodilo. Možda je bila ostavljena na radijatoru ili na suncu. Možda
nije dobro razvijena. Bila je previše tamna, a beli okvir oko slike je požuteo. Slo-
bodno učitajte sliku sa Samsove Web lokacije i radite uporedo sa mnom. Slika se
zove momanddog. ] p g .
361

Pogledajte paletu Channels prikazanu na slici 22.2. O d m a h se vidi da

je plavi kanal najtamniji, što znači da slika sadrži previše plave boje,
a znamo da sadrži i previše žute. Dobra vest je da sva tri kanala
sadrže dosta detalja, što znači da ćemo moći da uravnotežimo boje
i spasimo fotografiju.
 362

Pomoću okvira za dijalog Curves (slika 22.3) mogu da spustim

krivu zelenog kanala da bih uklonila najveći deo neželjene boje. To je
bolje nego da je potpuno uklonim. Da biste u okviru za dijalog Curves
podesili jednu boju, uradite sledeće:
1. Dok je otvorena slika, otvorite okvir za dijalog Curves (Image-
Adjustments-Curves).
2. Iz padajuće liste Channel izaberite boju koju treba podesiti. Uko­
liko treba smanjiti crvenu, zelenu ili plavu, u listi izaberite Red,
Green ili Blue. Ako mislite da je problem u cijanu, magenti ili
žutoj boji, izaberite boju koja joj je komplementarna na krugu
boja. Ako ima previše žute, dodajte plavu. Ukoliko ima previše
magente, dodajte zelenu, a ako ima previše cijana, dodajte
crvenu. U ovom slučaju očigledno treba smanjiti količinu žute
i plave. Pošto ne postoji kriva za žutu boju, smanjićemo zelenu.
3. Povucite krivu nagore da biste povećali količinu boje. Povucite je
nadole da biste smanjili količinu boje dodavanjem komplemen­
tarne boje. Dok povlačite, posmatrajte prikaz slike. Kada boje
budu izgledale kako treba, pritisnite OK (slika 22.3).

Pošto smo uklonili višak boje sa ove fotografije, treba je još malo doraditi tj. pove-
ćati joj zasićenost. Osim toga, treba je obrezati, podesiti svetloću i kontrast, i ukloniti
neke fleke. Obavezno pogledajte završenu sliku na stranama u boji. Poboljšanje je
očigledno.
 363

Uklanjanje crvenila očiju

Sigurno ste viđali crvene oči na fotografijama. To nije problem na crnobelim slikama
koje naknadno bojite, ali se često javlja na slikama u boji ljudi i životinja koje su
snimljene s blicom.
U osnovi, ova pojava je posledica odbijanja svetlosti od krvnih sudova očnog dna,
usled čega se javlja crveni odsjaj u zenicama svakog ko gleda direktno u blic foto-
aparata.
Uzgred, kod nekih mačaka javlja se sličan fenomen - zeleno oko. Probleme
možete izbeći ako se pobrinete da osobe (ili životinje) koje fotografišete ne gledaju
pravo u aparat. Pored toga, prostorija treba da je što bolje osvetljena da bi ženice bile
što manje.
Na slici 22.4 prikazan je portret plavooke mačke koja pati od ozbiljnog crvenila
očiju. Fotografija je snimljena u tamnoj sobi, a blic je uhvatio mačku širom otvo-
renih očiju. Ako korigujemo boju očiju, dobićemo lepu sliku.

Postupak je veoma jednostavan. Evo šta treba da uradite:

1. Otvorite sliku i uveličajte oči pritiskajući ih alatkom Zoom.
2. Čarobnim štapićem izaberite oblasti koje treba korigovati (slika
22.5).
 364

3. Aktivirajte alatku Paint Bucket (kantu s bojom). Podesite boju

prednjeg plana na crnu. Na traci sa opcijama alatke podesite
režim mešanja (Mode) na Darken, a neprovidnost (Opacity) na
oko 80%. Na taj način potamnećete oko a zadržati detalje.
4. Pažljivo izlijte boju u zenice, vodeći računa da ne obojite njihove
bele ili drugačije obojene delove. Možda ćete morati da pritiskate
različite izabrane oblasti zenice da biste je celu obradili. Ako slu­
čajno popunite i mesto na kome se javlja odsjaj oka, poništite
operaciju. Ukoliko želite da dodatno naglasite odsjaje, upotrebite
olovku debljine jednog piksela i doterajte sliku.
5. Pritisnite Ctrl+H (Windows), odnosno Command+H (Mac) da
biste sakrili selekciju i procenili uticaj promene. Na slici 22.6
prikazana je završena mačka.

Delimično providna crna koju smo dodali efikasno je zatamnela zenice, a detalji
nisu izgubljeni. Ovu tehniku možete koristiti svaki put kada maloj površini na slici
treba drastično da promenite boju. Vodite računa da ne izaberete deo slike koji ne
želite da izmenite.

Alatka za zamenu boje

U Photoshopu CS postoji nova alatka za rešavanje problema crvenih očiju i drugih
malih mrlja kojima treba brzo promeniti boju. Alatka Color Replacement koristi
boju prednjeg plana za selektivno slikanje samo preko boje koju izaberete. Postupak
je brži od prethodno opisanog, ali rezultati možda neće biti tako dobri, posebno po
obodu oka. Ako po obodu korigovanog oka vidite crveni prsten, povećajte vrednost
parametra Tolerance da biste zamenili boju na većoj površini. Na slici 22.7 prika-
zano je korišćenje alatke za zamenu boje na istoj fotografiji mačke.
365

Izmene povlačenjem i puštanjem

Neke fotografije su gotovo idealne, ali imaju jedan neprijatan detalj. To mogu da
budu žice dalekovoda koje prelaze preko neba ili đubre na ulici. Primer takve foto­
grafije dat je na slici 22.8. Kada je oblast neposredno pored problematičnog mesta u
osnovi ista kao ostatak prednjeg plana, jednostavno ćete se resiti nepotrebnih eleme­
nata tako što ćete lasom izabrati parče neba, ulice ili drugog odgovarajućeg dela
 366

slike, i povući ga preko neželjenih objekata. Ova tehnika je dobra za slike na kojima
žice dalekovoda ili antene mobilnih telefona paraju nebo, tj. za sve slike na kojima
se nepoželjni detalji nalaze na jednostavnoj pozadini.

Da biste u ovu svrhu upotrebili laso, uradite sledeće:

1. Izaberite laso iz kutije sa alatkama. Otvorite okvir za dijalog
Feather (Select- Feather) i zadajte Feather Radius između 3 i 6
piksela. To će pomoći da se kopirano nebo uklopi.
2. Obuhvatite deo slike lasom.
3. Dok je selekcija aktivna, izaberite alatku za pomeranje (pritisnite
taster V) i držite Alt (Windows), odnosno Option (Mac) dok povla-
čite selekciju. Pogledajte ovu operaciju izbliza na slici 22.9.
367

4. Ako bude potrebno, ponovite postupak birajući različite delove

slike i prevlačeći ih preko svega što hoćete da sakrijete.
5. Kada završite, pritisnite Ctrl+D (Windows), odnosno Com-
mand+D (Mac) da biste poništili selekciju.

Obrada fotografije
Ponekad sa fotografije morate da uklonite više od jedne ogrebotine ili nepotrebnog
elementa. Ima situacija kada treba da odstranite velike objekte da biste spasli poten-
cijalno dobru sliku. Na slici 22.10 prikazana je upravo takva fotografija, koju mi je
poslala prijateljica u nadi da ću uspeti da uklonim preterano šarenu pozadinu. Slika
se zove family. j pg i naći ćete je na Samsovoj Web lokaciji.

Pri spašavanju svake fotografije prvo ustanovite da li je treba obrezati

ili joj treba korigovati boje. Ova fotografija je dobro obrezana, ali joj
treba još malo cijana. Okvir za dijalog Variations omogućava da
pojačate cijan i malo zatamnite sliku.
1. Zamenićemo šareni tapet jednobojnom pozadinom čiju boju
ćemo izabrati s nekog drugog dela slike. Radiću na novom sloju
i obojicu ga novom bojom pozadine. Izabrala sam plavozelenu
boju sa džempera žene na desnoj strani. Vazdušnom četkicom
sam izabranu boju raspršila preko stare pozadine na novom
sloju, ne vodeći mnogo računa o ivicama. Slika 22.11 prikazuje
trenutno stanje.
 368

2. Sada počinje zabavniji deo posla. Morate da zamenite položaj

dva sloja. U prvom trenutku će izgledati kao da je novi sloj
nestao. Dvaput pritisnite sloj pozadine, tj. onaj na kome se nalazi
fotografija četiri bračna para. Dajte mu podrazumevano ime
(Layer 0), ili neko drugo, pa ga na paleti Layers prevucite iznad
sloja na kome ste naslikali novu pozadinu (slika 22.12).

3. Sada samo treba da izaberete i uklonite zaostale delove tapeta da

biste dobili konsistentnu pozadinu. Upotrebite bilo koji laso ili
gumicu. Za ovakve poslove najrađe koristim magnetni laso, ali
ću posle toga ipak morati da doradim uglove i ivice malom
gumicom (slika 22.13).
369

4. Uklonila sam odvratni tapet. Sada je dobar trenutak za eventu-

alno finalno podešavanje boja. Malo sam povećala zasićenost i
primenila filtar Dispeckle da bih uklonila prašinu koja potiče od
stakla skenera. Na kraju, pošto je obojeni zid delovao ravno i
nezanimljivo, primenila sam filtar Lighting Effects da bih zidu
dodala reflektovano svetio i senke. Na slici 22.14 i na stranama u
boji prikazana je finalna fotografija, spremna za kačenje na zid.

Uklanjanje objekata sa slike

I najboljim familijama se dešava da se na porodičnu fotografiju uvuče neko ko tu
ne pripada. Možda vaš bivši partner, ili najnovija ljubav vašeg deteta - sa zelenom
pankerskom frizurom, kožnom jaknom i minđušom u nosu. Ko god da je, obično ga
možete - zahvaljujući Photoshopu - ukloniti sa slike mnogo lakše nego iz života.
Slika 22.15 snimljena je na jednom sajmu. Čovek u prednjem planu ima prugastu
košulju koja je na fotografiji dala moare šaru, a između čoveka za pultom i devojke
s rancem viri žena koja baš i ne mora da bude tu.
 370

Ukloniću ženu, a muškarca ću preobući u jednobojnu, sivu košulju. Prvi korak je

biranje košulje. Na slici 22.16 upotrebila sam čarobni štapić i laso da bih izabrala
košulju. Zatim sam na selekciju primenila filtar Lens Blur. Pruge su se međusobno
stopile, pa sam dobila jednobojnu košulju. Pošto sam filtar primenila samo na
košulju, ostatak slike je ostao nepromenjen.

