UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.

6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

-originalni rad – URGENTNA MEDICINA

KARAKTERISTIKE AKUTNOG TROVANJA ETIL ALKOHOLOM
PREMA PODACIMA DOBIJENIM U SLUŽBI HITNE MEDICINSKE
POMOĆI
Enes Slatina¹, Belma Muharemović²
¹Zavod za hitnu medicinsku pomoć Sarajevo, Bosna i Hercegovina; ²Fakultet zdravstvenih
studija Sarajevo, Bosna i Hercegovina

SAŽETAK
Uvod: Alkoholizam se smatra trećom bolešću savremenog svijeta odmah iza srčanih i
malignih bolesti. Alkoholiziranost i alkoholizam su u posljednjoj deceniji ozbiljan problem u
Bosni i Hercegovini (BiH). Razlog su dramatiĉna ratna zbivanja s teškim i dugoroĉnim
posljedicama ĉije se dimenzije u vremenu i prostoru ne mogu sagledati bez znanstvenih i
struĉnih istraživanja cijele populacije, a isto tako i onih koji imaju teške komplikacije zbog
dugotrajne upotrebe i zloupotrebe alkoholnih pića na somatskom, mentalnom i socijalnom
planu. Akutno trovanje alkoholom ili jednostavno pijanstvo posljedica je jednokratne
upotrebe veće količine alkoholnih pića.
Cilj rada: Odrediti demografske karakteristike pacijenata akutnog trovanja etil
alkoholom kojima je pomoć pruţena od strane osoblja Zavoda za hitnu medicinsku pomoć
(ZHMP) Kantona Sarajevo u dvogodišnjem periodu od 01.01.2012. – 31.12.2013. godine;
utvrditi preko anketnog upitnika koliko su učenici završnog razreda srednje škole upoznati o
problemu alkoholizma u Sarajevu, utvrditi ulogu medicinske sestre u prehospitalnom
zbrinjavanju pacijenata intoksiciranih etil alkoholom na osnovu apliciranja terapije i drugih
vidova pomoći.
Metod rada: Ovo istraživanje je retrospektivno. Svi pacijenti sa dijagnozom akutno
trovanje etil alkoholom, a kojima je pomoć pruţena od strane osoblja ZHMP Kantona
Sarajevo u periodu od 01.01.2012. do 31.12.2013. godine uvršteni su u ispitivanje. Podatke
pacijenata intoksiciranih etil alkoholom dobili smo obradom radnih protokola pacijenata u
ZHMP Kantona Sarajevo. Metodom slučajnog odabira u srednjoj Eelektrotehniĉkoj školi za
elektroenergetiku provedena je anketa sa učenicima IV razreda.
Rezultati: U studiju je bilo uključeno ukupno 1147 pacijenata: 749 u 2012. godini i 408
u 2013. godini. U 2012. godini je bilo 88% muškaraca i 12% žena, omjera 9:1 u korist
muškaraca. U 2013. godini je sličan omjer trovanja alkoholom po spolu. U obje godine
trovanje alkoholom je bilo najzastupljenije u grupi akutnih trovanja (oko 65%). U velikom
broju slučajeva osobe su u stanju alkoholne intoksikacije zadobile povrede glave U
zbrinjavanju ovih bolesnika značajna je uloga medicinske sestre i ogleda se u primeni brojnih
sestrinskih intervencija. Najveći broj intervencija odnosi se na plasiranje iv puta (42%),
ordiniranje infuzije kristaloida (23%), oksigenaciju (20%), previjanje (12%), mjerenje ŠUK-a
(19%), dok su ostale intervencije zastupljene u 3 - 5% slučajeva.

Enes Slatina, ul. Kolodvorska 11, Sarajevo 71000, Босна и Херцеговина, Tel.+387-33-611-111; E-
mail: hitnabih@yahoo.com
 UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

Zaključak: U hitnom medicinskom zbrinjavanju enormno je veliki broj alkoholiziranih

pacijenata, što predstavlja veliki društveni, socijalni i ekonoski problem za naše društvo. To
su ujedno i najčešća trovanja u grupi akutno intoksiciranih pacijenata. Potrebno je dalje raditi
na prevenciji zloupotrebe alkohola kako bi se smanjile štetne posljedice alkohola po zdravlje
ljudi i okolinu. Iz primenjenog anketnog upitnika se uoĉava potreba za dodatnom edukacijom
mladih o štetnosti alkohola.
Kljuĉne rijeĉi: alkoholizam, akutno trovanje etil alkoholom, hitna pomoć

