Professional Documents
Culture Documents
Beo
Beo
Београд
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Стара имена Сингидунум
Становништво
Становништво
— 2011. 1.166.763
Агломерација (2011. 1.659.440
Географске карактеристике
Координате 44°48′57″ СГШ; 20°27′34″ ИГДКоординат
е: 44°48′57″ СГШ; 20°27′34″ ИГД
Београд
Београд
Остали подаци
Веб-сајт
www.beograd.rs
Садржај
1Назив
2Географија
o 2.1Положај и пространство
o 2.2Рељеф
o 2.3Клима
3Историја
o 3.1Средњи век
o 3.2Османско царство
o 3.3Краљевина Србија
o 3.4Други светски рат
o 3.5СФР Југославија
o 3.6Скорашња историја
4Демографија
5Локална самоуправа
o 5.1Скупштина града
o 5.2Градоначелник
o 5.3Градско веће
o 5.4Градска управа
o 5.5Градске општине
6Знаменитости
7Привреда
8Култура
o 8.1Музеји
o 8.2Образовање
o 8.3Ноћни живот
o 8.4Спорт
o 8.5Туризам
o 8.6Медији
o 8.7Архитектура
9Саобраћај
o 9.1Организација и инфраструктура
o 9.2Друмски превоз
o 9.3Железница и планови за метро
o 9.4Међуградске везе
o 9.5Ваздушни саобраћај
o 9.6Водени саобраћај
10Партнерски градови
o 10.1Награде
11Види још
12Референце
13Литература
14Спољашње везе
Назив
Словенско име Белиград (од старословенског Бѣлградъ и као Бѣлиградъ) први
пут је забележено 878. године,
Име Објашњење
Fehérvár мађарско име
Weißenburg немачко име
Castelbianco италијанско име
Veligradon византијско име
Belgrat турско име
Белград руски, украјински бугарски и македонски назив
Географија
Положај и пространство
Сателитски снимак
Климатограм
Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д
49 44 50 59 71 90 67 40 51 51 54 58
4 7 12 18 23 26 29 29 24 18 11 5
−1 0 4 8 13 16 17 18 13 9 4 0
Укупне падавине у mm
прикажиИмперијална конверзија
сакријКлима Беогр
Дани са снегом 10 7 4 1 0
Релативна влажност, % 78 71 63 61 61
Извор:
Историја
За више информација погледајте: Историја Београда, Винчанска
култура и Сингидунум
У строгом центру Београда, испод данашње Палате Албанија, пронађени су током
њене градње 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби
са мамутом чији је скелет нађен у близини, што говори о насељености простора
данашњег Београда још у праисторијско доба.[15] Касније се на простору Балкана,
пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи
и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила
име.[16] Насељен у трећем веку п. н. е. од Келта, тај простор убрзо прелази у
руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.[2] За владавине
цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први
хришћански мученици.[17] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских
страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје
под контролом Византије.
Средњи век
Главни чланак: Средњовековна историја Београда и Пад Београда (1521)
Турска опсада Београда 1456.
Сингидунум су освајали многи освајачи,
попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године
нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године
(словенски облик Бјелград), за време владавине Првог бугарског царства,
упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране са стране реке
и панонске равнице. Град је остао предмет размирица
између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.[18]
Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски
краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар
Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског
краља Ладислава IV.[19] Након великих губитака у Косовском боју 1389.
године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом
брзином прелазе у руке Турака Османлија.[20] Ипак, север је дуго одолевао.
Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског
краља Жигмунда Луксембуршког након што је постао његов вазал. Године 1405.
Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном
периоду Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине
града заједно са замковима, а цркве и тврђаве су обновљене, што је помогло да
град одолева навалама Турака чак 70 година.
У ово време Београд је постао уточиште многим балканским народима који су
бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника тада достизао и
40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића већи део деспотства
доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских
краљева.[19] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у
даљем напредовању ка средњој Европи. Напали су 1456. када се одиграла
чувена Опсада Београда, где је хришћанска војска под вођством Сибињанин
Јанка успешно одбранила град од турског напада. [21] Београд се цитира и у
најстаријој сачуваној песми из 1476. године која пева о арамади краља
Матије, мађарским данима Опсаде, Мехмеду II Освајачу, Ћерзелез Алији и Павлу
Стремљанину.[22]
Османско царство
Главни чланак: Београдски пашалук
Победник и зидине Калемегдана.
Демографија
Главни чланак: Демографија Београда
Према попису становништва из 2011. године Београд има 1.166.763 становника.
Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили
као Срби (90%), Роми (1,4%), Црногорци (0,7%), Југословени (0,6%), Хрвати (0,6%)
, Македонци (0,5%) и Горанци (0,3%).[4]
Национални састав према попису из 2011.[59]
Срби
Роми
Црногорци
Југословени
Хрвати
Македонци
Горанци
Муслимани
неизјашњени
Укупно: 1.166.763
Локална самоуправа
Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са
својим посебним органима локалне самоуправе.[38]
Скупштина града
Нови
41 218.633 217.773 212.104
Београд
Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 km²,
обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари
град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и
Чукарице.