Nastavak je još jednostavniji. Kopirala sam pozadinu iznad ženine glave, i povu-
kla je nadole. Na slici 22.17 prikazana je fotografija posle uklanjanja žene.
Potrebne popravke trajale su samo nekoliko minuta, a dobijena je bolja slika.
Ovakva vrsta nasumično snimljenih fotografija skoro uvek sadrži elemente bez kojih
bi izgledala bolje. Zahvaljujući magiji Photoshopa, možete brzo i lako doterati
mnoge svoje fotografije.
371 Lekcija 22

Ubacivanje objekata koji nisu postojali

na originalnoj slici
Kada sam nedavno posetila Pomorski muzej u Halifaksu, u Novoj Škotskoj, zaintrigi-
rali su me predmeti sa Titanika, posebno jedna od nekoliko stolica sa palube koje su
ostale sačuvane posle brodoloma (slika 22.18). Pošto su me - ne jednom - kritikovali
zato što ponekad radim nepotrebne stvari, drugim recima, „razmeštam stolice po
palubi Titanika", odlučila sam da to stvarno i uradim. Volela bih da smestim ovu
stolicu na neku lepu peščanu plažu.

SLIKA 22.18
Stolice sa palube Titani­
ka bile su od pune hra-
stovine. Ova stolica se
nalazi na lažnoj palubi,
pa neće moći lako da
se izabere.
 372

Najbolji način za izbor stolice bio je korišćenje alatke Magic Wand pri relativno
niskoj vrednosti parametra Tolerance. Pri tom sam ipak pokupila i delove poda, ali
sam ih kasnije uklonila tako što sam držala taster Alt/Option dok sam ih obuhvatala
lasom (slika 22.19).

Sve u svemu, koristila sam magnetni laso, čarobni štapić i običan laso. Uveliča-
vanje slike je takođe dosta pomoglo, ali je pravljenje ove selekcije ipak predstavljalo
probu strpljenja. Kada sam izabrala celu stolicu, isekla sam je komandom Cut i
smestila na fotografiju lepe peščane plaže koju sam takođe snimila na tom puto-
vanju. Nije mi se sviđalo kako je postavljena, pa sam je malo izobličila da bi delo-
vala prirodnije u novom okruženju. Na kraju sam - zbog veće realističnosti - dodala
senku na sloj sa stolicom, i iskopirala čudne travke prikazane na dnu slike pa ih
postavila preko stolice (slika 22.20).
373

Svrha vežbi iz ove lekcije jeste da pokažu da se svaka slika može spasti - bez
obzira na to koliko je oštećena ili zagušena nepotrebnim detaljima. Pri retuširanju
slika ograničava vas jedino vaša mašta.

Sažetak
Retuširanje slika u boji ne razlikuje se mnogo od retuširanja crnobelih fotografija,
osim što morate da vodite računa o bojama i režimima mešanja. Fotografije na
kojima boje nisu dobre popravljaju se Photoshopovim standardnim alatkama za
podešavanje boja. Retuširanje u cilju uklanjanja očiglednih nedostataka i crvenih
očiju, najbolje se postiže četkicom i pipetom, uz uveličavanje slike da biste videli šta
radite. Koristite slojeve da biste zaštitili originalnu sliku dok je obrađujete, i prime-
nite izmene (tj. spojite slojeve) tek kada budete zadovoljni rezultatima.
375

393
 Izbor štampača
Priprema za štampanje
Štampanje strane
Priprema slike
Papiri
Korišćenje Photoshopovih slika u drugim programima

Skoro smo gotovi... Napravili ste divne radove u Photoshopu i hteli biste da ih oka-
čite na zid i da pošaljete kopije svojim prijateljima. Želite da koristite te slike u bilte-
nima i PowerPoint prezentacijama, možda čak i u bazama podataka. (Verovatno
biste voleli i da neka od ovih remek-dela stavite na svoju Web prezentaciju, ali to ćete
naučiti u sledećoj lekciji.) Čak i danas, u svetu Interneta, CD-ova i drugih elektron-
skih medija, štampanje nije otišlo u zaborav, a nikad i neće. Obezbeđivanje da se
slika dobro odštampa isto je tako važno kao bilo koji korak u procesu nastajanja
slike, pa zaslužuje sopstvenu lekciju.
Štampanje bi trebalo da ide lako, zar ne? Zadate komandu Print i gledate kako se
vaša slika pojavljuje na papiru. Nažalost, obezbeđivanje dobre štampe iz Photo-
shopa može uključivati priličan broj promenljivih, kao i odluka koje treba da done­
sete. U ovoj lekciji pozabavićemo se ovim temama - od izbora štampača, do
podešavanja mastila, izrade separacija, polutonskih rastera itd.
Upozoravam vas da ćemo pri obradi nekih od ovih tema zalaziti u detalje, navo­
diti tehničke podatke i pominjati stvari koje vam nisu važne ako štampate samo na
jednoj vrsti štampača. Slobodno zanemarite odeljke koji se ne odnose na način
štampe koji koristite. Ako u vašem slučaju ništa od navedenog nema smisla, prihva-
tite podrazumevane (ponuđene) parametre. S tim parametrima vaše slike će sigurno
biti, u najmanju ruku, primerno odštampane.
376

Izbor štampača
Verovatno već znate da postoji mnogo vrsta štampača i tehnologija štampanja.
Način štampanja očigledno mnogo zavisi od štampača koji koristite. U stvari, tre-
balo bi da štampač utiče na vaš način rada u Photoshopu, zato što ćete želeti da
finalnu sliku odštampate najbolje što možete na određenom štampaču.
O štampačima bi mogla da se napiše cela knjiga. U ovom odeljku zadovoljićemo
se kratkim pregledom onoga što n a m je na raspolaganju: mlazni štampači (engl.
ink-jet printers), laserski štampači (engl. laser printers), štampači sa sublimacijom boja
(engl. dye-sublimation printers), termalni štampači s voskom (engl. thermal wax printers)
i uređaji za fotoslog (engl. imagesetters).

Mlazni štampači
Na jeftinom kraju spektra nalaze se kućni i kancelarijski mlazni štampači, od kojih
skoro svi daju kolorne otiske prihvatljivog kvaliteta. Primeri mlaznih štampača su
HP-ove serije DeskJet, Canonovi štampači Bubble Jet i Epsonovi štampači Stylus.
Nisu svi mlazni štampači kompatibilni s jezikom PostScript. To znači da neki od
njih ne mogu da štampaju PostScript informacije koje se možda nalaze u vašim
„negrafičkim" dokumentima. Međutim, za većinu slika to nije problem ako ih niste
snimili u formatu EPS (Encapsulated PostScript).

Kvalitet otiska znatno varira - u rasponu od pristojnog do odličnog - zavisno od

vrste i cene mlaznog štampača. Mnogo zavisi od veličine tačke mastila koju štampač
nanosi na podlogu, i od toga da li je proces četvorobojni ili šestobojni. Većina mlaznih
štampača koristi patrone sa četiri vrste mastila - cijanom, magentom, žutom i crnom
bojom. Mnogi od njih mogu da daju slike fotografskog kvaliteta. Šestobojni štampači
imaju još dva mastila - obično svetlomagenta i svetlocijan. U četvorobojnom procesu,
ako imate veliku svetlu površinu, na primer nebo, često mogu da se razaznaju pojedi-
načne tačke cijana i magente - koje čine boju neba - zato što su one jako različite.
Korišćenje svetlijih nijansi ovih boja omogućava štampaču da nanese više boje a da
se to ne primeti.
Postoji i nekoliko Kodakovih i Epsonovih šestobojnih štampača koji koriste dru-
gačiji sistem boja - heksahrom (engl. hexachrome). Pored CMYK mastila, imaju još
narandžasto i zeleno. Rezultat su življe boje i skuplja štampa. Postoji čak i osmobojni
sistem, oktahrom, koji koristi sva pomenuta mastila. Oni još uvek nisu uobičajeni,
ali - u kompjuterskom svetu - sve postaje manje, brže, pametnije i jeftinije gotovo
preko noći.
Najkvalitetniji mlazni štampači, kao što je Iris, mogu koštati i desetine hiljada
dolara, ali su izvanredni za profesionalne grafičare. Iris i slične štampače koji daju
 377

slike umetničkog kvaliteta, često možete naći u grafičkim studijima i firmama koje
se bave osvetljavanjem filmova. Pomoću ovih štampača mogu se dobiti veoma veliki
otisci, do oko 80 х 120 cm, zadivljujućeg kvaliteta i veoma detaljni. Svoj rad možete
odštampati na Irisu, ali je to dosta skupo (oko 100 evra za jednu sliku dimenzija
40 х 50 cm).

Laserski štampači
Laserski štampač se smatra standardnom opremom profesionalaca i ima dobro
uravnotežene odnose cene, kvaliteta i brzine. Proizvode ih poznate kompanije, kao
što su G C C i Hewlett-Packard.
Većina laserskih štampača štampa u rezoluciji od 300 do 600 dpi (a neki i do 1200
dpi), i naročito su dobri za štampanje crnobelih slika i slika u sivim tonovima. Laser-
ski štampači su obično brži od mlaznih, ali su i skuplji.
Laserski štampači u boji mogu da budu veoma dobri, ako volite jarke boje i ne
smetaju vam sjajne površine koje se najčešće pojavljuju na mestima gde je nanet
gust sloj tonera. Laserski štampači rade tako što zagrevanjem stapaju toner u prahu
sa papirom. Kolorni laseri koriste četvorobojnu kasetu s tonerom.

Štampači sa sublimacijom boja

Štampači sa sublimacijom boja su skupi štampači za slike fotografskog kvaliteta, ali
dobijate tačno ono što ste platili. Kvalitet slika je odličan, ali ovi štampači koriste spe-
cijalne trake i papir. Ne možete koristiti običan papir, a specijalni, premazani papiri su
skupi. Često ih imaju uslužni studiji, gde za skroman iznos možete dobiti odštampan
otisak. Ako vas zadovoljavaju mali, ali perfektni otisci, potražite stone štampače sa
sublimacijom boja. Nekoliko kompanija ih proizvodi i prodaje po razumnim cenama.
Nedostatak im je što mogu da prave samo otiske dimenzija 10 х 15 cm.