UVOD postulate kulture i odstupanja od

kulturoloških i socijalnih normi društva,
Alkoholizam je kompleksna socijalno
ukljuĉujući sve aspekte socijalnog fun-
medicinska bolest, čijem nastanku i
kcionisanja. Sistemsko-porodične definicije
održavanju doprinose društveni i
se zasnivaju na razumijevanju alkoholizma
zdravstveni faktori koji su u stalnom
kroz opštu teoriju sistema i vide porodicu
međudejstvu. Najrasprostranjenija je bolest
kao sistem, tj. kroz nastanak i održavanje
zavisnosti i posle depresije to je mentalni
alkoholizma u njoj [4].
poremećaj koji u najvećem broju doprinosi
U etiologiji zavisnosti neophodno je
globalnoj invalidnosti. Status bolesti je
poznavati osobine same psihoaktivne
dobio 1951. godine kada su ga prvi put
supstance, u ovom slučaju alkohola, u svim
definisali eksperti SZO, a u međuvremenu
fazama i na svim nivoima njenog dejstva
je evoluirao od medicinskog, preko
na organizam. Njegova potrošnja je du-
psihodinamskog do socijalnog modela.
boko ukorijenjena u istoriji civilizacije.
Danas se smatra da je alkoholizam po
Posebno je značajno što je, uprkos
svojoj kompleksnosti i masovnosti prototip
ekspanziji brojnih opojnih i drugih
(socijalno-medicinskog) psihijatrijskog po-
sintetiĉkih droga, alkohol još uvijek na
remećaja [1].
prvom mjestu po zloupotrebi među mladim
Alkoholizam je dugotrajno preko-
djelom svjetske populacije. Oni ga koriste
mjerno konzumiranje alkoholnih pića koje
samog ili u opasnim kombinacijama sa
dovodi do (organske i fizičke) zavisnosti.
drugim supstancama [5].
Ima i onih koji alkoholizmom smatraju
Dvadeset odsto osoba je tokom života
svaku prekomjernu upotrebu ovih pića, koja
bar jednom konzumiralo alkoholno piće, a
izaziva ekonomske i socijalne probleme.
kod 10 - 30% njih nastaju alkoholom
Obično se pravi razlika između
uzrokovani poremećaji. Životna prevalenca
alkoholofilije i alkoholomanije. Alkoho-
zloupotrebe alkohola je više od 10% za
lofilija je potreba za uzimanjem alkohola,
muškarce i više od 5% za žene, dok je
dok akoholomaniju bitno određuje za-
prevalenca zavisnosti od alkohola 5-10%
visnost koja, u slučaju prestanka uzimanja
za muškarce i 3-5% za žene. Takođe treba
pića, izaziva (kao i kod narkomana) apsti-
istaći da zloupotreba alkohola redukuje
nencijalnu krizu [2].
očekivano trajanje života oko 10 godina [6].
Alkoholizam se može definisati sa više
aspekata: medicinskog, bihejvioralnog,
CILJ RADA
kulturološkog i sistemsko-porodičnog [3].
Kulturološke i socijalno-patološke defini- Odrediti demografske karakteristike
cije razmatraju alkoholizam kroz pacijenata sa dijagnozom akutnog trovanja
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

etil alkoholom kojima je pomoć pružilo Statistički dizajn

osoblje Zavoda za hitnu medicinsku pomoć
Statistička obrada dobijenih podataka
kantona (ZHMP) Sarajevo u periodu od
izvršena je u programskom paketu SPSS
dvije godine (01.01.2012. – 31.12.2013.).
for Windows (verzija 19.0, SPSS Inc,
Utvrditi preko anketnog upitnika koliko su Chicago, Illinois, SAD) i Microsoft Excell
uĉenici završnog razreda srednje škole (verzija 11. Microsoft Corporation,
upoznati sa problemom alkoholizma u Redmond, WA, SAD). Nominalne i
Sarajevu. Utvrditi ulogu medicinske sestre ordinalne varijable ovog istraživanja
u prehospitalnom zbrinjavanju intoksici-
analizirane su χ2 testom, a pri manjku
ranih etil alkoholom na osnovu apliciranja
očekivane frekvencije korišćen je Fisherov
terapije i drugih vidova struĉne pomoći.
egzaktni test (za tabele kontigencije).
Rezultati su detaljno razrađeni i doku-
METOD RADA
mentirani, prezentirani apsolutnim broje-
U rad su uvršteni svi pacijenti sa vima, relativnim brojevima, statističkim
dijagnozom akutno trovanje etil alkoholom vrijednostima uz korištenje statistiĉkih
kojima je pomoć pruţena od strane osoblja pokazatelja, a prikazani jednostavnim i
ZHMP Kantona Sarajevo u periodu od razumljivim tabelama i grafikonima.
01.01.2012. do 31.12.2013. godine. Obu-
hvaćeno je 1157 pacijenata kod kojih je u REZULTATI
navedenom periodu intervenisalo osoblje
Na grafikonu 1. je prikazan broj i
ZHMP u Sarajevu.
procenat registrovanih trovanja prema
Putem anketnog upitnika sluĉajnim
uzroĉnicima u 2012. i 2013. godini. U
odabirom ispitan je 91 učenik u srednjoj
2012. godini najzastupljenije je trovanja
Elektrotehničkoj školi za elektroenergetiku
alkoholom (71%), a najmanje je zabele-
u Sarajevu, o problemu alkoholizma,
ženih trovanja hemikalijama (1%). U 2013.
informisanosti i stavu mladih o problemu
godini generalno je niža zastupljenost svih
alkoholizma.
vrsta trovanja ali nema razlike u najčešćim
i najređim trovanjima prema uzročnicima
Metode istraživanja
trovanja u odnosu na 2012. godinu.
Sprovedena je dvogodišnja retrospe-ktivna Jedina evidentna razlika je da je u 2013.
studija. Ispitivanje je obuhvatilo sa jedne godini povećan broj trovanja drogama.
strane obradu podataka o pregledanim
pacijentima dobijenih iz radnih protokola
ZHMP, a sa druge strane upitnika studije
preseka (cross sectional study) kao instru-
menta istraživanja. Anketni upitnik sasta-
vljen od 9 pitanja je bio specijalno diza-
jniran za ovu studiju i anonimnog
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90
karaktera.
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

U 2013. godini znaĉajno je opao broj i

procenat trovanja etil akoholom (grafikon
2.) Od ukupno 1157 otrovanih u
dvogodišnjem periodu, 65% ih se otrovalo
etil-alkoholom u 2012., a 35% u 2013.
godini. Prikazana razlika je statitiĉki
znaĉajna (χ2=8,09 p=0,005).

