Школа

Наставни предмет Рачунарство и информатика

Разред I

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 25

Наставна тема Основе рада у оперативном систему са графичким интерфејсом
Наставна јединица Датотека и основне операције над датотеком; Фасцикла
Тип часа Комбиновани – обрада – вежбе
Циљ часа Стицање знања о основним операцијама над датотеком и фасциклом
Образовни задаци Упознавање са основним операцијама над датотеком и фасциклом
Функционални задаци Ученици раде са конкретним оперативним системом. Практично
обављају индивидуалне радње рачунаром.
Васпитни задаци Схвата важност употребе рачунара у свакодневном животу,
самосталност у раду
Кључни појмови Датотека (фајл), фасцикла (фолдер), екстензија, Windows Explorer

Облици рада Фронтални, рад у паровима и индивидуални рад

Наставне методе Дијалошка, демонстративна, практичан рад
Наставна средства Мрежа, рачунар, пројектор, NetSupport
Место извођења Информатички кабинет
наставе
Корелација Рачунарство и информатика (оперативни систем, апликативни
софтвер), џокер знак
Литература и додатни  Филип Марић, Информатикa 1 – уџбеник за први разред
материјал за гимназије, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.
наставнике
Литература и додатни  Филип Марић, Информатикa 1 – уџбеник за први разред
материјал за ученике гимназије, Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.
 Фајлови Lajbnic.doc, Lajbnic.jpg
Напомене Настава се изводи у блоку од 2 часа
 ТОК ЧАСА

Aктивност наставника Aктивност ученика

Уводни део  Наставник је пре часа поставио на рачунару два
часа дата фајла Lajbnic.doc, и Lajbnic.jpg;
(10 минута)  Најављује тему данашњег блока, циљеве часа; - припремају
 Исписује наслов на табли прибор;
Датотека и основне операције над датотеком; - укључују
Фасцикла; рачунар;
 Започиње дијалог у циљу обнављања и повезивања - учествују у
градива (оперативни систем, апликативни софтвер); дијалогу.
 Подстиче разговор са ученицима о њиховом
досадашњем раду у оквиру неког ОС (манипулација
подацима).
Главни део Објаснити разлику између датотеке (фајла) и - учествују у
часа фасцикле (фолдера) и нагласити да у литератури дијалогу;
(30 минута) постоји различита терминологија за ове појмове; - воде белешке;
Хијерархијска организација фасцикли; - прате излагање;
Објаснити разлику између корисничке и системске - раде вежбу.
фасцикле;
Показати креирање стабла фолдера (New / Folder) на
Desktop-у на примеру;

Објаснити како се могу формирати имена фајлова и

њихове екстензије;
Навести примере екстензија ( .doc, .xls, .ppt, .doc,
.jpg итд.) и рећи како оне указују на програме из којих
потиче фајл;
Показати ученицима како се улази у програм за
организацију фајлова и фолдера – Windows Explorer;
У оквиру програма објаснити појмове
 Главни пано
 Пано за навигацију
 Путању (адресу) фајла;
Показати како се подаци снимају и учитавају
(File/Save, File/Open);
Објаснити разлику између File/Save и File/SaveAs;
 Демонстрирати начине селектовања повезаних и
неповезаних икона;
Демонстрирати копирање, премештање и брисање
фајлова и фолдера;
Показати начине претраживања са и без џокер знака
(*, ?) – појам маске;
Дати следећи пример маске А*.* – сви фајлови било
које екстензије чије име почиње на слово А;
Задати вежбу коју ученици самостално раде (у
прилогу);
Подстиче дијалог.
Завршни део ‒ Подстиче извођење закључака; - дијалог;
часа ‒ Прoвeрaва oствaрeнoст циљeвa и вaспитнo- - искључују
(5 минута) oбрaзoвних зaдaтaкa чaсa; рачунар.
Материјал на сајту.
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Датотека и основне операције над датотеком;
Фасцикла
 датотека (фајл)

 фасцикла (фолдер)

New / Folder

примери екстензија .doc, .xls, .ppt

Windows Explorer

Џокер знаци (*, ?)

Пример маске А*.* – сви фајлови било које екстензије чије име почиње на слово А
 ПРИЛОЗИ
Прилог бр. 1: Вежба
1. Креирати стабло фолдера у My Documents-у као на слици:

2. Наћи све фајлове на хард-диску под именом Lajbnic, било које екстензије. Фајл који
представља слику поставити у креирани фолдер Slike, а фајл који представља текст,
у креирани фолдер Tekst.

3. Користећи одговарајући програм креирати нови фајл који ће објединити садржаје

фајла са текстом и сликом и сачувати га у фолдеру Matematika, под именом
LajbnicNovo. rtf.

Прилог бр. 2:

Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон

Лајбниц, (нем. Gottfried Wilhelm Freiherr
(baron) von Leibniz; Лајпциг, 1. јул 1646 —
Хановер, 14. новембар 1716) био је немачки
филозоф, математичар, проналазач, правник,
историчар, дипломата и политички
саветник. Дао је значајан допринос у оптици
и механици. Сматра се последњим човеком
енциклопедијског знања западне
цивилизације.

Стекао је образовање из права и филозофије,

радио је као секретар у двема најпознатијим
племићким породицама у Немачкој (од
којих је једна током његовог службовања
постала енглеска краљевска породица).
Заузима подједнако значајно место како у
историји филозофије тако и у историји
математике. Установио је инфинитезимални
рачун (калкулус, математичка анализа)
независно од Њутна, као и бинарни систем који представља основу модерне рачунарске
технологије. У филозофији остаће најпознатији по оптимизму, нпр. његов закључак да је
Бог створио најбољи свет од свих могућих светова.

Лајбниц је дао велики допринос у физици (оптици и механици) и технологији, као и, што
ће се касније утврдити, биологији, медицини, геологији, теорији вероватноће, психологији,
информатици. Писао је на латинском, француском и немачком и то о политици, праву,
етици, теологији, историји и филологији. Иако је много писао, мало тога је објављено.