Termalni štampači s voskom

Štampači s voskom takođe daju veoma kvalitetne otiske, ali su po cenama sličniji
laserskim štampačima. Zbog materijala koje koriste, termalni štampači su posebno
korisni za izradu folija. Kratko vreme su bili veoma popularni kao prenosivi štam-
pači, zato što im treba samo traka i neki mehanizam i elektronika za pokretanje
trake i papira u potrebnim pravcima. Sećam se jednog koji je bio oko 30 cm duga-
čak, dok su mu ostale dve dimenzije bile oko 8 cm. Kvalitet otiska bio je izuzetno
dobar. Ove štampače je danas mnogo teže naći zato što je cena mlaznih štampača
znatno pala, a i prenosivost im se poboljšala.

Uređaji za osvetljavanje filma

Uređaji za osvetljavanje filma (ili osvetljivači, uređaji za fotoslog) jesu štampači koji
se koriste za srednje ili velike poslove komercijalnog štampanja. Ove velike i skupe
mašine štampaju sliku na fotografski film ili papir. Film se zatim razvija i koristi za
izradu štamparskih ploča. Rezolucije su od 1200 do 2400 dpi, pa i više.
378

Osvetljivači ne štampaju u boji. Umesto toga, morate da napravite zasebne otiske

za svaku boju koju hoćete da odštampate. Ti otisci se zovu separacije i kasnije ćemo
više govoriti o njima.

Priprema za štampanje
Moguće je zaći veoma duboko u teoriju i metodologiju štampanja. Profesionalci
znaju da cene kalibrisane monitore i definisane profile za štampanje u boji, jer im
garantuju da će ono što vide na ekranu biti najpribližnije onome što će dobiti na
papiru. Nama, ostalima, dovoljno je da u većini slučajeva dobijamo pristojne rezul-
tate. U ovoj lekciji pozabavićemo se nekim tajnama štampanja u boji, ali - pre nego
što se upustimo u to - počnimo od osnova.
Štampači koriste softver koji se naziva upravljački program za štampač (engl. printer
driver) i koji funkcioniše kao deo operativnog sistema - Windowsa ili Mac OS-a. Upra-
vljački program prevodi izlaz iz Photoshopa (kao i iz programa za obradu teksta, ili iz
nekog dragog programa) u oblik koji štampač može da razume i reprodukuje na
papiru. (Dobro, i na svili, foliji itd.) Prema tome, da biste mogli da štampate, morate
imati priključen štampač i učitan odgovarajući upravljački program.
Ukoliko na raspolaganju imate više od jednog štampača, proverite da li ste izabrali
onaj koji nameravate da koristite. Na PC računam, izaberite štampač u meniju File-
Page Setup ili File-Print. Ako radite na Macu, upotrebite Print Center ili izaberite
štampač iz padajuće liste na vrhu okvira za dijalog Print.
Photoshop ima četiri komande koji se odnose na štampanje, od kojih prve tri
otvaraju okvir za dijalog. Page Setup je deo upravljačkog programa za štampač.
Print with Preview je specifičan za Photoshop. (Ranije se zvao Print Options.) U
okviru za dijalog Print proveravate sve što ste podesili u ostala dva okvira i pritiskate
dugme OK da biste dokument odštampali. Komanda Print One Copy radi baš to što
joj ime kaže - odmah šalje aktivnu sliku na štampač, ne pitajući vas ništa. Slika će se
odštampati na izabranom štampaču, sa parametrima koji su korišćeni prilikom
štampanja prethodne slike. Veliki broj istih parametara možete podesiti ili u okviru
za dijalog Print with Preview, ili u okviru za dijalog Page Setup. Zaista nije važno koji
koristite. Počnimo sa okvirom za dijalog Page Setup (slika 23.1).
 379

Izgled okvira za dijalog Page Setup pomalo varira u zavisnosti od štampača, i ra-
zlikuje se na PC računam i na Macu, ali svi oni obezbeđuju iste osnovne funkcije.
(Treba da znate da neće sve dodatne opcije uvek biti dostupne.) Okvir za dijalog Page
Setup obično nudi sledeće informacije i opcije:
Printer - Ime štampača se uvek pojavljuje negde u okviru za dijalog. Uverite se
da ste izabrali odgovarajući štampač za dati posao.
Properties - Na Windows računarima pritisnite ovo dugme da biste pristupili
okviru za dijalog koji omogućava da promenite veličinu i orijentaciju papira,
rezoluciju štampača i parametre rastera.
Paper Size - Izaberite veličinu papira na kome štampate. Obično vam se nudi
dobar izbor standardnih veličina papira u SAD i Evropi, uključujući A4, Legal
i Tabloid.
Source - Ako štampač ima više fioka za papir ili vam omogućava da birate
između fioke i ručnog, pojedinačnog ubacivanja papira, izaberite izvor papira
koji štampač treba da koristi za dati posao.
Orientation - Izaberite orijentaciju slike na štampanoj strani: portretna (uža
dimenzija dole i gore), ili pejzažna (šira dimenzija gore i dole).
Reduce ili Enlarge - Zadajte odgovarajući procenat ako želite da se slika
štampa umanjena, odnosno uvećana.

U ovom okviru za dijalog možete podesiti i druge parametre, ali lično više volim
da ih podesim u okviru za dijalog Print with Preview (slika 23.2), jer mogu tačno da
vidim šta radim.
Prva opcija je Position. Ako ne potvrdite polje Center Image, koje je podrazume-
vano potvrđeno, možete pomerati sliku po strani tako što ćete menjati vrednosti
parametara Top i Left, i postaviti je gde god hoćete. To je velika promena u odnosu
na rane verzije Photoshopa, u kojima ste mogli da štampate samo centriranu sliku.
Ako povučete ugao slike, proporcionalno ćete joj promeniti dimenzije, čime će se
promeniti i odgovarajuće vrednosti u odeljku Scale Print Size. Veličinu slike prome-
nićete i ako upišete procentualnu vrednost u polje Scale. Promena veličine je rela-
tivna - u odnosu na prvobitnu veličinu slike. Ako imate fotografiju širine 6 cm, a
hoćete da na papiru bude široka 9 cm, zadajte Scale 150%. To možete uraditi ili ovde,
ili u okviru za dijalog Page Setup.
380

Kada pritisnete Show More Options, možete izabrati jedan od dva skupa opcija:
Output ili Color Management. Opcije Output su iste kao u okviru za dijalog Page
Setup, s tim što ovde njihovo dejstvo možete videti u polju za prikaz. Fotografiji sa
slike 23.3 dodala sam oznake za obrezivanje, kalibracione klinove i natpis.
 381

Evo nekih opcija i njihovog značenja:

Background - Hoćete da ispod slike odštampate pozadinu u boji? Pritisnite
dugme Background i otvoriće se standardni Color Picker. Boja koju izaberete
koristi se samo za štampanje i neće izmeniti originalnu datoteku sa slikom.
(Ako štampale iz Windowsa, obavezno isključile ovu opciju kada završite s
njom. U suprotnom, i oko sledeće slike odštampaće se pozadina.) Ako štam-
pate na mlaznom štampaču, umereno koristite ovu opciju da ne biste trošili
mnogo mastila!
Border - Ako želite ram oko slike, pritisnite dugme Border. U okviru za dijalog
zadajte širinu rama u inčima, milimetrima ili tačkama. Ram je uvek crn - ne
možete mu promeniti boju. (Kao ni Background, ni ova opcija ne utiče na
samu datoteku sa slikom.)
Bleed - Margo (engl. bleed) znači da deo slike prelazi preko ivica papira.
Između slike i ivice papira nema nikakve granice niti beline. (Ova opcija ne
radi na svim štampačima. Neki štampači ne mogu da štampaju do samih
ivica papira.)
Pritisnite dugme Bleed da biste definisali veličinu margoa u inčima, milime-
trima ili tačkama. Margo ne može da bude veći od osmine inča (3,18 mm).
Screen - Omogućava podešavanje linijature (gustine), ugla i oblika rasterskih
tačaka. Standardno je potvrđena opcija Use Printer's Default Screens, a sve
ostale opcije su nedostupne. Da biste promenili podrazumevane vrednosti
parametara rastera, morate prvo da isključite opciju Use Printer's Default
Screens. Ipak, podrazumevane opcije u većini slučajeva zadovoljavaju.
Transfer - Omogućava da kompenzujete razlivanje tačke kada koristite uređaj
za fotoslog (tj. kada štampate na filmu umesto na papiru). Razlivanje tačke
(engl. dot gain) nastaje zbog razlivanja mastila na papiru. Funkcija Transfer
obezbeđuje da se pri štampanju na filmu tačka ne povećava. Slično krivama
koje definišu razlivanje tačke, funkcije transfera omogućavaju da zadate do
13 vrednosti koje definišu funkciju transfera. Za razliku od krivih u okviru za
dijalog Dot G a i n Curves, funkcije transfera odnose se samo na štampanje -
one ne utiču na boje sa slike. Ako koristite kućni ili kancelarijski mlazni štam­
pač, ne treba da brinete za razlivanje tačke.
Interpolation - Interpolacija je sposobnost nekih štampača da ponovo „uzor-
kuju" sliku tokom štampanja. Na primer, svaki PostScript Level 2 štampač
može da uzme niskorezolucijsku sliku i da joj u hodu popravi rezoluciju tako
da odštampana kopija bude kvalitetnija. To je značajno samo ako radite sa
slikama niske rezolucije. Ova opcija je na raspolaganju samo ako ste izabrali
PostScript štampač.
Calibration Bars - Potvrdite ovu opciju da biste uz sliku štampali i kalibracione
i obojene trake (klinove). Kalibraciona traka je red sastavljen od 11 sivih kva­
drata različitih nijansi, a obojena traka je red od 11 boja. Ove trake pomažu
kada kalibrišete određeni štampač ili da vidite kako određeni štampač štampa.
(Opcija je dostupna samo ako koristite PostScript štampač.)
382

Registration Marks - Aktivirajte ovu opciju da biste oko slike odštampali

različite oznake za pasovanje. One pomažu pri poravnavanju separacija
boja.
Corner Crop Marks - Ugaone oznake za obrezivanje pojavljuju se na svakom
uglu slike i definišu granice obreza. To su obične vertikalne i horizontalne linije.
Center Crop Marks - Oznake za obrezivanje centrirane na svakoj strani slike i
definišu njeno središte. Sastoje se od dve ukrštene linije. Na slici 23.4 prika-
zana je fotografija kojoj su dodate oznake za pasovanje i obrezivanje.