408; 35%

Hi kvadrat test proporcije pokazao je

statistiĉki znaĉajno veći udio izolovanog
749; 65% trovanja etil alkoholom u odnosu na
trovanje alkoholom udruţeno sa drugim
intoksikacije alkohoom 2012 god.
povredama ili stanjima χ2=1782,4
2013 god.
p<0,0005 (tabela 1.).
Grafikon 2. Trovanje etil akoholom u
2012. i 2013. Godini

Tabela 1. Udruţenost trovanja etil-alkoholom sa povredama po sistemima

Validni Ukupni
Uĉestalost Procenat
Procenat Procenat
trovanje etil-alkoholom 439 58,6 58,6 58,6
trovanje etil-alkoholom + trovanje
18 2,4 2,4 61,0
lijekovima
trovanje etil-alkoholom + povrede glave 205 27,4 27,4 88,4
trovanje etil-alkoholom + povrede
11 1,5 1,5 89,9
gr.koša/abdomena
Trovanje trovanje etil-alkoholom + povrede
17 2,3 2,3 92,1
/povrede gor.ekstremita
trovanje etil-alkoholom + povrede
15 2,0 2,0 94,1
karlice/donj. ekstremiteta
trovanje etil-alkoholom + suicid 9 1,2 1,2 95,3
trovanje etil-alkoholom + ostale
35 4,7 4,7 100,0
povrede/bolesti
Ukupno 749 100,0 100,0

Izolovano trovanje alkoholom zastupljeno sluĉajeva. Zastupljenost trovanja

je u 439/749 (59%) sluĉajeva. Najĉešća je alkoholom sa povredama drugih sistema
udruţenost trovanja etil-alkoholom sa iznosi od 1 do 5% (grafikon 3.).
povredom glave u 205/749 (27%)
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

17; 2%15; 2% 9; 1% 35; 5%

trovanje alkoholom
11; 2%
+ trovanje lijekovima

205; 27%
+ povrede glave

+ povrede gr.koša/abdomena

18; 2% 439; 59% + povrede gor.ekstremita

Grafikon 3 Ostale povrede i stanja udruţena sa trovanjem etil alkoholom

Obe godine je muški pol dominirao u broju Prosjeĉna dob iznosi 45±17godina. Isto je
otrovan etil-alkoholom: u 2012. godini je grupisanje i za 2013. godinu.
bilo 657/749 (88%) muškaraca, a 92/749
(12%) ţena. (grafikon 4.). U 2013.godini
70

je bilo 352/86% muškaracai 56/14% ţena.

60
Prikazana razlika je statistiĉki znaĉajna
50
x2=462,2 p<0,0005.
uĉestalost

40

92; 12%
30

20

Muški 10
M = 45,09
Ţenski 0
Dob ispitanika
S.D.= 17,73
N = 749
10 20 30 40 50 60 70 80 90

657;
88% Grafikon 5. Dob ispitanika otrovanih etil
alkoholom
Grafikon 4 Polna struktura
Razlika u prosjeĉnoj starosti izmeĊu
Histogram frekvenci pokazuje da se ispitanika muškog i ţenskog pola su
ispitanici grupišu izmeĊu 20 - 40 godina i statistiĉki znaĉajne p<0,0005 (tabela 2.).
40-70 godina.

Tabela 2. Dobna struktura u odnosu na pol ispitanika

pol N M S.D. SEM t-test p
Muški 657 46,22 17,51 0,683
dob 4,576 0,0005
Ţenski 92 36,97 17,25 1,799

Muškarci su stariji 46,22±17,5 godina, od

ţena 36,97±17,25 godina (grafikon 6.). U
2013. godini bila je mala razlika u odnosu
na 2012. godinu, to jest prosjeĉna dob kod
muškaraca je 45,34±17,5 godina, a kod
ţena 34,67±17,25 godina.
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

60 p=0,0005

46,2 ANOVA test multiple komparacije

40 36,9 pokazao je da razlike prosjeĉne dobi
Dob
ispitanika prema prikazanim povredama
nisu statistiĉki znaĉajne F=0,928 p=0,484.
20
Ispitanici koji su uz etil-alkohol koristili i
medikamente bili su nešto mlaĊi od ostalih
0
(37±11 godina), ali bez statistiĉki znaĉajne
Muški Ţenski razlike (p>0,05) (tabela 3)..
pol

Grafikon 6. Prosjeĉna starosna dob po

polu

Tabela 3. Odnos dobi ispitanika prema zadesnoj situaciji/povredi

95% interval
povjerenja
N M S.D. S.E. Minimum Maksimum
Donja Gornja
granica granica
0.trovanje etil-alkoholom 439 44,79 17,939 0,856 43,11 46,48 16 88
1.trovanje etil-alkoholom + trovanje
18 36,56 11,158 2,630 31,01 42,10 18 57
lijekovima
2.trovanje etil-alkoholom + povrede
205 46,39 18,043 1,260 43,90 48,87 16 83
glave
3. trovanje etil-alkoholom + povrede
11 45,55 19,081 5,753 32,73 58,36 22 70
gr.koša/abdomena
4. trovanje etil-alkoholom + povrede
17 44,29 18,904 4,585 34,57 54,01 18 84
gor.ekstremiteta
5. trovanje etil-alkoholom + povrede
15 47,07 15,998 4,131 38,21 55,93 21 73
karlice/donj.ekstremiteta
6..trovanje etil-alkoholom + suicid 9 40,00 12,114 4,038 30,69 49,31 25 58
7.trovanje etil-alkoholom + ostale
35 46,23 16,728 2,828 40,48 51,97 17 82
povrede/bolesti
Ukupno 749 45,09 17,731 0,648 43,81 46,36 16 88

Ostale kategorije su ujednaĉene dobi (grafikon 7).

p=0,484

60

44 47 46
46 46
45 40

40 37
dob

20

n=439 n=18 n=205 n=11 n=17 n=15 n=9 n=35

0
0 1 2 3 4 5 6 7
povreda-oboljenje

Grafikon 7. Starosna dob ostalih povreda i stanja

UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

Povrede/oboljenja su u korelaciji sa polom ispitanika rho=0,180 p<0,0005 (tabela 4)

