OVISNOST O ALKOHOLU

DUKOVEC 14 HRVOJE MRAZ

08.12.2009.
 U ovom ćete referatu saznati što je alkohol,kako se lijeĉiti od alkohola i što sve
alkohol uzrokuje.TakoĊer ćete saznati koliko Hrvata pije alkohol,a koliko ne i od koliko
godina mladi se poĉinju opijati.

I.ŠTO JE ALKOHOL?

Alkohol se moţe klasificirati kao hrana ilk otrov. Zloupotreba alkohola jedan je od
osnovnih javnozdravstvenih problema.
Ipak, na alkohol se rijetko gleda kao na problem, budući da su alkoholna pića sastavni dio
većine društvenih okupljanja i predstavljaju općeprihvaćeni simbol svake proslave. . Većina
populacije pije alkohol, bilo prigodno, bilo svakodnevno, i procjenjuje se da ga samo 10%
populacije nikada ne konzumira. Ovisnost o alkoholu je jedna od najraširenijih ovisnosti -
procjenjuje se da je svaka 13. osoba alkoholičar!

Vrlo je vaţno prepoznati ovisnost o alkoholu dovoljno rano, kada je prestankom

uzimanja alkohola još uvijek moguće vratiti ugroţene organe u normalnu funkciju.
Neki od ranih znakova za prepoznavanje alkoholne ovisnosti su: ispijanje alkoholnih pića
brţe od (svih) ostalih stalno razmišljanje o "još jednoj ĉašici" prilikom druţenja, slavlj.
Manifestira se kroz snaţnu ţelju za pićem, gubitkom kontrole prilikom pića, simptomima
fiziĉkog odvikavanja i povećanom tolerancijom na alkohol. Ovisnost o alkoholu je teţak
psihiĉki poremećaj, jer dolazi do patološkog procesa, koji mijenja naĉin na koji mozak
funkcionira. Brojne su i posredne posljedice alkoholizma u obliku prometnih i nesreća na
radu, odnosno povećane stope kriminaliteta s obzirom, da je uĉestala konzumacija alkohola
jedan od vaţnih kriminogenih faktora.
Samo 2-8% populacije u Hrvatskoj nije probalo alkoholna pića – to su primarni apstinenti.
Sekundarni su oni, koji su to postali lijeĉenjem od alkoholizma.
U Hrvatskoj se poĉinje piti u dobi od 14 do 16 godina, a sve više piju i ţene. Od 1955. do
1984. godine potrošnja u Hrvatskoj raste do 8,4 litara ĉistog alkohola po stanovniku, no ta je
brojka i veća zbog nekontrolirane proizvodnje u domaćinstvima.
II.ŠTO JE ALKOHOLIZAM?
Ovisnost o alkoholu tj. alkoholizam je psihiĉki poremećaj, jer dolazi do
patološkog procesa koji mijenja naĉin na koji mozak funkcionira.
Kao i kod svih drugih ovisnosti, dolazi do poremećaja neurobiološke ravnoteţe u mozgu, te se
uţivanjem alkohola aktivira osjećaj ugode i zadovoljstva (nagrade).
Ustezanje od alkohola (apstinencijski sindorm) uzrokuje neugodne prihofiziĉke sindrome
(drhtanje, pojaĉano znojenje, nesanicu itd.) zbog ĉega se ponovno poseţe za alkoholom, kako
bi se otklonio osjećaj neugode, ĉime se zarvara “začarani krug” ovisnosti o alkoholu

Alkoholiĉarem se smatra osoba koja duţe i prekomjerno pije alkoholna pića, koja je
već razvila ovisnost o alkoholu i pokazuje najĉešće poremećaje u ponašanju te dolazi do
oštećenja tjelesnog i duševnog zdravlja i gospodarskog stanja.

Izrazito velike koliĉine alkohola koje se konzumiraju u kratkom vremenskom periodu mogu
biti smrtonosne. No, alkohol je toksiĉan i kad se konzumira redovito u povišenim koliĉinama.
Tada uzrokuje nepovratna oštećenja jetre te cijelog niza drugih organa u tijelu poput
gušteraĉe, probavnog sustava, mozga, srca, mišića i spolnih ţlijezda.

