Prilog 1

Zaokruži
Iskaz/Tvrdnja tačno (T) ili
netačno (N)
Uobičajena podela metala je na CRNE i OBOJENE. T/N
Prema ovoj podeli u crne metale se ubraja gvožđe (ponekad su u toj
T/N
grupi mangan i hrom), a ostali metali su obojeni.
Dakle, obojeni metali su svi metali koji u sebi ne sadrže gvožđe (non-
T/N
Ferit)..
Plemeniti metali u koje spadaju: Zlato (Au), Srebro (Ag), Platina (Pt)
T/N
se ne ubrajaju u obojene metale.
Teški obojeni metali su oni metali čija je gustina veća od 5 [kg/dm3].
Neki smatraju da je ta granica 3,8 [kg/dm3]. To su: Olovo (Pb), Bakar T/N
(Cu), Cink (Zn), Nikal(Ni), Kobalt (Co) i drugi
Aluminijum (Al), Magnezijum (Mg), Berilijum (Be), Titan (Ti) ne
T/N
spadaju u lake obojene metale.
Obojeni metali su magnetični. T/N
Obojeni metali imaju veću otpornost na koroziju od ostalih metala. T/N
Obojeni metali su loši provodnici toplote I elektriciteta. T/N
Alumijum je, posle Fe, drugi po redu metal koji se koristi u
T/N
savremenoj mašinskoj tehnici.
Aluminijum se najčešće upotrebljava u čistom obliku.  T/N
Gustina čistog Al iznosi 2,7 g/cm3, što znači da je za istu veličinu
T/N
zapremine Al skoro tri puta lakši od Fe.
Aluminijum se dobija iz rude BOKSIT. T
Temperatura topljenja čistog aluminijuma je 1660°C. T/N
Aluminijum ima dobru otpornost prema koroziji, u atmosferskim
uslovima tokom vremena obrazuje se na površini zaštitna prevlaka T/N
oksida alumijuma, Al2O3, koja ga štiti od dalje korozije.
Najvažniji legirajući elementi koji značajno poboljšavaju osobine
T/N
čistog Al su Cu, Mg, Mn, Si, Zn i Li.
Legure Al se dele na legure za gnječenje i legure za livenje. T/N
Legure za gnječenje se dalje dele na one koje se termički ne obrađuju i
T/N
one koje se termički obrađuju.
Najznačajnija legura Al za gnječenje je DURALUMINIJUM (Al sa
T/N
bakrom i magnezijumom).
SILUMINI su legure Al za livenje i koriste se u avio i automobilskoj
T/N
industriji.