Tabela 4. Odnos zadesne situacije/povrede prema polu ispitanika

Povreda-oboljenje

trovanje alkoholom

karlice/donj.ekstre
gr.koša/abdomena

gor.ekstremiteta
+ povrede glave
Ukupno

povrede/bolesti
lijekovima
+trovanje

povrede

povrede

povrede

+ suicid

ostale
tet

i
a

+
m
Muški Count 364 17 193 11 16 15 8 33 657
pol % 55,4% 2,6% 29,4% 1,7% 2,4% 2,3% 1,2% 5,0% 100,0%
Ţenski Count 75 1 12 0 1 0 1 2 92
% 81,5% 1,1% 13,0% ,0% 1,1% ,0% 1,1% 2,2% 100,0%
Count 439 18 205 11 17 15 9 35 749
Ukupno
% 58,6% 2,4% 27,4% 1,5% 2,3% 2,0% 1,2% 4,7% 100,0%

U muškoj popilaciji, 55% je imalo akutno 364

400 Muški
trovanje samo alkoholom, 29% udruţeno Ženski
193
trovanje alkoholom sa povredom glave, 200
75
17 1 12 11 0 16 1 15 0 81 33 2
dok su ostale povrede kod akutno etilisanih
0

karlice/donj.ekst…
muškaraca zastupljene sa 1 - 5%. U

gr.koša/abdomena

gor.ekstremita

povrede/bolesti
+ povrede glave
lijekovima

+ suicid
alkoholom
+ trovanje
trovanje

ţenskoj populaciji, 81,5% je imalo ĉisto

+ povrede

+ povrede

+ ostale
+ povrede
trovanje alkoholom, 13% je imalo još i
povredu glave, dok su ostale povrede kod
akutno etilisanih ţena zastupljene sa do 2%
(grafikon 8.). Grafikon 8. Trovanje etil alkoholom uz
ostale povrede i stanja po polu

Hi kvadrat test proporcije pokazao je da postoji statistiĉki znaĉajna razlika u odnosu

navedenih intervencija da/ne p<0,0005. Dominiraju neintervencije (tabela 5.).

Tabela 5. Preduzete intervencije u HMP

i.m.injekcije

i.v.injekcije
previjanje
infuzija
i.v. put

EKG

Šuk
O2

Intervencija N % N % N % N % N % N % N % N %
da 315 42 183 23 153 20 23 3 89 12 181 19 24 3 32 4
ne 434 58 566 77 596 80 726 97 660 88 568 81 725 97 717 96
(23%), oksigenacija (20%), previjanja
Najveći broj intervencija odnosi se na
(12%), mjerenje ŠUK-a (19%), dok su
plasiranje iv.puta kod 42% etilisanih,
potom ordiniranje infuzije kristaloida
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

ostale intervencije zastupljene sa 3-5% 15; 16%

(grafikon 9.).

726 725 717

800 660
700 566 596 568
600 434
500
315
400
183 Ne
300 153 181 da 76; 84%
200 89 Da
23 24 32
100 ne
0 Da li smatrate da je alkohol štetan po zdravlje?
O2

previjanje

i.m.injekcije

i.v.injekcije
Šuk
EKG
infuzija
i.v. put

Grafikon 11. Dobijeni odgovori na

anketno pitanje broj 1
Grafikon 9. Apliciranje terapije i drugih
vidova medicinske pomoći Na pitanje da li su do sada probali neko
alkoholno piće, 77/91 (85%) uĉenika je
Anketiran je 91 uĉenik. Od tog broja odgovorilo da je do sada konzumiralo neko
81/91(89%) uĉenika je muškog pola i alkoholno piće, a 14/91 (15%) nije.
10/91(11%) uĉenika ţenskog pola Prikazana razlika je statistiĉki znaĉajna
(grafikon 10.). χ2=43,16 p<0,0005.
14; 15%
10; 11%

Muški
Ţenski 77; 85%

Da li ste nekada probali neko alkoholno Ne

81; 89%
piće? Da

Grafikon 12. Prikazani rezultati iz

Grafikon 10. Polna struktura anketiranih
anketnog upitnika broj 2
uĉenika

Na pitanje: Da li smatrate da je alkohol Uĉenici su u prosjeku sa 14±2 godine

probali neko alkoholno piće, a najveći broj
štetan po zdravlje?, tj. pitanje broj 1. iz
njih (25%) izmeĊu 15-16 godina (grafikon
anketnog upitnika, 15/91 (16%) uĉenika ne
smatra da je alkohol štetan po zdravlje, dok 13.).
76/91 (84%) ih je mišljenja da je alkohol
štetan po zdravlje (grafikon 11.). Prikazana
razlika je statistiĉki znaĉajna χ2=40,84
p<0,0005.
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

20

15
Uĉestalost

10

Muškarci nešto ranije sa 13±2 godine

5
poĉinju konzumirati alkohol od djevojĉica
koje poĉinju u prosjeku 15±2 godine
M = 14
S.D. = 2,3
(tabela 6.). Prikazana razlika nije
0 N = 75
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 statistiĉki znaĉajna p=0,430.
Sa koliko godina ste prvi put probali neko alkoholno piće?

Grafikon 13. Dobijeni odgovori na pitanje

broj 3

Tabela 6. Proseĉna starostna dob kada po poluu, kada se poĉne sa konzumiranjem alkohola
spol N M S.D. SEM t-test p
Sa koliko godina Muški 81 13,14 2,352 ,281
ste prvi put
0,794 0,430
probali neko Ţenski 10 14,80 1,924 ,860
alkoholno piće?

Svaki drugi uĉenik (52%) konzumira prijateljima ili u porodici) dok je

alkohol zbog zabave radi, svaki ĉetvrti 83/81(91%) bilo bez problema (grafikon
(24%) iz radoznalosti, svaki 8. (ili13%) 15.). Prikazana razlika je statistiĉki
zbog dokazivanja u društvu, 8% zbog znaĉajna χ2= p<0,00005.
problema u porodici i 3% zbog problema u
8; 9%
školi (grafikon 14.).