Alkoholizam na duţi rok uzrokuje cijeli niz ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su ciroza
jetre, trovanje alkoholom, srĉane bolesti, bubreţne bolesti kao i cijeli niz psihiĉkih
poremećaja od kojih je najpoznatija Korsakovljeva psihoza [1]

U poĉetku akutnog opitog stanja (0,5 ‰) javlja se promjena ponašanja, ali teško
prepoznatljiva. S povećanjem alkohola u krvi (2,5‰) javlja se ataksija, nistagmus, proširenje
zjenica, crvenilo lica, dvoslike, povraćanje, miris po alkoholu i tako dalje. Dalje od toga (5‰)
nastaje poremećaj svijesti do kome, a pri većim koncentracijama nastupa smrt, zbog zatajenja
dišnog sustava.
Alkohol izaziva produljenje trajanja refleksa, negativno djeluje na osjetila poput vida i sluha,
oĉituje se u lošoj ravnoteţi te koordinaciji.

III..KOJE SU FAZE ALKOHOLIZMA?

 Alkoholna bolest ima tri faze:
1.FAZA DRUŠTVENE POTROŠNJE
Organizam se privikava na alkohol Ponavljana konzumacija alkohola povećava
toleranciju organizma na alkohol, pa konzument mora uzimati sve veće koliĉine alkohola za
isti uĉinak
2.FAZA ALKOHOLIZMA
Ovisnost o alkoholu obiljeţena je prisilom za stalnom i ponavljanom konzumacijom
alkohola, kako bi se diţivo uĉinak ili izbjegla apstinencijska kriza.
3.FAZA NEPOVRATNIH OŠTEĆENJA
Ovisnost o alkoholu obiljeţena je prisilom za stalnom i ponavljanom konzumacijom
alkohola, kako bi se diţivo uĉinak ili izbjegla apstinencijska kriza.

IV.MOŢE LI SE IZLIJEĈITI OD ALKOHOLIZMA?

To je jedno od najĉešćih pitanja koja se postavljaju, a odgovor sam po sebi nije tako
jednostavan. Moţe se reći da je alkoholizam izljeĉiv, misleći pritom na uvjet da ovisnik o
alkoholu uspostavi trajnu apstinenciju od alkohola (trajno nepijenje). Naime, gubitak kontrole
pijenja u ovisne osobe je konaĉan, tj. ovisnik o alkoholu, bez obzira na uspostavljenu
apstinenciju i njezino daljnje trajanje, više nikada ne moţe ponovno kontrolirano piti.
Poĉne li ponovno piti, bez obzira na duljinu prethodne apstinencije, vrlo brzo dolazi u
prijašnje stanje ovisnosti (recidiv).

Uspjeh u lijeĉenju alkoholizma je zajamĉen ako se osoba, koja je prihvatila lijeĉenje, u

potpunosti pridrţava plana i programa lijeĉenja. Apstinencija (nepijenje alkohola) nije
dovoljna sama po sebi i ona nije cilj lijeĉenja, nego uz apstinenciju treba mijenjati samoga
sebe, odnosno mijenjati dosadašnji naĉin ţivota, jer mijenjajući stil ţivljenja, mijenja se i
njegov stav prema pijenju.
 Ovaj referat mi je bio jako zanimljiv.Nauĉio sam puno korisnih informacija o
alkoholu.TakoĊer,ovaj je referat pouka mladima da se ne bi smjeli opijati jer lijeĉenje od
alkohola je jako teško i bolno i k tome mogu ostati dugotrajne pa ĉak i vjeĉne posljedice.
 Piše:prim.dr. SRĐAN MARUŠIĆ ,dr.medicine,spec,psihijatar ,subspecijalista za
alkoholizam i druge ovisnosti,klinika za psihijatriju,KB ˝sestre milosrdnice˝,Zagreb
WWW.ZDRAV –ŢIVOT .COM.HR