Description - Potvrdite ovu opciju da bi se na strani odštampao tekst koji se

pojavljuje u odeljku Caption okvira za dijalog File Info. (Da biste pristupili
ovom okviru za dijalog, izaberite File-File Info i uverite se da je u gornjoj
padajućoj listi izabrana stavka Caption.) To može biti korisno da bi se uz sliku
navele i informacije o osobi za kontakt ili drugi detalji.
Labels - Ako potvrdite ovu opciju, uz sliku će se odštampati i ime datoteke.
Ukoliko štampate separacije boja, na svakoj separaciji štampa se i ime odgo-
varajućeg kanala boje.
Emulsion Down - „Emulzija dole" znači da se fotoosetljiva emulzija na odštam-
panom filmu nalazi sa donje, „nečitljive" strane dokumenta. Slika se štampa
kao horizontalan odraz originala u ogledalu. Ono što je bilo s leve strane sada
je s desne i obrnuto. Ovo je kod nas uobičajen način pripreme za ofsetnu
štampu (tzv. kontrašihta).
 383

Negative - Kada je potvrđena ova opcija, štampa se inverzna verzija slike.

Drugim recima, belo postaje crno, crno postaje belo, a svi tonovi između ova
dva menjaju se na odgovarajući način. Kao rezultat dobijate negativ slike.
Ova opcija kod nas nije mnogo korisna. Međutim, u SAD i nekim drugim
zemljama, većina štamparija će tražiti da im dostavite negative filmova kada
šaljete materijal na ofsetnu štampu.
Slika 23.3 prikazuje dodatne opcije koje sam izabrala u okviru za dijalog Print
with Preview. Na slici 23.4 je rezultat - odštampana kopija slike.
Pre nego što nastavite, proverite da li se sve što hoćete da odštampate trenutno
vidi na ekranu. Photoshop standardno štampa sve vidljive slojeve i kanale. Ako
želite da štampate samo određene slojeve i/ili kanale, učinite da samo oni budu
vidljivi.

Štampanje strane
Konačno ste stigli do štampanja slike. Rekla sam vam da ima mnogo parametara za
štampanje, zar ne?
Otvorite okvir za dijalog Print (File-Print) (slika 23.5). Prvo treba da znate da i
ovaj okvir za dijalog izgleda različito za različite štampače, platforme i izabrani
režim boja slike. Međutim, svi oni od korisnika traže iste informacije.

Pogledajmo neka polja i opcije okvira za dijalog Print:

Copies - Koliko kopija dokumenta hoćete da odštampate? Unesite broj.
Print Range - U ovoj oblasti (koja se na Macu zove Pages) zadajete opseg
strana za štampanje. Ovaj parametar je nevažan u Photoshopu zato što
njegovi dokumenti imaju samo jednu stranu.
Media Type - Izaberite vrstu papira ili filma na kome štampate. Ovaj
parametar, u stvari, služi za podešavanje količine nanetog mastila, pošto
različite vrste papira različito upijaju.
Ink - Izaberite opciju Color ili Black.
Print Quality (ili Mode) - Korisnici Windowsa često mogu ovde da zadaju
rezoluciju štampača, na primer, 300 ili 600 dpi. Korisnici Macintosha na
raspolaganju imaju „opisne" opcije kvaliteta štampe - Best, Normal, Econo-
384

fast ili varijaciju na ovu temu, ili mogu da zadaju određenu vrednost rezolu-
cije u tačkama po inču. U ovom slučaju, treba prvo da izaberu opciju Custom,
a zatim potreban kvalitet štampe.
Destination - Očigledno je da možete štampati na štampaču, ali - pored toga
- možete štampati i u datoteku. To znači da se izlaz za štampač snima u
obliku PostScript ili EPS datoteke, ili u formatu PDF Adobeovog programa
Acrobat. (Ova opcija je na raspolaganju samo ako ste izabrali PostScript
štampač, ili ako koristite Mac OS X.)
Kada kao odredište izaberete File, dugme Print postaje dugme Save. Pritisnite
ga da biste otvorili okvir za dijalog Save, u kome možete datoteci dodeliti ime
i izabrati format (slika 23.6).

Selection - Kada je potvrđena ova opcija (koja se na Macu zove Print Selected
Area), a u Photoshopu je izabrana pravougaona oblast slike, odštampaće se
samo ta oblast. To funkcioniše samo s pravougaonim selekcijama napravlje-
nim pravougaonim okvirom za izbor. Ne radi ni sa umekšanim selekcijama.
Encoding (za ACSII format može da bude i samo polje za potvrdu) - Saopšta-
vate Photoshopu koji način kodiranja da koristi kada štampaču šalje podatke
o slici. Format ASCII razumeju svi PostScript štampači, pa s ovom opcijom ne
možete da pogrešite. Kodiranje tipa Binary je komprimovanije i zato može da
bude brže, ali ga ne podržavaju svi štampači. JPEG kodiranje je još brže, ali se
ovim načinom kompresije gubi deo podataka. JPEG kodiranje podržavaju
samo PostScript Level 2 štampači.
Print In - Odlučite kako ćete odštampati sliku: u sivim tonovima, u RGB
bojama ili u CMYK bojama. Na nekim stonim štampačima, RGB daje najbolje
rezultate. (Ako niste sigurni, isprobajte obe opcije pa vidite šta bolje izgleda.)
Print Separations - Ova opcija se pojavljuje umesto opcije Print In, ali samo
ako je slika u režimu CMYK ili Duotone i ako je aktivan kompozitni kanal.
Kada potvrdite ovu opciju, Photoshop štampa svaki kanal kao zasebnu ploču.
Na primer, CMYK dokument će se štampati kao četiri zasebne strane - jedna za
sve delove slike koji sadrže cijan, jedna za magentu, jedna za žutu i jedna za
crnu.
 385

Options - Čudno, ali nemate uvek na raspolaganju ovu opciju. Za štampače

koji nisu tipa PostScript, kao što su štampači iz serije HP DeskJet, u okviru za
dijalog Print videćete dugme Options. Možete da izaberete Intensity, Half­
toning i Color Matching. Ostavite sve tri vrednosti na Auto, osim ako štam­
pate fotografije. U tom slučaju izaberite Photographic iz menija Color
Matching da bi se boje najbolje reprodukovale.
Kada sve podesite, pritisnite dugme Print da biste konačno odštampali sliku!

Eto, sada znate kako da štampate iz Photoshopa. Ali, kao što ćete verovatno
otkriti, direktno iz Photoshopa štampa se mnogo rede nego što mislite. U većini
slučajeva, slike napravljene u Photoshopu prenose se u drugu aplikaciju, gde se
definitivno postavljaju na stranu i štampaju. Najčešće su to aplikacije za prelom
strana, kao što su InDesign, PageMaker i QuarkXPress. Slike iz Photoshopa možete
čak učitati i u druge programe za obradu slika ili za crtanje, kao što su Painter i Illus­
trator, a zatim odštampati.
Kada štampate Photoshopove slike iz drugih aplikacija, najveću pažnju treba da
obratite na format datoteke. On mora da bude kompatibilan sa odredišnim progra­
mom. Ako nije, imaćete problema, verujte mi! Svi ostali parametri, kao što su zadate
boje ili polutonski rasteri, automatski se prenose sa slikom.

Priprema slike
Evo najbolje strategije ako znate da ćete na kraju štampati sliku: sve vreme rada u
Photoshopu imajte na umu odredišni štampač! Različiti štampači različito štampaju;
ako znate odredišni štampač, moći ćete da podesite sliku za njega, što vam garantuje
najbolji kvalitet odštampanog otiska. To naročito važi za slike u punom koloru.
Imajući to u vidu, uvek konfigurišite Photoshop za monitor i štampač koje ćete
koristiti, i to uradite pre nego što se upustite u štampanje nečega važnog! Konfigu­
racija obuhvata nekoliko različitih oblasti: podešavanje monitora, mastila, sepa-
racija itd.
Mogućnosti upravljanja bojama postale su važna odlika Photoshopa, a ostvaruju
se skupom prethodno definisanih parametara za monitore i štampače, pa čak i za
medij na kome će se slika štampati. Svaki skup parametara sadrži i odgovarajući
profil boja i opcije za konverziju, što bi trebalo da osigura dobijanje konsistentnih
boja na određenom tipu štampača, u normalnim uslovima. Upravljanje bojama je
najkorisnije ako svoj rad štampate na nekoliko štampača ili na različitim vrstama
386

štampača, na primer na laserskom štampaču i na uređaju za fotoslog, ili ukoliko će

slike biti objavljene i na Webu, a važno vam je da u svim tim slučajevima boje
ostanu verne.
Na slici 23.7 prikazan je okvir za dijalog Color Settings. Možete ga otvoriti iz menija
Edit, odnosno iz menija Photoshop ako koristite Mac OS X, ili pritisnuti Ctrl+Shift+K
(Windows), odnosno Command+Shift+K (Mac). Obratite pažnju na polje sa opisom
(Description) na dnu okvira za dialog. Opis može biti od velike pomoći kada niste
sigurni koje parametre da upotrebite.

Kao što vidite, morate da donesete nekoliko odluka, čak i bez prelaska u napredni
režim (Advanced Mode). Prvo morate da upotrebite padajuću listu Settings (slika
23.8). Morate odlučiti da li opcija Color Management treba da bude uključena ili
isključena. Ako je isključite, ipak nećete ostati bez boja. Photoshop će primeniti mini-
malno upravljanje bojama da bi boje na ekranu odgovarale bojama u dokumentu
za koji nisu podešene boje. To je najkorisnije za prezentacije na ekranu.
387
388

Ako znate da će vaš rad biti štampan na standardnoj štamparskoj mašini (a ne

na kućnom mlaznom štampaču), izaberite opciju Europe, U.S. ili Japan Prepress
Defaults, prema tome gde se nalazi štamparija (u SAD je uobičajeno da umetnici
i reklamne agencije šalju materijale za visokokvalitetnu štampu u druge zemlje jer
ih tamo mogu jeftinije odštampati).

