Рачуноводство

Смер: Порези и царине

проф. др Чедомир Глигорић

Презентација 5
 ГРЕШКЕ У КЊИГОВОДСТВУ
• Грешка у књиговодству може бити последица људског фактора, али, у ери
развоја информатичког друштва, и последица грешке у рачунарском
програму. Као и у другим активностима, грешке је могуће и исправити.

• Са становишта намере, грешке се могу поделити на:

1. Случајне (нежељене грешке које су учињене без икакве намере и које су
настале и поред нормалног нивоа пажње).
2. Намерне (срачунате на манипулацију. Услед тога, откривање оваквих грешака
је веома тешко, а обично су везане за фалсификовање документације. Њима се
бави форензичко рачуноводство.)

• Са становишта реакције система двојног књиговодства на њихову појаву деле

се на:
1. Формалне грешке (реагују на аутоматску контролу двојног књиговодства)
2. Материјалне грешке (не реагују на контролу, теже их је открити).
 ГРЕШКЕ У КЊИГОВОДСТВУ
• Примери формалних грешака
1. пословна промена је прокњижена парцијално, што значи да је задужен неки књиговодствени рачун, али
није одобрен ни један други рачун;одобрен је одређени књиговодствени рачун, али није задужен ни један
други рачун, те је пословна промена, опет, прокњижена парцијално (делимично);
2. пословна промена је прокњижена тако да је задужен исправан рачун, у правом износу, али је
кореспондентни рачун одобрен у погрешном износу, или је одобрен исправан рачун, али је његов
кореспондентни рачун задужен у погрешном износу;
3. пословна промена је прокњижена исправно у главној књизи, али неисправно у дневнику, или обрнуто;
4. пословна промена је прокњижена на синтетичком рачуну, али је пропуштено књижење на аналитичким
рачунима;
5. пословна промена је прокњижена исправно, али је књиговођа погрешно сабрао или одузео податке из
пословних књига или помоћних евиденција и сл.

• Примери материјалних грешака

1. двоструког књижења једне промене, било на основу двоструке или исте документације;
2. пропуштања књижења докумената о неким променама из било ког разлога;
3. књижења промена на супротним странама конта у некој промени;
4. књижење погрешног износа, било већег или мањег него што стварно износи промена;
5. погрешно одабраних рачуна при контирању или књижењу;
6. замене средстава при пријему или издавању у односу на документовану промену или нетачно састављени
документ.
 ГРЕШКЕ У КЊИГОВОДСТВУ
• Исправљање грешака у књиговодству
• Техничка исправка грешака (исправка путем прецртавања или поништавања) – У случају да је
књиговодство организовано тако да се обавља ручно, грешке се исправљају прецртавањем; ако је
организовано путем рачунара, грешке се исправљају поништавањем књижења на самом рачунару.

• Прецртавањем је могуће исправити целокупан погрешно прокњижен износ или цифре које су уписане
погрешно. Ако је уместо износа од 9.000. дин, погрешно уписан износ од 10.000. дин, исправка грешке
извршиће се на следећи начин:
9.000.
10.000.
• Ако је дошло по пермутације бројева, или је погрешно унета само једна цифра, исправка ће се извршити на
следећи начин (уместо вредности 2.534, прокњижено је, нпр. 2.543):
34
2.543
• Неопходно је задржати претходни износ погрешно унетог књижења, како би остао траг о томе да је дошло
до настанка грешке и начину како је грешка исправљена. Уколико се у поступку књижења користи рачунар,
онда се погрешно унети износ брише из меморије рачунара, и уноси исправан износ.
 ГРЕШКЕ У КЊИГОВОДСТВУ
• Исправљање грешака у књиговодству
• Докњижавање – Уколико се догодило да је приликом књижења пропуштено да се прокњижи одређена пословна промена,
онда је дозвољено извршити допунско књижење. То значи да је неопходно да се докњижи непрокњижени књиговодствени
став, али тако да се, недвосмислено, може утврдити моменат настанка пословне промене. У том случају пословна промена се
књижи као да је тек настала, али се наводи датум књижења. Исто тако, докњижавање је метод исправке грешака у ситуацији
када је у некој пословној промени прокњижен мањи износ од стварног износа. У том случају, се врши докњижавање
разлике између књиженог и стварног износа, уз позиве на првобитно књижење.