7; 8% 3; 3%

12; 13%

47; 52%
83; 91%
22; 24% Da li ste nekada bili u situaciji da imate neki Ne
problem zbog uzimanja alkohola ? Da
problemi u porodici

problemi u školi Grafikon 15 Odgovor na pitanje broj 5

dokazivanje u društvu
Šta je razlog uzimanja alkoholnog pića
po Vašem mišljenju? radoznalost
Trideset dva uĉenika se izjasnilo da ĉešće
dobra zabava
konzumira alkohol vikendom, dok je veći
Grafikon 14. Odgovori na pitanje broj 4. dio njih 59/91(65%) izjasnio da „ne“
uzima, prikazana razlika je statistiĉki
Osam od 91 (9%) uĉenika imalo je znaĉajna χ2=8,01 p=0,005.
koincidentnih problema prilikom opijanja
alkoholom (najĉešće problemi sa
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

32; 35% Šezdeset posto (55/91) anketiranih uĉenika

je do sada prisustvovalo nekom od
predavanja o alkoholizmu a 36/91 (40%)
59; 65%
nije (grafikon 19.). Razlika je statistiĉki
znaĉajna, χ2=70,71, p<0,0005.
Da li češće uzimate alkoholna pića Ne
vikendom? Da
36; 40%
Grafikon 16. Odgovori na pitanje broj 6

Ĉetrdeset dva uĉenika smatra

da je
maloljetnim osobama problem da kupi neko
alkoholno piće u prodavnici, dok nešto veći 55; 60%

broj (53/91 ili 58%) smatra da to nije problem.