Знаменитости
Главни чланак: Споменици и архитектура Београда и Списак споменика
културе у Београду
Висине неких београдских знаменитости
Авала (излетиште),
o Авалски торањ
Калемегдан
o Београдска тврђава
o Стамбол капија
o Победник (споменик)
Стари двор
Храм Светог Саве
Спомен црква у Лазаревцу
Београђанка
Центар Сава
Кућа цвећа (маузолеј) Јосипа Броза Тита
Винча — Бело брдо
Скадарлија
Привреда
Главни чланак: Привреда Београда
Култура
Главни чланак: Култура Београда и Културне институције у Граду Београду
Медији
Саобраћај
Главни чланак: Саобраћај у Београду
Организација и инфраструктура
Мост „Газела” на Сави
Тролејбус у саобраћају
Партнерски градови
Главни чланак: Списак побратимљених градова у Србији
Београд је побратимљен са следећим градовима: [94]
Ковентри (УК, Енглеска) — град близанац од 1957.
Тел Авив (Израел) — град побратим од 1990.
Беч (Аустрија, Беч) — град побратим од 2003.
Чикаго (САД, Илиноис) — град побратим од јуна 2005.
Лахор (Пакистан, Панџаб) — град побратим од јуна 2007.
Крф (Грчка) — град побратим од фебруара 2010.[95]
Љубљана (Словенија) — град побратим од новембра 2010.[96]
Скопље (Македонија) — град побратим од марта 2012.
Награде
Табла у Скупштини града Београда, сведочанство о додели крста витеза легије части граду
Види још
Белгрејд
Белгород
Биоград на Мору
Биоградска Гора
Београд 2020, кандидатура града Београда за Европску
престоницу културе 2020.
Почасни грађани Београда
Хронологија историје Београда
Београд у првим месецима нацистичке окупације
Референце
1. ^ Тасић 1990.
2. ↑ „Град Београд — Историја (Антички период)”.
Врати се на:2,0 2,1
Литература
Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995). Географске регије
Југославије (Србија и Црна Гора). Београд: Савремена
администрација.
Поповић, Душан Ј. (1964). Београд кроз векове. Београд: Туристичка
штампа.
Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска
књижевна задруга.
Павић, Милорад (2000). Кратка историја Београда.
Дерета. ISBN 978-86-7346-117-5.
Јасмина Тешановић: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у
Београду; Cleis Press. 2000. ISBN 978-1-57344-114-8.
Levinsohn, Florence Hamlish (1994). Belgrade: Among the Serbs. Ivan R.
Dee. ISBN 978-1-56663-061-0.
Републички завод за статистику Републике Србије
(2002). Национална или етничка припадност — подаци по
насељима(PDF) (Књиге резултата Пописа 2002 изд.).
Београд: Републички завод за статистику Републике Србије.
стр. 14. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 4. 2011.
Приступљено 29. 10. 2006.
Тасић, Никола; Срејовић, Драгослав; Стојановић, Братислав
(1990). „Винча и њена култура”. Ур.: Поповић, Владислав. Винча:
Центар неолитске културе у Дунавском региону. Превод: Смиљка
Кјурин. Београд. Приступљено 28. 10. 2006.
Mitchell, Laurence (2005). Belgrade. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-
84162-145-6.
Norris, David A. (2008). Belgrade A Cultural History. Oxford University
Press. ISBN 978-0-19-970452-1.
Крстић, Александар (2012). „Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и
како Београд предат Угрима 1427. године?” (PDF). Историјски
часопис. 61: 115—127. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24.
03. 2018. Приступљено 20. 07. 2018.
Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја
Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Спољашње везе
Више информација о чланкуБеоградпронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитату
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Званични веб-сајт
Туристичка организација Београда (језик: српски) (језик:
енглески)
Beobuild — Праћење градилишта, архитектура и
урбанизам у Београду (језик: српски) (језик: енглески)
Infograd — 3D Мапа и пословни информатор
града (језик: српски) (језик: енглески)
БГ-Инфо — Корисне информације о Београду (језик:
српски)
Секретаријат за саобраћај Града Београда
Архитектура Београда (језик: енглески)
БЕМУС — Београдске музичке свечаности (језик:
српски)
ВеlgradеМаps — Мапе градског превоза (језик:
српски) (језик: енглески)
Веоvoz.rs, претрага редова вожње градске и приградске
железнице Београда (језик: српски) (језик: енглески)
Виртуелна шетња Београдом (језик: српски)
прикажи
Београдска насеља
прикажи
Европски главни градови
прикажи
Историјске престонице Србије
прикажи
прикажи
Већа градска насеља на обалама реке Саве
прикажи
Градска насеља у Србији
прикажи
одаци)
Портал Географија
Портал Београд
Портал Србија
Категорије:
Београдска насеља
Главни градови у Европи
Градови у Србији
Београд
Статистички региони Србије
Градови Шумадије
Мени за навигацију
Нисте пријављени
Разговор
Доприноси
Отварање налога
Пријава
Чланак
Разговор
Ћир./lat.
Читај
Извор
Историја
Претрага
??????? ? ? ??
Главна страна
Садржај
Радионица
Скорашње измене
Случајна страница
Интеракција
Помоћ
Трг
Актуелности
Контакт
Донације
Алатке
Шта води овамо
Сродне промене
Отпремање датотеке
Посебне странице
Верзија за штампање
Трајна веза
Информације о страници
Ставка на Википодацима
Цитирање ове странице
На другим пројектима
Викимедијина остава
Викиновости
Викицитат
Штампање/извоз
Преузимање (PDF)
На другим језицима
العربية
Bahasa Indonesia
Български
English
Español
Français
日本語
Magyar
Shqip
Још 169 језика
Измени везе
Ова страница је последњи пут уређена на датум 7. април 2020. у 14:56 ч.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим
усл