Radni prostori
Parametri iz odeljka Working Spaces okvira za dijalog Color Settings nisu tako kom-
plikovani kao što izgledaju (što je lepa promena). Parametar RGB služi da navedete
vrstu monitora koji koristite. Možete ga izabrati iz padajuće liste ili odabrati profil
monitora koji ste definisali pomoću funkcije Adobe G a m m a . Ako niste sigurni šta da
izaberete, odlučite se za Generic RGB. Bićete blizu.
Parametar CMYK traži da izaberete vrstu štampača koji koristite. Ponovo, ako su
sve to za vas španska sela, izaberite Generic. Ukoliko znate da ćete koristiti kućni
mlazni štampač, isprobajte opciju U.S. Sheetfed Uncoated.
Parametar Gray podešavate na sledeći način: ako koristite PC, izaberite 2.2. Uko-
liko imate Mac, izaberite opciju Gray G a m m a 1.8. To su osnovni parametri za
metodu koju ovi sistemi koriste za prikazivanje slika u sivim tonovima.
Parametar Spot se odnosi na stranu za čiju štampu se koriste crna i jedna ili dve
posebne boje. To su, na primer, dvotonske slike ili crnobele ilustracije sa ograničenim
brojem PANTONE boja. Standardna boja je Dot Gain 20%.

Pravila o upravljanju bojama

Pravila o upravljanju bojama odnose se na način na koji Photoshop radi s datote-
kama napravljenim u drugoj aplikaciji ili u starijoj verziji Photoshopa. Možete iza-
brati da sačuvate profile boja ugrađene u datoteku, da ih pretvorite u aktivni režim,
ili da isključite upravljanje bojama. Poslednja opcija omogućava Photoshopu da
prikaže datoteku u aktivnom režimu, uz zadržavanje ugrađenog profila, sve dok je
ne snimite s novim informacijama o upravljanju bojama. Osim toga, možete nalo-
žiti Photoshopu da vas pri otvaranju datoteke upozori kada dođe do neslaganja u
načinu upravljanja bojama i da pita šta da radi. Na slici 23.9 prikazana je uobiča-
jena poruka upozorenja.

Opcije za konverziju
Ako potvrdite opciju Advanced Mode, pojaviće se dodatni parametri. Prvi od njih je
Engine, koji se odnosi na mašinu za konverziju boja koju Photoshop koristi pri slanju
datoteke na štampač. Čak i ako koristite Mac, zanemarite opciju Apple ColorSync
i izaberite Adobe (ACE). Ova opcija je specijalno namenjena za Photoshop i druge
 389

Adobeove grafičke aplikacije. Za parametar Intent, predlažem da koristite opciju

Perceptual - dobićete najprijatnije boje, a ne one mehanički najtočnije. Osim toga,
ova opcija omogućava da odštampate širi opseg boja od, na primer, opcije Absolute
Colorimetric. Potvrdite opcije Use Blackpoint Compensation i Use Dither, ako vam
saradnici iz štamparije ili grafičkog studija ne kažu drugačije. I ove dve opcije dopri-
nose boljem izgledu boja.

Parametre iz oblasti Advance Controls obično možete da ignorišete, jer ćete retko
poželeti da smanjite zasićenost monitora ili da promenite gamu mešanja boja. S tim
parametrima će se sretati samo eksperti.

Papiri
Materijal na kome štampate skoro je isto toliko važan koliko i način na koji štam-
pate. Možete nabaviti različite vrste i debljine papira za sve tipove štampača. Postoje
specijalni papiri za mlazne štampače, kao i za laserske. Ako hoćete da odštampana
slika liči na fotografiju, razmislite o nabavci sjajnog fotopapira. To je debeo papir
sjajne površine, koji zaista čini da slike odštampane na mlaznom ili laserskom štam-
paču više liče na one izašle iz prave fotolaboratorije nego iz računara. Za štampanje
na mlaznim štampačima u boji nabavite premazane papire. Oni daju otiske foto-
grafskog kvaliteta sa mat površinom, za razliku od sjajnih koje smo ranije pomenuli.
Postoje i providne acetatne folije, posebno obrađene da prihvate mastila. Koristite ih
za izradu folija za prezentacije na projektoru.
Za neke vrste mlaznih štampača mogu se nabaviti i specijalni slikarski papiri.
To su debeli bezdrvni papiri, slični onima koje koriste akvarelisti. Pronaći ćete ih na
adresi http: / /www. inkj etmall. com/store. Imam veoma dobro iskustvo s papirima
Somerset Smooth i Somerset Velvet na štampačima Epson Stylus Photo 750 i 1200.
Ovi fini papiri su idealni za štampanje slika koje simuliraju akvarele, crteže paste-
lama itd. jer se i inače koriste za pomenute slikarske tehnike. Ako koristite debeo
slikarski papir, ulazite u štampač jedan po jedan list i podesite štampač za deblji
papir (ako postoji takva mogućnost).
Za neke vrste umetničkih projekata idealno bi bilo štampanje na platnu ili foliji.
Pokušajte da u prodavnicama umetničkog pribora pronađete obrađene komade
tankog platna s papirnom podlogom, koji će vrlo dobro prolaziti kroz štampač.
390

Postoje i folije, obrađene tako da prihvate mastilo mlaznih štampača, kao i druge
vrste tkanina i ostalih materijala na kojima možete štampati. Na raspolaganju su
čak i pirinčani listovi i jestive boje, pa svoje radove možete štampati i na kolačima i
keksima. (Da biste saznali više o ovim materijalima, posetite Web lokaciju http: / /
www.computercakes.com ili http: //www.icingimages.com.)
U svetu postoje na stotine, pa i hiljade vrsta papira za mlazne i laserske štam-
pače, svih veličina, oblika i debljina.
Konačno, za mlazne i laserske štampače postoji i specijalan papir koji omogućava
da slike odštampane na njemu pomoću pegle prenesete na majice, dukseve, kecelje,
torbe i sve ostalo što može da se pegla. Pratite uputstva koja se dobijaju uz papir i
ne zaboravite da okrenete sliku pre nego što je odštampate da bi se ispravno prenela
na odeću.

Korišćenje Photoshopovih slika

u drugim programima
Slike koje obrađujete u Photoshopu mogu da budu samostalni radovi, ili deo nekog
drugog grafičkog projekta. Možda pravite bilten, animaciju u Flashu, ili prezentaciju u
PowerPointu. Možda ste pripremili seriju fotografija nekog proizvoda za katalog. U
narednim odeljcima razmatramo kako se slike obrađene u Photoshopu prebacuju u
druge programe. Postupak je jednostavan jer ti drugi programi uvoze slike. Na vama
je samo da ih snimite u kompatibilnom formatu i da ih smestite u lako prepoznatljiv
direktorijum.
Za sve dokumente koji se na kraju štampaju, kompatibilan format zavisi od toga
da li je odredišni štampač PostScript ili nije. Ako štampate na PostScript štampaču,
snimite datoteku u formatu PDF, DCS ili EPS. Ukoliko štampač ne podržava jezik
PostScript, za sliku koju ćete smestiti u tekst izaberite format TIFF.

Korišćenje Photoshopa s PowerPointom

Kada pripremate slike da biste ih uvrstili u PowerPoint prezentaciju, obavezno ih
snimite u formatu JPEG, čak i ako se radi o crno-belim crtežima ili o slikama sa
 391

veoma malim brojem boja. Razlog je to što će GIF slike - drugi logičan format za
prikaz na ekranu - biti nazubljene kada se uvezu u PowerPoint. JPEG slikama se
automatski smanjuje nazubljenost, pa izgledaju mnogo urednije.
Način umetanja slika zavisi od toga da li koristite unapred formatiranu stranu ili
je pravite u hodu. Možete izabrati unapred definisan raspored elemenata slajda
(slika 23.10), a zatim odabrati sliku koju ćete učitati (slika 23.11).
392

Druga mogućnost je da pođete od praznog slajda i da mu dodate sliku. I tada ćete

koristiti okvir za dijalog sa slike 23.11.

Korišćenje Photoshopa s programom za obradu

teksta ili s programom za pripremu štampe
Postupak dodavanja slika u program za pripremu štampe razlikuje se od prethodno
opisanog. Umesto da učitavate slike u aplikaciju koju pravite (tj. u prezentaciju, ani-
maciju i si.), vi ih samo vezujete za glavni dokument koji sastavljate u programu
za obradu teksta ili pripremu za štampu. Da bi se slike zadržale na odgovarajućim
mestima, ne smete im menjati putanje niti imena nakon što ste ih postavili u doku-
ment. Ako to uradite, veza će se prekinuti, pa ćete morati ponovo da je uspostavite.
Kada pravim bilten ili oglas koji sadrži nekoliko slika, sve ih čuvam u istom direkto-
rijumu da bih bila sigurna da sam ih sve poslala u studio za osvetljavanje filma,
zajedno s pripadajućim, glavnim datotekama iz Worda ili InDesigna.
Da biste umetnuli sliku u Wordov dokument, izaberite stavku Picture iz menija
Insert (slika 23.12) i pronađite sliku koju hoćete da koristite. Zatim mišem pritisnite
stranu dokumenta tamo gde želite da se pojavi slika. Slika se otvara u okviru koji
možete premeštati i kome možete menjati veličinu po želji.