Da li ste do sada bili prisutni predavaljima o Ne
Prikazana razlika je statistiĉki znaĉajna alkoholizmu? Da
χ2=70,71 p<0,0005. Ovo prikazuje da se
Grafikon 19. Odgovori na pitanje broj 9
nedovoljno primjenjuje zakon o zabrani
prodaje pića maloljetnicima.
DISKUSIJA
38; 42%
Društveni stav prema alkoholu se
kreće od širokog odobravanja do
ograniĉavanja njegove prodaje i pijenja.
53; 58%
Prekomjerna upotreba alkohola je
Mislite li da nije problem kupiti neko povezana sa povećanim rizikom od
alkoholno pice u prodavnici maloljetnim Ne
osobama? Da mortaliteta, nasiljem u porodici, koja
pogaĊa cijelu zajednicu te utiĉe na zdravlje
Grafikon 17. Odgovori na broj 7 i socijalnu sigurnost.
Aktuelnu situaciju na ovom polju
Na pitanje koliko su puta probali alkohol karakteriše visoka uĉestalost konzumiranja
dati su sledeći odgovori: 49/91 (53%) alkohola posebno mleĊu mladima, a jedan
uĉenika (ili svaki drugi uĉenik) do sada je od razloga je "pozitivna" tradicija o
konzumiro alkohol više od 10 puta, 12/91 alkoholu u našem društvu i tolerancija
(13%) izmeĊu 5-10 puta, 15/91 (16%) 2-3 roditelja pred kojima se obiĉno prvi put
puta, dok 14/91 (15%) nikada nije probalo probaju alkoholna pića. Najĉešći razlozi za
alkohol. upotrebu alkohola su: druţenja, zabave,
roĊendani, dokazivanje u društvu,
49 imitiranje odraslih, bjeţanje od problema,
50
40
ţalosti itd. Moţe se reći da je alkohol
30 najraširenija i najdostupnija psihoaktivna
20 14 15
12 supstanca, ĉija je zloupotreba socijalno
10 prihvaćena [6]. Godišnje se u Sjedinjenim
0
nikad 2-3 puta 5-10 puta više od 10
drţavama zabiljeţi 100.000 smrtnih
puta
sluĉajeva koji su u vezu sa prekomjernim
Grafikon 18. Odgovori na pitanje broj 8. unošenjem alkohola [7]. Prema podacima
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90
iz 1999. godine, u Evropi je konzumiranje
alkohola odgovorno za preko 55.000
smrtnih sluĉajeva kod populacije starosti
izmeĊu 15 i 29 godina [8] .
Po procjeni Svjetske zdravstvene
organizacije danas u svijetu 2 milijarde
ljudi konzumira alkoholna pića a 76, 3
miliona ljudi ima problema sa
prekomjernim konzumiranjem alkohola
[9].
U dvogodišnjem istraţivanju
provedenom u ZHMP, najveći broj
trovanja je zabiljeţen kao trovanje etil
alkoholom i to 71% u 2012. i 59% u 2013.
godini. U 2012. godini trovanje lijekovima
je na drugom mjestu, a u 2013. godini
drogom. Prema podacima Godišnjaka
centra za kontrolu trovanja VMA, iz 2010.
godine [10] na odjeljenju za prijem i
reanimaciju bolesnika Centra za kontrolu
trovanja evidentirano je 3.996 bolesnika.
Od toga je 47% konzumiralo alkohol, 35%
prekomjerno koristilo lijekove, dok su na
trećem mjestu (8%) bili uţivaoci
psihoaktivnih supstanci. Prema istraţivanju
obavljenom u sluţbi hitne pomoću u
Beĉeju najĉešće su intoksikacije bile
izazvane alkoholom, potom lekovima ili
kombinacijom alkohola i lekova. U ostalim
sluĉajevima, kao toksin su identifikovani
opijati, sredstva za ĉišćenje u domaćinstvu,
sredstva na bazi nafte, herbicidi,
ugljenmonoksid ili insulin [11].
Naši podaci pokazuju da je u
dvogodišnjem istraţivanju u Zavodu za
hitnu medicinsku pomoć u Sarajevu
obavljeno 1.147 medicinskih intervencija
kod pacijentima sa akutnim trovanjem etil
alkoholom, od ĉega je u 2012. godini bilo
749 pacijenata (88% muškaraca i 12%
ţena), a u 2013. godini je bio skoro duplo
manji broj tj. 408 pacijenata (86%
muškaraca i 14% ţena). Najĉešći uzrast
otrovanih u obje godine je od 20 do 40
godina. Odnos muškog pola u odnosu na
ţenski je 9 : 1, što je istog omjera kao u
našoj studiji sprovedenoj u periodu od
1990. do 1999. godine [12].
Najĉešća dobna struktura
alkoholiziranih za 2012. godinu pokazuje
da su muškarci u prosjeku stariji
(46,22±17,5 godina), od ţena (36,97±17,25
godina). Sliĉna je situacija i u dobnoj
strukturi iz 2013. godine: muškaraci su
proseĉne starosti 45,34±17,5, a ţene
34,67±17,25 godina. PoreĊenja radi,
prikazani rezultati istraţivanja
sprovedenog u Istoĉnom Sarajevu 2013.
godine pokazuju da je od ukupno 118
alkoholiziranih pacijenata kojima je
pomoć pruţena od strane osoblja Hitne
medicinske pomoći Istoĉno Sarajevo,
takoĊe veći broj muškaraca 72 (61%) u
odnosu na ţene 46 (39%). Razlika je u
tome što su ţene zastupljenije nego u
Sarajevu (omjera 2 : 1). Rezultati tog
istraţivanja su pokazali da je
najzastupljeniji procenat pacijenata koji su
konzumirali alkohol u starosnoj skupini
preko 50 godina (27,96%), a zatim
starosne skupine od 21 do 29 godina
(24,57). Slede starosna skupina od 30 do
39 godina (16,94%), zatim od 11 – 20
godina (13,55%), dok je na posljednjem
mjestu starosna skupina od 40 – 49 godina
(12,71%). Pacijenata kod kojih nije
zabiljeţeno godište je 4,23% [13]. U 2012.
godini je znatno vise trovanja alkoholom
udruţeno sa povredama ili prethodnim
bolestima. Povrede su uzrokovane najĉešće
padovima pijanih osoba zbog nesigurnosti
pri hodu. U 2012. godini 55% muškaraca
je imaju trovanje samo alkoholom, u 29%
je ovo trovanje udruţeno sa povredom
glave, dok su ostale povrede zastupljene sa
1 - 5%. Za razliku od njih, 81,5% ţena ima
ĉisto trovanje alkoholom bez drugih
povreda, 13% ih ima još i povredu glave,
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90
dok su ostale povrede zastupljene sa
pribliţno 2%(grafikon 8.)
Dvadeset odsto osoba je tokom ţivota
bar jednom konzumiralo alkoholno piće, a
kod 10% do 30% njih nastaju alkoholom
uzrokovani poremećaji. Ţivotna prevalenca
zloupotrebe alkohola je više od 10% za
muškarce i više od 5% za ţene, dok je
prevalenca zavisnosti od alkohola 5 - 10%
za muškarce i 3 - 5% za ţene. Oko 200.000
smrtnih sluĉajeva godišnje u SAD direktno
je povezano sa zloupotrebom alkohola
[14].
U anonimnom istraţivanju
sprovedenom po principu sluĉajnog
odabirom u srednjoj Elektrotehniĉkoj školi
za elektroenergetiku u Sarajevu, anketiran
je 91 uĉenik (89% muškog pola i 11%
ţenskog pola). Prosjeĉna starosna dob
anketiranih uĉenika je 17,9±0,5 godina.
Dobijeni rezultati pokazuju da je 49/91
(53%) uĉenika (ili svaki drugi uĉenik) do
sada konzumiralo alkohol više od 10 puta,
12/91 (13%) izmeĊu 5-10 puta, 15/91
(16%) 2-3 puta, dok 14/91 (15%) nije
nikada probalo alkohol. Dobijeni rezultati
pokazuju da 15/91 (16%) uĉenika ne
smatra da je alkohol štetan po zdravlje, dok
većina ili 76/91(84%) ih je mišljenja da je
alkohol štetan po zdravlje, ali bez obzira na
to mladi većinom piju alkohol. Istraţivanje
pokazuje da je većina anketiranih uĉenika
77/91 (85%) do sada konzumiralo neko
alkoholno piće dok 14/91 (15%) nikada
nije. Muškarci nešto ranije (sa 13±2
godine) od djevojĉica (u prosjeku 15±2
godine) poĉinju konzumirati alkohol. Svaki
drugi uĉenik uzima alkohol zbog dobre
zabave, svaki ĉetvrti iz radoznalosti, svaki
8. zbog dokazivanja u društvu, 8% zbog
problema u porodici i 3% zbog problema u
školi. Osam (9%) uĉenika je imalo
koincidentih problema prilikom opijanja
alkoholom (uglavnom sa prijateljima ili u
porodici) dok je 83/81 (91%) bilo bez
navedenih problema. Trideset dva (35%)
uĉenika se izjasnilo da ĉešće uzima alkohol
vikendom. Rezultat pokazuju da mladi ne
biraju dane za uzimanje alkohola.
Ĉetrdeset dva (42%) uĉenika smatra da
jeste problem maloljetnim osobama kupiti
neko alkoholno piće u prodavnici, dok je
veći broj 53/91 (58%) mišljenja da to nije
problem. Ovo sugeriše da se ne primjenjuje
zakon o zabrani prodaje pića
maloljetnicima. TakoĊe kao razlog za
konzumiranje alkohola 73% uĉenika
navodi dobru zabavu Polovina ispitanika je
konzumirala alkohol više od 10 puta iz
radoznalosti. Mali je broj onih koji nikada
nisu probali alkohol pri ĉemu 4/7(57%)
uĉenika to nije uradilo zbog oĉekivanih
problema u porodici. Većina ili 60%
uĉenika je prisustvovalo nekom predavanju
o alkoholu. Iz rezultata upitnika se vidi da
mladi nisu dovoljno upućeni u problem
alkoholizma te iako su svjesni i upoznati o
njegovoj štetnosti i posljedicama oni ga i
dalje konzumiraju.
PoreĊenja radi, istraţivanje
sprovedeno u tri srednje škole u Bihaću
2008. godine, koje je obuhvatilo 713
uĉenika (59,5% ţena i 40,5 muškaraca,
uzrasta od 15 do 18 godina) po pitanju
zdravog stila ţivota, meĊu pitanjima bila
su i ona koja su ispitivala loše navike o
konzumiranju alkohola. Istraţivanje je
pokazalo da 44,2% ispitanika konzumira
alkohol, 52,1% ne konzumira, a 3,6% nije
dalo odgovor. Ispitanici izjavljuju da piju s
prijateljima, ili za vrijeme praznika, a kao
razlog navode naknadni osjećaj udobnosti,
radoznalost, ubjeĊivanje drugih ili
poistovećivanje sa odraslima [15].
Istraţivanje obavljeno 2009. godine u
Kantonu Sarajevo pokazalo je da je
alkoholizam vozaĉa jedan od vaţnih
uzroka saobraćajnih udesa i nesigurnosti u
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