• Сторнирање - Уколико је пословна промена у потпуности прокњижена погрешно, примењује се потпуни сторно, а ако је
учињена делимична грешка у књижењу примењује се делимични сторно.
Црни сторно:
Материјал Добављачи
Пс) 1)2.000 Пс) 1а)2.000
1а)2.000 1)2.000 1б)2.000
1б)2.000

• Примена црног сторна подразумева да се, прво, искњижи погрешно унети став, тако што се износи
прокњиже на супротним странама (став 1а), а затим обави исправно књижење (став 1б).

• Недостатак: Исправка грешака путем црног сторна доводи до настанка додатне грешке: неоправдано расте
промет дуговне и потражне стране оба рачуна. (за 2.000 дин.)
 ГРЕШКЕ У КЊИГОВОДСТВУ
• Исправљање грешака у књиговодству
Црвени сторно:

Материјал Добављачи
Пс) 1) 2.000 Пс) 1б)2.000
1б)2.000 1а)(2.000) 1) 2.000
1а)(2.000)

• Црвени сторно отклања недостатак црног сторна.

• Став 1 приказује погрешно прокњижену пословну промену, док се став 1а односи на књижење
црвеног сторна. Црвени сторно књижи се на истој страни погрешно прокњиженог износа, али
као одбитна ставка. У ставу 1б, приказано је исправно књижење пословне промене. Црвени
сторно поништава погрешно прокњижену пословну промену.

• Основна предност црвеног сторна је у тачном износу промета који приказују рачуни.
 КОНТНИ ОКВИР И КОНТНИ ПЛАН
• Контни оквир и конти план су механизми означавања књиговодствених
рачуна.
• Контни оквир представља списак свих рачуна који се могу отворити у једном предузећу. Ради се
о моделу, односно скици књиговодствених рачуна (конта), на основу кога се израђује конкретан
контни план. То значи да је контни оквир шири појам у односу на контни план.

• Контни план подразумева списак свих стварно отворених рачуна у књиговодству неког
предузећа, који помаже у књижењу пословних промена.

• Општеважећи принцип у састављању контног оквира је тзв. декадни систем.

• Најшире посматрано, сва средства, извора средстава, приходи и расходи разврставају се у класе
од броја 0 до броја 9. Затим се класе деле на групе, где свака класа може имати највише 10 група.
Свака група може садржати највише 10 рачуна. Погледајмо то на примеру.

• Пример: Рачун 614. Рачун припада 6. класи и групи 61. Сам рачун је обележен бројем 614. У
неким случајевима могуће је отворити и подрачун (нпр. 6142).
 КОНТНИ ОКВИР И КОНТНИ ПЛАН
• У зависности од постављеног циља књиговодства, зависи и начин састављања контног оквира.
Прво схватање циља књиговодства захтева да се књиговодствени рачуни распореде тако да
одговарају распореду позиција у финансијским извештајима (билансу стања и билансу успеха).
Друго схватање подразумева да сви рачуни у контном оквиру буду распоређени по принципу
кружног тока средстава, односно по фазама кретања и трансформације вредности у промету и
производњи.

• Контни оквир по билансном принципу

• У нашем правном систему, сходно Закону о рачуноводству и најновијем Правилнику , контни

оквир састављен је по билансном принципу. То значи да је основна сврха књиговодства
правилан обрачун финансијског резултата предузећа. Класе су распоређене у складу са
распоредом позиција у билансу стања и билансу успеха, финансијско рачуноводство одвојено је
од погонског рачуноводства, а за утврђивање резултата користи се метода укупних трошкова.
 КОНТНИ ОКВИР И КОНТНИ ПЛАН
• Класе контног оквира по билансном принципу

Класа 0 – Уписани а неуплаћени капитал и стална имовина

Класа 1 – Залихе и стална средства намењена продаји
Класа 2 – Краткорочна потраживања и пласмани, новчана средства и
активна временска разграничења
Класа 3 – Капитал
Класа 4 – Дугорочна резервисања, обавезе и пасивна временска
разграничења
Класа 5 – Расходи
Класа 6 – Приходи
Класа 7 – Отварање и закључак рачуна стања и успеха
Класа 8 – Ванбилансна евиденција
Класа 9 – Обрачун трошкова и учинака

• Класе 0, 1 и 2 се налазе у активи биланса стања (поређене по принципу растуће ликвидности), а класе 3 и 4 у пасиви
биланса стања (поређане по принципу опадајуће доспелости). Класа 5 обухвата рачуне који се налазе на левој (расходној
страни) биланса успеха, а класа 6 рачуне који се налазе на десној (приходној) страни биланса успеха.