U programima za pripremu štampe, kao što je Adobe InDesign, komanda za

umetanje slike zove se Place i nalazi se u meniju File. Sve ostalo je manje-više isto
kao i u programima za obradu teksta. Pronađite sliku i pritisnite stranu dokumenta.
Kada se slika nađe u dokumentu, možete joj menjati veličinu, premeštati je, ili oko
nje prelamati tekst.
Bravo! Skoro ste završili - ovo je poslednji čas. Naučili ste dovoljno da možete efi-
kasno da radite u Photoshopu, čak i ako još niste potpuno savladali sve trikove i teh-
nike za uštedu vremena. Ostatak će doći sam po sebi, kako budete sve više koristili
ovaj program. Poslednja lekcija je posvećena jednoj od najvažnijih namena Photo-
shopa: postavljanju vaših radova na Web.
Verovatno ste krstarili Webom pomoću svog omiljenog čitača Weba - Internet
Explorera, Netscape Navigatora ili nekog manje poznatog programa. Pretpostavljam
da imate adresu elektronske pošte, a moža čak i sopstvenu Web prezentaciju. Ali,
znate li šta se zaista događa tamo, u kibernetskom prostoru? Pre svega, mada Web
možete zvati virtuelnim prostorom, on postoji i u fizičkom prostoru. Sastoji se od raču-
nam koji se zovu served i nude datoteke kroz sistem mreža koje se prostiru širom sveta.
Ti računari mogu biti najrazličitijih vrsta - od supersnažnih stanica SPARC do mini-
računara - čak i nekih koji liče na vaš računar. Na tim računarima se izvršava softver
koji može da komunicira s vašim računarom preko protokola.
Kada u čitaču Weba otkucate jedinstvenu adresu resursa (tj. URL, Uniform Reso-
urce Locator) da biste pristupili nekoj Web lokaciji, poruka sastavljena od elektron-
skih delića informacija - koji se zovu paketi - putuje ka tim udaljenim računarima
(serverima). Serveri vam zatim šalju datoteke koje ste tražili. Datoteke, u kojima se
nalaze svi zvuči, slike i tekstovi što čine sadržaj Weba, putuju ka vama preko telefon-
skih linija ili linija kablovske televizije.
To stvara problem kog treba da budete svesni kada pravite grafičke elemente za
svoju Web prezentaciju. Telefonske linije su spore i za određeno vreme mogu da pre-
nesu ograničenu količinu informacija. Ako ste dovoljno srećni da imate kablovski
394

modem, DSL ili TI vezu, na raspolaganju vam je sva potrebna brzina. Veze preko
običnih, komutiranih telefonskih linija mnogo su sporije. Nekada smo bili zado-
voljni modemima brzine 2400 b/s, ali to je bilo pre pojave Weba, kada smo modeme
koristili samo za elektronsku poštu i, možda, za pristup BBS sistemima (sistemima
javnih, elektronskih oglasnih tabli i pričaonica).
Najpopularniji jezik za objavljivanje dokumenata na Webu, još uvek je HTML
(Hypertext Markup Language - jezik za označavanje hiperteksta). Ne plašite se, HTML
nije u pravom smislu reči programski jezik. Kao što njegovo ime sugeriše, to je jezik za
označavanje. Niz relativno jednostavnih oznaka omogućava da definišete kako će u
čitaču Weba izgledati tekst, slike i hiperveze ka ostalim mestima na Webu. HTML nije
teško naučiti, ali ne morate to da radite. (Ipak, ako odlučite da se upustite u to, naba-
vite neku dobru knjigu, na primer, HTML za neupućene, u izdanju Mikro knjige.)
Postoje mnogi programi koji mogu jednostavno da prevedu vaše strane u HTML,
uključujući i programe za prelom strana, čitače Weba i programe za obradu teksta
koje, možda, već imate na računaru. Treba samo da rasporedite elemente strane - i
slike iz Photoshopa - onako kako biste želeli da izgledaju na Webu. Ipak, morate
obezbediti da budu u kompatibilnom formatu. Pošto se Web strane mogu pregledati
na najrazličitijim vrstama računara, grafika mora da bude u formatu koji podržava
najveći broj tih mašina.

Prelazak u program ImageReady

Jedna od najboljih osobina Photoshopa GS jeste program koji se isporučije s njim -
ImageReady 8.0. To je najnovija i najbolja verzija ovog programa za Web grafiku.
Između programa Photoshop i ImageReady prelazite pritiskajući dugme u dnu kutije
sa alatkama.
ImageReady je Adobeov program za pripremu grafike namenjene Webu. On
sadrži mnoge osnovne funkcije za korekciju boja, slikanje i izbor objekata koje ste
već upoznali u Photoshopu, i moćan komplet alatki za Web koje služe za optimi-
zovanje i pregledanje slika, kao i za izradu GIF animacija i živih dugmadi.
Na slici 24.1 prikazana je kutija sa alatkama programa ImageReady. Kao što
vidite, mnoge sličice su poznate. Nekoliko novih vam omogućavaju da napravite i
pregledate mapirane slike, živu dugmad i isečke. (Kasnije ćete više saznati o ovim
zanimljivim elementima.) Dugme sa sličicom čitača pokreće vaš čitač Weba i prika-
zuje sliku na kojoj radite, pa možete proveriti da li će akcije koje ubacujete na stranu
funkcionisati kako treba i kada prezentaciju objavite na Webu.
 395

Formati i veličine datoteka

Prvo što treba da naučite o pripremi grafike za Web jesu formati datoteka koje ćete
koristiti. Postoje dve standardne opcije: GIF (Graphics Interchange Format) i JPEG
(Joint Photographic Experts Group). Tu je i treći format, PNG (Portable Network
Graphics). U stvari, PNG postoji već nekoliko godina i obećava da će biti najbolje
rešenje od pomenuta tri, ali ga ne podržavaju stariji čitači Weba. Zbog toga dosad
nije bio široko prihvaćen. Možete ga koristiti, ali budite svesni da poneki posetilac
Weba neće moći da čita PNG datoteke.
Bez obzira na to koji format koristite, najvažnije je da zapamtite da Web ima
ograničen propusni opseg. To znači da će, ako napravite predivnu sliku koja zauzi-
ma oko 4 MB, biti potrebna čitava večnost da se ona učita pomoću modema brzine
28,8 Kb/s. To ne znači da ne možete praviti proizvoljno velike slike. Samo hoću da
ukazem na to da će mali broj posetilaca Weba biti dovoljno strpljiv da sedi i čeka dok
se vaša slika od 4 MB učitava. Ako znate da najveći deo vaše ciljne publike krstari
Webom pomoću svojih sporijih, kućnih modema, možda ćete se potruditi da pojedi-
načne slike na vašoj Web prezentaciji ne budu veće od 30 KB. U toj oblasti Image-
Ready može mnogo da pomogne. On omogućava da odlučite o tome koliko ćete
smanjiti datoteku a da pri tom ne žrtvujete njen kvalitet.
396

JPEG (Joint Photographic Experts Group)

U zavisnosti od vaših potreba, JPEG može da bude i najbolji format. Odličan je za
fotografije i druge slike kontinualnih tonova (tj. slike u punom koloru), pre svega
zato što omogućava da koristite 16 miliona boja. (Naravno, neki čitači Weba ne
podržavaju toliku dubinu boja, nego prikazuju prihvatljivu aproksimaciju vašeg
rada.) JPEG zadržava informacije o bojama, ali koristi šemu kompresije sa gubitkom,
što znači da možete podesiti i smanjiti veličinu datoteke - uz gubitak kvaliteta slike.
Ako pravite JPEG-ove za Web, treba da radite u režimu RGB u Photoshopu. To je i
logično, s obzirom na to da je RGB način na koji monitori prikazuju sadržaje, a slike
namenjene Webu gledaće se - gde drugde nego na RGB monitorima. ImageReady
ima samo jedan režim, RGB, i to je sve što mu treba. (Iz programa ImageReady ne
možete štampati.)
Kada u Photoshopu izaberete File-Save for Web, otvoriće se okvir za dijalog pri-
kazan na slici 24.2. Iz padajuće liste Preset izabrala sam format JPEG Low. Mogla
sam da izaberem i formate GIF ili PNG. Posle kratkog izračunavanja, i zato što sam
izabrala da mi kartica 4-Up bude u prednjem planu, mogu da vidim originalnu sliku
i tri verzije JPEG slike sa različitim parametrima. Za svaku sliku prikazana je veličina
datoteke i vreme učitavanja.

Originalna slika ima 1,45 MB. Ako izaberete nizak kvalitet (JPEG Low), slika će
imati 45,8 KB i trebaće joj 17 sekundi da se učita preko modema brzine 28,8 Kb/s. Pri
srednjem kvalitetu (opcija JPEG Medium), datoteka se povećava na 78,21 KB, a
vreme učitavanja na oko 29 sekundi. Ukoliko izaberete opciju JPEG High, dobićete
datoteku od oko 150,4 KB koja se učitava za 55 sekundi. Da li razlika u kvalitetu
opravdava duže vreme čekanja?
 397

S druge strane, smanjili smo datoteku od 1,45 MB na 150,4 KB. To je ogromna

razlika, uz relativno malo pogoršanje kvaliteta.

Da biste snimili datoteku, pritisnite OK. Otvoriće se uobičajen okvir za dijalog

Save As, koji omogućava da dokumentu date ime i da ga snimite na mesto po
izboru, najbolje u isti direktorijum u kome se nalaze i ostali elementi za Web.
Ako JPEG datoteku snimate direktno iz Photoshopa - pomoću komande File-
Save As, otvoriće se drugi okvir za dijalog (slika 24.3).

Ovaj okvir za dijalog nudi sledeće opcije formata:

Baseline (Standard) - Podrazumevana opcija.
Baseline (Optimized) - Optimizuje boje u datoteci i pravi manju datoteku.
Progressive - Osim za vrlo male JPEG slike, ova opcija je gotovo obavezna ako
pripremate slike za Web. „Progresivno" znači da će se vaša datoteka brže
grubo prikazati u čitaču i da će se zatim - kako budu pristizale nove infor-
macije o njoj - postepeno upotpuniti u nekoliko koraka ili prolaza (engl.
scans). Ako izaberete progresivni JPEG, on će automatski biti optimizovan.
398

Otvaranje JPEG datoteke u programu ImageReady otvara sličan prozor i paletu

za optimizaciju (slika 24.4). Pošto zadate nivo kvaliteta JPEG slike i podesite ostale
parametre, pritisnite verziju slike koju hoćete da sačuvate, pa izaberite File-Save
Optimized.