prometu [16].U istraţivanju SHMP u 20 godina, primenjen je anketni upitnik

Somboru u 2007. godini izmeĊu odnosa meĊu srednjoskolcima. Dobijeni podaci
alkoholisanosti i saobraćajnog traumatizma pokazuju da mladi nisu dovoljno upućeni u
i traumatizma uopšte utvrĊeno je da su problem alkoholizma. Nameće se potreba
najĉešća povreĊivanja u grupi od 20 do 40 za dodatnom edukacijom mladih putem
godina starosti. Najviše je povreda u tematskih predavanja, edukativnih filmova,
noćnim satima (19 – 07 h) i najviše je bilo radionica, okruglih stolova, brošura,
izolovanih povreda glave (66 ili 54,5%) a razgovora sa roditeljima i prosvjetnim
najmanje povreda vrata (1 ili 0,82%) [17]. radnicima. Od povreda udruţenih sa
Kod nas je takoĊe najzastupljeniji uzrast trovanjem alkoholom dominiraju povrede
pijanih 20 – 40 godina. Uz pijanstvo glave.
najudruţenije su povrede glave kod Znaĉaj i uloga medicinske sestre, kao
muškaraca.. ĉlana tima HMP u prehospitalnmom
Znaĉaj i uloga medicinske sestre, kao zbrinjavanju alkoholisanih osoba je vrlo
ĉlana tima HMP u prehospitalnmom znaĉajna što se moţe uoĉiti po broju
zbrinjavanju alkoholisanih osoba je vrlo sprovedenih sestrinskih intervencija bez
znaĉajna što se moţe uoĉiti po broju obzira na sve teškoće pri pruţanju pomoći
sprovedenih sestrinskih intervencija bez alkoholiziranim osobama
obzira na sve teškoće pri pruţanju pomoći
alkoholiziranim osobama koje u većini LITERATURA
sluĉajeva ne ţele da saraĊuju sa
zdravstvenim radnicima. Najveći broj 1. Preradović M, Todorović V,
intervencija odnosio se na uspostavljanje Mandić-Gajić G, Panić M, Bućan
iv. puta (42%), potom ordiniranja
V, Raiĉević R, i sar. Bolesti
infuzionih rastvora (23%), oksigenacije
(20%), previjanja (12%), mjerenje ŠUK-a zavisnosti-izazovi koji traju.
(19%), dok su ostale intervencije Beograd: Vojnoizdavaĉki zavod,
zastupljene sa 3 - 5%. Zdravstveni radnici
2005 (In Serbian).
ĉesto u ţelji da pomognu alkoholisanim
osoba verbalne i fiziĉke napade te je nekad 2. Ignjatović Đ. Kriminologija.
potrebna i pomoć policije. Beograd: Nomos, 1998 (In
Serbian).
ZAKLJUĈAK 3. Nastasić P. Alkoholizam i
meĊugeneracijsko prenošenje.
Prema rezultatima sprovedenog
Beograd: Tehniss, 1998 (In
istraţivanja i dostupne nauĉne literature
Serbian).
utvrĊeno je da je najdominantniji uzroĉnik
4. Hasin D. Classification of Alcohol
akutnih trovanja u HMP etil-alkohol.
Use Disorders. Alc Research @
Procentualno je veća participacija
Health. 2003; 27(1).
pacijenata muškog, u odnosu na ţenski pol.
5. Foster KT, Hicks BM, Iacono WG,
Najveći broj pacijenata je iz grupe radno
McGue M. Gender differences in
sposobne poulacije, proseĉne starosti od 20
the structure of risk for alcohol use
do 40 godina. Kako je po starosnim
disorder in adolescence and young
grupama, bilo i pacijenata starosti od 15 do
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

adulthood. Psychol Med. 2015 Jun fakultet univerziteta u Sarajevu:

