LEGENDA o NASTANKU MOLSKIH LESTVICA

B io jednom jedan C dur. Veseo i raspevan kako samo dur može da bude. Danima se
družio sa muzičarima, stvarao nove kompozicije i melodije, međutim, na posletku se
umorio od silne razigranosti i poželeo da ima nekoga sa kim bi podelio radost
komponovanja i muziciranja. Beše mu potreban neko ko bi smirio njegove melodije,
dopunio osećajnošću njegove muzičke misli, bio sličan njemu, a opet drugačiji...

Razmišljao je, razmišljao i dosetio se: od šestog stupnja svoje lestvice stvoriće novu
lestvicu koja će imati iste tonove ali drugačiji raspored razmaka između njih. Što
pomisli, to i učini i tako nastade a mol lestvica: po tonovima ista, po zvučanju različita
od svog drugara C dura.

Nova lestvica, a mol je bila raspoložena za nežne i setne melodije. Polustepeni između
drugog i trećeg i petog i šestog stupnja (umesto trećeg i četvrtog i sedmog i prvog kod
njenog drugara C dura) su kompozicijama davali prizvuk prošlosti. „Tako slični, a tako
različiti“, govorili su muzičari za ovaj neobičan par muzičkih lestvica.

Međutim, koliko god je a molu bilo zabavno sa C durom, kako je vreme prolazilo a mol je
postajao usamljen. Nedostajao mu je neko sličan njemu, ali ipak malo veselijeg duha.
Razmišljao je, razmišljao i odlučio da stvori novu a mol lestvicu poput sebe, samo što bi
ta lestvica imala polustepen između sedmog i prvog stupnja: VOĐICU. Što pomisli, to i
učini i nastade a mol po tonovima i stupnjevima isti kao i prirodna a mol lestvica,
jedina razlika je bila u povišenom sedmom stupnju. Vođica je harmonskom a molu
(kako ovu lestvicu nazvaše) dala vesele završetke kompozicija i veću sličnost sa C
durom.

Dominanta harmonskog a mola je ulivala nadu i činilo se da sreći nema kraja...ali avaj,
taman oblak se nadvio nad muzikom naših dobrih drugara. Harmonska a mol lestvica je
imala jedan veliki, nepremostivi problem: RUPETINU između šestog i sedmog stupnja
koja je nastala kad se povisio sedmi stupanj! Bile su to neviđene muke kada su muzičari
trebali da svitaju lestvicu naviše ili na niže! Svaki put bi zastali, hvatali zalet i sa mukom
(nekad i manje uspešno) preskakali taj stepen ipo između šestog i sedmog stupnja!
Trebalo je brzo delati! Smisliti način kako da se premosti rupetina?

Razmišljao je C dur, razmišljao je a mol prirodni, razmišljao je a mol harmonski,

razmišljali su i muzičari i kompozitori... i na posletku se dosetiše: stvoriće treću molsku
lestvicu, po svemu nalik na prirodni a mol, jedino neće biti polustepena između petog i
šestog stupnja, niti rupetine između šestog i sedmog, al će biti vođice! Kako? Lako: u
prirodnom molu povisićemo i šesti i sedmi stupanj! Eto nama rešenja! Treća lestvica će
se zvati melodijski mol.

Rečeno, učinjeno. Sreći naših drugara nije bilo kraja. C dur, a molovi: prirodni,
harmonski i melodijski sad su mogli da stvaraju melodije kakve su god poželeli. Za
svaku muzičku misao je postojala odgovarajuća lestvica, vesela, setna, nostalgična,
tajanstvena ili sa srećnim završetkom.

To videše i ostale durske lestvice i odlučiše da slede primer C dura: od svog šestog
stupnja svaka lestvica je stvorila sebi paralelu- prirodni mol, a ovaj sebi još dva drugara:
harmonski i melodijski. „Tako slični, a tako različiti“ i dan danas ljudi govore kad ih
sretnu.

Ana Kovačić