GIF (Graphics Interchange Format)

GIF je još jedan format koji možete izabrati za Web. Pošto je ograničen na 256 boja,
on nije tako dobar kao JPEG za slike kontinualnih tonova, ali je odličan za crnobele
slike, logotipove i sve elemente sa ograničenim brojem boja. Pored toga, format GIF
omogućava da snimite slike sa providnim pozadinama, što je izuzetno korisno kada
pravite dugmad i druge okrugle grafičke elemente. Nadalje, GIF slike možete i da
animirate.
Na slici 24.5 napravila sam jednostavno dugme koje ću snimiti u formatu GIF.
Obratite pažnju na smanjenje datoteke (od 250 KB na 2,4 KB) kada sam ograničila
broj boja u formatu GIF.
 399

PNG (Portable Network Graphics)

Postoje dve vrste PNG-a 8-bitni i 24-bitni. Format PNG-8 koristi 8-bitnu boju, što
znači da slika može da sadrži samo 256 boja. Kao i format GIF, i PNG-8 veoma dobro
komprimuje jednobojne površine, uz očuvanje oštrine detalja kao što su oni na crno-
belim crtežima, logotipovima ili ilustracijama napravljenim od teksta. Format PNG-8
koristi metodu kompresije bez gubitaka, što znači da se pri komprimovanju datoteka
uopšte ne odbacuju podaci. Međutim, pošto PNG-8 datoteke koriste 8-bitnu boju, sni-
manjem 24-bitne slike - koja može da sadrži milione boja - u format PNG-8, smanjiće
se njen kvalitet. U PNG-8 datotekama koriste se složenije šeme komprimovanja nego
u GIF datotekama. Zavisno od boja korišćenih na slici, datoteka u formatu PNG-8
može biti i za 10 do 30% manja od GIF datoteke iste slike.
400

Format PNG-24 radi sa 24-bitnom bojom (tj. sa 16 miliona boja) i pogodan je za

slike kontinualnih tonova. PNG-24 koristi metodu kompresije sa gubicima. Međutim,
PNG-24 datoteke mogu biti mnogo veće od JPEG datoteka iste slike. Format PNG-24
preporučuje se samo za slike kontinualnih tonova koje sadrže oblasti sa više nivoa
providnosti ili sa promenljivom providnošću - na primer, za sliku umekšanih ivica na
providnom sloju. (PNG-24 podržava više nivoa providnosti, a JPEG ne.)
Zaključak: ako određenu sliku nameravate da snimite u formatu GIF, razmislite i
o formatu PNG-8. Zadovoljiće namenu, a možda ćete dobiti i manju datoteku. S druge
strane, ako nameravate da koristite format JPEG, razmislite i o formatu PNG-24 - uko-
liko slika sadrži više nivoa providnosti. Ako se radi o običnijoj slici, JPEG će verovatno
dati manju datoteku, zgodniju za brzo učitavanje.

Priprema pozadina
Kada je reč o pozadinama Web strana, priznajem da su mi osećanja pomešana. One
zaista mogu da doprinesu osobenosti Web prezentacije, ali i da otežaju čitanje teksta.
Da citiram Web dizajnera Davida Siegela - „Ukrasni papir za uvijanje poklona nije
baš dobar papir za pisma".
Ipak, diskretne pozadine mogu poboljšati izgled prezentacije i utisak o njoj. Pošto
HTML omogućava da pozadinu popločate bilo kakvom slikom, datoteka sa slikom
pozadine može da bude veoma mala. Treba samo da se pobrinete da se sličice
bešavno spajaju - osim ako baš želite da se spojevi između osnovnih „pločica" vide.
Na slici 24.6 napravila sam pločicu za pozadinu Web strane i snimam je kao GIF
datoteku u Photoshopovom okviru za dijalog Save for Web.
 401

Pojedinačnu pločicu je lako pretvoriti u pozadinu. Samo otvorite stranu u čitaču

Weba i učitajte sliku komandom Import. U zavisnosti od programa, možda ćete
morati da pločicu uvezete kao sliku i da zatim, u okviru za dijalog, potvrdite odgo-
varajuću opciju da biste napravili pozadinu. Pojedini programi za izradu Web strana
imaju poseban okvir za dijalog koji služi za postavljanje pozadina. U Netscape Com-
poseru, taj okvir za dijalog zove se Page Colors and Background (slika 24.7), a nalazi
se u meniju Format.

Sada samo treba da se pobrinete da slika za pozadinu bude u istom direktorijumu

kao i sama Web strana kada prezentaciju budete postavljali na Web. Na slici 24.8
prikazana je popločana pozadina preko koje je postavljen tekst.
402

Evo trika za postavljanje vertikalne trake duž Web strane. Napravite pločicu koja
je malo šira od prozora i proizvoljne visine. Dodelite joj teksturu i/ili boju, ali tako da
s leve i desne strane bude bela (ili boje pozadine Web strane) i snimite je u formatu
GIF ili JPEG. Pločica će izgledati otprilike kao na slici 24.9.

Kada ovu sliku postavite kao pozadinu, program će je umnožiti po vertikali, ali
ne i po horizontali, zato što je već široka kao prozor. Tako ćete dobiti lepu vertikalnu
traku čiju ste širinu, boju i teksturu sami izabrali. Traka značajno doprinosi boljem
izgledu obične, čiste strane, naročito ako na nju dodate dugmad.

Pravljenje animacija
GIF animacije su uobičajene na Web stranama - verovatno ste već viđali pse koji
mašu repovima, mačke koje hvataju miševe i lopte koje odskaču. Dovoljno da vas
uhvati vrtoglavica. Photoshop i ImageReady mogu da naprave grafičke elemente i
da im dodaju pokrete. Ukoliko nisu preveliki i napadni, mogu da budu simpatični.
Animacije se prave na slojevima - isto kao i one od pre 50 godina. Razlika je u
tome što za GIF animaciju svaki sloj mora da bude kompletan kadar i da sadrži celu
sliku. U stara vremena ručne animacije, mogli ste da nacrtate telo na jednom sloju, a
ruke koje se pomeraju na drugom. Pošto se savremena animacija postiže „listanjem"
slojeva, svi elementi moraju biti zajedno jer biste inače videli torzo bez ruku, a zatim
ruke koje mašu.
Na slici 24.10 prikazan je moj model za animaciju - japanska „Srećna mačka".
Ovaj crni model simbolizuje dobro zdravlje. Jednostavnom animacijom u tri koraka
učiniću da vam mačka maše.
 403

Prvi korak je kopiranje mačke u novu Photoshopovu datoteku. (Ako hoćete da

radite paralelno sa mnom, učitajte sliku Happycat. t i f sa Samsove Web lokacije.)
Dvaput kopirajte sloj tako da ih ukupno imate tri. Donji sloj je „osnovno" stanje
animacije, pa ne treba ništa da mu radite. On će biti prvi kadar animacije. Drugi sloj
je „prelazno" stanje, a treći je „završno" stanje. Možete dodati proizvoljan broj
prelaznih slojeva. Veći broj prelaznih stanja daje glađu animaciju, ali i mnogo veću
datoteku. Nažalost, animacija se možda neće dobro reprodukovati na nekim raču­
narima, ili ako Internet radi sporo - što se ponekad dešava.
Pređite na gornji sloj i izmenite sliku tako da odgovara završnom stanju animacije.
Na slici 24.11 pomerila sam mačkinu šapu u krajnji položaj pokreta mahanja. Da bih
to uradila, isekla sam šapu alatkom laso, rotirala je, i malom četkicom ispunila praz-
nine na crnim i ružičastim površinama.

Zatim pređite na srednji sloj. Pošto je ovo kratka animacija i šapa treba da se
pomeri samo za malo rastojanje, jedan međukorak je dovoljan. Da je pokret šape
trebalo da bude duži, dodali bismo više prelaznih koraka. Isecite šapu i rotirajte je
tako da bude na pola puta između početnog i krajnjeg položaja. Ponovo popunite
praznine malom četkicom. Animacija bi sada trebalo da izgleda kao na slici 24.12.
„Umetnički" deo posla je skoro završen.
Kopirajte srednji sloj i pomerite ga na vrh gomile, a zatim kopirajte sloj pozadine
i stavite ga na vrh da bi se šapa vratila u početni položaj. Sada imate pet slojeva.
Pređite u ImageReady i otvorite paletu Animation. Iz padajuće liste izaberite
opciju Make Frames from Layers. U prozoru Animation videćete sve kadrove, a ako
pritisnete strelicu udesno, pokrenućete animaciju pa ćete moći da je pregledate.
Iz padajuće liste na dnu palete Animation izaberite stavku Forever ili Other uko-
liko hoćete da se animacija kontinualno ponavlja. U suprotnom, reprodukovaće se
jednom i staće. Ako izaberete stavku Other, moći ćete da zadate broj ponavljanja.
Mislim da je 10 puta previše. Ukoliko vam se čini da se animacija prebrzo odvija,
404

zadajte pauzu između svakog kadra unošenjem vrednosti u pripadajuće polje. Na

slici 24.13 prikazani su finalni parametri animacije. Za navedeni primer vam ne
treba mnogo boja, pa ga slobodno možete snimiti kao GIF datoteku sa 16 boja.

Izaberite opciju Save Optimized da biste svoj rad snimili kao animirani GIF.
Izaberite HTML and Images da bi ImageReady generisao HTML kod i optimizovao
pojedinačne kadrove. Zatim taj kod dodajte izvornom kodu Web strane i smestite
kadrove animacije u direktorijum sa slikama. Proverite da li animacija radi u vašem
čitaču Weba, a zatim - po mogućstvu - i u drugim čitačima da biste se uverili da će
je videti svi posetioci.
 405

Ukoliko nameravate da se ozbiljno bavite izradom Web strana i HTML-om,

nabavite knjigu Adobe Photoshop Web Design. To je odličan izvor saveta i trikova za
poboljšavanje Web lokacija.

Galerija fotografija
Hoćete da stavite fotografije na Web stranu? Naravno. I ja to hoću, ali te datoteke
mogu da budu ogromne. Zar ne bi bilo bolje da na stranu postavite samo mini-
jaturne verzije tih slika, a da omogućite zainteresovanim posetiocima prezentacije
da ih pritisnu ako žele da ih vide u pravoj veličini? Svakako da bi bilo bolje. Ali, pra-
vljenje svih tih minijaturnih verzija, pa zatim pravljenje strane i povezivanje slika...
sve to liči na naporan posao.
Srećom, postoji i bolji način. Photoshopova galerija fotografija (Web Photo G a l -
lery) obavlja posao umesto vas. Ponuđene postavke se kreću u opsegu od jedno-
stavne strane ispunjene minijaturnim slikama, koje pritiskate da bi se otvorio nov
prozor sa slikom u punoj veličini; sličica raspoređenih u obliku tabele; okvira sa
mogućnošću premotavanja - do varijacija sa pozadinama ispunjenim šarama ili
bojom, uključujući i Microsoftovu poznatu kombinaciju plave i sive. Možete i sami
izabrati boje pozadine, teksta i hiperveza. Postoji i format koji simulira projekciju
slajdova menjajući slike svakih deset sekundi. Slika 24.14 prikazuje okvir za dijalog
Web Photo Gallery.
406

Vežbaćemo izradu jedne stranice sa slikama iz galerije.