29:1-12. Sarajevo; 2002.
6. Schuckit MA. Alcohol-related 13. Tepavĉević T. Karakteristike
disorders. In: Sadock BJ., Sadock akutnih trovanja etil alkoholom u
VA & Ruiz P. (Eds) Kaplan & hitnoj pomoći. [Diplomski rad].
Sadock's comprehensive tekstbook Fakultet zdravstvenih studija u
of psichyatry (9th ed.). Baltimor: Sarajevu, Sarajevo; 2014.
Lippincott Wiliams @ Wilkins, 14. Alonso J, Angermeyer MC, Bernert
2000. S, Bruffaerts R, Brugha TS,
7. Somers MJ, Goldner ME, Waraich Bryson, H, et al. Prevalence of
P. Prevalence studies of substance- Mental Disorders in Europe:
related disorders: A systematics Results from the European Study of
review of the literature. Can J the Epidemiology of Mental
Psychiatry. 2004; 49(2):124-38. Disorders (ESEMeD) Project Acta
8. Rehm J, Allamani A, Elekes Z, Psychiatr Scand. 2004. 109
Jakubczyk A, Manthey J, Probst C, (suppl.420): 21-27
et al. Alcohol dependence and 15. Ĉepic J, Jusupović F, Jusić E.
treatment utilization in Europe - a Physical Activity, Smoking,
representative cross-sectional study Alcohol and Drugs Use among
in primary care. BMC Fam Pract. High School Students in the Area
2015;16(1):90. doi: of Bihac. Materia socio medica.
10.1186/s12875-015-0308-8. 2009; 21(3): 134-36.
9. Rehm J, Eschman S. Global 16. Slatina E, Mehanović M. Trovanje
monitoring of average volume of alkoholom i drogama kao
alchohol consumption. Social and potencijalna opasnost za sigurnost
Preventive Medicine. 2005; 47:48- u prometu. Znanstveni ĉasopis
58. Suvremeni promet. 2011; 31(1-
10. Godišnjak centra za kontrolu 6):5-6.
trovanja Vojnomedicinske 17. Periškić T. Korelativni odnos
akademije, 2010. alkoholisanosti i saobraćajnog
11. Jokšić-Zelić M, Jokšić-Mazinović traumatizma i traumatizma uopšte
R, Nikolić D, Šijaĉić S, Benarik E, kod pacijenata pregledanih u
Saravolac S. Prikaz osnovnih SHMP Sombor tokom 2007.
demografskih karakteristika godine. ABC ĉasopis urgentne
pacijenata sluĉajno ili namjerno medicine. 2008; 8(3):158-163
intoksiciranih u radu Sluţbe hitne
medicinske pomoći Doma zdravlja Rad pimljen: 23.02.2015.
Beĉej, Timoĉki medicinski glasnik. Prihvaćen: 09.06.2015.
2014; 39 (3):106-111.
12. Slatina E. Karakteristike akutnih
trovanja zbrinutih u Zavodu za
hitnu medicinsku pomoć.
[Magistarski rad]. Medicinski
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

- original article
–

CHARACTERISTICS OF ACUTE ETHYL ALCOHOL

INTOXICATION ACCORDING TO THE DATA OBTAINED BY EMS

Enes Slatina¹, Belma

Muharemović²
¹EMS, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina; ²School of Medicine, Sarajevo, Bosnia
and
Herzegovi
na

ABSTRACT
Introduction: Alcoholism is considered as the third disease of the modern world,
immediately following cardiac and malignant diseases. During the last decade alcohol
abuse and alcoholism have become a serious problem in Bosnia and Herzegovina (B&H).
This has been caused by dramatic war events with severe and long-term consequences, the
dimension of which cannot be visualized in time and space without scientific and expert
research of the whole population, but also those that have severe complications due to the
long-term usage and abuse of alcoholic drinks at the somatic, mental and social level. Acute
alcoholic intoxication, simply termed drunnkness, is the consequence of a binge
(single session) drinking of a large quantity of alcohol.
Objective: To define demographic characteristics of patients suffering from acute
intoxication with ethyl alcohol and treated by EMS of Sarajevo district during the two-year
period, from Jan.1st 2012 to Dec.31st 2013; to detect by using a questionnaire the level of
knowledge of the students of the final year of secondary school regarding the problem of
alcoholism in Sarajevo, to detect the role of medical nurses in prehospital healthcare
patients
with ethyl alcohol intoxication based on therapeutic application as well as other types of
help.
Method: This is a retrospective study involving all patients diagnosed with acute ethyl
alcohol intoxication, treated by the EMS of Sarajevo district in the period from Jan.1st 2012
to Dec.31st 2013. The data on ethyl alcohol intoxicated patients were obtained from the
patients' working protocol of Sarajevo district EMS. By using the method of random
selection, a survey was condcuted of the 4th grade students of the secondary
electrotechnical school.
Results: The study included a total of 1147 patients; 749 in 2012 and 408 in 2013.
In
2012 there were 88% male and 12% female patients, ratio 9:1 in favor of males. In
2013 there was a similar ratio of alcohol poisoning according to gender. In both years
alcohol poisoning was most frequent in the group of acute poisoning (about 65%). In a
large number of cases the individuals with alcohol intoxication obtained head injuries. In
the healthcare of such patients medical nurses played a significant role as reflected by
the application of numerous nursing interventions. The highest number of interventions
involved IV route placement (42%), application of crystalloid infusion (23%), oxigenation
(20%), bandaging (12%), blood glucose monitoring (19%), while other interventions
were applied in 3-5% cases.
UDC: 613.81(497.6)"2012/2013"; 615.099:547.262(497.6)"2012/2013"
Slatina E., i Muharemović B. Akutno trovanje etil alkoholom. NČ urgent medic HALO 194, 2015;21(2):76-90

Conclusion: Emergency medical healthcare is provided to an enormously large

number of alcoholic patients, which represents a great social and financial problem of our
society. These are also the most frequent poisonings in the group of acutely intoxicated
patients. It is necessary to further work on the prevention of alcohol abuse so as to decrease
the harmful consequences of alcohol on the health of people and surroundings. From the
applied questionnaire the need for additional education of the youth on the damage of
alcohol can be observed.
Key words: alcoholism, acute ethyl alcohol intoxication, EMS