• Класа 7 обухвата рачуне који омогућавају отварање и затварање пословних књига, и односе се на повезивање биланса и
књиговодства. Ради се о: рачуну отварања, рачуну добитка и губитка и рачуну изравнања. Класа 8 односи се на
ванбилансну евиденцију, а класа 9 на рачуне погонског рачуноводства (на обрачун трошкова и учинака).
 КОНТНИ ОКВИР И КОНТНИ ПЛАН
• Контни оквир по функционалном принципу

• Контни оквир по функционалном (процесном) принципу заснован је на премиси да је основни

циљ књиговодства праћење и евидентирање циркулације, тј. кружног тока (кретања)
вредности и средстава у предузећу. Распоред класа у овој врсти контног оквира, у потпуности,
одговара етапама кружног тока средстава – Н-Р-П-Р1-Н1. Израда контног оквира по
функционалном принципу кореспондира са обрачуном резултата по методи трошкова продатих
учинака.

Класе у контном оквиру по функционалном принципу

Класа 0 – Стална пословна и ванпословна средства и губитак
Класа 1 – Новчана средства и краткорочни извори
Класа 2 – Материјал резервни делови и ситан ивентар
Класа 3 – Трошкови по врстама
Класа 4 – Погонски обрачун
Класа 5 – Полупроизводи
Класа 6 – Готови производи
Класа 7 – Расходи
Класа 8 – Приходи
Класа 9 – Закључак књига
 КОНТНИ ОКВИР И КОНТНИ ПЛАН
• Предузеће набавља дугорочне изворе финансирања и основна средства (класа 0), као и
краткорочне изворе финансирања и неопходна новчана средства (класа 1), купује материјал
(класа 2); процес производње прати преко трошкова по врстама (класа 3), али и преко
трошкова по местима и носиоцима трошкова (класа 4); као резултат завршене производње
настају полупроизводи (класа 5) и/или готови производи (класа 6), који се продају на тржишту
тако да настају расходи (класа 7) и приходи (класа 8). Рачуни стања и резултата (успеха) се
закључују на крају пословне године (класа 9).

• За разлику од контног оквира по билансном принципу, вођење књиговодствених рачуна према

контном оквиру по функционалном принципу, захтева да погонско књиговодство постане
саставни део финансијског књиговодства. У том случају, финансијски резултат обрачунава се
поређењем укупних прихода и њима коресподентних расхода (по учинцима, организационим
деловима предузећа и сл.). Дакле, целокупно књиговодство представља заокружени систем
(једнокружни систем).
 КОНТНИ ОКВИР И КОНТНИ ПЛАН
• Контни план

• Контни план представља списак свих књиговодствених рачуна (конта) који су отворени у књиговодству једног предузећа.

• Увођење контних планова у књиговодства предузећа обезбеђује:

1. Упоредивост књиговодствене евиденције између пословница и/или предузећа

2. Свођење свих података на више нивоа управљања
3. Несметану флуктуацију (премештање) радне снаге из једног предузећа у друго предузеће
4. Контролу пословања, јер сва предузећа користе контне планове који су израђени на основу јединственог Контног оквира,
што омогућава лакше утврђивање евентуалних неправилности.

• Израда контног плана носи и одређена ограничења, а то су:

1. Предузећа не смеју да мењају називе конта која су већ прецизирана званичним Контним оквиром
2. Предузећа не могу додавати нове класе, групе и рачуне који нису предвиђени Контни оквиром.

• Приликом израде контног плана конкретног предузећа треба водити рачуна да буде задовољен принцип економичности и
рентабилности. То значи да контни план настаје рашчлањивањем рачуна из контног оквира, али само до четвртог степена
(аналитика). Свако даље рашчлањивање повећава вероватноћу настанка књиговодствене грешке. Осим тога, ови принципи
захтевају да предузеће елиминише све непотребне рачуне који су предвиђени Контним оквиром и води евиденцију само на
постојећим рачунима, или новоотвореним рачунима, ако је то последица саме пословне промене.