Pre nego što počnete, uverite se da su sve slike koje hoćete da
uključite u jednom direktorijumu. Ako nameravate da ime slike
koristite kao natpis, proverite da li je dobro napisano i uklonite
oznaku tipa datoteke. Izaberite F i l e - A u t o m a t e - W e b Photo
Gallery.
Prva padajuća lista, Styles, omogućava da izaberete način prika­
zivanja slika. Izaberite jedan od ponuđenih, ranije opisanih sti­
lova. Upišite svoju adresu elektronske pošte ako želite da se
pojavi kao informacija o osobi za kontakt.
U delu Source Images okvira za dijalog pritisnite dugme Browse
(Windows), odnosno Choose (Mac OS) da biste pronašli direktori-
jum sa slikama, i izaberite odredište za snimanje Web strane.
Deo Options omogućava da postavite naslovnu traku, zadate
veličine minijaturnih prikaza i slika, kao i boje teksta i pozadine.
U padajućoj listi izaberite Banner i unesite ime lokacije, kao i
vaše ime (nije obavezno). Izaberite font i veličinu teksta. Prika­
zana su samo četiri Windowsova, odnosno Macova, sistemska
fonta. Ako pokušate da izmenite HTML kod da biste ubacili sop-
stvene fontove, vrlo je verovatno da ih mnogi posetioci vaše Web
lokacije neće imati, pa će se strane prikazati s podrazumevanim
fontovima na njihovim računarima. Zaključak: bolje je da se
držite ponuđenih fontova.
Iz padajuće liste Options izaberite stavku Large Images i podesite
veličinu i kvalitet prikazivanja velikih slika. Možete još dodati i
ram i odlučiti koje informacije treba da idu uz slike.
Zatim iz padajuće liste Options izaberite stavku Thumbnails
(slika 24.15), pa zadajte da li ćete uključiti imena datoteka, nat­
pise, okvire itd. Za naslove možete da izaberete font i veličinu, a
za pojedine stilove, na primer Simple i Table, zadajte broj slika u
redovima i kolonama.
Iz liste Options izaberite Custom Colors, pa zadajte boje različitih
elemenata strane: pozadine, zaglavlja, teksta i hiperveza.
Stavka Security iz liste Options omogućava da uz svaku sliku
dodate napomenu o autorskim pravima ili neki drugi tekst. Kada
podesite sve opcije, pritisnite OK.
 407

Photoshop će sklopiti stranu u skladu sa zadatim parametrima. Kada završi,

strana će se automatski otvoriti u vašem podrazumevanom čitaču Weba. Slika 24.16
prikazuje Web stranu koju sam napravila s namerom da bude zakasneli poklon mla-
dencima.
408

Photoshop reda slike abecednim redom. Ako niste zadovoljni veličinom slova,
fontom, bojom pozadine ili bilo kojim dragim parametrom koji ste prethodno pode-
sili, vratite se i promenite ga. U okvira za dijalog File Info (File-File Info), čuvaju se
natpisi, naslovi i drage važne informacije. Promene će se automatski primeniti na
vašu Web stranu, pod uslovom da ste ih sproveli pre nego što ste poslali stranu na
Web server.

Sečenje slike na delove

Nije sasvim lako razumeti princip sečenja slike na delove, ali ova tehnika može da
vam uštedi dosta prostora na disku kada shvatite o čemu se radi. Jednostavno rečeno,
sečenjem delite sliku na manje datoteke. Svaki isečak (engl. slice) nezavisna je dato-
teka koja sadrži sopstvene parametre optimizacije, palete boja, URL adrese, efekte
živih dugmadi (aktivnih prelaza) i animirane efekte. Isečcima možete poboljšati
kvalitet slika kada radite na dokumentima koji sadrže više od jedne vrste slika, ili
tekst i slike. Zahvaljujući isečcima može da izgleda kao da se strane brže učitavaju
zato što svaki isečak postaje vidljiv na ekranu čim se učita, pa posetilac ima šta da
gleda dok čeka da se učita ostatak slike. Osim toga, isečci omogućavaju da napravite
mapirane slike koje rade korisne stvari kada pritiskate njihove aktivne delove. Na
primer, mogu da vas odvedu na nove strane, da vam prikažu uvećanu verziju isečka,
ili bilo šta drugo za šta ih programirate.
Isečci se sklapaju u HTML tabeli HTML datoteke dokumenta. Na početku, doku-
ment standardno predstavlja jedan isečak. I Photoshop i ImageReady automatski
prave dodatne isečke da bi kompletirali tabelu u HTML datoteci.
Isečci se prave povlačenjem alatke Slice. Izaberite je u kutiji sa alatkama pro-
grama ImageReady ili programa Photoshop, ili samo pritisnite taster K da biste je
aktivirali. Nacrtajte okvir za izbor oko oblasti koju sečete. Ako napravite rez preko
sredine slike, standardno ćete dobiti tri isečka: onaj koji ste napravili, jedan iznad i
jedan ispod reza. Isečci koje sami napravite zovu se korisnički isečci (engl. user-slices),
dok su isečci koje napravi Photoshop - autoisečci (engl. auto-slices). Ako postavite
isečak preko sredine slike, Photoshop će postaviti autoisečke iznad i ispod njega.
Isečci mogu da budu vertikalni i horizontalni. Podisečci nastaju kada preklopite dva
ili više korisničkih isečaka. Na slici 24.17 prikazana je isečena fotografija.

Priprema teksta za Web

HTML standardi za Web uključuju i nekoliko vrsta i veličina fontova, neke za naslove,
neke za tekst, a neke za isticanje. Međutim, niste ograničeni samo na ono što nudi
HTML. Ako želite namenski dizajniran naslov za svoju stranicu, napravite ga u Photo-
shopu, korišćenjem ispunjenih slova, filtara, senki, odsjaja i ostalih specijalnih efe-
kata. Obrežite ga sasvim uz slova i snimite u formatu GIF ili JPEG. N a slici 24.18
prikazan je naslov koji sam napravila za svoju Web prezentaciju. Komprimovana
datoteka ima samo 6,3 KB.
 409

Datoteku možete prevesti u format JPEG, PNG ili GIF. Dobra stvar u vezi s tekstom
jeste to što se on najčešće, mada ne uvek, postavlja na belu pozadinu. Ako to važi za
vašu Web stranu, ne morate da se gnjavite sa izvoženjem providne GIF89a slike.
Samo se uverite da je pozadina bela i snimite sliku kao običnu GIF datoteku.

Slanje slika elektronskom poštom

Kad već imate sve te sjajne slike, sigurno želite da ih podelite s prijateljima, zar ne?
To možete uraditi na nekoliko načina. Možete ih poslati kao priloge uz elektronsku
poštu, baš kao što biste u pismo ubacili nekoliko fotografija. Druga mogućnost je da
ih postavite na forum, ukoliko ste član nekog foruma ili diskusione grupe na Webu.
Svoju galeriju možete objaviti na sopstvenoj Web lokaciji, ili koristiti uslugu kao što
je Webshots (htpp: / /www.webshots. com), koja vam ustupa prostor za čuvanje slika i
omogućava da ih delite s drugima.
410

Da biste fotografiju priložili poruci e-pošte, u programu za e-poštu pritisnite

dugme Add Attachment ili izaberite odgovarajuću komandu, i pronađite sliku koju
hoćete da pošaljete. Poštu ne možete slati direktno iz Photoshopa. Format fotografije
nije bitan - važno je samo da znate da primalac ima program koji može da otvori
datu sliku. Format JPEG je uvek dobar jer ga otvaraju svi čitači Weba.
Da biste postavili sliku na forum ili korišćenjem usluge tipa Webshots, sledite
njihova uputstva. U svakom slučaju, obezbedite da slika bude razumne veličine.
Sigurno ne biste želeli da vam neko blokira računar time što će vam poslati ogromnu
datoteku, pa nemojte ni vi to da radite drugima.
Mnogi korisnici računara s pravom su podozrivi prema priloženim datotekama
koje nisu tražili. Ukoliko želite da vaše slike budu viđene i dobrodošle, šaljite ih samo
ljudima koje poznajete, i posebnom porukom ih unapred obavestite da ćete im poslati
slike. U suprotnom, vaše slike će možda završiti kao plen nekog filtra za uklanjanje
neželjene pošte.

Brže učitavanje strana

Suština je da ne možete ubrzati učitavanje Web strana - strana će se učitati onoliko
brzo koliko brzo server može da je pošalje i dati računar da je primi. O b a faktora su
van vaše kontrole.
Ipak, možete se pobrinuti da se nešto vidi dok se strana učitava. Na primer, neka
se prvo pojavi naslov za dobrodošlicu, a zatim i pozadina. Ako na strani postoji slika
koja se sporo učitava, prikažite blok teksta na mestu gde će se kasnije pojaviti slika.
Vreme učitavanja slike delovaće mnogo kraće ako posetilac ima nešto da čita ili da
gleda dok čeka.
Neka slike budu što manje ili postavite umanjeni prikaz i hipervezu ka slici u
punoj veličini, tako da posetioci mogu sami da odluče da li će učitavati veliku sliku.
Ukoliko je sadržaj slike važan, dodajte strani i njen tekstualni opis. Ako naučite
HTML, možete koristiti oznaku ALT da biste na mesto slike postavili alternativni
tekst, tj. opis slike. (To je važno i da bi vaša Web strana postala dostupnija korisni-
cima Weba koji imaju oštećen vid - a ima ih oko dva miliona.)

Sažetak
U poslednjoj lekciji bilo je reči o postavljanju vaših radova na Web. Opisani su for-
mati koje podržava većina čitača Weba i saznali ste kako da izaberete pravi format
za svoje dokumente.
Šta dalje? Završili ste 24-časovni kurs i o Photoshopu znate mnogo više nego kada
ste počeli. To ne znači da znate sve, ali imate glavne alatke - svoju maštu, kreati-
vnost i osnovno poznavanje Photoshopa. Imate još mnogo toga da naučite i mnogo
elemenata s kojima treba da eksperimentišete. Koristim Photoshop od kako se poja-
vio, i još uvek učim nove trikove i tehnike. Možete provesti godine koristeći ovaj pro-
gram a da ne isprobate sve što on može da uradi.
Iznad svega, zabavljajte se!
412
413
414
415
416
417
418
419