INTEGRALI

I. Integracija trigonometrijskih funkcija

1. Integrali oblika

sin(ax) cos(bx)dx
i sli no naravno sin(ax) sin(bx)dx , kao i cos(ax) cos(bx)dx .
Koriste se trigonometrijske adicione formule:
1
sin(ax) cos(bx) = (sin(a − b) x + sin(a + b) x)
2
1
sin(ax) sin(bx) = (cos(a − b) x − cos(a + b) x)
2
1
cos(ax) cos(bx) = (cos(a − b) x + cos(a + b) x)
2

2. Integrali oblika

R (sin x, cos x)dx

gde je R racionalna funkcija (koli nik dva polinoma), rešavaju se

univerzalnom trigonometrijskom smenom:
x
t = tg ( )
2
2 2t 1− t2
Pri ovoj smeni je dx = dt , sin x = , cosx =
1+ t2 1+ t2 1+ t2
Specijalno,
ako je R (− sin x, cos x) = − R (sin x, cos x) , koristi se smena t = cos x ,
ako je R (sin x, − cos x) = − R (sin x, cos x) , koristi se smena t = sin x ,
ako je R (− sin x, − cos x) = R (sin x, cos x) , koristi se smena t = tgx .

II. Metod Ostrogradskog

Se koristi za integrale oblika
 Pn ( x)
dx
ax + bx + c
2

gde je Pn ( x) polinom stepena n. Rešenje tražimo u obliku

Pn ( x) dx
dx = Qn −1 ( x ) ax 2 + bx + c + λ (1)
ax 2 + bx + c ax 2 + bx + c

gde je Qn −1 ( x) polinom stepena n – 1. Posle diferenciranja jedna ine (1) se koeficijenti

polinoma Qn −1 ( x) i parametar λ odre uju metodom neodre enih koeficijenata.

dx
Integral , (a ≠ 0) se rešava u dva koraka:
ax + bx + c
2

1
1. napravi se transformacija ax 2 + bx + c =
4a
( (2ax + b)2 + 4ac − b2 )
2. uvede se smena t = 2ax + b

III. Integracija racionalnih funkcija

Pn ( x)
dx, n≤m
Qm ( x)
Ako je n > m , tada se prvo podele polinomi da bi se dobila prava racionalna funkcija
(prava zna i da stepen polinoma u brojiocu nije ve i od stepena polinoma u imeniocu.).

Pn ( x)
Zatim se racionalna funkcija prikaže u obliku zbira elementarnih racionalnih
Qm ( x)
A Bx + C
funkcija: to su funkcije oblika , .
( x − a) k
( x + px + q ) k
2

p p2
Zatim se izraz x 2 + px + q svede na kanoni ki oblik ( x + ) 2 + q − . Smenom
2 4
p
t = x + dobijamo integral oblika
2
dt
Ik =
(t 2 + a 2 ) k
koji se rešava parcijalnom integracijom ... pri tome važe rekurentne veze:

t 2k − 1
Ik = + I k −1 ,
2ka 2 ( a 2 + t 2 ) k 2ka 2
1 t
I1 = arctg ( )
a a

IV. Integrali oblika

r1 rs
ax + b ax + b
R ( x, , , )dx
cx + d cx + d
gde je R racionalna funkcija, a, b, c, d realni brojevi, r1 , rs racionalni brojevi i
a b
determinanta ≠ 0 , rešava se smenom
c d

ax + b
tm =
cx + d
gde je m = NZS (najmanji zajedni ki sadržilac) za imenioce od r1 , rs .

V. Integrali oblika

x m ( a + bx n ) p dx
gde su m, n, p racionalni brojevi, a a, b realni brojevi. Može se rešiti u slede im
slu ajevima:

1. Ako je p ∈ , smenom x = t s , gde je s = NZS (imenioci od m, n) .

m +1
2. Ako je ∈ , smenom a + bx n = t s , gde je s imenilac od p.
n
 m +1
3. Ako je + p∈ , smenom ax − n + b = t s , gde je s imenilac od p.
n

VI. Ojlerove smene

Koriste se za integrale racionalnih funkcija R oblika

R ( x, ax 2 + bx + c )dx

1. Ako je a > 0 , probati neku od slede ih smena (mogu e su sve etiri

kombinacije):

ax 2 + bx + c = ± x a ± t
2. Ako jedna ina ax 2 + bx + c = 0 ima realna rešenja x1 i x2 :

i. Ako je x1 = x2 , smena je ax 2 + bx + c = x − x1 a
a ( x − x2 )
ii. Ako je x1 ≠ x2 , napisati ax 2 + bx + c = x − x1 i primeniti
x − x1
a ( x − x2 )
smenu t2 =
x − x1

3. Ako je c > 0 , probati neku od slede ih smena (mogu e su sve etiri

kombinacije):

ax 2 + bx + c = ± c ± xt

Dobijene integrale datog oblika rešavamo smenama kao što sledi:

R (t , 1 − t 2 ) dt smenom t = sin u
1
R (t , t 2 − 1) dt smenom t=
sin u
R (t , t 2 + 1) dt smenom t = tgu